istraživačko novinarstvo - ispitna pitanja

7/17/2019 Istraživačko Novinarstvo - Ispitna pitanja

http://slidepdf.com/reader/full/istrazivacko-novinarstvo-ispitna-pitanja 1/40

1. Istorija istraživačkog novinarstva u svetu

Počeci istraživačkog novinarstva povezuju se sa pojavom „kritičke štampe“ u Engleskoj,

početkom 18. veka. Začetnicima istraživačkog novinarstva smatraju se književnici

1. !anijel !e"o # praksu kritičkog novinarstva $koja pretpostavlja istraživanje% počeo kao osnivač

i ure&nik lon&onskog perio&ičnog lista '(e )eekl* +evie $1-/. go&ine%

0. !žonatan vi"t # ure&nik lon&onskog ne&eljnika E2aminer $1-1. go&ine%.

3eki autori smatraju &a je kritičko pisanje ovi( komentatora i, po ugle&u na nji(, pojava niza

&rugi( listova koji „ispituju stvarnost“ # prvocirala engleski parlament &a &onese Zakon o

taksama $1-1/. go&ine% koji je poreskim nametom na svaki primerak novina pokušao &a suzi

političku slo4o&u štampe i tretira je kao ro4u 5e6utim, pokaza7e se &a istraživačko, kritičko

novinarstvo nije ni u kakvom suko4u sa štampom kao ekonomskom &elatnoš7u, ve7 naprotiv, &a

ono o& novina pravi veoma pro"ita4ilnu ro4u. tom pravcu prvi istorijski o&govor na Zakon o

taksama &ali su li4erali !žon 'renčar i 'omas 9or&on, koji su svoje napise po& pseu&onimom

:ato o4javljivali u listu ;on&on <ournal $1-0%. :asnije, u &rugoj polovini 18. veka, u Engleskoj

7e po kritičkom novinarstvu postaviti slavan i li4eralni poslanik !žon =ilks.

Amerika > nakon gra6anskog rata, krajem 1?. veka, u istoriju štampe ulaze &va čuvena iz&avača

1. <oze" Pulicer > smatra se ocem umerenog ta4loi&nog novinarstva@ 1880. :upio 3e Aork

)orl& o& koga je napravio najčitaniji američki list tog vremena $tiraž oko B.%

:ao okosnicu World-a uveo životnu (roniku i reportera na terenu kao autorski instrument za

prikupljanje in"ormacija, prvi pokrenuo i klasičan o4ilik novinarskog istraživanja ka&a je Eliza4et

:okrin, po& pseu&onimom 3eli Claj ispitivala stanje u njujorškim &uševnim 4olnicama.

perio&u izme6u 188?#18? inspirsana =ernovim romanom “Put oko sveta za 8D &ana 3eli je

krenula na put oko sveta, slala izveštanje sa putovanja, list je organizovao nagra&u igru &a čitaoci poga6aju za koliko 7e &ana putovanje 4iti završeno $-0 &ana i sata%

1??. otkrio nelegalnu isplatu / miliona &olara koje su američke vlasti isplatile kompaniji

“Panamski kanalD > tužili ga 'eo&or +uzvelt i 4ankar !ž. P. 5organ, a oslo4a6aju7a presu&a

pre&stavlja veliku po4e&u za slo4o&u štampe.



0. +an&ol" Ferst > 4io je po4ornik tvr&e ta4loi&izacije, 4eskrupuloznom isntrumentalizacijom

vesti, praktično, preko svoji( novina, pokrenuo rat G! protiv Hpanije na :u4i 188?.

ličan meto& istraživanja „na vlastitoj koži“, sa „prerušavanjem“ po 4olnicama an Iranciska

sproveš7e u =ini"er& Clek Ferstovom The Examineru, po& pseu&onimom Eni ;ori. 3ovinar, ko&Fersta, „učestvuje“ u &oga6aju, prikrivaju7i svoju pro"esiju.

Francuska # 3ajčuveniji slučaj istraživačkog novinarstva vezan je za a"eru osu&e kapetana

!raj"usa 18?-. go&ine. Poznati književnik Emil Zola u pariskom Figaru o4javljuje članke u

kojima se o4elo&anjuju &okumenti koji otkrivaju &a je su6enje za iz&aju ovom "rancuskom

o"iciru <evrejinu montirano. Zatim Zola o4javljuje čuveni članak J accuse $ Ž akiz%, to jest

Optužujem, kojim okrivljuje vojnu kamarilu za spomenutu a"eru , koji 7e o4oriti vla&u i &ovesti

&o re(a4ilitacije !raj"usa $18??. go&ine%.

Votergejt # 5it o mo7i istraživačkog novinarstva &e"initivno je utvr6en tokom a"ere =otergejt

1?-0. go&ine u G!, ka&a su Co4 =u&vor& i :arl Cernštajn, novinari Vaington posta, istražuju7i

pokušaj postavljanja prislušni( ure6aja u se&ište !emokratske stranke, &oveo &o impičmenta

repu4likanskog pre&se&nika +ičar&a 3iksona u enatu $procesa ispitivanja o&govornosti

pre&se&nika G!% i njegove ostavke 1?-/. go&ine.

2. Primarni izvori

+iječ o originalnim, izvornim &okumentima, kao što su javni i tajni izvještaji, privatna i služ4ena

pisma, ra&ne knjižice i putovnice, 4ankovni računi i interni &opisi, "otogra"ije i sl. Jna nisu

pret(o&no o4javljivana i potiču o& vla&ini( agencija koje i( čuvaju. Prem&a i( je teže pri4aviti,

primarna ili ranije neo4javljivana &okumenta, koja o4ično potiču o& primarnog izvora ili čuvara

gra6e, češ7e sa&rže po&ro4nije i konkretnije in"ormacije o temi koja se istražuje.

Pristup primarnim &okumentima na Calkanu nije lak, ali su novi zakoni o slo4o&nom pristupu

in"ormacijama $PK%, &oneti nakon 1???. go&ine, omogu7ili &a novinari, organizacije civilnog

&ruštva i gra6ani steknu pravo na in"ormisanje o& strane vla&ini( organa. Pokazali su se kao

korisni za &olaženje &o in"ormacija koje novinari nisu u stanju &a pri4ave intervjuima i za pristup

&okumentima koje zvaničnici inače ne 4i ne"ormalno ustupili.



Zakoni o PK u načelu ne služe za otkrivanje in"ormacija koje su značajne za javno z&ravlje i

sigurnost, privatnost, nacionalnu 4ez4e&nost, poslovne tajne, ekonomsku i monetarnu politiku,

kao i otkrivanje i sprečavanje zločina. Pore& toga, postoje i zakoni o privatnosti koji garantuju

poverljivost po&ataka. prkos tome, postoji čitav univerzum in"ormacija koje zakoni o PK čine

&ostupnima javnosti. a&a je zagarantovana mogu7nost o4elo&anjivanja o4ilja po&ataka o

&ržavnim transakcijama, javnim agencijama, politici vla&e i vla&inim "unkcionerima.

3. Votergejt

5it o mo7i istraživačkog novinarstva je utvr6en tokom a"ere =otergejt 1?-0. go&ine u G!#u,

nakon što su Co4 =u&vor& i :arl Cernštajn, novinari Vaington posta, istražuju7i pokušaj

postavljanja prislušni( ure6aja u se&ište !emokratske stranke, &oveo &o impičmenta

repu4likanskog pre&se&nika +ičar&a 3iksona u enatu $procesa ispitivanja o&govornosti

pre&se&nika G!% i njegove ostavke 1?-/. go&ine.

G"era =otergejt je postala sinonim za zloupotre4u mo7i i opšti pojam za složenu mrežu politički(

skan&ala izme6u 1?-0. i 1?-/. go&ine, koja je o4u(vatala korupciju, iznu&e, prisluškivanje

tele"ona, uništavanje &okaza, i zloupotre4u američki( o4aveštajni( služ4i ICK i LKG. ve je

počelo ka&a su novinari Vaington posta Co4 =u&vor& i :arl Cernštajn 18. juna 1?-0. go&ine na

&nu prve strane tog lista o4javili izveštaj po& naslovom „Petorica u(apšena u pokušaju &a postave

4u4ice u prostorijama &emokrata“. G"era je o&ma( &o4ila ime „=otergejt“, po nazivu poslovnog

centra u =ašingtonu u kome su se nalazile prostorije &emokrata.

Co4 =u&vor& je preko svoji( izvora iz ICK &ošao &o pouz&ane in"ormacije &a je ekipa za

postavljanje prislušni( ure6aja, koja je &ošla iz 5ajamija, ušla u prostorije !emokratske partije

oko pola tri ujutru. Jni su u(apšeni tokom postavljanja prislušni( ure6aja u kancelarijama

rukovo&ilaca te partije. 'a&a je otpočela &vogo&išnja 4or4a američke a&ministracije i tajni(

služ4i i re&akcije „=ašington posta“, koja je nastojala &a a"eru prikaže kao zloupotre4u ta&ašnje

vlasti i u&arac na američki &emokratski pore&ak.

pornoš7u novinara =u&vor&a i Cernštajna prona6eni su prvi opipljivi &okazi. Jni su nastavili &a

istražuju i preko svog izvora zvanog !u4oko grlo, inače visokog "unkcionera ICK i otkrili &a

američki &ržavni tužilac !žon 5ičel kontroliše tajni "on& kojim se "inansiraju „prljave

aktivnosti“, špijuniranje politički( protivnika i &a sve to o4avlja po& na&zorom 3iksonovi(



naj4liži( sara&nika. „=otergejt“ je postao veliki nacionalni skan&al i pre&met 0 istrage > prvu je

vo&io specijalni tužilac, a &rugu specijalni komitet koji je osnovao enat. 'okom istrage utvr6eno

je &a je pre&se&nik u svom ka4inetu pose&ovao opremu za snimanje razgovora i &a je sve

za4eleženo na au&iotrakama. Preslušavanjem snimaka ustanovljeno je &a je on 4io upoznat sa

akcijom prisluškivanja "unkcionera &emokrata i &a je (teo &a prikrije čitavu a"eru. 3iksonovi

naj4liži sara&nici su 4ezuspešno pokušavali &a sve zataškaju i nastojali &a ometaju su&sku

istragu. 3akon istrage i su6enja na zatvorske kazne osu6eno je / učesnika a"ere, me6u kojima su

4ili i naj4liži pre&se&nikovi savetnici. 'o je &ovelo &o pokretanja postupka u američkom

:ongresu za opoziv 3iksona $impičment%, nakon čega je on ?. avgusta 1?-/. po&neo ostavku.

3ajzaslužniji za razotkrivanje a"ere „=otergejt“ 4io je izvor novinara „=ašington posta“ po&

pseu&onimom !u4oko grlo, visoko pozicionirani "unkcioner ICK. K&entitet tog izvora 4io je

naj4olje čuvana pro"esionalna novinarska tajna. Posle go&ine, 0M., ta&a ve7 ?1#go&išnji

5ark Ielt, u vreme a"ere &rugi čovek u ICK, u intervjuu za časopis „=eniti "er“ otkrio je &a je on

zapravo !u4oko grlo. Ieltove navo&e potvr&ili su =u&vor& i Cernštajn, i ure&nik „=ašington

posta“ u vreme a"ere Cen&žamin Cre&li, koji je tako6e znao i&entitet izvora. astanci novinara sa

!u4okim grlom 4ili su konspirativni i ugovarani su tajnim znacima. Ielt je smatrao &a ga ICK

prati i prisluškuje, i upozoravao je novinare &a su i oni po& merama te vla&ine agencije. koliko

4i =u&vor& imao potre4u za sastankom ostavljao 4i kao znak praznu saksiju sa crvenom

zastavicom na 4alkonu. J& =u&vor&a je Ielt za(tevao &a ga nika&a ne citira u potpunosti, iako jeoznačavan kao anoniman izvor. retali su se pretežno u po&zemnim garažama. <e&an o& Ieltovi(

razloga za razotkrivanje a"ere američke a&ministracije jeste osveta 3iksonu zato što ga nije

postavio za &irektora ICK nakon smrti E&gara Fuvera. Pošto je otkrio i&entitet, Ielt je postao

meta kritika velikog 4roja kolega iz ICK i LKG, koji su ga smatrali iz&ajnikom jer je ra&io protiv

svog vr(ovnog koman&anta, pre&se&nika G!.

4. Ljuštenje uka

Proces istraživanja se poneka& pore&i sa ljuštenjem luka # prolaženjem kroz više slojeva

in"ormacija iz razni( izvora i koriš7enjem različiti( te(nika kako 4i se utvr&ila istina. =esti

o4ično &otiču samo površinu pro4lema. Za&atak istraživačkog novinara je &a o&e &u4lje i otkrije

kako, zašto i ko je o&govoran. =ažno je upamtiti &a je istraživačko izveštavanje proces u kome

novinar nezakonite ra&nje istražuje korak po korak.



'ipičan proces istraživanja sastoji se iz sle&e7i( etapa

1. Početna i&eja > 5ože &a &o6e sa 4ilo koje strane, novinari 4i tre4alo &a uvek imaju otvorene

oči i uši, jer su mogu7nosti za priču kriju se svu&a. Poneka& izvor pri4avi trag ili po&atak na

osnovu koji( započinje istraživanje, a neka& je novinarska znatiželja po&staknuta nekimzapažanjem. 9lasine, pa i 7askanja po 4arovima i ka"i7ima tako6e mogu &a 4u&u po&sticajni.

3ovinara &o tragova može &a &ove&e i pra7enje tren&ova u politici, 4iznisu, kao i u samom

životu.

