Svetski skautski pokret (WOSM)

Za~etnik skautizma u svetu je Kana|anin Tompson Smit Ernest. Osniva~ skautskog pokreta je Englez Ser Robert Baden Pauel (pukovnik armije Kraq evine Velike Britanije). Ser Robert Baden Pauel je ro|en 22. februara 1857. i taj dan se obele`ava kao Dan se}awa. Umro je 1941. godine. Prva skautska organizacija osnovana je u Engleskoj 1907. godine. Prvi svetski xembori (smotra skauta) odr an je 1920. godine u Olimpiji u Londonu.Svetski skautski pokret (WOSM) je osnovan 1922. godine. Jedan od prvih ~lanova i organizatora pokreta je bio i na{ Savez izvidnika i planinki.

Savez izvi|a~a Srbije

Prve skautske jedinice u na{oj zemq i organizuju se zalagawem Dr. Milo{a Popovi}a.Savez izvidnika i planinki Srbije osnovan je 1911. godine. Prva izvidni~ka organizacija osnovana u Srbiji posle 1. svetskog rata je Steg br.1 osnovan u Beogradu 1920. godine. 1921. osniva se Samostalni Savez izvidnika i planinki Srbije. 1940. u Beogradu osnovan Srpski savez izvidnika i planinki. 1952. odr ana je osniva~ka skup{tina Saveza izvidnika i planinki Narodne Republike Srbije.

Savez izvi|a~a Jugoslavije

1923. godine osnovan je Savez izvidnika i planinki Kraq evine SHS. 1930. godine Savez izvidnika i planinki mewa ime u Savez skauta Kraq evine Jugoslavije.1953. u Beogradu je odr ana Osniva~ka konferencija Saveza izvi|a~a Jugoslavije. Za prvog stare{inu SIJ-e izabran je Sergej Krajger. SIJ je formiran kao savez saveza (republika u sastavu Jugoslavije). Prva redovna skup{tina SIJ-e je odr ana 1955. godineu ^ortanovcima kod Novog Sada.Savez izvi|a~a Jugoslavije je postao ~lan WOSM-a 1. septembra 1995. godine.

Smotre Saveza izvi|a~a Srbije:1. 1959. Avala (Beograd) 2. 1964. uz obale reke Morave 3. 1981. Krupaw4. 1989. Div~ibare5. 1996. aktivnosti na podru~ju cele Srbije 6. 2000. Zrewanin, Ada na Begeju

Smotre Saveza izvi|a~a Jugoslavije:1. 1954. Banovo Brdo (Beograd - Srbija) 2. 1957. Pale (Bosna i Hercegovina) 3. 1961. aktivnosti na podru~ju cele Jugoslavije

4. 1966. Fru{ka Gora (Srbija) IZVI\A^KA ORGANIZACIJA 5. 1970. Lesca (kraj Bleda - Slovenija)

6. 1975. Petrova gora (Hrvatska) 7. 1983. Tjenti{te (Bosna i Hercegovina) 8. 1987. Ada Ciganlija (Beograd - Srbija) 9. 1997. Smederevska Palanka (Srbija)

Prvo orijentaciono takmi~ewe izvidnika Srbije je odr ano 14. maja 1959. godine na Avali - Beograd. Prvo orijentaciono takmi~ewe izvidnika Jugoslavije je odr ano od 3. do 4. juna 1959. godine na Kadiwa~i.

Javno glasilo Saveza izvi|a~a Srbije je Slu`beni Bilten SIS-e, Izvor iIzvi|a~.Javno glasilo Saveza izvi|a~a Jugoslavije je Javorov list.

PROGRAM SIJ-e

Program SIJ-e je zasnovan na znawima i ve{tinama iz slede}ih oblasti: moja otaxbina, izvi|a~ka organizacija, boravak u prirodi i aktivan odnos prema woj, stvarawe radnih navika, fizi~ko vaspitawe i higijenske navike, kulturni i zabavni `ivot.

U izvi|a~koj organizaciji se osvajaju zvezde i letovi, a pola`u ve{tarstva i ve{tine.Zvezde i ve{tarstva osvajaju i pola`u izvi|a~i. Letove i ve{tine osvajaju i pola`u poletarci.

Zvezde i letovi su aktivnosti, znawa, ve{tine i zahtevi potrebni za ostvarivawe programa SIJ-e.

Ve{tarstva i ve{tine su zaokru`en skup posebnih znawa i ve{tina korisnih i potrebnih u aktivnostima u jedinici izvi|a~a, kao i u svakodnevnom `ivotu.

Zvezde (sidra - kod izvi|a~a pore~ana) imaju tri stepena: I zvezda (bronzano sidro) II zvezda (srebrno sidro) III zvezda (zlatno sidro)

Letovi imaju tri stepena: - let vrapca - let laste - let orla

Ve{tarstva su podeq ena u grupe (svaka ima svoju boju):

1. Tradicionalna izvi|a~ka ve{tarstva (crvena boja): - kurir, izvi|a~ki kurir, kuvar, pionir, signalist, topograf, truba~, itd.

