prirucnik za novinarstvo

PRIRUČNIK za NovINaRstvo | 1

www.imk-ks.org

PRIRUČNIKza

novinarstvo

2 | PRIRUČNIK za NovINaRstvo

1. PISANO NOVINARSTVO - Zenun Čelaj .......................................................................................... 4

2. TEHNIKE INTERVJUA - Mustafa Balje .............................................................................................47

3. RADIO NOVINARSTVO - Šaban Arifaj .............................................................................................63

4. TV NOVINARSTVO - Ilire Zajmi ......................................................................................................83

5. VIDEO NOVINARSTVO - Ljubiša Milovanović ...............................................................................95

6. FOTONOVINARSTVO - Afrim Spahiu ........................................................................................... 107

7. IZVEŠTAVANJE O BIZNISU I EKONOMIJI - Lisa Eseks ............................................................. 111

8. ETIKA MEDIJA I ZAKON O MEDIJIMA - Ardian Arifaj ...........................................................125

Ostali treneri KOsOvsKOg MedijsKOg instituta:

Fatmir BAJRAMI - KameraVeton KASAPOLLI - Izveštavanje o pitanjama životne sredineKombetar RAMAdAnI – Prelom novinaRobert BOJAJ - Radio produkcijaArsim LIMAnI – Radio produkcijaIsmet HAJdARI – Radio novinarstvo i online novinarstvodžonatan StOnMen – Radio produkcija


www.imk-ks.org

1PISANO NOVINARSTVO

Pripremio: zenun Čelaj

Treneri predmeta: zenun Čelaj Kelmend Hapčiu


Put koji vas vodi ka novinarstvuNekoliko načina: talenat+rad Fakultet novinarstvaNekada: postaneš deo redakcije, daju ti posla, učis da radišSada: talenat, fakultet, treninzi, radNovinarstvo-profesija ima: pravila, metode, tehnike, standard, kodeks Uči se tokom rada, ali i ubrzano tokom treninga Velika dinamika Urednici bez vremena Povoljniji usloviOsnovne stavke koje se trebaju naučiti: kako da se prate dogadjaji, pojave koje nas okružuju sakupljanje i selekcija informacija sposobnosti brzog sastavljanja informacija

Razlike izmedju štampanih i televizijskih medijaSavremene metode i alati koji su pojednostavili rad (sve možes završiti preko telefona)Komplikovana profesijaIzveštavanje tačnih informacija,Utvrdjivanje činjenicaNezavisnostPoštovanje ljudskih pravaKodeksiNovinar treba da bude: jasan, odgovoran nezavistan hrabar interesantan brz ekskluzivan da poštuje principe etike tokom radaPravi profesionalci uče tokom celog zivotaRizična profesija – možes da pogrešiš, treba da budes spreman da prihvatiš kritike

Slogan za novinare: gledajte vašim ocima Slušajte svojim ušima Mislite svojom glavom

zašto novinar?

Kako ste saznali da Institut za Medije organizuje ovaj kurs, ili obuku?Kada se sretnete sa prijateljem/prijateljicom, pošto im pružite ruku, šta radite?Ako prijatelj/prijateljica dolazi iz druge države, o čemu ćete ga/je pitati?


www.imk-ks.org

Ova interesovanja, pitanja i odgovore, kao i različite potrebe kako bi se zadovoljile potrebe različitih ljudi su stvorile novinarstvo. Sigurno ne da bi pričali o novinarstvu od njegovog nastanka do savremenih vremena. Razvoj novinarstva je prošao kroz nekoliko faza, počevši od onih najprimitivnijih.

(Po Bill Kovach i Tom Rosenstiel, Elementi novinarstva)

*Radoznalost da saznam šta se nalazi “iza zida”, iskustvo celog čovečanstva, radoznalost u svako vreme- veoma rano za lov;- kasno za vatru, zemlju, proizvode;- nakon toga za oružje, izgradnju;- za organizaciju politike;- za nauku, prepričavanja i sve što interesuje čovečanstvo; š*I koncept o glasnicima, kako oni treba da izgledaju bez obzira na mesto i vreme: - brzi,- tačni,- ubedljivi,- prepričavaju u detalje.

*Tišina počinje kad prestanu vesti. U sadašnjosti se smatra “informativnim mrakom...”.

*John MecCain, zatočenik tokom pet godina u Vijetnamu, tokom zadnjih izbora za predsednika SAD, kandidat od strane republikanaca, napisao je: “Najviše su mi nedostajale informacije, slobodno izveštavanje, vesti bez cenzure i na vreme”;

“Da znaš šta se dešava, da se povežeš sa drugim ljudima, da tražiš informacije koje možes objaviti, da bi izgra-dio bolji život za sebe i svoju porodicu; to su univerzalne karakteristike celog čovečanstva”.

“Vi (novinari) imate snage da podstaknete ljude na razmišljanje, da ih nasmejete ali i da ih rasplačete. Ali ponekad, prenećete im veoma tužne vesti, a oni se neće moći pomirti sa time i sigurno će pokušati vas da okrive za to”.

“Kao što je upozorio Pol Walcawick u svojoj knizi “Koliko je stvarna stvarnost”, “najveće razočarenje je saznanje da postoji samo jedna realnost” Problemi novinarstva u Jugoistočnoj Evropi, Anton Joro & Al Haster) *Informacija utiče na kvalitet života, na razmišljanja ljudi i na kulturu čovečnstva;

*Novinarsvto daje čovečanstvu nešto što je nezamenljivo: nezavisnu, tačnu, poverljivu informaciju koja je potrebna građanima da bi bili slobodni;

*Nezavisna informacija (počevši od politike do komercijalnih, individualnih ili grupnih interesa) pomaže i do-prinosi dobroj vladavini;

Prvi princip je, da novinarstvo ima za cilj da ljudima pruži potrebne informacije kako bi bili slobodni i nezavisni.

Koje su obaveze (osnovni elementi) novinarstva kako bi se ispunio ovaj zadatak:

Istina,Otvorenost prema građanima,Pravilo utvrđivanja,Nezavisnost uključenih strana,objektivno gledanje na vlast,


Da osnuje forum o kritikama javnog mnjenja i da vrši posredovanje,Da napravi stvari interesantima i da im da značaj koji treba da imaju,Da pruži sveobuhvatne informacije i podeli ih u najvažnije i manje važne Da radi svoj posao odgovorno.Takođe, nepristrasnost i ravnoteža su deo ovih obaveza.

Mitovi: Zamisao da novinar treba da odvoji biznis od informacijeNezavisnost, neutralnost; Objektivnost.

Čemu služi novinarstvo?

Novinarsvto treba služiti za izgradju zajednice;Novinatrsvo služi građanstvu;Novinarstvo služi demokratiji

Glavni cilj novinarstva je da pruži gradjanima potrebne informacije kako bi oni bili slobodni i nezavisni;

Alati informisanja imaju funkciju kontrolisanja, podsećaju ljude da se ne zabavljaju i daju glas onima koji su zaboravljeni;

Društva koja nameravaju da uguše demokratiju treba prvo da uguše novinarstvo a onda kapitalizam

PRvI aMaNDMaN Ustava sJEDINJENIH aMERIČKIH DRŽava:Kongres ne može usvojiti nijedan zakon (...) koji ograničava slobodu izjašnjavanja ili štampe”

Slogan u jednoj dnevnoj novini Kompanije Scripps u SAD”Dajte svetla, i ljudi će sami pronaći put”

“Zbog velikog uticaja na javno mnjenje, novinarstvo se ne može voditi samo ekonomskim načelima ili koris-tima i interesima različitih ljudi. Na neki način, ono treba da se smatra svetim zadatkom, koji treba da pruži mogućnost komuniciranja i spoznaje istinitih i tačnih vesti za sve”

“Ljudi su željni informacija zbog urodjenog instikta – “insitikta spoznaje”. Imaju potrebu da saznaju šta se de-sava u daljini da budu svesni događaja koje ne mogu iskusiti putem svojih čula. Otkriće onoga što nam je nepoznato, ljudima pruža mogućnost da planiraju i urede svoje živote

Što je društvo više demokratsko, utoliko više se od njega očekuje da ima informacija i vesti.

Prva demokratija, ona grčka, je upotrebljavala jedan način oralnog novinarstva, gde su se važne stvari disku-tovale među meštanima na otvorenim mestima; Rimljani su redovno pripremali sažetak dnevnih aktivnosti rimskog Senata i socijalnog i političkog života na papirusu i postavljali ih na mesta gde ih ljudi mogu videti; u srednjem veku, kada su na vlast došli autoritativni režimi, informacije su se prenosile preko priča i balada nomadskih grupa;


www.imk-ks.org

*Savremeno novinarstvo je rođeno na početku XVII veka, u kafanama i pabovima u Engleskoj;*Prve novine su izdate 1609. takođe u Engleskoj (vesti koje su donosili mornari, različita prepričavanja događaja kao i političke diskusije);*Engleski političari počeli su da pričaju o javnom mnjeju početkom XVIII veka, kada su se rodile i teorije o zaštiti slobode izražavanja “Istina treba da se zaštiti od klevete”.

Promicanje i promovisanje ovih ideja “sloboda medija je postala prvi zahtev ljudi upućen vladi”; ova stavka je bila posebno izražena u Americi.

Štampa treba da služi narodu a ne vladi. (Po Bill Kovach-u...)

“Problemi novinarstva u Jugoistočnoj Evropi”.

“Zadatak novinara je da što tačnije prepriča događaj koji se odigrao u njegovom društvu ili zajednici”.

Novinarstvo kao politika: umetnost mogućnosti. “Novinari vremenom nauče da je bolje da se zadovoljiš onim što imaš a ne da tražiš da pišeš o svemu”

“Jedna od najtežih stvari koje novinar treba da zna, je da će s’vremena na vreme, ponekad, morati izveštavati o događajima po pravilima ljudi koji su na vlasti”

“Bez obzira o čemu pišu novinari, biće sitauacija kada oni neće smeti da pređu određenu granicu što se tiče određene priče koja na neki način može da ugrozi ljude koji su na vlasti”.

“Novinar treba da shvati da je njegov zadatak jedan od najtežih u društvu, da će puno puta biti meta političkih pritisaka i različitih privatnih interesa...”

“Novinar treba da povezuje ljude putem komunikacije – ili da ih razdvoji.”

Šta se dešava sada, na početku XXI veka?

(Ponovo po Bill Kovach...) “Činjenica da u štampu stiže samo onaj sadržaj koji mi želimo podeliti sa javnošću, ne predstavlja srž uloge novinarstva...”

“Razvoj upotrebe interneta (portala, facebooka, itd) ne znači da ljudi nemaju potrebe da se informišu i da je tradicionalno novinarstvo prevaziđen koncept, naprotiv...”

“Tehnologija je doprinela tome da novinari promene shvatanje svoje uloge u društvu... zbog toga novinarima je sada potrebno da sagledaju sitaciju i događaje iz nekoliko uglova kako bi shvatili srž određenih događaja”

“Novinar ne odlučuje o tome šta javnost treba da zna, ali odlučuje kako će da organizuje i plasira vest koju javnost treba da zna”. Pre svega se treba utvrditi tačnost vesti a tek onda važnost te iste...

“U vremenu kada svako može biti reporter ili da komentariše na ueb-u, “prelazimo u dvosmerno novinarstvo” tvrdi Seeley Brown, istražitelj pojava vezanih za savremeno novinarstvo ... “Novinar više preuzima ulogu voditelja nego nekoga koji će vas učiti nečem novom”. Publika nije više potrošač”

Jednom rečiju glavna uloga novinara je UTVRDJIVANJE.


Pisano novinarstvo

KoNCEPtI I tEoRIJE

I. Šta definiše jednu vest?

A. Informacija 1. Koja smanjuje nesigurnost 2. Stvara bazu za donošenje odluka, mišljenja, suda B. Interes C. Važnost

II. Faktori vesti

A. Vreme 1. Šta se dogodilo u poslednje vreme? 2. “Zadnje vreme” se definiše od strane medija – dnevni, nedeljni B. Uticaj (generiše emocije) 1. Tragedija ili priča 2. Siromah, bogataš 3. Trijumfi 4. Smešno C. Blizina 1. Da li se nešto desilo blizu kuće? Heroji ili žrtve? 2. Da li je uključilo ljude koji su odavde? 3. Da li će porasti cene hrane, da li će se smanjiti porezi? 4. Vesti koje se mogu upotrebiti: saveti o zdravlju, saveti o tome kako da upravljamo novcem 5. Vreme D. Kontraverze 1. Ljudi su upali u nesporazum, ne slažu se, svađa? 2. Zajednički neprijatelj? E. Vidljivost 1. Javno lice uključeno? F. Aktuelnost 1. Da li je tema to o čemu ljudi govore? 2. Da li je to nešto što sada utiče na njih? G. Ironija 1. Rađanje sedmoro dece 2. «Čovek ugrizao psa» 3. Prva, najveća, najbolja, najgora ili bilo koja 4. Milioner dobija loto

III. Uloga vesti A. Govore ljudima ono što oni ne znaju


www.imk-ks.org

1. Sadašnja zbivanja, lokalna i međunarodna 2. Ekonomski razvoji 3. Napredak u nauci, tehnologiji, finansijama, medicini 4. Trendovi a. Demografske promene; kulturni fenomeni b. Modeli kriminala c. Adaptacija na sredinu B. Objašnjava; povezivanja; identifikuje trendove C. Generiše emocije, poziva na delovanje D. Pomaže u pronalaženju rešenja oko života

IV. Vrste priča A. Glavne vesti B. Kratke priče C. Krono D. Faktičke priče E. Analiza F. Zastupanje G. Komentari H. Godišnjice

V. Odakle dolazi vest? A. Prirodna zbivanja, poput oluja i nesreća 1. Građani pozivaju 2. Policija, vatrogasci B. Planirana dešavanja 1. Dnevnici 2. Sastanci 3. Konferencije za štampu 4. Demonstracije, marševi 5. Sportska zbivanja C. Izjava 1. Samo od jednog izvora 2. Statistike D. Javni registri, dokumenti, podaci E. Web Blogs F. Preduzimanja reportera 1. Razvoj i kultivacija izvora 2. Telefonski pozivi, e-mail 3. Vesti koje je javnost podstakla 4. Ombudsman VI. Uloga novinara A. Da uzme informacije B. Da definiše njihovu preciznost i relevantnost C. Da obezbedi pravičnost D. Da očuva ravnotežu

VII. Obaveze novinara A. Prva i glavna...istina B. Pravičnost prema građanima /čitaocima C. Disciplina verifikovanja


D. Nezavisnost prema onome što oni pokrivaju E. Monitorisanje snage F. Mogućnost foruma za javne kritike G. Interesantni i relevantni značaj H. Vest treba da bude sveobuhvatna i proporcionalna I. Vežba lične svesti

PIsaNJE vEstI

I. Baza A. Lid ili uvod 1. ko, šta, kad, gde, zašto i kako 2. Samo bitne činjenice 3. Izvor, praćen citatom B. Srž C. Naslov 1. Ne treba biti pravopisan 2. Da se ne poveća priča II. Izvor A. Dva nezavisna izvora, osim: 1. Konfirmisano od samih novinara 2. Zvanična saopštenja B. Vrste izvora 1. Primarni i sekudarni 2. Zvanični a. Pregovaraj za atribute b. Daj mu ime i naslov c. Pozadina (npr. jedan visoki kosovski zvaničnik, jedan evropski diplomata) d. Jasna veza izvora e. Izbegavajmo upotrebu reči: «poverljiv izvor «, «dobro informisan izvor» 3. Eksperti a. Direktori bolnica, doktori b. Advokati c. Autori neke studije 4. Svedoci a. Dajte ime, starost, profesiju b. Objasnite razloge pouzdanosti, npr. preciznost događaja, veza između protagonista/žrtve c. Upotrebite samo ono što se reklo, čulo u ono što su u poziciji da znaju d. Nemojte zaključivati, ili da dopustite da svedok zna 5. Dokumenti C. Evaluacija izvora 1. Kako izvor zna ono što zna? 2. Kako može potvrditi informacije preko nekog drugog izvora ili dokumentacija? 3. Koliko vredi tačka gledišta mog izvora? 4. Da li je ovaj izvor bio pouzdan i u prošlosti? 5. Da li koristim ovaj izvor samo zato što je lakši način, ili zato što verujem da ću nešto izvući? 6. Koji je motiv izvora za davanje takvih informacija? 7. Na kraju, radi se o vašoj pouzdanosti. D. Mišljenja 1. Ko je napravio anketu? Da li je organizacija legitimna?


www.imk-ks.org

2. Ko je finansirao anketu? Neka politička agenda? 3. Koliko osoba je intervjuisano? 4. Kako su izabrani? 5. Koje osobe su intervijuisane? 6. Koja su bila pitanja? 7. Da li se rezultati baziraju na odgovore svakog? 8. Kako je ova anketa preduzeta? 9. Koja je margina grešaka? 10. Da li se rezultati razlikuju od ostalih anketa, ako da, zašto? 11. Koliko je vredno da se takva anketa izveštava?

III. Razvoj pet W-a A. Ko 1. Ko je uključen u ovu priču? 2. Na koga ovo ima uticaj? 3. Ko je osoba najbolja da kaže priču? 4. Ko nedostaje u priči? Ko je imao više informacija? 5. Ko je u konfliktu? Da li imaju nešto zajedničko? 6. S›kim drugim da pričam? B. Šta 1. Šta se desilo? 2. Koja je poenta ove priče? Koja je vest koju hoću da prosledim? 3. Šta čitalac treba da zna da bi razumeo priču? 4. Šta mi je ostavilo utisak? Koja je glavna činjenica koju sam naučio? 5. Gde je ovde istorija? 6. Šta ljudi mogu da urade oko ovoga?

C. Gde 1. Gde se ovo desilo? 2. Gde drugo da idem da bi dobio punu priču? 3. Kuda ide ova priča? Kako će završiti? D. Kad 1. Kad se ovo desilo? 2. Kad su se pojavile glavne tačke u ovoj priči? 3. Kad da raportiram ovu priču? E. Zašto 1. Zašto se ovo dešava? Da li je poseban slučaj ili je deo trenda? 2. Zašto se ljudi ponašaju na ovakav način? 3. Zašto je ova priča ovoliko važna, zašto treba da je čitaju? 4. Zašto smo sigurni da je ova priča u redu? F. Kako 1. Kako se ovo desilo? 2. Kako će se stvari promeniti posle onoga što se desilo? 3. Kako će ova priča pomoći čitaocu? Zajednici? 4. Kako sam dobio ove informacije? 5. Kako bi neko opisao ovu priču društvu? IV. Struktura priče A. Preokrenuta piramida 1. Glavni elementi na vrhu priče, počevši sa lid-om 2. Da nastavimo sa ostalim informacijama zavisno od važnosti 3. Da proširimo pažnju čitaoca


4. Odseci na kraju

B. Peščani sat 1. Počinje snažnim lidom 2. Posle nekoliko paragrafa postaje priča, obično sa hronološkim redosledom C. Dijamant 1. Dobra struktura za feature priču 2. Počinjemo jednim jakim citatom, ili anegdotom koja ilustruje priču 3. Srž a. Sadrži glavne stvari priče b. Da se rano predstavi da bi ubedio čitaoca da nastavi čitati D. Tehnike 1. Da uzmemo jednu širu priču i da nađemo jednu ‘lokalnu’ tačku gledišta 2. Da uzmemo jednu lokalnu priču i da vidimo da li se uklapa sa većim trendovima 3. Da ‹humaniziramo’ priču 4. Da šaljemo priču dalje: koji su očekivani razvoji? 5. Koji drugi aspekti su neistraženi? Da li postoji “priča iza priče “?

E. Zaključci 1. “Počni na početku i završi na kraju “ 2. Kod feature priče, zaključak treba da reflektira početak i takođe treba dati tačku gledišta u budućnosti

V. Citati A. Nemoj koristiti citate ako sam znaš da to bolje kažeš. B. Vrste C. Puni ili delimični citati D. Izbegavajmo činjenice koje ne daju činjenice E. Najbolji citati su subjektivni, dodajući unutrašnju perspektivu F. Napravi priču oko najboljih citata, ali nemoj pisati priču koja se kompletno bazira na citate

VI. Brojevi A. Osnovni koncepti matematike 1. Procenti 2. Razmere 3. Stope promena B. Da prevodimo brojeve u konceptima koje čitaoci razumeju C. Kontroliši i ponovo kontroliši: da napravimo račune; da li su tačni? D. Što manje brojeva to bolje E. Aproksimacije F. Jabuke ili narandžeVII. Naslovi A. Piši naslov kao test onoga što sledi B. Ne treba da bude prema pravopisu C. Nemojte povećavati priču kroz naslov

VIII. Da pratimo instikte

A. Znatiželja B. Osećaj ljutnje, drame C. Ironija, humor, absudnost


www.imk-ks.org

IX. Azbuka novinarske rigoroznosti A. Preciznost 1. Podrška lid-ovima a. Statistike b. Citati c. Anegdote 2. Nijedna greška nije mala 3. Sve greške se odmah moraju popraviti 4. Kontroliši i opet kontroliši činjenice 5. Pripisane činjenice, citati 6. Da obratimo pažnju na činjenice koje ne zvuče dobro 7. Da budemo pažljivi što se tiče nepodržanih konkluzija 8. Da uravnotežimo činjenice; ako to nije moguće, onda to pomenite 9. Ako imate nedostatak činjenica takodje kažite-objasnite to B. Ravnoteža i pravičnost 1. Omogućite subjektima da reaguju prema optužbama – pravo na odgovor 2. Predstavite sve strane 3. Tajne obe strane – biti oprezan a. Izbor subjekata – pokrivanje jednog kandidata b. Davanje raznovrsnih tačka gledišta c. Upotreba jakih reči npr. terorista, borac za slobodu C. Kontekst i sveobuhvatnost 1, Koja je istinita priča ovde? 2. Istražuj sve činjenice 3. Daj jednu suštinsku pozadinu 4. Dešavanja u perspektivi a. Promena pozicije? b. Velika/mala; prva/posljednja? c. Trendovi d. Moguće posledice e. Vanrednosti

X. Fotografije, grafičke informacije i druge slike A. Fotonovinarstvo i razvoj 1. Fotografije mogu dramatizovati krizu 2. Portretizujte način života 3. Dajte lice žrtvama 4. Dokumentirajte društveni i ekonomski razvoj B. Izbor subjekta fotografije 1. Direktna vrednost vesti 2. Vizuelni sadržaj 3. Društvena relevantnost 4. Može se prikačiti pisanoj priči 5. Prikačene fotografije sa kratkim objašnjenjem C. Ideje 1. Novine, časopisi, internet 2. Kultivisanje izvora 3. Da budemo u toku sa lokalnim zbivanjima 4. Da pratimo godišnjice 5. Da pratimo instikte D. Fotografija 1. Može biti opšti pogled


2. Intimni i opšti portreti 3. Kaži priču a. Stanje b. Boja i kontekst c. Neki objašnjavajući detalji d. Da uhvatimo emociju e. Registruj pokrete E. Estetska vrednost 1. Kompozicija 2. Ravnoteža između svetla i senke F. Nudi rešenja 1. Promeni ugao 2. Promeni perspektivu 3. Promeni svetlo 4. Promeni objektiv G. NEMOJ 1. Deformisati fotografije da bi poslao poruku 2. “Čistiti” fotografije Photoshopom – ti si svedok a ne autor 3. Platiti za informacije H. Pisani deo 1. Da pratimo discipline pisanog novinarstva a. Preciznost, ravnoteža, kontekst, izvor b. Opet kontroliši izgovor svih imena SPECIJALIZACIJA A. Otkucaji - Beats 1. Pokrivanje specifičnih mesta, kako geografskih tako i tematskih a. Regioni, države (ili provincije), grad b. Vlada, policija, biznisi, sredina, zdravstvo itd. 2. Sposobnosti reportaže a. Da upoznamo instituciju koja uzrokuje “bitku” 1. Ko su igrači? 2. Ko je na čelu? 3. Ko su regulatori? 4. Koja su pravila? 5. Kako se stvari odvijaju? 6. Gde se registruju greške? 7. Gde se registruju troškovi? 8. Ko zna istinitu priču? b. Da znamo o subjektu 1. Da čitamo 2. Da uradimo predplatu u naučnim publikacijama 3. Da upišemo ueb stranice i ueblog specialista 4. Trudi se da upoznaš igrače c. Ogranizacija 1. Da držimo kalendar sastanka, saslušavanja, izveštaja 2. Da držimo evidenciju oko budućih ideja o pričama

OBUKA A. Vežbe 1. Pomoć autoru i regulisanju priče


www.imk-ks.org

2. Pomoć u toku procesa 3. Razvoj novinara pisanih medija 4. Izgradnja snage i otrkivanje slabosti 5. Promovisanje nezavisnosti 6. Podela kontrole

B. Saveti za trenere

Saveti za trenere (Jedan dan, različiti treneri)

• Poštuj tvoju publiku. Stvori “razgovor između kolega”.• Oceni njihovo iskustvo • Napravi agendu za misiju, osnaživanje i osposobljavanje

• Nemoj im brbljati, angažuj ih • Minimiziraj didaktiku “pene –razgovora”.• Ilustruj preko specifikacija, “priče o ratu”.• Pričaj kao da razgovaraš i punim rečenicama.

• Fokusiraj se na vežbe• Najbolji način da se i publika angažuje /uključi.• Promoviši, daj i uzmi.• Minimum proporcije između predavanja i vežbe: jedan prema tri.

• Dozvoli im da se izraze• Jedna reč od njih jednako dve reči od tebe.• SLUŠAJ šta tvoja publika govori.• Uči iz njihovog iskustva i iz njihovih zabrinutosti.• Postavljaj pitanja, dozvoli da oni otrkiju tačke za tebe.• Da budeš pozitivan; izvuci nešto korisno od komentara svakoga od njih.• Ponovo formulišite njihove reči, ako je potrebno, otkrij njihove ciljeve.

• Istakni glavne tačke• Kada se tačke ističu, ponovi ih, piši ih na tabli • Posle duge diskusije, saberi sve i piši ih na tabli

• Kontroliši publiku povremeno• Da li te prati?• Neko pitanje?• Neko se ne slaže? Podstakni da se izraze oni koji imaju sumnje.• Nemoj upadati kod dugih rasprava; poštuj i nastavi.

• Promoviši osećaj kontinuiteta, poruku jedinstva • Pre svake pauze, saberi glavne tačke o onome što se raspravljalo, diskutovalo • Posle svake pauze, još jednom saberi ono što se raspravljao /govorilo u prethodnoj sesiji • Omogućite prelaz na novu temu

Kraj dana zaključite društvenim razgovorom.


vestDogodila se saobraćajna nesreća. Tebe su odredili da raportiraš.

- Koji bi bio tvoj prvi potez? - Šta bi pitao? - Koga bi pitao - Koja pitanja bi postavio?

Avion se prinudno spušta na autoput u New Jersey

New Jersey, 1. Februar – Pilot jednog malog aviona, jutros je bio prinuđen da sleti na autoput u američkoj državi New Jersey, izveštavaju američki policijski autoriteti.

Zbog tehničkih problema, avion je bio prinuđen da sleti na autoput, osam kilometra južno od Filadelfije, blizu mesta Turnpike. U avionu su bile dve osobe koje nisu povređene.

Predstavnik lokalnih autoriteta je saopštio da će avion ubrzo biti uklonjen s’puta..

Identifikuj trenutke iz gore navedene vesti

a. Pilot (jednog malog aviona) – akter (ko)b. Danas, ujutru – vreme (kad)c. Bio je prinuđen da sleti - događaj (šta)d. Na autoput (američke države New Jersi) – mesto (gde)e. Zbog tehničkih problema – uzrok (zašto)

• O vremenu (kad)• O mestu (gde)• O akteru (ko)• O događaju (šta)• O uzroku (zašto)• O načinu, ne uvek (kako)

U teoriji novinarstva poznata je formula Pet W plus H (po prvim slovima pitanja koja zahtevaju odgovore za potpunu vest), neophodna za vest, dolazi iz Engleske, mesta koje se smatra kolevkom modernog novinarstva.

1. Who (ko) – subjekat događaja, ko je uradio; objekat – kome se nešto desilo, ili kome se nešto trenutno događa?

2. What (šta) - šta je neko uradio ili šta će uraditi, šta se desilo ili šta se dešava nekom?3. Where (gde) - gde se nešto dogodilo ili gde se događa?


www.imk-ks.org

4. When (kad) - kad se nešto dogodilo ili kad se nešto događa 5. Why (zašto) – zašto se desio ili se dešava događaj, koji je uzrok ili motiv (zbog kojeg razloga ili kojim ciljem)?6. How (kako) – kako se desilo, na koji način, kojim rasporedom (nije uvek neophodno za vest)

Odgovori na sva ova pitanja u stvari čine srž jasnoće i narativnosti, toliko cenjene i u retorici, još od antičkih vremena, kada je ovaj način rada učio svako ko je ciljao pozicije i titule u društvenoj ili političkoj hijerarhiji.

Novinar treba imati na umu i pridržavati se ovih pravila od faze prikupljanja činjenica za vest.

Verifikujmo u praksi da li se novinar pridržavao ovih formula u vestima koje slede:

Shpëtim Çaushi, novi ambasador Albanije u Beogradu

Beograd, 29 janar - Imenovani ambasador Albanije u Beogradu, Shpëtim Çaushi, na posebnoj ceremoniji je predstavio svoje akreditive predsedniku Srbije, Borisu Tadiću. Ovom prilikom, albanski predstavnik je uverio predsednika Tadića o spremnosti koju, po njemu, albanska vlada gaji u odnosu unapređenja i razvoja odnosa bilateralne saradnje između naših dveju zemalja. S’njegove strane, srpski predsednik je iskazao ubeđenje da srpska strana deli isto mišljenje da se dve zemlje nalaze u jednom ključnom momentu bilateralnih odnosa.

Između ostalog, on je naglasio da će njihov razvoj dobiti jedan novi impuls potpisom nekoliko sporazuma, koji bi koristili ne samo obostranim interesima zemalja, već i kao primer za celi region,za njegovu stabilnost i prosperitet.

Dalje, predsednik Tadić je dodao da je EU zajednički strateški interes za obe zemlje i da će saradnja u ovom pravcu biti veoma važna, pošto je vizija za budućnost regiona u porodici evropskih naroda, i služi i jačanju odnosa.

Napravi model u skladu sa 5W+H i, iz gore navedenih vesti , molim te, daj potrebne odgovore na pitanja

• When - O vremenu (kad)• Where - O mestu (gde)• Who - O akteru (ko)• What - O događaju (šta)• Why - O uzroku (zašto)• How - O načinu, ne uvek (kako)

1. Identifikacija izvora vesti

Ali, da bi dobili odgovore na ova pitanja ili interesovanja, na početku treba da se identifikuju izvori - Zapamtite IZVORI a ne IZVOR (jedan nikad nije dovoljan, sem ako ste sami svedok događaja, ili

ako se ne komunicira iz zvaničnih, kompetentnih izvora. Izbegavaj formulu – pouzdane ili dobro inform-isane izvore)

Ako su izvor eksperti, onda je neophodno da se naglasi njihova pozicija;Ako se radi o svedocima – onda je važna njihova bliskost sa događajem (očevidac ili“čirag“)

Posebna pažnja tokom svih ovih procesa posvećuje se - preciznosti (nijedna greška nije mala) - harmonizaciji činjenica (verifikaciji) - ravnoteže (od suprotnih izvora) - kontekstu - izvoru (pouzdanom i kvalifikovanom)


Rezultat svih ovih procesa daje VEST

Vest je temelj svih oblika izražavanja u novinarstvu. Svi drugi žanrovi razvijaju se ili su se razvili iz vesti (kao širi oblici i sa posebnim specifikacijama – IZVEŠTAJ, PREGLED, KOMENTAR, ČLANAK, REPORTAŽA, ANALIZA, INTERVJU ...)

Zašto vest? - Kao potreba za bržu, tačnu i kratku komunikaciju; - Koja obavezno sadrži novost;

Početnicima u novinarstvu to izgleda najlakše i najneznačajnije, ali, to nije istina.Prvo, da bi našao i izabrao jednu vest koja bi zadovoljila interesovanje publike, od novinara se zahteva sposob-nost (komunikacija, poznavanje, interpretacija), brzina, veza sa izvorima informisanja, preciznost, aktuelnost i celina (npr. nije dovoljno samo mesto gde se nesreća dogodila, nego je potreban i akter, događaj, vreme, uzroci, način...)

Šta je VEST?

Najprihvaćenija definicija:Nešto novo, neobično, interesantno, svakako nešto novo što ljudi (publika) nisu znali ranije.Ali sve što je novo ne može biti vest, bez obzira što je novo, što se nije pre čulo, ili što je neobično. Ako za to ne postoji širi interes (osim unutar porodice, ili jednog užeg kruga, klana), to ne predstavlja vest. Dakle, vest treba sadržati i komponentu „čirag“ interesa.Školska definicija: Jedna nova informacija, neobična, o jednom subjektu „čirag“ interesa, za svakog, što nije bila ranije poznata.

VREDNOST vestiju

- Uticaj, posledica ili važnost vestiju; - Vremenska blizina događaja; - Poznati ljudi koji su uključeni u događaj; - Bliskost, odnos događaja sa čitaocima; - Konflikt; - Neobična priroda događaja; - Aktuelnost, interes koji ljudi imaju u odnosu na događaj (uvek kada pominjemo ljude,

govorimo o publici, kao umereni izraz).

PAŽLJIVO!

- Preciznost: verifikuj informaciju pre nego što je upotrebiš; - Izvor: identifikuj izvore informacija koje koristiš; - Ravnoteža: prikaži sve strane jednog zapleta; - Objektivnost: nemoj dozvoliti da te osećanja ili emocije vode; - Direktnost: odmah pređi na temu; - Jasnoća: piši jednostavno, jasno, direktno, dobro organizuj sadržaj.

Činjenice su svete - ali one nevažne treba isključiti, da bi učinili vest lakom da se čita i razume


www.imk-ks.org

Gde se mogu vesti naći?

Kada reporter, novinar, nije direktni posmatrač događaja, on koristi druge izvore, ali verifikuje informacije na nekoliko strana, kao i važnost izvora.

Vesti su se NEKAD tražile i nalazile: - na ulici, - u kafani, - na skupovima, različitim konferencijama, - na autobuskim stanicama, železničkim stanicama, lukama, aerodromima.

Ove izvore ni sad ne treba zanemariti.a SADA se oni traže ili nalaze:

- u javnim (službenim) institucijama, - u novim tehnologijama komunikacije - u informativnim službama ili u kontaktima sa javnošću,

Ovi izvori nude veliki komfor za novinare što se tiče skupljanja činjenica i informacija o događaju, fenomenu, situaciji i raznim zbivanjima.

Koga treba KONTAKTIRATI za vesti ili za njihovu verifikaciju?

Obično, novinari biraju one “izvore” od kojih najlakše dobijaju potrebne informacije, ali i od onih koje su u skladu sa njihovim stavovima i interesima medija. Da bi “izbegli” subjektivizam, najefikasniji lek je odgovornost prema javnosti, publici. Koga kontaktirati, dakle:

- institucije ili odgovorne pojedince polja kojim je vest povezana – događaj koji se raportira, - svakako treba kontaktirati i one koji misle drugačije, ili koji imaju drugačije podatke, - treba kontaktirati i građane (ako događaj ima populistički karakter ili ako se radi o nekom

subjektivnom aktu), - upotrebiti komunikacije za javno mnjenje; - nesrećni događaju (crne hronike), nesreće, štrajkovi, demonstracije, svađe, ubistva, krađe

(imaju nešto takođe ispod tepiha)

Kako da se odlučimo za jednu vest?

Zadatak: Nađite na stranama novina koje su vesti i zašto je objavljena svaka od njih.

Prvi zadatak: • upoznavanje istine i njeno jasno izjavljivanje • Da opiše, ne da ispriča ili kaže • Detalji govore više od generalizacije• Dobri citati• Preciznost rečenica• Jasnost• Ubeđujući opis• Odgovarajući stil i izrazi • Da ne postoji strah -od rekoh, rekao je-, kada se citira • Pravopis


Da postoji jedna tema – kriminal, moda, nesreće, otkrića, manifestacije, zdravstvo, sredina, diplomacija, poli-tika, ekonomija...

Razvoj: retkost, neobičnost

Izvor: ne isti kao onaj iz prve ruke, onaj koji je posredan (ostavka predsednika, npr.)

Znanje: koliko ljudi znaju o tome, što se manje zna o tome, to je vrednije

Vreme izdanja: nije to kao vino, treba biti što pre

Čitaoci: da poznaješ interesovanja, ukuse, nivo, ali da im se ne predaš slepo (rekcijama, mentalitetu čitaoca).

Kontekst: Na Kosovu nije vest “smeće je pokrilo ulice, ulaze” dok bi u Stokholmu to bio skandal (neobičnost važi: ne da je pas ugrizao čoveka, nego da je čovek ugrizao psa a to je vest).Nije vest – bio je u bolnici i oporavio se.Nije vest sve što političari govore, nego ako kažu nešto što se nije očekivalo.

Hierarhija vrednosti vesti

- događaji koji se najavljuju da će se desiti ( plate će porasti, dogodiće se pomračenje meseca, biće poplava...)

- događaji koji se dešavaju ili koje su se desili vrlo brzo (požari, rušenja, prirodne katastrofe...) - događaju koji su se desili - Broj čitaoca kojima je namenjen (njihovo interesovanje) - Efekat saopštenja

Model pisanja I. Prvi paragraf – uvod

U užem krugu glasanja, Skupština Opštine Prištine juče je usvojila budžet od 25 miliona evra. Budžet, koji čini dodatnih pet miliona evra u odnosu na 2008 godinu, povećaće poreze biznisa i kirije za 10 odsto.

Odgovori na pet pitanja

Ko – Skupština Šta – usvojila je budžet Kad – jučeGde – u Prištini Kako – u užem krugom glasanja (umesto Zašto)

1. Uvod sa posebnim elementom Ako imate neki biznis ili kuću koju izdajete na kiriju u Prištini, porez na imovinu će se povećati za 10 odsto Skupština Prištine je juče usvojila budžet od 25 miliona evra za ovu godinu, što predstavlja pet miliona evra više od prošle godine.