0. Procena mogu7nosti # 3ovinari koji nisu &o4ro upu7eni u temu koju istražuju tre4alo 4i &a se

oz4iljnije pripreme. 5oraju &a provere &a li je o onome o čemu nameravaju &a progovore ve7

pisano, &a li je u pitanju nešto što je zaista novo, kao i &a li je istraživanje ostvarivo. ovoj "azi,

koju neki novinari nazivaju i „istraživačkim njuškanjem“, izveštači pretražuju internet, čitajustare vesti ili na osnovu nekoliko tele"onski( razgovora procenjuju ekskluzivnost i izvo&ljivost

4u&u7eg istraživanja. Jsnovni cilj „njuškanja“ sastoji se u o&govoru na pitanje Postoji li priča

koja je nova i koju je mogu7e iscrpno istražitiN

Evo neki( pitanja koja izveštači se4i postavljaju pre nego što započnu istraživanje

• :oje vrste in"ormacija su potre4ne za ovo istraživanje i &a li i( je mogu7e pri4avitiN• !a li su &ostupna &okumenta i g&eN• !a li su izvori voljni &a javno progovoreN koliko nisu, &a li je priču mogu7e na

legitiman i uverljiv način ispričati uz pozivanje na neimenovane izvoreN• +aspolažem li o&govaraju7im pre&znanjem i stručnoš7uN

Jsim toga, izveštači razmatraju kalen&ar i 4u&žet za svoj izveštaj

• :oliko vremena, novca i lju&i je neop(o&no &a 4i se sklopila pričaN• !a li je potre4no "ormirati tim izveštača &a 4i se sprovelo istraživanje, ili je &ovoljan

je&an novinarN• !a li je realno &a izveštaj 4u&e napisan, s o4zirom na vremenska i "inansijska

ograničenjaN

Pore& toga postoji i čitav niz važni( pitanja koja se tiču javnog interesa

• :akav se javni interes zastupa u izveštajuN• !a li se u njemu mo7ne institucije ili poje&inci proglašavaju o&govornimaN



• !a li on ima neki( posle&ica po živote ve7eg 4roja lju&iN• Fo7e li za(valjuju7i emitovanju ili o4javljivanju izveštaja stvari krenuti na4oljeN• !a li se ra&i o nečemu što lju&i moraju &a znaju, ili tek o nečemu što i( intrigiraN

3ajza&, novinari procenjuju i političke, kao i eventualne pravne posle&ice koje mogu aa

proisteknu iz nji(ove priče

• :oji su rizici po same novinareN• :oji su rizici po novinsku ku7uN• <esu li ti rizici pravne, "inansijske ili "izičke priro&eN• 5ogu li izveštači i novinske ku7e &a se iz4ore sa tim rizicima i šta je potre4no &a 4i se oni

umanjiliN

. Iormulisanje istraživačke (ipoteze # Fipoteza je teorija i premisa koja usmerava istraživanje,

uvek se polazi o& nje, u njoj je sa&ržano ono što tre4a istražiti, &okazati ili opovrgnuti. Pre nego

što prionu na posao, istraživački novinari "ormulišu (ipoteze koje i( usmeravaju u istraživanjui

pomaže im &a se ne izgu4e u lavini prikupljeni( po&ataka.

!. Izvori "overjivosti #$jugo %e &erg knjiga'

vaki novinar zna &a su izvori životni sok &o4re priče. velikom 4roju slučajeva takvi izvori su

voljni &a nji(ovo ime 4u&e otkriveno@ o& vitalnog je značaja &a tužena strana ima sve&oka

o&4rane u slučaju optuž4e za klevetu. a &ruge strane, postoje situacije ka&a izvor pristaje &a

pruži in"ormaciju samo po& uslovom &a njegova anonimnost ostane sačuvana. ovakvim

situacijama novinari istraživači mogu &o7i u suko4 sa zakonom.

J&eljak 1 Zakona o nepoštovanju su&a iz 1?81. omogu7ava novinarima &a očuvaju anonimnost

svoji( poverljivi( izvora. Postoji, me6utim, veliki 4roj izuzetaka, na osnovu koji( su& može &a

insistira na otkrivanju i&entiteta ka&a je to „neop(o&no za sprovo6enje prav&e, očuvanje &ržavne

4ez4e&nosti ili sprečavanje zločina“. Kako se ovim članom potvr6uje &a je zaštita poverljivi(

izvora stvar o& javnog značaja za slo4o&u izražavanja, su&u se ipak &ozvoljava &a razmotri

speci"ične činjenice i uravnoteži suprotstavljene interese.

Evropski su& za lju&ska prava je 1??B. presu&io &a je su&ski nalog novinaru Cilu 9u&vinu &a

otkrije izvor in"ormacije pre&stavljao kršenje člana 1. Evropske konvencije o lju&skim pravima.

Jvo je poz&ravljeno kao po4e&a istraživačkog novinarstva, a 9u&vinov savetnik !že"ri



+o4ertson prokomentarisao je za !ail* 'elegrap( &a Zakon o nepoštovanju su&a iz 1?81. tre4a

&a 4u&e &opunjen, kako 4i se o4ez4e&ila veča zaštita novinarima i englesko pravo uskla&ilo sa

Evropskom konvencijom. Zakon je ostao nepromenjen &o &anašnjeg &ana a, uprkos 9u&vinovoj

presu&i, u nizu kasniji( o&luka pokazano je &a je zakon prilično nejasan u pogle&u po&ržavanja

prava novinara &a zaštite svoje izvore. Zakon o o4elo&anjivanju stvari o& javnog značaja iz

1?88. mogao je &a &ove&e &o otklanjanja neki( teškoča u vezi sa otkrivanjem in"ormacija i

zaštitom izvora, ali izgle&a &a je njegov naglasak više na o&šteti i načinima sprovo6enja ove

zaštite nego na slo4o&i govora i in"ormisanja. !ekret štiti izvore o& neprave&nog tretmana, ali

propisuje &a in"ormacija sme 4iti o4elo&anjena samo je&noj oso4i, i to iz o&re6ene grupe, koja,

recimo, uključuje poslo&avce, ali ne i novinare. Kn"ormacija sme 4iti o4elo&anjena „neovlaš7enoj

oso4i“ samo ako je u pitanju izuzetno oz4iljna stvar i ako oso4a &ela iz pošteni( po4u&a, 4ez

ličnog interesa.

(. )ružje za Irak

*. Istorijat istraživačkog novinarstva u +r,iji

srpskom novinarstvu može se govoriti o počecima istraživačkog novinarstva u &rugoj polovinu

1?. veka, još u vreme otvaranja spora izme6u gra6anske klase u =ojvo&ini i klerikalni( krugova

:arlovačke mitropolije $koji je zapravo počeo nametanjem mitropolita 9ermana Gn6eli7a o&

strane garske vla&e, 18-?. go&ine%. 'a&a vetozar 5ileti7 u novosa&skoj Zastavi raskinkava ceo

me(anizam narušavanja srpske crkvene autonomije.

štampi r4ije neka vrsta prvog velikog, zaokruženog novinarskog istraživanja $kritičkog

ispitivanja% 4io je slučaj su6enja grupi (aj&uka $raz4ojnika i u4ica% 18?B. go&ine u Oačku, o čemu

je „istraživački“ svako&nevno izveštavao Pera 'o&orovi7 u svom &nevniku 5ale 3ovine $kasnije

su svi napisi o4je&injeni u 4rošuri „Faj&učija“%. Kstraživački karakter ovoj seriji napisa &ajukritički ton, pokušaj analize uzroka raširenog raz4ojništva u ta&ašnjoj r4iji i prate7e ankete o

"enomenu (aj&učije.

-. +ekun%arni izvori



• knjige• novine, specijalizovani časopisi i ostala perio&ika• go&išnji izveštaji &ržavni( agencija, privatni( organizacija i kompanija• teze i &isertacije• in"ormatori, tele"onski imenici, spiskovi članstva # sa&rže tele"onske 4rojeve, a&rese i

ostale važne po&atke koji novinarima mogu &a pomognu u pronalaženju sagovornika• 4iogra"ije > u 4iogra"iji poznatog političara mož&a se navo&e imena njegovi( prijatelja iz

&etinjstva, za koje 4i novinar mogao &a otkrije &a "iguriraju vlasnici kompanija koje

zapravo kontroliše &otični političar, prem&a želi &a njegovo vlasništvo 4u&e prikriveno• pu4likacije o in&ustriji # mogu &a se na&ju spiskovi rukovo&ilaca i ostali( aktera te o4lasti• školski go&išnjaci # može &a potvr&i po&atak &a su gra&onačelnik i "avorizovani izvo6ač

javni( ra&ova, koji posluje sa gra&skom skupštinom, svojevremeno išli u isto o&eljenje

J4javljeni materijali, 4ilo &a se nalaze na intenetu ili su štampani, smatraju se sekun&arnimizvorima. o4zirom na to &a ve7 postoji more o4javljeni( po&ataka, ključno je utvr&iti koji su

sekun&arni izvori značajni. 3ovinari potragu o4ično započinju pretraživanjem ve7 o4javljenog

materijala jer je on za(valjuju7i računarima &anas &ostupniji i je"tiniji. Jni moraju &a imaju na

umu &a internet uje&no pre&stavlja i neiscrpan izvor &ezin"ormacija, propagan&e, glasina i

tračeva, te &a tre4a proveriti tačnost in"ormacija &o koji( se &olazi i kre&i4ilitet različiti( izvora.

E"ikasnije je &a novinari najpre pročitaju o4javljene po&atke, pa tek on&a potraže lju&e koji 4i

mogli &a o4jasne poza&inu ili pruže in"ormacije o kontekstu koje su im neop(o&ne za nastavak istraživanja. ekun&arni izvori upravo z4og toga mogu &a pruže mnoštvo in"ormacija o nekoj

temi koje su izveštaču potre4ne &a 4i razumeo o4last koju istražuje.

. /ta znači 0I+

Lentar za istraživačko novinarstvo r4ije $LK3% nepro"itna je nevla&ina organizacija, posve7ena

istraživačkom novinarstvu po najsavremenijim, me6unaro&no usvojenim stan&ar&ima i uz

koriš7enje novi( alata, te(nika i znanja o pro"esiji. Jsnovalo ga je 3ezavisno u&ruženje novinarar4ije 0-, "inansira se iz &onacija kako 4i iz4egao uticaj poslovni( i politički( izvora novca,

koji uglavnom uspešno kontrolišu sa&ržaj komercijalni( me&ija u r4iji. 010. je postao

nezavisno pravno telo i registrovan je u Ggenciji za privre&ne registre kao "on&acija.



LK3 je član svetske organizacije istraživački( novinara 9lo4al Knvestigative <ournalism

3etork $9K<3%. 9K<3 je organizacija nepro"itni( istraživački( novinarski( grupa, koja se 4avi

pro&ukcijom istraživački( priča, treninzima, o4ez4e6ivanjem sre&stava za ra& istraživački(

novinara i pomaganjem osnivanja slični( nepro"itni( grupa.

1. Istraživačko novinarstvo kao sku" tenika

Postoji mnoštvo tumačenja istraživačkog izveštavanja i ono može &a 4u&e s(va7eno kao skup

istraživački( i izveštački( te(nika koje se koriste za otkrivanje tajni(, prikriveni( ili, iz 4ilo kog

&rugog razloga, teško &ostupni( in"ormacija. 'e te(nike koriste i ostali izveštači, ali istraživački

novinari se njima služe sistematičnije i intenzivnije. 'e(nike istraživanja su

1. Priku"janje %okumenata ii "ra5enje "isani tragova

Jni su suština istraživačkog izveštavanja i često o4ez4e6uju &okaze ili in&icije u vezi sa

nezakonitim ra&njama koje novinari žele &a razotkriju. !okumenta mogu &a potvr&e ili opovrgnu

po&atke &o koji( se &ošlo posre&stvom lju&ski( izvora@ oni o4ez4e6uju poza&inu, kontekst i

po&ro4ne in"ormacije koje su potre4na kako 4i se izvorima postavila što preciznija pitanja

Kstraživački novinari analiziraju prikupljena &okumenta i koriste po&atke koje su otkrili kako 4i

sklopili priču.

2. Intervjuisanje izvora ii "ra5enje ju%ski tragova

3. 6oriš5enje računara i interneta7 ii "ronaaženje eektronski tragova

Prilikom svoji( istraživanja, novinari se sve više oslanjaju na internet, internet, sa mnoštvom

svoji( izvora, pre&stavlja ru&nik in"ormacija. !anas je upu7enost u te(nike elektronske pretrage

pre&uslov za 4ilo kakvo istraživanje. Jsim toga, novinari koriste elektronsku poštu i &ruge

vi&ove elektronske komunikacije za korespon&enciju sa izvorima iz vla&e ili privatnog sektora.

:ompjuterske 4aze po&ataka koje sa&rže mnoštvo in"ormacija tako6e su &eo opremeistraživački( novinara.

