izdava^i godine slu`beni glasnik i prometej · kao i prethodna, ne{to {to dokazuje na{u odgovornost...

$: IZDAVAÎ GODINE Slu`beni glasnik i Prometej · kao i prethodna, ne{to {to dokazuje na{u odgovornost prema kulturi, i samo je jo{ vi{e osnaùje u budu}em radu na{e izdava~ke ku}e$
e-mail: [email protected]

petak, 26. oktobar 2018.Urednik: Dragan Sto{i}

BR. 5

Jelena Tasi}

` iri 63. Me|unarod-nog sajma kwiga uBeogradu saop{tioje ju~e da je za izda-va~e godine iza-

brao izdava~ke ku}e Prometej iSlu`beni glasnik, a da je izda-va~ki poduhvat godine kwigaMila Lompara Crwanski – bio-grafija jednog se}awa, u izdawuPravoslavne re~i.

“Izdava~ Prometej godinamaje jedan od najrelevantnijih srp-skih izdava~a. Objavio je i obja-vquje kapitalna lingvisti~kaizdawa, izuzetna istoriograf-ska i kwièvna dela doma}e istrane poezije i proze. Prepo-znatqiv je po izuzetnim mono-grafijama. Posebno se isti~e 60objavqenih naslova u edicijiSrbija 1914-1918. Pre}utane te-me, zaboravqeni doga|aji i `r-tve, bogat izbor ilustracija suneke od odlika Prometejevihizdawa objavqenih povodom sto-godi{wice Prvog svetskog ra-ta. Time se odlikuje i najnovi-je peto, tek iza{lo kolo. Izuze-tan doprinos dat je i srpskojlingvistici, kwigom Milo{aOkuke Srpski dijalekti, a pra-vi izdava~ki draguq predstavqaOsnovni navatl (aste~ko-srp-ski) re~nik Igora Sekea. Izme-|u dva sajma Prometej je objavio121 novu kwigu”, obrazloìo jeìri svoju odluku.

Za Slu`beni glasnik re~enoje da “ve} godinama spada u redna{ih najplodnijih i po izda-va~kom dijapazonu kao i obja-vqenim sadràjima, najkvali-tetnijih izdava~a, koji ove godi-ne nesumwivo zasluùju epitetizdava~a godine”. “Iako je ukup-na produkcija Slu`benog gla-snika kao, uostalom i ve}inedrugih izdava~a smawena, Gla-snik je ipak smogao snage da na-pravi zna~ajan iskorak u smerudinami~nije i selektivnije iz-dava~ke produkcije, vi{e teè-}i nego ranije aktuelnim sadr-àjima iz domena kwièvnosti,nauke i umetnosti. O tome namsvedo~e naslovi koji su u prote-klih godinu dana obeleìli iz-dava~ku delatnost Slu`benogglasnika. Posebnu pohvalu za-sluùje antologijska edicijaPrvi svetski rat u srpskojkwièvnosti, koja obuhvata ro-

mane, pripovetke, poeziju, dra-me nastale u periodu od 1915. do2018, kao i se}awa i svedo~an-stva u~esnika rata sabranih u 15kwiga”, pi{e u obrazloèwuodluke.

U najuèm izboru za izdava~agodine bili su i Zavod za uxbe-nike, Srpska kwièvna zadrugai Eduka.

Za Izdava~ki poduhvat godi-ne borili su se Crwanski – bio-grafija jednog ose}awa i proznadela Zorana @ivkovi}a u 10 to-

mova, u izdawu Zavoda za uxbe-nike, trotomno delo Vladete Je-roti}a Od Save do Pavla izda-va~a Ars Libri, monografijaSrpska pravoslavna crkva – os-am vekova istorije u slici i re-~i autora Borisa Stojkovskog,Valentine Vukovi} i Sr|anaErcegana, u izdawu ku}e DataStatus i Xon V. Frotingam –zaboravqeni srpski dobrotvorTomislava R. Simonovi}a u iz-dawu Zavoda za uxbenike.

Lompareva kwiga je prevagnu-la zato {to “u potrazi sa signa-lima egzistencijalnog ose}awakoje konstitui{e identitet iiskustvo Milo{a Crwanskog,Milo Lompar izvrsnim eseji-sti~kim stilom osvetqava ì-votnu putawu velikog pisca iwegov poloàj u srpskoj kultu-ri”. “Hermeneuti~ko svetlo pa-da na prepisku, istorijska sve-do~anstva, politi~ke ~lanke iumetni~ko pripovedawe Milo-{a Crwanskog. Ukr{tawemrazli~itih sadràja – biograf-skih, kwièvnih, politi~kih –u sudbini Milo{a Crwanskog,ova izvrsno opremqena i ilu-

strovana monografija predsta-vqa zna~ajan doprinos u na{ojkwièvnosti i kulturi”, navo-di s u obrazloèwu nagrade zaizdava~ki poduhvat godine.

@iri je dodelio dve nagradeNajboqi izdava~ iz dijaspore u2018. za Spomeni~ko blago Repu-blike Srpske autorke Qiqane[evo, u izdawu Akademije naukai umjetnosti RS i novosadskePravoslavne re~i i za Istori-ju ameri~ke kwièvnosti Ra-dojke Vuk~evi}, koju su objaviliOdjeqewe za srpski jezik i kwi-èvnost Dru{tvo ~lanova iMatica srpske u Crnoj Gori izPodgorice i novosadska Aka-demska kwiga. Posebno prizna-we za doprinos u oblasti naukedobila je kwiga Gideona GrajfaJasenovac Au{vic Balkana.Usta{ka imperija okrutnostiu izdawu Instituta za Holo-kaust [em olam (Izrael), Aka-demskog kolexa Ono (Izrael) iFondacije za projekte edukaci-je za Holokaust, u saradwi saPoqskim projektom za restau-raciju jevrejskih grobaqa –FHEP (SAD).

Nagrada za De~ju kwigu godi-ne pripala je kwizi Gospodarsolitera i druga ~uda Miladi-na ]ulafi}a koju je objavilaSrpska kwièvna zadruga. Spe-cijalno priznawe za izdava~adobili su Zavod za uxbenike, zakwigu koja je konkurisala i zaizdava~ki poduhvat, Xon V.Frotingam – zaboravqeni srp-ski dobrotvor i Akademija na-uke i umetnosti RS za drugitom enciklopedije RS.

Ove godine dodeqeno je ~akpet Specijalnih priznawa zakwigu. Dobile su ih kwige Pa-trijarh Pavle o islamu i musli-manima |akona. AleksandraPra{~evi}a, u izdawu Izdava~-ke fondacije SPC Arhiepisko-pije beogradsko-karlova~ke, IvoAndri} – Ve~iti kalendar ma-terweg jezika, koji je priredioMiro Vuksanovi} (izdava~i Ma-karije, Obodsko slovo i Herce-govina izdava{tvo), ManastirSvete Trojice Stawevi}i 1338-2018 (izdava~ Svetigora), Srbina Kosovu i Metohiji u 19. i 20.veku Milovana J. Bogavaca iDragoslava S. ]etkovi}a, u iz-dawu Obele`ja plus. Specijalnopriznawe za kwigu dobio je iZbornik Umetni~ko nasle|esrpskog naroda na Kosovu i Me-

tohiji koji su uredili DraganVojvodi} i Miodrag Markovi},izdava~ je SANU. Specijalnanagrada za strip pripala je gra-fi~kom romanu Sat, u izdawuP~elice iz ̂ a~ka.

Iza svih ovih nagrada stao jeìri koji su ~inili Dragan Si-meunovi} (predsednik), Slobo-dan Kawevac, Milica Lili},Tiodor Rosi} i @elidrag Nik-~evi}.

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

KWIGE U [AKE!

Izdava~ki poduhvat 2018: Milo Lompar „Crwanski – biografija jednog se}awa” u izdawu Pravoslavne re~i

IZDAVAÎ GODINESlu`beni glasnik i Prometej

NAJLEP[E KWIGENagrada Bogdan Kr{i} za naj-lep{u kwigu na 63. Beograd-skom sajmu kwiga pripala jekwizi Ikone stila SrbijeNe-de Todorovi} i RadmileStankovi}, u opremi Aleksan-dre Jankovi}. Kwigu je objavioZepter Book World iz Beo-grada. Nagrada za najlep{ude~ju kwigu pripala je edici-ji Princeza Sofija autorkeVesne Aleksi}, u opremi Du-{ana Savi}a i sa ilustraci-jama Bojane Stojanovi}. Izda-va~ je Kreativni centar. Spe-cijalno priznawe za mladogdizajnera dobila je JelenaVasiqevi} za kwigu HostelBeatrice Milo{a [vowe, uizdawu Prometeja.

GURAWE IOGRA\IVAWEProgla{ewu i uru~ewu nagra-da ovogodi{weg Sajma kwigaprethodila je nevi|ena gu`vaispred sale Ivo Andri}, zato{to se prepodnevni programoduìo. Nestrpqivi izlaga~i,posebno pojedini dobitnicinagrada, gurali su sve predsobom. Sajam je prvi put ovegodine tokom uru~ivawa nagra-da improvizovanom ogradom,koju je ~uvalo obezbe|ewe,odvojio izdava~e od novinara.

Milo Lompar izvrsnim esejisti~kimstilom osvetqava ìvotnu putawu velikog pisca Milo{a Crwanskog i wegov poloàj u srpskoj kulturi

II petak, 26. oktobar 2018.

Slu`beni glasnik

Odgovornostprema kulturiNagrada Sajma kwiga svakom izdava~u potvr|ujeva`nost i vrednost napora koje ulaè u kvalitetonoga ~ime se cele godine bavi. Nama je drago da su iìri i ~itaoci to prepoznali, i to ne samo ovegodine. Slu`beni glasnik je proteklih godina ovovisoko priznawe koje se dodequje izdava~ima dobiove} tri puta, 2006, 2007. i 2015, a ovogodi{we je, ba{kao i prethodna, ne{to {to dokazuje na{uodgovornost prema kulturi, i samo je jo{ vi{eosnaùje u budu}em radu na{e izdava~ke ku}e.