Povećanje budžeta zasniva se na povećanju poreza biznisa i kirije od izdavanja kuća.Opozicija je ranije najavila da će glasati protiv ovog budžeta, sa razlogom da će takav način rasta budžeta sprečiti razvoj biznisa i pogoditi beskućnike.


www.imk-ks.org

Odnos snaga pozicija – opozicija, predstavljenih u Skupštini, je gotovo jednak. Priština se suočava sa veoma lošom putnom infrastrukturom, mrežom vodovoda i kanalizacije.

2. Dinamični uvodSavetnik X.Y. iz redova AAK u Skupštini Prištine napravio je jednu pauzu jutros, kada je na njega došao red da govori i glas se jedva čuo

Skupština glavnog grada je juče usvojila budžet koji je pet miliona veći od prošlogodišnjeg. Povećanje se zas-niva na povećanje poreza za biznise i kirije za kuće. Opozicija je najavila da će glasati protiv ovog budžeta, sa razlogom da će povećanje na ovoj bazi sprečiti razvoj biznisa i pogoditi beskućnike.Odnos snaga pozicija – opozicija, predstavljenih u Skupštini, je gotovo jednak. Za usvajanje budžeta je odlučio glas savetnika koji predstavlja AAK. Priština se suočava sa veoma lošom putnom infrastrukturom, mrežom vodovoda i kanalizacije.

3. Uvod sa citatom“Grad ima potrebe za toliko promena ”, rekao je savetniki X.Y. iz redova PDK, objašnjavajući njegov stav prema ovogodišnjem budžetu glavnog grada. “Nije bilo drugog izlaza. Trebalo je da glasam za” – objasnjio je svoju poziciju.Skupština Prištine je juče usvojila budžet od 25 miliona evra za ovu godinu, što predstavlja pet miliona evra više od prošle godine. Povećanje budžeta zasniva se na povećanju poreza biznisa i kirije od izdavanja kuća.Opozicija je najavila da će glasati protiv ovog budžeta, sa razlogom da će ovo povećanje sprečiti razvoj biznisa i pogoditi beskućnike.Odnos snaga pozicija – opozicija, predstavljenih u Skupštini, je gotovo jednak. Priština se suočava sa veoma lošom putnom infrastrukturom, mrežom vodovoda i kanalizacije.

4. Uvod sa prizvucima, scenomPredsednik Skupštine Prištine, X.Y. izgledao je sumorno, stegnutih pesnica . Glasao se budžet koji je on predložio, stavljajući svoja obećanja na test. Znao je da će glasanje biti teško.

Juče, Skupština u užem krugu glasanja, je usvojila ovogodišnji budžet od 25 miliona evra, što predstavlja pet miliona više od prošle godine. Povećanje budžeta zasniva se na povećanju poreza biznisa i kirije od izdavanja kuća.Opozicija je najavila da će glasati protiv ovog budžeta, sa razlogom da će povećanje na ovoj bazi sprečiti razvoj biznisa i pogoditi beskućnike.Odnos snaga pozicija – opozicija, predstavljenih u Skupštini, je gotovo jednak. Priština se suočava sa veoma lošom putnom infrastrukturom, mrežom vodovoda i kanalizacije.

5. Uvod sa zakašnjenjemGrađani X i Y, dvoje od onih koji će osetiti posledice povećanja poreza, bili su u galeriji Skupštine Prištine gde se usvojio budžet od 25 miliona evra za ovu godinu. Oni su znali da će ih usvajanje budžeta naterati da odustanu od planiranog odmora na albanskom primorju.

U užem glasanju, savetnici su dali vizu predlogu predsednika Opštine, da se ovogodišnji budžet poveća za pet miliona u odnosu na prošlu godinu.Ovo povećanje se zasniva na povećanje poreza biznisa i kirije od izdavanja kuća.Opozicija je najavila da će glasati protiv ovog budžeta, sa razlogom da će povećanje na ovoj bazi sprečiti razvoj biznisa i pogoditi beskućnike.Odnos snaga pozicija – opozicija, predstavljenih u Skupštini, je gotovo jednak. Priština se suočava sa veoma lošom putnom infrastrukturom, mrežom vodovoda i kanalizacije.6. Uvod sa reakcijom


Juče, samo nekoliko sati pošto je Skupština usvojila budžet, koji će dovesti do povećanja poreza za biznise i kirije od izdavanja kuća, počele su reakcija kojima se zahteva ponavljanje glasanja.Juče, Skupština u užem krugu glasanja je usvojila ovogodišnji budžet od 25 miliona evra, što predstavlja pet miliona više od prošle godine. Povećanje budžeta zasniva se na povećanje poreza biznisa i kirije od izdavanja kuća.Opozicija je najavila da će glasati protiv ovog budžeta, sa razlogom da će povećanje na ovoj bazi sprečiti razvoj biznisa i pogoditi beskućnike.Odnos snaga pozicija – opozicija, predstavljenih u Skupštini, je gotovo jednak. Priština se suočava sa veoma lošom putnom infrastrukturom, mrežom vodovoda i kanalizacije.

7. Uvod sa analizomPredsednik Opštine Prištine, dobio je bitku oko budžeta, ali može se suočiti sa gubitkom položaja Juče, Skupština u užem krugu glasanja je usvojila ovogodišnji budžet od 25 miliona evra, što predstavlja pet miliona više od prošle godine. Povećanje budžeta zasniva se na povećanju poreza biznisa i kirije od izdavanja kuća.Opozicija je najavila da će glasati protiv ovog budžeta, sa razlogom da će povećanje na ovoj bazi sprečiti razvoj biznisa i pogoditi beskućnike.Odnos snaga pozicija – opozicija, predstavljenih u Skupštini, je gotovo jednak. Priština se suočava sa veoma lošom putnom infrastrukturom, mrežom vodovoda i kanalizacije.

8. Uvod sa opisomEvo kakvo je finansijsko stanje Opštine Prištine za ovu godinu, sad kada je bitka za godišnji budžet završena: 25 miliona evra, pet miliona više od prošle godine.Savetnici su juče dali vizu predlogu predsednika Opštine za ovogodišnji budžet.Povećanje budžeta zasniva se na povećanju poreza, biznisa i kirije od izdavanja kuća.Opozicija je najavila da će glasati protiv ovog budžeta, sa razlogom da će povećanje na ovoj bazi sprečiti razvoj biznisa i pogoditi beskućnike.Odnos snaga pozicija – opozicija, predstavljenih u Skupštini, je gotovo jednak. Priština se suočava sa veoma lošom putnom infrastrukturom, mrežom vodovoda i kanalizacije.

9. Uvod sa pitanjemŠta bi se dogodilo u Skupštini Prištine, ako bi savetnik X.Y glasao protiv predloga predsednika Opštine za ovogodišnji budžet?Juče su savetnici usvojili ovogodišnji opštinski budžet, u užem krugu glasanja. Ovogodišnji budžet dostiže 25 miliona evra i veći je od prošlogodičnjeg za 5 miliona. Povećanje budžeta zasniva se na povećanje poreza, biznisa i kirije od izdavanja kuća.Opozicija je najavila da će glasati protiv ovog budžeta, sa razlogom da će povećanje na ovoj bazi sprečiti razvoj biznisa i pogoditi beskućnike.Odnos snaga pozicija – opozicija, predstavljenih u Skupštini, je gotovo jednak. Priština se suočava sa veoma lošom putnom infrastrukturom, mrežom vodovoda i kanalizacije.

10. Uvod sa najavljujućom frazomPorezi za biznis i kirije od izdavanja kuća će se povećati za 10 odsto ove godine. Budžet od 25 miliona evra Opštine Prištine, koji je juče usvojen, veći je od prošlogodišnjeg za 5 miliona evra. Povećanje budžeta zasniva se na povećanje poreza biznisa i kirije od izdavanja kuća.Opozicija je najavila da će glasati protiv ovog budžeta, sa razlogom da će povećanje na ovoj bazi sprečiti razvoj biznisa i pogoditi beskućnike.

Odnos snaga pozicija – opozicija, predstavljenih u Skupštini, je gotovo jednak.

Priština se suočava sa veoma lošom putnom infrastrukturom, mrežom vodovoda i kanalizacije.


www.imk-ks.org

Pišite prema ovom modelu vest sa ovim podacima

Dan Nezavisnosti Kosova;17 Februar 2009 godine;U Prištini, svečani okup Skupštine Kosova;Govori predsednik Republike, Fatmir Sejdiu i premijer Hashim Thaqi;Spominju pređeni put, uspehe i pobede;Polažu cveće na grobove poginulih Posećuje se spomenik Jasharija;Državne zastave Kosova i narodne zastave – svuda. U Prištinu je došlo puno gostiju iz susednih zemalja, i iz dijaspore;U trgu Majke Tereze pesma i kolo; došli su iz Valone i Laberia;Ispred zgrade Skupštine postavljene su slike nestalih;Ispred njih, Manduha bicurri iz Đakovice gleda slike svojih sinova i muža, za koje ne zna gde su im kosti.

(Podaci su se namerno pisali gramatičkim greškama) TU GDE POČINJE UMEŠNOST NOVINARA

Kada su pitali jednog američkog veterana novinarstva koji savet bi dao onima koji su izabrali profesiju novi-nara, odgovorio je kratko:“ Da čuvaju noge!Ako glavu čuvaju čizme, šta čuva noge novinara?Ako njima komanduje pametna glava, najbolji čuvar nogu je telefon “.Naravno, ovaj savet ne treba uzeti apsolutno. Bila bi velika greška kada bi novinar čuvao noge i očekivao da posao završi telefonom. Prisutnost na licu mesta, razgovor oči u oči, daje više rezultata nego bilo koji telefon-ski razgovor. Telefon može samo olakšati posao. I za njegovo korišćenje treba priprema, -novinar treba da zna koga da zove i da traži preko telefona.Počeo sam telefonom, pošto za praktični posao novinara, osim teoretskog znanja i umeća, veoma je važno us-postavljanje kontakta sa izvorom informisanja. Umešnost novinarstva u stvari počinje i meri se vestima. Ured-nik novine ili informativnog medija može biti savršen majstor profesije, ali ako reporter, novinar, nije dobio vest, neće biti načina da se napravi novina ili emisija, dobra ili loša.Da bi reporter bio uspešan, on “treba imati neke sposobnosti i kvalitete, kao prvo iskrenost, inteligentnost, strast za preciznošću. Zahteva se odlučnost, strpljenje i agresivnost, ne u bukvalnom smislu, ali u stalnom naporu protiv prepreka...”Da bi se ove veštine i kvaliteti manifestovali uspešno, novinar treba ispuniti i neke tehničke uslove, radne alate. Koji su radni alati koje novinar mora imati?

- olovka - notes - pisaća mašina (danas kompjuter, po mogućnosti sa faksom, modemom, internet vezom i

printerom) - papir za štampanje - telefon (danas peidžer ili mobilni telefon) - časovnik - fotoaparat - diktafon - podsetnik (za poruke itd.) - pravopis sa rečnikom - almanah i kalendar


- rečnike – sinonima, stranih reči i izraza, stranih jezika - priručnik “Ko je ko” ili listu institucija, imena najvažnih funkcionera - leksikoni, enciklopedije, atlasi, mape, monografije - Tematski pregled radova, studija, članaka prema polju - Pregled narodnih poslovica, proverba, aforizma - osnovni dokumenti društvenog reda: ustav, zakoni, odredbe, programi - registar telefonskih brojeva - itinerar javnih sredstava putovanja.

Ove stvari mora imati svaki novinar, ali se lista neophodnih stvari ne zatvara ovde. Automobil za novinara nije luksuz, nego sredstvo koje često završava posao više nego sva ostala sredstva, ali nažalost, za naše uslove je to gotovo nemoguće za većinu novinara. Kada novinar stvori ove uslove (to ne znači da bez toga niko ne može da se bavi ovom teškom profesijom, ali te stvari pomažu da se profesija vrši uspešno), on treba da zna da otkrije činjenice koje se kriju iza vidljive informacije. Treba da zna kako da natera ljude da pričaju, kako da zaviri u dokumente, kako da napravi mrežu izvora – znači ljudi koji znaju činjenice koje se traže ili koji mogu reči gde se te činjenice mogu naći. Reporter treba biti veoma energičan... On treba da ima osećaj, da shvati mehanizam stvari.I, iznad svega treba da bude disciplinovan, sposoban da pređe sa jednog zadatka na drugi ili da ih istovremeno završava.Pošto nije uvek lako otkriiti istinu, novinaru preostaje da stalno traga za njom. Ovo otežava da se bude objek-tivan. Zbog toga, u svetu gde je sloboda štampe sinonim opšte ljudske slobode i demokratije, novinari koji su pred ovom poteškoćom,”stavili su naglasak na poštenje“, znači poštenje prema onim osobama ili institucijama koje se spominju u vestima ili štampi. Često novinarima najviše nedostaje vreme. “Rok koji se postavlja novinarima da bi pisao nešto je prava tirani-ja” potvrđuje dosta teoretičara koji su se bavili veštinom novinarstva. Zato urednici preporučuju novinarima: “Počni sa onim što imaš, objašnjavajući da nedostaju činjenice “, i uvek postoji izlaz za savesnog novinara koji želi da ispuni svoju misiju. Naravno da činjenice koje se kosultuju, treba da budu istinite.”Drugi izlaz je da ostaviš to pisanje za sledeći broj”.Za novinara vredi još jedan savet, koji proizlazi iz iskustva: “Ništa se ne treba uzeti kao sto posto sigurno... Novinar treba kopati ispod površine...” Ali nije svaka skupljena činjenica za objavu. Novinar pravi izbor “unutar bolnog roka “,nikad ne izuzimajući činjenicu da “najveća vrednost jednog pisanja leži u njegovoj pouzdanosti “.Većinu ovih kvaliteta novinar dobija na prirodan način. “Jedan slavni reporter... rekao je da je 80 odsto njego-vog znanja dobio tokom prve tri godine njegovog rada...” Drugi postotak , on je tvrdio, da je dobio tokom deset narednih godina. Ali novinar nikad ne prestaje da uči.Novinar koristi tri izvora za skupljanje informacija: “(1) razni dokumenti, (2) intervju, i (3) lična posmatranja.”Ali za novinara početnika uvek ostaje težak posao oko toga kako da piše tekst na osnovu skupljenih činjenica.. Malkolm F. Malet, direktor Projekata na Komitetu Slobode Štampe u svetu, sa sedištem u Vashingtonu, govoreći o “Pisanje kao veština i proces “ na pitanju “Da li je moguće da se nauči kako da se piše dobro “ odgovorio je: “Uopšte govoreći, odgovor je pozitivan, jer je pisanje veština kao i mobilni jedne kancelarije. U idealnom slučaju, to se stavlja u ravan jedne umetnosti “.Po njemo, da bi se dobro pisalo, osim prakse i upotrebe nekih osnovnih načela, zahteva se inteligencija i sposobnost organizovanja detalja. “Početnici će ići toliko brzo, zavisno od toga koliko brzo shvate mane njiho-vog pisanja “.Pet je faza kroz koje prolazi proces pisanja:(1) Obrada ideje pisanja, (2) Skupljanje činjenica, (3) Analiza činjenica i planiranje pisanja, (4) Stavljanje na papir u obliku okvira, (5) Prepisivanje ili obrada pisanja.


www.imk-ks.org

Evo kako to izgleda, pojednostavljeno:

(1) Padne na pamet ideja i konsultuje se šef. Posle odobrenja šefa, počnite razmišljati kako da to ostvarite, gde se mogu skupiti činjenice. (2) Druga faza sama po sebi podrazumeva traganje za činjenicama i njihovo sakupljanje, opet se obaveštava šef oko rezultata, koji može da vas uputi na dodatne činjenice. (3) U trećoj fazi se izaberu činjenice, analiziraju se i u skladu s aktuelnošću, planira se pisanje. (4) Stavljanje na papir kroz glavne crte, ne podrazumeva “punjenje vreće “ bez nekakvog sistema. Suprotno, to treba da bude što bliže krajnjoj planiranoj verziji. (5) Peta faza je najosetljivija, jer često zahteva da promenite ono što ste sami stvorili. Ovde se zahteva neka vrsta “emoncionalnog rastojanja” i kada se to dostigne, počinje korekcija.

Neki saveti koji, prema direktoru Projekata Komiteta Slobode Štampe u svetu, M.F.Mallet, pomažu novinarima da sami pronađu slabosti:1. Upotrebite aktivni glas, pošto je on jači od pasivnog.2. Jako se oslonite na jaka imena i glagole. Umereno koristite imenice i priloge . Snažni glagoli stvaraju slike u glavi čitaoca.3.Pišite jednostavnim rečnikom, subjekat, predikat, dodaci .4. Koristite proste i kratke rečenice.5. Otklonite nepotrebne reči, kliše, kao i birokratski ili pravni žargon.6. Tražite kratke rečenice, ali sa različitom dužinom, da ne izgledaju kao rafal. Svaka rečenica treba imati jednu ideju. Prosečna dužina reči ne treba pređe 18 reči.7. Osigurajte da su vremena glagola u skladu.8. Čuvajte se od elemenata koji rečenicu čine nerazumljivom, posebno u uvodnom paragrafu. 9. Koristite specifične detalje, sa snagom opisivanja, da bi doveli čitaoca na lice mesta. 10. Dajte pisanju potrebnu pozadinu. Svaki članak treba da stoji na svoje noge. 11. Objasnite one izraze koje neki čitaoci ne mogu razumeti.12. Koristite sličnosti da bi objasnili komplikovane koncepte..13. Kada ste neku osobu predstavili na početku članka, opet je identifikujte ako je opet pomenite.14. Nijedno pitanje ne treba ostati bez odgovora. Trudite se da odgovorite na pitanje čim se ono pojavi.15. Nemojte davati obećanja koja niste u stanju da ispunite. Na primer, ako govorite o inteligenciji neke osobe, dajte jedan primer.16. Događaji sa puno drame opišite punim sadržajem.17. Opišite, ali nemojte kazivati. Umesto da kažete “on je bio ljut” bolje je da kažete “On je udario jako po stolu a oči su mu sevale”.18. Najvažnije reči rečenice stavite na početak i na kraj rečenice.19. Nemojte puno koristiti neposredni govor. Citirajte samo kada je nešto jasno rečeno ili kada je važno da se tačno zna ono što je rečeno. 20. Kada citirate, odmah u početku stavite izvor.21. Izbacite sve nepotrebne fraze. Snažno pisanje je koncizno. 22. Nemojte se naprezati. Ima dešavanja koja treba kazati prosto i kratko.23. Koristite odgovarajuće znakove interpunkcije.24. Čitajte vaše pisanje glasno. Tako ćete otkriti mesta koja ne zvuče dobro.

Rad sa fotografijama, grafičke informacije i druge slike


1. Fotoreporteri i razvoj

• Fotografije dramatizuju krizu Omogući da se skupe sve tačke oko jedne teme • Portretizuj način života• Daj lice žrtvama • Dokumentiraj društveni i ekonomski napredak

2. Izbor teme fotografije

• Direktna vrednost vesti • Karakteristični vizuelni sadržaj • Društvena relevantnost • Može se prikačiti tekstu/vestima/priči• Fotografija samo sa naslovom i objašnjenjem

3. Pronalaženje ideja

• Novine, časopisi, internet• Kultivisanje izvora• Da budemo u toku sa lokalnim zbivanjima • Da pratimo godišnjice • Da pratimo instikte

• Znatiželja• Osećaj ljutnje, drame • Ironija, humor, absurdnost

4. Stvaranje fotografija

• Može biti širokog objektiva, opšti pogled• Intimni i opšti portreti• Kaži priču

• Situacija fotografije• Prenesi lokalnu boju i kontekst • Uključi indikativne detalje • Uhvati emociju• Uhvati promenu/pokret

• Estetska vrednost• Kompozicija• Ravnoteža svetla i senke

• Nudi rešenja• Promeni ugao• Promeni perspektivu• Promeni svetlo• Promeni objektiv

5. NEMOJ• Stavljati slike na scenu (osim portreta)• Deformisati fotografije da bi poslao ili uveličao poruku • “Čistiti” fotografije Photoshopom

• Ti si svedok a ne autor


www.imk-ks.org

• Uređivati slike da bi bili van konteksta • Plaćati za informacije

6. Pisanje naslova

• Prati disciplinu pisanog novinarstva• Preciznost, ravnoteža, kontekst, izvor• Dvostruka kontrola gramatičkih grešaka

• Prva rečenica: pet W• Ko (Who) (identifikuj svakog prema fotografiji)• Šta (What)• Kad (When)• Gde (Where)• Zašto (Why)

• Druga rečenica nudi kontekst• Važnost događaja• Posebne posledice

• Ako fotografija ne dolazi od organizacije, identifikuj izvor • Pokaži posebne okolnosti (ne uključuju se države)

Reportaža

Beletristički ili književni oblik izražavanja u novinarstvu; činjenice i informacije izražavaju se književnim sred-stvima, opisima. Reportaža je jedan od onih oblika, gde osim osttalog, kategorizuje si i putopis, skica, humoreska i feljton.Reportaža se smatra vrhom novinarskog izražavanja. Preko ovog oblika, vidi se sposobnost izražavanja novi-nara, šira profesionalna i književna kultura, poznavanje teme kojom se bavi, ali i politička kultura, bez koje se ne može biti uspešan novinar. U reportaži, novinar treba biti istraživač društvenih pojava, ali istovremeno i impre-sivni narator onoga što poznaje, oseća i opisuje. Ovde su emocije dominantne, ali neophodno je da se zasniva-ju na činjenicama, konkretnoj istini i to razlikuje reportažu od književnog stvaralaštva, u kojoj činjenice nisu potrebne, nego je potrebna mašta i moć izražavanja. Reportaža se nekad zove i novinarsko stvaralaštvo, nekad književno. Lošu reportažu književnici zovu novinarska reportaža, a loše reportaže novinari zovu književnim.I prvi i drugi bavili su se poslom u oba polja. Poznati svetski a i naši pisci bavili su se pisanjem reportaža: Emil Zola, Jack London, Vikcor Hugo, Ernest Hemingway, Ismajl Kadare, Ramiz Kelmendi, Petro Marko, Ibrahim Kadriu, Maksut Shehu i mnogo drugih, Sa ciljem da ostane dokumenat za vreme u kojem je pisana, reportaža kao da je pobegla književnosti.Reportaža se zasniva na podatcima i konkretnim situacijama. O reportaži se može reći da je “epski oblik novinar-skog izražavanja “. To je slika realnosti. U tematskom i kompozicionalnom aspektu ima najmanje ograničenja. Ali autor reportaže svakako treba biti očevidac onoga što opisuje, jer inače, reportaža neće realno oslikati, iako figurativnim sredstvima, događaj, mesto, čoveka, atsmoferu, ono što se tretira. Kaže se da izveštaj sprema novi-nar, a reportažu stvara. Zbog toga, reportaža ne umire onog dana kadase ugasi i novina (kažu da novina živi 24 sata, do novog izdanja), nego nastavlja da živi, da se govori o njoj. Reportaža je svedok života.Novinarska reportaža treba imati osnovne elemente vesti, znači faktografiju; treba uključiti njihovo objašnjenje, analitiku, ali jednostavnim jezikom i stilom, figurativno – beletristiku, koja je i dominantna, i klasifikuje se u onim beletrističkim oblicima izražavanja.Reportaža informiše čitaoca ili slušaoca na drugačiji način, atraktivni, koji ostavlja emocionalne utiske kod pub-like. Treba biti autentična i da se zasniva na dokumente. Na ovoj osnovi se razlikuje od pripovetke ili romana. Reportaža govori o čoveku, o pojavi, spominjući pravo ime protagoniste, tačno mesto gde se nešto dogodilo i vreme u kojem se to dogodilo.Ovo su istaknuti elementi reportaže:

- autentičnost


- istina - aktuelnost - originalnost pristupa - subjektivnost u ocenjivanju - emocionalni elemenat.

Prava reportaža treba se razlikovati od reporterske reportaže, od nekog skupa, manifestacije, koji je ograničen vremenom, dok reportaža nema ovaj problem. Reportaža se piše slobodnim stilom, a i pristup temi je slo-bodan. Sam novinar bira temu. Za uspešnu reportažu neophodni su ovi elementi:

- izabrana tema - atraktivna kompozicija - specifičan stil pisanja

Kada novinar izabere dobru temu, uradio je pola posla da bi napravio jednu uspešnu reportažu. Izbor tema je jedan od najtežih poslova novinara, pošto ih ima dosta. Zavisi kako ih vidi, oseća, doživljava, i kako će da ih postavi. Reportaža se može pisati za svaku pojavu koja sadrži emocionalne elemente. Može se pisati o gradu koji rano ide na spavanje, ili grad koji ostaje budan celu noć, o čoveku koji ceo dan čisti prozore automobila, a vlasnici u više slučaja mu ne plaćaju, o hrabrom čoveku koji rizikuje svoj život da bi spasio nekog drugog, o naučniku koji je proveo ceo svoj život istraživajući način koji bi uštedeo korisnicima upotrebu struje, o majci koja je izgubila mladost da bi školovala svoje dete, koje zatim postaje kriminalac...Cilj reportaže nije samo da informiše, već i da edukuje preko primera koji obrađuje. Reportaža je veoma slična drami, u smislu kompozicije. Kao drama, reportaža takođe ima uvod (ekspoziciju) priče. Tu se naglašavaju neophodne informacije, koje pomažu da se shvati suština. Ovde se može govoriti i o lokalitetu, i o razlogu koji je uzrokovao pisanje reportaže, mogu se pomenuti i raniji tekstovi slični ovoj temi; konflikt – najava intrige ili konflikta, kontradikcije između čoveka ili gurpe i društvenih normi. Ovde se pred-stavljaju protagonisti, dešavanja, situacije; razvoj događaja – dalji tok događaja, problema ili konflikta. Na-vode se konkretne epizode, logične celine, sastavni delovi reportaže.; i na kraju razdvajanje, poentu – gde se naglašava glavna poruka reportaže, glavno mišljenje, emocija, briga. Razdvajanje ili poenta dolazi kao rezultat ranijeg konflikta i razvoja događaja. Ovde se dešava suprotno od vesti preokrenute piramide. U reportaži se može koristiti retrospektiva. Iskusni reporteri naglašavaju da početak i kraj reportaže zahteva najveću pažnju.Da li će novinar pratiti taj redosled, zavisi od njegovog subjektivnog pristupa, od koncepta da se uradi dramatičniji, atraktivniji sadržaj. Cilj reportaže je daprobudi emocije, uzbudi, razveseli ili naljuti.stil pisanja je takođe jedan važan elemenat reportaže. On treba da bude jasan. Reporter treba biti najveći cicija u upotrebi reči, ali ne i sadržaja i figura. Dijalog je odlika reportaže, ali novinar ne sme to izmisliti ili formulisati kako on hoće.Postoje novinarske, radio i televizijske reportaže i svaka se razlikuje od ostalih što se tiče tehnike realizacije, ili stila. Ako su za reportaže novina i radija potrebni opisi (za radio, tonski efekti su važni), za televiziju govori kamera. Reporter je taj koji samo govori ono što kamera snima, predstavlja: identifikuje čoveka, mesto...Za reportažu ne vrede pravila dužine. Za to odlučuje sam novinar. Nepotrebna dužina, da bi se ispunio prostor, škodi reportaži. Ali ako događaj koji se tretira prikazuje toliko dramatičnih momenata, da se to ne može pred-staviti pisanjem, reportaža se može pisati i u nastavcima, ali se ovo retko dešava, i odnosi se samo na važne i neobične događaje, kao što je prvi let čoveka u svemiru ili na mesecu.Putopisni izveštaj je posebna vrsta novinarske reportaže i sliči žanru beletrističkog putopisa. Razlikuje se od njega što se tiče figurativnih, književnih sredstava, koje se koriste . Neki ga zovu i putopisnim pismom. Posle pojave televizije kao medija, reportaži je opala cena, i ona se malo- pomalo gubi iz medija. Uprkos krea-tivnih i književnih sposobnosti novinara, moć izražavanja kamere je veća od reči. Nju kultivišu samo retke redakcije, više na lokalnom nivou, male provincijalne redakcije gde novost stiže polako i teško, pošto stariji misle da je novost samo ono što oni znaju.


www.imk-ks.org

skica (kratka istinita priča)

Smatra se kao kratka reportaža. U skici se tretira jedna epizoda, jedan događaj preko beletrističkih sredstava izražavanja, drukčije od reportaže koja može imati nekoliko epizoda ili događaja..U kompozicionalnom smislu, isto je što i reportaža, ali se ovde svi elementi daju maksimalno zgusnuti.. Uvod je sa malo reči, odna se daje događaj, iz kojeg proizlazi zaključak - poenta. Upravo s’toga što treba da se sa malo reči kaže puno, skica zahteva ne samo sposobnosti opisivanja, nego i visoku profesionalnost, ali i sluh za velike teme koje se pišu kratko. U tematskom smislu, može biti raznovrsna.U novinama možete čuti i koncept feature, što je engleska reč za kratke tekstove, gde se ne daju samo činjenice nego i atmosfera, zanimljivi detalji, kratki opisi, sa književnim sredstvima. Novinari je kultivišu raznim imenima. “Rilindja” je imala rubriku pod naslovim “Kronisti”.

oblici humorističkog izražavanja

I ovi su deo beletrističkog oblika novinarskog izražavanja. Ranije se humorom podrazumevala isparavanje koju je ljudsko telo puštalo (lat: humor - isparavanje). To je, znači, bila komponenta ljudskog zdravlja. Danas se humor podrazumeva kao “duševno i društveno isparavanje “, znači društveno zdravlje, sloboda. Kažu da je humor najviši nivo slobode umetničkog stvaralaštva. Smeh koji proizlazi iz humorističkih oblika smatra se kao društveno zdravlje, efikasni društveni lek. Humor kultiviše većina medija kroz humorističke priče, kozerije, viceve, pesme, epigrame, humorističke reportaže, intervjue, emisije ili serije, aforizme...Ovde važe pravila beletrističke kompozicije, posebno za priču. Svi imaju jedan cilj; da se kroz humor kritikuje neka pojava, porok, ponašanje. Iako ne nužno, aktuelnost je poželjna. Ponekad, kada nedostaje ova kompo-nenta, humor može da se ne shvati niti da prouzrokuje smeh.

Feljton

U klasičnom smislu reči feljton podrazumeva književno –publicističku prozu, koja se objavljuje u dodacima na donjem delu strane novine. U okviru toga mogu se objaviti razne teme, ali koje treba da sadrže činjenice i interesantne podatke, nepoznate dotada. Kod nas, u okviru feljtona, najviše se objavljuju istorijske teme.Danas u svetu ova reč ima drugi smisao. To je dodatak sa raznim književno –publicističkim sadržajima sa el-ementima humora, satire i kritike.

saŽEto PIsaNJE

Napišite sažeto sledeće rečenice:

1. Administracija predsednika James Montgomery u Vashingtonu je izrazila mogućnost i punu želju da uđe u pregovore sa liderima pokreta koji su se izjasnili protiv predloga ove administracije vezanih za reformu poreza.

2. Direktor javnih odnosa u lokalnom policijskom odeljenju rekao je novinarima tokom konferencije za štampu, da potraga uključuje veliki broj policajaca.

3. Izgleda da se prelazi preko nekih veoma teških merenja u cilju uspostavljanja razlike između objekata koji su cilindrični i onih koji su slični kockama.

4. Bilo je velike buke od strane putnika kada je autobus izašao van kontrole i počeo da se kreće s jedne na drugu stranu puta.


5. Gašenje vatre, koja je neočekivano izbila posle zalaska sunca, nastavilo se do jutarnjih sati i ostavilo je iza sebe nekoliko žrtava.

6. Naučnici su u procesu istraživanja novih načina u proizvodnji vakcina protiv ptičijeg gripa koja bi sman-jila troškove lečenja...

7. Imena ljudi koji su se pojavili kao pobednici džekpota, objavljena su od strane zvaničnika adminis-tracije lutrije. Oni su: Jim Jones, koji ima 21 godinu i radi kao računovođa, Tamar Gipson, koja ima 46 godina i radi kao neurohirurg i Bonnie Bidon koja je radila kao ueb dizajner a sad je nezaposlena.

8. Kada se radi o borbi protiv kriminala, gradski savet je u potrazi za šefom policije koji ima agresivniji stav.

9. Luksuzna brodska linija, trebala je da napravi jedno neočekivano i oštro skretanje na levo da bi izbegla sudar sa jahtom koja je dolazila u susret.

10. Ljudi su na stadijumu dovikival, dok je njihov heroj odlučno hodao preko polja spremajući se za utak-micu koja će odlučiti šampionat.

11. Jedan jak i smrtonosni tornado, koji je uništio dva tržna centra, kretao se u pravcu grada, primoravajući na stotine stanovnika da napuste svoje kuće.

12. Žena, za koju policija tvrdi da je poznata kao “Mala Provalnica” uhapšena je od strane policije koja je ušla u njenu luksuznu kuću, tokom jutarnjih sati.

13. Posle sesije razgovora koja je trajala satima, svi pregovarači su zaključili da dogovor oko pitanja plata nije moguć i da treba završiti razgovore u kratkom vremenu.

14. Pređašnja radnica, koja je izgubila radno mesto posle svađe sa svojim direktorom, pripremila je optužbu protiv njega, gde se kaže da je on kriv za seksualno uznemiravanje.

15. Imajući u obzir tekst optužbe koja je podneta od strane grupe za anti -diskriminaciju, proces koje je uni-verziteta pokrenuo za odlučivanje primanja novih studenta, sadrži neke negativne posledice po manjine koje traže univerzitetsko obrazovanje.

16. Završetak rezultata donošenja odluke od strane Sekretara Blaga,koja se tiče predloga njegove ostavke, je da se sad vlada nalazi u jednoj ozbiljnoj političkoj krizi.

17. Mnogo odraslih imaju još uvek misli da je rep muzika besmislena i odbijaju da uzmu u obzir mišljenje novih generacija koje slušaju ovu muziku.

IntervjuSama reč dolazi iz engleskog i znači: razgovor, istraživanje; u novinarstvu – razgovor novinara sa nekom os-obom, u cilju objave u štampi, na radiju ili televiziji. Kao oblik izražavanja koji se razlikuje od drugih oblika u novinarstvu, intervju prenosi neku aktuelnu činjenicu, naglašavajući njenu društvenu važnost, znači preno-si i tumači; intervju treba odrediti – u faktografičkom ili analitičkom obliku. Ipak, večina stavljaju intervju u analitički oblik.Sam izraz se promenio: od sastanka dvoje osoba, razgovora, do vrste novinarskog rada. Ipak, danas intervju podrazumeva razgovor za medije sa nekom posebnom ličnošću, koja, preko odgovora, sa ovlašćenjem preno-si, objašnjava, tumači činjenice, događaje, pojave, za koje postoji zainteresovanje javnosti kojoj se obraća. Novinar je ovde veza između te ličnosti i javnosti, i što više pitanja postavlja koja se podudaraju sa zainteres-ovanjem javnosti, on postaje više poštovan, više cenjen itd. Naravno da su ovde važniji odgovori od strane određene ličnosti.


www.imk-ks.org

To je jedna od najkomunikativnijih informativnih vrsta. Njime se javnošću nudi informacija u obliku pitanja i odgovora, u okviru pitanja i odgovora ili preko pitanja i odgovora. I teoretičari kao da su se pokazali sitničari pa su preradili definiciju. Nijedan drugi oblik izražavanja u novinarstvu nike toliko nedefinisan kao intervju, što se tiče procesa radnje intervjua, klasifikacije i karakteristika. Neki smatraju da ima toliko vrsta intervjua, koliko ima novinara koje se time bave. “Svako ko je majstor u novi-narstvu tokom svakog sastanka pravni novi intervju”. Neki nazivaju intervju izveštaj o razgovoru. Neki drugi razlikuju intervju: “Pitanje - odgovor, pitanje - odgovor” od intervjua koji daje atmosferu i povremene opise...

Američki autori uključuju: - Svečani intervju - Intervju sa ličnostima - Intervju sa osobom na ulici - Intervju oko neke novosti - Intervju preko telefona

Oni prave još jednu klasifikaciju:

- Informativni intervju - Intervju “mišljenja” - Opisni intervju - “Okrugli sto” - konferencija za štampu

U tekstovima novinarstva ušla je klasifikacija koju je uradio profesor ovog predmeta, novinar iz Ljubljane Toma Martelanac, svrstavajući intervjue u pet grupa i podgrupa:

- prema sadržaju - politički, ekonomiski, kulturni, sportski - prema obimu – individuali ili grupni - prema načinu - verbalni, pismeni, telefonski - prema važnosti - novosti, personalni, biografski, polemički - prema obliku – obični ili srdačni.

Ovom svrstavanju su kasnije dodate još dve grupe: - prema pripremi- pripremljeni i improvizovani - prema posveti - informativni, edukativni ili zabavni. - Prema medijima, postoje intervjui novina, radija i televizije.

Prema načinu odrade postoje: - Klasični intervjui - Kombinovani intervjui - Improvizovani intervjui.

Za klasični intervju smatra se pripremljeni intervju. Za ovu vrstu intervjua pitanja se prethodno pripreme. Pišu se i daju se sagovorniku, na koje on odgovara ili pismeno ili direktno. Kada se ova komunikacija radi pismeno, dešava se da se “sagovornici” uopšte ne sretnu. Ovaj oblik intervjua najviše primenjuju novine. Ali se klasični intervju može pripremiti i za radio. Intervju se snimi u studiju i ne menja se. Stvar je u tome što odsusnost nije prirodna, pa može izgledati neprirodno. To se posebno događa ako se primeti čitanje. Zato se obično sago-vorniku daju pitanja i on priprema odgovore. Zatim novinar “očisti” govorni tekst od eventualnih nedoumica. I tako se pravi kombinacija. Za improvizovani intervju, sprema se samo novinar. Osobe koje se intervjuišu samo se informišu oko teme.Improvizovani intervju može biti direktan (novinar pita, osoba koja se intervjuiše odgovara, ili se snimi i zatim montira u studiju, gde postoji mogućnost da se skrate stvari.