4. ),avjanje terenskog ra%a

Oesto nije mogu7e prona7i alternativu tome &a novinar zasuče rukave i upusti se u istraživanje na

terenu. 'erenski ra& je o& presu&ne važnosti &a 4i novinar stekao ose7aj i razvio slu( i „nju(“ za



temu na kojoj ra&i. Kstraživačko izveštavanje, kao i svi &rugi vi&ovi novinarstva, tiče se stvarnog

života. +azumevanje života &rugi( lju&i je&nako je važno kao i pri4avljanje &okumenata ili

nagovaranje sagovornika &a progovore. 'erenski ra& može &a 4u&e iskoriš7en i za pore6enje

vla&ini( izveštaja o ostvarivanju planova sa stvarnim stanjem stvari. :ako 4i se &ošlo &o važne

in"ormacije, novinar poneka& mora &a sakrije svoj i&entitet i krene na za&atak “un&ercoverD. 'o

novinarima omogu7ava &a lakše &o6u &o oni( mesta g&e nisu &o4ro&ošli ili &a intervjuišu lju&e

koji inače ne 4i razgovarali sa njima. 3o, time se rizikuje ugrožavanje privatnosti poje&inaca, &ok

se sami novinari izlažu "izičkom riziku. Povr( svega, pouz&anost po&ataka koji su prikupljeni

za(valjuju7i takvoj o4mani može &a 4u&e &ove&ena u pitanje. Htaviše, nekonvencionalne te(nike

novinare čine ranjivijima za prigovore koji se tiču nji(ovi( motiva i meto&a. Z4og toga takvo

istraživanje tre4a pre&uzeti samo ka&a je reč o temama o& javnog interesa.

11. Intervju kao tenika

Kntervjuisanje izvora ili pra7enje lju&ski( tragova u novinarskim istraživanjima lju&i su

po&je&nako važni koliko i &okumenta. Jni govore i o&govaraju na pitanja, što sa &okumentima

nije slučaj. ;ju&i pružaju storiju, poza&inu, kolorit i aneg&ote koje priču čine interesantnijom i

&u4ljom. Jsim toga, novinara mogu &a upute i na &ruga &okumenta koja 4i mogla &a 4u&u važna

za njegovo istraživanje.

'okom istraživanja novinari o4avljaju razgovore sa velikim 4rojem izvora. 'o mogu &a 4u&u

zvanični izvori ili poje&inci umešani u slučaj koji novinar ispituje. Oesto su novinarski izvori

eksperti koji su u stanju &a o4jasne relevantna te(nička pitanja i izvrše nepristrasnu ili o4jektivnu

procenu &ostupni( činjenica. kratko, novinari intervjuišu skoro svakoga o& koga mogu &a

&o4iju in"ormaciju o onome što istražuju.

12. )vogo%išnji %o,itnici nagra%e 8+9a

3agra&e se &o&eljuju za istraživačke novinarske ra&ove, koji se 4ave temama o& velike važnostiza gra6ane teritorije na kojoj se me&ij &istri4uira, emituje ili koristi, otkrivaju i &okazuju

nepoznate činjenice &o koji( su novinari &ošli sopstvenim ra&om.

3agra&a se &o&eljuje u tri kategorije



1. Elektronski me&iji $ra&io i televizija% # G&am antovac $31% za emisiju “<alovište

neo&govornostiD, o pro4lemu izlivanja toksične jalovine iz zatvorenog ru&nika ko& :rupnja.

0. Htampani me&iji # lo4o&an 9eorgiev $=reme% za tekst “Jtkrivena tajna ministarskog se"aD, u

kome se iznose &etalji nacrta ugovora izme6u =la&e r4ije i kompanije Eti(a& o "ormiranju Er r4ije.

. Jnlajn me&iji # 5ilica tojanovi7 i Perica 9unji7 za serijal tekstova o prošlogo&išnjim

poplavama o4javljeni( u perio&u o& septem4ra 01/. &o januara 01M. na sajtu LK3#a.

13. 6oiko %aeko novinar sme %a i%e u istraživanju "rivatni života

Kstraživanje o poznatim lju&ima neupore&ivo je lakše jer je verovatno postoji o4javljen material o

njima u 4rojnim knjigama, časopisima i &rugim pu4likacijama, ali pisani tragovi postoje i ka&a su

u pitanju manje poznati ili čak nepoznati poje&inci. 'i po&aci mogu se pri4aviti pomo7u 4rojni(

&okumeata kao što su

• pro"esionalna 4iogra"ija• matične knjige• školska &okumenta

• po&aci o imovinskom stanju $zemljišneknjige, registracija oružja, vozila,

pre&uze7a%• po&aci o putovanjima

• su&ski spisi• po&aci o pri(o&ima• &osijei o istragama antikorupcijski( tela

i &isciplinski( organa• po&aci o &onatorima kampanje• in&ustrijske, pro"esionalne i &ruštvene

pu4likacije i in"ormator



Knternet je &o4ra polazna tačka za proučavanja nečije 4iogra"ije, ali se u novinarskoj pretrazi ne

tre4a potpuno oslanjati na njega. !ostupnost tolike količine in"ormacija, kako u elektronskoj

"ormi, tako i na papiru, izaziva stra(ovanje &a 7e me&iji, pogotovo televizija i internet, još

agresivnije nasrnuti na privatnost poje&inaca. :oristi o& transparentnosti i &ostupnosti

in"ormacija su svakako evi&entne. Za(valjuju7i njima se o4elo&anjuju, pa i sprečavaju kriminal i

korupcija, a institucije i poje&inci su primorani &a pove&u računa o ponašanju. 3aličje svega toga

se, me6utim, sastoji u tome &a načelo transparentnosti olakšava „čeprkanje“ po privatnim

životima poje&inaca, čak i on&a ka&a to nije u neposre&noj vezi sa javnim interesom. <avnost je

&o4ro upoznata sa skan&alima koje sa so4om nosi paparaco novinarstvo u kojem "otogra"i,

kamermani i izveštači u(o&e slavne ličnosti i u najintimnijim situacijama. 'akvi ekscesi

srozavaju kre&i4ilitet me&ija i &ovo&e &o optuž4i &a su oni sve agresivniji u trci za tiražima i

gle&anoš7u.

Kstraživački novinari ne 4i tre4alo &a emituju ili štampaju po&atke i slike samo &a 4i zaintrigirali

ili skan&alizovali javnost. 3a primer, izveštavanje o ekstravagantnom životnom stilu zvaničnika,

kao što su za4ave koje organizuju, raskošni &omovi u kojima žive, nji(ove sklonosti ka skupim

vinima ili kavijaru, jeste u javnom interesu ukoliko pokre7e pitanja o izvorima nji(ovog

4ogatstva i pri4avlja &okaze &a se takav način života "inansira iz javni( "on&ova. Oak i ukoliko

zvaničnici mogu &a pokažu kako im legitimno ostvareni pri(o&i omogu7avaju skupe navike,

novinari imaju pravo &a postave pitanje o tome &a li takvo razmetanje 4ogatstvom &olikuje javnim zvaničnicima relativno siromašni( zemalja. Jstale s"ere privatnog života, poput

van4račni( veza, još su pro4lematičnije i razlikuju se o& zemlje &o zemlje.

CCL uputstvu za ure&nike kaže se &a ne postoji je&instvena &e"inicija javnog interesa. Jn

uključuje sle&e7e, ali se ne svo&i samo na to

• otkrivanje ili istraživanje zločina• otkrivanje opasnog anti&ruštvenog ponašanja• otkrivanje korupcije ili neprav&e• o4elo&anjivanje nečije nekompetencije ili ne(ata• zaštita z&ravlja i 4ez4e&nosti lju&i• sprečavanje o4manjivanja lju&i nekom izjavom ili ponašanjem nekog poje&inca ili

organizacije



• o4elo&anjivanje po&ataka koji lju&ima pomažu &a znatno kompetentnije o&lučuju o

stvarima koje su o& opšteg značaja

+CK<G

<avni interes u o4lasti javnog in"ormisanja je

1% istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno in"ormisanje svi( gra6ana +epu4like r4ije@

0% istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno in"ormisanje na maternjem jeziku gra6ana

+epu4like r4ije pripa&nika nacionalni( manjina@

% in"ormisanje na srpskom jeziku pripa&nika srpskog naro&a koji žive van teritorije +epu4like

r4ije@

/% očuvanje kulturnog i&entiteta srpskog naro&a i nacionalni( manjina koje žive na teritoriji

+epu4like r4ije@

M% in"ormisanje inostrane javnosti na stranim jezicima ka&a je to o& interesa za +epu4liku r4iju@

B% in"ormisanje oso4a sa invali&itetom i &rugi( manjinski( grupa@

-% po&rška proizvo&nji me&ijski( sa&ržaja u cilju zaštite i razvoja lju&ski( prava i &emokratije,

unapre6ivanja pravne i socijalne &ržave, slo4o&nog razvoja ličnosti i zaštite &ece i mla&i(,razvoja kulturnog i umetničkog stvaralaštva, razvoja o4razovanja, uključuju7i i me&ijsku

pismenost kao &eo o4razovnog sistema, razvoja nauke, razvoja sporta i "izičke kulture i zaštite

životne sre&ine i z&ravlja lju&i@

8% unapre6ivanje me&ijskog i novinarskog pro"esionalizma.

14. Anonimni izvori

svakoj zemlji u kojoj je štampa slo4o&na, anonimni izvori su sastavni &eo novinarske prakse.

Postoje legitimni razlozi za koriš7enje navo&a neimenovani( poje&inaca ili in"ormacija čiji

izvorne može &a 4u&e nave&en. 5e6utim, ova praksa se neretko i zloupotre4ljava. 3eimenovani

izvori se koriste kao svojevrsna prečica. mesto &a tragaju za &okumentima, razgovaraju sa što

više lju&i i prikupljaju in"ormacije iz više izvora, novinari se često oslanjaju na je&an je&ini,



neimenovani izvor, kako 4i izneli teške optuž4e za korupciju ili zloupotre4u mo7i. 3asumična

upotre4a neimenovani( izvora potkopava kre&i4ilitet novinara.

Postepeno se &olazi &o konsenzusa oko toga &a se neimenovani izvori ne mogu iz4e7i, ali &a

novinari tre4a &a 4u&u veoma oprezni pri nji(ovoj upotre4i. Jno što je nesporno, to je &a samo uveoma retkim prilikama izveštaj tre4a &a počiva na je&nom je&inom neimenovanom izvoru. Jsim

toga, in"ormacije iz ti( izvora tre4a &a 4u&u potvr6ene 4ilo &okumentima, 4ilo iz &rugog, po

mogu7nosti, imenovanog izvora. Pravilo je &a tre4a imati više izvora.

Pogotovo se na televiziji pose4na pažnja mora posvetiti tome &a se prikrije i&entitet izvora. K

slika i glas moraju &a 4u&u izmenjeni. „3a&sin(ronizacija“ o& strane &ruge oso4e o4ično je 4olja

o& iskrivljenja te(ničkim putem. Zamagljivanje, a ne „pikselacija“ jeste naj4olji način &a se

o4ez4e&i anonimnost slike. 9arancija anonimnosti 7e mož&a o4u(vatiti i, na primer,zamagljivanje 4rojeva na automo4ilskim registarskim ta4licama, kao i vo6enje računa o tome &a

se lokacija g&e sara&nik živi ne otkrije, &a 4i se iz4egao rizik o& „slučajne i&enti"ikacije“.

novinske ku7e moraju &a uspostave svoja pravila o upotre4i neimenovani( izvora. 5e6utim, to

moraju &a učine na o&govoran način, uz svest &a nekontrolisano i neo&govorno koriš7enje

neimenovani( izvora može i &ugoročno &a naško&i kre&i4ilitetu

1!. Poverenik za in:ormacije o% javnog značaja

Poverenik je samostalan i nezavisan &ržavni organ ustanovljen Zakonom, iza4ran u 3aro&noj

skupštini, kome je &užnost &a o4ez4e&i nesmetano ostvarivanje prava@

• on o&lučuje o žal4ama na o&luke organa javne vlasti u pogle&u za(teva za in"ormaicjama@• &užan je &a izra&i i o4javi praktična uputstva za ostvarivanja prava@• &užan je &a o svom ra&u re&ovno po&nosi izveštaje 3aro&noj skupštini

por z4og uskra7ivanja prava se pokre7e na za(tev tražioca in"ormacije, koji može 4iti po&net u

roku o& 1M &ana, posle “tro&elnog testaD $proverava &a li za(tev po&net po zakonu, traži pismeno

izjašnjenje organa i sam ocenjuje in"ormaciju koja je uskra7ena%. Poverenik povo&om žal4e

reaguje u roku o& &ana. Gko je tražilac neza&ovoljan poverenikovom o&lukom može tuž4om

ko& su&a &a pokrene upravni spor u roku o& &ana.



:ome se žaliti :omisiji Poverenika za in"ormacije o& javnog značaja $.poverenik.org.rs%, ili

su&u. Poverenik može &a sasluša slučajeve koji se tiču uskra7ivanja pristupa in"ormacijama,

otezanja, prekomernog napla7ivanja i o&4ijanja &a se in"ormacija o4javi u za(tevanom o4liku ili

na traženom jeziku. J&luke su o4avezuju7e za javne vlasti. koliko neko telo ne o4javi

in"ormaciju, Poverenik ima pravo &a se za sprovo6enje o&luke o4rati vla&i.