Petar Arbutina, direktor Sektora za izdava{tvo Slu`benog glasnika

Prometej

Nagrada za ukupnu produkcijuOdluku ̀ irija doìvqavamo kao priznawe za na{ucelokupnu produkciju, a posebno za ediciju Srbija 1914-1918 u kojoj smo, u suizdava{tvu sa RTS, dosad objavilivi{e od 60 kwiga. Re~ je o ediciji kojom obeleàvamosto godina od Prvog svetskog rata, ali i godi{wicuprisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji. Tu su jo{i petnaest naslova iz edicije Pre~anski Srbi do slomaAustrougarske, kojom ̀ elimo da osvetlimo pro{lostsrpskog naroda, jer se ona bez uvida u to vreme ne moèsveobuhvatno rasvetliti. Ova je nagrada samo jo{ ve}ipodstrek za daqi rad na na{im izdawima.

Korana Borovi}, urednik izdava~ke ku}e Prometej

IZDAVA^ GODINE IZDAVA^ GODINE IZDAVA^KI PODUHVAT GODINE

„Crwanski – Biografija jednogose}awa” u izdawu Pravoslavne re~i

Godi{wica na najboqi na~inNagrada za izdava~ki poduhvat godine je dokaz da jeobjavqivawem ilustrovane monografije Crwanski –Biografija jednog ose}awa prof. dr Mila LomparaPravoslavna re~ obogatila svoju izdava~ku produkcijujo{ jednim u nizu izdawa iz oblasti kulture iistoriografije. Monografija nastoji da ozna~idominantno duhovno i egzistencijalno jezgro li~nostiCrwanskog, i zbog toga uzima u obzir brojne ~iwenicepi{~evog ̀ ivota, ali ih usmerava u razli~ite kulturnei egzistencijalne pravce. Takav poduhvat, sa sna`nimpolemi~kim anga`manom, nije dosad postojao u na{ojnauci o kwièvnosti, i na najboqi na~in doprinosiobeleàvawu 125 godina od ro|ewa Crwanskog.

Zoran Gutovi}, direktor Pravoslavne re~i

Edicija „Princeza Sofija” Vesne Aleksi} sa ilustracijamaBojane Stojanovi}, u izdawu Kreativnog centra

NOVO A VREDNO PA@WEMi svake godine, neskromno da kaèm, do-bijmo neku nagradu na Sajmu. Ali nam topuno zna~i jer zna~i i autorima. Ovo jemlada ilustratorka, re~ je ediciji kojusmo tek zapo~eli. Mnogo je lep ose}aj kadne{to {to je novo skrene pa`wu na sebe.

Qiqana Marinkovi}, direktorkaKreativnog centra

VETAR U LE\APrvo bih ̀ elela da se zahvalim Kreativ-nom centru {to mi je pruìo priliku daradim na ovako divnoj kwizi. Hvala iurednici An|elki Ruì} i Du{anu Pavli-}u, koji je radio opremu kwige, {to su mipomagali i davali korisne savete. Narav-no, hvala i autorki Vesni Aleksi} {to jenapisala ovako lepe kwige. Po{to sam jaodskoro po~ela da ilustrujem de~je kwige,ovo mi je pravi vetar u le|a, motivacijada radim na tome i da i daqe stvaram.

Bojana Stojanovi}, ilustrator

„Gospodar solitera i druga ~uda”Miladina ]ulafi}a u izdawuSrpske kwièvne zadruge

BELE@EWE @IVOG QUDSKOG GOVORASvaka nagrada na Sajmu kwiga je va`najer je tu najve}a konkurencija. Kwiga Go-spodar solitera i druga ~uda” Miladina]ulafi}a nalazi se me|u 35 novih naslo-va SKZ. Gospodar solitera i druga ~uda“kwiga je o deci ili kwiga de~jeg stvara-la{tva. To je odista dobro prepoznavawene~ega {to stvaraju pisac i deca zajedno.Ta kwiga i taj ̀ anr postoje kod nas odav-no, a osnovao ga je Rastko Petrovi} sasvojom kwigom Qudi govore. To su kwigekoje beleè ìvi qudski govor. Kad seme|u obi~nim svetom govore najve}e mu-drosti nastaje slu~ajna filozofija. Na{pisac Miladin ]ulafi} odli~an je pri-poveda~. Skupqao je vi{e decenija sveono {to ~uje u obi~nom svetu, a pogotovoono {to govore deca – stvari koje su in-teligentne, duhovite, dvosmislene, koje sunekad ludosti, a nekad najve}e mudrosti.Mi smo sve ovo prepoznali kao vrhunskukwièvnost.

Dragan Laki}evi}, urednik u SSKZ

NAJLEP[A DE^JA KWIGA NAJBOQA DE^JA KWIGA NAJBOQI IZDAVA^ U DIJASPORI SPEC. PRIZNAWE ZA IZDAVAÂ

SPECIJALNO PRIZNAWE ZA KWIGU

Kwiga Tomislava R. Simonovi}a„Xon Frotingam” u izdawu Zavodaza uxbenike

ZABORAVQENI DOBROTVORIOva nagrada zna~i mnogo u smislu prizna-wa za rad Zavoda za uxbenike. Moram dapodsetim da je Zavod najstarija i najve}aizdava~ka ku}a na Balkanu. Pro{le godi-ne obeleìli smo 60 godina postojawa irada. Mnoge nagrade su za nama i mi sesvakoj posebno obradujemo. Ova nam je dra-ga iz razloga {to je ìri ovog sajma pre-poznao na{ rad i zalagawe, posebno zaovu kwigu o Xonu Frotingamu, srpskom do-brotvoru koji je, naàlost, kao i mnogi na-{i dobrotvori zaboravqen.

Tatjana Karaxin, Zavod za uxbenike

Matica srpska – Dru{tvo ~lanovau Crnoj gori, Odjeqewe za srpskijezik i kwièvnost (Podgorica) i Akademska kwiga (Novi Sad), za kwigu „Istorija ameri~ke kwièvnosti” Radojke Vuk~evi}

KAPITALNO DELOOva kwiga je kapitalno delo, posebno va-`no za akademsku zajednicu. Ovo je prvipregled ameri~ke kwièvnosti kod nas imislim da }e osim studenata anglosakson-ske kwièvnosti ovu kwigu mo}i da ~ita-ju i svi oni koji su zainteresovani da bo-qe upoznaju biografije i nau~no deloameri~kih pisaca.

Bora Babi}, direktorka Akademske kwige

Zbornik „Umetni~ko nasle|e srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”

PREPOZNAT KVALITET I RADSvaka nagrada je doga|aj, a Specijalno priznawe 63. Me|unarodnog sajma kwiga za ZbornikUmetni~ko nasle|e srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ukazuje da je prepoznat kvaliteti rad kog stoji iza ovog izdawa. Celom Izvr{nom odboru SANU drago je {to ovim povo-dom moè da ~estita urednicima Zbornika Draganu Vojvodi}u i Miodragu Markovi}u. Po-sebno nam je drago {to je nagra|ena publikacija koja je sastavni deo jedne {ire i ozbiq-nije akcije SANU, u okviru koje je tokom 2018. odràna i izlo`ba u SANU, o umetni~komnasle|u na KiM i wegovoj ugroènosti u sada{wim okolnostima. Zbornik je odraz konti-nuiteta angaòvawa SANU na adekvatnom nau~nom bavqenu KiM u raznim aspektima.

Akademik Marko An|elkovi}

Foto

graf

ije: S

tani

slav

Mil

ojkov

i}

IIIpetak, 26. oktobar 2018.

SPECIJALNA NAGRADA ZA STRIP SPECIJALNO PRIZNAWE ZA KWIGU SPECIJALNO PRIZNAWE ZA KWIGU POSEBNO IZDAWE U OBLASTI NAUKE

Fotografije: Stanislav Milojkovi}

„Sat” u izdawu P~elice – crte`Vujadin Radovanovi} Vuja, scenario Dragan Lazarevi}

PRVA NAGRADA ZA STRIPIzdava~ka ku}a P~elica je izdava~ lite-rature za decu i dosad smo uglavnom do-bijali nagrade iz oblasti kwièvnosti zadecu. Ovo je prva nagrada za strip, {tonam je posebno drago i zbog toga {to je te-ma stripa Prvi svetski rat, jubilej probi-jawa Solunskog fronta. Uradili smo lepupri~u o na{oj srpskoj porodici – tragedi-ji ali i se}awu koje ostalo zauvek.

Goran Markovi}, direktor i vlasnik P~elice

BOQI GRA\ANI ÔVEÂNSTVAPonosam sam {to smo uspeli da defini-{emo i u umetni~kom i u moralnom smi-slu ne{to {to je neophodna pouka za vr-lo te{ka vremena. Postoji jedan deo isti-ne i o nama i o na{im precima u istori-ji koji ne znamo. Taj deo istorije moè daodlu~i sudbinu i nas i planete, ako gadobro ne shvatimo, jer mi ̀ ivimo u mito-vima. Neki od tih mitova su neistiniti,neki su namerno zanemareni. Prvi svet-ski rat je pouka koju moramo shvatiti dabismo ponovo sebe izgradili u dostojannarod, ina~e }e te nepojmne ̀ rtve koje subile planirane na nekim mestima ostatibesmislene. Ovo je na{ mali, generacij-ski prilog da mi preko istinite pri~e ona{im precima poku{amo da postanemoboqi qudi, boqi roditeqi i boqi i do-stojni gra|ani ~ove~anstva.