U intervjuima koje se rade direktno, novinar mora biti veoma spretan, da bi postavljao pitanja što kraće i jasnije, u pravom trenutku i sa pravim zahtevom. U nijednom slučaju ne sme pokazati “visoki” nivo znanja, superior-nosti, govoriti duže od gosta. Čitaoci ili slušaoci žele da znaju šta misli osoba koja je izabrana za razgovor, a ne novinar. Ali novinar treba biti sposoban da drži razgovor pod kontrolom, znači unutar okvira teme, da orijentiše sagovornika ako “zaboravi”.

Novinari, prema dobijenom iskustvu, razlikuju tri vrste sagovornika, zavisno od toga koliko pričaju: - oni koji mnogo govore – razgovor sa njime se održava mirno, sa strpljenjem; - oni koji ne govore mnogo – razgovor sa njima je strpljiv ali aktivnan, podstičući ih; - oni koji ništa ne govore! – sa takvima nema pravila. Postoji mogućnost da se upotrebi

njihova tišina, ali spretno.

Intervjuu je takođe potreban motiv: jedna vest, jedna činjenica, jedan aktuelni politički, ekonomski, kultur-ni, naučni, književni ili društveni trenutak, za koji više zna osoba koja je izabrana za intervju i poznata je po nadležnosti. Za uspešan intervju je neophodna tema, ličnost kojom se intervju radi, kao i pitanja - veština, izbor pitanja. Detaljnije, potrebno je:

- izbor pravih pitanja - izbor prave teme - izbor pravog vremena - izbor prave osobe

Ovde je važno da informacije ili ocenjivanja koja proizlaze iz intervjua ne daje ni novinar niti redakcija, nego poznata, nadležna, autoritativna osoba, poznavalac pitanja, kome javnost veruje. Direktna reč je naravno efi-kasnija od indirektne, preko posrednika, prenesena od nekog drugog i zbog toga i kao oblik izražavanja i kao način kominkacije intervju je veoma popularan.Ipak, zasluga pripada novinaru koji je znao da postavlja pitanja i da izabere sagovornika. Ne može svaka tema biti predmet intervjua. Treba postojati šire zaintersovanje ljudi i što je aktuelnija tema to je intervju vredniji. Dakle, vrednost intervjua u većini slučajeva određuje aktuelni trenutak. Naravno da bi trud bio uzaludan za pronalaženje aktuelne teme, ako se ne nađe pravi sagovornik, koji treba imati težinu koja ga razlikuje od drugih, u polju u kojem deluje i unutar kojeg mu se postavljaju pitanja, a ako se intervju pravi za radio ili televiziju osoba treba imati i radiofoničan glas, odnosno dobar nastup na televiziji, pored oratorike, rečitost. Najpoželjnija tema i osoba za intervju je ekskluzivnost, znači vest, informacija ili ekskluzivno ocenjivanje koje se prenosi, i nadležna osoba koja tu vest ili ekskluzivno ocenjivanje može preneti. Druga važna faza za uspešan intervju je izbor pitanja. Novinar treba da zna šta želi. Dobro pitanje sadrži pola odgovora, kaže jedno pravilo. Uspeh intervjua zavisi od pitanja novinara i odgovora osobe koja se intervjuiše. Zato se novinar treba spremiti pre nego što napravi intervju. Treba poznavati temu razgovora.Treba znati i šta javnost želi da zna od osobe koja se intervjuiše. Pitanja treba da su jasna, koja ne utiču na odgovore , jezički do-bro formulisana. Intervju će biti osuđen na neuspeh ako počne, na primer: Šta možete reči o trenutnoj političkoj situaciji? (ako se govori o političkim pitanjima ili sa nekim političarem), Kakva je ekonomska situacija u našoj republici? (ako se govori sa osobom odgovornom za ovo polje), Koje su umetničke vrednosti književnog dela, figurativne ili naučne (zavisno od polja o kojem se intervjuiše određena osoba).Intervju takođe ima nekoliko pravila, na osnovu kojih se gradi, sastavlja, iako ovde nema šablona, klišea.Uvod treba upoznati publiku sa temom i osobom koja se intervjuiše. To važi za sve medije. Na radiju ili televiyiji ovi elementi se mogu dati prilikom najave intervjua. Tok intervjua se sastoji od pitanja i odgovora. Preko njih se prave analize, daju se objašnjenja, svedoči se, pred-stavljaju se argumenti i protivargumenti, pravi se generalizacija, rezonacija, zaključuje se nešto i šalje se poruka.Osam pravila kojih se novinar treba pridržavati kada intervjuiše: 1. Upoznaj što više, prethodno, osobu sa kojom razgovaraš;


www.imk-ks.org

2. Pripremi osnovna pitanja; 3. Približi mu se sa poverenjem; 4. Direktno koristi citate; 5. Postavljaj direktna pitanja; 6. Uzimaj sigurne beleške; 7. Budi pažljiv oko glavnih odgovora; 8. Pamti osnovne karakteristike osobe sa kojom razgovaraš.Novinar treba znati cilj razgovora i da se za to spremi, jer tok svakog intervjua zavisi od samog novinara. Ali, tokom intervjua, nije samo novinar aktivan nego i osoba koja se intervjuiše, zato je uticaj obostran. Da li je nešto važno za javnost nije posao osobe koja se intervjuiše, nego je posao novinara. Važna je i atmosfera u kojoj se intervju odvija. Novinar se treba ponašati kao domaćin a sagovornika treba tretirati kao gosta. Zato, kada pita, novinar treba biti koncentrisan, treba razgovor voditi umešno, ali i slušati, i pokazivati interesovanje i pažnju.Pitanja treba da sui jasna, sveobuhvatna, kao i odgovori. Uloga voditelja kao domaćina tokom razgovora (intervjua) ne treba pasti u oči. On treba biti diskretan, taktičan, prirodan, nenadmetljiv, ni sugestivan ni direktivan. Ako želiš kontrolisati razgovor, to uradi na diskretan način.Jedna stvar nije dozvoljena novinarima ni u kojem slučaju: da izmisli pitanje i odgovor, da to pripiše nekoj osobi. Nije rečeno, ali će osoba koja se intervjuiše biti zahvalna novinaru ili novini ako se odgovori daju reč po reč, kao što ih je osoba rekla, iako na radiju ili na televiziji, posebno kada je intervju direktan, to nije moguće. Na taj način, osoba koja se intervjuiše dobiće poverenje i često će zvati novinara da mu pokaže zahvalnost.

RazgovorTo je vrsta intervjua. Ako u običnom intervjuu novinar postavlja pitanja, jedan razgovor sa sagovornikom je na istoj poziciji, prosto se raspravlja o nekom pitanju. Preko razgovora sa osobom koja poznaje predmet o kojem se razgovara, ulazi se dublje u temu. Sagovornik je faktor pomoći. Razgovor se ne sastoji od pitanja i odgovora. Ovde se razvija tema i rađaju se mišljenja i tečke gledišta oko nje.Sve ostalo se razvija isto kao u intervjuu.

Konferencija za štampuI ovaj oblik izražavanja pripada porodici intervjua, ali je ovo intervju u grupi. Jedan odgovar a mnogi postavl-jaju pitanja. Dešava se da sagovornik zahteva da se nešto ne prikaže u javnosti i novinar treba biti pažljiv, dakle treba poštovati zahtev. Na ovaj način novinar zadobija poverenje koje je to toliko potrebno za njegovu misiju.

“Okrugli sto”To je razgovor, sa ciljem da se problem dublje prikaže. Oko “stola” se pozivaju stručnjaci za određena pitanja, ili osobe sa razlitim tačkam gledišta, koje raspravljaju neko pitanje. Novinar počinje,vodi i zaključuje razgovor. On treba biti veoma pripremljen. To je vrsta grupnog intervjua.

Panel diskusijaVeoma slična “Okruglom stolu”. Ovde, osim novinara i stručnjaka, učestvuje i publika.

PolemikaPolemika je kritika kritike. Suprstavljanje nekoj tezi. To je najkreativniji oblik borbe mišljenja.


još jednom o vestima

Koraci u vestima:1. Uvod2. Objašnjenje uvoda3. Potrebna objašnjenja pozadine događaja 4. Sekundarna objašnjenja, manje važna.

Struktura:1. Uvod, početak ili glava vesti 2. Telo, ili drugi deo vesti 3. Kraj, ili zaključak vesti

Primer modela

Turska zahteva od SAD-a da blokira rezoluciju o genocidu

Glas Amerike05-03-2010 Washington, 5. mart – Turska je upozorila Sjedinjene Države da će usvojena rezolucija u Komisiji Kongresa koja smatra za genocid masivna ubistva Armena, oštetiti odnose.

Turska je odmah pozvala svog ambasadora u Sjedinjenim Državama, posle usvajanja rezolucije oko ovog pitanja od strane komisijie američkog Kongresa. Rezolucija koja nije obavezajuća smatra da su otomanski Turci izvršili genocid tokom ubistva Armena u Prvom Svetskom Ratu.

Ministar inostranih poslova, Ahmet Davutoglu, danas je izjavio da ne pripada parlamentima drugih država da sude Turskoj. On je optužio administraciju predsednika Obame da se nije dovoljno trudila da blokira glasanje komisije Predstavničkog Doma za inostrane poslove. Ministar Davutoglu je rekao da očekuje da američka ad-ministracija neće dozvoliti da rezolucija pređe u Predstavnički dom na opšte glasanje.

Turska je jedna od glavnih saveznika Sjedinjenih Država. Turski ministar inostranih poslova je rekao da će glasanje oštetiti napore oko normalizacije odnosa sa Armenijom.

Turska I Armenija su prošle godine potpisali protokole za uspostavljanje odnosa.

Parlament Turske još uvek nije ratifikovao sporazum.

Vest: Organizovana celina

Koraci

a. Uvod (Sažeti pregled činjenica)


www.imk-ks.org

Turska je upozorila Sjedinjene Države da će usvojena rezolucija u Komisiji Kongresa koja smatra za genocid masovna ubistva Armena, oštetiti odnose.

b. Objašnjenje uvoda (sa jednim ili više paragrafa)

Turska je odmah pozvala svog ambasadora u Sjedinjenim Državama, posle usvajanja rezolucije oko ovog pitanja od strane komisijie američkog Kongresa. Rezolucija koja nije obavezajuća smatra da su otomanski Turci izvršili genocid tokom ubistva Armena u Prvom Svetskom Ratu.

Ministar inostranih poslova, Ahmet Davutoglu, danas je izjavio da ne pripada parlamentima drugih država da sude Turskoj. On je optužio administraciju predsednika Obame da se nije dovoljno trudila da blokira glasanje komisije Predstavničkog Doma za inostrane poslove. Ministar Davutoglu je rekao da očekuje da američka administracija neće dozvoliti da rezolucija pređe u Predstavnički dom za opšte glasanje.

c. Neophodna objašnjenja pozadine


d. Sekundarna objašnjenja



I. Uvod

Turska je upozorila Sjedinjene Države da će usvojena rezolucija u Komisiji Kongresa koja smatra za genocid masivna ubistva Armena, oštetiti odnose.

Uvod, početak ili glava vesti, sadrži ključne činnjenice kao rezime, i priprema čitaoca (gledaoca ili slušaoca) oko toga što sledi.Odgovara na osnovna, najneophodnija pitanja.1. Ko? (o akteru) – Turska, 2. Kad? (o vremenu) – danas,3. Šta? (o događaju) – upozorila 4. Zašto? (on uzroku) – da će usvojena rezolucija oštetiti odnose 5. Kako? (o načinu) – koja smatra za genocid masivna ubistva Armena 6. Gde? (o mestu) – u Komisiji Kongresa

II. Telo

Turska je odmah pozvala svog ambasadora u Sjedinjenim Državama, posle usvajanja jedne rezolucije oko ovog pitanja od strane jedne komisijie američkog Kongresa. Rezolucija koja nije obavezajuća smatra da su otomanski Turci izvršili genocid tokom ubistva Armena u Prvom Svetskom Ratu.

Ministar inostranih poslova, Ahmet Davutoglu, danas je izjavio da ne pripada parlamentima drugih država da sude Turskoj. On je optužio administraciju predsednika Obame da se nije dovoljno trudila da blokira glasanje komisije


Predstavničkog Doma za inostrane poslove. Ministar Davutoglu je rekao da očekuje da američka administracija neće dozvoliti da rezolucija pređe u Predstavnički dom na opšte glasanje.


III. KrajZaključuje priču



Vrste vesti prema sadržajnim elementima:

- Vesti sa jednim elementom - Vesti sa više elementa

Vesti sa jednim elementom su najčešće, dominira pristup reportaži. Novinar je koncentrisan na jedan element (najvažniji), a druge izostavlja, ignoriše.Zasniva se na jednoj činjenici.

Vesti sa više elementa obično se sastoje od dve ili više činjenica i to su izveštaji sa sastanka ili konferencija, sa širom agendom. Struktura organizacije ove vrste vesti je ista sa onom koja ima samo jedan elemenat.

Za obe vrste je potrebna konsultacija sa urednikom (gde hoće redakcija da stavi naglasak).

Formula za jednu vest u novini koja se može takmičiti sa brzim vestima elektronskih medija:

- Da se otvori jednom odgovarajućom anegdotom; - Da počne direktno sa najvažnijom činjenicom događaja (ne duže od šest paragrafa) - Da odgovori na pitanje čitaoca: zašto treba čitati ovu vest - Da da najvažnije detalje, da razradi temu, da predstavi činjenice - Da odgovori na pitanje čitaoca: zašto se ovo događa - Novinar počinje tekst sa

a. pričom događaja b. deklaracijomc. opisom

i posle nekoliko paragrafa, odgovara na pet ili šest pitanja. Vest takođe treba ispuniti znatiželju čitaoca ako ima nešto iza vesti (jedna vest npr. o jednoj nesreći, o požaru, rušenju kuće, saobraćajnoj nesreći...), znači, ono iz čega se sastoji.

Deset saveta:- Prvo shvati, onda piši- Objasni sebi o čemu hoćeš da pišeš - Opiši, nemoj ispričati- Prenesi dobre izjave i interesovanje ljudi


www.imk-ks.org

- Trudi se da nađeš anegdote i ilustracije - Koristi konkretna imena i snažne glagole - Nemoj preterivati sa pridevima - Izbegavaj osuđivanja, pusti da činjenice govore- Nemoj otvarati pitanja kojima ne možeš dati odgovore- Piši prosto, pouzdano, brzo

Modeli vesti

Preokrenuta piramida

Najpoznatiji model vesti je preokrenuta piramida. Princip: uvod, glava vesti, početak – odmah se kažu najvažnije, najbolje, najzanimljivije stvari;Struktura: u prvi paragraf se stavljaju najvažniji elementi, a zatim ostali – prema važnosti, kao u sledećim ves-tima.

Astronauti se spremaju da se vrate na Zemlju sa svemirske stanice

Glas Amerike21-02-2010 Astronauti u američkom svemirskom brodu Endevour spremaju se da se vrate na Zemlju, ali oblačno nebo može biti razlog da se odloži njihov odlazak iz Međunarodne Svemirske Stanice.

Ukoliko vremenski uslovi budu bili pogodni, ekipa od 6 članova večeras će sleteti u Svemirski Centr Kenedi u Floridi. Ali kiša i oblaci mogu naterati brod Endeavour da sleti na drugu stranu zemlje, u Kaliforniji, nekoliko sati kasnije.

Astronauti su proširili međunarodnu stanicu tokom njihovog dvonedeljnjeg boravka u svemiru. Jedan novi dodatak sa kupolom koji je instaliran na stanici, omogućuje jedan pogled od oko 360 stepeni.

NASA planira da obavi još četiri misije u svemirskoj stanici pre kraja ove godine, kada se neće više koristiti flota brodova.

Da se najvažnije stvari kažu na početku i kratko, to je i princip lepog govora.

Ali i ovaj model ima svoje nedostatke.Posle trećeg paragrafa počinje da se gubi interesovanje čitaoca da bi se kasnije nastavilo.Novinaru, koji iskoristi najvažnije elemente na početku, biće teško ili nemoguće da razvije dalje temu sa istom dinamikom;Ne može ispuniti sve potrebe informisanja čitaoca.

vest sa usredsređenom strukturom

Uključuje najbolje elemente preokrenute piramide i narativnog pristupa Novinar se usredsređuje na jednu osobu i preko te osobe opisuje ono što se događa.Pojedincu je lakše, bliže identifikuje svoju sudbinu preko jednog pojedinca. Staljin, diktator koji nosi na dušu milijone života, rekao je: Deset miliona mrtvih je statistika, dok je jedan mrtav tragedija.Sudbina pojedinca – centar razvoja događaja.


Shpresa je je stala u red ispred Agencije za Zapošljavanje da bi podnela aplikaciju, kojom izražuje spremnost da pođe na dugi put I pun rizika u Irak jednu platu koja će obezbediti njoj i njenoj porodici dostojanstveni život. Ona je majka troje dece koji su studenti, a njen muž je proglašen nestalim posle ofanzive srpskih snaga na orahovačku zonu, u jesenju 1998. godine. “Sa osamdeset evra koja dobijam od socijalne pomoći i 200 evra koja zarađujem što čuvam dete jednog biznismena, jedva mogu osigurati hranu za moju porodicu, a šta da radim za druge potrebe”, kaže Shpresa Bajrami...

vest sa uvodom preko anegdote

Vi ćete privući pažnju čitaoca, ako on pročita priču preko jedne anegdote. Anegdotu treba izabrati pažljivo, da ima veze sa sadržajem teme. “Niko ne živi toliko dugo da sam nauči iz svojih grešaka”. Ali je Syla izabrao ovaj put zato mu se sinoć dogodilo ono što i deca sad znaju...

Hronološka vest

Činjenice i događaj predstavljaju se na hronološki način i prema razvoju.Ne koristi se često kao model, ni kad se raportira neka utakmica.

vest sa odgođenim krajem

Ne kaže se sve na početku (u uvodu, glavi) vestiKoristi se za vesti koje se bave poznatim ličnostima Slične su glasinama, na senzacionalan i intrigantan način o tome što je uradio, ali se to ostavlja za kraj

Pisanje u prvom licu

Novinar piše u prvom licu samo u slučajevima kada je sam svedok, narator onoga što drugi nisu mogli videti, o dramatičnim događajima.Ne uzima ulogu detektiva ni sudije: priča ali ne ocenjuje

vest lanac ili redni

To su vesti koje se prate od početka događaja, koji nije završio – raportira se prema toku razvoja događaja, ali se uvek ponavlja glavni elemenat.

Šematski prikaz vestiju

Prvi korak – fokusodgovara na pet W + Hidentifikuje novostidentifikuje vrednost vestijurazrada lida (glave, uvoda, početka, sa fokusom na novost)Drugi korak – podrška- argumentacija tvrdnje u lidu sa činjenicama i citatima


www.imk-ks.org

Treći korak – priča- uključivanje činjenica i ostalih aspekta koje se odnose na tok događaja, ali i kroz pozadinu, što pomaže da se događaj shvati u celini

Četvrti korak – tumačenje

pitanje – kako transparentne i moguće posledice (uticaji) događaja na čitaoca

Prema ovim podacima (činjenicama) sastavite vest, u kojoj će biti moguća identifikacija četiri koraka

14 marta, oko 17 satidva kilometra daleko od Komorana, na putu za Mališevo poginuo je Blerim Zatriqi, rođen 25. septembra 1963., u Banji Mališeva vozio je auto Golf IV, sa kosovskim tablicama 165ks103Šofer je poginuo na mestu U kolima je bila jedna žena, koja je u teškom stanju odvedena u UKC u Prištini Kazala je , da je izašao ispred automobila pas, da se šofer iznenadio, I pošto se trudio da ne ubije psa, skrenuo je sa ulice, udario u jednmo stablo porkaj puta Automobil je skroz uništen.

Prethodno nađite odgovore na pet pitanja W+H (ako postoje elementi)

Ko?Kad?Šta?Gde?Kako?Zašto?

Priredite tekst književnim jezikom, a vest napravite u skladu sa naučenim pravilima.


Lead (Lid)

Lid – početak vesti, ili “glava” vesti, neki takođe - uvod u vestiSastoji se od jednog ili dva paragrafa, najviše dve rečenice.Dobar lid:

- Zadovoljava znatiželju čitaoca za informacijom - Privlači ga da nastavi da čita - Ne treba da izgubi interesovanje da se čita do kraja ali niti da stvori ubeđenje da će čitalac

saznati o svemu što ga zanima

Lid je dobio status u američkom novinarstvu i danas se upotrebljava širom sveta.

Današnji čitalac nema strpljenja da čita duge tekstove, o epskim kazivanjima

Čitalac želi da sazna odmah, kratko, direktno, i da mu se informacija ponudi na interesantan način.

Ako lid ne privlači čitaoca, trud koji je uložen za preostali deo vesti postaje uzaludan

Lid ima najkoplikovaniju ulogu u vestima: ako nije atraktivan, gubi korisnika

Početak je uvek najvažniji (i u drugim delatnostima), kao i u Bibliji: “Na početku, Bog je stvorio Raj i Zemlju...”

TEKST SA INTERESANTNIM POČETKOM“Koja je cena slave: dva oka, dve noge, jedna ruka i – 12 dolara mesečno!”, tako je otvarao vesti Washington Heraldi za veterane, invalide Prvog Svetskog Rata.

Jedna rečenica, koja je deo lida, dovoljna je da se shvati srž problema, sudbine onih koji su izgubili ekstremitete tela za ideale domovine.To tera čitaoca da nastavi čitati sledeći paragraf.

Naši mediji bi to verovatno počeli ovako:

“Teško stanje ratnih invalida je postalo predmet pažnje naše vlade, koja, kada bude distribuirala budžet, će nastojati da poboljša njihovo materijalno stanje”, naglašeno je na jučerašnjem sastanku Skupštinske Komsisije za Socijalni Rad.

Ovakav početak je profesionalno korektan. Sadrži neophodne odgovore koje uvod vestiju zahteva, ali kroz jedan odvratan žargon dvenve politike

Ne postoji neki gotov recept za dobar lid.Svaki lid može imati drugačiji početak (događaj određuje lid)

Posao novinara je da nađe elemente: - najbolje - najvažnije


www.imk-ks.org

- najinteresantnije kojima će izgraditi početak vestiju (dakle lida)

Ovi “najbolji”, “najinteresantniji”, “najvažniji”, naravno podrazumevaju novost; setite se faktora koji čine vest atraktivnom

OSNOVNI OBLICI LIDA

- direktni - kasniji, ili zakasneli

Direktni LID – odmah komunicira najvažnije elemente priče, novosti (koristi se za važne vesti)

Kasniji (zakasneli) LID – indirektno informiše čitaoca, vuče ga u priču, komunicirajući nekoliko elemenata (ko-risti se u reportažama, beleškama, feature).

Postoje i druge podvrste lida: - anegdotički - pobednički - kratki - “sačma” - rugajući - senszacionalni - stimulativni

i tako dalje

Novinar sam odlučuje o početku – o vrsti lida, postavljajući sebi pitanja: - koja najbolje odgovaraju događaju - koje elemente treba naglasiti - kojasu najzanimljivija za čitaoca - koja predstavljaju događaj na plastičniji način

Lid je uspešniji kada se prethodno osmisli. Lid se treba sastaviti u glavi pre nego što se piše tekst.Sastavljanje počinje od trenutka kada novinar sebi postavlja pitanja koja očekuje da bi čitaoci (gledaoci ili slušaoci) postavili Primer: Požar u višespratnoj zgradi. Razgovor sa vatrogascima. Pet ili šest uobičajenih pitanja za vest: Kad, Ko, Šta, Kako, Gde, Zašto – zavisno od događaja i pronalaženja odgovora.

Zatim dolazi sastavljanje prema važnosti i činjenicama, informacijama u vestima.

“Vatrogasna služba!”“Upomoć! Moj stan gori! Pošaljite vatrogasce!”“Ko zove, koja je adresa?”“Kod Džambaza, blizu pekare “Qerimi”“Odmah dolazimo! Šta se dogodilo?”“Oko 10 sati, dok sam ležao na kauču i pušio cigaretu, izgleda da sam zaspao oko 10 i 30, pošto se završila utak-mica na TV-u. Kada sam se probudio, video sam samo dim...”

To kažu vatrogasci novinarima, što je nedovoljno za jedan lid.


Novinar će pitati, da bi sastavio lid:Kad je počelo,Kad se prijavilo,Ko je prijavio Kako je prijavio, koliko su vatrogasci zakasnili Koliko požara je ove godine izbilo zbog pušača, koliko u upoređenju sa prošlom godinom Da li je bilo žrtava, povređenihKoje su bile šteteDa li je kuća bila osigurana,Da li će se podneti optužba protiv pušača Da li je bilo nečeg neuobičajenog u ovom slučaju? I ostala pitanja

Prvobitno će se tražiti odgovori na pitanja:

Ko – Hajredin Përçuku (45 godina), vlasnikŠta – Požar, koji je naneo štetu od 5 hiljada evraGde - Kod Džambaza, na Sunčanom Bregu, u Prištini Kad – poziv je primljen oko 10 i 30 sati, u ponedeljak uveče Zašto – požar je prouzrokovao nemarni pušač Hajredin Përçuku, prema izjavi vođe vatrogasaca, P.D.Kako – Hajredin je zaspao sa cigaretom u ruci, na kauču

Novinar sada pravi svrstavanje činjenica – informacija koje je sakupio: šta je najvažnije, najinteresantnije? Da li je bio veliki požar? Takve stvari se često dešavaju. Specifično oko ovovg požara je to da ga je prouzrokovao pušač. Ovo bi mogao biti zanimljiv početak

U početku sastavljamo lid u glavi.Prva verzija:

“Požar kojeg je prouzrokovao nemarni pušač, prouzrokovao je štetu njegovoj kući u iznosu od 5 hiljada evra”.Vest ima nekoliko nedostatka: u jednoj rečenici se dva puta koristi reč “prouzrokovao”. Zatim, kao da nešto fali. Dramtičnost.

Druga verzija:“Požar koji je izbio u ponedeljak uveče u jednoj kući u Ulici Džambaza, na Sunčanom Bregu, prouzrokovan je od strane nemarnog stanovnika Hajredin Përçuku (45), koji je pušio cigaretu, ležeći na kauču”

Ovaj početak je nešto duži, ima više teksta. Odstanjeno je ponavljanje jedne reči unutar rečenice. Ali, otkud ti znaš da je on nemarni pušač? Optužuješ ga, ne znajući sigurno da li je on takav.

Treća verzija:

“Požar koji je u nedelju uveče naneo štetu jednom stanu u Ulici Džambaza, na Sunčanom Bregu u Prištini, izbio je pošto je stanar Hamdi Përçuku (45) zaspao dok je pušio cigaretu na kauču.Vatrogasci su stigli posle deset minuta nakon što su primili poziv, i uspeli su da ugase požar 35 minuta nakon što je izbio. Šef vatrogasaca, H.D, izjavio je da je ovo treći požar koji je izbio kao rezultat nemarnosti. Šteta je procenjena na 5 hiljada evra”.

Naravno da je ovaj uvod profesionalno prihvatljiv. Sadrži odgovore na osnovna pitanja, ne sadrži optužbe, nego samo činjenice.


www.imk-ks.org

Zadatak 1.Nađite neku vest u novinama gde možete naći primedbe oko nedostataka, nestabilnog formulisanja...Zadatak 2.Na osnovu ovih elemenata, sastavite jedan lid koji je dramatičniji od ovoga.


ParaGraFi- Svaki tekst treba biti jasan što se tiče mišljenja, organizacije i jezika.- Stendalov moto: “Ja znam samo jedno pravilo: biti jasan.

Paragrafi i rečenice od kojih se oni sastoje, pomažu oko lakog čitanja i jasnoće.

Preporučuje se da paragraf ne sadrži više od tri rečenice, nego da ima semantičku celinu što je jedan aspekat priče, kao i jasnoću, a da rečenice ne budu duže od 35 reči, prosečno20 reči. - Preporučuje se kombinacija kratkih i malo dužih rečenica.

Primer:

BBC

Još uvek bez konsenzusa o sastanku u Brdu kod Kranja Ljubljana, 18 mart – Slovenija se još uvek trudi da okupi lidere Kosova i Srbije u jedan regionalni sastanak, tokom vikenda u Brdu kod Kranja..

Direktor za odnose sa javnošću u Ministarstvu Inostranih Poslova Slovenija, Uroš Mahkovec, rekao je BBC-u da nastavljaju napore da osigura učešće Srbije na konferenciji balkanskih lidera.

Ali je on rekao da i uprkos odluke Srbije, sastanak u Sloveniji će se održati. Organizatori kažu da je većina učesnika potvrdila učešće.

Srpske vlasti su uslovile učešće zahtevom da se Kosovo predstavi na konferenciji samo na bazi Rezolucije 1244 a ne kao nezavisna država.

Lideri kosovskih institucija su izjavili da će učestvovati na konferenciji samo kao jednaki sa svim državama u regionu.

Primer-Kako ne izgleda dobro:

Priština, 18 mart – Prema jednom kratkom saopštenju za javnost, koje je juče izdato, od strane policije (gde se ne naglašava identitet osumnjičenog, nego se samo spominje da se radi o “državljaninu Kosova ” i o “za-posleniku u policiji”) objašnjava se da posle zvanične obrade slučaja, pojavila se opravdana sumnja da je dvadesetogodišnja građanka Albanije , tokom januara i februara ove godine, vođena upravo od pomenutog policajca, u jednan stan u Lipljanu “pružala seksualne usluge u ciljem zarade”. Dodaje se da je osumnjičeni policajac, prema odluci rukovodioca, otpušten s’ posla, dok je za građanku Albanije podnet zahtev za otvaranje procedure zbog vršenja prostitucije i kasnije joj je izrečena novčana kazna i zaštitne mere za njeno proterivanje iz Republike Kosova ” (događaj je izmišljen)

Kao što se možete primetiti, tekst nije organizovan u paragrafima, rečenice su veoma duge, i kao posledica toga, čitanje je teško a tekst gotovo nerazumljiv.


www.imk-ks.org

Glava, uvod vesti je gotovo neprimećen.Telo takođe.I zaključak je zvaničan, sa birokratskom i administrativnom terminologijom.

- Struktura rečenica treba biti u skladu sa strukturom ideje - Kratke rečenice su poželjnije (ne obavezno), ali koje izražavaju smisao, puno mišljenje. “Kosovo je sinoć slavilo nezavisnot po drugi put”, što zvuči efikasnije nego da je pisano, “Sinoć, građani, đaci i studenti, zempljoradnici i radnici, u selima i gradovima, b ili su nasmejeni i raspoloženi, jer je, pošto je prošlo dve godine od istorijskog datuma, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, koju je dobilo krvlju i velikim brojem žrtava...”, itd. ili “Sinoćni zemljotres na Haitiju je oduzeo najmanje 100 hiljada života ”, što verujem da je dramatičnije formulisanje nego da je pisano: Zemljotres, snage 8,8 stepeni Rihterove skale, koji je sinoć pogodio ostrvo Haiti u Južnoj Americi, prouzrokovao je pravu katastrofu, pošto je oduzeo više od sto hiljada života stanovnika Haitija a milione drugih je ostavio bez kuća...”

Proste rečenice su privlačnije, dinamičnijie, razumljivije. Unutar paragrafa, one moraju da budu povezane i da stvore celinu mišljenja.Složene nezavisne rečenice unutar paragrafa treba biti ekvivalentne, takođe povezane u smisao. Sinoćni zeml-jotres je pretvorio ostrvo Haiti u groblje stotina hiljada stanovnika. Njihovi leševi su ostali po ulicama gradova i sela. Zvaničnici su tražili vanjsku pomoć za užasnute građane, koji su ostali bez hrane i vode i na otvorenom nebu...”Složene zavisne rečenice određuju nezavisne rečenice i ne mogu stajati same.

“Sjedinjene Američke Države napale su Irak, iako je većina zemalja članica SB UN bila protiv...”, i ovde se doka-zuje da je rečenica “ iako je većina zemalja članica SB UN bila protiv”, ne bi mogla stajati bez nezavisne rečenice.

Upotreba aktivne forme

Čini sadržaj privlačnijim, dinamičnijim.

“Jedan neidentifikovani snajperista ubio je Zorana Đinđića u ulazu zgrade Vlade Srbije”

U ovoj rečenici se jasno vidi objekat i subjekat događaja: snajperista je subjekat, dok je Zoran Đinđić objekat.

Pasivna forma

“Zoran Đinđic, premijer Srbije, ubijen je jednim metkom od strane jednog neidentifikovanog snajperiste ”.

Ovde je objekat dobio ulogu subjekta i efekat delovanja vestiju je malo zbunjujući.

*Identifikovanje subjekta je lakše postavljajući pitanja: - ko je nešto uradio?- ko je prouzrokovao neki događaj,- ko učestvuje u jednom događaju.

Primeri:

- Pijan šofer je ubio pešaka na pešačkom prelazu (ko je ubio pešaka – šofer - subjekat, pešak - objekti)

- Studenti su se pridružili demonstrantima koji su zahtevali ostavku vlade (ko se pridružio demonstrantima – studenti – subjekat i demonstranti - objekat)


- Pobunjenici su ubili dva vojnika i pet civila na jednom punktu u iračkom gradu Najaf (ko je ubio dva vojnika i pet civila – pobunjenici – objekat, vojnici i civili - objekat...)

• Čitaoci vole da identifikuju krivce što pre, ali nekada je to nemoguće.“U centru Prištine, danas posle podne, još jedna banka je oplačkana ” (pasivna forma, jer se nezna subjekat – ko?)

Pažljivo sa pridevima

Bez prideva, priča je objektivnija Čitaoci ne vole kad im se nameće ukus, mišljenje, da je nešto lepo ili ružno, novo, neverovatno, oštro, hrabro, prijatno, naše, narodno, patriotsko, savremeno.... (lepa slika, naša navika, patriotsko delo, prijatna atmosfera...

Zatim, nešto se može dogoditi danas, sutra ili u ponedeljak...ali ne uvek, ne svuda, ne interesantno, ne brzo kao munja, hrabro, prijateljski, muški... (službenik je uvek odsutan, nigde ne čini nešto dobro... okupio je mnogo pristalica)

Preciznost

Jedna starija umetnica ima izložbu u jednoj lokalnoj galeriji (umesto, osamdesetipetogodišnja umetnica Va-hide Hoxha otvorila je izložbu u Galeriji Qafa..).Talibani su ubili sedamoro dece i žena (umesto ... ubili su petoro dece i dve žene)

• Treba izbegavati rečenice koje treba objašnjati • Izbegavati rečenice i reči bez funkcije • Brojčani podaci se trebaju smanjiti, ostaviti samo one neophodne

*Da bi nešto nekom objasnio, prvo treba tebi biti jasno *Uvek smatraj da čitaoci ne znaju ništa o tome što im predstavljaš*Objasni žargone, bili to politički, lokalni ili naučni – profesionalni (“kolateralne” štete, utaja poreza, raskorak, tularemija... )*Izbegavaj “kliše”, šablone pisanja *Izbegavaj inherentne reči:“kolosalna” transakcija, “dominantna” briga, “potresni”podaci, ružno ”ubistvo”, “rana” potreba,“iscrpni”trud (ovi pridevi izgledaju kao paraziti)*Pažljivo sam igraj rečima (napadač Vëllaznimija plasirao je loptu u mrežu)*Pažljivo sa upoređenjima, može ispasti smešno “Obrazi su joj bili crveni kao paradajz”, trudeći se da se izbgne izraz “kao jabuka”*Piši samo o onome što znaš da je istinito *Nikad ne piši o ljudima sa kojima si u krvnoj vezi (ni za dobro ni za loše)*Nemoj uveličavati stvari, pretvarajući događaje u “fenomene”, “izvanrednosti”, “neuporedljivi”, “potresni”, “dramatični”...*Pažljivo oko prikazivanja stvari crno-belo (njegova “crna” sreća, bio je “najsrećniji” čovek na svetu, “tragična” figura događaja)*Nemoj zamišljati motive (događaj ili ima ili nema činjenica)*Preciznost do fanatizma *Eliminiši generalizacije, piši konkretno (kriminalne organizacije, mafija, službenici – ne konkretizirajući imena, nisu efektivni)*Koristi poznata merenja (bilo je mnogo učesnika (koliko otprilike?), bilo je puno robe (koliko kg, tona...?)


www.imk-ks.org

*Nemoj koristiti nejasne prideve, koji se ne ’mere” (rešenje koje košta, brzi auto (koji tip...)

Zadatak

Nađite sva pripisivanja i suvišne reči koje štete objektinost, pouzdanost informacije i sastavite jedan tekst, očišćen od njih

Priština, 18 mart – Glavni revizor centralne administracije, pokrećući akciju, nazovimo, izvanredno korisnu za “borbu protiv korupcije”, sinoć je izjavio da je odlučno i na agrumentovan način doneo odluku za odstran-jivanje Hasana Hysenija iz centralne kancelarije službe državnih organa, i tom prilikom uopšte nije zahtevao izjašnjavanje optuženog oko toliko velike zloupotrebe; da li je stvarno nepotrebno koristio automobil, oprem-ljen luksuzom visokog nivoa, kupljenog sredstvima naših ljudi, ali veoma požrtvovanih, i sa neverovatnim patriotskim raspoloženjem prema njihovoj voljenoj domovini.Veoma efikasni inspektor se prevario od veoma nekolegijalnih izjava saradnjika, koji su zbog ljubomore pod-neli jednu optužbu protiv Hasana, koji sada čeka odluku od opštinskog suda gde je zahtevao zaštitu, ali ko što se zna, naši sudovi su veoma spori i možda čekaju neki “bakšiš” od optuženog da bi doneli toliko očekivanu odluku.


Citati

*Priča je pouzdanija kada je podržana citatima

*Citat je tekstualno mišljenje (ad litteram) izraženo od neke osobe koja je važni izvor informacije, pisanja za novinara

*Doprinosi - objektivnosti pisanja - dinamici - privlačnosti vestiju

VRSTE CITATA

• Puni citati• Delimični citati

Neki smatraju citiranjem i parafraziranje, mada nije tako.

*Parafraziranje je oblik baziranja na izvor, kada se ne može izvorno citirati

Kakvi treba da budu PUNI CITATI?