1(. ;avna i "overjiva %okumenta

!okumenta mogu &a 4u&u javna, poput registra pre&uze7a koji su u nekim 4alkanskim zemljama

o4javljeni na internetu, &ok su u &rugim &ostupni u pismenom o4liku. 'akva se &okumenta

o4ično &aju onima koji i( zatraže. Jstala vla&ina &okumenta su me6utim poverljiva . 3a primer,

širom sveta su prijave poreza na &o(o&ak nešto čime vla&a raspolaže, ali i( gotovo nika& ne

otkriva, što važi K za vojnoo4aveštajna &okumenta K izveštaje o o policijskim istragama koje su u

toku. 5e6utim K ona neka& procure &o novinara. 'ako6e su javna mnoga &okumeta o

pre&uze7ima ili poje&incu kojima raspolažu vla&ine agencije $zemljišnje knjige K "inansijski

izveštaji kompanija sa 4erzi%. 5e6utim mnogi &rugi &okumenti su poverljivi K nisu &ostupni

$4ankovna ili me&icinska &okumentacija K evi&encija o zaposlenju%. 3a Calkanu je pristup

vla&inim &okumentima neuje&načen. J& mnogi( "unkcionera se traži &a &a otkriju šta pose&uju i

koliko su 4ogati, ali oni to često o&4ijaju &a ura&e i to im je &ozvoljeno.

1*. +učaj Isko"avanje gro,ova

1-. <ačerizam

Kstraživačko novinarstvo i tačerizam 1?-?#1??- go&ine stra(a, go&ine "arse

!o pa&a vla&e 5argaret 'ačer mnogi novinari koji su se 4avili istraživanjem ose7ali su se

ugroženim. 'okom tri go&ine nakon što je njenu "unkciju preuzeo !žon 5ej&žor, petnaest

ministara 4ilo je primorano &a po&nese ostavku z4og 4eskrajnog niza komični( &etalja koji su se

o&nosili na lju4avne a"ere, gramzivost ili sitnu korupciju, a stra( $4ar iz ugla novinara% zamenila

je "arsa.



ve u svemu, ta4loi&i su se usre&sre&ili na prljavo ru4lje, &ok su novine ve7eg "ormata pisale o

lošem "unkcionisanju javni( služ4i. Kstrage koje je sproveo 3es o" t(e )orl& ukazale su na

korupciju u vla&inoj, pokazale su &a je u !onjem &omu ra&io 4om4aš iz re&ova K+G $1?8-%, &a

ilegalni &oseljenici, u(va7eni na &elu u operaciji Zlatni prsten $1??%, pla7aju venčanje s

lokalnim ženama, kao i &a postoji klinika za kozmetičku (irurgiju koju pacijenti napuštaju

unakaženi i u 4olovima $1??%. Jtkri7e 9erija !žonsa &a je porota o&luku o krivici optuženog za

u4istvo &onela pozivaju7i se na prizivanje &u(ova i iscrpna istraga aktivnosti pe&o"ila tako6e su

priče koje 4i svi me&iji ra&o pri(vatili $<ones, 1???%. 5ož&a je najve7e intere# sovanje javnosti

izazvala reportaža po& nazivom „Iu&4alski 4osovi i nestašne &evojke“1??8%, u kojoj se iznose

neprijatne poje&inosti u vezi s ponašanjem, stavovima i nepoštenjem &vojice &irektora je&nog o&

vo&e7i( "u&4alski( klu4ova u =elikoj Cri#taniji, koje je verno za4eležio nji(ov to4ožnji partner u

prevarama, a zapravo je&an o& še"ova istraživačkog o&eljenja !oW" 5azer 5a(mu&.

Značajna tema tog &o4a 4ila je i nuklearna energija, kao i veština koja je pripisivana njenim

pristalicama u o&4rani svoji( stanovišta. 5e6u 4rojnim slučajevima razotkrivanja &voličnosti i

opasnosti tre4a ista7i seriju kanala Aorks(ire 'elevision i knjigu !žejmsa :atlera i +o4a

E&var&sa po& nazivom CritainQs 3uclear 3ig(tmare RCritanski nuklearni košmarl $1?88%. Cila je

to prva istraga koja je ukazala na visok 4roj maligni( o4oljenja u okolini nuklearni( centrala,

čime je započeta naučna &e4ata koja još traje. 3a &an emitovanja nave&ene emisije, 1. novem4ra

1?8, premijerka 'ačer reagovala je u !onjem &omu i o4e7ala &a 7e iznesene tvr&nje naj(itnije 4iti proverene. Jtvorena je Clekova istraga i započeta serija istraživanja koja traju i &anas, a

osnovan je i $vla&in saveto&avni% :omitet za me&icinske aspekte zračenja u čovekovoj okolini.

:a& je reč o novinama velikog "ormata, o&nosi vla&e i me&ija su tokom Ioklan&skog rata iz

1?80. postali izuzetno loši, jer su se čak i rutinski pokušaji nepristrasne analize situacije tumačili

kao iz&aja. =la&a je čak pokrenula su&ski postupak protiv &ržavnog služ4enika :lajva Pontinga,

koji je novinarima prosle&io &okaze o &voličnosti koju su ministri u tom slučaju pokazali prema

Parlamentu. =la&a Pontingu nije mogla ništa, ali su se stvari promenile 1?8. u slučaju are

'iz&al, koja je pre&ala in"ormacije u vezi s &olaskom krstare7i( raketa u =eliku Critaniju. 'aj

&oga6aj je gotovo nesumnjivo &oprineo usvajanju novog Zakona o &ržavnim tajnama iz 1?88.

3ave&eni slučajevi sami po se4i ukazuju na neprijateljski o&nos izme6u izveštača zaposleni( u

novinama velikog "ormata i vla&e. K zaista, političari visokog ranga gotovo svako&nevno su



vre6ali novinare, a naročito one zaposlene u CCL#ju, osporavaju7i istinitost nji(ovi( izveštaja.

<oš konkretnije, vla&a je 1?8-. iz&ejstvovala nalog za uki&anje serije 5* Lountr* +ig(t or )rong

na +a&iju / mreže CCL, koja se 4avila ra&om 4ez4e&nosni( služ4i, a policija je upala u

kancelarije ogranka CCL cotlan& i zaplenila seriju o& šest emisija po& nazivom ecret ociet*,

koje je za CCL pripremio !ankan :em4el, pa je čak na silu ušla u :em4elov stan i u stanove još

&vojice novinara. 'aj neo4ičan primer vla&ine paranoje i sile&žijstva koje je iz nje proizašlo

pročuo se kao a"era Lirkon.

1. +ino"sis "itanja Larsa =iera

1. /ta je vasa osnovna i"oteza

•

šta želite &a kažete• na koji način to želite &a kažete

2. /ta je vaš minimum7 a šta maksimum "riče

• Sašto želite to &a kažete• Hta je vaš motiv• :ome je priča važna

3. /ta su najvažnija "itanja u čitavom istraživanju

• šta znate, šta pretpostavljate• šta morate &a znate o zakonima i procesima@ o normama i uo4ičajnoj praksi@ o istoriji@ o

statistici@ o etičkim o4zirima

4. +ačinite s"isak najvažniji "itanja

!. +ačinite s"isak in:ormacija koje iziskuju "roveru i "otvr%u

•

sačinite spisak svi( oso4a koje 4i mogle &a 4u&u zainteresovane za uspe( vaše priče.• kome 4i moglo &a 4u&e u interesu &a priča ne 4u&e o4javljena $unutar vaše novinske ku7e

i izvan nje%• ko 4i vas mogao tretirati kao neprijatelja $koje su opasnosti i kako &a se zaštitite%• ko 4i mogli &a vam 4u&u saveznici $&a li vam je potre4an &oušnik i kako 7ete gaRje na7i%N• kako 7e pu4lika iskoristiti priču $koja je ciljna grupa i šta če ona ura&iti, ako išta 4u&e

ura&ila%



(. )rganizovanje i anaiza in:ormacija

• klasi"ikujte in"ormacije po vrsti i važnosti• klasi"ikujte in"ormacije na proverene i neproverene• razgovarajte o onome čime raspolažete sa svojim ure&nikom, mentorom ili iskusnim

kolegom

*. 6ako "riča može %a ,u%e "rezentovana

• šta pu4lika tre4a &a sazna i na koji načinN• kako 7ete pu4lici jasno pre&očiti proces istraživanja, &okumenta, lju&ski interes i

ure&ničku politikuN• šta 7ete pose4no ista7i kao činjenice, a šta pre&očiti uz "otogra"ije, mape ili gra"ikoneN• (o7ete li istraživanje o4javiti kao je&nu ili više pričaN• (o7ete li započeti o4javljivanje pre nego što su sve priče spremne $i napisane%N• &a li je priča pogo&na za istraživačko novinarstvoN• može li istraživanje 4iti pre&očeno sa &o&atnim elementima $specijalni logo, prate7e priče,

uvo&nik%N

-. 6oiko novca i vremena vam je "otre,no

• koliko vremena vam je potre4no $procenite trajanje perio&a i 4roj ra&ni( sati%N• koliko in&ivi&ualnog istraživanja vam je neop(o&noN•

koliko timskog ra&a vam je potre4no $nave&ite 4roj i uloge članova tima%N• u kojoj meri $i ka&a% 7e vam 4iti potre4na pomo7 "otogra"a, ekipe kamermana i ostali(

koji nisu pisciN• kolika pomo7 vam je neop(o&na o& kolega iz &rugi( me&ijaN• kolika pomo7 vam je neop(o&na o& eksperata izvan me&ijaN

. 6akva je vaša istraživačka strategija

• sastavite spisak svi( neop(o&ni( aktivnosti $po vrsti i (ronološkim re&osle&om%.• sačinite okviran vremenski raspore& svi( aktivnosti.• procenite vreme trajanja svi( planirani( aktivnosti.

1.)rganizujte svoje izvore

• nave&ite „usmene“ izvore• po&elite izvore na primarne i sekun&arne



• klasi"ikujte izvore prema lju&skom interesuRličnom iskustvu@ opre&eljenju@ nezavisnom

ekspertskom znanju.• procenite jesu li vam izvori mogu7i saveznici, &a li su neutralni, ili neprijateljski

nastrojeni prema onome što ra&ite.

• o&lučite ka&a, kako i g&e 7ete se o4ratiti izvorima.• ispitajte mogu7e pravne i etičke pro4leme koji su povezani sakoriš7enjem ti( izvora.• razmislite o tome kako možete &a zaštitite one izvore kojima je zaštita potre4na.• na4rojte „pisane“ izvore- po&elite i( na prate7a i osnovna &okumenta.- klasi"ikujte i( prema stepenu &ostupnosti $neposre&no &ostupni # teško &ostupni%.- koje in"ormacijeR&okumenta su &ostupni posre&stvom internetaN- kako 7ete pokušati &a pristupite onima koji su teže &ostupniN- postoje li u tom pogle&u 4ilo kakve pravne ili etičke preprekeN• nave&ite lokacije za posmatranje i izveštavanje•

jesu li te lokacije &ostupne $lako ili teško%• kako 7ete im pristupiti• možete li načiniti "otogra"ije, zvučne ili vi&eo#zapise• postoje li u tom pogle&u 4ilo kakve pravne ili etičke prepreke• isplanirajte o&govaraju7e vreme za sara&nju s kolegama, konsultacije s ure&nikom,

mentorom ili starijim kolegama, kao i za sastanke s pravnim savetnicima i nezavisnim

ekspertima

11. <okom "rocesa istraživanja neo"o%no je i %a>

• pri4avite i analizirate- in"ormacije koje pretpostavke pretvaraju u činjenice- in"ormacije koje se uklapaju u slagalicu- in"ormacije koje popunjavaju praznine- in"ormacije koje pokre7u nova pitanja- in"ormacije koje tek tre4a &a 4u&u potvr6ene• pripremite ključne intervjue- sastavite spisak najvažniji( pitanja- na4rojte ključna pitanja koja iziskuju potvr&u- načinite plan za intervju

- utvr&ite svr(u intervjua- o&lučite kako 7ete kontrolisati intervju- o&re&ite ka&a, g&e i kako 7ete realizovati intervju.

12. /ta se %ešava nakon o,javjivanja "riče

• :oje reakcije možete &a očekujeteN



• Hta 7ete sle&e7e ra&itiN

0. :ojim te(nikama navesti lju&e &a govoreN

00. Iinansijska i politička korupcija.

23. Privatnost nas"ram trans"arentnosti

Za(valjuju7i transparentnosti često se o4elo&anjuje i sprečava kriminal i korupcija, a institucije i

poje&inci su primoreni &a pove&u računa o svom ponašanju. 5e6utim, često je ta transparentnost

izgovor za čaprkanje po životu poje&inaca iako te in"ormacije nisu o& javnog značaja po& čime se

po&razumeva &a se o4javljivanjem o&re6enog teksta

1. otkriva kriminal0. ukazuje na naglašene antisocijalne pojave. ukazuje na nekompetenciju i nemar /. čuva z&ravlje i sigurnost lju&iM. gra6ani štite o& prevareB. pomaže lju&ima &a 4u&u 4olje in"ormisani

Kstraživačko novinarstvo 3K<E paparaco novinarstvo u kome novinari, kamermani, "otogra"i

u(o&e javne ličnostu i u najintimijim situacija. 3a taj način oni srozavaju novinarstku pro"esiju i

&ovo&e u pitanje kre&i4ilitet me&ijske ku7e za koju ra&e. CCL je napravio pravilnik koji se tiče

principa privatnosti i javnog &o4ra u kome se navo&i sle&e7e “ !a 4ismo ostvarili svoja prava na

slo4o&u izražavanja i in"ormisanja moramo &a &elujemo unutar okvira koji poštuju privatnost

poje&inca i tretira i( na pravi nači, iako pritom istražujemo stvari za koje postoji javni interes &a

4u&u otkrivene.“

24. Internet kao aat istraživača

Kstraživačkom novinaru koji želi &a prelazi granice se&e7i ispre& svog kompjutera &ostupan je

ogroman 4roj internet alata.