2. Tehni~ka i proizvodna ve{tarstva (sme|a boja): - bravar, kerami~ar, elektri~ar, mehani~ar, modelar, programer, itd.

3. Kulturno-zabavna ve{tarstva (`uta boja): - ambasador prijateqstva, glumac, zabavqa~, kolekcionar, muzi~ar, novinar, peva~,turist, itd.

4. Ve{tarstva javnih slu`bi (qubi~asta boja): - vatrogasac, prva pomo}, ~uvar prirode, tuma~, saobra}ajac, itd.

5. Sportska ve{tarstva (plava boja): - ko{arka{, odbojka{, pliva~, rukometa{, sportista, fudbaler, {ahist, itd.

6. Prirodwa~ka i poqoprivredna ve{tarstva (zelena boja): - astronom, ba{tovan, biolog, golubar, meteorolog, mlekar, sakupqa~ gqiva,

{umar, itd.

Kategorije ~lanstva: do 11 godina: poletarci p~elice, 11 do 15 godina: mla|i izvi|a~i i planinke, 15 do 20 godina: izvi|a~i i planinke, preko 20 godina: br|ani i br|anke.

Radne jedinice predstavqaju mawe kolektive ~lanova iste kategorije, okupqene na osnovu zajedni~kog interesovawa. Radne jedinice su jato (roj), vod, klub.

Osnovne jedinice su sastavqene od vi{e radnih jedinica.

Jato je radna jedinica poletaraca (u sastavu ~ete), a mo`e da bude osnovna jedinica u sastavu odreda, koja broji oko 20 ~lanova.

Oblici rada poletaraca: sastanci, {etwe, izleti, kolonije, smotre, takmi~ewa, sve~anosti, posete gradovima (selima), radne akcije.

Vod je osnovna radna i vaspitna jedinica koja broji od 7 do 12 ~lanova istog pola i uzrasta.

Oblici rada mla|ih izvi|a~a: sastanci vodova i ~eta (kola), izleti, logorovawa, akcije, radne akcije, sve~anosti, kulturno-umetni~ke i zabavne aktivnosti, sportska izvi|a~ka takmi~ewa.

Klub je radna jedinica koja broji oko 20 ~lanova. Dva ili vi{e klubova izvi|a~a i planinki mogu da ~ine ~etu izvi|a~a i planinki.

^eta je osnovna jedinica. ^etu ~ine vi{e radnih jedinica koje mogu biti iz iste starosne kategorije, a preporu~uje se da ~eta ima radne jedinice iz svih kategorija.Osnovna radna jedinica planinki je kolo. Osnovna radna jedinica izvi|a~a pore~ana i pomoraca je posada.

Vo|a ~ete je li~nost kojoj se poverava vo|ewe izvi|a~ke jedinice i wegov zadatak je da kroz rad jedinice (~ete, kola, posade, jata) sprovodi sve principe i ciqeve izvi|a~ke organizacije, one se stara za vaspitawe ~lanova ~ete.

Metode i oblici rada starijih izvi|a~a: - individualni rad, - kolektivni rad:

sastanci, izleti, putovawa, takmi~ewa, logorovawa, projekti, humanitarne akcije, radne akcije, zabavni program, saradwa sa izvi|a~kim i drugim organizacijama.

Odredi su organizacione jedinice, koji se formiraju na teritorijalnom principu od vi{e osnovnih jedinica. Odred broji najmawe 50 ~lanova.

Najvi{i organ odreda je skup{tina odreda. Upravu odreda ~ine: stare{ina odreda, zamenik stare{ine, sekretar, blagajnik i potreban broj ~lanova koji se biraju za odre|ene du`nosti u odredu. Na~elnik odreda po du`nosti je ~lan uprave odreda. Uprava i stare{ina odreda stvaraju uslove za rad odreda. [ tab odreda koordinira rad osnovnih jedinica i organizuje akcije kroz koje se ostvaruje Program Saveza. [ tab ~ine na~elnik odreda, vo|e osnovnih jedinica i potreban broj pomo}nika na~elnika.Savet odreda ~ine izabrani prijateqi organizacije i roditeqi ~lanova.

Samostalna ~eta (posada, kolo) je organizaciona jedinica nastala iz nemogu}nosti da se formira odred i ima u svom sastavu radne jedinice svih kategorija ~lanstva. Samostalna ~eta broji najmawe 30 ~lanova.

Najve}e zvawe u izvi|a~koj organizaciji je Izvi|a~ orao.

Najve}a odlikovawa SIS-e su Srebrni i Zlatni znak SIS-e.

Najve}a odlikovawa SIJ-e su Srebrni javorov list i Zlatni javorov list SIJ-e.

Oznake funkcija u izvi|a~koj organizaciji; 1. dve crvene trake - vodnik

jedna crvena traka - zamenik vodnika 2. {iroka srebrna traka - stare{ina ~ete

dve tanke srebrne trake - vo|a ~ete jedna tanka srebrna traka - zamenik vo|e ~ete i ~lanovi {taba ~ete

3. {iroka zlatna traka - stare{ina odreda dve tanke zlatne trake - na~elnik odreda jedna tanka zlatna traka - zamenik na~elnika odreda i ~lanovi uprave

4. dve plave trake - predsednik kluba br|ana jedna plava traka - ~lanovi uprave kluba

5. ~lanovi na~elstava op{tine, grada, pokrajine, republike i SIJ-e nose {iroku zelenu traku sa znakom SIJ-e.