- autentični - logični - važni - koji donose informacije - koji funksionišu kao novina - koji izražavaju ideju:

*originalno*neobično*dramatično

Citati se stavljaju pod znacima navoda, ili sa crticom ispred i na kraju. (primer punog citata)

DELIMIČNI CITATI

- kombinacija originalnih rečenica, delova autentičnih govora - sadrže novinu i uključuju druge kontekstualne delove iskaza, govora - delovi koje se citiraju treba da se stave pod znacima navoda - one treba da budu povezane sa parafraziranim delovima

Primer celokupnog citiranja:


www.imk-ks.org

“Advokatica iz Đakovice, koja je jednom rekla da ne može naći posla “zbog pola”, postala je prva predsednica Sudskog Saveta Kosova...

NEKA PRAVILA CITIRANJA

1. Najsnažniji delovi deklaracije (pisane ili govorne) zajedno sa izvorom i sredinom;2. Delovi autentične deklaracije koja izražava originalnost, doživljaj;3. Koje izražuju intimna osećanja i specifične reakcije;4. Deklaracije koje objašnjavaju činjenice;5. Koje sadrže novine (kakve ne možemo naći);6. Ako je deklaracija zbunjujuća ili duga – parafrazira se;7. Parafrazira se i kada se izbegava tema;8. Neugodna ili vulgarna izražavanja – retko;9. Izbegavaju se tendenciozna citiranja, ili ona koja menjaju srž deklaracije;10. Nije dozvoljeno promeniti deklaraciju;11. Kada se podaci citiraju, oni se i verifikuju.

Kada se citira, naglašava se: - rekao je - izrazio se - naglasio je - komentarisao je - naveo je - izjavio je - smatra

Neke od ovih izraza pokazuju neutralnost novinara prema mišljenju koje citira, kao: “Kosovo je neotuđivi deo Srbije”, kaže Jeremić, ili: prema Ivanoviću “Kosovski Srbi nikad neće prihvatiti da izgube državljanstvo Srbije”, ili “Tačijeva vlada je korumpirana”, smatra Ardian Đini iz AAK, itd.

ADRESIRANJE IZVORA CITATA

1. Ako se citira samo jedna rečenica ili mišljenje, izvor se stavlja na kraju citata, kao: “Ovo je naša velika investicija, kojom ćemo udvostručiti proizvodnju mleka i tako ćemo biti lider na Kosovu”, rekao je Bajram Kelmendi, vlasnik Fabrike mleka “Vita” u Peći.

2. Ako se citira više rečenica, onda se izvor stavlja na kraju prve rečenice: “Grad će biti čistiji. To je bilo naše obećanje tokom izborne kampanje”, rekao je predsenik opštine Prištine, Isa Mustafa.

3. Ako se u celom tekstu citira samo jedna osoba, izvor se pominje samo jedanput, na početku citiranja, a u slučaju drugih citiranja, ime se zamenjuje zamenicama, “rekao je on”, podseća sagovornik”, “dodaje direktor”...

4. Ako posle delimičnog citiranja sledi pun citat, izvor se treba spomenuti između njih. Npr. “Nije doneta nijedna odluka da će Izrael napasti svim snagama koje posedujemo, izrazio se izraelski premijer, Benjamin Natanjahu. “Mi pratimo razvoj situacije”.

Primer citiranja

Negde oko O8 i 45 minuta, Anne Prosser ( 29) vozila se liftom do devedesetog sprata prve zgrade, gde se nalazila kancelarija njene banke. Čim su se vrata otvorila, osetila je “nešto što je ličilo na ekploziju”. Ona nije znala, ali upravo u tom trenutku prvi avion je udario zgradu nekoliko spratova iznad nje.


“Pala sam na zemlju pre nego što sam stigla do naše kancelarije”, rekla je. “Ušla sam unutra puzeći. Svi su ležali na podu”. Rekla je da se trudila da hoda, ali je bilo “toliko komada u vazduhu”, da nije mogla da diše. Spasioci u kuli su uspeli da je isprate do stepenica.Tim Lingenfelder, 36, menadžer grane jedne male štedne kompanije, je bio ispred kompjutera na 52 spratu zgrade 1. Slao je elektronsku poruku (e-mail) svojoj sestri u Minesoti. Ništa posebno – samo kako je ona i šta je on doručkovao.Prozori su se uzdrmali. On je čuo “jaku buku”. Cela se zgrada uzdrmala. Gledao je. Kroz prozor je video kako padaju komadi i mislio je: “Ovo ne može biti odavde”. Samo još dvoje su bili sa njim na poslu, otac i sin koji su bili trgovci osiguranja. Rekli su da bi bilo bolje ako izađu. Pohitali su prema stepenicama i zajedno sa masom ljudi su počeli da silaze. “Kad sam stigao na 18 sprat, zazvonio je moj mobilni telefon” – kazao je gospodin Lingenfelder. “Bila je moja sestra. Rekla mi je da je avion pogodio zgradu i da izađem napolje”. Na 32 spratu, jedna grupa ljudi je bila blokirana oko 20 minuta zbog dima . Svi su ležali na podovima kancelarija da bi disali. Gospodin Lingenfelder je video kroz prozor “telo koje je ležalo na krovu hotela”.Vratili smo se na stepenice i izašli smo na parking. Svuda oko samo ruševine. Na ulici je bilo “bezbroj papira i puno cipela”.

Gore navedena priča vezana je za 11. Septembar 2002, kada su teroristi uništili “Kule Blizankinje”u Nju-Jorku.

Zadatak:

Opišite ovaj sadržaj na vaš način, pretvarajući parafraziranja u pune citate, pune citate u delimične ili u para-fraziranje.


www.imk-ks.org

KoNFERENCIJa za ŠtaMPU (1)Intervju KZŠ

• Za razliku od drugih oblika planirane afirmacije, intervju je stvarno rizičniji od, recimo, konferencije za štampu.

• Razlog je prost, radi se o prirodi komunikacije. Intervju se uvek odvija oči u oči, i za razliku od KzŠ, nema “protokol”, plan, često se može okrenuti u “nepredviđenom “ pravcu koji može biti neu-godan.

Konferencija za štampu, šta je to!?

Konferencija za štampu je kolektivni intervju sa zvaničnim licima ili poznatim javnim ličnostima, u većini slučajeva zbog nekog događaja (političkog akta, festivala, otvaranja klubova, utakmice). Koristi se da se po-nude aktuelne informacije širem spektru medija, za jedno kratko vreme i istovremeno. Ovaj oblik može biti i redovni oblik komunikacije službenih osoba sa javnošću, preko novinara.

1) Da li vredi ići na konferencije za štampu?

* Neke ne zaslužuju. Ako je moguće, pokušajte da prethodno dobijete što više informacija. Ako je konferen-cija “niskog karaktera”, možda možete pisati nekoliko dela, na bazi onoga što ste dobili od organizativne iz-jave za štampu/faks/e-mail itd. (npr.: konferencija KPA-s, KFOR-a, ICO- a, EULEX-a, UNMIK-a, Parlamenta/Vlade, Skupštine Opštine). Nemojte dozvoliti da vas vode...

2) Da, vredi ići. ali, šta hoću od nje?

* Obično ćete imati na raspolaganju neki štampani materijal. Ako ga ne nađete, tražite ga. Ako vam organiza-tori kažu da nemaju dovoljno materijala, potrbno je usprotiviti se i na lep način im dati primedbu da je trebalo da pripreme više materijala... Često ćete primetiti da će se pojaviti dodatni materijali. Obično će vam trebati kratki, kvalitetni intervjui sa glavnim sagovornikom (sagovornicima) koji pokriva/ju glavne tačke. Da bi dobili intervju, treba da se približite sagovorniku (sagovornicima) sa diktafonom/kamerom koja funkcioniše!

3) zašto je toliko daleko... Ne mogu se približiti...!?

* Nemojte dozvoliti da vas uhvati panika. Pre nego što počne akcija, razgovarajte sa organizatorima, kažite im da ste radio reporter i da vam je potreban jedan intervju. Kažite im da je sto veoma daleko i da ne želite da snimite ceo sastanak, nego da vam treba samo nekoliko odgovora, oči u oči. Koja je svrha konferencije za štampu? Da dozvoli novinarima da stignu do priče.

Ako hoćete publicitet na radiju, najbolji publicitet stvara intervju, itd. Nađite jedno odgovarajuće mesto, neko mesto gde verujete da može proći neki zvaničnik, i postavite vaše pitanje glasno, dok prolazi pokraj vas.

Mnogo novinara je uspelo da na ovaj način dobije vredne izjave od zvaničnika. Visoki zvaničnici su naviknuti sa prisustvom medija. Najgore što mogu učiniti je da vas ignorišu. Ako se neko žali na ono što radite, imate neosporavajuću zaštitu: vi samo radite vaš posao.


4) ah, ne... stigao sam veoma kasno! Propustio sam važne stvari...!?

*Nemojte se uznemiravati. Još uvek imate vremena da probate sa intervjuom, da niko ne sazna da se niste dovoljno spremili: “Koja je po vama najvažnija stvar ovog sastanka?“, “Šta kažete ljudima koji se ne slažu sa vama po ovom aspektu?“, “Koji je sledeći korak na ovom polju?

5) Dobio sam intervju, šta sad?

*Da li je intervju snimljen? Ako nije, ponovite ga. Ako je konferencija za štampu naglasila neku novost, kon-troverzna mišljenja, optužbu, odbranu, statistiku itd. Tražite telefon i odmah pošaljite jedan kratak izveštaj. Ne treba biti razrađen izveštaj, za početak je dovoljno samo nekoliko redova. Važno je da ćete vi preneti telefonski izveštaj veoma vrzo, i time, ćete preneti takođe osnovne detalje konferencije za štampu.

6) tražite prevodioca?

• Insistirajte da se prevodi...• Posebno na konferencijama stranih predstavnika (OEBS, KFOR, ICO, EULEX, UNMIK...)• Upotreba lokalnih jezika i engleskog... Neophodno!!!!!


www.imk-ks.org

2TEHNIKE INTERVJUA

Pripremio: Mustafa Balje

Trener predmeta: Mustafa Balje


tehnike intervjuaIntervju*, šta je to!?

Intervju je razgovor novinara sa nekom osobom, u cilju objavljanja istog. Oblik dijaloga istraživačkog novinarstva, gde novinar postavlja pitanja a osoba koja se intervjuiše odgovara.

Razgovori sa izvorima je ključ velikog dela novinarskog rada. Najbolje je koristiti intervju da bi videli reakcije i tumačenja a ne da bi skupljali činjenice. Dobar novinar skuplja činjenice pre intervjua...

* (Spada u najkoplikovanije oblike istraživačkog novinarstva a sigurno i najzloupotrebljivaniji)

tv, radio, novine, internet...

* Televizija je najzahvalniji medij za intervju, i veoma uskoro, to može uraditi i internet, kada se ubrza dostava multimedijskih podataka.* Najteže je kada se intervju objavi u novinama, zbog ograničenja medija i nemogučnosti onih koji primaju, da vide i čuju sagovornike...

vrste intervjua...

otkrivanje nečeg drugog (Rutinski interviju može nam poslužiti kao izvor veoma važne vesti) Profil (ako želimo da osobu predstavimo u potpunosti, onda trebamo da imamo puno informacija o noj

samoj...) Istraživački interviju (novinar proverava činjenice kao sudija u sudnici)

Celokupni i direktni intervju

Itule i anderson razlikuju dva osnovna tipa intervjua, a njih određuje tema o kojoj se radi i osoba sa kojom se razgovara. To je postepeni intervju (levak) direktni intervju (naopački levak).

Postepeni – Počinje se opštim pitanjima o čoveku, instituciji, a zatim se postavljaju direktna ili neugodna pitanja. većina postepenih intervjua u časopisima retko sadrži neugodna pitanja (sa sportis-tima, zvezdama estrade, umetnicima...). Posebno ako sagovornik nema iskustva sa intervjuima. U ovim slučajevima dužina intervjua nije važna...

Direktni – Novinaru ne pada napamet da ide indirektno, nego odmah počinje sa provokativnim pitanjima. Neki mediji praktikuju samo ovu vrstu interviua , ali loša strana ove vrste je da sagovornik može odbiti da odgovori, i prekinuti razgovor...

Personalitet i sposobnost novinara...

Proces intervjuisanja je veoma ličan, i lične osobine novinara, kao što su ljudska bliskost, inteligencija i znatiželja, njega pre svega čine dobrim voditeljem razgovora...


www.imk-ks.org

Veoma je važno da se savlada veština postavljanja pitanja, jer razgovor koji se dobro vodi, može dovesti do otrkivanja novih podataka, jasnih stavova pojedinca, koji se mogu iskoristiti kao izjave, delovi opširnijeg teksta, ili ih objaviti kao intervju...

Ako ne postoji odnos poverenja sa osobom koja se intervjuiše, teško da će ta osoba odgovarati opušteno i iskreno. Zato, najbolje je da se razgovor održi u neformalnim okolnostima, kada je to moguće...

Izbegavajte intervjue preko elektronske pošte ili preko telefona, uvek kada možete naći sagovornika...

Glavni urednik jednog američkog časopisa je poslao jednog novinara da intervjuiše glumicu Vivien Leight koja je igrala glavnu ulogu u filmu “Prohujalo sa vihorom”. Prvo pitanje novinara na premijeri filma je bilo: “Koju ulogu igrate”, što je dovelo do neposrednjeg prekida razgovora.

Pitanja koja prvo sebi postavljamo...• za koga radim intervju (ko čita/gleda/sluša medij za koji se radi)?• zašto radim intervju (koja je glavna tema, zašto je ona važna za korisnike medija)?• zašto razgovaram upravo sa ovom osobom (šta znam o njoj, zašto je baš ta osoba ona koja će mi

dati sve informacije)?• Da li osoba koju intervjuišem ima internet stranicu za predstavljanje i da li se nešto pisalo ili u

medijima o ovoj osobi? „Imena čine vest “ je jedna od tradicionalnih izjava novinara.• Šta znam o sagovorniku/sagovornici (o njegovim /njenim nadležnostima oko teme koju ćemo raz-

viti, kakva vrsta sagovornika/sagovornice je on/a, kakva osoba je)?• Koliko vremena imam do intervjua da bi sve ovo otkrio?• Šta treba da znam o temi razgovora pre intervjua (ne bi bilo loše da se prisetim pet pitanja novi-

nara: ko, šta, gde, kad i zašto) ?

• Kako da “izvučem” od sagovornika/sagovornice ono što mi je potrebno da znam (koja pitanja i koji redosled me vodi do situacije gde govorimo prirodno o temi intervjua)?

• Gde će se održati intervju i u kojim okolnostima?• Koliko treba trajati intervju da bi pokrili sve teme o kojima želim razgovarati sa sagovornikom?• Koliko prostora /vremena imam za intervju (odvojeno za novine/program)?• Koji je „plani B“ (ako sagovornik ne dođe, ako ne odgovori kako treba na nijedno pitanje, ako je

dosadan...)?• Koliko vremena imam posle razgovora da bi pisao/montirao intervju?• ako snimam intervju, da li je oprema spremna?

Dalje pripreme...

• Istražujte temu na kojoj radite!• Naučite nešto više o osobi sa kojom ćete razgovarati!• Informacije o biografiji!• Istražujte knjige ili tekstove koje su oni pisali!• Pripremite pitanja!• Sortirajte pitanja prema važnosti!• Prvo jednostavna pitanja, zatim teža!• Nemojte zaboraviti ugao vaše priče: da li su odgovori u skladu sa vašom temom!• Nemojte gubiti vreme tokom razgovora: nemojte postavljati pitanja, ako odgovore tih pitanja

možete naći na drugom mestu!

Početak intervjuisanja...• Realizujte bazu!


• Koliko vremena imate?• Koja je tema razgovora?• Koje izvore imate?• Potvrdite ime i zvanje sagovornika • stvorite dobne odnose: pre intervjua, razgovarajte o drugim stvarima,• opustite se…• Pokažite zainteresovanost: jezik tela pomaže sagovorniku da bude otvoreniji.• U vezi priče- probajte da pokrenete lične odgovore, anegdote...

vrste pitanja

• Pitanja sa otvorenim zaključkom: uopštena, dozvolite sagovorniku da priča!• Pitanja sa zatvorenim zaključkom: specifična pitanja sa specifičnim odgovorima• “Da” ili “Ne”...• Pitanja koja slede: da bi se pitanja proširila...• Pitanja uputstva: (ljudi su se naljutili, zar ne?)• “Putujuća” pitanja (Šta mislite o ceni kafe? O svetskoj recesiji... O EULEX-u na Kosovu…?)

Praktični trikovi...

- Slušajte sagovornika! - Da li su odgovori potpuni: da li ima potrebe za više pitanja? - Da li vas odgovori vode na drugi teren, ali ste na pravom putu? - Pripremite se psihički za novi ugao vaše priče i za nova pitanja. - Slušajte pažljivo neku dobru rečenicu, zaključak ili način odgovora. - Trebate biti svesni boje glasa i govora tela sagovornika. - Da li izbegava pitanja? - Provocirajte vašeg sagovornika da bi dobili ono što želite! - Insistirajte na odgovorima! - Postavljajte više specifičnih pitanja. - Vratite se na ta pitanja ali u drugom obliku. - Ako ne razumete odgovor, recite to. - Ako nekad igrate ulogu ‘neznalice’ dobićete najbolje odgovore. - Kontrolišite se. - Sagovornik vas ne sme oduševiti, posebno neki VIP ili slično. - Nemojte dozvoliti da sagovornik izađe iz teme. - Nemojte ulaziti u debate. - Na kraju, potvrdite broj telefona, e-maila

zapisi...

- Kamera/diktafon ili pisanje skraćenicama... - Koliko dugo čuvate beleške - video/tonske/pisane!? - Gledajte/slušajte/čitajte vaš materijal odmah posle intervjua!!! - Da li ste u stanju da ih vidite/čujete/pročitate!? - Da li ima nejasnoća? - Dodajte (rečenice) reči u citate koje ćete možda iskoristiti.

osetljive teme...

- Zabrinuti ljudi, siromasai, ili nesrećni ljudi. - Razgovori sa decom... - Osetljive teme - etika, vera, rasa. - Rat, rasni ili etnički konflikti. - Razgovor na drugom jeziku i izbor dobrog prevodioca.


www.imk-ks.org

Pripremio: Mustafa BALJE, [email protected],044185099

saveti za kvaLitetan interviju1. Saznajte sve što vas interesuje o svom sagovorniku pre nego što stupite u kontakt sa njim/njom.2. Razmislite o njegovim/njenim pogledima o različitim pitanjima. Šta je motivisalo njega/nju za taj razgovor?3. Pazite da ne zapadnete u zamku. Potrebno je znati koja ćete pitanja postaviti ili šta ćete reći da bi ublažili sit-uaciju?4. Sami dogovorite interviju. Izbegavajte posredništvo, zato što razgovori dogovoreni putem posredništva, gotovo nikada nisu uspešni. Ono što možete tražiti od posrednika je, da poruči licu kojeg nameravati intervjuisati, da vas nazove ili kontaktira.

5. Kada pozovete nekoga, prvo recite: Dobar dan, ja sam iz (novina ili radija). Da li imate minutu slobodnog vremena? Ovaj način obraćanja će vam se sigurno isplatiti.6. Ne započinjite razgovor ako sagovornika niste opustili i oslobodili svih strahova.7. Za početak, ponudite mu/joj po nešto. Na primer: “Rećiću vam šta sam ja saznao do sada”.8. Ako je sagovornik spreman na razgovor, onda i vi treba da budete spremni. Sagovornik može olako da promeni mišljenje, ili neko može vrišti pritisak na njega/nju da odustane od intervijua.9. Ne donosite olako odluke vezane za tu osobu. Ponašajte se prema njemu/njoj kao da je dobar prijatelj nekoga koga vi veoma puno cenite.10. Ne predstavljajte se lažno i ne dajte obećanja koje ne možete ispuniti.11. Budite fer u bilo kojoj situaciji, osim ako ste veoma spretni “lažljivac”, a u tom slučaju promenite zanimanje.12. Ne plašite se da nećete znati sve. Nije neophodno da dobar novinar zna sve. Vi ste novinar koji uči tokom celog života.13. Gledajte sagovornika u oči i pokažite zainteresovanje za to što on/ona priča.14. Da bi ste dobili dobar citat, NE postavljajte pitanja. Umesto: Recite mi nešto o vašem obrazovanju ... ““ Ono što mi brinemo o vašoj pozvanosti ... ““ Opišite vašu reakciju na ... “ “ Recite ono što se dogodilo pet minuta pre događaja“. Umesto toga postavite nekoliko pitanja koja će vas dovesti do željenih odgovora i razrade teme: „Recite mi nešto o vašem obrazovanju...“...“interesuje me vaša povezanost sa...“...“opišite svoje reagovanje tokom...“...“recite mi šta se dogodilo pet minuta nakon dogadjaja, setite se sitaucije...”15. Ne postavljate pitanja na koje su odgovori samo DA ili NE, ili koji izisukuju odgovor: “Da li možete...ili ....med-jutim, ali...”.16. Kada vaš sagovornik prestane govoriti, sačekajte najmanje trideset sekundi u tišini. Dopustite sagovorniku da tokom ove pauze uoči da treba nastaviti sa pričom. Najbolji odgovori i citati dolaze iz izlaganja sagovornika a ne kao odgovor na vaša pitanja.17. Pažljivo slušajte šta priča sagovornik. Ne brinite se o narednim pitanjima. Ako pažljivo slušate, pitanje ce doći samo po sebi.18. Ako se ne možete setiti koje sledeće pitanje da postavite, onda recite: “Hmm, interesantno. Recite mi nešto više na ovu temu ili po ovom pitanju”.19. Nemojte prethodno pisati pitanja. Ako već treba pisati pitanja, onda napišite samo glavne tačke i glavne reči kako bi ste se podsetili tokom razgovora.

20. Tokom razgovora nemojte prekidati sagovornika.21. Gestikulacijom pokažite da se slažete sa sagovornikom.22. Pitajte sagovornika koji je bio njegov/njen stav pre dešavanje nekog važnog dogadjaja.23. Pitajte ga/je o negjovim/njenim osećanjima što se tiče dogadjaja.24. Pitajte je/ga šta je tada mislila/mislio o tom dogadjaju. Šta misli sada?


25. Uvek ostavite dovoljno mesta za snimanje pre zvaničnog dela. Uvek imajte uključenu kameru i spreman diktafon za izjave koje se daju pre ili nakon razgovora.26. Uvek postavite pitanje sagovorniku o tome koga možete kontaktirati u slučaju da su vam potrebne dodatne informacije.27. Pohvalite sagovornika kada god vam se pruži prilika. Ona/on će biti spremniji/spremnija na buduću saradnju.28. Ako ste u mogućnosti, pozovite osobu sa kojom ste razgovarali i zahvalite joj/mu se (ili im pošaljite poruku).

29. Informišite sagovornika kada će se objaviti njegova/njena priča.

Glavni interviju – kako da se pripremimo, da se organizujemo i vodimo razgovor

1. Veoma su važni uslovi i okolnosti pod kojima se odvija razgovor (mesto, vreme, okolnosti, kako vas doživljava soba koju intervijuišete)

2. Stavite do znanja sagovorniku koje su negativne posledice ako on/ona ne pristane na razgovor. Stavite mu/joj do znanja da nećete odustati od teme i da naknadno demantovanje informacija vezanih za temu neće imati isti značaj.

3. Stvorite poverenje kod sagovornika:- nemoj biti agresivan- izbegavaj škakljive(provokativne) reci

- objasni da si tu zbog posla a ne zbog privatnih pitanja ili tema

4. Upotrebi kratke rečenice: jedno pitanje-jedan odgovor

5. Insistirajte na jasnim odgovorima – “dekodiraj” profesionalni jezik koji sagovornik upotrebljava

6. Ne izbegavajte pitanja koja vam na prvi pogled izgledaju, “površna”. Odgovori mogu da budu veoma važni!

7. Pripremite listu pitanja koja trebate postaviti (i u slučaju kada neko od postavljenih pitanja može dovesti do završetka razgovora)!

8. Kontrolišite razgovor, ne dopustite sagovorniku da promeni temu!

9. Pripremite se da zaustavite sve pokušaje sagovornika da poremeti tok razgovora!

10. Uvek tražite dodatne odgovore!

11. Uvek pitajte: Zašto? Kako?

12. Pokušajte da predvidite kako će na vaša pitanja reagovati sagovornik!

13. Zatražite od sagovornika sa razjasni svoje neodumice!

14. Ne prihvatajte opšte izjave, tražite od sagovornika da bude konkretan!

Mesto razgovora: Umetnost intervijuisanja Eric Nalder


www.imk-ks.org

Priprema

Istraživanje: Bez obzira da li imate na raspolaganju pet minuta ili pet dana, istražite sve što možete o toj osobi i odredjenoj temi. Upotrebite internet i prelistajte novine. Razgovarajte sa ljudima koji su bliski sa osobom koju intervijuišete. Čitajte odluke sudova. Dobro pripremljeno pitanje je najbolje pitanje. Dobro pripremljen novinar je dobar novinar.

Plan: Pripremite taktiku. Diskutuje o noj sa kolegama. Koga prvo treba da intervjuišete? Gde će se odvijati interviju ? Koliko vremena imate na raspolaganju? Da li ćete snimati interviju? Obično, najbolje mesto za interviju je radno mesto sagovornika. Medjutim, ako sagovornik ne želi da priča o korupciji u svojoj firmi, najbolje je da ga pozovete na kućni telefon. Ako je sagovornik nervozan, onda se preporučuje da sa sagovornikom odete u šetnju. Poziv na ručak, znači da sagovornik treba da sa vama provede najmanje jedan sat. Interviju preko telefona nije poželjan, ali se nažalost najčešće upotrebljava.

Priprema: Na papiru zapišite glavna pitanja – ne više od jedne reči za svaku temu koju ste planirali da obradite i postavite pitanja. Složite papire tako da ih ne prelistavate tokom odvijanja razgovora. Pripremite sveobuhvatno pitanje, u slučaju da sago-vornik odbija da odgovori na specifična pitanja. Pripremite fotoreportera ili novinara na zajednički rad.

Osobne pripreme: zamislite uspešan interviju. Pripremite se za njega kao sportista pred meč. Možete dozvoliti sebi da budete skeptični ali nikako cinični. Verujte u sebe i uspećete!

Bezvoljni sagovornik

Razbijte led: Pošto ste ispunjeni pozitivnom energijom, budite pažljivi i otvoreni prema sagovorniku.. Direktno predstavljanje je uvek najbolja opcija. Trebate biti otvoreni i hrabri. Nikada ne lažite.

Održite kontinuitet razgovora: kada vam se vrata zalupe pred nosom, treba da budete snalažljivi i pronadjete zajednički jezik. «Vidim da imate psa, i ja takodje imam psa. Psi su čudni...pre nekoliko dana...». Cilj je da navedete osobu na razgovor, o bilo čemu, a onda će početi razgovarati i o tome što vas interesuje.

Trebate da udovoljite drugoj strani: U momentu kada sagovornik želi zalupiti slušalicu, trebate mu objasniti temu o kojoj pišete, ono što ste već saznali kao i ono što očekujete da postignete putem razvijanja i obrade odredjene teme. Treba da se prethodno pripremite.

Neka oni razgovaraju o drugima: donesite listu svih osoba koje će učestvovati na intervijuu. Listu plata. Tefefonski registar. Vašu osobnu listu. Pregledajte listu zajedno sa sagovornikom. Ljudi uvek lakše razgovaraju o drugima. Na taj način pričaju o sebi ali i o svojoj organizaciji i na taj način možete onda početi da vodite razgovor u pravcu koji vama odgovara.

Nije važno: Na odgovor «Ne mogu da komentarišem» odgovorite da vam je potrebna njegova/njena pomoć, da je razgovor sa vama poverljiv i da neće uticati na percepciju o tom pitanju, da ćete razgovarati i sa drugima i da je razgovor sa dotičnom osobom samo jedan u nizu koji ćete vi oragnizovati (naravno, samo ako je to istina). Sve to možete reči staloženo i mirno, ali ne popuštajte i insistirajte da dobijete svoj odgovor.

Predložite alternative. Nemojte biti konfliktuozni. Vodite razgovor. Ne dopuštajte da se razgovor završi, nastavite sa razgovorom. Odgovorite na «plašim se da vam odgovorim» sa izraženim emocijama i rečima ohrabrivanja za sagovornika (ako su reči ohrabrivanja iskrene). Neka vam ljudi kažu koji je problem, a vi ga pokušajte shvatiti. Predložite jednostavnu temu, kao na primer «da li možete da opišete svoj posao» ili «recite mi nešto više o vašem gradu. Polako ćete postići ono što želite.


Političar ili neka druga veoma značajna ličnost: Kada neka važna ličnost ili zvaničnik vlade vam odgovori “ nemam ko-mentara” onda treba da veoma pažljivo, kako ih ne bi uvredili, reći da ovakve izjave nisu baš pogodne za javnost. “ Molim vas, da razgo-varamo o tom pitanju. Recite mi nešto više samo po tom i tom pitanju”. Na kraju im možete reći da ćete vi raditi na priči, sa ili bez njihovog pristanka . Objasnite im da želite istinu i da im možete pokazati materijal pre objavljivanja i šta konkretno sadržati taj materijal (tokom pripreme postarajte se da prikupite sve potrebne kontakte).

Indirektni putevi (načini): Ako soba ne pristaje na razgovor, onda odite do nekog drugog lica koji radi sa njim/njom u kancelariji. Dobićete više informacija i možda i navedete osobu na razgovor.

Anonimnost: Nemojte uzeti zdravo za gotovo sve informacije koje vam se serviraju. Potrebno je ubediti ljude da stoje iza svojih izjava koje vi možete potvrditi. (Informacije koje vam sagovornik da, a koje su poverljive, ali on/ona ne želi da i h objavite, ne možete ubaciti u priču. Izbegavajte tu vrstu informacija; one su gubljenje vremena)

Pritisak: Ako sagovornik insistira da da više informacija, onda probajte da se dogovorite da ćete opširnije razgovarati kasnije. Vodite beleške. Pri kraju intervijua, odaberite pitanja koja nisu škakljiva i nastojte da dobijete odgovore na njih: »Ovo je što ste rekli. Zašto to niste izjavili zvanično, zašto ne stojite iza vaše izjave?! Ako se vaš sagovornik složi da izjava bude objavljena pod njegovim imenom, onda nastavite pitati da li možete objaviti i druge izjave koje je prethodno sagovornik okarakterisao kao poverljive. Ako soba insistira da ostane anonimna, onda poštujte to.

U ime istine: Neko će vam ispričati samo deo priče i onda se povući. Ili se može desiti da znate da priča ima još elemenata a da vam ih sagovornik ne otkriva. Možete probati reći “do sada ste mi dosta informacija dali (ili već sam znao to). Bilo bi dobro ako bi ste mogli da mi ispričate ostatak priče. Sigurno ne želite da dodjemo do pogrešnih zaključaka. Ni ja ne bih želeo/želela da pogrešim.»

Bez pitanja, molim vas: ponekad je bolje da iskažete stav i mišljenje a ne postavljati pitanje. Pročitajte nešto od doku-menata koji su vam na raspolaganju. Pitanje se može završiti odgovorom “da” ili “ne”. Pročitajte nešto od dokumenta ili ponovite ono što ste prethodno rekli. Pitanje se može završiti odgovorom “da” ili “ne” . Jednom sam rekao policajcu, kojeg sam intervijuisao, nešto što nije bilo tačno, i tako sam izvukao nekoliko informacija od njega.

Upotrebite svoje znanje: Umesto da upitate zvaničnika da li zna da li postoje zlostavljanja ili zloupotrebe, pitajte ZAS-TO su izbacili s’posla zvaničnike koji su otkrili ovu informaciju. Postavljajući ovo pitanje, vi na neki način pokazujete da glavno pitanje znate i znate šta se dešava iako ga niste potvrdili. Sagovornik će nakon toga početi da vam odgovara i da vam priča svoju verziju priče.

“Ne snalažljiv” novinar”: fer je da naznačite da vam je potrebna pomoć: “Ko će nam pomoći u ovome” ako vi nećete.

Probajte ponovo: Kada vam se zalupe vrata pred nosom, pokušajte nakon nekoliko dana ili nekoliko nedelja. Nastavite pokušavati. Ljudi mogu promeniti mišljenja, a ako je nešto veoma važno probajte ponovo nakon godinu dana, ne odustajte.

Hronologija: Potrudite se da vam sagovornik hronološki da potrebne informacije. Na taj način ćete jasnije saznati šta se dešava. Takodje, na taj način možete organizovati interviju kao što sredjujete nered u vašim ormanima.

Zivotna priča: Možete poželiti da čujete životnu priču nekoga iako ne nameravate da je zvanično upotrebite. I kada radim interviju sa advokatom ili vladinim zvaničnikom, zapišem njihovu životnu priču, ako imam vremena. Na ovaj način možemo dobiti veoma važne informacije koje nam mogu pomoći da što bolje postavljamo pitanja koje smo predvideli da postavimo.


www.imk-ks.org

Logika: Slušajte samog sebe, pratite vašu logiku i tok stvari. Pratite vaše instinkte. Ako postoji nešto što ne shvatate, onda tražite da vam se objasni. Ako soba upotrebljava logiku A_C_D, zatražite da se uključi i B elemenat. Možda se glavna informacija nalazi baš u elementu B. Nema neugodnih pitanja, neugodni mogu biti samo odgovori.Kako i kada: Kada sagovornik kaže nešto važno, vi postavite pitanje “otkud znate za to?”. Na taj način pokazujete pov-erenje, i možete saznati puno informacija i od ostalih izvora. Nastavite sa pitanjem “Kako ste to saznali?”, kao i postavite pitanje ZASTO radite to što radite, umesto da pitate samo ZASTO .

Hipoteza: Kada osobe stignu do ključnog momenta u svojim pričama, usporite ih i savetujte ih da pričaju sporije. Pitajte ih gde su bili odredjenog momenta, šta su radili, šta su obukli, kolika je bila npr temperatura i da li se sećaju da li su npr. susedi bili glasni. Onda predjite na današnje vreme i pitajte, npr:

«Šta radite sada, čime se bavite? Šta na to kaže vaš prijatelj?». Pokušajte da zajedno sa sagovornikom prevazidjete stvorenu situaciju. Ova teknika može se pokazati neefikasnom na početku. Ljudima je u većini slučajeva lakše da pričaju priču u apstraktnim tonovima. Stavite im do znanja da to nije dovoljno. “probaću, ali još ne mogu opisati dogadjaj. Povedite vi mene kroz vašu priču”. Tako ćete moći videti srž priče, ne samo niz argumenata.

Primetite detalje: Pažljivo posmatrajte sredinu u kojoj se nalazite, i radite to uvek i sistematično. Posmatrajte zidove, radni sto, uočite nešto prepoznatljivo kod vašeg sagovornika. To će vam dati dodatnog materijala za istraživanje činjenica oko vaše priče. Zapišite to što uočite. Upotrebite to za interviju; pitajte sagovornika za detalje.

Spontanost: Ako se nadjete na mestu dogadjaja, pustite da dogadjaj teče sam od sebe. Širom otvorite oči i uši i pripremite se za neočekivanu promenu toka dešavanja .

Telefon: Ako niste u mogućnosti da budete na mestu dogadjaja, zamolite sagovornika s’druge strane telefona da vam opiše šta se dogadja. To će vam pružiti mogućnost da na neki način se nadjete na mestu dogadjaja; možete ohrabriti ljude da vašu priču pričaju u nekoliko dimenzija. Dogadjaji se trebaju nastaviti.

Verujte svojim ušima: Mi pričamo puno tokom intervijua. Naš izvor je jedna priča. Trebate biti neutralni kada počinjete sa razgovorom i da budete otvoreni prema novim idejama. Tako nastojite i da se ponašate.

Istražujte i druge izvore: Dok radite na intervijuu, trebate obratiti pažnju i na druge izvore. Sastanite se sa asistent-kinjom, pomoćnikom i saradnikom i zapisujte ono šta vam oni govore.

Priča (priznanje): Pitajte sagovornika za osobe koje ga/je podržavaju. Pitajte ih o osobama koji je/ga kritikuju. Onda ga pitajte kako on/ona gleda na informacije, to će pomoći u prikupljanju budućih informacija. Pitajte osobu da li je nekada bila izbačena s’posla ili škole, da li je optužena za nešto, da li je vozila pod dejstvom alkohola, da li mu je ikad sudjeno. Ovo su svari koje su zabeležene, i mala je verovatnoća da će sagovornik da vam slaže o njima.

Lažljivci: Ako primetite da vas neko laže, pustite ga/je da završi svoju priču. Nemojte je prekidati, osim u slučaju kada tražite dodatne informacije koje su relevantne za vašu priču. “Lažljivci” imaju potrebu da prepričaju svoju priču u potpunosti, do kraja, zato što misle da će na taj način da ubede sagovornika da je njihova priča tačna. Pažljivo slušajte i zapisujte. Znajte kako možete da uhvatite “lažljivca” i kada će on/ona početi da shvata da vi znate da ne govori istinu, i tada će početi da govori istinu.

Nemojte im se pridruživati: Pokažite razumevanja, ali nemojte držati bilo koju stranu. Nemojte ignorisati i biti neko ko ne želi doprineti odvijanju razgovora. Ne dopuštajte da neki političar na primer tokom razgovora vam kaže: “Ne slažem se da uzmem novac od tih ljudi”. Vi trebate reći:” Možda je tačno a mžoda nije, ali ja vas pitam, da li ste kojim slučajem uzeli novac od tih ljudi”.


Nemojte im pružiti informacije: Budite pažljivi da sagovorniku ne otkrijete odjednom sve informacije. Na taj način, vi ćete saznati više. Policajci bi rekli: “Ne pitajte osobu da li je videla crveni auto, pitajte je šta je videla”.

Pitajte ponovo: Ponekad se isplati da istu osobu pitate nekoliko puta o istoj stvari. Svaki put kada sam razgovarao sa njim, jedan zvaničnik mi je dao četiri verzije o stvarima koje su se dešavale tokom zvaničnog putovanja.

Odraz: Vratite se svojim beleškama. Onda uradite drugi interviju. Informišite svojeg sagovornika o vašim zaključcima, ispravite svoje greške. Odradite interviju još jednom, ako je potrebno. Osobno mislim da je dobro da se vratimo nekoliko puta priči kako bismo potvrdili tačnost priče.