3ovinar može &a unapre&i pretragu ukoliko koristi više reči ili ukoliko upotre4i “speci"ičneD reči

usko vezane za &atu temu pomo7u koji( 7e suziti pretragu.Pretraga se tako6e može suziti

upotre4om navo&nika, a osnove matematike tako6e pomažu u istraživanju > minus se koristi &a

se rastave o&re6eni po&aci, a plus ukoliko tražimo sajtove koji sa&rže sve ključne reči. 'ako6e



postoje trikovi za pretraživanje poje&inačni( sajtov. Jrganizovanje mnoštva po&ataka i

preuzimanje po&ataka sa interneta ra&i kasni#jeg koriš7enja mogu 4iti veoma značajni u

istraživačkom ra&u. Postoje alatke koji omogu7avaju pravljenje popisa &atoteka i programi za

ski&anje po&ataka sa intemeta.

2!. A:era 8,ica s kišo,ranom

2(. Pronaaženje ju%i

Zvanične izvore je relativno lako prona7i. 3ovinar samo tre4a &a otvori svoj tele"onski imenik i

potraži in"ormativnu služ4u neke vla&ine agencije. Jsim tele"onski( imenika, 4rz način

pronalaženja lju&i je i internet g&e je po svim kriterijumima mogu7e locirati neku oso4u i &o7i &o

njene elektronske pa čak i poštanske a&rese. Jsim toga, postoje i specijalizovani imenici K

spiskovi za poje&ine &elatnosti i pro"esije. 5e6utim, u 4alkanskom kontektu čest i uspešan način

za pronalaženje lju&i je pitati &ruge lju&e. 3ovinari često o& &rugi( novinara traže imena i

tele"onske 4rojeve koji su im važni za istraživanje . 3eretko je lju&e najlakše prona7i preko

nji(ovi( poro&ica, školski( &rugova, suse&stva, &ruštvenog klu4a ili poslovnog i pro"esionalnog

okruženja.

2*. ?okumenta za istraživanje kor"oracija

1. @egistri kom"anija i vasništva

vaka kompanija koja o4avlja neku &elatnost mora &a 4u&e registrovana ko& nekog organa vlast.

Jvi &okumenti su kao izvo& iz matične knjige je&nog pre&uze7a i oni nam govore o vlasništvu,

&atumu osnivanja, članovima uprave i akcionarima, a&resu, početno ulaganje, svr(a, tip 4iznisa

kojim 7e se 4aviti i slično.

5e6utim ka&a je kompanija registrovana potre4na je i &ozvola za ra&# licenca. mnogim

zemljama za su4jekte kao što su 4anke, trgovci (artijama o& vre&nosti, 4rokerske ku7e,

investitorske ku7e i "inansijske kompanije neop(o&na je i sekun&arna &ozvola. :ompanije koje

javnosti pro&aju &eonice, o4veznice i osiguranje moraju &a pro&ju strožiju proce&ure.



2. Finansijski o,računi i go%išnji izveštaji

:ompanije imaju o4avezu &a po&nose izveštaje o pri(o&ima i o4avezama, &o4icima i gu4icima,

&ivi&en&e ispla7ene akcionarima, a poneka& i nakna&e za zvaničnije. njima se o4ično nalazi

vre&nost &eonica kompanije, njena ulaganja u &ruge kompanije ili imovinu, aktivnosti tokom protekle go&ine i nivo nakna&e za najvažnije članove personala.

3. Istraživanje kom"anije u inostranstvu

3ajlakše ga je učiniti posre&stvom internet. 5noge zemlje imaju elektronske registre kompanija

koje sa&rže in"ormacije o korporacijama . 3ekim registrima su o4u(va7eni K "inansijski izveštaji i

o4računi, &ok ostali po&razumevaju osnovne in"ormacije o kompaniji..

4. Posovne %ozvoe i icence

vako ko želi legalno &a se 4avi 4iznisom mora &a ima &ozvoluu za ra&, a za širok spektar

aktivnosti su neop(o&ne i &o&atne &ozvole. Poslovne &ozvole sa&rže presu&ne po&atke za

istraživanje poput imena vlasnika, a&resa i 4rojeva tele"ona, poslovni( o&nosa, 4roja zaposleni(,

sektora za koji je &o4ijena licenca, rokova i uslova u kojima se o&vijaju poslovne aktivnosti.

!. ?okumentacija va%ini reguatorni tea

Jsim registra kompanije postoje K &ruge vla&ine agencije koje raspolažu po&acima o pre&uze7im.Za&atak ti( &ržavni( agencija je &a regulišu čitav niz aktivnosti kao što su trgovina, z&rastvo,

telekomunikacije, pa čak i igre na sre7u.

(. +u%ski s"isi

!o4ar izvor &okumenata o pre&uze7ima. Parnica koja je pokrenuta protiv neke kompanije sa&rži

mnoštvo in"ormacija, uključuju7i originalna &okumenta i izjave &ate po& zakletvom, što je gra6a

koju novinar može &a iskoristi.

2-. Pisanje sre%išnjeg %ea "riče

re&išnji &eo je najteži. 'a&a priča može &a potone i potpuno propa&ne, što čitaoca navo&i na

o&ustane. 'ako6e reč je o onom &elu u kome mogu 4iti ispričani najmanje interesantni &elovi

priče. sre&išnjem &elu se zapravo nalazi meso izveštaja, novinar zalazi u &etalje onoga što je



otkrio. +eč je o segment koji je struktuiran prema ključnim temama ili otkri7ima istraživanja.

5ogu7a je (ronološka, što značii &a umesto razvijanja tema autor 4ira &a ispriča priču oštuju7i

re&osle& z4ivanja.

Prema :risu kanlanu pore&ak se sastoji o& tri &ela početka, sre&ine i završetka.

re&ina sa&rži in"ormacije koje su tematski grupisane po o&eljcima koji su organizovani po

logičkom kriterijumu. Početak "ormalno nagoveštava sre&inu, a završetak omogu7uje &a glavne

poente ostanu u pam7enju čitalaca. re&išnji 4lokovi se često najizazovniji za pisanje. Hto je

izveštaj &uži, to je teže o&ržati čitaočovo interesovanje. Postoje različiti me(anizmi kojima se

čitaoci vezuju za priču. 'a sre&stva, me6utim, mogu 4iti koriš7ena ne samo u sre&ini, nego &už

celog teksta.

+a&nja i prizori 5ož&a je &o4ro &a se o tekstu razmišlja kao o "ilmu koji se o&vija pre&

čitaočivim očima. Iilm napre&uje samo z4og toga što postoji ra&nja koja se o&vija u prizorima.

uko4 5oglo 4i se re7i &a istraživačko novinarstvo govori o suko4u zločinca i žrtava, po4e&nika

i gu4itnika, mo7ni( i nemo7ni(.. 3ovinari taj suko4 naglašavaju na početku ali ga mnogi ne

o&rže u sre&išnjim &elovima svoji( tekstova.

'ačka i gle&ište =e7ina istraživački( tekstova napisana je sa autorove tačke gle&išta, tačnije iz

perspektive onoga ko je prikupio, pro4rao, K analizirao in"ormacije i ko priča priču kao sveznaju7ii uglavnom nepristrasni pripove&ač. 5e6utim, to ne znači &a istraživački tekst ne može &a o&rži

različite tačke gle&išta.

!ijalog Kstraživački tekstovi o4iluju činjenicama. Poneka& su 4ogati i koloritima i opisima.

5e6utim, mogu &a postanu još 4olji ukoliko se čitaocima pruži prilika &a čuju kako likovi iz

PJOE'G: nagoveštava J OE5N PG H'GN

+E!K3G#1

GJ!E;<G: 1

+E!K3G#0!

+ !EG: 0

+E!K3G#S

KJ!EG:

ZG=+HE'G: zaključuje =EZK=J



teksta zapravo govore. ami citati poneka& nisu &ovoljni. +azmena, tj.konverzacija &aje jasnu

pre&stavu o likovima ili situaciji koju izveštač želi &a opiše.

2. ?okumenta za istraživanje va%ini institucija

3aj4itnija &okumenta za istraživanje vla&ini( institucija su

1. &užeti # 3ajvažniji &okumentima u kojima vla&a navo&i na koji način namerava &a troši

novac poreski( o4veznika. Cu6žetska &okumenta nacionalni( vla&a &ostupna su javnosti u svim

4alkanskim zemljama. 3acionalni 4u&žet ukazuje na priritete vla&e. =ažnost koju vla&a pri&aje

svakom poje&nom sektoru, 4ilo &a se ra&i o z&rvstvu, o&4rani, o4razovanju ili javnim ra&ovima ,

izražena je time koliki mu je iznos &o&elila 4u&žetom. Cu&žet je &o4ar pokazatelj tome &a li je

vla&a sklona prekomernoj potrošnji. uma iz 4u&žeta koja je &o&eljena nekom vla&inom telu

govori o tome koliko novca i mo7i to telo pose&uje u o&nosu na &ruge. Jrgan koji raspolaže

po&acima o 4u&žetu je 5inistarstvo "inansija, a na lokalnom nivou to su stalne kon"erencije

gra&ova i opština i 5inistarstvo za &ržavnu upravu i lokalnu samoupravu.

2. @evizorski izveštaji # astavljaju ga zvanična tela specijalizovana za analizu troškova i ostali(

"inansijski( po&ataka o ra&u vla&ini( organa. 'im izveštajima se utvr6uje &a li su &otični organi

vlastita sre&stva koristili na razuman način i u skla&u sa zakonom. =ažni su jer pokazuju kako je

4u&žet trošen, &a li ima neki( popusta i sl. 3aročito su korisni za istraživanje korupcije, prevara i previsoki( cena u vla&inim na4avkama. <avni su, njima raspolaže !ržavna revizorska institucija.

3. 8govori # =la&ini ugovori o na4avkama &o4ara i usluga ili o &o&eli skupi( in"rastrukturni(

projekata su &okumenta koja tre4a po&vrgnuti pažljivijem ispitivanju . Kz nji( se može vi&eti

koliko novca vre&i o&re6eni projekat, koji je rok za njegovo izvo6enje, na koje uslove su se

o4avezale ugovorne strane, ko su potpisnici i mnogo toga &rugog. 3ovinari mogu &a vi&e &a li se

krši ugovor i sl.

4. ?okumenta o istragama organa za ,or,u "rotiv koru"cije # Kako i ostale vla&ine agencije

učestvuju u 4or4i protiv korupcije organi koji su za to specijalizovani poneka& raspolažu i nekim

pose4nim ovlaš7enjima koje &ruge agencije ne pose&uju. Oak i ka&a nisu e"ikasna, ova tela

raspolažu ogromnom gra6om o korupciji u koju su poneka& uključeni i izveštaj o konkretnim



slučajevima. 3a taj način pre&stavljaju značajan izvor po&ataka za istraživanje pokazatelja

korupcije.

!. <ranskri"ti "aramentarni ras"rava i istraga # Parlamenti &emokratski( zemalja re&ovno

organizuju rasprave ili saslušanja o različitim aspektima vla&anja. 'okom saslušanja, često može&a se 4avi mnoštvom javni( i poverljivi( po&ataka koji se mogu upotre4iti i u svr(e istrage. Jsim

toga i same istrage često po&razumevaju iznošenje nečeg novog, pose4no ka&a sve&oci 4u&u

pozvani &a protivno vlastitoj volji &aju iskaz i ka&a su prinu6eni &a &aju in"ormacije. Poneka& su

pozvani i veštaci. toga su transkripti parlamentarni( saslušanja koristan izvor po&ataka. +eč je o

&okumentima čije su kopije &ostupne na za(tev, osim ako im je sa&ržaj poverlljivog karaktera.

3. Istraživanje ne"ro:itni organizacija

'okom &eve&eseti( je na Calkanu osnovano više (ilja&a nepro"itni( organizacija. Jne su

učestvovale u različitim aktivnostima o& na&ziranja lju&ski( prava, &o pružanja pomoi

o4espravljenim grupama, kao i o& 4or4e protiv korupcije, &o pra7enja zaga6enja životne sre&ine.

!onatori su iz&vojili velike sume novca kako 4i se nevla&ine organizacije ukorenile i na Calkanu,

lako nema sumnje u to &a su one ura&ile puno toga &o4rog, Kzvestan 4roj nji( 4io je optužen za

"inansijske ma(inacije i ostale nezakonite ra&nje.

Hirom Calkana, postoje registri u kojima su po4rojane nevla&ine organizacije koje &eluju u

svakoj o& zemalja. njima se navo&e i vrste aktivnosti, a&rese i ostali po&aci.

3evla&ine organizacije moraju &a 4u&u registrovane, a registri nepro"itnog sektora su u nekim

4alkanskim &ržavama &ostupni i preko intemeta. &rugim zemljama je te registre na internet

postavio neki poje&inac ili nepro"itna grupa. +egistri pre&stavljaju &o4ro polazište za istraživanje

&otični( organizacija ili situacija u kojima se one pojavljuju.

31. Bakoni o so,o%nom "ristu"u in:ormacija na &akanu

ALBANIJA

Zakon usvojen 1???. Za(tev može po&neti svaki poje&inac. Za(tev se o&nosi na in"ormacije sa&ržane u

zvaničnim &okumentima, uključuju7i i lične po&atke o oso4ama koje su na &ržavnim "unkcijama, a u vezi

sa o4avljanjem ti( &užnosti. Za(tev se po&nosi pismeno, vlasti moraju &a o&govore najkasnije za 1M &ana,



a in"ormacije moraju 4iti &ostavljene najkasnije za &ana. !okumenta mogu ostati ne&ostupna samo

ukoliko neki &rugi zakon, poput zakona o zaštiti po&ataka ili poverljivim in"ormacijama, ograničava

nji(ovo o4elo&anjivanje. Za na&ziranje zakona za&užen je naro&ni pravo4ranilac $Jm4u&sman% koga 4ira

parlament. Jn prima prigovore i sprovo&i istrage, ali njegove o&luke nisu o4avezuju7e. Sal4e se mogu

po&neti i su&u.