Zoran Stefanovi}, urednik izdawa

„Ivo Andri} – Ve~iti kalendarmaterweg jezika” u izdawu ku}a Makarije, Obodsko slovo iHercegovina izdava{tvo

NAGRADA ANDRI]UOvo je nagrada Ivi Andri}u i wegovom ne-dovr{enom Ve~itom kalendaru materwegjezika, jer je on dve godine pred smrt po-ja~ano radio na tome da uradi kwigu podtim magijskim naslovom, kao svoju testa-mentarnu kwigu. Poku{ao sam, idu}i wego-vim tragom i zapisima, da okupim ne{to{to bi li~ilo na wegovu ̀ equ. Ne da bihimao neki uspeh ve} mislim da je svakobavqewe Andri}em korisno svima, pa iqudima koji su zapazili da ova kwiga za-sluùje priznawe, jer priznawe zasluù-je sve {to je Andri} napisao.

Moje glavne kwige su romani o re~ima.U re~ima je moja poetika, wih posmatramkao qude, kao ̀ iva stvorewa, pojave kojemisle i ose}aju i sa wima razgovaram.Dok sam se bavio poslom, na{ao sam se natragu i imao na umu Andri}ev odnos pre-ma re~ima, ali razume se i drugih, od Vu-kovog re~nika pa daqe. Tu sam u svojojoblasti i bilo je prirodno da to uradim.

Prire|iva~ Miro Vuksanovi}

Delo „Jasenovac Au{vic Balkana.Usta{ka imperija okrutnosti” uizdawu Instituta za Holokaust[em olam (Izrael), Akademskogkolexa Ono (Izrael), Fondacije zaprojekte edukacije za Holokaust, u saradwi sa Poqskim projektom za restauraciju jevrejskih grobaqa– FHEP (SAD)

BAKQA NADESa ose}awem privrènosti ~ast mi je i pri-vilegija da primim nagradu za nau~ni podu-hvat godine 63. Me|unarodnog beogradskogsajma kwiga. Posvetio sam 41 godinu svog ̀ i-vota logorima smrti i Holokausta. Protekle~etiri godine ̀ ivota posvetio sam problemuizu~avawa Jasenovca, jednog od najbrutalni-jih logora smrti u Drugom svetskom ratu saciqem da predstavim svetskoj javnosti isto-rijsku istinu i ~iwenice o jasenova~kom lo-goru za istrebqewe i ukaèm na zlo~ineusta{kog reìma, ukazuju}i na taj na~in dubo-ko po{tovawe prema stotinama hiqada ne-vinih `rtava nad Srbima, Jevrejima, Romi-ma, antifa{istima, sa posebnim fokusom nastradawe de~jih logora{a. Kwiga ima mo} iuticaj da mewa svet i na{e ìvote. Mnogekwige su mewale na{ pogled na svet i nana{e ìvote. Nadam se da }e kroz ovu mojukwigu mlade generacije nau~iti kako da pre-poznaju i odbace neo nacisti~ku i neo usta-{ku ideologiju koja predstavqa opasnost zaprogres ~ove~anstva. Nehumane, brutalne,zlokobne ideje po ~ove~anstvo po na{a ci-vilizacijska dostignu}a kao {to su univer-zalna qudska prava, vrednosti i jedinstvome|u razli~itostima, koji slave multikultu-ralizam, od glasa neofa{ista, neousta{izmai svih ostalih ekstremnih ali humanisti~-kih ideologija. Dozvolite da ova kwiga budebakqa nade, optimizma, ose}awa za patwusveta. Dozvolite da bude smernica ka miru,razumevawu i dijalogu. Hvala Vam jo{ jednom{to ste ovu vrednu nagradu udelili meni jerona predstavqa priznawe, ne samo meni ve}i ~itavom timu istori~ara i nau~nika iz se-dam zemaqa sveta, koji su ~inili napor dazajedno samnom sa~ine ovu multidiscipli-narnu studiju se}awa na Jasenovac kao do-prinos ~uvawu kulture i se}awe na wegovestrahote u kolektivnoj memoriji ~ove~anstva.

Deo pisma autora kwige, Gideona Grajfa, koji nije moga oda prisu-

stvuje dodeli nagrade

„Manastir Svete Trojice Stawevi}i 1338-2018” u izdawu Svetigore

U PRAVO VREMEOvo nije prva nagrada koju je na{a iz-dava~ka ku}a Mitropolije crnogorsko-primorske Svetigora dobila na Beo-gradskom sajmu kwiga, ali je utolikodragocenija ove godine zato {to je do-deqana monografiji koja je posve}enamanastiru Svete Trojice Stawevi}i. Ugodini kad smo posle dve decenije za-vr{ili fizi~ku obnovu na{eg manasti-ra i kad proslavqamo 680 godina we-govog postojawa. Ova nagrada jedan jedragi kamen u tom nizu znamenitih do-ga|aja koji su obiqeìli ovu bezmalosedmovjekovnu godi{wicu manastiraStawevi}i, jer smo 14. i 15. septembraimali me|unarodni interdiciplinarniskup sa 26 u~esnika koji su sa najrazli-~itijih strana sagledavali istorijskuputawu na{eg manastira. Potom smo 22.septembra imali veliko osve{tawemanastira sa osam arhijereja, stotinusve{tenika i monaha i ko zna kolikona{eg naroda. To je ono {to je na{a ge-neracija mogla da uzvrati Bogu, dar nadar obnavqaju}i manastir Stawevi}i,koji po~iwe da ima novi ìvot u dvo-milenijumskom prisustvu hri{}anstvana Mediteranu. Manastir se nalazi uzale|ini Budve, na ju`nim padinamaLov}ena, na 800 metara nadmorske vi-sine tako da je dostupan posjetiocimai nastavqa svoju duhovno-prosvjetnumisiju, kao i kroz ovih prethodnih se-dam vjekova.

Monah Pavle Kondi}, sabrat manastira Svete Trojice Stawevi}i

i jedan od autora monografije

VIV petak, 26. oktobar 2018.

Aleksandra ]uk

t eme ̀ eqe inestajawa suneminovnopovezane.Ostvarewe ̀ eqa

je ponekad direktno povezano snestajawem – kaè za DanasDejan Atanackovi}, dobitnikNinove nagrade, a uo~i promocijesvoje nove kwige ̂ ovek bezjezika u izdawu Besne kobile.Re~ je o zbirci od 26pri~a, ̀ ivo i eruditskipisanih, protkanihhumorom s mnogoneo~ekivanih obrta,zagonetki i pasaà. Sampo~etak zbirke je takav.Pisan je kurzivom i glasi:Ispod jastuka nije. Me|ustranicama kwige je nema.Xepove sam sve pregledao.Kofer sam ispraznio, ispreturaofioku, proverio da nije zapala ucipelu. Posumwam na sopstvenedlanove. Okre}em polako jedanpa drugi, prinosim ih o~ima.Tako je si}u{na, pomi{qam,svugde bi se mogla skriti.

Upe~atqiv pseudo citatkaè da traìte ne{tova`no {to ste izgubili alinije jasno {ta. Ovo ose}awenelagode da ne{to bitnonedostaje, da je nestaloproìma sve pri~e. [ta vasje navelo da pi{ete onestajawu?

– Tema nestajawa javqa sespontano u desetak godina radana pri~ama. I samog me jeiznenadilo da, pri odabirupri~a, traè}i zajedni~ku nit,ustanovim jednu relativnokonstantu prisutnost te teme.Naravno, da se to nestajawemoè posmatrati u li~nom i{irem kontekstu. Li~nom, jer ses godinama ~ovek udaqava odidealizovanih slika pro{losti,detiwstva, na~ina ìvota kojise s vremenom neminovno ~ineiskreniji i neiskvareni, apritom puni sitnica koje suimale veliki zna~aj. S drugestrane nestajawe je tema koja seuop{teno govore}i name}e una{em dobu, na primer upostjugoslovenskom gubqewuidentiteta. Svaka na svoj na~in,dràve biv{e Jugoslavijeinvestirale su u brisawepro{losti i to se neminovnoprenosi na pojedina~ne ìvote,i preta~e u sumwu u to {ta jeuop{te bilo stvarno.

Moglo bi se re}i da je~itav svet opsednut idejomkraja. Slaète li se sa tim?

– I to se de{ava s dobrimrazlogom budu}i da se kao ishodvi{evekovne ̀ eqe za progresom,suo~avamo sa strahovitimklimatskim promenama isvakodnevnim nestajawem preko

dve stotine ̀ ivotiwskih ibiqnih vrsta. U kwizi sepomiwu mnogi muzeji, mesta gdeje sakupqano znawe, a znawe jeuvek susret izme|u zapam}enog izaboravqenog. Poneki muzejidirektno svedo~e o nestajawu~itavih kultura zaradnadobudnog stvarawa se}awa.

To, u vezi s muzejima jeprili~no ta~an i cini~anstav, ali pi{u}i i o tome,moglo bi se re}i, da ste vi

sami opsednuti potrebomda ~uvate i sa~uvate.Za{to? ̂ ak ste i nakoricama svoje kwigefotografijomsa~uvali odba~enu

skulpturu?– Re~ je o

skulpturicama, bilo ih je pet,{est, koje je neko odbacio jersu naizgled bile lo{eizvedene, ispucale i neukoobra|ene. Ali pa`qivijimgledawem ustanovio sam da ihje radila neka umetni~kimobrazovawem neiskvarena,intuitivna ruka. Bili su tosjajni, karakterni portreti, ~ijikvalitet ni student ni onajkoji je s wime radio o~iglednonisu primetili. Jeste, postojikod mene ta opsednutost zasakupqawem i ~uvawem,verovatno je to povezano sasve{}u o gubqewu i nestajawu.