Osvežite, oživite priču: Ako vam tokom razgovora padne napamet neko čudno pitanje koje je takodje važno, postavite ga. Jednom sam uspeo da tokom telefonskog razgovora sa osobom u Tivtu, je ubedim da pričam i sa prijateljima koji su se nalazili u njegovoj blizini i dobio sam odgovore o dokumentima od strane prijatelja .

Dobijte potrebne informacije: Ljudi nisu svesni svih informacija koje poseduju i znanja koje imaju. Trebate se voditi nji-hovim umom. Zamislite sagovornika kao jedan pun sud koji trebate da ispraznite.

Poštenje: Ne predstavljajte se lažno. Možete propustiti neku informaciju, ali bolje je da znate više informacija i to će vam pomoći u sastavljanju vaše priče.

Vodite razgovor: Interviju nekada može da izgleda kao običan razgovor, ali vi iz njega trebate da izvučete informacije koje su vam potrebne. Držite razgovor pod kontrolom, vodite ga, ali se nemojte imponovati, ni svojim stavovima ni svojim idejama.

Budite fleksibilni: Iako mislite da ste otkrili srž razgovora, nemojte stati. Ponekad intervijuu je uspešan kada se poremeti tok razgovora. Istražujte pravu istinu a ne onu koja vama odgovara.

Osobine: Svi treba da imaju svoje osobine. Neka dodju do izražaja vaše osobine (pod uslovom da su kvalitetne).

Otvorena pitanja: Na kraju razgovora možete pitati sagovornika da li ste možda zaboravili da postavite neko pitanje, i da li bi nešto sagovornik želeo da doda. Ponekad vaši sagovornici imaju da kažu više od postavljenih pitanja.

Potvrdite: Pošto se priča objavi, nazovite sagovornika i pitajte ga za mišljenje. Na ovaj način ćete dobiti ideje za nove teme.

Interviju – opšta pravila

Pitanja treba da budu jasna. Iako je to na prvi pogled nešto veoma jednostvano, novinarima se često dešava da zabo-rave pitanje, ili da zakomplikuju pitanje dok ga postavljaju. Snalažljiv sagovornik treba da zna kako da dobije na vre-menu kako bi izvukao što više informacije koje su mu potrebne za svoju priču. Pitanja treba prethodno pripremiti kako ih ne bi zaboravili tokom razgovora. S’druge strane, nije prihvatljivo da uvek čitamo pitanja sa papira.Šta je “Off the Record”? Etika nas obavezuje da precizno odredimo sta je “off the record” tokom razgovora i to se treba poštovati. Podaci koji su prikupljeni na taj način nam mogu služiti za prikupljanje ostalih informacija. Sagovornika treba obav-estiti kada počinje razgovor, kada će se razgovor početi snimati, za šta će se upotrebiti informacije koje ćemo prikupiti, i kada će se emitovati pripremljena priča.


www.imk-ks.org

Jedno pitanje – jedan odgovor. Jednostavno – ako postavimo više pitanja u isto vreme, sagovornik će odgovor-iti na ono koje se njemu više svidja a ne na ono koje odgovara novinaru. Otvorena pitanja. Ako nije dovoljno da na pitanje odgovorimo sa “da” ili “ne”, pitanje se treba formulisati kako bi sagovornik mogao da da svoj odgovor.

Da se sačuva objektivnost. Ako niste baš najbolje raspoloženi prema sagovorniku i to se oseti ili vidi (po grimasama, tonom ili načinom na koji su postavljena pitanja) postoji mogućnost da publika primeti to i zauzme stranu. Takodje, publika može veoma lako da uoči kada novinar ide na ruku sagovorniku, i treba da budemo veoma pažljivi po tom pitanju, pošto možemo izgubiti poverenje gledalaca.

Nemojte sva pitanja postaviti na početku razgovora. Iako je etično da dopustite sagovorniku da unapred pri-remi odgovore, nikada nemojte sva pitanja da postavljate odjednom. Najbolje je da mu površno kažete koje su teme o kojima ćete razgovarati, kako bi sagovornik pripremio odgovore, kako bi se konsultovao sa drugim osobama ako je potrebno i kako bi planirao/la svoje vreme za odgovore.

Treba da budete uporni. Ako sagovornik nije odgovorio na postavljeno pitanje , onda pitanje treba ponoviti nekoliko puta dok ne dobijete željen odgovor, ili vam sagovornik kaže da odbija odgovoriti ili ne zna sta da vam odgovori. Poznat je primer novinara BBC kada je tri puta postavio isto pitanje sagovorniku a on je odbio da odgovori; u tom slučaju gledaocima je jasno da sagovornik odbija da odgovori na pitanje.

Saznajte sve činjenice pre razgovora. Dobar novinar na interviju dolazi spreman i poseduje sve informacije. Na ovaj način može da dobije što više informacija koje su mu potrebne za priču. Medjutim, novinar ne treba da naglašava koliko zna i da se time hvali. Znanja novinaru treba da zluže kako bi organizovao svoj razgovor a ne za hvalisanje. Novinar je predstavnik svoje publike – treba da postavlja pitanja publici i ne treba da je preterano informisan o temi, zato što publika može da postane nezainteresovana za razgovor.

Odaberite vreme koje odgovara sagovorniku. Nekolicina ljudi zna puno o temi i veoma su dobro informisani, ali nisu spremni da puno pričaju o toj temi. Drugi pričaju puno i mi ih ne možemo zaustaviti. Tokom pripreme za razgovor novinar treba da bude pripremljen na to. Ponekad je dobro da se interviju otkaže i pozove drugi sagovornik.

Veoma važno!!! Posao novinara se ne završava u momentu kada on postavi pitanje! Naprotiv! Uvek je potreb-no pomno pratiti odgovore, pošto iz njih možemo dobiti ideje za naš razgovor. U suprotnom, publika će primetiti da se novinar ne fokusira na pitanje koje postavlja nego na sledeće pitanje koje treba da postavi, tako da publika moze izgubiti intersovanje za interviju.

Deset zamki u kojima se može naći novinar tokom intervijua

Iako nam je veoma teško da poverujemo da postoje lekcije koje nas uče kako da dezorijentišemo novinara, kako da ga nateramo da ispadne smešan ili neinformisan, tokom treninga koji BBC organizuje za svoje novin-are, novinari BBC se pripremaju za različite situacije i vrste pitanja koje ih mogu uhvatiti u zamku. Svaka sličnost sa licima i različitim situacijama je namerna.

1. Ponizite novinara. To se može uraditi na nekoliko načina. Možete se našaliti na račun njegovih cipela, njegovog izgleda, ili mu reći nešto kao: “ ja sam to ponovio već nekoliko puta ali mi vi niste odgovorili niti komentarisali moj odgovor...”

2. Smejte se njegovom/njenom neznanju činjenica. Oni su veoma osetljivi po ovom pitanju. Odakle vam ova informacija? To je glupost.” “ Moram vam reći da bas niste dobro upućeni ili informisani”.


3. Odbijte svako pitanje. Bilo šta da te pita, odgovori kako hoćeš i kako si spreman. Na kraju će se predati. Ako imate sreće nećete ni primetiti šta se dešava i nastaviće sa čitanjem sledećeg pitanja.

4. Odbijte da odgovorite na pitanje.

5. Preuzmite kontrolu nad situacijom. Našalite se, postavite pitanja novinaru. Ne obraćajte pašnju na njihove pokušaje da vas odvuku od teme i da preokrenu situaciju u svoju korist. Pričaj kada želiš, o čemo želiš, i budi uporan.

6. Odgovorite na pitanje pitanjem. To nervira novinare. Možda ćeš imati sreće i oni će odgovoriti na tvoje pitanje. Nemoj biti iznenadjeni, samo nastavite sa pitanjima!

7. Namerno prometi njihov raspored (nemoj se pojaviti na vreme).

8. Laskajte novinaru/novinarki. Recite mu/joj da je postavio/postavila dobro pitanje. Recite mu/joj da je došao pripremljen i recite mu da i mate veliko poštovanje prema novinarima.

9. Pretite prekidom intervijua. Ako ti postavi pitanje koje ti se ne dopada, onda se ponašaj kao za želiš da napustiš prostoriju. On/ona će se iznenaditi i zaboraviće na postavljeno pitanje. Sledeće pitanje biće prijatnije.

10. Dajte primedbe na račun izgleda novinara. Recite mu da je trebao drugacije da se obuče, drugačije da sredi kosu. I muškarci i žene su veoma osetljivi na tu temu.

Nekoliko primedbi o radio intervijuu:

1. Emisiju možete često prekidati da bi dobila na dinamici.2. Odgovori koji su duži od četiri minute postaju dosadni, osim ako je vaš gost Elvis Prisli, koji je živ i kojeg ste uspeli da dovučete u svoju emisiju. Recite sagovorniku da je dobro ako odgovara kratko na pitanja.

3. Probajte da naglasite važne stvari tokom emisije. Za radio je veoma važan glas i način na koji ga upotrebljavate. Vaše lice kao i sagovornika niko ne može da vidi.4. Javite slušaocima sa kim razgovarate. Treba da znati da u svakoj sekundi, vaš program sluša na hiljade ljudi. Ako na početku razgovora ne možete najaviti gosta, onda probajte da na početku svakog pitanja oslovite imenom osobu koju ste pozvali na razgovor kako bi slušaoci uvek znali o kome se radi, npr: “Gospodine Limaj, vi kao ministar za telekomuni-kaciju...”

5. Ako sagovornik ne želi da odgovori na pitanje ni nakon trećeg ili petog puta – onda je vreme da date svoj zaključak po tom pitanju. Može se desiti da su se gledaoci tek tada uključili u emisiju i vi biste trebali da naglasite da ministar nije želeo da odgovori na postavljeno pitanje.

6. Tokom intervijua koji ide uživo, može se desiti da sagovornik ne želi odgovarati na pitanja koja počinju sa “Zašto...”. zato što tada ne mogu odgovoriti sa “da” ili “ne”. Drugačije od intervijua koji se snimaju prethodno i onda se pripreme za objavljivanje, tokom intervijua koji idu uživo, na početku pokušajte da postavite pitanje “zašto” i onda završite sa pitanjem koje počinje sa “da li je...”.


www.imk-ks.org

Ono što je za nas kao radio novinare veoma interesantno je da kada stvari krenu neočekivanim tokom u toku emisije, samo ste vi taj koji znate sta se zapravo dešava; slušaoci ne mogu da znaju koja je situacija u kojoj se vi nalazite u studiju. To i nije njihov posao. Za slušaoce je važno to što se emituje izmedju najavljene emisije i odjavne špice.


www.imk-ks.org

3RADIO NOVINARSTVO

Pripremio: Šaban arifaj

Treneri predmeta: Šaban arifaj sebiha Ramadjiku Ismet Hajdari


radio novinarstvo

Šta JE RaDIo

Radio, je medijum koji emituje glas na elektronski način. Osnovni elemenat radija je glas ili ton. Radio je prvi medijum za informisanje i zabavu. Reč radio potiče od reči radius što znači komuniciranje bez žica u odred-jenom prostoru.

Iz HIstoGRaFIJE NovINaRstva RaDIJa I tELEvIzIJE I PREDstavLJaNJE Na RaDIJU I tELEvIzIJI

Prvi pismeni dokumenti su nastali pre 4000 do 3000 godina pre Hrista u drevnoj Mesopotamiji. Govor u javnos-ti nakon pismenih dokumenta a govor preko radija puno gomina kasnije. Komuniciranje preko radija se smatra prvim načinom glasnog komuniciranja.Naučnici koji su radili na eksperimente koji su povezani sa radioemitovanjem su: Michael Faraday, Joseph Hen-ry, James Clerk Maxwell, Graham Bell, i William H. Preece. Osnivač radiotehnologije je italijan Guglielmo Mar-coni koji je osnovao radiofonksi centar Markoni 1895. On je otkrio glasnu aparaturu koja je emitovala talase do 20 kilometara. Dok aparat samog radija je otkriven 1909. Do Prvog Svetskog rata radio je upotrebljavan na vojničkim brodovima. U bivšoj Jugosllaviji, prva radio stanica je otvorena u Hrvatskoj. Radio Zagreb smo mogli čuti po prvi put 2926 godine. Na Kosovu, po g. Bashkim Ramadani koji se oslanja na informacije profesora Rrahman Paçarizi-ja, prvo emitovanje preko radija su uradili Englezi u Trepči, davne 1927 godine.Prva radio stanica na Kosovu je radio Prizren otvoren u jesen 1941 godine. 1942 godine sa radom počinje Radio Kosova u Prsitini, nastavljajući sa Radio Prizren-om od 5-tog februara 1945, u kojima su radili novinari Mustafa Shala i Qamil Nixha, i spikeri, Hyrije Hana i Tahsin Hoti. “Po različitim svedocima i činjenicama kojima posedujemo, 5 februara Radio Prizren je počeo sa emitovanjem programa na dva jezika: Albanskom i Srpskohr-vatskom. Taj dan označava rodjendan ili dan Radio televizije Priština”

I. PoČEtaK RaDIo NovINaRstva U svEtU, EvRoPI I Na KosovU -Prvi radiodufuzivni transmiter 1894 Bolonja Italija-Transmiter srednjih talasa 1905, Amerika-Transmiter kratkih talasa fm 1933 Amerika;

-Kosovo PRE zavRŠEtKa DRUGoG svEtsKoG Rata:

-Elektromagnetno emitovanje od strane engleza iz rudnika u Trepči;-Radio Prizreni, prvi radio 1941;(antena na minari džamije S.Paše)-Radio Priština, drugi radio 1942, pored gimnazije Sami Frashëri, kapaciteta 500 vat.-28 Novembra 1943 prvo direktno emitovanje proslave dana zastave.


www.imk-ks.org

-Kosovo, PRE PREUzIMaNJa vLastI oD stRaNE KoMUNIsta:

-Radio Prizren, 05 februar 1944; redovni program 05.02.1945 albankso-sprski; kasnije radio Priština;-RTP 1974 i regionalne radiostanice i TV-1998 počinju sa radom prvi nezavisni mediji Radio 21 i Radio Koha (program na internetu). - 4 januara 1999 u planinama Beriše, Radio Kosova e Lirë Radio Slobodno Kosovo);

RaDIo NovINatRstvo:

-Ne razlikuje se puno od drugih vrsta novinarstva; što se tiče cilja, funksionisanja ali razlikuje se po infrastrukturi i emitovanju. (radio, televizija, štampa i agencije vesti)

ČEtIRI vRstE NovINaRstva:

a.Štampa,b.Radio novinarstvo,c.Novinarstvo na televizijid.Novinarstvo vezano za različite agencije vesti;

PREDNostI:

-Nekada radio kao potreba za komunikacijom;-Sada vodeć poziciju što se tiče informisanja ima televizija;-U vreme kriza, ratova ili sukoba, više se sluša radio;-Rat na Kosovu je praćen od strane Televizije (albanske).- Zëri i Amerikës (Glas Amerike), Dojçe Wele (Deutsche Welle), Evropa e lirë (Slobodna Europa), BBC su bile radio stanice koje su se najviše slušale tokom rata.

NEDostaCI:-Radio ne prikazuje snimke; sve mora da se dočara rečima;-Informacije koje se emituju preko radija ne mogu čuti gluvonemi;-Slušaoci ne mogu sami da prate tok informacija kao u novinama, (ali, Radio Kosovo i Zëri i Amerikës (Glas Amerike) se mogu pratiti preko TV)

MEtoDE RaDa:

-Pripreme pre i tokom emitovanja;-Scenario;-Snimanje glasa na disk.-Montiranje;-Odabir muzike;

vRstE NovINaRstva:

a).INFORMATIVNO;


b.)ANALITIČNO;c.)UMETNIČKI DOKUMENTARAC;( kasnije ćemo pričati o tome)

d) VRSTE IZVEŠTAJA (VESTI):

-Obična (jednostavna) vest;-Opširnija vest;-Vanredna vest;-Izveštaj;-Hronika;-Opširnija hronika;-Zapis;-Komentari;-Ankete; -Razgovori;-Intervijui-Reportaže,-Dokumentarci, itd.

RaDIo tELEvIzIJsKa EMItovaNJa

a. Emitovanja sa mesta dogadjaja;b.Emitovanje kulturnih, akademskih zbivanja, itd.c. Emitovanja muzičkih numera;c. Emitovanje sportskih aktivnosti;

INFoRMatIvNE-MUzIČKE EMIsIJE;

a.)Informativne;b.)Kombinovane;c. muzičke (od 80-90 % muzike)

- Emisije mogu sadržati 60-70% informacija, ostali deo muzika;- Informativno-muzičke emisije; 30 % informacija, ostali deo muzika;

Šta JE vEst (Šta PREDstavLJa vEst)?Do sada još niko nije uspeo da tačno definiše vest. “Vest je nešto što nisi poznavao (znao)” (Tarner Katlixh). Ili: “Dogadjaj koji treba da postane vest je dogadjaj koji može uticati na promenu satusa quo ili može da utiče na njega”.Možda najbolja definicija je data od strane Robert Dejna, urednik „New York Sun”, koji kaže: “Nije vest kada pas ujede čoveka, nego kada čovek ujede psa”.Vest je osnova novinarstva. Od vesti potiču sve vrste novinarstva: izveštaj, hronika, komentar, analiza, izveštaj, dokumentari, analiza, itd.Novinarima treba da bude jasan izraz “Da čujemo i drugu stranu”.


www.imk-ks.org

Novinar ne treba da ima predrasude. On treba da sakuplja činjenice i da ih analizira. Treća strana je ocenjivanje od strane slušalaca ili gledalaca.

KaKo sE PIŠE vEst?Vest treba da odgovori na pitanja: KO? ŠTA? GDE? KADA? KAKO? i ZAŠTO?KO?Na ovo pitanje mislimo na ljude ili različite osobe, kao učesnike u odredjenom dogadjaju.ŠTA?Šta se desilo ili sta se može desiti ljudima.KADA?Novinar ne piše o neverovatnim dogadjajima. On nije pisac. Treba da izvesti o tačnom vremenu kada se nešto dogodilo.GDE?Novinar treba da nam prikaže gde se dogadjaj zbio. On ne može izmišljati mesta, kao što može pisac da to radi. Ako je Makondo mesto koje je izmislio Markes, onda novinaru to nije dopušteno, zato što on ne može izmišljati stvari i dogadjaje.KAKO?Ako odgovorimo na četiri već postavljena pitanja, onda imamo vest, ali je čitalac radoznao i želi znati više po tim pitanjima – treba da znaju kako se nešto dogodilo.ZAŠTO?Novinar objašnjava razloge nekog dogadjaja. Zato što često se dešava da vest treba da se objavi brzo, onda novinar ne može objašnjavati opširno o kontekstu dogadjaja.

vEst IMa ovU stRUKtURU ILI saDRŽaJ:a.Naziv,b.Uvodni deoc.Glavni deod.Završetak, kraj

vRstE vEstIKlasična vest – Uglavnom se vrši po principu preokrenute piramide, odgovarajući na najvažnija pitanja u novinarstvu. Vest u nastavku (vest koja se nastavlja) – Vesti kojima pratimo nešto što se dogadja u kontinuitetu. Flesh(brze vesti) – Kratka i brza vest, obično staje u jednu rečenicu. Uglavnom se emituje na televiziji kada je nešto novo i važno.

IzvoRI vEstVest je kao reka. Da li može da bude reke bez izvora? Da li smo odgovore na šest pitanja (ko, šta, gde, kada, kako, zašto)? Novinar treba da upotrebljava izvore koji su tačni i kojima možemo verovati. Slušalac želi da vest sadrži što više izvora informacija.1.Primarni izvori: su oni koji imaju informacije iz prve ruke. Npr. svedok, neko ko je bio na mesto dogadjaja, oštećena strana u nekom dogadjaju, itd.2.Sekundarni izvori: mogu da budu odredjene institucije, eksperti, upotreba materijala iz arhiva, itd. (U novi-narstvu treba da se informacije verifikuju (potvrde) od strane dva različita izvora).Kada upotrebljavamo izvor iz drugog medijuma onda kažemo „citira se da je/su rekao/rekli…“, kako bi smo obavestili gledaoce/slušaoce da je informacija preuzeta sa drugog medijuma


3.Anonimni izvori (poverljivi): Iako se ne preporučuju i često izazivaju polemike, dešava se da u novinama na-vodimo poverljive izvore. Novinar je obavezan da bude iskren, da kada citira nekog da im pomene ime i pre-zime a ne da daje informacije iz anonimnih izvora. Ali to se ne dešava uvek... Ponekad nominar preuzima na sebe da zaštiti izvor, ne otkrivajući identitet. U Makedoniji postoji zakon o zaštiti poverljivog izvora. Novinarima se često dešava da brani anonimne izvore, u cilju propagande.

Šta tREBa Da IMaMo U vIDU KaDa PIŠEMo vEst- Prvo se pripremimo, onda sednemo i pišemo;- Traba da nam je jasno šta želimo pisati i šta želimo time postići, i onda da počnemo da pišemo;- Mislite jasno, ukratko opišite šta se dogadja;- Da poštujemo pravila gramatike (iako svaka redakcija treba da ima službu za lektorisanje);- Da upotrebljavamo reči koje se upotrebljavaju u standardnom jeziku;- Da imamo dovoljno znanja o fonetici, morfologiji i sintaksi;- Da izbegavamo komplikovane rečenice;- da pričamo, onda da pišemo – prvo izgovorimo rečenicu, onda je napišemo.- Da proverimo da di se rod, vremenski period i brojke podudaraju, itd- Novinar uvek ponovo pročita svoj tekst.

Šta JE IzvEŠtavaNJE?To je žanar novinarstva koji odgovara na osnovna pitanja vezana za vest: (ko, šta, kada, gde, zašto, kako) upoznaje gledaoce sa tokom dogadjaja. Novinari je često nazivaju reportažom (ili proširenom vesću), ali je drugačija od vesti ako se uzme u obzir način na koji se piše, sadržaja, uloge i namene. Vest informiše nekoga o nečemu oslanjajući se na osnovne elemente informisanja. Izveštavanje daje mesta i detaljima. On je priča, svedočenje ili dokaz, interpretacija, objašnjenje i detalj. vRstE IzvEŠtaJa: 1. Jednostavan (sveobuhvatni, informativni ili tematični)2. Analitički (koji interpretira nešto)3. DeskriptivanSveobuhvatni izveštaj (informativni) – nam daje opšte informacije o dogadjaju, prati tok dogadjaja i daje nam informacije o okolnostima.Pomoću ove vrste izveštaja, ljudi se informišu o dnevnim dogadjajima, političkim, ekonomskim, obrazovanim, zbivanjima, itd. Analitični izveštaj (koji interpretira) – ima za cilj da analizira podatke, znači da svobuhvatnije i opširnije informiše publiku o odredjenom dogadjaju ili dogadjajima. Deskriptivni izvšstaj – Pored toga što opisuje dogadjaj, njime se pokušava dočarati i atmosfera koja je vladala i okolnosti pod kojima se odvijao dogadjaj. Novinar radi deskriptivan izveštaj koji budi radozna-lost kod čitalaca. Da bi novinar znao da napiše dobar izevštaj, onda on treba da ima talenat za beletristiku.

KaKo Da stRUKtURIŠEMo IzvEŠtaJ?

- Uvodni deo (naziv) – Na početku napadnite. Poznavaoci tema novinarstva nam preporujučuju da uvod ne bude duži od četiri (4) rečenice, zato što tim rečenicama treba da pridobije čitaoca. Čitalac treba da bude zain-teresovan za priču ne samo za deo priče, nego za celu priču.


www.imk-ks.org

- Dodatne činjenice i opis dogadjaja– poredjamo činjenice tako da interesuju čitaoce.- Pripisivanje i citati – tekst i priča treba da sadrže citate, i izjave učesnika u odredjenom dogadjaju.

Šta JE PozaDINa (BaCKGRoUND)?

U pozadini treba da se daju informacije o ljudima, dogadjajima i okolnostima koje su doprinele razvijanju odredjene teme. Uglavnom, kako pričamo o udarnim vestima i vestima na naslovnici treba takodje da obra-timo pažnju na pozadinu.Može se pustiti i instrumental koji je praćen glasovima onih koji su intervjuisani.

PRIPREME za IzvEŠtavaNJE:

- Izveštavanje za radio (upotrebite: glas, zvuk, buka)- Ne ponavljajte to što je već neko prethodno rekao u snimku;- tonski delovi duži od 20 sekundi;- Vreme trajanja po dogovoru,- Voks-pop traju 3-4 minute;- Upotreba tehničnih uredjaja;- Organizovanje;- Proba;

oRGaNIzovaNJE:- Drzite mikrofon u blizini izvora glasa; mikrofon držite niže od ustiju sagovornika, kontrolišite preko slušalica.- Potrudite se i osigurajte se da imate baterija, da aparat za snimanje radi.- Snimajte u mirnom ambijentu;- Budite pažljivi da vas ne ometa buka kompjutera, neonska svetla, klima;

FoKUsIRaNJE I REaLIzIRaNJE:

-Usredsredite se na razgovor i ne razmišljajte puno o tehnici;-Formulišite kratka i jasna pitanja i rečenice;-Upotrebljavajte jasan jezik za komunikaciju-Pokušajte da budete direktni i neposredni-Izgled i muzika u emisijama privlače pažnju gledalaca.-Snimak treba da se kontroliše pre emitovanja;

PIsaNJE Na RaDIJU

-Jednostavne recenine;-Rečenice ja jakim sadržajem i aktivnim glagolima;-Pišite u sadašnjem vremenu i dajte tekstu energiju;-Pokušaj da objašnjavaš, ne da čitaš;-Budite kreativni;


-Budite jasni;-Glasovi i buka;

DEsEt PRINCIPa JasNoG PIsaNJa:

1. Prosečne rečenice (ni veoma kratke ni veoma dugačke);2. Jednostavne rečenice treba da imaju prednost prema onim koje su komplikovanije;3. Prednost se daje rečima koje su u svakodnevnoj upotrebi;4. Izbegavajte suvišne reči;5. Delovanja neka budu rečena u glagolima;6. Pišite tako da vas svi mogu shvatiti;7. Upotrebljavajte reči koje možete lako razumeti; izbegavajte strane reči;8. Pronadjite zajednički element (jezik) sa slušaocem;9. Trebate biti “raznovrsni”, ne jednolični i neinteresantni;10. Pišite da bi ste preneli neku poruku a ne samo da ostavite utisak na nekoga.

NEKoLIKo DRUGIH PRavILa:

-Razlikuj optuženog od osumnjičenog;-Upotrebite odgovarajuću terminologiju za osumnjičenog;-Razlikuj brojčanost od količine;-Ne ponavljaj to što imaš na pameti;-Kome se obraćaš i o kome pričaš;-Postarajte se o pozadini;

IzvEŠtavaNJE sa LICa MEsta:

- ekskluzivna vest;- podaci o aktivnosti koja se odigrala;- Npr. Požar u zgradi;- Koliko je bio veliki požar;- Podaci o novinarima;- Eventualni sagovornik, sa lica mesta;- vatrogasci;- Policija;

Konflikti, terorizam i prirodne katastrofe

1. Priprema za ratnu zonu:

• Trening o ratnoj zoni (području)• Vaša zaštita od bombi i metaka • Pružanje prve pomoći povredjenima• Šta da radimo u slučaju kidnapovanja

• Redaktura• Kontakti (brojevi telefona) • Kada se objavljuje o kidnapovanju


www.imk-ks.org

• Pokrivanje zona pogodjenih prirodnim katastrofama• Odgovarajuća odeća protiv infekcija • Vakcinisanje

2. sigurnost:

• Kada smo pod stresom, mi možemo uraditi više nego što smo svesni da možemo. Treba da budemo (da ostanemo) mirni. Da upotrebimo zdrav razum i logiku.

• Osnovno pravilo: NIKADA ne trebamo da učinimo nešto što bi nas umešalo ili uvuklo u sukobe (ili da stanemo izmedju sukobljenih strana)

• Ne oblačite robu koja je namenjena vojnicima • Ne nosite sa mape koje detaljno odredjuju mesta• Ne putujte vojničkim vozilima • NIKAD ne nosite oružje

• Jelek za zaštitu od metaka treba da vam pokrije vrat i prednji gornji deo tela. • Ne mislite da ste upotrebom jeleka u potpunosti zaštićeni

• Ne nosite sa sobom velike sume novca ili skupe (vredne) stvari• Prebivalište (mesto boravka): svaki dan kontrolišite mesto boravka. Kontrolišite detalje (obratite pozor-

nost na detalje). • Ne putuje po noći.

3. Reporteri i vojska

• Kretanje uz vojnike• Treba da uvek znaš gde se nalaziš. Uvek moraš imati sa sobom mapu koja nije veoma detaljna. Tre-

ba da uvek budeš pripremljen da objasniš vojsci gde se nalazis. Planiraj i nalazi alternativne puteve.• Sva oprema treba da ima nalepnicu PRESS. Fotografi sa aparatom: budite oprezni pošto mogu da

vas pomešaju sa snajperistima.• Držite se što dalje linije gde se odvijaju borbe, pogotovo unutar grada.• Kada ste u pratnji vojničkih snaga, idite posle (iza) njih.• Ako se vojnici povuku, pratite ih.• Ne ulazite u zgradu koja nije sigurna.

Izveštavanje tokom konflikta

• Tokom rata, istina je prva koja izumire.• Budite veoma pažljivi kada izveštavate o masakrima i nasilju od strane protivnika; uvek informaciju

prekontrolišite dva puta.• Potrazite informacije i iz drugih izvora. • Broj nastradalih i povredjenih:

• Kada izvestava tokom rata ili konflikta, dajte informacije i priče sa obe strane.• Pogotovo budite pažljivi kada pričate o broju poginulih i potvrdite tu informaciju više puta

ako je moguće.• Kada niste sigurni, uvek kažite da cifre koje dajete u vestima nisu potvrdjene.

• Tačnost je najvažnija.• Kontrolišite činjenice, datume i lokacije.• Ne dopustite da budete subjektivni samo što ste na ratnom području.

• Uvek gledaje na stvari i dešavanja humano.

5. Upotreba jezika

• Budite oprezni kada upotrebljavate reči kao što je “terorist”


• Nemojte se poigravati sa nečijom patnjom • Izbegavajte klišeje

-NoŠENJE sa PsovKaMa:

- One koje su snimane, prekrijte sa “BeeP-om (Bip)- U direktnom prenosu audiotehničar se treba postarati da to ne procuri u javnost;- Budite oprezni i eliminišite reči koje su uvredjljive;- Nemojte tražiti psovke samo da bi ste pravili senzacije;

PRaKsa:Kako ne treba pisati vest (pročitajte i ispravite)

U selu Metehi u Opštini Podujevo koje se nalazi duž granice Kosovo-Srbija U večernjim satima nekoliko srpskih policajaca su pucali vatrenim oružijem u pravcu nekoliko meštana al-banske nacionalnosti koji su se nalazili na pograničnom prelazu u selu Metehi u opštini Podujevo. Srećom, niko od njih nije povredjen, rečeno je u izveštaju policije u Podujevu. Na mesto dogadjaja su izašle snage pogranične policije i KFOR-a kako bi preduzeli sve neophodne sigurnosne mere. Kako nas obaveštava glasnogovornik policije Veton Elshani srpska policija je zaplenila 15 krava i motornu testeru, koje su bile u vlasništvu albanaca. Ova informacija nije potvrdjena od strane Elshani-ja. Saznajemo da srpska policija je prešla graniču liniju Kosovo-Srbija, i ovo nije prvi put što oni prelaze pograniču zonu. “Što se tiče ovog slučaja na mesto dogadjaja je izašla policija i KFOR kako bi vršili istragu”, rekao je Elshani.20 januar 2009

Dete od osam gomina danas je izgubilo život zbog pada u potok koji se nalazi nedaleko od osnovne škole u selu Sfeqel. Zvaničnica za informisanje pri Kosovskoj Policiji Lulzime Hasani je sapoštila da je dete Mirsad (Ismet ) Tahiri, star 8 godina iz sela Sfeqel u trenutku pre nego što se to desilo nalazio u dvorištu osnovne škole Ali Ajeti u istom selu, igrao se loptom sa svojim vršnjacima, ekipi za spašavanje Kosovske Policije, Brigada vatrgosasca kao i brojni gradjani nakon 2 časovne potrage su pronašli bez životno telo dečaka.Kako se piše reportaza? Npr. Poplave u albajini koje se se nedavno desile:

- Reporter na mestu dogadjaja,- Potrebna oprema, diktafon, mikrofon, baterije, olovka, notes.- Osobe koje treba da se intervjuišu: svedoci, policika, predsednik opštine, ostale strukture koje pružaju pomoć, itd.

Efekti:- Žubor vode, grmljavina, alarm policijskih kola i auta hitne pomoći.- Pozadina: muzika koja se uklapa u dogadjaj, ne dramatična muzika. EFEKAT: Informisanje ne izazivanje panike.

Praćenje demonstracija

Postoje mnogo načina na koje se mogu organizovati protestni skupovi, uključujući demonstracije, šetnje, zau-zimanje zgrada i važnih objekata, štrajk gladju, i ostale slične individualne ili grupne inicijative.Ovi javni skupovi se organizuju da bi privukli što više medijske pažnje.To važi i za proteste i demonstracije. Učesnici treba da se bore za svoja prava i slobode ne ugrožavajući prava i slobode drugih ljudi koji ne učestvuju u ovim aktivnostima.Mogućnost za manipulisanjem tokom ovih skupova je veoma velika. Novinari treba da poštuju ova pravila:


www.imk-ks.org

a) Odluka da pratite dogadjaje tokom demonstracija ne treba da bude objavljena pošto to može uticati na način i tok organizovanja demonstracije.b) Novinari ne treba da budu pristrasni i da drže distancu od demonstranata. Urednici treba da znaju da treba da pošalju najbolje novinare da pokrivaju ove dogadjaje.c) Ekipe koje izveštavaju sa terena treba da budu veoma pažljive prema osobama koje intervjuišu.d) Ekipe koje izveštavaju ne treba da kažu ili propagiraju nešto što može promeniti tok dogadjaja.e) Novinari treba da saznaju identitet organizatora, koji je cilj demonstracija kao i broj učesnika.f ) Ako neka drupa aktivnost se dogadja u isto vreme kada i protest, onda i tom dogadjaju treba da pridamo odgovarajući značaj.g) Odluka za objavljivanje izveštaja je osnovan na važnost dogadjaja, protesta ili demonstracije. Treba da bude-mo veoma pažljivi što se tiče demonstracija i načina na koji mi predstavljamo to što se desilo.h) Reporteri i urednici treba da budu veoma pažljivi što se tiče izveštavanja zato što su dogadjaji veoma os-etljivi.i) Treba da budemo veoma pažljivi što se tiče citata i činjenica. Ako niste sigurni u priču koju pokrivati, onda molim vas konsultujte dva izvora.j) Urednici treba da budu veoma pažljivi što se tiče direktnog izveštavanja sa demonstracijama. Treba da bu-dete veoma pažljivi kako ne bi mirne demonstracije eskalirale.k) Urednici treba da urade sve kako bi izbegli govor mržnje kroz televiziju ili radija, pogotovu što se tiče direk-tnih prenosa.

INtERvIJU

1. Priprema za interviju: istražuj po arhivama i internetu;• Čitaj o temi• Upoznajte što bolje osobu koju ćete intervujisati• Informacije o biografiji• Knjige koje su napisali ili novine u kojima pišu ili su pisali• Proveri njihove web stranice• Pripremi niz pitanja• Uvek imajte na umu vašu verziju priče: da li će reagovati?• Ne gubite vreme tokom intervijua, izbegavajte pitanja na koja možete naći odgovor negde drugo.• Vrste pitanja• Direktna pitanja (“Šta mislite o invaiziji na Irak?)• Ne postavljajte pitanja na koje sagovornik može odgovoriti sa da ili ne• Insistirajte da dobijete odgovor na postavljena pitanja.• Stvorite ugodnu atmosferu za razgovor.

tEHNIKE INtERvJUIsaNJa

1. PRIPREME

- PRONADJIMO ODGOVARAJUĆU OSOBU: istražimo njegovu-njenu biografiju, istražiti na internetu, pitajte kolegu, nadjite neki relevantan dokument koji je vezan za tu osobu.

- TEHNIČKE PRIPREME: npr treba da se postaramo da imamo baterije u dikatfonu, da imamo rezervnu olovku, rezervne baterije

- OSIGURAJTE SE DA STE INFORMISANI O TEMI; NOVINAR I OSOBA KOJU INTERVIJUIŠETE: ne trošite mnogo vremena nakon intervijua


2. NaKoN INtERvIJUa

- OBAVESTITE SAGOVORNIKA AKO PLANIRATE DA SKRATITE INTERVIJU - NE ZABORAVITE DA SE ZAHVALITE - INFORMIŠITE SE: npr. da li postoji neki drugi način da ih kontaktirate.

vRstE INtERvIJUa

1. ‘Deklarativni’ – kratko reagovanje onih koji su deo vesti i programa2. ‘Objašnjavajući’ – intervijui koji se rade sa ekspertima3. ‘Opisujući’ – tokom kojeg predstavljate zanimljivu ličnost4. ‘Dokazni’ – neko ko opisuje dogadjaj

• Pregledajte pravopis što se tiče pisanja imena kao i naziv intervijua• Radite na izveštaju: razgovarajte malo prethodno, pre nego što predjete na konkretna pitanja• Probudite interesovanje: upotreba jednostavnog jezika da pomoći sagovorniku da bude otvoreniji pre-

ma vama.• Ako je priča interesantna onda podstaknite sagovornike da vam daju svoje stavove i razmišljanja.

Praktični saveti

• Neka pitanje bude konkretno kako bi smo izbegli isprazne odgovore;• Ako ne dobijete željen odgovor, onda ponovite pitanje

• Ako ne razumete odgovor, recite to sagovorniku• Ponedak možete glumiti nekoga ko je naivan i dobiti najbolje odgovore

• KONTROLIŠITE SITAUCIJU (stay in control)• Ne dopustite sagovorniku da skrene sa teme• Ne dopustite da razgovor predje u debatu

• Na kraju, uzmite broj ili email adresu sagovornika u slučaju da su vam potrebna podatna objašnjenja

sNIMaNJE

• Magnetofon ili vodite beleške?• Koliko dugo da vodimo beleške• PREGLEDAJTE SVE BELEŠKE ODMAH NAKON INTERVIJUA• Treba da budete u mogućnosti da pročitate reči• Da li postoji nešto što je nejasno?• Pronadjite reči koje nedostaju u citatu.