Pro4lemi am akt nije u &ovoljnoj meri poznat vla&i. 3aro&ni pravo4ranilac je 0/. pre&ložio &a protiv

zvaničnika koji svesno ili iz ne(ata prekrši zakon 4u&u pre&uzete &isciplinske mere, što pokazuje &a

postoji znatno neza&ovoljstvo primenom zakona.

Jstale poteško7e Parlament je 0B. usvojio aman&mane i uveo je&nu novu o&re&nicu # „uskra7eno“ # za

po&atke čije 4i o4elo&anjivanje „ugrozilo normalno "unkcionisanje &ržave i interese ili e"ikasnost &ržavni(

institucija“. 'aj potez je naišao na oštru kritiku civilnog &ruštva i me6unaro&ni( organizacija. :rivični

zakon za4ranjuje otkrivanje &ržavni( tajni. Za kršenje te o&re&4e sle&i kazna i &o &eset go&ina zatvora.

BOSNA I HERCEGOVINA

Zakon usvojen 01. Za(tev može po&neti svaki poje&inac.Za(tev se o&nosi na in"ormacije koje u 4ilo

kom o4liku pose&uje 4ilo koja javna vlast, uključuju7i i pravna lica koja vrše javnu "unkciju. Za(tev se

po&nosi pismeno, vlasti moraju &a o&govore najkasnije za 1M &ana.

Hta je izuzeto Kn"ormacije koje mogu „značajno naško&iti“ interesima o&4rane i 4ez4e&nosti, sprečavanju

i otkrivanju zločina. skra7ivanje je o&o4reno kako 4i se zaštitile o&luke javni( vlasti, poslovne tajne i

privatnost poje&inaca.

:ome se žaliti 3a&ležnom organu. J&luke mogu 4iti osporavane i na su&u ili prosle6ivane Jm4u&smanu

Ie&eracije ili Jm4u&smanu +epu4like rpske.

Pro4lemi Lentar za pristup in"ormacijama je 0M. go&ine utvr&io &a je samo M- o&sto &ržavni( tela

uopšte o&govorilo na za(teve.

Jstale poteško7e :rivični zakon za4ranjuje o&avanje &ržavni( tajni. 3epoštovanje te o&re&4e za so4om

povlači zatvorsku kaznu u trajanju &o pet go&ina.

BUGARSKA

Zakon usvojen 0. može ga po&neti svaki poje&inac ili pravno lice.



3a šta se za(tev o&nosi Kn"ormacije kojima u 4ilo kom o4liku raspolažu &ržavne institucije ili pravna lica

koja se "inansiraju iz &ržavnog 4u&žeta i vrše javne "unkcije, regionalne kancelarije centralni( vlasti,

institucije i tela koji se "inansiraju iz programa i "on&ova E.

J4lik za(teva Pismeni ili usmeni.

+ok za o&govor 1/ &ana.

Hta je izuzeto Kn"ormacija koja se tiče privatnosti poje&inca, &ržavna ili služ4ena tajna, poslovna tajna ili

materijal na osnovu kojeg se &onose o&luke. Cilo kakvo izuzimanje mora 4iti o&o4reno o&lukom

parlamenta. Kn"ormacije koje se tiču pripremnog ra&a ili stavova i saopštenja o teku7im pregovorima mogu

4iti za&ržane &ve go&ine. 'a&a se traži &elimičan uvi&, koji često nije o&o4ren.

:ome se žaliti 3e postoji unutrašnji žal4eni me(anizam, niti nezavisno na&zorno telo. Sal4e z4og

o&4ijanja &a se in"ormacije o4elo&ane mogu se po&neti regionalnom G&ministrativnom su&u i =r(ovnoma&ministrativnom su&u.

Pro4lemi Program za pristup in"ormacijama je 0/. utvr&io &a je za svega B o&sto za(teva zaista 4io

omogu7en uvi& u neke po&atke. 5e6utim, 08. su se o&4ijanja &ogo&ila u manje o& je&an o&sto o&

ukupnog 4roja za(teva.

Jstale poteško7e 9o&ine 00. usvojen je Zakon o zaštiti poverljivi( in"ormacija. 3jime su uve&ena

rigorozna ograničenja, jer je gotovo svakome omogu7eno &a potpiše klauzulu tajnosti ili poverljivosti.

Pri tome se za(teva &a 4u&e pokazana šteta koja 4i nastala o& poje&ini( otkrivanja, ali se ne ukazuje navažnost utvr6ivanja javnog interesa.

CRNA GORA

:a&a je zakon usvojen 0M.

:o može po&neti za(tev vaki poje&inac ili pravno lice.

3a šta se za(tev o&nosi Kn"ormacije kojima u 4ilo kom o4liku raspolažu &ržavne i lokalne vlasti, javna

pre&uze7a i ostali entiteti sa javnim ovlaš7enjima.

J4lik za(teva Pismeni ili elektronski.

+ok za o&govor Jsam &ana, pri čemu može 4iti pro&užen i za &o&atni( 1M &ana. izuzetnim slučajevima

može 4iti za(tevan o&govor u roku o& /8 sati.



Hta je izuzeto Kn"ormacije koje se tiču nacionalne 4ez4e&nosti, o&4rane ili me6unaro&ni( o&nosa@ javne

4ez4e&nosti, komercijalni( i &rugi( privatni( ili javni( ekonomski( aktivnosti@ ekonomske, monetarne ili

politike razmene sa inostranstvom@ sprečavanja i istrage kriminala@ privatnosti poje&inaca i ostali( lični(

prava@ interni( pregovora. !a 4i po&aci 4ili uskra7eni, interesi moraju 4iti „značajno ugroženi“, a

prouzrokovana šteta mora 4iti „značajno ve7a o& javnog interesa &a takva in"ormacija 4u&e o4javljena“.Kn"ormacije ne mogu 4iti uskra7ene ukoliko se o&nose na kršenja pravila, neovlaš7eno koriš7enje javni(

resursa, zloupotre4u vlasti, krivična &ela i ostale propuste u rukovo6enju.

Pro4lemi 5reža za a"irmaciju nevla&inog sektora $5G3% saopštila je 0B. &a je po&nela nekoliko

stotina za(teva i izvestila &a su agencije 4lagovremeno o&govorile samo u M o&sto slučajeva.

HRVATSKA

:a&a je zakon usvojen 0.

:o može po&neti za(tev vaki poje&inac.

3a šta se za(tev o&nosi Kn"ormacije u pose&u javni( vlasti, uključuju7i i &ržavna tela, lokalne i regionalne

vla&e, pravna i "izička lica sa javnim ovlaš7enjima.


+ok za o&govor 1M &ana.

Hta je izuzeto Kn"ormacije koje su zakonom proglašene &ržavnom, vojnom, služ4enom, pro"esionalnom ili

poslovnom tajnom, ili lični po&aci o4u(va7eni zakonom zaštiti po&ataka. Kn"ormacije mogu 4iti

uskra7ene ukoliko postoji „utemeljena“ sumnja &a 4i nji(ovo o4javljivanje ugrozilo sprečavanje,

otkrivanje ili procesuiranje krivični( &ela@ onemogu7ilo o&ržavanje su&ski(, a&ministrativni( ili &rugi(

saslušanja@ onemogu7ilo sprovo6enje a&ministrativnog na&zora@ oz4iljno naško&ilo životu, z&ravlju i

4ez4e&nosti lju&i ili životne sre&ine@ onemogu7ilo primenu ekonomske ili monetarne politike, ili ugrozilo

prava na intelektualnu svojinu.

:ome se žaliti 3ajpre na&ležnom organu, a ako o&govor nije za&ovoljavaju7i, G&ministrativnom su&u ili

Jm4u&smanu, iako nji(ove o&luke nisu o4avezuju7e.

Pro4lemi Frvatski Felsinški o&4or je 0M. utvr&io &a su javna tela uskra7ivala o&govore na za(teve koji

su se ticali čak i rutinski( in"ormacija, te &a mnoga nisu ni imenovala zvaničnike za in"ormacije, niti

načinila kataloge po&ataka ili registre za(teva.



Jstale poteško7e :rivični zakonik za4ranjuje otkrivanje &ržavni( tajni. :ršenje te o&re&4e se kažnjava

zatvorom u trajanju i &o pet go&ina. Jni koji nisu zvaničnici, a svesno o4jave tajnu, mogu 4iti kažnjeni

novčano ili zatvorom u trajanju &o tri go&ine.

KOSOVO


:o može po&neti za(tev vaki poje&inac ili pravno lice registrovano na :osovu.

3a šta se za(tev o&nosi !okumenta u pose&u svi( institucija +epu4like :osovo, opština, nezavisni( tela

osnovani( po stavu :osova ili :osovske agencije za privatizaciju.

J4lik za(teva Pismeni ili elektronski.

+ok za o&govor 1M &ana.

Hta je izuzeto Kn"ormacije koje 4i &ovele u pitanje javni interes u o4lasti 4ez4e&nosti, o&4rane i vojni(

pitanja, me6unaro&ni( o&nosa ili "inansijske, monetarne ili ekonomske politike@ privatnost i integritet

poje&inaca@ komercijalni interesi@ su&ski postupci ili tok inspekcija, istraga ili o4računa. Kzuzeta su i

interna &okumenta koja se još razmatraju ili čije 4i o4elo&anjivanje oz4iljno ugrozilo proces &onošenja

o&luka.

Pro4lemi Jm4u&sman je 0M. situaciju sa zakonom o PK opisao kao „primer zakona koji je &o sa&a

umnogome postojao samo na papiru“.

MAKEDONIJA

:a&a je zakon usvojen 0B.

:o može po&neti za(tev vaki poje&inac ili pravno lice.

3a šta se za(tev o&nosi Kn"ormacije iz &ržavni( ili opštinski( tela, kao i one koje se tiču organa ili lica

koji vrše javne "unkcije.

J4lik za(teva smeni, pismeni ili elektronski.

+ok za o&govor 1 &ana.

Hta je izuzeto Zašti7ene in"ormacije, lični po&aci, poverljive in"ormacije, poreske zloupotre4e,

pre&stoje7e istrage, &okumenta u "azi prikupljanja # ukoliko 4i nji(ovo otkrivanje izazvalo nesporazume,



rizik po zaštitu životne sre&ine, ili 4i ugrozilo intelektualnu svojinu. vi eventualni izuzeci prolaze

proveru koja, u slučaju &a je javni interes ve7i o& svake štete koja može 4iti izazvana, može &ovesti i &o

o4javljivanja.

:ome se žaliti :omisiji za zaštitu prava na slo4o&an pristup javnim in"ormacijama $.sin".gov.mk%

koja je na&ležna i za primenu zakona. Protiv o&luka :omisije mogu7e je pokrenuti žal4eni postupak pre&

su&om.

RUMUNIJA



3a šta se za(tev o&nosi Kn"ormacije o strukturama vlasti i &ržavnim kompanijama.

J4lik za(teva Pismeni.

+ok za o&govor 1 &ana.

Hta je izuzeto Kn"ormacije o nacionalnoj 4ez4e&nosti, javnoj 4ez4e&nosti i javnom poretku, rasprave

unutar vlasti, komercijalni ili "inansijski interesi, lični po&aci, teku7e krivične i &isciplinske istrage, su&ski

procesi i po&aci koji su „štetni za iznošenje iz razloga zaštite omla&ine“.

:ome se žaliti 3a&ležnom organu ili su&u. 3aro&ni pravo4ranilac $Jm4u&sman% tako6e može saslušati

prituž4e i &ati izvesne preporuke.

Pro4lemi lako je 0M. go&ine svega &va o&sto o& preko - za(teva 4ilo o&4ijeno, poverljivost se

još uvek zloupotre4ljava ra&i prikrivanja različiti( in"ormacija, velike "inansijske &o4iti i o&4ijanja &a se

in"ormacija o4elo&ani u za(tevanom o4liku.

Jstale poteško7e Zakon o tajnim po&acima sa&rži o&re&4u o „poslovnim tajnama“ koje su &e"inisane kao

4ilo kakve in"ormacije koje se mogu ticati interesa nekog pravnog lica, sveje&no &a li je ono privatno ili

&ržavno. :rivični zakonik za4ranjuje pose&ovanje poverljive in"ormacije o& strane oni( koji nisu

ovlaš7eni &a je imaju.

SRBIJA

:a&a je zakon usvojen 0/.




3a šta se za(tev o&nosi Kn"ormacije i &okumenta javni( vlasti, uključuju7i &ržavna tela, organizacije koje

raspolažu javnom mo7i i pravna lica koja se u potpunosti ili pretežno "inansiraju iz &ržavni( izvora. Za

o4javljivanje in"ormacija.

J javnom z&ravlju i životnoj sre&ini postoji javni interes, a pretpostavlja se &a on postoji i u slučaju svi(

&rugi( in"ormacija, osim ukoliko javne vlasti ne &okažu suprotno.


+ok za o&govor 1M &ana, osim u situacijama ka&a postoji pretnja po život ili slo4o&u neke oso4e, zaštitu

javnog z&ravlja ili životne sre&ine. tom slučaju se na za(tev mora o&govoriti u roku o& /8 časova. +ok

može 4iti pro&užen na / &ana ukoliko &ržavna institucija ima oprav&an razlog za neispunjavanje roka o&

1M &ana.