6. ~lanovi stre{instava op{tine, grada, pokrajine, republike i SIJ-e nose {iroku qubi~astu traku sa znakom SIJ-e.

Zavet izvi|a~a: “Dajem ~asnu re~, da }u ~uvati svoju domovinu, da prihvatam duhovnu stvarnost i da }u tragati za wenim punim zna~ewem, da }u pomagati drugima i da }u `iveti i raditi po izvi|a~kim zakonima”.

Zakoni izvi|a~a: 1. Izvi|a~ je dobar drug, vedar, dru{tven i nesebi~an, 2. Izvi|a~ je koristan ~lan zajednice u kojoj `ivi, 3. Izvi|a~ je ~estit, u~tiv i kloni se {tetnih navika, 4. Izvi|a~ ceni i razvija kulturne i duhovne vrednosti, 5. Izvi|a~ je iskren, govori istinu i bori se za wu, 6. Izvi|a~ po{tuje roditeqe i starije, a poma`e mla|ima i slabijima, 7. Izvi|a~ stalno u~i i primewuje ste~ena znawa, 8. Izvi|a~ je vredan, istrajan i ceni rad, 9. Izvi|a~ voli prirodu, upoznaje je i ~uva, 10. Izvi|a~ odgovorno izvr{ava zajedni~ke odluke.

Odred izvi|a~a “Mija Stanimirovi}” osnovan je 26.10.1952. godine.

Prvi stare{ina Odreda izvi|a~a “Mija Stanimirovi}” je bila An|a Dimitrijevi}, a prvi na~elnik odreda Dragoqub Stojanovi} - ^ika Dragi.

Izvi|a~ki vi{eboj “Dragoqub Stojanovi} - ^ika Dragi” je prvi put organizovan od 20. do 21. marta 1975. godine pod imenom “Miki Maus”.1989. godine mewa ime u ~ast prvog na~elnika odreda.

TOPOGRAFIJA I ORIJENTACIJA

Azimut je: a) ugao izme|u severa i pravca kretawa, b) ugao izme|u severa i viziranog objekta. Magnetni azimut je azimut koji se meri na terenu, busolom, u odnosu na magnetni sever Zemqe. Pravougli azimut (direkcioni ugao) je azimut koji se meri na karti u odnosu naprojekcijski sever. Azimut (pravougli azimut, direkcioni ugao) se meri od severa u pravcu kazaqke na satu i izra`ava se u stepenima i hiqaditima. Krug se deli na 360º i 64-00 hiqaditih. 1 cm na udaqenosti od 60 cm od o~iju odgovara uglu od 1º.Hiqaditi je ugao pod kojim vidimo 1 m visoku palicu na daqini od 1 kilometra. Kontraazimut je: a) azimut ±180º,

b) ugao izme|u severa i suprotnog pravca kretawa (suprotno viziranog pravca).

Mesni ugao je ugao izme|u horizontalne ravni na{eg oka i pravca koji prolazi kroz ta~ku koju posmatramo.

zelena boja

crvena boja

plava boja

`uta boja

SAVEZ IZVI\A^AJUGOSLAVIJE

SAVEZ IZVI\A^ASRBIJE

SVETSKI SKAUTSKI POKRET(WOSM)

(amblem je qubi~aste boje)

SAVEZ

IZ

V

I\A^A GR

AD

AN

I

[A

Amblem je zelene boje,izuzev krina koji je u istim

bojama kao na amblemu SIS-e.

Busola - tipovi: busola M-53, M-49, JAPANSKA, BEZARD, WILKIE,BRUNTOVA,kompas F-73.

Osnovni delovi busole M-53: osnova, dobo{ i poklopac. Na osnovi busole se nalaze gorwi i dowi indeks (u milimetrima). Na dobo{u busole se nalaze: magnetna igla, uglomerna skala u hiqaditima (sagorwe strane) i uglomerna skala u stepenima (sa dowe strane). Na poklopcu busole nalaze se: ogledalo, prorez za merewe mesnih uglova, prorez mu{ice za ni{awewe.

Razmera je broj koji pokazuje koliko su puta predmeti (objekti, povr{ine) iz prirode umaweni i prikazani na karti (skici, krokiju, profilu terena, itd).

Razmernik je izba`darena prava linija pomo}u koje merimo daqine na karti i koja pokazuje koliko su daqine na karti umawene u odnosu na daqine u prirodi.

Pomo}na tehni~ka pomagala:a) visinomer - sprava za merewe pribli`nih visina, b) kurvimetar (krivinomer) - sprava za neposredno merewe udaqenosti na karti, c) klinomer (mera~ nagiba i mesnog ugla) - sprava za merewe nagiba terena i

mesnog ugla.