Va{e pri~e su kao fragmentiìvota, protkane duhovito{}ui za~udnim situacijama, pa~itaoca mora zanimati {ta vamse od toga stvarno dogodilo.Recimo, {ta je iniciralo“Pogodno ogledalo”, a {ta“Dejanovu pri~u”?

– Pogodno ogledalo jeogledalo na vratima mog ormana,i to je taj orman iz pri~e. Nisamga dugo otvarao jer mi ni{ta {toje u wemu nije bilo potrebno, abudu}i da umem da budem malorasejan i neuredan, ~esto nekestvari gubim, u ku}i i van we.

Na primer ki{obrane.Ki{obrani prosto nestajuvol{ebno. Onda sam jednog danataj orman otvorio i u wemuprona{ao osam ki{obrana, jedando drugog, kao da su se svizajedno namerno od mene tusakrili. Pomislio sam onda damora da postoji neko mesto, kojesvako od nas ima, gde zavr{avajustvari koje nestaju, koje se izraznih razloga drì zatvoreno –navike, lewosti, pa i nekakvogstraha. ̂ ovek bez jezika –naslovna pri~a – bio je uistinujedan ~in izdajstva s moje strane.Odao sam nehotice jednog slepogputnika u vozu, prelaze}i nekudanas nepostoje}u dràvnugranicu. Mislio sam da je mrtav,a on se zapravo krio ispodsedi{ta od grani~ne policije.

Svaka pri~a je otvorenaprema ~itaocu da u wihslobodno u~ita metafore, patako “Nestajawe profesoraPetrovi}a”, zatim pri~a“Nestao”, ali i slika u kojojsa svojom prijateqicomrazgovarate o ubistvu koje sedogodilo, deluju kao rendgensnimak sve hladnijihme|uqudskih odnosa. Kolikosve ovo ima veze sa tim {tovi sami ìvite u Firenciili ako ho}ete u egzilu?

– Egzil je re~ koju retkokoristim. I mada sebe nesmatram proteranim, ne mogu nida kaèm da se moj prvobitniodlazak dogodio ba{ sasvimmojom voqom. A kada se jednomodnekud ode, desi se s godinamada se ne stigne nikud. Pa ikada se dogodi povratak, egzilostaje jedno permanentno stawejer se stvari u me|uvremenupromene, ako nigde onda unutrau ~oveku. Jeste, te su pri~esvakako vezane za dru{tvenazahla|ivawa, i ose}awenepripadawa, o tome kako seìve}i na dva mesta zapravo neìvi nigde. Jer vreme druga~ije

prolazi, najednom iznenadibrzinom i promenama. @iveti udva grada zna~i ìveti i u dvavremena.

U vezi s nare~enomqudsko{}u je i va{a pri~a“Qudo`der” gde bizarnomodnosu kanibala i `rtvesuprotstavqate prizorsatelitskog broda “Vojaxer”{to bezbri`no plovivasionom sa svojimsentimentalnim tovarom –dokazima o postignu}imaqudske civilizacije. Za{tovam je bila va`na pri~a o“Vojaxeru”?

– Vojaxer u sebi nosi slikekoje }e po svemu sude}inaxiveti ~ove~anstvo. Ne samoslike, ve} jednu predstavu o~oveku, muziku, dijagrame,fotografije qudi i mesta. To jejedna konstruisana predstava,kako je zapadni ~ovek sebeèleo da vidi sredinom 1970-ih. Pritom to je ve} slikapro{losti, ne~eg ~ega vi{enema, lete}i epitaf. Nijeva`no {to je to jedna retori~kaslika, va`no je da danas nitakva retori~ka slika ne binastala. Zato mi je bilozanimqivo da – pre vi{egodina – ~ujem na TV dnevnikute dve istovremeno plasiranevesti: o Vojaxeru koji napu{taSun~ev sistem, i o qudo`derukoji posredstvom internetadoziva dobrovoqnu `rtvu. Tedve predstave, svemirski brodkoji nosi sliku sveta kakav jebio u ne~ijim èqama, iqudo`der koji kasapidobrovoqnog davaoca sopstvenogtela, udovoqavaju}i svojoj èqii èqi svoje `rtve, u~inile sumi se neobi~no kompatibilne.To je pri~a o èqama.

Kao i u nagra|enoj“Luzitaniji”, tako i u“ôveku bez jezika” postojeelementi fikcijeposredstvom kojihopservirate su{tinskapitawa. U srcu posledwepri~e je zagonetka {ta daje“jeste” plus “nije”. Za{to stezaokupqeni ovim ra~unom?

– To je pitawe koje se upri~i postavqa u kontekstumita o Orfeju i Euridici.Persefona postavqa to pitawekao uslov pod kojim }e Orfejizvesti Euridiku iz podzemnog

sveta. Na to je pitawemogu}e odgovoriti narazne na~ine, i po svemusude}i ne postoji ta~anodgovor. A budu}i da jeto u osnovi qubavnapri~a, naravno da sei ta~an odgovor moèispostavitipogre{nim, apogre{an ta~nim.

Foto: Stanislav Milojkovi}

GOSTISAJMA

DEJAN ATANACKOVI]: @iveti u dva grada zna~iìveti i u dva vremena

Svemirski brod kojinosi sliku sveta kakav je bio u ne~ijimèqama, i qudo`derkoji kasapi dobrovoqnog davaocasopstvenog tela,udovoqavaju}i svojoj èqi i èqi svoje `rtve,neobi~no sukompatibilni. To je pri~a o èqama

“

Danas je ovde na delu i obrazova-we i vaspitawe, sjediweno kroznajlep{i oblik kwigu. Vaspita-we putem poezije je vaspitawe zahumani svet. De~ja poezija je naj-radikalniji oblik su~eqavawahumanisti~ke sa tehni~kom civi-lizacijom. Svet ma{te suprotsta-vqa se svetu u kome vladaju ma{i-ne, brojevi i profit. U poeziji,ritam poetskog kazivawa pratiritam pulsirawa qudskosti. Igrare~ima igra je duha, emocija, ~ula.I sve to u obliku zvanom kwiga –rekla je ju~e Gabrijela Gruji}, po-mo}nica ministra prosvete, otva-raju}i tradicionalni [kolskidan na Sajmu kwiga.

Okupqeni u~enici iz {kola{irom Srbije, ali i van granicana{e zemqe ju~e su u pratwi svojihnastavnika iskoristili posetuSajmu da kupe kwige koje ih zani-maju, jer im je, kako su nam rekli,ono {to moraju da ~itaju na ~aso-vima i u {kolskoj lektiri uglav-nom dosadno, nerazumqivo, zasta-relo. A van {kolske literature~ita se sve – qubavni romani, tri-leri, komedije, fantastika...Upravo takve ̀ anrove |aci bi ra-dije videli u ~itankama i lektiri.

“@elimo da u lektiri budu kwi-ge koje prikazuju ono {to se de{a-va u ̀ ivotu, iz ~ega moèmo ne{to

da nau~imo, ne{to iskreno, a ne da~itamo Pop ]iru i pop Spiru”, re-kli su nam u~enici Poqoprivred-ne {kole iz Zrewanina. Lektirase, dodaju, uglavnom ne ~ita ve} sekoriste saèci na internetu, amnogo vi{e ih zainteresuju nastav-nici kada se neko delo analizirana ~asu, nego samostalno ~itawe.

U~enica tre}eg razreda ove{kole An|ela Tul voli astrolo-giju i horoskop, pa je ju~era{wuposetu Sajmu iskoristila da kupiOsnove astrologije i Numeri~kitarot za po~etnike. Wene druga-rice najvi{e ~itaju romane i tri-lere, a me|u omiqene pisce ubraja-ju Stivena Kinga i Sidni [eldo-na, za koga kaù da je vi{e za devoj-ke. Osnovci iz obrenova~ke {koleDraèvac, koje smo zatekli kod

Danasovog {tanda, veruju da na sa-jam dolaze pravi qubiteqi kwige,a da su malobrojni oni koji posetuovoj manifestaciji koriste da biizostali iz {kole. Neda Mateji},koja ide u peti razred u ovoj osmo-letki na Sajmu je kupila zbirkuviceva. “Ne volim ba{ da ~itam,mada ku}i imam veliku bibliote-ku, jer mi kwige drugovi i drugari-ce uglavnom poklawawu za ro|en-dan”, rekla je Neda, koja osim sme-{nih kwiga voli i fantastiku.

Wen drug iz odeqewa \or|e Sr-danovi} pored viceva ~ita i stri-pove, posebno Zagora, a tu qubav je,kako kaè, nasledio od dede. Me|uomiqena dela iz lektire izdvajajuDe~ake Pavlove ulice, Hajduke iOrlovi rano lete, ali im se TomSojer uop{te ne dopada. V. A.

Sa novim tekstovima iilustracijamaBrajan Fraud je vile opisao kao “neuhvatqiva bi}apromenqivog oblika koja uìvaju u tome da pravesmicalice, a mesto ih nikako ne drì”, zapisujeXejl Jolen iz Zapadnog Masa~usetsa, u predgovoru zakolekcionarsko izdawe kwige Vile i vilewaci, po-ru~uju}i potencijalnim ~itaocima da sa ovom kwi-gom postupaju pa`qivo.

Objavqena pre 40 godina i prodata u vi{e od mi-lion primeraka {irom sveta, kwiga Vile i vilewa-ci Brajana Frauda i Alana Lija uobli~ila je pred-stavu vilinskog sveta savremenim generacijama ~i-talaca. Wihovi crteì i akvareli mitskih bi}a –vila, goblina, piksija, bogija, leprekona, trolova ipatuqaka – oìveli su zanimawe za vile i stvorewaiz ma{te u celom svetu.