Hta je izuzeto Kn"ormacije čije o4elo&anjivanje pre&stavlja rizik po život, z&ravlje, 4ez4e&nost ili 4ilo koji&rugi vitalni interes neke oso4e@ ugrožava ili opstruira krivični ili 4ilo koji &rugi pravni proces@ oz4iljno

ometa nacionalnu o&4ranu, nacionalnu i javnu 4ez4e&nost ili me6unaro&ne o&nose@ suštinski potkopava

ekonomske procese ili značajno ugrožava ekonomske interese. Kzuzetak su i in"ormacije koje su zašti7ene

zakonom, poput &ržavni(, služ4eni(, poslovni( i &rugi( tajni, ukoliko nji(ovo o4javljivanje pre&stavlja

oz4iljnu pretnju po poje&ince čiji interesi na&vla&avaju pravo javnosti na in"ormaciju. Pristup

in"ormacijama je ograničen i ukoliko 4i se u protivnom prekršilo pravo na privatnost ili ugle& neke oso4e,

osim ako ona na to pristane.

:ome se žaliti :omisiji Poverenika za in"ormacije o& javnog značaja $.poverenik.org.rs%, ili su&u.

Poverenik može &a sasluša slučajeve koji se tiču uskra7ivanja pristupa in"ormacijama, otezanja,

prekomernog napla7ivanja i o&4ijanja &a se in"ormacija o4javi u za(tevanom o4liku ili na traženom

jeziku. J&luke su o4avezuju7e za javne vlasti. koliko neko telo ne o4javi in"ormaciju, Poverenik ima

pravo &a se za sprovo6enje o&luke o4rati vla&i.

Pro4lemi perio&u o& osnivanja $1. jula 0M.% &o 1. jula 0?, :ancelarija Poverenika je o4ra&ila

ukupno B B10 za(teva. J& toga je rešeno oko M 8.

3evla&ine organizacije koje promovišu PK

'ransparentnost r4ija

:omitet pravnika za lju&ska prava

Lentar za unapre6enje pravni( stu&ija



Ceogra&ski centar za lju&ska prava

Knicijativa mla&i( za lju&ska prava

+egionalni izvori

32. Privatnost #$jugo %e &erg knjiga'

Povre&a privatnosti još je je&na o4last g&e tre4a &o4ro razmisliti ka&a, g&e i po& kojim uslovima u

istraživačkom novinarstvu može 4iti oprav&ano zao4ilaženje etički( ograničenja, koja se o4ično poštuju.

3a prvom mestu tre4a imati na umu razliku koja se o4ično ne prime7uje, a to je razlika izme6u tajnosti i

privatnosti. 'ajnost po&razumeva namerno i smišljeno prikrivanje ra&nji, &oga6aja ili in"ormacija. 3o, nije

sve što se &rži u tajnosti lično, niti su lične stvari o4avezno namerno prikrivane.

=re&nost privatnosti

kloni smo &a verujemo &a je pravo na privatnost je&na o& osnovni( težnji lju&skog ili civilizovanog

&ruštva. Pravo na privatnost o4ez4e6uje zaštitu o& &ržave ili socijalni( grupa koje pokušavaju &a nas

kontrolišu zloupotre4ljavaju7i naše sla4osti. !a privatnost nije priznata kao pravo, ne 4ismo se mogli

zaštititi o& manipulacije i pritisaka na svoje mišljenje i ponašanje. Privatnost po&razumeva &a na&

o&re6enim s"erama naši( života imamo neprikosnovenu kontrolu i &a u nji( &rugi nemaju pravo &a se

mešaju, niti &a njima upravljaju sem ako mi tako iza4eremo. toga se pravo na privatnost zasniva na

pri(vatanju lju&i kao slo4o&ni( i racionalni( in&ivi&ua, za čiji je razum neop(o&no &a se o&re6eni &elovi

nji(ovi( života smatraju privatnim i zašti7enim, kako 4i oni mogli &a ispune osnovne lju&ske potre4e,

želje, ciljeve i razvijaju me6ulju&ske o&nose.

+azvoj prava na privatnost

9ranica izme6u privatne i &ruštvene s"ere lju&skog života može se povu7i na različitim mestima, u

zavisnosti o& priro&e institucija ili &ruštvenog statusa oso4a kojima se novinari 4ave. =eoma je očigle&no

&a su te granice zapravo usko povezane sa opštim stavom koji javnost ima o novinarskom ugrožavanju

privatnosti.

1. <avne ličnosti koje imaju veliku mo7 i &ruštveni uticaj. Jvo se, očigle&no, o&nosi na političare, ma&a se

u ovu kategoriju mogu u4rojati i &ržavni služ4enici, pro"esionalci, poslovni lju&i i kriminalci, i to na

osnovu činjenice &a oni ili koriste svoju mo7 u naše ime, ili imaju &ruštvenu i pro"esionalnu o&govornost,

ili krše zakon.'re4a imati na umu &a su, u ovom slučaju, o& javnog interesa samo in"ormacije koje se

potencijalno o&nose na kršenje o&govornosti ili &užnosti.



0. <avne ličnosti koje je stvorio i koje o&ržava pu4licitet. 3ji(ove karijere zavise o& pu4liciteta koji imaju,

pre7utno sklopili "austovski ugovor. 'o služi me&ijima kao oprav&anje za pra7enje nji(ovi( privatni(

života # uz &ozvolu ili 4ez nje.

. ;ju&i koji su postali javne ličnosti ne svojim iz4orom, ve7 nenamerno, za(valjuju7i priro&i &oga6aja,

koji se mogu nazvati ne&užnim žrtvama ili sve&ocima.. ovom slučaju privatne in"ormacije o takvim

poje&incima su apsolutno irelevantne i oni imaju izuzetno pravo na privatnost, osim ako je to suštinski

povezano sa samim &oga6ajem.

!alje, važno je imati na umu &a lju&i čija je privatnost ugrožena imaju 4arem pravo &a o&govore na

optuž4e istrage. Prvo, z4og toga što za prona6eni &okaz mož&a postoji i &rugo o4jašnjenje. :ao &rugo,

čak i &a to nije tako, moralni principi nas o4avezuju &a optuženima &amo priliku &a o&govore na optuž4e.

K posle&nje, zato što javnost tre4a staviti u naj4olju mogu7u poziciju &a &onese svoj su&, a ako se ne ukaže

jasna prilika, čak i &a optuženi ne &a nikakav o&govor, javnost može s(vatiti oz4iljno mogu7nost &a je, unovinskom izveštaju, nečiji 4ezrazložno ukaljan ugle&.

33. 8vo%> tvr% ii mek

Kstraživački tekstovi mogu &a počnu "aktogra"skim $sumarnim%, to jest „tvr&imD uvo&om. 5ogu &a počnu

i reportažno, koloritno, što se smatra „mekimD uvo&om. J4a &o4ro vrše svoju "unkciju, zavisno o& vrste

priče i materijala kojim novinar raspolaže. Lilj uvo&a je &a čitaoce uvuče u priču i &a im omogu7i &a

s(vate o čemu je priča.

3ovinari se prilikom pisanja često suočavaju sa teškim iz4orima. „'vr&D uvo& o&likuje se zanimljivoš7u i

neposre&noš7u, naročito ukoliko se u tekstu otkriva nešto novo i šokantno. &ruge strane, „mekD uvo&

&onosi emocije i &ramatičnost, pa priči &aje lju&sko lice.

Jsnovne vrste reportažni( uvo&a su

1. Litatni uvo& > upečatljiva izjava značajnog sagovornika

0. Jpisni uvo& > opis oso4e, mesta ili pre&meta

. 3arativni uvo& > po&razumeva pričanje o&re6ene price, a ne opisvanje oso4e ili mesta

+izici reportažni( uvo&a

„5ekiD uvo&i nisu uvek "unkcionalni, kako ne 4i 4ili promaša potre4no je &a za&ovolje sle&e7e stan&ar&e



• je&nostavnost # pripove&anje i opisivanje tre4a &a 4u&u lako i trenutno razumljivi• važnost # uvo& mora &a 4u&e &irektno povezan sa ostatkom price, ukoliko je "okus pomeren,

čitaoci se osečaju prevarenima, smatraju &a priča nije ono što je na početku o4e7avala &a 7e 4iti• zanimljivost # ako je uvo& &osa&an, ili ako su upotre4ljeni citati 4le&i, priča (ramlje• usre&sre6enost # uvo& priprema čitaoca, pa 4i tre4alo &a, koliko go& je to mogu7e, ilustruje neki

važan segment priče koji 7e kasnije 4iti potpunije o4ra6en

T:ljučni paragra"i 3akon što se opre&ele za uvo&, novinari moraju &a osiguraju povratak na osnovnu

temu izveštaja, a prelazak sa uvo&a na glavni &eo omogu7uju “ključni paragra"iD $nat gra" ili “pa štaND

paragra"%. Jn pre&stavlja o4e7anje koje se tiče sa&ržaja priče i njene poruke, u njemu je sa&ržano jezgro

price i tre4a &a ostvari sle&e7e ciljeve

• Jprav&ava priču, sugerišu7i čitaocu zašto 4i ona tre4alo &a mu 4u&e važna• Jmogu7uje okončanje uvo&a i o4jašnjava njegovu povezanost sa ostatkom price

• J4jašnjava z4og čega je priča aktuelna• a&rži &o&atni material koji pomaže &a čitalac s(vati važnost priče

TZavršetak > ima tri "unkcije

• kazuje čitaocu &a je priča gotova• po&vlači glavnu poentu• tre4a &a o&jekuje u glavi čitaoca, &a se ureže u pam7enje, &a nave&e na razmišljanje

=rste zavrešetaka

1. narativni > omogu7uju autoru &a sažme svoje teze, ali na posre&an način, pričanjem priče.0. eksplanatorni > mogu &a sumiraju glavna otkri7a, ponavljaju teme &otaknute u glavnom

&elu teksta kako 4i se čitalac po&setio z4og čega je priča važna@ njime se može pre&vi6ati

4u&u7a situacija na osnovu onoga što je izneto u tekstu. citatni > e"ikasni jer nu&e sažetak ili zaključak koji ne iznosi novinar, ve7 neko &rugi,

posle&nju mogu7nost &a se u priči čuje &rugi glas, čime se stvara pre&stava o4jektivnosti/. opisni > nu&i se slika mesta ili &očarava neki prizor

34. Važnost %okumenata

3!. +trategija za "riku"janje in:ormacija



3(. Procvat istrživačkog novinarstva %eve%eseti

3-. Cene i novinarstvo

stu&ijama o me&ijima i komunikaciji zapaža se ne&ostatak o4jektivni( po&ataka o ulozi žena u

istraživačkom novinarstvu, što 4avljenje ovom temom čini prilično komplikovanim. Kstraživanja

o ženama u novinarstvu u štampanim i elektronskim me&ijima, sprove&ena osam&eseti( go&ina

UU veka u nekoliko zemalja, ukazuju na nji(ov položaj u ovoj pro"esiji. +ezultati su konstantno

pokazivali &a u štampanom i televizijskom novinarstvu &ominiraju muškarci. Sene su u velikom

4roju zastupljene na pozicijama „nižeg nivoa“, &ok i( je izuzetno malo na pozicijama izvršni(

pro&ucenata. Postoje &okazi &a su žene za isti posao pla7ene manje nego nji(ove muške kolege,uprkos tome što imaju je&nake kvali"ikacije i ra&no iskustvo. Jve neje&nakosti proizlaze iz

kom4inacije procesa zapošljavanja koji "avorizuje muškarce i &iskriminatorski( stavova oso4a

o&govorni( za &onošenje o&luka. Jna iznosi i &o&atne "aktore zaje&ničke za mnoge pro"esije

teret 4rige o &eci, koji pa&a na ženu a ne na muškarca, i seksističko ponašanje prema ženama u

okviru pro"esionalne kulture.

K&eje “javnosti“ i “javne s"ere“ pre&stavljaju veliki pro4lem za žene u &ruštvima u kojima

i&eologija „raz&vojeni( s"era“ (rani mo7ne mitove o polnoj segregaciji. matra se &a postojiten&encija &a se „muške teme“ izje&načavaju s “javnom s"erom“ i posmatraju kao oz4iljni

&oga6aji koji zaslužuju &a postanu &eo vesti, &ok se „ženske teme“ često povezuju sa

„privatnom“ ili „ku7nom s"erom“, koja ima nizak status i prioritet.

Zanimljivo je &a primeri poznati( novinara istraživača iz prošlosti otkrivaju ključnu ulogu koju

su žene u novinarstvu o&igrale u političkim 4or4ama za uključivanje ženski( prava i potre4a u

programe u okviru javne s"ere. :rajem UKU veka mali 4roj žena iz re&ova sre&njeg staleža

postepeno je izvlačio korist iz raznovrsni( o4razovni( kapaciteta koji su 4ili na raspolaganjumuškarcima iz nji(ovog &ruštvenog staleža. Jvo im je omogu7ilo &a razviju karijere u okviru

konteksta koji, posmatran sa naše vremenske pozicije, možemo i&enti"ikovati i okarakterisati kao

istraživačko novinarstvo. 3ovinarke i autorke kao što su Eni Cesant, =era Criten, :etrin 9lesjer,

K&it 3ez4it, 5o& Pem4er +ivs, 5argaret Fejg 'omas i Ceatris =e4 istakle su se promovisanjem

ženski( pitanja, često okružene neprijateljskim reakcijama svoji( muški( kolega.