Izohipse su zatvorene krive linije koje povezuju ta~ke na istoj nadmorskoj visini. Vrste izohipsi: osnovne, glavne i pomo}ne. Padnice su kratke crtice na izohipsama koje su ogrenute u smeru nagiba (pada) reqefa (terena).

Izobate su zatvorene krive linije koje povezuju ta~ke koje se nalaze na istoj dubini.

Ekvidistanca je visinska razlika izme|u dve susedne osnovne izohipse. Ekvidistanca topografske karte u razmeri 1:50000 je 20 m.

Interval je horizontalno rastojawe izme|u dve susedne osnovne izohipse.

Apsolutna visina (nadmorska visina) je vertikalno odstojawe od morske povr{ine do neke ta~ke. Relativna visina (visinska razlika) je razlika izme|u dve apsolutne visine (vertikalno odstojawe izme|u dve nadmorske visine).

Req ef na karti se prikazuje izohipsama, bojama, sen~ewem i crticama.

Karta je umawen, grafi~ki pregledno predstavqen crte` dela Zemqine povr{ine gledane iz zenita i prenesene na ravnu povr{inu.

S obzirom na sadr`aj karte delimo na:a) op{te geografske karte, topografske karte i nacrte, b) tematske karte (specijalne).

Op{te geografske karte, topografske karte i nacrte delimo na: 1) osnovne topografske nacrte, 2) topografske karte, 3) pregledne karte, 4) op{te geografske karte - horografske karte.

Tematske (specijalne) karte delimo na: 1) fizi~ko-geografske karte 2) socijalno-ekonomske karte 3) tehni~ke karte i nacrti

Oznake topografskih karata: TK 200 - karta razmere 1: 200 000 TK 100 - karta razmere 1: 100 000 TK 50 - karta razmere 1: 50 000 TK 25 - karta razmere 1: 25 000

Koordinatnu mre`u, pomo}u koje odre|ujemo polo`aj pojedinih ta~aka, ~ine paralele (uporednici) i meridijani (podnevci).

Paralele su zami{qeni krugovi na Zemqinoj povr{ini koji le`e pod pravim uglom u odnosu na osu obrtawa Zemqe. Po~iwu sa ekvatorom i ni`u se ka severnom i ju`nom polu.

Meridijani povezuju sve krajeve gde Sunce istovremeno dosti`e u podne najvi{u ta~ku. Svi meridijani se skupqaju u polovima i pod pravim uglom seku ekvator i sve paralele. Po~etni meridijan je Grini~ki meridijan (Grini~: mesto u Engleskoj sa istoimenom astronomskom opservatorijom).

Geografska {irina je u stepenima meren ugao izme|u neke ta~ke na Zemqinoj povr{ini i Ekvatora, meren u pravcu meridijana.

Geografska du`ina je u stepenima meren ugao izme|u neke ta~ke na Zemqinoj povr{ini i po~etnog meridijana, meren prema paraleli. Sadr`aj topografske karte - svaka topografska karta mora da sadr`i: a) razmeru, b) geografsku koordinatnu mre`u, c) kartografsku mre`u, d) osnovne geodetske ta~ke, e) kartografski prikaz terena: 1) fizi~ko-geografski deo, 2) dru{tveno-geografski deo, f) dopunske podatke (projekcija karte, legenda, godina izdawa,...).

Magnetni sever je pravac prema severnom magnetnom polu.

Projekcijski sever je pravac koji odre|uju uspravne crte pravougle koordinatne mre`e na topografskoj karti.

Geografski sever je pravac severnog geografskog pola.

Magnetna deklinacija je ugao izme|u magnetnog severa i geografskog severa.

Meridijanska kongervencija je ugao izme|u projekcijskog severa i geografskog severa.

Koordinatometar slu`i za merewe koordinata na karti i odre|ivawe ta~aka datih sa koordinatama (nalazi se u dowem desnom uglu karte).

Nagibno merilo slu`i za merewe nagiba na karti (nalazi se u dnu karte).

Reambulacija je proces dopuwavawa karte novim podacima.

Generalizacija je proces umawivawa i preslikavawa terena na kartu, prilikom ~ega se mawe zna~ajni objekti ne ucrtavaju, mali i zna~ajni objekti se prikazuju samo svojim polo`ajem (ne i veli~inom), ve}i objekti i naseqa se pojednostavquju i prikazuju se samo svojim glavnim karakteristikama.

Karta se mo`e orijentisati prema:a) prirodnim znakovima, b) pomo}u kompasa, c) raznim linijama (pravcima puteva, reka, dalekovoda i sl.) na karti, d) pravcima objekata na karti.

Orijentisati se na zemqi{tu zna~i odrediti svoj polo`aj, pravac kretawa ili dejstva u odnosu na strane sveta i bliske topografske elemente zemqi{ta.

Orijentacija se deli na: a) geografsku orijentaciju, koja podrazumeva poznavawe i pravilno odre|ivawe

strana sveta, b) topografsku orijentaciju, koja podrazumeva poznavawe i odre|ivawe stajne

ta~ke, polo`aja ostalih objekata na terenu i izbor daqeg smera kretawa.