Sada se Fraud i Li vra}aju svom najtrajnijem inajvoqenijem delu u ovom luksuznom kolekcionar-skom izdawu, zapisano je u (re)izdawu ove kwige2010. godine (Abrams, by inprint of Harry Abrams, Incir-porated, New York). Krajem pro{le godine to luksu-zno izdawe progovorilo je srpskim jezikom u izdawuârobne kwige, koje je vrlo popularno na ovogodi-{wem Sajmu kwiga.

Revidirana i dopuwena, ova publikacija je mnogovi{e od obi~nog reizdawa: oboga}ena je novim ilu-stracijama dvojice velikih umetnika, a sadrì i no-ve eseje Frauda i Lija o trajnom uticaju Vila i vi-lewaka i predgovor ~uvene spisateqice Xejn Jolen.Ova izuzetna kwiga bez sumwe }e odu{eviti milio-ne qubiteqa originalnih Vila i vilewaka, kao i~itaoce koji se s wom susre}u prvi put.

Brajan Fraud je svetskipoznati umetnik, pisac, filmski rad-nik i stru~wak za vile. Wegove kwige su The Heartof Faerie Oracle, Lady Cattington’s Pressed Fairy Book, Go-od Faeries / Bad Faeries i The Faeries’Oracle. Tako|e jeosmislio vizuelni koncept za Tamni kristal i Lavi-rint, dva klasi~na filma Xima Hensona.

Alan Li je slavni ilustrator i umetni~ki direk-tor oven~an Oskarom. ̂ uven je po svojim ilustraci-jama za kwige o Sredwoj zemqi X. R. R. Tolkina, kaoi za izdawe Gospodara prstenova povodom stogodi-{wice Tolkinovog ro|ewa. Li je radio i na osmi-{qavawu izgleda filmova Legenda, King Kong, Le-topisi Narnije i Gospodar prstenova (trilogija).

S. V.

[KOLSKI DAN

OBRAZOVAWE I VASPITAWESJEDIWENO KROZ KWIGU

KOLEKCIONARSKO IZDAWE

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

Vreme pam}ewa: 125 godina od ro|ewa Milo{a Crwanskog

Drama autenti~nosti

Desanka Maksimovi} je vaqda jedi-na pesnikiwa ~iji je ciklus pesamaposve}en Sajmu kwiga – kazao jeBojan \or|evi}, upraviteq zadu-`bine ~uvene pesnikiwe, koji je natribini Vreme pam}ewa skrenuopa`wu na wen Sajam re~i, ali iekskluzivno podelio s publikompri~u o Crnoj svesci u kojoj je De-sanka zabeleìla svoje bolni~kepesme. “Sve te pesme su tamne, pesi-misti~ke, s dubokim filozofskimsmislom i sve imaju, od ~etiri, pet,do ~ak dvadesetak varijanti {toodmah negira tezu da je Desanka bi-la lakopisac i brzopisac”, kazao je\or|evi}. Wemu je zanimqivo i to{to sve te pesme, kad se vremenskipore|aju, kako odmi~u sve su tamni-je, sve stra{nije i sve smrtovidni-je. On tvrdi da bi se samo o razvojuwenog pristupa smrti mogla napi-sati monografija. Od slutwi, pre-ko pomirewa sa smr}u, pesama na-mewenih wenom umiru}em suprugune boj se ja }u te prevesti prekoruke, bi}e ti lepo, do ~itavog nizapesama koje se zovu Gatara.

“Oduvek sam Desanku Maksimo-vi} smatrao autenti~nom pesniki-wom i otuda me je vi{e bolelo {toje u ~itawu wene poezije u~iwenaprili~no velika nepravda”, kazao jepesnik Vojislav Karanovi}. On sma-tra da postoje mnogi neta~ni stereo-tipi vezani za weno ime u prvom re-du kvalifikacija da je wena poezijalakog {timunga s blagim prizvu-kom potcewivawa. “Govori se da jewena poezija ~esto zasi}ena senti-

mentalno{}u, te da je previ{e raz-neèna. Pritom se zaboravqa da jeDesanka jako puno napisala i da je tajsentimentalizam rizik wene pe-sni~ke avanture”, istakao je Karano-vi}. On je dodao i da ne postoji pe-snik koji je napisao sve dobre pesmeili kwige. “Desankina meko}a je ri-zik wenog pevawa u ~emu je ona dose-gla vrhunske domete, mada je imala isvojih iskliznu}a, ali koji autor ni-je”, konstatovao je Karanovi}. Pre-ma wegovim re~ima jo{ jedan od ste-reotipa vezanih za Desankinu poezi-ju jeste da u woj nema razvoja, da kakoje po~ela da peva, da je i zavr{ila.

On je podsetio kako su postoja-le ocene i da je poezija DesankeMaksimovi} povr{na, nedovoqnoduboka, da nema izvesni metafi-zi~ki horizont. “âk je pesnikStevan Rai~kovi} izrekao ne-

zgrapnu formulaciju Desanka jesva sa ove strane, me|utim u we-nim pesmama Nema vi{e vremena,Traìm pomilovawe, Miris ze-mqe apsolutno postoji horizontmetafizi~kog i iskorak ka ono-stranosti”, prime}uje Karanovi}.

“Jednostavnost, razumqivost iiskrenost je bilo pesni~ko gesloDesanke Maksimovi} i ~ini mi seda sam to i sam usvojio”, istakao jepesnik Tomislav Marinkovi}, do-daju}i, da je wemu samom meka, ne-`na, treperava lirika bliska teda je ona ostavila traga i na poe-ziju koju je pisao. “Desanka Mak-simovi} je pesnikiwa koja je pisa-la srcem. Svoja ose}awa je iznosi-la na najdirektniji na~in i taj hu-manisti~ki ton je uvek prisutan uwenom delu”, zakqu~io je Marin-kovi}. A. ]uk

Odmah posle progla{avawa na-grada ovogodi{weg, 63. Me|una-rodnog beogradskog sajma kwiga,ju~e je u istoj sali, Ivo Andri},razgovarano o Milo{u Crwan-skom povodom 125 godina od ro-|ewa ovog velikana srpske kwi-èvnosti. Omiqeni slu~aj o ko-jem je govorio upravo Crwanski,udesio je da kwiga Mila Lompa-ra Crwanski – biografija jed-nog ose}awa, u izdawu Pravo-slavne re~i iz Novog Sada, pone-se priznawe Sajma za izdava~kipoduhvat, ~ime je razgovor o Cr-wanskom dobio i auru te nagra-de, ali i pe~at li~nog, emotiv-nog odnosa prema ovome piscu.

U razgovoru koji je vodila Ve-sna Kapor, u~estvovali su MiloLompar, Slobodan Vladu{i} iZoran Avramovi}. Ton je upravodala voditeqka tribine, jer jekao neko ko izuzetno voli i ceniCrwanskog, pri~u usmerila kaodgovorima na pitawe kako smo,u generalnom smislu, kao ~itao-ci, prona{li Crwanskog, ispri-~av{i svoj prvi susret sa wego-vom literaturom. Taj smer razgo-vora ka lirskom nastavio jeLompar, koji je u ovom trenutkuna{ najboqi poznavalac Crwan-skovog ̀ ivota i dela.

Susret budu}eg izu~avaoca pi-{~evih kwiga desio se u sredwoj{koli; naime, Lompar je o Drugoj

kwizi Seoba napisao maturskirad na 102 strane, a to je delo, ka-ko je ju~e kazao, ostala wegovastalna fascinacija. “Crwanskije egzistencija koju sam pratiokroz vreme – wegova umetnost ni-je osporavana, ve} je osporavanawegova li~nost, {to je mene uvekzapawivalo... Uz svaki izraz oCrwanskom i{lo je neko ali, me-|utim, pa ne ba{, da bi se tek iza1990-ih institucionalizovaokao pisac. A opet, ostao je jedancenzorski okvir”, napomenuo jeLompar, navode}i slu~aj Dobri-ce ]osi}a koji je 1993, na sve~a-nosti povodom obeleàvawa 100godina od ro|ewa Milo{a Cr-wanskog, u besedi rekao da Cr-wanski nije misaono produbqenpisac. “Nije sporno li~no mi-{qewe Dobrice ]osi}a – dodaoje Lompar – ve} je sporna prili-ka, sve~anost, u kojoj je to re~e-no” zakqu~iv{i da uz Crwan-skog, kao wegova zapeta, ide ve-~ito ali...

Slobodan Vladu{i} je, pak,izdvojio kwigu Kod Hiperbore-jaca kao svoju omiqenu. Wegovobavqewe Crwanskim krenulo jeod tog dela, ali ono {to ga je fa-sciniralo kod ovog pisca jesteslika velikog grada u wegovojprozi. Ta tema je, uostalom, i unaslov Vladu{i}eve doktorsketeze Crwanski. Megalopolis ko-

jom je autor pokazao da je Crwan-ski jedan od aktuelnijih, ako nenajaktuelniji srpski pisac, i nesamo vrhunski u svojoj prozi ve}je vrhunski i publicista i di-plomata. “âk i prorok doga|ajakoji }e obeleìti budu}nost, ka-ko srpsku tako i budu}nost sve-ta”, zakqu~io je Vladu{i}.

Zoran Avramovi} je, pak, kaosociolog izu~avao politi~kumisao Crwanskog, naro~ito u~asopisu Ideje, i u tim teksto-vima nije prona{ao ni{ta {tobi ga vezalo za nacizam i sli~-ne ideje. Avramovi} je ustvrdioda je Crwanski jedan od najplod-nijih politi~kih pisaca.