IDENtItEt RaDIJa

U svim programima na radiju potrebno je da:- Upotrebljavamo propoznatljive zvuke;- Upotrebljavamo odrovarajuće single;

KaKo sE RaDI U REDaKCIJI

- Novinar u redakciji radi u smenama.- Novinar treba da je profiliziran;


www.imk-ks.org

- Ozbiljna i profesionalna priprema na odredjenom polju;- Tri osobe koje rade izvan redakcije su saradnici, dopisnici i izaslanici

KoMPERatIvNI KURs za ŠtaMPU-Rtv

zadaci: tekst iz novina prilagodite za radio.Moć televizije u odnosu na radio i štampu

• Interesantni vizuelni efekti• Usredsredju je se na vreme i prostor• Upotrebljava gestikulaciju• Prikazuje emocije• Dostiže do publike• Novo: efekat YouTube

Emitovanje i pisani mediji se razlikuju na nekoliko načina:

• Čitaoci novina mogu da odaberu šta žele provo pročitati• Emitovanje dogadjaja treba da ima ili prati odredjeni tok.

• Čitalac sam može da odluči koliko će vremena provesti čitajući vesti• Emitovanje traje odredjeno vreme

• Čitaoci mogu da predju preko priča koje ih ne interesuju• Prilog na radiju možete promeniti samo ako radio isključite ili promenite kanal.

• Emitovanja treba da se organizuju na taj način da budu interesantne za sve slušaoce/gledaoce• Danas je stanje drugačije zbog sadržaja na internetu (npr. Slušanje programa ili emisija na internetu)

• Gledaoci/slušaoci mogu da odaberu to što žele čuti ili gledati.• U novinama čitate to što vam se dopada.

zapamtite: isto važi i za emitovanje;

• tačnost, balans, kontekst, izvor Pisanje na radiju se razlikuje od štampe:

• Oni su direktniji• Interaktivniji su

• Zahtevaju stvaranje odredjenog emocionalnog konteksta• Sadašnje vreme• Više se strukturisano i upotrebljava se neslužbeni jezik

• Često upotrebljavanje prve rečenice – provokativne rečenice kako bi zainteresovali gledaoca/slušaoca

• Česta upotreba laganog tona• Delovi rečenica koje se upotrebljavaju da bi stvorili odredjen efekat

• Treba da budu konciznije i lake za shvatanje• Kratke rečenice

• Misao treba da bude jasna• Aktivni glagoli

• Slušalac nema pred sobom reči da bi ih pročitao• Izbegavajte problematične brojeve• Izbegavajte detalje koji su konfuzni• Izbegavajte imena koja nisu poznata na početku javljanja


zaPaMtItE:

• Pripremi čitaoca za izveštaje koji će se emitovati• Privuci pozornost važnih priča• Moguća je upotreba puno elemenata za izgradju scene• Rečenica treba biti kratka: maksimalno 17-20 reči• Nemoj ponavljati detalje koji se lako uočljivi

oKoLIŠ I zDRavstvo, NaUČNI MoDUL

1. Pitanja od javnog značaja

• Globalno zagrejavanje• Zagadjenje• HIV/AIDS i ostale epidemije • Ptičji grip, bolest ludih krava različite infekcije kod životinja• Genetksi modifikovani organizmi

2. Interpretacija naučnih dokaza

• Žargon• Hipoteze i dokazi• Koji je osnovni eksperiment tvrdnje? • Opšte informacije• Da li je stvarno nešto novo?• Radite računjanje: kako da čitamo statistike

3. Izvori eksperta

• Ekspert ili propagandni materijal?• Čitanje publikacija• Naučna izlaganja različitih organizacija

• Naučni magazimi, sadržaji

4. Nejasno

• Pomažu da se se novine prodaju, ali:• Novinarski balans ne znači da dajemo prostora nedokazanim naučnim stvarima.

• Psihološka snaga je voma važna.

5. Loši tekstovi

• Priče koje privlače pozornost • Priče koje su strašne• Lude priče• Čitalac ostaje bez teksta

aUDIo Iz MoJE KNJIGEGLAS (TON, VOKAL)


www.imk-ks.org

Jedna od glavnih komponenti rada voditelja na radiju i televiziji je glas. Glas je urodjen, ali se može uvežbavati tokom vremena isto kako se uvežbava glas za operu. Na televiziji, jedan drugi veoma važan elemenat je vizue-lno predstavljanje, koje nije potrebno na radiju. Tečno pričanje jezika, izgovaranje suglasnika i samoglasnika, sa tečnošću u čitanju, poštujući sve znakove interpunkcije, predstavlja profesionalno izgoraranje reči i jezika.

“Glas je odraz duše. On je jedinstven za svaog pojedinca i ne može se preneti sa jedne na drugu osobu. Kroz glas, čovek može ispoljiti sva svoja osećanja, i kada nedostaju reči. Puno se puta kaže da je glas muzika duše. Ali samo ljudsko telo je sastavljeno od muzičkih zvukova koji se javljaju tokom različitih emocionalnih momenata”1.

Glas ima različite komponente. U zavisnoti od pozicije, interpretacije i intenziteta, postoje i drugu faktori koji utiču na glas i govor. “Čitanje koje sadrži više prijatnih zvukova, ritam i prirodne pauze, koji je akustičan, koji je odgovarajuće visine i koji sadrži sve odgovarajuće elemente za čitanje, koji poštuje standardizovan jezik i koji je atraktivan”2.Kao i jezik, i glas koji se emituje preko radija ili televizije, koji odvaja jedan narod od drugog, mesto od mesta, preko voditelja predstavlja kulturu jednog mesta, istoriju, razvoj, itd. Uvo čoveka možemo da up-oredimo sa radio prijemnikom ”3.Glas koji se proizvodi kroz pričanje, ima tri kategorije pričanja: jačinu, intenzitet i boju.

Jačina uključuje sav kapacitet organizma da proizvede glas;Intenzitet, uključuje modulaciju glasa i,Boja uključuje sve kategorije glasa kao što su bas, bariton, tenor, itd.

PozICIJa GovoRNIKa

Način na koji će osoba koja predstavlja ili govori da pročita tekst ne odredjuje se pri ulazak u studijo. “Go-vor počinje u trenutku kada vi počnete pisati. Stvorite naviku da reči izgovarate na glas, dok ih zamišljate i zapisujete”4. Onda ćete zauzeti poziciju, u zavisnosti od želje i načina na koji želite realizovati program.Govornik se može predstaviti na nekoliko načina:

1. Stajaći, vertikalno;2. Sedeći’pravo;3. Sedeći nagnut u stranu4. Ležeći (horizontalno);

Ovi načini prezentacije, danas su prisutni u svim radio i TV medija i čine kompletnu platformu za pravo tumačenje govornog jezika -Čitanje ili vertikalno predstavljanje, predstavlja kratku poziciju stajanja. Pričanje u ovoj poziciji nije teško ali je veoma zamarajuće. Kada npr projekat se predstavlja duže nego obično, onda dinamika se smanjuje. To je pozicija koja se najčešće upotrebljava tokom različitih predstavljanja kao što su debate, vesti, kulturno’umetnička zbivanja, prezentovanje vremenske prognoze, itd. -Čitanje sedeći, predstavlja dobru poziciju za čitanje, nije vremenski ograničeno, ali i način pričanja je bolji. Sed-enje se praktikuje tokom informativnih emisija ili debata. Na taj način se čuva potreban intenzitet tokom predstav-ljanja. -Čitanje sedeći ili polu nagnuti ne preporučuje se tokom dugih prezentacija ili uključivanja, ali je ujedno veoma živahan način prezentacije, energetičan i stvara bliskost izmedju sagovornika. Ovo je veoma umarajući način vod-jenja razgovora zato što na taj način pritiskate dijafragmu, i ne možete da normalno dišete.

1 Ermira Gjata: Umetnost pričanja, Tirana 2003, str 58.2 Mehmet Halimi: Pitanja norme književnosti, Pristina 1980, str 120.3 Marshall McLuhan: Instrumenti komunikacije, tirana 2004, str 94.4 Neil Everton: Priprema televizijske veti, Irex Pristina 1999, str 100.


Na početku nam se ovaj način prezentacije može učiniti kao veoma lak, ali u stvarnosti nije. Takva vrsta prezentacije nije preporučljiva za televiziju, ili se ponekad može desiti da se taj način komunikacije upotrebi tokom kratkog in-tervijua ili razgovora. -Izveštavanje iz horizontalne pozicije se ne dešava često. Ovaj način prezentacije se dešava tokom predstavl-janja na radiju ili televiziji u krajnje neobičnim situacijama, kao što su zemljotresi, poplave, sukobi ili izveštavanje sa nekog vašnog sportskog dogadjaja. To je veoma teška i komplikovana pozicija zato što osoba ne stoji i disanje je veoma otežano. U tom slučaju, pluća veoma teško se napajaju vazduhom. Glas dolazi direktno iz grkljana, nije privlačan za slušaoce i puno puta nije jasno šta osoba zeli da kaže.

U svim pozicijama naše telo treba da bude slobodno da se osećamo ugodno, kako bi naš glas bio jasan. “Za različita tonska predstavljanja, veoma su važni elementi koji se tiču: odnosa sa javnošću, tečnošću i smislu, izbegavanje jednoličnosti autorijalnog pisanja, izbegavanje demagogije i klišeja, upotreba šala kada je dozvoljeno, prijatan glas, odrdjeno pozicionisanje tela kao i mimike lica”5.

DIsaNJE I PRoIzvoDJNJE GLasa

Kako bi bili tečni tokom govora ili čitanja, pored glasa veoma je važan način na koji dišete. Disanje koje dolazi iz pluća i onda dijafragme treba da pomogne kako bi smo što lakše i lepše pričati.U modernom novinarstvu to je nešto što treba da se poštuje.“Kratak kurs dikcije je veoma važan zato što nam pomaže da bolje i pravilnije dišemo, da upotrebljavamo disanje na odgovarajući način” 6.U nastavku su predstavljeni najvažniji delovi organizma koji su uključeni u proces proizvoda glasa. Glavni delovi su: grkljan, pluća i dijafragma. Dodatni delovi vezani za proizvodnju glasa su: epiglota, nos, jezik, zubi, usne, sinusi, bronhiji, itd. Ovi delovi organizma pored što imaju veoma važne biološke funkcije pred-stavljaju veoma važan mehanizam za proizvodnju glasa.

Gledajući predstavljenu sliku, možete uočiti da gotovo polivina gornjeg dela tela je uključenja u proces proizvodnje glasa. Eva kako se proizvodi glas u našem organizmu: “Vazduh iz naših pluća, prolazi kroz bronhije, traheju, grkljan, kroz nos i grlo i na taj način dobijamo glas. Stvaranje zvuka počinje tako što vazduh izlazi iz grkljana, prolazi kroz glasne žice, koje stvaraju glas”7.Kako bi se proizveo glas, on prolazi kroz usta, jezik, usne, zube. “ Protok vazduha nakon prolaska kroz žice dolazi do grkljana na čijem se poklopcu nalazi epiglota. Onda glas stigne do ždrela, izlazi iz šupljine na usta i nos, gde zvuk ima svoj konačni oblik. “

PRoIzvoD zvUKa sE RaDI Na ovE NaČINE:

1. Čitanje ili prezentacija iz grla, ili gornjeg dela5 Ivan Ivas: Govorna kultura u odgoju za medie, Zagreb 2006, faqe 15 .6 Alessandra Scaglioni: Rad na radiju, ISHM Tirana, str 21.7 Dr.Latif Mulaku i Mr. Ahmet Kelmendi: Gramatika Današnjeg Albanskog Jezika, Pristina 2002, str 27.


www.imk-ks.org

2. Čitanje ili prezentacija uz pomoć disanja iz pluća ili srednjeg dela, 3. Čitanje ili prezentacija putem disanja iz dijafragme ili donjeg dela,

Pomenuti načini disanja se karakterišu različitim vrstama čitanja. Od pozicija zavisi i način na koji će se disati.

- Čitanje ili prezentacija iz grla nije preporučljiva a veoma je često u upotrebi. Glas dolazi direktno iz grla kao i disanje. Grlo proizvodi zvukove ili glasove koji nisu modifikovani, ali prolazeći kroz različite delove tela on dobija pravu formu.”Vazduh iz pluća, prolazi kroz glasne žice u kojima se stvara glas”8. Uz ovakav način disanja, gobijamo glas koji se često prekida, koji nije prirodan. Glas treba da bude puniji i jasniji, i tu vrstu glasa dobijamo na malo komplikovaniji način.

- Čitanje ili prezentacija koja dolazi direktno iz pluća se upotrebljava kada čitamo sedeći i predstavlja jedan od najčešćih načina prezentacije. Ne dopušta nam upotrebu dugih rečenica i tokom dugih preno-sa. Ovaj način čitanja se upotrebljava kod čitanja vesti, hronika, izveštaja, ali se preporučuje puno. - Čitanje ili prezentacija kroz dijafragmu se najviše preporučuje za vodjenje dugih prezentacija ili razgo-vora. Dijafragma odvaja organe za disanje sa neaktivnim delom koji se tiče proizvodnje glasa. Dijafragma nam omogućuje duboko disanje i jasniji izgovor reči. Ovakav način prezentacije se može odraditi stojeći, ali i u drugim pozicijama, uglavnom sedeći pravo. Ova metoda prezentacije se najviše upotrebljava kod voditelja vesti ili različitih spektakala, koji su u mogućnosti da duže vreme prezentuju ili improvizuju, tokom prezentacije. Ovaj način čitanja nam dopušta da duže pričamo ali da su nam rečenice razumljive. Ovaj način prezentovanja iziskuje fizičku spremnost i samo profesionalci mogu da odrade ove prezent-acije kako treba. Ove tri kategorije ili vrste prezentacije su povezane jedna sa drugom i ne mogu da funksionišu jedna bez druge. Svaki upad, povišenje tona ili prekidanje može negativno uticati. Kada pričamo sa nekim “ni pokušavamo da što bolje objasnimo ili dočaramo to što želimo reći, upotrebljavajući gestikulaciji i odredjenu mimiku”9. Ali treba da budemo pažnjivi da ne preteramo sa mimikom i gestikulacijom, kako ne bismo smetali i nervirali gledaoce. Ova tehnika se upotrebljava tokom dijaloga ili tokom različitih razgovora. Može se upotrebljavati i u zabavnim emisijama ali ne u vestima.

v. PRavILa PREzENtaCIJE

Jedna od osobina profesionalnih spikera i onih koji se obraćaju medijima dobro poznaju jezik i pravila upotrebljavanja istog. Nadalje u tekstu su data nekoliko primera što se tiče rečenica i na koja način se odredjene rečenice upotrebljavaju u odredjeno vreme. U zavisnosti vrste novinarsta, različite rečenice se upotrebljavaju. Rečenice treba da budu kratke, otprilike 17 reči. Rečenice treba da budu jasne za slušaoca, ali i za onog koji ih predstavlja, tj novinara ili voditelja.Evo kako izgleda rečenica tokom čitanja i kako treba da izgleda što bi bolje izgledala.

“8 reči-veoma laka;11 reči-laka;14 reči-manje lakša;17 reči-standardna;21 reči-malo teža;25 reči- teška;

8 ibid, str 88.9 Isa Bajçinca: Naš jezik, Gramatika albanskog jezika, Pristina, str 93.


29 reči-veoma teška da se pročita;”10;

Tokom čitanja ili prezentacije, voditelj treba da poštuje ova pravila:1. Dikcija,2. Intonacija,3. Dinamika (tempo)4. Tečnost,5. Interpunkcija,6. Fonetika,7. Naglasak;8. Sintaksu,

-Dikcija, se tiče načina na koji se izgovaraju reči kao i svi zvukovi koje mi proizvodimo tokom razgovora. Recitovanje je jedinstvena forma umetničkog predstavljanja koje zahteva odredjenu dikciju. Izgovarajući pravilno reči u rečenici, mi dajemo odredjen smisao i značaj rečenici.

-Intonacija, je vezana za menjanje glasa tokom čitanja teksta koji treba da se prezentuje. Voditelj ili novi-nar treba da tokom čitanja naglasi da li je tekst koji čita vezan za politička zbivanja, kulturna, vest o nesreći, vest o muzici ili filu, poštujući znakove interpunkcije.”Intonacije u rečenici nam treba nam reći i kada se jedna rečenica završava a kada druga počinje”11. Ovo treba da predstavlja logički završetak rečenice. Puno puta se dešava da pri kraju rečenice se glas povisi i da slušaoci ili gledaoci očekuju da se rečenica nastavi, a u stvari je kraj rečenice.

-Dinamika, (tempo) je takodje vezana za intonaciju. Bez obzira šta se čita, taj tekst treba da u sebi sadrži odredjenu dinamiku. Tokom prezentacije vesti, dinamika je uobičajena i nema puno promena tokom prezentacije. Ne treba žuriti ako nam treba dodatnog vremena za odradjivanje priče ili ako nas čeka neka druga emisija. Ovo nije dopušteno pošto se onda gubi logika prezentacije. Uglavnom se sportske vesti čitaju malo brže od ostalih reči. Političke vesti, vesti vezane za kulturu prezentuju se malo ubrzanijom procedurom, dok vesti vezane za obaveštenja o nečijoj smrti se čitaju polako i sa tišim tonom.

-Tečnost se tiče tačne i sveobuhvatne interpretacije reči poštujući sve norme koje su već napomenute. Treba da se poštuje dikcija, intonacija, dinamika, kultura jezika, kratke rečenice, itd, kao i naglašavanje odredjenih glagola. Na ovaj način ne samo da dajemo dinamiku tokom čitanja nego i tečnost i naglasak kada je to potrebno.

-Znakovi interpunkcije, treba da se takodje poštuju. Pauze treba da dodju nakon znaka interpunkcije. U suprotom, možemo stvoriti konfuziju kod gledalaca ili slušalaca odredjene emisije. Ako pažljivo slušamo vesti na nekom od naših kanala, dešava se često da osoba koja prezentuje ili čita vesti ne pravi protebnu pauzu i to izaziva nervozu kod slušalaca. Znakovi interpunkcije treba da se poštuju kako bi smo imali logičku i prihvatljivu prezentaciju. Kao što je i poznato, u gramatici imamo ove znakove interpunkcije: tačka, zarez, tačka uzvika, znak uzvika, znak pitanja, zagrade i veznice. Pika (.) na našem jeziku znači smanjenje intonacije, zarez, (,) kratak odmor u odredjenom delu rečenice, znak pitanja (?) povišenje intonacije na kraj rečenice, znak uzvika (!) takodje predstavlja povišenje intonacije pokazajući iznenadjenje, sreću ili neslaganje. Tri tačke na kraju rečenice znače da se nešto nastavlja; tačka zarez (;) predstavlja logičku pauzu dužu od zareza dok dve tačke (: ) predstavljaju logičku pauzu tokom čitanja. Znakovi navoda(“”) kada citiramo nešto u okviru rečenice, čita se u okviru rečenice ali pauza nije dugačka. Kada čitamo rečenicu u kojoj postoje znakovi navota, 10 Dr.Ibrahim Berisha: Vrste i teknike novinarstva, str 45.11 Mr. Ahmet Kelmendi i M. Hasimja: Gramatika Današnjeg Albanskog Jezika, Pristina 2002, str 31.


www.imk-ks.org

onda onda se ona naglašava putem intonacije kako bi slušalac ili gledalac sami primetili gde su znakovi navoda.Ako je voditelj dobar u svom poslu, ona od njega ne očekujemo da nam usred rečenice kaže, ovo što sada kažem je pod znakovima navoda, sama promena intonacije treba da nam prikaže da pričamo o nečemu što je pod znakovima navoda. Čitanje rečenica koje su u zagradama treba da se razlikuju po intonaciji, dok kod čitanja reči koje su odvojene crtom treba da se napravi kratka lógica pauza.

-Fonetika, u televizijskom novinarstvu je veoma važna. Na televiziji, pomeranje usana pomaže gledao-cima da bolje šta voditelj govori, dok na radiju treba da se na pravi način upotrebe znakovi interpunkcije kako bi slušalac shvatio o čemu se govori. Na Kosovu, kada pričamo mi upotrebljavamo, u većini slučajeva, 36 slova ali slova ç i q kao i gj i xh, imaju isto izgovaranje tako da u stvarnosti upotrebljavamao samo 34. Npr. Reč plakati (qaj) se isto izgovara kao reč pijem čaj (çaji pije).To se može objasniti zbog uticaja srpsko hrvatskog jezika na naš jezik.“Na radiju i televiziji svaki danom sve više postoji ljudi koji mešaju slova č i dj (ç i xh). Ovaj način izgo-varanja reči veoma loše utiče na slušaoce i njihove navike što se tiče izgovaranja reči.”12 Fonetika, se tiče što kvalitetnijeg izgovaranja samoglasnika i suglasnika. Nemogućnost izgovaranja, brzo pričanje, neizgovaranje reči do kraja, mucanje, pogrešno izgovaranje suglasnika, menjanje značaja reči, loše utiču na izgovaranje odredjenih reči: Npr.: e/ê: nauka-nauka, shkenca-shkênca; r/rr; ara-arra; q/ç: qepa-çepa; zamena samoglasnika na kraju reči, itd.

-Naglasak je takodje veoma važan zato što tokom izgovaranja reči na našem jeziku daje dinamičnost rečenicama. Naglasak, po pravilima pravopisa se ne upotrebljava tokom pisanja nego tokom izgovaranja (`). Uglavnom tokom čitanja duže rečenice treba da damo naglasak odredjenoj rečenici kako bi naglasili nešto što je važno ili dati dinamičnost odredjenoj rečenici. Naglasak treba da se tačno upotrebljava i u fonetici. Pogrešan naglasak može dati reči dijametralno drugačije značenje. Zbog toga je važan nagla-sak. Većina reči na albanskom jeziku imaju naglasak i i kao što smo već objasnili, on može dati reči sas-vim drugačiji značaj. U novinarstvu, ili prezentaciji treba da naglasimo dve ili tri reči kako bi rečenici dali odredjeno dinamiku. Ovo predstavlja i vezu izmedju naglaska i dinamike rečenice.-Sintaksa, ima ulogu u ispravljanju prezentacije. Što je kraća i jasnija rečenica, ona će se lakše izgovarati. Predstavljanje ili prezentacija treba da bude objekat sintakse. “Tokom predavanja (tokom pričanja ili pisanja, osoba može upotrebiti različite rečenice ili vreme kada su se dogadjai odvijali, upotrebljavajući na taj način jazličite jedinice sintakse.”13 U ovom slučaju, veoma je važno pregledati broj reči u rečenici. Kratke rečenice, kada ih neko lektoriše, imaju više smisla i čitaju se lakše, dok u nekim medijima, gde novinari ne poznaju sintaksu našeg jezika, možemo uočiti uticaj sin-takse srpsko hrvatskog jezika. “Rečenica je sveobuhvatna jedinica reči i intonacija, sastavljeno od sintak-sne povezanosti izymdju različitih reči (poneki put jaso jedna reč ili niz reči koje predstavljaju odredjeno značenje”)14. Nažalost, kod nas, u puno slučajeva, zbog uticaja srpsko hrvatskog jezika imamo problema u redjanju odredjenih reči u rečenici.

NaČINI ČItaNJa I PREzENtaCIJE

Ocenjuje se da postoje najmanje tri stila ili načina komuniciranja koja su povezana sa ostalim normama tokom prezentacije. Ona treba da se povežu medjusobno ali u retkim slučajevima treba da da obratimo pažnju na način prezentacije, način čitanja ili pripreme odredjenog materijala. Stil prezentacije je pov-ezan sa načinom na koji dišemo, pozicijom tokom prezentacije, vreme trajanja čitanja teksta, dinamike, sadržaja teksta, itd.

a) JEDNOLIČAN STIL 12 Albanološki institut u Prištini: Pitanja norme književnosti, Pristina 1980, str 164.13 Mr. Ahmet Kelmendi i M. Hasimja: Gramatika Današnjeg Albanskog Jezika, Pristina 2002, str 9. 14 Ibud, str 29;


Nije čitanje koje se proporučuje, zato što je dosadan, bez dinamike i. Tokom čitanja se ne upotrebljavaju znakovi interpunkcije ili naglasci. Kod početnika koji upotrebljavaju ovaj stil, ne možes razlikovati početak i kraj rečenice. Ovaj stil pričanja se ne upotrebljava tokom čitanja vesti ili dokumentarca, zato što i disanje dolazi iz grla, nije ujednačeno i takvo čitanje se veoma teško prati. Ovaj stil je jednoličan, bez duše i mo-noton.

Jednoličan stil, b) PROMENLJIV STIL Ovaj stil čitanja ili prezentacije, se razlikuje od onog jednoličnog, zato što je dinamičniji. Ovaj stil nam ne dopušta da prekidamo rečenicu. Prihvatljiviji je za slušaoca od jednoličnog stila. Disanje toko čitanja dolazi iz dijafragme ali ne u potpunosti.Na ovaj način se ne mogu čitati duge rečenice, i nije prihvatljiv za upotrebu tokom debata ili drugih dužih emisija. Ovaj stil možemo da upotrebimo kada čitamo kratke vesti ili rečenice koje sadrže od 10 do 17 reči.

Promenljiv glas

c.) STIL TUMAČENJAKarakterizuje se dinamičnim čitanjem i dubokim disanjem pomoću dijafragme. Ovaj stil je jasan, poštuje znakove interpunkcije do dovoljne mere. Uglavnom rečenice koje se predstavljaju na ovaj način, imamju rečenicu toja sadrži 17 reči ali može se desiti da postoje i duže rečenice tokom različitih programa kao što su spektakli. Treba da budemo veoma pažljivi što se tiče improvizacija, zato što one mogu prouzrokovati razvlačenje rečenica i promentu intonacije kada to i nije potrebno. Uglavnom, tokom vesti ili uvodnog dela vesti treba imati više dinamike, kako bi vest bila zanimljivija. Drugi deo vest se može nastaviti sredn-jom dinamikom, ali uvek imajući u obzir tekst koji se prezentuje. Npr. Glavne vesti na Radio BBC se čitaju od strane profesionalnih glumaca. Uz to, takodje se mogu čitati i ostale vesti, pustiti reklame ili neki drugi interesantan deo priče kako bi cela vest bila zanimljivija za slušaoce. To je stil koji se može upotrebiti i kod reklama što su vezane za razvijanje biznisa. Puno puta nam se dešava da čujemo reklamo koja nas nervira i zbog koje promenimo kanal. Takve re-klame uglavnom štete proizvodjaču ali i potencijalnoj mušteriji. Ne smemo čitati reklamo kada hoćemo da plasiramo neki novi proizvod isto kao kada reklamiramo nap-rimer neki školsi udžbenik. Ne možemo čitati reklamu za naprimer nov auto kao što čitamo reklamu za neki prehrambeni proizvod, što se dešava puno puta pogotovo kod neiskusnih u biznisu.

Glas tumačenja, U zavisnosti od dogadjaja koji se emituje, voditelj treba da ima ili preuzme odredjenu ulogu. Takodje, dinamika glasa i pričanja se odredjuje u zavisnosti od dogadjaja. U sportskim i muzičkim emisijama, tj prenosima, promena glasa je uočljivija, a tokom kulturnih zbivanja je manje drugačija. Veoma je važno reći da pozicioniranje tela tokom ove vrste prezentacije treba da bude slobodna i udobna, kako bi glas


www.imk-ks.org

prolazio nesmetano kroz naše telo. Izgovor reči koje su teške, npr Ban-da-ra-na-ike. Kada izgovaramo reči koje su teške za izgovaranje ikli koje se retko upotrebljavaju, nije problematično i neprikladno da naučite reportera kako se ta reč izgovara. Znači “nova i nepoznata reč se upotrebljava slovo po slovo; poznata reč se upotrebljava lakše bez obzira od slova od kojih je sačinjena; ovakve reči mogu da dobiju ideografsku vrednost”15. Samo na taj način možemo da izbegnemo neprijatnost koja se može javiti tokom izgovaranja odredjenih reči i naziva, ocenjuju eksperti. U dugim izlaganjima tj čitanja vesti, posebnu pažnju treba da obratimo na nivo, tempo, tečnost i ton. Tokom čitanja nam može opasti intenzitet glasa koji može uticati na tok logičnosti teksta.

Grafikon predstavljanja glasa, tokom dugog čitanja, preko 40 minuta

vIsINa GLasa, KoMPJUtERsKa NIvELIzaCIJa I oBRaDa

Tokom priprema hronika na radiju ili televiziji, veoma je važno da obratimo pažnju na način na koji upotrebljavamo mikrofon. Nove kompjuterske tehnike, ako se upotrebljavaju na pravi način, nam omogućuju da na što originalniji način predstavimo glas. U odredjenim slučajevima, potsoji opasnost od deformisanja glasa. U navedenim grafikonima smo prikazali kvalitet koji glas treba da ima kada pripremamo izveštaje koje smo snimili. To ne važi da direktna uključenja ili snimanja.

Ovo je predstavljanje kvalitetnog glasa ili , STEREO, (Slika 38)

Dobar ili normalan kvalitet glasa, MONO, (Slika 39)

Predstavljanje signala obradjenog glasa (CLIP), STEREO, (Slika 40)-Za dobar ili kvalitetan glas se smatra jačine 44100 KHz Stereo 32 bit; srednji od 44100 Stereo 16 bit i slab 44100 Stereo, 8 bit.-Važno je znati da tokom transformisanja glasnog signala iz analognog u digitalni, jasnoća se gubi od 7 % do 25 %.- Bit predstavlja merilo za jasnoću glasa, 15 Ferdinand Dë Sosyr: Kurs opšte jezičnosti, Rilindja Pristina, 1977, str 78


Male tačke koje se čine da su PEAK (bit) su jedan od važnih faktora koji odredjuju jasnoću glasa, Kada se radi o izveštavanju u prirodi, treba da se potrudimo da izbegnemo odjek koji se javlja zbog različitih glasovnih smetnji u prirodi.

KRIzE vEzaNE za PozoRNost:

a.Prva kriza tokom trećeg i pol minuta, za sve slušaoce;b.Druga kriza u 8.5 do 9;(za prevazilaženje ove krize treba imati nekoliko interesantnih prekida kako bi smo povratili pozornost slušaoca;c.Treća kriza u 14 minuti (prevazilazi se sukobljavanjem mišljenja)d.najveća kriza tokom 28 minute(dinamičniji ritam),e.manje krize tokom 8, 11, 13 i 18 minute;

REzovI:

Za realizaciju vesti u udarnom terminu potrebno je i vreme koje je predvidjeno za montažu. Zbog toga su potrebni i rezovi koji se treba odraditi po pravilima u novinarstvu koja važe da se rezovi rade po principu obr-nute piramide, što znači da se reže od kraja.

PoNavLJaNJE PREDMEtaLiteratura kojom sam se služio za pripremu predavanja:

1. Materijali pripremljeni od strane novinara i materijali upotrebljeni tokom treninga 2007; 2.Prof.dr.Rrahman Paqarizi: Radio novinarstvo; 3.Alesandra Skalgioni: Rad na radiju; 4.Priručnik za novinare Centralne i Jugoistočne Evrope; 5. Moje 35 godišnje isukstvo i moj magistarski rad - Jezik koji se upotrebljava u novinarstvu na radiju i televiziji.


www.imk-ks.org

4TV NOVINARSTVO

Pripremila: Ilire zajmi

Treneri predmeta: Iljire zajmi Rabiša Muhadziri


teLevizija/ Formati / uLoGe Šta je televizija? Koje su njene karakteristike? zašto gledamo televiziju? vrste i formati programa. Metoda poredjenja: volim gledati televiziju zato što… Ne svidja mi se zato što …Interesantna je Dosadna je

Tačna i nepristrasna Pristrastna Poverljiva Nepoverljiva Profesionalna Neprofesionalna-amaterska Prva po prenosu vesti Stare vesti Snimci iz svakodnevnice Protokolarni snimci Tačna i informativna Nejasna Korisna Nekoristna Predstavljena sa entuzijazmom Neinteresantne teme Puna ideja Predvidljiva Voditelji koji su bliski i komunikativni Hladni i formalni Teme koje me interesuju Neinteresantne teme Vesti iz mog susedstva Vesti iz velikih gradova ne iz mog susedstva i zajednice. “Moj program” “Nije za mene

PRoFIL tELEvIzIJsKoG NovINaRaOno što je najvažnije u ovoj profesiji je predanost Glavni kvaliteti koje televizijski novinar treba da poseduje; InteligencijaZnatiželjaKreativnostPoznavanje rada televizijskih tehnika


www.imk-ks.org

Televizijski novinar počinje svoju karijeru kao istraživač ili novinar koji želi da se razvija u profesiji. Kasnije posta-ju reporteri, producenti, redaktori i mendžeri u zaivisnosti o njihovim sposobnostima i željama o angažovanju. Prednosti: stalni posao u štampanim medijima ili radiju. Linija praćneja razvoja karijere: novine + radio + televizija = videonovinar sposobnosti novinara: Posebno interesovanje za video sadržaje Opšta znanja o društvu i politiciUrednički sud o tonskim elementimaSposobnosti pisanjaPoznavanje rada sa televizijskom tehnikom/snimanje/montažaSposobnost komuniciranjaSposobnost organizovanjaSposobnost da razvija ideje Sposobnost da radi samostalno kao i u grupiSposoban/a da radi na kompjuteruSnalažljivost u različtim situacijama i okolnostima

Lične kvalifikacije Inicijativa, motivacija i energija Fleksibilnost i mogućnot prilagodjavanja prioritetima koji se menjajuNe podleže mogućem pritisku koji se na njega vršiFleksibilan što se tiče vremena i upotrebe različtih tehnika

“PaKEt“ REPoRtERa Na tELEvIzIJI Reporteri su odgovorni za hroniku, uključujući različite potrebne elemente, koji treba da budu jasni i dobro strukturisana.“Najbolji paketi” imaju jasnu strukturu. Voditelji treba da potenciraju o čemu se radi i treba da se nastavi bez ponavljanja istih reči.

• Poželjno je da početni kadar ima vizuelne efekte. • Oni “pokazuju” da priča sadrži dobre snimke. • Da je tekst koncizan i povezan sa slikom (snimcima). • Da ilustruje temu koja se odradjuje, pričama ljudi – običnih ljudi. • Da su jednaki po relevantnim pitanjima • Da se upotrebljavaju pravi (autentični) glasovi. • Da sadrži snimke intervijua koje su jasne i koncizne.• Da ima raznolikosti teksta, snimke ljudi, snimke intervijua, efekte glasova, možda grafiku voks pops ili

predstavljanje reportera. • Reporter na mestu dogadjaja može se direktno obratiti gledaocima, znači uživo dok traje emisija. • Treba da ima jasnu strukturu izlaganja teme i ne skreće sa teme.• Na kraju, tokom završnog kadra, treba završiti izveštavanje na način da gledaoci budu dobro

informisani.

PIsaNJE Na tELEvIzIJI


Osnovni pristup za pisanje vesti:Mislite o tome što ćete reći kada vas neko pita: Šta ima novo?Pišite kratke rečenice.Svaka rečenica treba da sadrži jednu ideju. Počnite sa ŠTA, onda nastavite sa KAKO i završite sa ZAŠTO Ako postavimo pitanje zašto na početku izveštaja, onda komplikujemo pisanje. Budite originalni. Stvorite svoj stil. Izbegavajte klišeje i naivne načine pisanja. Upotrebljavajte aktivne glagole. Vaše rečenice treba da budu dinamične, da daju utisak da ljudi rade nešto. Napravite plan za vaš izveštaj. Gde želite početi, šta time želite postići, način na koji planirate da to postignete. Prvo napišite glavni deo vesti ili uvod. Pitajte sebe: Šta ima novo? Uvek opišite šta se dogodilo pre nego što nastavite sa traženjem razloga i razradom priče. Ako vam se vest čini komplikovanom i natrpanom, onda je možete pojednostavitiAko početak vesti nije kako vama odgovara, onda pogledajte zadnju rečenicu vesti. Puno puta se dešava da se zadnja rečenica može upotrebiti kao prva ili početna rečenica u pripremi priloga. Upotrebljavajte jednostavan jezik-pišite jednostavno.

Kanadski vodič o stilu pisanja kaže:Budite uljudni Budite specifičniBudite jasni Neka vam jedno mišlejnje bude jedna rečenica. Pišite jasno. Izbegavajte teške i komplikovane reči. Budite kreativni. Izbegavajte da upotrebljavate fraze koje je neko već upotrebljavao.

KLIsEI Kliše je fraza koja je izbačena iz upotrebe.. Nacin (stil) pisanja Sadašnje vreme daje trenutni utisak i smisao rečenici.Sadašnje trajno vreme sugeriše radnju koja je počela u prošlosti i koja se nastavlja u sadašnjosti. Pomešana vremenaStvara zabunu. Aktivni glagoli Aktivni glagoli određuju radnju. Zamenice i priloziPrilozi uglavnom stoje uz glagole i bliže ih određuju.Citati i atributi Većina citata identifikuje izvor da bi se zatim on parafrazirao.

tELEvIzIJsKa vEst • Kvaliteti:- Budite vizionar – ne koncentrišite se samo na činjenice - Objasnite dogadjaje i uvek ih gledajte i analizirajte u odredjenom kontekstu- Zauzmite stranu, ali to uradite oslanjajući se na činjenice


www.imk-ks.org

- Činjenice treba da su informativne i izbalansirane- Objektivnost i balans su veoma važni:- Ne dajte osobne stavove- Treba spoznati činjenice - Činjenice treba da mogu da se utvrde- Analiza treba da se bazira na činjenicama- Ako citirate izvor o mišljenju po odredjenom pitanju, uvek potražite mišljenje i drugog izvora.