Orijentacija prema nebeskim telima: a) pomo}u Sunca i sata, b) pomo}u Meseca i sata, c) pomo}u zvezde Severwa~e, d) pomo}u sazve`|a Orion, e) pomo}u sazve`|a Ju`ni krst (samo na ju`noj hemisferi), f) prema obliku Mese~evih mena (ne potpuno sigurna).

Orijentacija prema reqefu i vegetaciji (ne potpuno sigurna): a) mahovina na severnoj strani drve}a ili stena, b) re|i godovi drve}a na ju`noj strani, c) prema rastu biqaka, d) severne strane planina su ~e{}e strmije i obraslije, e) na severnoj strani se du`e zadr`ava sneg, f) drve}e na severnoj strani raste sporije, g) planinski pa{waci su obi~no na ju`noj strani.

Orijentacija prema vetru (nepouzdana): a) bura obi~no duva iz pravca severoistoka ili istoka, b) prema lokalnim vetrovima, c) prema nanosima (snega, peska).

Orijentacija prema religioznim objektima: a) pravoslavne crkve - ulaz na zapadu, oltar na istoku, b) katoli~ke crkve - ulaz na istoku oltar na zapadu, c) xamije - minaret na jugu, ulaz na severu, d) hri{}anski grobovi su postavqeni u pravcu istok-zapad,e) muslimanski grobovi su postavqeni u pravcu sever-jug.

Alat se deli na li~ni i kolektivni. Li~ni alat: izvi|a~ki no`, sekirica, izvi|a~ki kanap, a{ov~i}, testerica. Kolektivni alat: sekira, a{ov, ~eki}, kle{ta, testera, odvija~, kramp, lopata, budak.

Tipovi {atora:Izvi|a~, Romanija, Planinka (Korejac), Tabornik, Zimski {ator, Kozara, Sutjeska, [tabni {ator, Vigvam.

Kod postavqawa {atora voditi ra~una: - {ator postaviti na kosini (po`eqno) radi oticawa vode, - vrata {atora neka su okrenuta nizbrdo, - {ator postaviti na suvom i o~i{}enom tlu, - ne postavqati {ator u {umi, ispod visokog drve}a, - ne postavqati {ator u gustoj travi, - ne postavqati {ator u jarugama i kanalima, - vetru okrenuti le|a {atora, - oko {atora iskopati plitak rov~i} za oticawe vode, - u slu~aju ki{e popustiti `abice {atora,

- {ator je lako zapaqiv - voditi ra~una sa otvorenim plamenom.

Kod pakovawa {atora voditi ra~una: - {ator dobro osu{iti i o~istiti, - o~istiti i osu{iti ko~i}e i spakovati ih u vre}icu, - proveriti da li su svi elementi {atora na broju.

Impregnacija {atora se vr{i pomo}u: - Burovih tableta, - voska,- sinteti~kih sredstava.

Bivak je organizovani boravak u prirodi u trajawu od najmawe dva dana.

Taborovawe (logorovawe) je boravak u {atorima ili kolibama u prirodi, du`e od sedam dana, gde se sve potrebno samostalno priprema.

Taborski objekti:- kapija, jarbol, ograda, vatri{te, osmatra~nica, latrina (WC), trpezarija,

kuhiwa, magacin, ~esma (umivaonik), oglasna tabla.

Redosled uzimawa vode u potoku:1. za pi}e,2. za kuvawe,3. za umivawe,4. za prawe rubqa, 5. za prawe posu|a.

Tipovi ~vorova i petqi:- ambulantni ~vor: ~vrst ~vor, slu`i za vezivawe dva jednako debela kanapa

(~esto se koristi u prvoj pomo}i zato {to je pqosnat i ne `uqi), PIONIRSTVO- signalni ~vor: nalik je ambulantnom, nije najsigurniji i ako nije dovoqno

zategnut mo`e da popusti, ~esto ga koriste alpinisti, - morski ~vor: upotrebqava se za vezivawe u`eta za kra}e vreme i kada nije

potreban ~vrst ~vor, lako se odvezuje, - ribarski ~vor: slu`i za vezivawe kanapa razli~itih debqina, za vezivawe

glatkih kanapa i najlona, - mrtvi ~vor: ~vrst ~vor, koristi se pri pewawu na strmom terenu (za

povezivawe prvog i zadweg), za spasavawe unesre}enih, za izvla~ewe debla, te{kih predmeta, qudi,

- ~vor na zamku: srodan mrtvom ~voru pa ih ~esto me{aju, isto se koriste, ~vrst ~vor,

- ~vor za skra}ivawe - skra}ivaqka: slu`i za skra}ivawe u`adi (napr. kanapa na {atoru),

- vrzina petqa: slu`i za vezivawe sredine kanapa za neki predmet ukoliko nam nisu slobodni krajevi kanapa,

- kaubojski ~vor: slu`i za pri~vr{}ivawe sredine u`eta za debqe u`e ili neki predmet (granu, stub, kuku, i sl.),

- prusikov ~vor: slu`i za vezivawe taweg u`eta za debqe ili za deblo, dr`i ~vrto samo ako su krajevi u`eta optere}eni,