Jedan od zakqu~aka ju~era-{weg razgovora bila je ~iweni-ca da je Milo{ Crwanski pisackome je, kako je to definisao au-tor nagra|ene kwige na Sajmu,uvek bila bliska drama auten-ti~nosti. Kqu~no pitawe sva-kog wegovog junaka je Kada samautenti~an?, naveo je Lompar,izgovoriv{i prve re~enice izCrwanskovog romana Dnevnik oârnojevi}u, uz opasku da je to“najboqi po~etak u srpskoj kwi-èvnosti”. Milo{ Crwanskije, drugim re~ima, zakqu~io jeLompar, radikalno subverzivnipisac koji tu subverzivnost po-kriva lirskim, a nekad utopij-skim sadràjem. A. Cviji}

Vreme pam}ewa – Povodom 120 godina od ro|ewa Desanke Maksimovi}

PESNIKIWA KOJA JE PISALA SRCEM

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

VI petak, 26. oktobar 2018.

Nije poznato na {ta sve dràvatro{i novac zbog tajnih ugovorapotpisanih od 2008. do danas. Kadbi se ti ugovori obelodanili, zamnoge stvari bi se ispostavilo dasu kriminogene. To je ju~e na pro-mociji tre}eg izdawa svoje kwigeMa{ina za rasipawe para rekaoDu{an Pavlovi}, profesor Fa-kulteta politi~kih naukau Beogradu, na {tandu listaDanas na Medija marketu.

Ova kwiga, u izdawu DanGrafa, kako je rekao, {tam-pano je prvo dva puta po hiqa-du primeraka, a tre}e izdaweiza{lo je u jo{ dodatnih 600 pri-meraka. “To je interesantna ko-li~ina jer se ovakve kwige retko{tampaju u tolikom tiraù. Ono{to je u kwizi mogu da razumeju ioni koji nemaju predznawa izekonomije i politi~kih nauka.Osnovna ideja kwige je da se uka-è da pod izgovorom subvencija-ma dràva pomaè privrednirast daju}i novac privrednici-ma, a nakon toga dràva ne kon-troli{e kako se ta sredstva tro-{e, {to je wen najva`niji zada-tak”, naveo je Pavlovi}.

Poenta je, prema wegovim re~i-

ma, da ono {to bi dràvni slu`be-nik trebalo da radi, da to ne radiuop{te. Dràva, smatra Pavlovi}koji je bio savetnik ministra pri-vrede Sa{e Radulovi}a, mora danapravi sistem kojim kontroli{esamu sebe. “Razvijene zemqe su touspele i to su ekonomski uspe{ne

zemqe. One koje nisu touspele, a to su sve bal-kanske zemqe, ne moguda iza|u na zelenugranu. Potrebne su

nezavisne institucijeda kontroli{u svako

ministarstvo”, ocenio je au-tor kwige i dodao da je zbog togapropao Sovjetski Savez.

On je dodao da veliki deo nov-ca u Srbiji odlazi u privatnexepove i strana~ke kase. “Glav-ni problem u kwizi su neisko-ri{}ena sredstva koje gra|anikroz poreze i doprinose daju dabi im dràva pruàle odre|eneusluge, kao {to su zdravstvo,obrazovni sistem... Me|utim,novac se ne tro{i na te potrebe.Od jednog dinara koji se uplatiu buxet 50 para ode za te potre-be, a 50 para nestane”, istakao jePavlovi}. B. C.

DU[AN PAVLOVI]: Na svaki dinar nestane 50 para u buxetu

Program za 26. oktobar

Kako je ekspanzija interneta utica-la na razvoj {tampanih medija uSrbiji, kao i koja je razlika uogla{avawu u novinama 19. veka idanas, pitawa su na koja su odgovo-re davali u~esnici tribine [tam-pa u Srbiji – nekada i sada na{tandu Danasa na Medija mar-ketu. Adam Sofronijevi} izUniverzitetske bibliotekeSvetozar Markovi}, Ivana

Jovanovi} Guduri}, kustoskiwa iautorka izlo`be [ta ̀ ene ̀ ele –kutak za advertajzing i novinarDanasa Boìdar Andreji} (modera-torka Selena Kosori}, novinarkaDanasa), razgovarali su u sklopu~etvrtog sajma medija, o izazovima

koje {tampi name}i internet,ogla{avawu, ali i o tome{ta je novo u tradicional-nim medijima.

“Uop{te nove tehnologije uveksam doìvqavao kao novotariju.Usvajao sam jedan po jedan novikompjuterski program, ali uz odre-|eni otpor. I{ao sam mic po micpo~ev{i od pisa}e ma{ine. Privi-kao sam se, ali imam ozbiqnu re-zervu. Mladi nedovoqno razumno iselektivno koriste medije”, nagla-sio je na po~etku tribine Andreji}.

Da se u ogla{avawu ni{ta nijepromenilo smatra Jovanovi} Gudu-ri}. Kako isti~e, zlatan period re-klama u srpskoj {tampi bio je s kra-ja 19. veka. “I tada kao i sada je po-stojalo stanovi{te da su ène po-tro{a~i. Jedina razlika je to {tonije postojala fotografija, nego suse potro{a~i poku{avali kroztekst privu}i da kupe odre|en pro-izvod ili su eventualno koristiliodre|ene grafike. Jo{ jedna bitnarazlika izme|u dana{wih reklamai onih iz 19. i po~etka 20. veka, je-ste ta da tada nije bilo skrivenogPR-a”, istakla je Jovanovi} Guduri}.

Panelista Sofronijevi} isti~eda je problem dana{we {tampe to{to nema vi{e nema publike kao ito da su danas svi autori. “Sviimaju svoju re~, a to je novi svet.[ta zna~i novinar, novine? Mi ne-mamo odgovor na to pitawe danas.Niko ne}e da bude samo publika.îtawem {tampe u svakom vremenuje isto kao i staviti ruku na pulsjednog dru{tva”, istakao je Sofro-nijevi}. Na pitawe da li je u li-stovima iz sredine 20. veka izve-{tavawe bilo profesionalnijegost iz Univerzitetske bibliotekeodgovara odri~no. “Daleko od toga.I tu ima gre{aka. Mi danas imamomit da je to bilo neko zlatno do-ba, da sad ̀ ivimo u brzom svetu, ada je {tampa tih ~etrdesetih godi-na bila istinitija”, smatra Sofro-nijevi} koji kao primer tada{wegneprofesionalizma u novinarstvunavodi Male novine koje je ure|i-vao Pera Todorovi}.

Jovana Tomi}

LIST DANAS NA SAJMU MEDIJA MEDIA MARKET

11.00: Promocija kwigeObraz u ogledalu Aleksan-dra Gra~anca (Dan Graf). Go-vore autor, ekonomista Qu-bomir Maxar i novinar Mi-jat Laki}evi};

12.00: Razgovori o opoziciji– Boris Tadi}, Dragan \i-las i Sa{a Jankovi};

13.00: Danas i Centar zaprofesionalizaciju medija imedijsku pismenost (CE-PROM) Medijska slika deceu Srbiji – predstavqaweistraìvawa (Marko Nedeq-kovi}, predsednik Centra zaprofesionalizaciju medija imedijsku pismenost – pred-stavqawe rezultata, prof.dr Veselin Kqaji}, profe-sor novinarstva na Fakulte-tu politi~kih nauka u Beo-gradu, Gordana Novakovi},generalna sekretarka Save-ta za {tampu, Jadranka Mi-lanovi}, savetnica za medi-je UNICEF u Srbiji, mode-rator Bojan Cveji};

14.00: Danas i BBC na srp-skom Jezik kao oru|e u bor-bi protiv la`nih vesti:Aleksandar Vasovi} – novi-nar Rojtersa i Jelena Mi-lankovi} – lingvista, mode-rator Aleksandra Nik{i};

16.15: Mini koncert na vio-lini: Milica Mili~i};

16.30: Pitajte Draù i Ko-raksa;

17.00: Druèwe sa kolumni-stima i urednicima Danasa;

18.00: Danas i Novi Optimi-zam – Prognani a slobodni:Nova solidarnost – Soli-darnost za sve: @ivko Gro-zdani} Gera, Predrag Korak-si} Koraks, Du{an Petri~i},Nedim Sejdinovi}, Aleksan-dar Jovanovi} ]uta, GojkoBoòvi}, Janko Baqak, Vla-dan Slavkovi}, AleksandarJankov, Du{an Kneèvi},@eqko Bodroì}, Vera Jo-vanovi}, moderator Brani-slav Gruba~ki Guta.

PROMOCIJA

TRIBINA

îtawem {tampe opipavamo puls dru{tva

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

VIIpetak, 26. oktobar 2018.

ANKETA[ta bi dràva (resorno ministarstvo) trebala da preduzme ako joj je kwiga mila?

Tradicionalna Danasova anketa pred Sajam kwiga bavi se ovegodine problemom opstanka kwige koja je pretvorena u robu

Razlikovati vredna i

komercijalna izdawaImaju}i u vidu da nacionalni interestreba da ukqu~i izdava{tvo u sistemobrazovawa za opstanak kulturnogidentiteta, resorno ministarstvo bitrebalo da u velikoj hiperprodukciji{tampanih publikacija, prilikomkatalogizacije u BS napravidistinkciju, izme|u vrednih izdawa ikomercijalne i takozvane tre{produkcije koja je nekad u biv{ojdràvi bila oporezivana, ~ak i zbogpropagandnih oglasa na stranicamakwiga, pa bi u dana{woj praksi istopa PDV-a mogla da bude razli~ita.

Drugo, da umesto godi{wih otkupa zasrpske biblioteke Ministarstvakulture, kwige ne stiù u bibliotekegodinu i po dana od svog nastanka, ve}da se odmah po izlasku iz {tampe zasvaku biblioteku u Srbiji, a ima ih180, direktno distribuira, makar i pojedan primerak. Izdava~ima bi seisplatilo, ~ak iako ~ekaju sredstva odMinistarstva do godinu dana, ali bise time poboq{ala i materijalna bazaizdava~a. Tako bi kwiga biladostupnija ~itala{tvu, a {to je istotako va`no, ne bi bilo pristrasnihkomisija i manipulacija izdava~a da sekwige rade u digitalnom brojuprimeraka za CIP i komisiju, a{tampaju se na sigurno tek kad stignepotvrda da su pro{li na godi{wemkonkursu. Mislim da bi to pozdravili,pre svega bibliotekari, pisci, ali iizdava~i koji bi ve}im tiraìma vi{eizdvojili za buxet Republike Srbije.