• Detalji:Vremenska odrednica je veoma važna: spomenite KADA u prvom ili drugom paragrafu - piše se u trećem licu- kratke rečenice i paragrafi - izbegavati da jedna rečenica bude duga kao jedan pargraf - maksimalno 25 reči u svakoj rečenici (20 reči za uvodnu rečenicu) - ponekad su rečenice veoma duge u izveštajima - jedna ideja treba da stane u jedan paragraf- tekst ne treba da bude dogmatičan (tekst treba da bude jasan i jednostavan za čitanje)- izbegavaj“zid teksta“- tačni datumi (ne “prošle nedelje” nego “15 Jula”)- stil obrnute piramide: najvažije činjenice na početku, manje važne na kraju

HRoNIKa /REPoRtaŽa Kvaliteti:- uvodni deo - ispričajte priču- treba da bude raznolika i sadrži interesantne priče - obično je duža od vesti

• Priča upravo vodi gledaoca na mesto događaja i kod njega stvara utisak da se i sam nalazi na mesto događaja.

• Deo predstavljanja jedne priče je glavni element: on trba da : - pridobije gledaoca - Da stvara imidž i da razvija maštu- Da odmah uputi gledaoca na mesto događajaRazrada teksta je tipična za priču; prikazuje jednu istoriju ili deo koji je emocionalno obojen, kako bi pridobio gledaočevu pažnju . Sav materijal jedne hronike treba da je upućen na jednu temu. Struktura treba da je povezana :Novinar daje prikaz, ali nepotrebne informacije odvlače pažnju gledaoca.

• svaki paragraf treba da se nadovezuje na predhodni tako da gledalac može da prati priču. • pokušaj da izbegneš greške u hronološkom redosledu:


- ponavljanja - duge citate- nepotrebne informacije • opštastrukturajednehroniketrebadajelinearna

• Kad si u dilemi, upotrebi hronologiju: vreme je često najbolji pokazatelj vaše priče. Kraj hronike

• Zaključak • nije odgovarajući momenat da bi se dodale nove informacije • podsetite čitaoca na to zašto je taj dogadjaj, priča(istorija) važan• pripremite čitaoca da se bliži kraj hronike• ostavite čitaoca sa jednom idejom • vaša zadnja šansa da ostavite utisak koji će da traje.

KRataK INERvIJU za vEstI Detalji vezani za mesto

Kako bi ste hteli da postignte to što ste sebi zacrtali, trebate pripremti materijal kako bi se što lakše monti-rao…….

• Priprema.• Pripremite samog sebe. Koji je cilj intervijua? Koliko treba da traje interviju? • Kakva pitanja treba da postavim?• Pripremite kamermana. Kakva je vrsta hronike? Šta nam je potrebno? Potreban nam je trajpod. Snimajte

tokom intervjua. • Pripremite osobu koju ćete da intervijušete. Kažite joj da je intervju kratak. • Dobra (odgovarajuća) lokacija.

Pokušajte sami da pokažete mesto, ali to uradite veoma pažljivo.

• Interviju. • “Molim vas, gledajte me!”• Pitajte o reakcijama, ne samo o prepričavanju – ZAŠTO umesto ŠTA?• Slušajte!• Ako odgovor koji ste dobili nije ispunio vaša očekivanja, onda probajte ponovo!• Budite u istom kadru kao i vaš sagovornik. • set-up kadar• snimite dogadjaj. • Uzmite tačno ime i poziciju osobe koju intervijuišete.

“Dovidjenja i hvala!”

DUGaČaK INtERvIJU za tELEvIzIJU Loša navika 1 zatvorena pitanja. Npr. Da li ste ubica? Da li ste ubili svog prijatelja?.Da li se slažete da... ?


www.imk-ks.org

Posledice pitanje koje je namenjeno osobama koji izbegavaju odgovor. Utiču negativno na tok intervijua. okarakterisano rečima, kao:”da li će te, da li mogu, da li je? Kako boljeUvek počnite interviju sa: Šta, zašto, kako? To je najefiksniji način da započnete interviju i dobijete odgovore na postavljena pitanja. Loša navika 2 Bez pitanja Npr. “Bila je oštra odluka” ili “Ljudi misle da ste vi korumpirani ministar?. Posledice Oko 30 % “pitanja” tokom intervijua nisu uopšte pitanja. To su izjave. I osoba koju intervijuišemo ima pravo da odgovori na posatavljena pitanja na način na koji ona to želi. Kako bolje Imajte na umu da vi želite interviju. Vi niste tu da pokažete koliko ste pametni. “Većina novinara je veoma loša u postavljanju pitanja. Žele da pokažu koliko puno znaju pokušavajući da se dokažu pred drugim novinarima. Loša navika - 3 Dva pitanja u jednom Npr. “Koja je vaša veza sa ministrom i da li mislite da je on pogrešio” Posledice Pitanja sa dva smisla… dva pitanja po ceni jednog. Mi ostavljamo prostora osobi sa kojom razgovaramo da izabere lakši odgovor – i to oni obično i rade. vi postavite dva pitanja, ali skoro uvek dobijate isti odgovor. Kako bolje Postavljajte samo jedno pitanje. Izbacite veznike iz upotrebe:” i, ili”. Loša navika - 4 osetljiva pitanja Pitanja na koje osobe mogu da reaguju na samo pitanje a ne da se skoncentrisu na odgovor. To mogu biti pro-vokativne ili agresivne reči. Kako bolje Upotrebite jednostavan i nepristrastan rečnik. Što su više komplikovanija pitanja, toliko više će biti kompliko-vaniji i odgovori. Loša navika - 5


Beskonačna pitanjaBla Bla.......Posledice Pitanja koja su komplikovana i koja se ponavljaju na kraju ne uspevaju. Kako bolje Planirajte pitanja kako biste dobili odgovarajuće odgovore. Postavljajte kratka i jasna pitanja. Vodite razgovor tako da osoba koju intervijuišete vam odgovori na postavljeno pitanje; budite vi taj koji će vodi-ti razgovor, ne prepuštajte njima inicijativu. “Da li ste bolesni/srećni/tužni, onda vam oni mogu odgo-voriti. Npr.ako pitate: Kako ste se osećali? Na taj način osobama sa kojima razgovarate ne pružate ništa. Prva faza planiranja intervijua je odredjivanje cilja. Trebate znati da li tražite:

• Činjenicu• Emociju• Analizu • Vrednovanje svedoka • Odgovornost• Snalažljivost karaktera

Npr. glasnogovornik policije može da ima činjenice ali ne odgovara na pitanja koja uključuju emocije: porodice žrtava će tokom razgovora ispoljiti puno emocija, ali će nam retko dati činjenice o tome što se dogodilo: ne mogu nam pružiti analizu ili nam dati svoje mišljenje o odredjenoj temi.Zadatak novinara je da sazna od koga može imati koristan interviju.Glavne tačke koje treba da tražite tokom intervijua, su: Odredite ciljeve intervijua

• Treba da znate šta želite da postignete• Planirajte jednostavna pitanja• Postavljajte pitanja na početku ili na kraju razgovora (zašto, kako, šta) • Budite specifični. Nejasna pitanja donose nejasne odgovore. • Šest pitanja je dovoljno postaviti tokom intervijua• Napišite pitanja koja ćete postaviti tokom intervijua• Slušajte pažljivo odogovore sagovornika.

Insistirajte da osobe koje intervjuišemo preuzmu na sebe odgovornosti koje im pripadaju. Oni treba da budu odgovorni za svoje akcije. Mi treba da budemo kritika, mi treba da budemo kritični prema različitim pitan-jima i stavovima. Ljudi mogu da izbegavaju naša pitanja. Ali, nakon odredjenog vremena, posle dva mese-ca ili dve godine, mi možemo biti zahvalni što su neke osobe izbegavale da odgovore na naša pitanja. Za televizijske novinare, interviju je pravi izazov. Postoje tehničke stvari o kojima treba da se brinu - fokus, predstavljanje, osoba ispred kamere. Takodje postoje stvari vezane za ambijent o kome treba da brinu – kak-va treba da bude pozadina, kakav kadar? Na kraju pitanja za urednika – kakva pitanja treba da postavim? Postoji nekoliko jednostavnih uputstava:

• Ne ostavljajute pripremu za interviju za zadnji momenat • Istražujte temu/dogadjaj vezane za osobu koje ćete intervjuisati-vaš zadatak je da jasno iznesete temu

pred publikom. • Napišite nekoliko pitanja (listu koja sadrži pitnja je dobra ideja) • Postvljajte kratka pitanja • Postavljajte jednostavna pitanja • Zašto, kako, šta – treba da dominira. • Uključite se više nego obično u razgovor i ne brinite za to da će osoba koju intervijuišete izgubiti zain-

teresovanje za temu. • Gledajte osobu u oči tokom razgovora. • Upotrebite mimiku – ruke i oči – kako bi ste se slagali sa izjavama osobe koju intervjuišete ili da je “sater-

ate u ćošak”. • Pre svega dobro saslušajte odgovore na postavljena pitanja.


www.imk-ks.org

Predtavljanje pred kamerom staND UPPrvo pitajte sebe “Zašto radim ovo?”

• Da li mi pomaže u mojim odnosima?• Da li pomaže koncentraciji gledalaca?• Da li je važan da se uključi u izveštaj? • Da li je u skladu sa politikama vaše medijske kuće? • Da li može da ndoknadi odgovarajuće snimke ? Drugim rečima, da li je odgovarajući razlog za pojavu

pred kameru? (samo želja i ideja da budete pred kamerom nije dovoljan razlog)

zašto radimo stand – up ?• Pomaže nam kada nedostaju snimci, npr.ispred suda. • Pokazuje nam da je reporter na mestu dogadjaja i da sve pomno prati.• Zato što je hronika osobno zasluga novinara. • Može da pomogne da se ostane u centru pažnje – obraćajući se direktno gledaocima.• Mogu se upotrebiti da bi prikazali nešto važno. • Mogu se upotrebiti kao deo koje povezuje dve hronike. • Mogu se upotrebiti na kraju izvestaja-kako bi najavili šta možemo očekivati. • Daju vestima ili hronikama “humaniju” stranu i dimenziju. Redovni gledaoci će prepoznati ekipu re-

portera.• Interviju “live” (uživo) u studiju je isto kao “stand up” – vest sa lica mesta kroz koju se objašnjava šta se

dešava.

Nekoliko načina na koje se radi „stand up“ • U hronikama tokom vesti, „stand up“ treba da bude samo nakratko – dve ili tri jednostavne rečenice – do

15 sekundi najviše.• Osigurajte da je „stand up“ povezan sa tekstom. • Osigurajte se da osoba koja izveštava bude u sredini ili po strani kadra u zavisnosti od stila programa. • Upotreba trajpoda kamere • Pozadina treba da bude neutralna i odgovarajuća, nikako ne treba da privlači pažnju ili deluje upadljivo.• Ni vaša odešć i način na koji ste namestili kosu ne treba da su upadljivi. • Ne držite u ruke mikrofon ili notes. Budite jednostavni, prirodni i komunikativni.• Duboko udahnite, opustite se i ne pričajte brzo. Imajte na umu da vi trebate da prenesete nešto intere-

santno ljudima koji vas prate. Vaše gestikulacije i govor tela treba da su prirodni. • Ako želite da u isto vreme pričate i hodate, neka koraci budu kratki. Počnite da hodate i nakon toga da

pričate, i prestanite hodati kada završite pričati. Uvežbajte to u saradnji sa kamermanom. • Pauzirajte sa zadrškom, nemojte da pravite mimike! Lakše je za montažu!• Nikad nemojte dogovarati razgovor ako niste sigurni.

ako odlučite da to uradite: • Budite jednostavni - nekoliko kratkih rečenica je uglavnom dovoljno.• Probajte da izbegavate davanje brojki – one se mogu promeniti do trenutka kada vi montirate izveštaj.

Nema strogih pravila o tome gde treba da bude Stand up (stajanje). Ne znači da treba da bude uvek u sredi-ni; treba da bude tu gde odgovara vama i vašem prilogu. U vestima stand-up se uglavnom radi pri kraju izveštavanja. Veoma je efikasan način da se uradi sažetak svih dogadjaja i prethodne hronike. Takodje je mesto koje mogu upotrebiti stariji novinari ili novinari sa više iskustva da vrše različite analize vezane za odredjene teme. PovezivanjeMislite o predstavljanju ispred kamera kao načinu da povezete različite ideje i mišljenja. U ovom slučaju, veoma je lako da napišete i sastavite tekst ako ste već prethodno sakupili sve elemente u vašem izveštaju i javljanju.


Izgled Izgled je veoma važan kada radite stand-up. Gledaoci više obraćaju pažnju na način na koji nosite kosu, kako ste se obukli, primećuju vaše raspoloženje više nego to što vi mislite.Po istraživanju koje je radio Gallup International, gledaoci najviše obraćaju pažnju na:

• 55 % mimiku• 38 % ton (glas) i stav (držanje). • 7 % reči (to što kažete).

PREDstavLJaNJE Na tELEvIzIJIIako na pripremanju vesti i razlicitih emisija na televiziji radi veliki broj ljudi kao sto su kamermani, novinari, stilisti, reputacija cele televizije zavisi od posla nekoliko voditelja na televiziji. Dobar voditelj podize rejting televizije dok loš voditelj može smanjiti rejting televizije. Zainteresovanost za vesti i debate je velika, ali veoma puno zavisi od načina na koji će se servirati ova infor-macija. Načini vodjenja emisije zavise od programa, za jutarnji program je pogodno da imamo zanimljive i zabavne voditelje, dok su nam za debate potrebni ozbilji voditelji. Ali svakim danom sve manje možemo videti ovu podelu, pošto puno zavisi od stila voditelja kako će organizo-vati i voditi emijili ili razgovor. Naziv „voditelj“ potiče iz SAD-a, od strane Walter Cronkite. U Engleskoj voditelji su veoma cenjeni, i imaju veoma drugačiji stil od voditelja u drugim mestima.

Britanski voditelji se vide kao autoritativni ljudi koji nikada ne dozvoljavaju da im lični stavovi dubu prepreka u njihovom izvestavanju. U Americi, voditelji su isto tako ozbilji, ali u isto vreme i veoma zabavni, i puno puta se dešava da daju svoja mišljenja ili stavove dok čitaju vesti. Reč “voditelj” simbolizuje osobnu snagu i autoritativnost, kombinacija iskustva i harizme koju mogu da vide gledaoci ispred televizora. Reč “čitaoci vesti” ima osobne konotacije. U tom slučaju fokus nije na osobi nego na samoj vesti. To znači da si ti osoba koja ima privilegiju da zna nešto što gleadoci ne znaju, i da tu vest presenete njima. Što se tice vesti, spiker je jedan korak ispred voditelja. Idealne osobine voditelja su: AutoritetKredibilitetJasnoćaBliskost LičnostProfesionalizamOdgovarajući glas i ton Odgovarajući (dobar) izgled U Americi, kredibilnost je na prvom mestu. Bliskost i način izrazavanja ličnosti zavisi od vrste programa.


www.imk-ks.org

U SAD “Smesiti se“ je veoma važno, dok je u Engleskoj važno da voditelj bude ozbiljan, i pogotovu ako je u pitanju voditeljica, onda je veoma važno da poseduje i talenat i prikladan izgled. Voditelj na ekranu nije samo prijatno lice; on ima odgovornost da se pripremi za vodjenje emisije i da uvežba tekst pre početka emitivanja ili direktog uključivanja. Idealni voditelj treba da prvo radi kao novinar, onda da radi na radiju,zatim da se oproba kao radio reporter i reporter na televiziji, a tek onda kada stekne poverenje i autoritet, postane voditelj. On treba da prati sva relevantna dešavanja kako bi bio u toku i da je dobro informisan o zbivanjima.

sNIMaNJE za vEstI Naš cilj je da gledaoci prate reportažu. Snimci i tekst treba da nadopunjuju jedno drugo.

• Snimanje trajpodom treba da bude profesionalno, kako bi gledaoci videli to što je za njih interesantno a da i nisu svesni da to gledaju preko televizije, i da je to zabelezeno kamerom.

• Po mogućnosti, držite mikrofon izvan kadra. • Držite stav. Učinite da se delovanje svede na frejm. (sekuencu).• Neka pokreti kamerom budu kratki, jednostavni i lagani. Ne zoomirajte!• Snimajte sekvence. Dajte montažeru instrukcije za montažu. Objasnite mu priču kako bi on što bolje

dočarao to što se dogodilo. • Uvek trebate da obratite pažnju da imate dobre tonske efekte. Tonski efekti su veoma važni u pripremu

reportaže. • snimajte nekoliko stvari. Ako snimamo nekoliko kadra i okolinu, onda će gledaoci imati više infor-

macija o tome šta se dešava. • Budite oprezni što se tiče ugla oka. (npr. dečiji ugao).• Intervijui za vesti treba da se snimaju na MCU (medium close up ili srednji kadar) da budu stabilni i da

su jasno vidljivi. Kao zaključak – neka snimci budu jednostavni. Potrudite se da objasnite o čemu je reportaža ili šta sadrži priča. Dočarajte atmosferu. GRAFIKA NA TELEVIZIJI Grafika sadrži reči, brojeve, grafikone koje upotrebljavamo na ekranu (zajedno sa snimcima sa mesta dogadjaja i iz studija) koje nam pomažu da što jasnije prikazemo odredjenu priču ili hroniku.

zasto se upotrebljava grafika?• Da se pojednostave komplikovane ideje • Da pružimo glavne informacije (kao što su: ime voditelja ili mesto na mapi)• Da se naznače glavne tačke ili teme, kao što su činjenice i brojevi • Da možete da ilustrujete priču kada vam nedostaju snimci • Da obavestite gledaoce za promenu hronike javljanjem iz studija • Da vam program bude raznoliki • Da program ima stila

Pre svega, grafika u vestima treba da bude jasna. Mislite o tome šta gledaoci žele da vide i zapamte iz hronike. Kako da upotrebite grafiku ?

• Dobra grafika je jednostava grafika sa malo slova na ekranu. Gledaoci treba da budu u mogućnosti da brzo preuzmu informaciju i da ta informacija bude jasna za gledaoceë. Nekoliko glavnih tačaka treba da budu predstavljenje, a ne ceo tekst.

• Treba da bude kombinacija kratke informacije i snimaka kako bismo znali šta da očekujemo od hronike. • Izbegavajte napadnu pozadinu. Tekst na ekranu treba da bude u gro planu i ne treba da se meša sa jed-

nostavnim snimcima.• Veoma je vazno da tekst citan od strane voditelja ide u isto vreme kada i grafika na ekranu. Veoma je

teško da gledoci slušaju jedno, a da gledaju nešto sasvim drugo. • Zapamtite da grafika treba da se piše s’leva na desno, kao i tekst.


• Grafika treba da je jednostavna i da je kvalitetno dizajrnirana. • Reči i rečenice koje moderatori terba da čitaju, treba da budu kratke i jasne • Budite oprezni sa komplikovanim grafikama. Neki ljudi ne mogu shvatiti garfike.• Grafike moraju biti na ekranu dovoljno dugo da gledaoci mogu da ih pročitaju, otprilike 3 ili 4 sekunde. • Grafike moraju biti tačne. I veoma mala gramatička greška moze da naruši verodostojnost informacije.

Nekoliko puta pažljivo pregledajte tekst pre nego što ga emitujete na ekranu.

MoNtaŽa za vEstI Mi želimo ga gledaoci prate priču i da su usredsredjeni na nju. Snimci i tekst treba da su u harmoniji. Snimci treba da dočaraju vizuelnu stranu.

• Treba da znamo sta je priča (prilog).• Da u detalje znate snimke intervijua koje ćete uljučiti u prilog pre nego što počnete sa montažom.• Da se snimci montiraju po redu kako se ne bi gledaoci iznenadili. • Prvo montirajte snimke, onda uključite tekst. • Upotrebite prirodan glas, pogotovo u glavnim delovima priloga. • Probajte postaviti snimak na početak priloga, prikažite mesto ili okolinu u kojem se nalazi. • Postarajte se da snimci ne budu veoma kratki. Sve sto je kraće od trideset sekundi je veoma nejasno. • statični kadrovi sa fiksnim frejmovima uvek funksionisu dobro. Nemojte ih prekidati tokom zoom-ova

ili dugih kadrova. • Postarajte se da se dobri snimci ili sekvence uvek upotrebe. • Upotrebite close-up samo ako je subjekat važan deo priloga i pominje se u tom delu teksta.• Dobar kadar u završetku je onaj koji zaključuje prilog, i koji daje dovoljno vremena da gledaoci vide

zaključak priloga.


www.imk-ks.org

5VIDEO NOVINARSTVO

Materijal mediacentra online (Sarajevo) Izabrao: Ljubiša Milovanović

Treneri predmeta: Ljubiša Milovanović Fitim Šalja


video intervjuIntervju je sastanak na kojem jedan ili više novinara postavljaju pitanja drugoj osobi u cilju otkrivanja činjenica, mišljenja ili osjećanja.

Svaki uspješan intervju zahtjeva znanje, diplomatiju, osjećaj, upornost a često i hrabrost. U svakom slučaju, to su neke od vještina koje svaki novinar mora savladati i steći

Lokacija

U većini TV intervjua koji se rade van studija, sagovornik sjedi za radnim stolom. Međutim, ova praksa ima nedostataka:

• Na ekranu sagovornik izgleda beživotno.• Daje sagovorniku izgled autoriteta koji on možda ne zaslužuje?• Fizička prepreka između sagovornika i gledaoca teoretski predstavlja problem iI na neverbalnom nivou

komunikacije (u literaturi o govoru tijela, stručnjaci tvrde da fizička prepreka između osobe na ekranu i gledaoca slabi poruku koja se komunicira).

• Mnoge sagovornike navede da se nervozno poigravaju sopstvenim rukama.• Potencijalni problem s osvjetljenjem, s obzirom da se u uredima dešava miješanje prirodnog i vještačkog

svjetla.

Daleko je bolje snimiti intervju van uredske bezličnosti – najbolje na nekoj lokaciji na kojoj se odigrava nešto bitno (školski direktor se može snimati u učionici, direktor željezničkog preduzeća se može snimati na per-onu...).

Lokacija iz stvarnog života gledaocima jasno signalizira o čemu se radi i ko je sagovornik.

svjetlo

Izvor svjetla, u uslovima terenskog snimanja, treba biti iza linije kamere, tj. upereno prema licu sagovornika. Ovo je nezgodna situacija prilikom sunčanih uslova snimanja jer jako sunce u lice može dekoncentrisati sago-


www.imk-ks.org

vornika ili mu smetati. Ipak, na kraju svi shvate da snimanje ima i svoja tehnička pravila i nedostatke, pa ih prihvate.

Sunčane naočare na sagovornikovom licu, u vašem snimku, oslabiće njegovu poruku i vaš video-novinarski rad. Blokiranjem mogućnosti da vidite oči svog sagovornika ometa se jedan od stubova neposredne ljudske komunikacije – kontakt pogledom.

Može biti jako teško snimati na prostorima na kojima postoji i jako prirodno svjetlo i jaka vještačka rasvjeta, što je čest slučaj sa salama za konferencije koje imaju mnogo velikih prozora i unutrašnju neonsku ili tradicionalnu rasvjetu.

Starijim kamerama je teško uravnotežiti različite tipove rasvjete i na kraju neki dijelovi slika mogu izgledati pla-vi ili narandžasti. U tom slučaju, snimajte ili blizu prozora ili što dalje od njih, tako da najveći dio rasvjete bude ili jednog ili drugog tipa. Ali ne snimajte okrenuti prema prozorima jer će u tom slučaju biti dobro prikazani ili sagovornik ili pozadina, ali ne oboje.

zvuk

Mikrofoni instalirani na vrhu većine kamkordera rijetko su u stanju uhvatiti zvuk intervjua dovoljno jasno za emitovanje. Mikrofon treba biti bliže osobi koja govori.

Idealno, mada skuplje, rješenje predstavlja mali ‘‘klip’ mikrofon (bubica) koji se zakači za sagovornikovu odjeću u visini grudi. On će jasno hvatati zvuk i smanjiti ambijentalnu buku na najmanju mjeru. Optimalna opcija je bežični mikrofon ili, u slučaju žičanog mikrofona, žice sakriti ispod odjeće.

Za pravilno snimanje zvuka potrebne su slušalice. Ponekad je u kameru ugrađen mali zvučnik, ali je teško prosuditi o kvalitetu zvuka ako koristimo samo njega. Takođe, obično postoji vizuelni prikaz ulaznog zvuka na zuheru kamere.

Po pravilu, ono što gledalac ne VIDI, ne bi trebalo ni da ČUJE.

• Telefoni?• Kompjuterski programi koji koriste zvučna upozorenja ili obavještenja?• Muzika?• Saobraćaj?• Okolina?


Obratite pažnju na zvukove koji mogu omesti snimanje, poput šuma klima uređaja, automobilskih sirena ili buke koju stvara avion u letu, i budite spremni da ponovo snimite neke dijelove intervjua, ako su oni previše pokvarili zvuk.

Miran ili nemiran kadar?

Tradicionalna je televizijska praksa da kamerman prilikom snimanja koristi stativ. Snimci će tada biti jasniji, dobro ukomponovani i fokusirani. U dobu moderne televizije ovaj princip često se zanemaruje. Neki autori smatraju da nemiran video doprinosi osjećaju drame ali i autentičnosti. S druge strane, kamere imaju sve bolje riješeno pitanje stabilizacije pa stabilaseri ugrađeni u njih dosta olakšavaju stvar.

Razmislite da li bi bilo izvodljivo snimati u kretanju – dok su voditelj-kamerman, sagovornik i kamera u pokretu. Ovo može doprinijeti zanimljivosti intervjua, ali je teško uspješno izvesti.

Planovi

Standardni intervju se snima u krupnom ili srednje-krupnom planu (close-up i medium close-up MCU).

Ako neke odgovore snimate u krupnom planu a neke u srednje-krupnom, imaćete izbor više snimaka iskoris-tivih u montaži.Opštiji planovi prikazuju suviše malo detalja sagovornikovog lica da bi bili pogodni za glavne snimke intervjua.

Ponekad ćete možda poželjeti da se jako približite svom sagovorniku, ukoliko vam je cilj uspostavljanje pris-nijeg odnosa prema njemu. Detaljno-krupni plan (big close up BCU) jedva da prikazuje išta drugo osim očiju, nosa i usta. Budite svjesni da ovakvi snimci mogu da djeluju prilično agresivno.

Vodite računa o tome šta se nalazi iza sagovornika da ne bi, gledajući iz daljine, izgledalo kao da ti predmeti rastu iz sagovornikove glave.

Pogled

Daleko najzanimljiviji dio svakog lica su oči. Osigurajte svojim gledaocima jasan pogled na njih i ne zamarajte se time što ćete im prikazati najneinformativniji dio – stranu sa uhom.


www.imk-ks.org

Položaj video novinara prilikom snimanja intervjua omogućava da sagovornik gleda u novinara, dok novinar drži kontakt pogledom i kontroliše kadar. Zamolite sagovornika da ne gleda direktno u leće kamere. To treba da rade samo oni ljudi koji se direktno obraćaju gledaocima, a to su reporteriPobrinite se da se objektiv kamere nalazi na istoj visini sa očima sagovornika - ako je potrebno, možete upotri-jebiti stativ ili neki drugi podmetač da biste to postigli.

Ako u svojoj priči imate više od jednog govornika, snimite pola gledajući nalijevo, a drugu polovinu nadesno. Tada ćete moći da prikazujete sagovornike koji gledaju u različitim pravcima, a da ne izgleda kao da se glava jednog mijenja u glavu drugog.

Pristojnost tokom razgovora nam nalaže da ne odlazimo i ne gledamo u nekom drugom pravcu dok nam neko nešto govori. Odvraćanje i okretanje kamere od sagovornika ili zumiranje van, sugeriše gledaocu da sagovornik postaje dosadan, pa je vrijeme da se gleda u nekom drugom pravcu. Neka kamera ne skreće sa sagovornika dok on govori, a ako je potrebno, promijenite plan prilikom postavljanja pitanja.

Zumiranje može biti opravdano ako sagovornik počne pričati o nečemu fascinantnom, ličnom ili tajnom.

snimateljska rampa

Zamislite da je između voditelja i sagovornika nacrtana linija. Obratite pažnju gdje se postavlja kamera za in-tervju. Svaki put kad pomaknete kameru zbog narednih snimaka, a naročito zbog setup snimaka (snimaka za predstavljanje sagovonika ili sagovornice), ostanite na istoj strani te linije. Ako se držite ovog pravila, vidjećete da izgleda kao da sagovornik gleda na suprotnu stranu prema voditelju, ostavljajući na gledaoce utisak da njih dvojica gledaju jedan u drugoga – što je uistinu i slučaj. Ako ih snimite sa suprotne strane linije, izgledaće kao da gledaju u istom pravcu, umjesto da razgovaraju jedan sa drugim.

Prelaskom zamišljene rampe prilikom snimanja narušava se kontinuitet radnje.

Predstavite svog sagovornika

Gleadocima će biti korisno ako odvojite nekoliko sekundi da najavite svoje sagovornike prije nego što razgovor počne. Lako je napisati nekoliko riječi – ali šta će gledaoci za to vrijeme vidjeti?

Najbolje je da to bude nekoliko snimaka koji ilustruju sagovornika na njegovom uobičajenom poslu: učitelj koji drži nastavu, direktor tvornice koji prolazi kroz halu, ljekar koji pregleda pacijenta. Najbolje je ako se ovi kadrovi snime tako da se uklapaju u jedan logičan slijed, na primjer:

• Srednji plan ljekara i pacijenta• Krupni plan ljekarovog lica• Srednje-krupni plan pacijenta• Detaljni plan ljekara koji drži stetoskop na pacijentovim grudima


Ove sekvence se ne moraju snimati na istoj lokaciji na kojoj je snimljen intervju, mada je najčešće jednostavnije tako učiniti.

Biće gotovo kad se završi…

Ako je sve što vam je potrebno od vašeg sagovornika samo kratki audio/video zapis koji će stajati sam u vašoj emisiji ili na web stranici, onda nema potrebe da snimate išta drugo osim samog sagovornika.

Međutim, u devet desetina slučajeva, željećete da još snimaka prati intervju, kao što su:

• Snimci opšteg plana koji prikazuju i voditelja i sagovornika• Ponekad je prikladno snimiti detalje - kadrove sagovornikovih očiju ili ruku, naročito ako on njima

izrazito i karakteristično gestikulira. • Niz kadrova koji imaju za cilj predstaviti sagovornika – npr. sagovornik na poslu. Oni se nazivaju set-up

snimcima.• Slike stvari koje sagovornik spominje, tzv. inserti.

Morate se pobrinuti da napravite sve snimke koji bi mogli zatrebati u montaži, prije nego što objavite kraj in-tervjua i kažete sagovorniku da je slobodan.

zgrabi sve što možeš prije nego što odeš

Najzad, snimite sve što možete, a što je sagovornik izričito pomenuo u intervju, ili što se odnosi na predmet razgovora.

Ako spomene osnivača preduzeća – čiji portret visi na zidu – snimite taj portret.Ako kaže da se sa prozora pruža predivan pogled – snimite ga.

Ovi kadrovi čine mnogo zanimljivije isječke nego što je prikaz reportera kako sluša, ili sagovornika koji se igra svojom olovkom.


www.imk-ks.org

video journaLism

Svako ko u džepu ima barem mobilni telefon novije generacije, ima i mogućnost da slikom i tonom izvještava o događaju u trenutku dok se on još dešava. „Pala“ je još jedna široko eksploatisana novinarska činjenica. Radio više nije najbrži medij. Video sada putuje jednako brzo.

Došlo je vrijeme generacije „novih“ novinara i novinarki, tehnički opremljenijih i obučenijih. Današnji medijski profesionalci s lakoćom vladaju opremom za audio i video snimanje kao i softverima za montažu ili grafičku obradu audio i video materijala

Razlog za takvu promjenu je jednostavan. Razvoj digitalne tehnologije eliminisao je dvije od tri pozicije u najj-ednostavnijem produkcijskom TV procesu: video je „oslobodjen“ teških kamera i stativa, vještačkih svjetala i studija. Postalo je moguće biti novinar i snimatelj i montažer u isto vrijeme te posao završiti jednako efikasno, a mnogo jeftinije.

To je otvorilo put uvođenju termina «video novinarstva» kojeg je, kako stoji u različitim internet referencama, ali i u svima dostupnoj internet eniklopediji Wikipedi, ustoličio Michael Rosenblum, bivši producent vijesti američke mreže CBS koji se stoga smatra „ocem video novinarstva“. Rosenblum je djelimično zaslužan i za predstavljanje koncepta video novinarstva medijima među kojima su i BBC, Glas Amerike i New York 1.

Da li sve zavisi od opreme?

U svijetu konzumerizma koje se odnosi i na tehničke spravice koje nas okružuju često postoji zabluda da je dovoljno imati dobru opremu. To je u svakom slučaju koristan element vašeg sveukupnog procesa produkcije A/V materijala, ali ni u kom slučaju nije ključni faktor. Oprema sama po sebi ne znači zagarantovan uspjeh operacije snimanja. Ne treba zaboraviti da opremom upravljaju operateri te da ona predstavlja alat koji omogućava, u ovom slučaju, audio-video izraz zanimljiv za našu potencijalnu publiku. Poznavanje video pravila i jasna ideja mnogo su važniji od najmodernije kamere. S druge strane, loša oprema može vam u nekim slučajevima zatvoriti vrata profesionalnih takmičenja ili puteve prema, u prvom redu, televiziji koja dosta drži do tehničkog kvaliteta emitovanog materijala. Ipak, zadnjih godina, tehnički kvalitet često poklekne pred atraktivnošću video informacije koju svijetu ponudi neki vlasnik mobilnog telefona ili kućne video kamere.Dakle, nije sve do opreme. Glavnina video novinarstva zavisi od vizije i sposobnosti osobe koja opremu koristi .

snimanje

Kamera koju držite u ruci ima mogućnost da snima sliku i ton. Obje komponente podjednako su važne za kvalitetan video izraz. Osnove iz kompozicije kadra prema BBC standardima daće vam mogućnost da svijet osim kroz kameru ovaj put pogledate i kroz ram osnovnih televizijskih pravila kadriranja.

Horizont mora biti ravan (osim ako namjerno želite postići umjetnički efekat).


Koristite stativ, naslonite se na čvrst predmet ili se čvrsto poduprite. Čak i kada pratite pokret s kamerom u ruci važno je da gledalac ne ‚osjeti‘ potrese i udare.Ukoliko uopšte ne koristite stativ, obratite pažnju da da na kameri bude uključena opcija „digital/electronic stabilizer“.Ako želite da se kamera kreće kako bi pratila akciju, stavite je, na primjer, u dječija kolica ili u kolica iz supermar-keta ili pričvrstite za bicikl ili automobil.

Ispunite kadar

Najprije je potrebno odrediti glavni fokus interesa i njime ispuniti kadar što je više moguće. Ipak, nemojte ići do same ivice kadra; objektiv kamere obično pokazuje više slike nego televizijski ekran, pa se neki objekti u blizini ivice kadra znaju izgubiti prilikom emitovanja.

Na taj način ćete se odmah riješiti nebitnih detalja koji mogu odvući pažnju gledalaca.

Pažljivo uokvirite objekt snimanja

Fotografije se mogu prikazati kadrom bilo kojeg oblika. To je obično, ali ne i uvijek, pravougaoni format. Međutim, televizija ima fiksan format– 4 jedinice širok i 3 jedinice visok. (Prema britanskim standardima, široki ekran prikazuje 16 jedinica široku i 9 visoku sliku.)

Također je moguće snimati kroz prozor ili zasvođen prolaz. Pazite da na neprirodan način ne izrežete neke značajne objekte kao što su ljudi ili automobili. Nemojte dopustiti da kraj slike siječe ljude. Kretanje na ivici kadra, naročito ulaženje i izlaženje iz kadra, odvući će pažnju gledalaca.

snimanje ljudi

Film i televizija od svog nastanka razvijaju pravila snimanja ljudi i predmeta. Kompozicija kadra izučava se na televizijskim i filmskim akademijama. U nastavku vam jednostavnim jezikom donosim skup najosnovnijih in-strukcija koje vam mogu unaprijediti vizuelni kvalitet vašeg snimka:


www.imk-ks.org

Ako je ljudsko lice prenisko na ekranu, izgledaće kao potonulo. Ako je previsoko, izgledaće kao da je osoba skalpirana. Odgovarajući prostor iznad glave osobe koju snimate varira s veličinom kadra. Ako ljudi gledaju na jednu stranu, ostavite više praznog prostora ispred njih nego iza. To će im obezbjediti „prostor pogleda“. Isto tako, ako osoba hoda, dajte joj prostora za hodanje.

To se zove prostor za kretanje.

Izgledat će neuredno i neugodno ako se veličina glave osobe koju snimate samo neznatno mijenja iz kadra u kadar. Mnogo ugodniji efekat postići ćete dramatičnijom promjenom kadrova – na primjer, iz širokog u srednji plan.

Standardna terminologija za različite veličine kadrovaveličina slike/kadra u odnosu na ljudsko tijelo –

Daleki total Total

Srednji plan Srednji krupni plan Krupni plan


Dalji ili krupni plan Perspektiva

Gornji rakurs / ptièija perspektiva Donji rakurs / žablja perspektiva

Nađite ravnotežu u tonu, boji i masi

Izuzetno simetrične slike izgledaju namješteno i uznemirujuće, ali ako sve što je interesantno stavite na jednu stranu, slika će izgledati neprirodno koliko i soba sa svim namještajem na jednom mjestu.

Tražite ravnotežu imajući na umu masu (veličinu i broj objekata), ton (svjetlo i sjenu) i boju.

Izbjegavajte gomilanje objekata na jednom mjestu ili stavljanje istih na ivice kadra dok je sredina istovremeno prazna. Varirajte kompoziciju: serija kadrova sa glavnom tačkom interesa uvijek u istoj poziciji brzo postaje dosadna.

Uopšteno govoreći, neparan broj objekata ili ljudi je ugodniji oku nego paran broj. Tri objekta ili osobe postav-ljeni u obliku trougla djelovat će vrlo stabilno.

zapamtite ‘pravilo trećine’

Snimatelji početnici imaju tendenciju da stavljaju glavni subjekt u centar kadra. Međutim, često je mnogo efektnije pomjeriti subjekt za jednu ili dvije trećine prema jednoj strani i dnu ekrana. Ovo je poznato kao ‘pravi-lo trećine’ ili ‘zlatna sredina’: to je pravilo kompozicije koje je nastalo prije više Vijekova. Ako pogledate klasične portrete otkrit ćete da se jedno oko subjekta obično nalazi za jednu trećinu prema strani i jednu trećinu prema dnu okvira.