- zamka: jednostavan vi{enamenski ~vor,

- zastavni ~vor: nalik je zamci, slu`i za vezivawe zastave, za spajawe dva kanapa ako jedan od wih ima petqu na kraju,

- tkala~ki ~vor: slu`i za vezivawe dva u`eta razli~ite debqine, - tkala~ka petqa: srodna je tkala~kom ~voru, s tim {to se lako odvezuje, - policijski ~vor - lisice: slu`i za vezivawe ruku, osigurava se polu~vorom, - vatrogasni ~vor: izveden iz policijskog, slu`i za vezivawe tereta i qudi

(jedna petqa prolazi ispod pazuha, a druga ispod butina), - ~vor za vu~u: vezuje se u sredini u`eta, slu`i za vu~u raznih predmeta i qudi, - zatvoreni polu~vor: jednostavan vi{enamenski ~vor, naj~e{}e slu`i za

osigurawe drugih ~vorova i petqi, za osigurawe kraja kanapa i privremeno vezivawe predmeta.

Pravila kod lo`ewa vatre:1. vatru lo`iti u blizini vode, 2. o~istiti teren od li{}a, grawa, trave, 3. vatru lo`iti na ~istoj, suvoj i tvrdoj zemqi, a po mogu}stvu lo`i{te ukopati u

tlo i ograditi ga kamewem, 4. vatru potpaliti sitnim suvim gran~icama i suvom travom (suvom travom, suvom

korom drveta, suvom mahovinom), 5. kod paqewa se prvo unakrst sla`u tawe, pa debqe grane, 6. vatru odr`avati debqim suvim granama, 7. ne bacati na vatru gomile trave ili sitnog grawa.

Pravila kod ga{ewa vatre:1. poprskati vatru vodom, 2. rasturiti ogwi{te i sastrugati `ar sa drveta, 3. rasturiti krupne komade `ara, 4. uga{eno ogwi{te pokriti peskom ili zemqom (blatom), 5. politi vodom,6. pipawem rukom proveriti da li je vatra potpuno uga{ena, 7. o~istiti teren oko vatri{ta.

Vrste vatri{ta:- pagoda, ameri~ki kamin, polinezijska, kupa, zvezdasta, na pawu. Vrste ogwi{ta:- lova~ko, reflektorsko, u zemqi, od lima, od kamena, za pe~ewe poga~ica.

Patenti se dele na li~ne i kolektivne: - Li~ni patenti: ve{alica, patent za obu}u, patent za sve}u, patent za ~uturicu. - Kolektivni patenti: klupa, korpa za otpatke, patent za ran~eve, patent za alat, patent za posu|e, patent za vodu za pi}e i umivawe, i dr.

Pregled povre|enog: mora biti brz, pa`qiv i kompletan, bez grubih postupaka da ne bi do{lo do jo{ ve}ih povreda ozle|enog.

Vrste rana: - ogrebotine,- posekotine, - razderotine,

- ubodne rane, - rane od vatrenog oru`ja (ustrelne i prostrelne).

Zbriwavawe rana:- ranu ne ispirati, - ne stavqati nikakva sredstva na ranu, - staviti prvi zavoj ( ili ~istu krpu ), - izvr{iti imobilizaciju ( u slu~aju preloma kostiju ili povrede ki~me ).

Krvarewe: Pod krvarewem se podrazumeva rana zbog koje dolazi do isticawa krvi iz krvnih sudova. Krvarewe mo`e biti akutno i hroni~no. Kod akutnog dolazi do naizmeni~nog brzog i sporijeg isticawa krvi, a hroni~no krvarewe dugo traje iobilno je. Krvarewe se deli na : - arterijsko, - vensko, - kapilarno, - unutra{we.

Prva pomo} kod krvarewa: - ustanoviti uzrok i vrstu krvarewa, - podvezati ranu kompresionim zavojem ili esmarhovom poveskom (ili komadom

platna i sl.) i zaustaviti krvarewe, - staviti prvi zavoj, - s vremena na vreme popustiti povesku, - povre|enog ne ostavqati samog i transportovati ga u bolnicu.

Opekotine : I stepena: crvenilo na ko`i,II stepena: pojava plikova, III stepena: pucawa plikova, IV stepena: ugqenisawe tkiva .

Prva pomo} kod opekotina: - na ranu ne stavqati nikakva sredstva, - ranu prekriti gazom i previti,

- ve}e opekotine imobilisati, - davati povre|enom velike koli~ine vode,

- transportovati povre|enog u bolnicu.

Smrzotine: su povrede nastale dejstvom niske temperature na qudski organizam. Znaci smrzavawa su : - crvenilo,- plikovi,

PRVA POMO] - odumirawe i odvajawe tkiva.

Prva pomo} kod smrzavawa: Povra|enog uneti u toplu prostoriju, smrznute delove tela potapati u zagrejanu vodu uz masa`u. Ukoliko je ko`a o{te}ena pokriti je sterilnim zavojem. Povre|enom davati ve}e koli~ine te~nosti (toplih napitaka) i kalori~ne hrane.

Prelomi: mogu biti otvoreni i zatvoreni.