Zorica Stablovi} Bulaji},HERAedu

U~iti od boqih

Sve ono {to preduzimaju drugaministarstva koja to rade dobro udrugim evropskim dràvama, a i {ire.Nema potrebe da na{e ministarstvoizmi{qa toplu vodu. Treba u~iti odboqih i uspe{nijih, naro~ito od onihkojima kultura nije u zape}ku i kojishvataju za{to je za kulturu jednezemqe va`no ulagati u kwigu.

Lidija Kusovac, Samizdat B92

Borba za opstanak kwige

ne dobija se brzo

Stvarawe kvalitetnih kwiga za decudugotrajan je i skup poduhvat, pa ihzato i nema mnogo. Dràva kojoj je dotakvih kwiga stalo mogla bi mnogo togada u~ini kako bi ih u budu}nosti bilovi{e. U mnogim zemqama postojefondovi za podr{ku piscima, kao ifondovi za odre|ene tipove kwiga kojisu va`ni, a skupi su za izvo|ewe, kao{to su, na primer, slikovnice. Trebalobi razmisliti o tome da li samokapitalni projekti, naj~e{}e sa

> DANASOV [TANDove godine u Hali 2 Beogradskog sajma

Foto: Stanislav Milojkovi}

istorijskom, nau~nom ili politi~komtematikom, zasluùju dràvnu podr{kuili je, na primer, moè dobiti i nekanau~no-popularna kwiga za decu koja sedugo stvara i zahteva ~itav timsaradnika, od autora i ilustratora dostru~nih redaktora i psihologa. Tako|e,sistematska podr{ka ~asopisima iliportalima {to prate kwigu za decubila bi va`na za stvarawe bazestru~waka koji prate sve tipove kwigeza decu. Preduslov za sve ovo, naravno,jesu ve}a sredstva u buxetu namewenakwizi. Ukoliko toga ne bude, de~jiizdava~i }e se sve vi{e oslawati nastrane fondove i strana kwiga }ezadobijati sve istaknutije mesto uwihovim izdava~kim programima, adoma}ih autora }e biti sve mawe. Nasli~an na~in treba preispitati ipodr{ku stranim izdava~ima koji èleda objave na{e kwige. Ta~no je dapostoji fond za prevo|ewe, ali kodmnogih kwiga za mla|e uzraste prevodje zanemarqiva stavka jer u takvimkwigama nema mnogo teksta, ali zato{tampa moè biti veoma zahtevna.Neke zemqe zbog toga podràvajuizdavawe, a ne samo prevo|ewe svojihde~jih kwiga u svetu.

Nije sve ni u novcu. I s malosredstava mogu se sprovoditi pa`qivoosmi{qene i dugotrajne kampawe zapopularizaciju kvalitetne literature ipodsticawe ~itawa na svim nivoima.Za to je, naravno, neophodno da namestima va`nim za kulturu uvek buduosobe kojima je stalo do kwiga i kojerazumeju wihov zna~aj. Kod nas ~estobude projekata koji traju mesec-dva iposle toga sve padne u zaborav. Borbaza opstanak kwige i ~itawa ne dobijase za tako kratko vreme.

Qiqana Marinkovi}, Kreativni centar

Nacionalna strategija

podsticawa ~itawa

Dràva, odnosno Ministarstvo kulturei informisawa i Ministarstvoprosvete nauke i tehnolo{kog razvoja,trebalo bi da donesu Nacionalnustrategiju podsticawa ~itawa, koja unekim zemqama u okruèwu ve} postoji.Kroz tu strategiju trebalo bi osmislitina~ine za podsticawe ~itawa iukqu~iti sve one koji mogu uticati napopularizaciju kulture ~itawa –obrazovne ustanove, biblioteke,izdava~e. Kako bi kwiga imalabudu}nost, dràva bi svakako trebaloda izdvaja ve}a sredstva za republi~kiotkup kwiga, jer na taj na~in podsti~eizdava~e da objavquju kvalitetna dela,a oni za to dobijaju nov~ani podsticajkoji nije zanemarqiv.

Goran Markovi}, P~elica izdava{tvo

Treba da pokaè

da je voli

Odgovor je jednostavan: Treba dapokaè da je voli – ~itawem,nabavkom, podsticawem, vra}awemukupno napla}enog PDV od kwiga upodsticaje za kwigu i da {to predo~ekamo godinu kad }e Sajam kwigaimati ve}u finansijsku podr{ku negofestivali Exit i Gu~a iako se naSajmu kwiga ne to~i pivo.

Zoran Kolunxija, Prometej

Nastavqa se

VIII petak, 26. oktobar 2018.

SALA Borislav Peki}, Hala 1a10.00-10.50: Matica bo{wa~ka – promocija

izdawa;11.00-12.00: Agora – Promocija kwige

Istraìvawe savr{enstva SaveDamjanova;

12.00-12.50: Prometej – Edicija SrpskeVojvode, grupa autora;

13.00-13.50: Ambasada Ukrajine u Beogradu –Okrugli sto Starosvetska muzika ufokusu ukr{tavawa kulturnih tradicijaSrbije i Ukrajine;

14.00: Arhipelag – Susret i razgovor samakedonskim piscem VenkomAndonovskim, povodom srpskog izdawawegovog najpoznatijeg romana Azbuka zaneposlu{ne koji je nedavno objavqen uediciji 100 slovenskih romana, u prevoduMiroslava Mrkovi}a;

15.00-15.50: Presing – Sitna iskliznu}a,zbirka pri~a Kristijana Himelstrupa(Danska);

16.00-16.50: Akademska kwiga – Kwige Slavkai Ive Goldsteina Tito;

17.00-17.50: Svet kwige – Zadrugarstvo –razvojna {ansa Srbije, zbornik;

18.00-18.50: Centar za razvoj odnosa Beogradau Havane – [ta po~iva s druge stranemora Stivena Kimbera;

19.00-19.50: Veritas – Kraji{ki psalmi VinkaStupara;

20.00-20.50: Besna kobila – nova kwigadobitnika Ninove nagrade DejanaAtanackovi}a ôvek bez jezika i drugepri~e;

SALA Ivo Andri}, Hala 1a10.00: Predstavqawe tri kwige koje je

priredio i preveo kwièvni teoreti~ari kriti~ar Mihal Harpaw: Prolegomenaza semiotiku bi}a Franti{eka Mika,Estetska metakomunikacija AntonaPopovi~a i Modeli i diskursi nauke okwièvnosti Mihala Harpawa;

11.00-11.50: Kompanija Novosti – Srpskacrkva u komunizmu i postkomunizmuJovana Jawi}a;

12.00-12.50: Andri}ev institut – Promocijaizdawa;

13.00-13.50: Kwiga u javnosti – Debate okwigama na dru{tvenim mreàma;

14.00-14.50: Vreme pam}ewa – Za{to savremeni pisci pi{u o pro{lim ratovima, povodom100 godina od zavr{etka Velikog rata;

15.00-15.50: Vreme pam}ewa – Prvih pettomova Kriti~kog izdawa Andri}evihdela;

16.00-16.50: Pi{em, dakle postojim – MilosavTe{i}, portret pesnika;

17.00-17.50: Mislite o kwizi – Antologije –osnovi za kanonizaciju ili polazi{ta zasporewa;

18.00-18.50: Misliti o kwizi – Ima li tabutema u srpskoj kwièvnosti?;

19.00-19.50: KOV – Promocija novih kwiga;20.00-20.50: Kompanija Novosti – Slobodan

Penezi} Krcun Pisma bez kurira;

SALA Vasko Popa, Hala 1a10.00-10.50: Martiria – Promocija novih

izdawa; 11.00-11.50: MARTIRIA – Sava,episkop gorwokarlova~ki – ìvot idjelo arhimandrita Nauma Milkovi}a;

12.00-12.50: Tre}i Trg – Festival literatureevropskog Mediterana Proza evropskogMediterana – Hrvatska, Neva Luki} Morei zaustavqene pri~e;

13.00-13.50: Tre}i Trg – Festival literatureevropskog Mediterana Proza evropskogMediterana – identitet/i i granice;

14.00-14.50: Tre}i Trg – Seobe;15.00-15.50: Gramatik – O~i pune p~ela,

deset mladih pesnika u~esnikaFestivala mladih pesnika u Vrbasu;

16.00: RTS izdava{tvo – kolekcija Kwigagodine (Radio Beograd 2);

17.00-17.50: Srpsko kulturno dru{tvoProsvjeta – Promocija ~asopisa Prosvjetai Qetopisa SKD Prosvjeta;

18.00-18.50: Kwièvna omladina Srbije –Sve~ana dodela kwièvne nagrade Pegaz;

19.00-19.50: Hrvatska rije~ i Zavod za kulturuvojvo|anskih Hrvata – promocija izdawa;

20.00-20.50: ULUPUDS – Dodela nagrada izoblasti grafi~kog dizajna, ilustracije iopreme kwige na 63. Me|unarodnombeogradskom sajmu kwiga;

SALA Desanka Maksimovi}, Hala 1a11.00-11.50: Catena Mundi – U predvorju pakla

Save Bankovi}a;12.00: Upoznaj svog pisca – Dejan Aleksi};14.00: Slikovnice kao prve kwige;16.00-16.50: Udruèwe kwièvnika Marko