!ejvi& ;oj& $1??8%, osnivač emisije !ispatc(es na L(annel / i njegova nasle&nica i ure&nica

programa !oroti Cerns $1???% tvr&e &a je to 4io je&an o& prvi( istraživački( me&ija koji je uveo

istraživačke reportaže o onome što je generalno smatrano „ženskim temama“ i u 4ranši prezrivo

otpisivano kao „&nevna televizija“. amo(rani ro&itelji, okrutnost prema &eci, 4ez4e&nost na

poslu, tretman stariji( oso4a i pre&rasu&e protiv nji( 4ile su samo neke o& tema istraživani( u

okviru ovog programa. ;oj& i Cerns kažu &a je ovo &oprinelo stvaranju uslova za izražavanje

ženskog mišljenja u istraživačkom novinarstvu, kao i uspostavljanju protivteže karakterističnim

muškim temama, karakterističnim za ovu pro"esiju.

prkos teško7ama sa kojima se žene susre7u na pro"esionalnom planu, veliki 4roj savremeni(

strukturni( promena ukazuje na mogu7nost &a 7e u 4u&u7nosti 4iti sve više žena novinara.

izveštaju o zaposlenosti, koji je sačinio nesko, pokazano je &a raste 4roj žena stu&enata

žurnalizma, pose4no u Evropi i G!.

J&nos prema uspešnim reporterkama istraživačima, kao što je 4ila =eronika 9erin, čuvena irska

novinarka crne (ronike u4ijena 1??B. go&ine, ilustruje neke o& pre&rasu&a koje okružuju ulogu

žene na „&e4ljem“ kraju kriminalističkog izveštavanja iz po&zemnog sveta. 3jena tragična smrt

izazvala je kritike kakve teško &a 4i 4ile upu7ene njenim muškim kolegama. Pre u4istva, ona je

tri puta napa&ana, njenom mužu je pre7eno smr7u, a njenom sinu seksualnim nasiljem. Z4og toga

je =eronika 9erin post(umno kritikovana u me&ijima &a je stavila karijeru ispre& poro&ice. 3jena

smrt pokrenula je niz pitanja, uključuju7i i pitanje spektakularizacije vesti o kriminalu, kao i

ne&ostatka a&ekvatne zaštite kriminalistički( reportera. :ao ženi novinaru istraživaču,

pre4acivano joj je što je suviše &o4ro poznavala &a4linsko po&zemlje. matrana je

„nemilosr&nom“ u svom poslu # optuž4a koja nika& nije izneta protiv ratni( &opisnika

muškaraca.

4. +vetska ,anka srušia seo u A,aniji

41. 6arakteristike istraživačkog novinarstva

Kstraživački tekst...

• Pre&stavlja rezultat inicijative i &elovanja istraživača i njegove me&ijske organizacije



• 3e počiva na „procureloj“ in"ormaciji ili tu6em istraživanju, nastao je kao rezultat inicijative

sami( novinara• Jtkriva in"ormacije koje su &o ta&a 4ile nepoznate ili skrivane o& javnosti• akuplja i povezuje poznate činjenice na nov način• Kziskuje vreme i tru&, potre4no je razgovarati sa mnoštovom izvora, prikupiti &okumenta i

provesti ne&elje ili čak mesece sklapaju7i priču• 'iče se stvari koje su o& javnog interesa

Kako istraživački novinari otkrivaju tajne in"ormacije, istraživačko izveštavanje je nešto više o&

&etektivskog ra&a. Kstraživački novinari otkrivaju in"ormacije zato što znaju &a je to veoma važno za

javnost koja ima pravo &a zna. Kstraživački novinari ne otkrivaju tajne činjenice samo zato što je to

uz4u&ljivo, niti sa i&ejom &a 7e za to &a 4u&u nagra6eni. 3ji(ov ra& je motivisan željom &a otkriju

nezakonite ra&nje, kako 4i javnost mogla &a se upozna sa njima. Kstraživači se na&aju i &a 7e, nakon što

nepravilnosti 4u&u otkrivene, usle&iti i nji(ovo otklanjanje.

42. =eto%e istraživačkog novinarstva

43. Finansijska i "oitička koru"cija

5alo je vesti koje tako uspešno &aju za pravo pre&rasu&ama kao one o skupštinskoj korupciji.

mnogim slučajevima previ6a se politička &imenzija korupcije. Poneka& se politički li&er

čaš7avanjem, proneverom novca iz gra&skog 4u&žeta i &rugim o4licima zloupotre4e služ4enog

položaja služi kao sre&stvima političke kontrole, a korupcija se koristi kao političko oru6e.

'ipični primeri zloupotre4e su

+ešavanje stam4enog pitanja skupštine veliki( gra&ova o4ično po& zakup iz&aju &esetine (ilja&a

stanova i ku7a. potencijalne zloupotre4e u4rajaju se manipulisanje sistemom &a 4i stan &o4ili

prijatelji ili ro6aci o&4ornika ili služ4enika, ili čak nezakonito &avanje stanova u po&zakup.

Zapošljavanje skupštine su krupni poslo&avci i imaju ogroman potencijal za nepotizam.

!o&ela ugovora težnju &a se po&stakne konkurentno učeš7e na ten&erima za skupštinske služ4e

prate stroga pravila koja 4i zagarantovala poštenje i čestitost. 5e6utim, postoji potencijal za

razne „&ogovore ispo& žita“ s "avorizovanim pre&uze7ima ili privre&nicima.



9ra6evinsko zemljište ovlaš7enje skupština &a iz&aju &ozvole za gra&nju ili &a o&re6uju

zemljište za o&re6ene tipove razvoja je&no je o& najprimamljiviji( po&ručja za korupciju. <e&nim

potezom pera, relativno je"tina i neugle&na njiva na&omak izlaza s auto#puta može &a se pretvori

u vre&no gra6evinsko zemljište za po&izanje prigra&skog megamarketa.

Knterna &emokratija o&4ornici ve7inom na položaj stupaju kao kan&i&ati neke političke stranke, a

kontrola kan&i&ata je&an je o& glavni( po&upirača političke mo7i u lokalnim okvirima.

Zloupotre4e mogu 4iti raznovrsne. 5ogu se "alsi"ikovati a&rese, tako &a o&re6ena lica glasaju u

o&re6enoj iz4ornoj je&inici, može &o7i &o masovnog upisivanja članova, ili se pak protivnici

mogu ispisati sa spiska gra6ana s pravom.

Privilegije je&an o& klasični( razloga za ogorčenost javnosti jeste 4a(ato raspolaganje

skupštinski( poslanika sre&stvima koja su im na rasplaganju, koja su &okaz &a javna "unkcija prerasta u privatni užitak. 'akvi slučajevi su legitimne mete novinara istraživača. Kpak, tre4a

vo&iti računa i o onim aktivnostima koje, ma&a nisu očigle&no kriminalne, tako6e mogu &a se

po&ve&u po& zloupotre4u javnog 4u&žeta ili pružanje usluga ra&i ostvarenja politički( ciljeva.

44. Lju%ski izvori

Postoje istraživanja u kojima prosto nije mogu7e u potpunosti se osloniti na &okumenta i

neop(o&no je razgovarati sa gra6anima.

8o,ičajeni #zvanični' izvori > svako&nevnoj potrazi za in"ormacijama, novinar često stupa u

kontakst sa lju&ima iz vlasti u nji(ovim pre&stavnicima za me&ije. 'o mogu 4iti

• "unkcioneri vla&e ili portparoli vla&ini( kancelarija i agencija• &irektori korporacija ili nji(ovi pre&stavnici za štampu• pre&stavnici istražni( organa

Zvanični izvori sami po se4i nisu &ovoljni, jer je potre4na i &ruga tačka gle&išta, a zvaničnici

često teže ka tome &a sakriju nešto o& javnosti. Jni se koriste so"isticiranim te(nikama kako 4i

zavarali trag novinara, manipulišu in"ormacijama i vestima, te je oslanjanje na nji(

nepri(vatljivo. Kn"ormacija uvek mora &a 4u&e proverena, nezavisno o& kog izvora potiče.

Provera može 4iti izvršena na osnovu &okumenata ili intervjua.



Jstali izvori koje novinari intervjuišu su očevici. Jni pre&stavljaju značajan izvor in"ormacija,

pošto su u stanju &a opišu &oga6aje onako kako su se zaista &esili, oso4e koje su u njima

učestvovale, mesto &ešavanja, ono što je rečeno ili se moglo čuti, kao i ostale važne &oga6aje.

Kn"ormacije iz prve ruke, o&nosno ono što je oso4a zaista vi&ela pre&stavlja naj4olju in"ormaciju

za novinara. koliko in"ormacije &o4ijaju iz &ruge ili tre7e ruke, novinari tre4a &a pitaju izvore

&a li znaju nekoga ko je lično prisustvovao &oga6aju koji opisiju i ko ima in"ormacije na osnovu

vlastitog iskustva.

Insaj%eri #%ojavjivači' > 5ož&a i najvre&niji izvori in"ormacija jer sui z prve ruke upoznati sa

prilikama u vla&inoj agenciji ili korporaciji, kao i sa "unkcionisanjem javnog ili privatnog

pre&uze7a koje je pre&met istraživanja. Jni mogu &a ukažu na &ruge izvore, pri4ave &okumenta i

prate7e in"ormacije, &očaraju kontekst. !ojavljivači su &o4ro pozicionirani insaj&eri koji se,

o4ično svojevoljno, o4ra7aju novinarima ili &rugim istraživačima sa in"ormacijama o kriminalu i

&rugim vi&ovima nezakoniti( ra&nji. a njima se tre4a postupati o4azrivo i nije na o&met znati

nji(ov motiv, jer se na taj način stiče pre&stava o nji(ovoj kre&i4ilnosti i pouz&anosti. <e&an o&

pro4lema je o4ez46ivanje nji(ove 4ez4e&nosti, pose4no ako 7e nji(ov i&entitet 4iti otkriven.

:ljučno je sa njima uspostaviti o&nos poverenja i &ržati se &ati( o4e7anja $čak i po okončanju

istrage% poput za(teva &a se sačuva nji(ova anonimnost.

D&ivšiE > Jso4e koje su ranije ra&ile za neku agenciju i kompaniju, upoznati su sa samom

institucijom, temom ili oso4om koja novinara zanima, a spremniju su &a govore jer se ne plaše &a

7e 4iti ukoreni ili otpušteni. Oak i ka& nisu upoznati sa sa&ašnjim stanjem, in"ormacije kojima

raspolažu mogu &a pruže uvi& u poza&inu, kontekst i in&icje o tome kako &a nastave sa ra&om.

Prijateji i ne"rijateji > 3aj4olje poznaju neku oso4u, te je logično &a i( novinar intervjuiše

ka&a želi &a pri4avi po&atke o nekom poje&incu. a njima tre4a 4iti &osta oprezan, prijatelji

pričaju samo &o4ro, neprijatelji samo loše.

Crtve > =oljni &a iznesu svoja iskustva, u na&i &a 7e skrenuti pažnju na neprav&u koju su

pretrpelii. 3ajlakši način &a se prona6u jeste &a se potraže oni koju su pretrpeli štetu z4og

vla&ini( o&luka ili politike, &o&ele vla&ini( ugovora ili gramzivosti vla&ini( useljenika.



Počinioci > 3eki o& nji( novinarima ne7e re7i ništa korisno i samo 7e negirati svoju o&govornost,

&rugi su spremni &a otkriju in"ormacije jer žele &a &oprinesu promeni mo&ela ponašanja ili zato

što se4e &oživljavaju kao žrtve sistema.

ks"erti > 3isu politički pristrasni, žele &a po&ele svoje znanje i sre7ni su ka& nekoga mogu &azainteresuju za svoju o4last. 5ogu pomo7i u pri4avljanju prate7i( in"ormacija koje se tiču

poje&ine o4lasti, čak i ako nemaju konkretno znanje o slučaju koji se istražuje.

Pre%stavnici V) i aktivisti > =ažni izvori jer su zagovornici ili oponenti u nizu rasprava,

omogua7vaju povezivanje sa &rugim lju&ima, poput žrtava i očevi&aca, pripa&nika zaje&nica čija

su prava 4ila ugrožena ili koji su pretrpeli &ruge vi&ove nasilja. 5ogu pomo7i u snalaženju u

&okumentarnoj graži, omogu7iti uvi& u stu&ije koje su rezultat ra&a aktivista i zastupnički( grupa.

4!. Vre%novanje izvora

;ista pitanja koja je za Knstitut Pointer sačinila !žoana Cer& kako 4i se utvr&ilo koliko je

o&re6eni izvor pouz&an

1. :oliko je izvor ranije 4io pouz&anN0. :akvu reputaciju izvor uživa u krugovima u kojima se kre7eN. :oliko je reprezentativno njegovo mišljenjeN/. :akve &okaze izvor nu&i i &a li njegove in"ormacije mogu 4iti provereneN

M. !a li je kvali"ikovan za iznošenje neki( po&atakaNB. :oliko je izvor 4lizak samoj pričiN-. :ako je izvor saznao ono što zna, &a li se ra&i o in"ormaciji iz prve rukeN8. :oliko je izvor privržen pričiN?. Gko javnost sazna poreklo in"ormacije, &a li 7e imati razlog &a posumnja u nji(N1. !a li je u pitanju oso4a sa najve7im autoritetom u &atoj o4lastiN

istraživačko novinarstvo - ispitna pitanja

Documents