Postupak kod preloma:PROPOZICIJE (materijali na stazi)- mesto preloma imobilisati (u~vr{}ivawem dva najbli`a zgloba),

- kod otvorenih preloma zaustaviti krvarewe i postaviti prvi zavoj, - zabraweno je vra}awe kosti u prvobitni polo`aj, - zabraweno je ispirawe, ~i{}ewe i va|ewe stranih tela, - povre|enog transportovati u najbli`u zdravstvenu ustanovu.

Povrede karlice i ki~me: spadaju u najte`e vrste povreda. Pri preno{ewu povre|enog potrebno je najmawe ~etiri osobe. Povre|ni deo tela se ne sme pomerati. Povre|enog staviti na ravnu povr{inu (sto, dasku).

Uganu}e: Kod uganu}a dolazi do izvijawa zgloba ili istezawa i kidawa tkiva okozglobova. Potrebno je stavqati hladne obloge i stegnuti zavojem. Kasnije grejati i uzimati tablete protiv bolova.

Ujed zmije: Kod ujeda zmije dolazi do lupawa srca, uznemirenosti povi{ewa telesne temperature, poreme}aja du{evnog stawa. Na mestu ujeda se javqaoteklina koja se {iri.

Postupak kod ujeda zmije:- povre|eni mora mirovati da se ne bi {irio otrov, - iznad mesta ujeda (ka srcu) stegnuti da vene nabreknu, - sterilisanim no`em (na vatri) ise}i u predelu rane unakrst, - pustiti da krv te~e, - ne sisati ustima, ve} pomo}u ~a{e praviti iznad rane vakum i tako isisati krv, - povre|enog hitno prebaciti do najbli`e zdravstvene ustanove.

Sun~anica: Kod sun~anice se javqa glavoboqa, crvenilo u licu, povra}awe, ponekad i nesvestica. Pogo|enog sun~anicom preneti u hladovinu, svu}i i omogu}iti mirovawe sa visokim uzglavqem, staviti hladne obloge na glavu.

Trovawe: Trovawe plinom: - izazvati povra}awe, - izneti unesre}enog na sve` vazduh, - lizati komade leda, - svu}i ode}u, - piti mleko, - davati ve{ta~ko disawe, - transportovati u bolnicu. - transportovati u bolnicu.

Davqewe: - utopqenika svu}i do pojasa, - o~istiti nos i usta, - izvu}i jezik, - pritiskom na le|a i stomak isto~iti vodu, - izvr{iti ve{ta~ko disawe (ponekad poma`e i posle vi{e ~asova), - stiskati i popu{tati grudni ko{ u taktu 16 puta / minutu, - kada se unesre}eni povrati staviti ga u krevet i davati mu tople

napitke.

Transport povre|enog:Pravilno izveden tansport povre|enog je od bitnog zna~aja za daqe uspe{no le~ewe i dijagnozu bolesti. Transport se (u zavisnosti od vrste povrede) vr{i ule`e}em ili sede}em polo`aju. U sede}em polo`aju se transportuju povre|eni sa grudnim ko{em, a ostali u le`e}em.

KrokiKroki je detaqan i precizan plan zemqi{ta (pre~nika 100-300 metara uzavisnosti od preglednosti), izra|en u krupnoj razmeri (od 1:300 do 1:1000), uz upotrebu topografskih pomagala (busole, vizir-gleda~a, trougla, lewira, uglomera, olovki u boji, pantqike i sl.). Radi sesa dve ili vi{e stajnih ta~kaka, koje se ucrtavaju na crte . Svi objekti na terenu treba da su precizno orjentisanii ucrtani u zadatoj razmeri. Kako se u kroki uglovi i razdaqine unose precizno izmereni, nije potrebno upisivati vrednosti tih razdaqina i uglova. U kroki se objekti ucrtavaju sopstvenim uslovnim topografskim znacima za koje se na pole|ini daje i legenda. Pored legende, na pole|ini je po`eqno dati itekstualni opis i crte` markantnog objekta na KS. Za izra|eni kroki ekipa mo`e dobiti do 150 bodova i to: - orjentacija i razmera krokija i objekata 30 bodova; - krokirawe KS, izbor stajnih ta~aka pri crtawu 20 bodova; - objekti, komunikacije, vodeni tokovi, povr{ine 50 bodova; - konfiguracija terena 20 bodova; - oznake na krokiju, topografski znaci, legenda 10 bodova; - izgled, grafi~ka obrada, urednost, estetika 20 bodova.

Bez ucrtanog severa ili u slu~aju nepridr avawa zadate razmere, kroki dobija 0 bodova.

Skica terena i skica putaSkica terena i skica puta se crtaju u zadatoj razmeri, a skica terena i u zadatomradijusu. Skica terena se crta kao sastavni deo skice puta, a i kao poseban zadatak . Skica u topografiji predstavqa jednostavan i pregledan crte` odre|ene stazeili terena, izra|en slobodnom rukom u pribli`noj razmeri, sa ozna~avawem severa i topografskim elementima (veli~ine, pravci, udaqenosti, visine), odre|enim pribli`no od oka, uz upotrebu busole, a bez upotrebe topografskog pribora. To zna~i da objekti i povr{ine ne moraju biti potpuno precizno ucrtani, ali zato se na skicu moraju upisati ta~ni azimuti i udaqenosti u odnosu na odre|enu stajnu ta~ku. Skica ne pru`a sve detaqe, te slu`i kao dopuna odre|enog izve{taja.