Miqanov – Zbirka poezije Du}anpolovnih rije~i Slobodana M. ûrovi}a;17.00-17.50: – Zbornik savremene poezijei eseja Svetosavski damari SlobodanaM. ûrovi}a Apisa i Haxi Radovana M.Radovi}a;

19.00-19.50: Eduka – Pedago{ka raskr{}a:Pedagogija obespravqenih Paola Freire,Specifi~ne smetwe u u~ewu EmilijeLazarevi};

20.00-20.50: îgoja {tampa – Muzi~ke pri~eiz na{e boqe pro{losti Miwe Subote;

PLATO Branko Miqkovi}11.00-11.50: Udruèwe romskih kwièvnika –

Kosovska klet Marie Viktorije;12.00-12.30: Promocija de~je literature

(izdava~: NKC) – [ah-mat nasiqu ubajkinom xepu Marije Ran|elovi}, Bajkinxep Biqane Vujovi};

12.30-13.00: Narodna biblioteka u Ni{u –Javne biblioteke u Srbiji od 1901. do1918. godine;

13.00– 14.00: Centar za crkvene studijeMe|unarodnog centra za pravoslavnestudije i Centra za vizantijsko-slovenske studije u Ni{u – Srpskakraqevstva u sredwem veku, tematskibroj O svetom Savi i Boìdar Vukovi} isrpska kwiga u Veneciji;

14.00– 15.00: Dru{tvo kwièvnika ikwièvnih prevodilaca Ni{a –Promocije;

15.00-16.00: Univerzitet u Ni{u, OgrankaSANU u Ni{u i Univerzitetskebiblioteke Nikola Tesla u Ni{u –Nau~na periodika i druga izdawa;

16.00-17.00: Ni{ka filmska literatura(izdava~: NKC) Transcendentni stil nafilmu i druga izdawa;

17.00-18.00: Nova izdawa Medivesta;18.00-18.30: Predstavqawe kwièvnih nagrada

Ni{a – Branko Miqkovi}, Stevan Sremac,Ramonda serbika, Mali cvet;

18.30-19.30: Sabrana dela Branka Miqkovi}a;20.00-20.50: Udruèwe romskih kwièvnika –

Bajka na{eg doba Ibraima Xemailija;

[TAND Pokrajinski sekretarijat za kulturu12.00 POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA

KULTURU – Predstavqawe izdava~kedelatnosti Arhiva Vojvodine

14.00-15.00; Predstavqawe izdava~kedelatnosti Muzeja savremene umetnostiVojvodine;

[TAND Ambasada SAD & Bibliotekarskodru{tvo Srbije, Hala 4

11.00 i 17.00: Majkl Kaningem: snimakintervjua iz serijala Savremeni svetski pisci (RTS), autor i urednik Neda Val~i} Lazovi}; 12.00: Dejvid Foster Volas – odmargine do kulturne ikone; 13.30:Promocija programa i aktivnosti Ameri~kog kutka u Srbiji; 15.00: Kreativnakonzumacija kulture: novi modusi ~itawa;

[TAND Zajednica izdava~a/nakladnika BiH13.00: Goran Samarxi}, pisac;

[TAND Republike Srpske, Hala 2 nivo A12.00: Edicija Srpska kwièvnost u BIH;

14.00: Promocije izdawa Srpskogprosvjetno-kulturnog dru{tva ProsvjetaGacko; 15.00: Jevrejske kwièvne temeVojislava Maksimovi}a; 15.30: KalendarProsvjeta 2016/2017. i Prosvjeta 2018;16.00: Hrestomatija tehnologije ohaerizma(Hronika jedne nacionalne i ustavnepatologije); 17.00: Predrag Bojinovi}Tajkun; 18.00: Zajedni~kog izdawaKwièvne zajednice Jovan Du~i} izTrebiwa i Svete kwige iz Beograda;

[TAND Laguna, Arena Hale 111.00: Laura Barna; 11.30: Robert Takari~;

12.00: Slobodan Vladu{i}; 13.00:Vladeta Jankovi}; 13.30: DragoslavMihailovi}; 15.00: Luka Mi~eta; 16.00:Simonida Milojkovi}; 17.00: MirjanaBobi} Mojsilovi}; 18.00: Vedrana Rudan;19.00: Marko Vidojkovi};

[TAND Kreativni centar, Arena Hale 117.00-18.00: Jelena Mitrovi} i Sowa Baji}

potpisuju svoju novu kwigu Kakva ènska!Pri~e o ènama koje su bile progresivnekada to nije bilo moderno; 18.00-19.00:Tamara Ratkovi} potpisuje novu kwiguFit mama i beba;

PROGRAM ZA PETAK, 26. OKTOBAR [TAND Evro Book, Arena Hale 117.30: Predstavqawe ìrija kwièvnog

konkursa Tvoja re~; 18.30: Predstavqawekwige Zape~a}ivawe. Zavaravawe.Zavirivawe Aleksandre Mihajlovi};

[TAND Agora, Arena hale 111.00-12.00: Marija Kneèvi}; 12.00-13.00:

Sava Damjanov; 13.00-14.00: DraganJovanovi} Danilov;

[TAND Arhipelag, Arena Hale 115.00-17.00: Venko Andonovski (Azbuka za

neposlu{ne), Branko êgec (Pun mjesec uIstanbulu), Veselin Markovi} (Pro{lostnikad ne pro|e), Stevan Tonti} (Hristovaluda) i Darko Tu{evqakovi} (Naknadneistine / Jaz);

[TAND Samizdat B9216.00-18.00: Filip Gaji} Bludni dani Kuratog

Xonija;

[TAND Geopoetika18.00-19.00: Tradicionalno druèwe sa

doma}im autorima, u~estvuju ZoranPaunovi}, Branka Krilovi}, Mi}a Vuji~i}i Mira Popovi};

[TAND Prometej, Arena Hale 114.00-15.00: Najdraà jedina moja Dragana

Ja{evskog; 15.00-16.00: Parusija SlaviceGarowa Radovanac; 16.00-17.00: Sre}a jekameleon Radmile Satari} i Srpskidijalekti Milo{a Okuke;

[TAND Tre}i Trg14.00-15.00: More i zaustavqene pri~e Neve

Luki} i PUst Jane RastegoracVukomanovi}; 15.00-16.00: Srebrnakorveta Roaqda Mandeq{tama; 16.00-17.00: Seobe Roberta Simoni{eka;

[TAND Orion Art17.00: RTS izdava{tvo – Dizajn i dizajneri

20. i 21. veka Radmile i MarijaneMilosavqevi};

[TAND îgoja {tampa17.00-19.00: Epizoda Jelene Nikoli};

[TAND [trik16.00-17.00: Iako se nije ostvarila u vremenu,

qubav nije prestala da traje. I zatoqubav izme|u Elija i Olivera nijetragi~na ve} ve~na. Znate li ko je ovo rekao? Igor Peri{i}, kwièvniteoreti~ar jedva ~eka da pro}aska s vama;

[TAND Areté19.00: Judit Sanislo, spisateqicu iz

Ma|arske potpisuje svoju kwigu Pu{ta dau|em i druì se sa ~itaocima;

[TAND Media centra Odbrana11.00: Predstavqawe sistema odbrane; 12.00:

Du{an Babac Srbi u uniformi; 13.00-15.00: Fond VFC Zastava film; 15.00:Qubomir Mili} Moravska divizija IIpoziva – dnevnik prire|iva~aAleksandra @ivoti}a; 16.00: Pa{trik –se}awa u~esnika; 18.00: Tribina Revizijaistorije Prvog svetskog rata;

[TAND Miroslav10.00-20.00: Sa sela u diplomatiji u

razbijenoj Jugoslaviji SlobodanaJar~evi}a; 11.00-17.00: Nekoliko susretaStevana Dani~i}a; 17.00-20.00: Putqubavi Gorana Vuki}evi}a;

[TAND Alma18.00-18.30: Midar Ilije [aule;

[TAND Vukoti} Media17.00-18.00: Milo{ [obaji};

[TAND Svet kwige12.00-13.00: Put prema izgrevu Sunca

Branislava Ili}a; 17.00-18.00: Sto pesama za Maksima Miodraga MikijaJekni}a;

FESTIVAL STVARALA[TVA MLADIH 2018.12.00-13.00: O[ Branko Radi~evi} Batajnica;

13.00-15.00: Udruèwe gra|ana Kultura}irilice – demonstracija srpskekaligrafije.

CRTANO-PISANA PRIÂNA TEMU VELIKOG RATAGrafi~ki roman Sat, zajedni~kipoduhvat autorskog tima, koji pred-vode scenarista Dragan Lazarevi}– De Lazare i crta~ Vujadin Radova-novi} Vuja (kolor i likovno obli-kovawe istorijskog dodatka RadeTovladijac, kadrirawe Zoran Tu-ci}, likovno oblikovawe koriceMilo{ Vuk Aleksi}), realizovan u~ast proboja Solunskog fronta iDana primirja u Prvom svetskomratu, zajedni~ko izdawe ~a~anskeIK P~elica izdava{tvo i Udru-èwa stripskih umetnika, bi}epromovisan danas u sali DesankaMaksimovi} u 18 sati. “Iz konteks-ta nacionalne tragedije Velikograta, ova pri~a izdvaja porodi~nutragediju, li~nu i emotivnu, a u is-to vreme dovoqno op{tu da se moèpripisati velikom broju srpskihporodica s po~etka 20. veka”, navo-di izdava~ u svojoj najavi ove promocije. “Sat je verovatno najobimnija za-okruèna crtano-pisana pri~a ikada ovde nastala na temu Prvog svetskograta”, beleì, izme|u ostalog, kriti~ar Slobodan Ivkov.

izdava^i godine slu`beni glasnik i prometej · kao i prethodna, ne{to {to dokazuje na{u odgovornost...

Documents