Skica puta (staze)Skica puta (staze) sadr`i najva`nije objekte i druge pojave vidqive sa staze u rastojaju od 100 metara, sa obe strane puta kojim je ekipa pro{la (objekti na stazi i pored we, komunikacije, vodeni tokovi, naseqa, elementi i nazivi, konfiguracija). Staza ~ija skica se crta ne treba da bude du`a od 10 kilometara. Radi se u razmeri 1:10 000 do 1:25 000. Skica puta sa skicom terena predaje se kontroloru ili ~lanu Takmi~arske komisije na posledwoj KS do koje se crta. Za skicu puta ekipa mo`e dobiti 200 bodova i to: - za pribli`nu ta~nost rastojawa KS, wihovo razmerno postavqawe, wihovu

pribli`nu orjentaciju, pribli`no razmerno predstavqawe objekata, komunikacija i povr{ina 40 bodova;

- za pribli`no ta~no uno{ewe objekata, komunikacija, vodenih tokova, povr{ina 70 bodova;

- za pravilno ocrtavawe i ucrtavawe konfiguracije terena 40 bodova;

- za pravilno ucrtavawe posebnih oznaka, topografskih znakova, ucrtavawe legende 20 bodova;

- za grafi~ku obradu i estetiku 30 bodova. Bez ucrtanog severa ili u slu~aju nepridr`avawa zadate razmere, skica puta dobija 0 bodova.

Skica terenaSkica terena sadr`i iste elemente kao i skica puta, ali vidqive sa jedne stajne ta~ke (po`ewno je da to bude KS), u pre~niku od oko 500 metara (u zavisnosti od vidqivosti). Radi se u razmeri 1:500 do 1:2500. Ukoliko se crta kao odvojen zadatak od skice puta, predaje se na KS na kojoj se radi. Za skicu terena ekipa mo`e dobiti 100 bodova i to: - za pribli`nu ta~nost i pridr`avawe zadate razmere, pravilnu orjentaciju,

razmerno postavqawe rastojawa, objekata, komunikacija, povr{ina 20 bodova; - za uno{ewe objekata, pravilno predstavqawe komunikacija, vodenih tokova i

povr{ina 40 bodova; - za pravilno predstavqawe konfiguracije terena 20 bodova; - za uno{ewe posebnih topografskih znakova, legendu grafi~ku obradu,

urednost i estetiku 20 bodova. Bez ucrtanog severa i u slu~aju nepridr`avawa zadate razmere ekipa dobija 0 bodova.

Profil terenaProfil terena je crte` preseka terena po zami{qenoj liniji koja spaja dve zadate ta~ke, ura|en u zadatoj razmeri. Profil se radi tako {to se odre|uju ta~ke preseka sa svim izohipsama koje se~e zami{qena linija, da bi se na kraju ta~ke preseka povezale pravim neprekidnim linijama. Na profil terena se ucrtavaju preseci sa objektima, komunikacijama i povr{inama, i to na posebnoj liniji ispod profila, proizvoqnim znacima za koje se daje legenda. Za crte` profila terena ekipa dobija 100 bodova i to: - za ta~nost 80 bodova; - za grafi~ku obradu i legendu 20 bodova. Kod ocewivawa vr{i se upore|ivawe profila sa wegovim etalonom.

Ekipa ne dobija bodove za crte` profila terena ukoliko 50 % crte`a nije ta~an ili u slu~aju nepridr`avawa zadate razmere.

Izve{tajIzve{taj o izvr{enim izvi|awima i osmatrawima na pre|enom putu ima za ciq da pomogne brzom kretawu istom stazom nekoj drugoj ekipi, pa je od osnovne va`nosti opis same staze i objekata uz wu, kao i podaci o pitkoj vodi, hrani, zaklonima i sl. Od va`nosti su i opisi KS. Deo podataka u izve{taju koji se odnosi na izvr{avawe zadataka sadr`i podatke o mestu i vremenu izvr{avawa zadataka, kvalitetu izvr{enih zadataka (po mi{qewu same ekipe) i sl. U izve{taj se unose i podaci zna~ajni za ocewivawe, za tempo kretawa ekipe, vremenski uslovi kao i objektivne te{ko}e. Za izve{taj o izvr{enim izvi|awima iosmatrawima ekipa mo`e dobiti do 150 bodova i to: - za podatke o objektima na stazi, bivaku, po{umqenosti, reqefu, vodenim

tokovima, povr{inama do 50 bodova; - za podatke o zaklonima i odmori{tima do 30 bodova; - za podatke o pitkoj vodi i hrani do 30 bodova; - za podatke o izvr{enim zadacima do 20 bodova; - za urednost izve{taja, ~itkost, rukopis, naslove, potpise do 20 bodova.