Slično tome, vertikalne i horizontalne linije, uključujući i sam horizont, često djeluju estetski ugodniji oku ako se pomjere za jednu trećinu prema strani, vrhu ili dnu ekrana. Osim pravila „trećine“ u široj primjeni je još nekoliko metoda kompozicije kadra:


www.imk-ks.org

TREÆINE POLJA TROUGAO / TROKUT

Budite pažljivi s pokretima

Snimatelji početnici vole da se razmahuju kamerom, prateći akciju i skačući s teme na temu. Obilato koriste zoom. Ali efekat sveg tog kretanja na ekranu gotovo da može izazvati mučninu.

Dodatni problem je to što je vrlo teško montirati kadrove u pokretu. Mnogo je bolje koncentrisati se na sn-imanje raznih, dobro ukomponovanih statičnih kadrova. Korak i pokret se mogu dodati tokom montaže.

Kretanje kamere treba biti motivirano kretanjem nečega na ekranu. U suprotnom, pokret će skretati pažnju sam na sebe. Pobrinite se da prvi kadar, zadnji kadar, kao i svi kadrovi u sredini, budu zanimljivi i dobro ukomponovani. Tokom dugotrajnog pokreta kamere, od gledaoca će se tražiti da cijelih nekoliko sekundi gleda beznačajne i nezanimljive slike.

Kameru pokrećite s namjerom i svrhom; nemojte samo besciljno lutati.


www.imk-ks.org

6FOTO NOVINARSTVO

Pripremio: afrim spahiu

Trener predmeta: afrim spahiu


Fotonovinarstvo Da se studenti upoznaju sa idejom šta predstavlja fotonovinarstvo; Najlakši put – fotonovinarstvo oslikava priču sa jednom ili više fotografija. Javnošću prikazaju realnost ona-ko kako se nešto dogodilo. Fotonovinarstvo je veoma opasna profesija i mnogo fotografa je stradalo ”na dužnosti’ili “tokom aktivnosti”, ali vi ne morate biti fotografi ratnih zona. U svakoj prilici fotoreportera prati rizik ili stres. Fotoreporter nema ograničeno radno vreme, oni treba da završe posao brzo i na vreme.

Zašto ljudi prave fotografije, samo da bi je napravili?

1 - Izazov 2 - Potreba da se kaže priča3 - Zadovoljavanje ega; zadovoljstvo je da gledaš tvoje fotografije, objavljene u lokalnim ili

međunarodnim novinama, da vidiš svoje ime na uglu za beleške.4 - Karijera. To je karijera, ali ne veoma nagrađena. Ona stvara mogućnost učešća u

lokalnim i međunarodnim događajima. Fotografije možemo svrstati u šest osnovih kategorija:

1 - Fotografije lokalnih vesti: To su fotografije priča koje je i program prekinuo:

vatra, kriminal, prirodna katastrofa, nemiri, eksplozije…itd. 2 - Fotografije koje korespondiraju sa vešću: to su fotografije sa nekog važnog programa kao što su konferencije za štampu, zvanične posete. Obično novinari prethodno planiraju ove događaje.

3 - Buduće fotografije: za razliku od lokalnih i opštih fotografija, buduće fotografije prikazuju priču vezanu za vest dana. One mogu prikazati priču u celini sa jednom ili više fotografija kao što je fotografija mačke koja je zaglavila na drvetu, koju je vatrogasac spasio.

4 – Priča sa fotografijama: to je niz fotografija koji prikazuje priču. Ona se može objaviti kao deo nastavka

nekog vizionarskog teksta, ili kao niz fotografija sa jasnim fokusom. Fotografije priča se češće mogu naći u novinama nego u časopisima.

5 – Fotografije datoteka: svakoj novini su potrebne fotografije i datoteka da bi ilustrovali prekid vesti koje

su se dogodile kao što su: slike važnih osoba, iznenađenja…

6 - Sport:Pre nego što pređemo na tehniku i veštine fotografije, korisno je videti šta čini dobru sportsku fotografiju za novine; prezentacija tehnike koja se koristi u sportskoj fotografiji.

2. Tehnika:

• Film ili digital: Razlika između dva oblika: analogna tehnologija koristi filmove, dok digitalna koristi Flash Card za snimanje fotografija.


www.imk-ks.org

• Srednji format i vrste kamere SLR 35mm• Ostala tehnika i prateći delovi, objektivi sa fokalnom dužinom, objektivi širokog ugla, zoom objektivi,

flash, memorijske kartice, čitač kartica, itd.

Shvatanje ekspozicije:Studentima treba objasniti kako kamera funkcioniše?

1) Dijafragma (iris, blend, aperture)2) Brzina ekspozicije3) ISO (osetljivost)4) Svetlo (četka slike) četiri pravca svetla

3. Veština i tehnika: Pre nego što se počne oko toga kako kamera funkcioniše i primarna tehnika za rađenje dobre fotografije, od studenata treba zatražiti da izaberu jednu od deset fotografija, odgovarajući na pitanje; zaštu je nju izabrao? Vežba je put koji omogućuje studentima da razviju svoj vlastiti stav i pogled na stvari i pojave. Šta čini dobru novinarsku sliku? Cilj svih fotoreportera, bilo kroz reči ili fotografije - je najbrži mogući odgovor na pet osnovnih pitanja koja javnost traži za neku vest: ko, šta, gde, kad i kako. Uspešni fotograf vesti trudi se da da odgovore na ova pitanja kroz fotografiju. I to je ono što razlikuje dobru fotografiju od one slabe. U stvari, fotografija novina je ona koja odgovara veoma efikasno i objavljuje se bez obzira što je ona više tehnička nego informativna. I fotografija koja je veoma važna, ne objavljuje se bez obzira što je dostupna. Ne možemo potvrditi informaciju fotografije u novini koja prevazilazi kvalitet primanja, ali u ovom slučaju nije važan kvalitet nego priča na fotografiji.

Potrebni kvaliteti za dobrog novinara: Bez obzira kakvu vrstu fotografije je fotoreporter napravio, ona treba da poseduje tri osnovna kvaliteta:

1 - Svaka fotografija treba imati jasan predmet 2 - Ona trebada ima vizuelni uticaj na koncentraciju gledaoca prema predmetu 3 - Ona treba biti jednostavna i da daje jasne informacije.

Kada fotografišete i gledate fotografiju, postavite sebi pitanje: kako su uticale ove tri poruke? Koja se tehnike koriste da bi omogućili odgovor na tri poruke:

• Ograničenje polja dubine blenda• Niska brzina• Velika brzina• Refleksija predmeta (ogledalo, prozor, voda)• Pozicija predmeta (centralna, trećina okvira, ugao)• Uramljivanje• Silueta• Svetlo

Prelazeći preko različitih tehnika, sa studentima se raspravlja o realizacijama koje su ranije videli, nudeći im mogučnost ponovne selekcije, što omogućuje objašnjenje tri poruke za dobru fotografiju.


PRAKTIČNE VEŽBE:- Studenti rade u grupama. Svaka grupa ima zadatak da napravi fotografiju određenog predmeta ili teme, koristeći tehniku koju nudi inspektor. Tehnika može preći od jednog do drugog, od jedne grupe do druge. Onda se predstavljaju i upoređuju dobre i loše fotografije. DISKUSIJA 4. MONTAŽA:Studentima treba pokazati proces montaže. Softuer u digitalnoj laboratoriji nam omogućuje vizualizaciju i se-lekciju dobrih fotografija. Studenti raspravljaju i objašnjavaju razlog izbora fotografija, osnivajući se na tri gore pomenuta zahteva. Instruktor svo vreme prikazuje i objašnjava programe i mogućnosti koje ovaj proces nudi. Studentima treba pokazati kako koristiti Photoshopin ili Lightroom, menjanje boja i kontrasta kod fotografije, sečenje, naslov (dicitura), itd.Ako vreme i menadžment dopušta, studenti mogu posetiti jednu od lokalnih štamparija, da bi se upoznali sa radom i raznim štamparskim realizacijama. 6. NOVINSKE AGENCIJE: Posao koji radi većina glavnih novinskih agencija kao što je Reuters, AP, AFP, EPA, Analiza raznih fotografija. Nasta-vak sa ostalim agencijamakao što je Corbis, Sipa, Magnume. Emerging agencies Seven, Noor.

Da bi se izbliza upoznali sa radom novinskih agencija, treba pokazati autorske fotografije i inserte iz filmova. Pošalji fotografe i foto montažere na teren. Montaža. Prednosti. Vreme sastanka. Klijent. Vest za korice (pok-lopac). Kakvu vrstu korica i kojeg kvaliteta koriste na Kosovu? 7. ETIKA U FOTOGRAFIJI Koja etička pitanja se mogu pojaviti tokom upotrebe fotografskog procesa na kompjuteru, i način na koji medij pokušava da snimi stvarni događaj, u autentičnoj atmosferi i prirodnom svetlošću.

1- Digitalna manipulacija i retuširanje fotografije. Zašto se photoshop može koristiti za povećanje neke druge slike. Primer:

A) Reuters fotografija 2006 Israel-Hezbollah – rat, dim se vidi na fotografiji. B) Neke slike Reuters-a stavljaju bliceve na fotografije. C) Francuski predsednik Nickolas Sarkozy objavljen je u Paris Match-u posle inauguracije.

2- Fotografska scena. Primer: A) Ikonska slika koju je napravio fotograf Robert Doisneau prikazuje par na ulicama Pariza kako se ljubi, 1950 godine. Originalna fotografija je prodata za 150.000 evra na aukciji pre nekoliko godina. To nije slučajna foto-grafija i to je Boranet, žena na fotografiji, potvrdila. Istovremeno, Doisneau je optužen što nije dao procenat od prodate fotografije.


www.imk-ks.org

7 IZVEŠTAVANJE O BIZNISU I

EKONOMIJI Pripremila: Lisa Eseks

Treneri predmeta: Lisa Eseks Ibrahim Redzepi


osnove biznisa i Finansija Zamka u koju upadaju mnogi izveštači je mišljenje da se izveštavanje o biznisu i o finansijama dramatično razlikuje od drugih vrsta izveštavanja. Iako je tema različita, veštine i pritup su slični kao i u ostalim izveštajima u novinarstvu. Princip tačnosti, slobode i neutralnosti jednako su važni i za ovu vrstu izveštavanja – imajući u vidu da se vrše transakcije vredne miliona dolara kao rezultat pisanih izveštaja , što čini da je poverenje i koris-nost ovih informacija vrhunska.

Mnogi ljudi beže od ove vrste izveštvanja zbog izraza/žargona i profesionalne terminologije koja se upotre-bljava. Nemoguće je pobeći od upotrebe te terminologije. Ali, to ne znači da ih treba neprestano ponavljati kao „papagaj“ svojim čitaocima , bez objašnjenja o čemu se radi. Obično je to posledica lošeg i mrzovoljnog izveštavanja - i objavljivanje specijalizovanih finasijskih izveštaja stvara utisak “thumbnail”16 žargona ekonom-ske terminologije. Svaki put kad neko upotrebljava nepoznati izraz – vi treba da ga objasnite; u suprotnom, čitaocima će tekst biti nejasan i dosadan. Akronimi kao što su OECD17 ili ECB18 uvek treba da se objašnjavaju tokom prve reference.

Priče o biznisima i finansijama ne treba da sadrže mnogo brojeva. Važno je dati osnovne podatke kako bi tekst bio autoritarniji i precizniji – ukoliko tekst sadrži previše brojeva, onda će čitalac/slušalac da se zamori i prestati sa čitanjem. Ukoliko su navedene brojke ključne, onda je poželjno da se one prikažu tabelarno ili grafički. Ipak, i najvažnije brojke ne znače ništa same po sebi. Ukoliko je inflacija 27 % , da li je to dobro ili nije? U slučaju da je prošlogodišnja inflacija iznosila 52% onda se može reći da je 27% OK!, ali ukoliko je prošlogodišnja inflacija bila 4% , onda je to svakako loše. Upoređujte podatke sa prošlim mesecom , godinom ili uporedite te podatke sa drugom kompanijom ili drugom državom. Imajte na umu da upoređujete podatke o dvema SLICNIM stvarima– upređivanje inflacije jedne države u razvoju sa drugom razvijenom državom može biti zbunjujuća i nevažna.

Prikazivanje kolebljivosti brojeva u postotcima (npr. oko 19 %) je mnogo razumljivije nego da se brojevi na-vode pojedinačno - ali zapamtite: neke oblasti , kao što su tržišni izveštaji, traže da se brojevi veoma pažljivo upotrebljavaju.. Važno je da je izveštaj precizan , i da se svi brojevi proveravaju pre dostave priče.

Statistike koje daju izvori, kao što su vladini, treba stalno pratiti. Ali, one ujedno, predstavljaju vrlo zahalnu oblast za građenje priče. Npr. ako vladini podaci pokazuju da su potrošačke cene naglo porasle na početku svake godine, ali da sad taj tempo usporava, onda se treba pitati: “Šta se desilo tokom godine?” Zatim, možete pronaći da je vlada povećala porez sredinom godine , što je uticalo na smanjenje potražnje. Da li to znači da je porez previsok? Da li vlada gura privredu u recesiju? Ovaj način razmišljanja će vam pomoći da postavite dobra pitanja, čiji će suštinski odgovor :“ Šta posle?”, biti viskoko kotiran u vašoj priči.

Ljudima se dopada da čitaju o ljudima. Možete ljude privući da čitaju vaše izveštaje o biznisu i finansijama pišući sveobuhvatnim i humanim stilom, nalazeći mesta i za „ljude“ u vašoj priči. Postoje ljudi koje tangira vaša priča- kao što su ministri, visoki službenici, ekonomski trgovci , jednom reči – tiče se NAS! Svaki od nas je deo privrede, bilo kao potrošač, poreski obveznik, glasač ili sl. – na naš život utiču informacije o biznisu i o finansi-jama. Od vas, ko novinara, zavisi koliki je taju ticaj. Možemo uzeti kao realni primer ljude, kako bismo ilustrovali jednu našu priču o , naoko, jednoj bledoj temi - o promeni poreza na automobile.

Kao u svakom izveštaju, pozivanje na samo jedan izvor ne daje potpunu sliku o našoj temi. Priča o jednom biznisu, ima tendenciju da bude rezultat priče samo jedne strane, recimo kompanije, ukoliko ne poslušamo šta drugi ljudi kažu o toj temi. Upotrebite javna saopštenja za početak građenja vaše priče , postavljajte pitanja, istražujte – na taj način vaša priča biće različita od priča vaših konkurenta. 16 Vrsta objašnjenja17 Organizacija za ekonomku saradnju i razvoj18 Centralno- evropska banka


www.imk-ks.org

Budite drugačiji. Pronađite jedan vaš ugao posmatranja dešavanja u sferi biznisa i finansija, i pokušajte formuli-sati vaše zaključke na duže staze. Razgovori sa vašim kolegama koje se ne bave sličnim temama, mogu vam pomoći u stvaranju jasnije slike, koja pak, može dovesti do interesantnih rezultata.


sirovine i enerGija Novinari istražuju svako veće tržište roba, od Londonske Berze metala do trgovačkih centara gde se trguje semenom i sojom (Trgovinski Bord Chicago, CBOT) u Chicagu. Izveštači takode pišu o lokalnim artiklima i o proizvodnji, napr. o palminom ulju u Jugoistočnoj Aziji ili o brazilskoj kafi. Podrška ovoj vrsti izveštavanja o sirovinama je neophodna jer sadrži korisne informacije o političkim i ekonom-skim dešavanjima koja utiču na poizvodnju dobara, na transport i na trgovinu, što je osnovno za trgovce sirovi-nama. Opšte, informacije imaju ključnu poziciju u izveštavanjima o sirovinama i enegiji – u suprotnom, ako vaše izveštavanje ne sadrži osnovne informacije o uticaju politike ili društvenih prilika na tržišta sirovina i en-ergije, onda za te izveštaje možemo reći da imaju velike nedostatke. Ova tržišta nisu dominantna za krajnjeg korisnika, ali privlače veliki broj spekulativnih investitora koji su zainteresovani da ostvare dobit od očekivanih promena , kao sto su, npr. Kina i Indija, sa ogromnim brojem stanovništva , koje se ubrzano industrijalizuju i koje imaju potrebe za sirovinama koje doprinose ubrzanom razvoju Učesnici na tržistima sirovinama Trgovci žele da kupuju sirovine. Proizvođači/ farmeri žele da imaju odgovarajuću cenu za određeni period. Potrošači žele finalni proizvod. Sirovine su nepredvidljive, ne samo u odnosu na cenu, već i na druge faktore kao što su vreme, bolesti, pad u industriji itd. Vrednost sirovina teži da reflektuje cenu dobijanja sirovine , npr. ruda zlata je vrlo retka i ona treba da se vadi iz rudnika, zato je njegova cena visoka.

Ova tržišta se sastoje iz dva dela : prvi deo su fizička tržišta na kojima se roba podaje i kupuje. Tržišta nisu standardizovana i svaka kupo-prodaja se obavlja direkno . Ova trzišta su tipa OTC (over-the-counter, na srpskom : ‘neformalna ’ ili ‘direkna’); drugi deo čine tržišta futures, na kjima obično nema razmene dobara. Nemate obavezu da uzimate robu ako vam stvarno nije potrebna i možete ugovor da sklopite bez plaćanja. Ovo tržište je standardizovano. Količina i kvalitet su standardizovani i nisu predmet pregovora. Npr. ugovor za sojino seme je CBOT 5,000 bušela.

Tržišta futures dozvoljavaju da učesnici fizičkih tržista zaštite cene od rizika. Da bi to postigli, ova tržišta imaju potrebu za čestim i suštinskim manipulacijama u trgovini kao i o raznim ograničenjima.

sirovinska roba se deli na posebne kategorije.Čvrste sirovine – bakar , aluminijum , plemeniti i ostali metali.Meke sirovine i agrikultura – kafa, šećer, kakao, seme, uljano seme, pamuk.Stoka i meso – svinjsko meso, živa stoka ...

EnergijaNovinari izveštavaju o tržištima neprerađenih derivata, gasa, elekrične energije i o izvorima energije (npr. ugalj). Glavni pokazatelji neprerađenih derivata su West Texas Intermediate (WTI), Brent, i Dubai. Derivati se nazivaju slatkim ili gorkim u zavisnosti od količine sumpora (ljudi su nekada stvarno probali derivate kako bi odredili količinu sumpora – naravno ovo se ne preporučuje!) Izveštavanje o ovim stvarima je sada šire, i ono obuhvata i izveštavanje o pitanjima zaštite okoline i o trgovačkim organizacijama kao što je Organisation of the Petroleum Exporting Countries (OPEC).


www.imk-ks.org

Rafinirani naftini proizvodi dele se na tri kategorije: laki derivati (LPG – tečni gas, benzin i nafta), srednji derivati (kerozin, dizel) i teški derivati i ostaci (teška ulja, ulja za mazivo, asfalt...).

U tržištima Futures, sirovine i energenti dobijaju fiksni kod koji pokazuje vrstu robe . Ukoliko pročitate kod CLH1, ono tačno objašnjava o kakvom ugovoru je reč. CL znači ‘Crude Light’ (laka obrada), koja se prikazuje u New York. Listu kodova možete naći na web stranicama berzi. Na ovaj način trgovci i investitori znaju o čemu se radi i o kojoj je sirovini reč. Ova metoda je standardizovana, tako reći, u svim glavnim berzama..

Januar F April J Juli N Oktobr vFebruar G Maj K August Q Novembar XMart H Juni M Septembar U Decembar z

Zadnji deo koda pokazuje godinu – znači CLH1 pokazuje da se radi o lakom derivatu u New York-u i o ponudi za Mart 2011.

Ne iznenađuje da su se “ograničenja” razvila na tržištima sirovina. Ukoliko ste farmer koji treba da sačeka se-zonu da bi vaš prozivod sazreo , npr. seme, onda je to za vas dugačak period tokom kojeg vi treba da brinte o cenama vaših konkurenata. Preko mehanizma „ograničenje“ investitor (ili farmer) se zaštićuje od finansijske štete i može mirno spavati i čekati da ono što je posejano raste i sazri.

Ukoliko posmatrate „ograničenje“ kao sigurnost, onda će te shvatiti da ste zaštićeni od nepredviđenih dešavanja. Jedno takvo finansijsko ‘ograničenje’ “redukuje izloženost opasnostima” u slučaju da nešto ne bude išlo kako treba.

http://www.pipeline101.com/overview/products-pl.htmlhttp://www.uop.com/refining/1010.htmlhttp://www.pimco.com/LeftNav/Bond+Basics/2006/Commodities+Basics.htmhttp://www.futures-resources.com/starting_out/commodity_month_symbols.htm


izveštavanje o komPanijamaKapital

Izveštavanje o kapitalu uključuje i izveštavanje o kompanijama, industrijskom sektoru i regulatornim agenci-jama koje postavljaju standandarde u računovotstvu i trgovini. Podaci o vrednostima akcija treba da se daju u kontekstu izveštavanja.

Intervjuji sa izvršnim predstavnicima i finansijskim direktorima treba da upotpune rutinsko izveštavanje o kom-paniji, čemu treba da služi i analitičko izveštavanje o njihovoj performansi u poređenju sa njihovim konkuren-tima. Brzo izveštavanje o „vrućim akcijama“ (deonicama) , promene u brokerskim istraživanjima, novostima na tržištima nakon početne ponude (IPO), preduzeća i složena društva, kao i veliki ugovori, predstavljaju dobre teme za pravljenje izveštaja. Kapital predstavlja način da se stiču pare u korist kompanija. Preduzeće prodaje jedan svoj deo, dok investitor, za uzvrat, dobija deo AKCIJA komanije u vlasništu, i time, stiče pravo da se pita o načinu upavljanja kompani-jom. Kompanije, kada su u proscesu osnivanja, mogu finasirati sebe na dva načina : jedan način je preko bankarskih ili ivestitorskih pozajmica , preko kredita ili izdavanjem obveznica; drugi način je prodajom dela vlasništva investitorima, a ukoliko to čine javno, onda je to putem akcija. Posedovati akcije neke kompanije znači da očekujete da ćete ostvariti dobit od kompanije i mogućnost učestvovanja u donošenju odluka u upravljanju (naravno, zavisi o vrednosti i procentu akcija). Takođe, postoje načini da se ovo postigne i u slučaju kada se ak-cije ne prodaju javno – nove komanije mogu ponuditi zaposlenima u kompaniji ili mladim kapitalistima akcije u zamenu za njihovo angažovanje, odnosno njihov ekspertski rad. Velike kompanije mogu se obratiti privat-nom kapitalu (privatne kompanije se udružuju da bi obezbedile dovoljno sredstava za investicije, za sličan aranžman.

Kod kupovine akcija, postoji veći rizik u odnosu na pozajmicu novca, jer nema nikakve garancije za bilo kakvu kompenzaciju. Uporedite ovaj slučaj sa dugovima. Kada pozamite novac od banaka, vi se obavezujete da će te vratiti novac u fiksnom periodu; ako ne ispunite obavezu, banka može preduzeti korake protiv vas. Kao kompenzaciju naspram visokog rizika, kompanije plaćaju razliku u odnosu na osnovni iznos. Ova je os-novna metoda kod svake investicije . (Ova razlika je poznata pod nazivom “premija rizika kapitala”. Ova premija je tema pregovora i teško je merljiva, ali na duži period, procentualno raste na godišnjem nivou). Postoji nekoliko vrsta kompanija. Neke od njih nisu na javnoj prodaji, neke druge su u porodičnom ili u državnom vlasništvu. Mogu biti velike kompanije koje sadrže porodična imena, kao što su : Aldi, IKEA i Mars. Saudijska Arabija poseduje Saudi Aramco – najvećog prozivođača nafte na svetu , koji proizvodi jednu de-setinu ukupne svetske nafte. Investitori su zaintersovani i imaju uticaj na ove kompanije, ali i na konkurenciju, na potrošače ili, uopšte, na privedu (zamislite šta bi se desilo kada bi se Saudi Aramco zatvorila ili kada bi IKEA preko noći udvostručila svoje cene ), ali su veoma zainteresovani i za javne kompanije – oni poseduju neke ili većinu akcija tih kompanija.

To znači, da ljudi mogu da trguju akcijama u zavisnosti kako se te kompanije rangiraju i spremni su učiniti sve kako bi imali prave informacije o stanju kompanija , kako bi lakše doneli odluku o investiranju. Akcije firmi koje


www.imk-ks.org

se nalaze na berzama, moraju biti praćene odgovarajućim informacijama (svime što može da utiče na cenu akcija) što je moguće brže , što čitav proces čini vrlo transparetnim. Jedini način da se povrati uloženi kapital je prodaja akcija.Kako stiču novac oni koji poseduju akcije? Na dva načina: Prvi način je dobijanjem dividendi – deo dobiti kompanije koja se isplaćuje akcionarima kao nagrada za iv-ensticije. Kada se obračuna dobit zadnje godine onda Bord kompanije odlučuje o načinu raspodele dobiti (u Britaniji se to čini dva puta godišnje), nakon čega sami akcionari donose konačnu odluku. Za razliku od pozajmica ili kredita, dividende normalnih akcija nisu garatovane. Ona (dividenda) nije uređena ugovorom. Aspiracija kompanije je da ostvari profit i da akcionari dobiju dividendu ali to nije sigurno. Čak i slučaju da kompanija ima dosta novca, ona može odlučiti da investira u sopstveni razvoj, što je čest slučaj kod malih kompanija. Microsoft, je npr. svoje akcije na berzi postavio 1986.god., dok je prvu dividendu isplatio tek 2003.god.

Isto tako, ukoliko kompanija dobro radi(„cveta“), investitori su zainteresovani da znaju da li ona vredi više. Vrednost akcija raste u očekivanju realizacije da kompanija ostvari veći profit (veću dividendu) u budućnosti. Na taj način, akcionari vide kako vrednost njihovih akcjia raste. U ovom slučaju radi se o “vrednovanju kapitala”.

Postoje i drugi faktori koje investitori treba da uzmu u obzir. Jedna kompanija može da isplaćuje visoku divi-dendu , ali ona može biti deo privredne grane koja nestaje i koja ne može dugoročno da ostvari profit.

Postoje strategije o investicijama tokom čitavog ekonomskog ciklusa, zahvaljujući cikličnim i ne-cikličnim akci-jama/deonicama. Ciklične akcije su akcije kompanija kojima ide dobro, kada nacionalnoj ekonomiji ide dobro, i obrnuto, kompanije ne posluju dobro kada nacionalnoj privredi ne ide dobro. Ovoj grupi pripadaju grane industrije kao što su putničke agencije, aviokompanije, kompanije elektronske opreme, itd.. Neciklične akcije poseduju one kompanije koje proizvode neophodnu robu, kao što su hrana i lekovi. Ove akcije mogu biti veoma stabilne i kada privredni rast opadaU toku pada privrednog rasta, i u slučaju drugih problema, treba da budete oprezni kada izveštavate o kom-paniji koja je u problemima. Jedna kompanija je bankrotirala onda kada sud donosi odluku da kompanija nije u mogućnosti da ispuni svoje obaveze. Sudu se može obratiti sama kompanija ili neko od poverioca. U Engleskoj, sud imenuje jednog zvaničnika koji će voditi kompaniju do njene likvidacije. Izrazi i termini kao što su : bankrot, nelikvidnost, nemogućnost plaćanja, imaju različito zakonsko značenje u različitim državama. Pokušajte da budete što preciznji kada izveštavate o tome šta jedna komanija ili sud kažu i kao formulišu svoje odluke, posebno kada materijal treba da se prevede. Npr. u Francuskoj, normalna forma bankrota je faillite; iz-raz banquerote se odnosi na lažni bankrot, tako da postoji opasnost da se izrazi ispomešaju. Slično, u Nemačkoj, kolaps poznat kao Bankrott, ima ozbiljnije značenje nego normalna likvidacija.

U SAD , jedna kompanija ili pojedinac mogu bankrotirati kada sud donosi rešenje o prolongiranju isplate obaveza, i koji se može pozvati na Član 11, koji se odnosi na ristruktuiranje ili se poziva na Član 7, u slučju likvidacije. Kompanije mogu da bankrotiraju na dobrovoljnoj osnovi ili protiv svoje volje, na zahtev poverioca. Likvidacija biznisa često puta, može biti progresivna i obično se ne dešava odjednom. Crno-belo izveštanje se ne preporučuje, jer ono ponekad prikazuje situaciju kao benznadežnu - u tom slučaju možemo imati problema sa zakonom, ukoliko kompanija uspe da stane na noge, pri čemu može podići optužnicu zbog lažnog i štetnog izveštavanja Postoje korisni terminološki rečnici o kompanijama i eseji koje možete naći na adresi:

www.investopedia.com/ www.investorwords.com/

Komisija SAD-a za sigurnost i razmenu ima odličan priručnik “Upustvo za početnike za finasijske izveštaje”, na adresi:http://www.sec.gov/investor/pubs/begfinstmtguide.htm/


ekonomija i ekonomski PodaCiKratko rečeno, ekonomija se bavi pručavanjem proizvodnje, distribucijom i korišćenjem prozivodnih dobara i usluga. Ekonomisti posmatraju ponašanje ljudi kada su im na rapolaganju ograničeni izvori sredstava; kako oni odvajaju ta sredstva i na šta ih troše. Prirodno, ekonomija se bavi LJUDIMA, te i naše priče treba da se na njih odnose. Iako ekonomija kao nauka može da izgleda vrlo zamršena, nas, novinare za biznis i ekonomiju, najviše interesuje poznavanje ekonomskog ciklusa.

Ukratko, ovo se odnosi na kretanja u ekonomiji u određenom periodu. Iako postoje različiti izrazi koji se odnose na ovu oblast, možemo reći da ekonomski ciklus obuhvata četiri segmenta – ekspanziju (razvoj) , prosperitet (napredak), kontraciju (sužavanje, opadanje rasta) i recesiju. Svaka od ovih faza ima svoje karkteristike perormansi i ponašanja, koje ih ekonomisti posmatraju kao šablone na osnovu kojih grade svoja predviđanja. Vlade i centralne banke preduzimaju niz mera kako bi kontrolisali ovaj ekonomski ciklus i kako bi obezbedile da se promene odvijaju planski i glatko, a nikako neočekivano i haotično. Ekonomski ciklus utiče na sve nas, ne samo na radnike i poslodavce, već, takođe, i na investitore i na tržišta.Kada se ekonomski ciklus ne odvija tečno, onda to može imati katastrofalne posledice kao što je bila Veljika depresija. Zbog toga, vlade intervenišu kako bi kontrolisale tržišta. Npr. ukoliko cene rastu enormno , Fed-eralne Rezerve (Zadatak Centralne banka USA je da vodi monetarnu politiku) mogu odlučiti da povećaju kamatne stope da bi se troškovo smanjili. Centralne banke su jedine ovlašćene da emituju (štampaju) novac i na taj način kontrolišu novčanu masu. Nema sumnje da u slučaju kada novčana masa raste u odnosu na količinu robe i usluga, onda dolazi do inflacije (stopa povećanja cena); ukoliko je novčana masa manja, onda inflacija jenjava.

Imajući u vidu da Centralna banka drži monopol u štampanju novca koji je potreban komercijalnim bankama u radu sa svojim klijetima, ona tada utiče i na kamatne stope. Banke ove troškove prelivaju klijentima. Na ovaj način, Centralna banka može upravljatima kamatnim normama na tržištu. Većina cetralnih banaka koristi svoja ovlašćenja u borbi protiv inflacije (koja razara vrednost imovine) i kako bi promovisala veću zapošljivost.Ekonomski ciklus utiče na investitore i na tržišta. Uglavnom , recesiju, često puta, prate niske cene rezervi ili spekulativno tržište, dok zdravu ekonomiju u usponu karakteriše jako i stabilno tržište.

Ekonomski podaci: važnost

Finansijska tržišta uvek nastoje da predvide šta će se desiti u budućnosti. Drugim rečima, tržista idu korak ispred vesti . Ekonmski pokazatelji predstavljaju informacije o stanju ekonomije i mogu ih koristiti za izradu projekcija o budućim performansama. Pokazatelji mogu biti podaci, indeksi, izveštaji o profitu koje će tržišni učesnici prostudiati u nadi da će pronaći stabilne indikatore, kako bi uradili svoja predviđanja na što bolji način. Ukoliko jedan pokazatelj pokazuje da su predviđanja bila tačna, onda će učesnici svoja ponašanja prilagoditi novoj situaciji. S druge strane, ukoliko se indikator pokaže višim ili nižim od predviđenog, onda će trgovci odmah preduzeti adekvatne korake: kupiće ili će prodati akcije, obvezice ili drugu imovinu, jer su se indika-tori promenili. Ovo je od suštinskog značaja za tržišta. Svaka imovina koja se nađe na finansijkom tržištu (ob-veznice, valute, akcije, roba) zavisi od toga kako posluju snažne privrede. BDP , npr, meri ukupnu vrednost roba i usluga unutar jedne zemlje za određeni period, nezavisno od potražnje.


www.imk-ks.org

Ovo pokazuje koliko je važno da posvetite svje vreme proučavanju ekonomskih pokazatelja ,pre nego što oni postanu javni, kako bi stvorili ideju šta oni zapravo znače. Reagovanja u odnosu na pokazatelje je, faktički, reagovanje u odnosu na predviđanja koje su ljudi imali pre objavljivanja pokazatelja. Navedite slučaj kada je neki pokazatelj značajno promenio svoju vednost i kolika je ta promena . Takođe, navedite da li je indikator sada viši ili niži u odnosu na raniju vrednost, i da li ta promena traje duže vreme, recimo, nekoliko uzastopnih meseci. Možete to navesti u jednom određenom kontekstu, popunjavajući jednu tabelu koja pokazuje vred-nosti pokazatelja tokom vremena, uključujući i najnovije pomene.

http://www.ecb.int/home/pdf/students/booklet_en.pdf

http://www.bankofengland.co.uk/monetarypolicy/overview.htm

http://www.bankofengland.co.uk/monetarypolicy/how.htm

www.federalreserveeducation.org/


MEđUNaRoDNa RazMENa ( FX ILI FoREX)19

FOREX predstavlja najveće i najlikvidnije tržište na svetu. Izveštaji o međunarodnoj razmeni i tržištima obuh-vataju ekonomska kretanja i glavne statističke ekonomske pokazatelje, kamatne stope, glavne ekonomske i političke novosti, informacije o hartijama od vrednosti kao i trgovinske izveštaje. Kurs razmene utiče na cenu roba i usluga u jednoj državi i na čitav uvoz i izvoz(import i export). Države su os-etljive na uticaj koji ima valutna međuzavisnost na nacionalnom i međunarodnom tržištu. Ona može izazvati nadmetanje između trgovaca s jedne strane,i vlada s druge strane , u meri u kojoj jedna i druga strana nastoje da nađu najpovoljniji položaja za valutu kojom se trguje. Međunarodna razmena predstavlja tržiste gde se razmenjuju valute. Ona predstavlja najveće tržište na svetu , gotovo 4 triliona $ ( prema Međunarodnoj banci za razmenu). Tržište ja Over-the-Counter (OTC )20, što znači da brokeri i trgovci međusobno direkno pegovaraju telefonom ili elektronski. Pregovori okviru FX-a odlučuju o vrednosti jedne valute u odnosu na drugu. Uglavnom se time spekuliše u ograničenom obimu i u manjim proporcijama radi trgovine i investicija. I pored toga što je to veliko tržište, ono nije regulisano. Ne postoji nijedna institucija koja to nadgleda ili koja postavlja pravila. Ali, nacionalni autoriteti mogu intervenisati na tržištu, ukoliko im ne odgovara trenutni kurs razmene valuta. Tokom 1992. god. je vođena velika bitka između finansijera George Soros-a i Centralne Banke Ujedinjenog Kraljevstva, iz koje je Sorosh izašao bogatiji za 1 miliardu $ i sa reputacijom čoveka koji je „slomio Nacionalnu banku Engleske”.Izveštavanje o međunarodnoj razmeni takođe obuhvata i službene finansijske novosti – od ministarstva do nacionalnih centralnih banaka, kao i od pojedinaca koji svojim stavovima i odlukama utiču na kretanja. Nadzor nad svime što se dešava oko najjače valute na tržišima novca se odvija neprekidno 24 sata. Radni dan počinje u Uellington-u, na Novom Zelandu, zatim sledi Sidnej, Tokijo, Hong Kong i Singapur. Kako radni dan odmiče u Tokiju, berze se otvaraju u Evropi , pa se tako, tokom evropskog poslepodneva otvaraju berze u SAD-u. Nakon toga otvaraju se tržišta Azije i Pacifika. Aktivnosti najvećeg dela tih tržišta se odvijaju u vremenskom periodu evrozone , dok London predstavlja najveće tržiste , zahvaljujući i podesnoj vremenskoj zoni u kojoj se nalazi.Učesnici tržišta su međunarodni trgovci koje se bave razmenjivanjem valuta, uglavnom komercijalne i nvesti-cione banke. Oni su međusobno povezani preko telefonskih linija ili preko interneta – oni ne trguju gotovim novcem , tj. banknotama. Jedan Market-maker je neko ko redovno prati kursne liste, položaj svoje valute i punude i potražnje koje se odnose na tu valutu. Market-maker-i ostvaruju svoju dobit na razlici koju ostvaruju između prodajne i kupovne cene valute. Kada pratite kursnu, listu vi ćete primetiti dve kolone , tj.dve cene : prodajni kurs i kupovni kurs. Znači, € ili $ će na listi biti predstavljen u formi 1.5082-1.5088 . Većina novinara će upotrebiti srednji kurs, u ovom slučaju 1.5085, jer to predstavlja najbolji tržišni pokazatelj, ne ulazeći previše u ostale brojeve.Američki Dolar ($) je važna valuta, jer mnoge centralne banke svoje rezerve čuvaju u toj valuti, i zbog toga što se veliki deo međunarodne razmene obavlja u dolarima. Tržište nafte , npr. se uglavnom odvija u $.Centralne banke mogu da direkno intervenišu na tržištu valuta i time utiču na položaj svoje valute. One to čine na taj način što direkno ulaze na tržište da kupe ili da prodaju svoju ili neku drugu valutu, čime utiču na cenu tih valuta, odnosno na kurs tih valuta.Ukoliko izveštavate o jednoj takvoj intervenciji na tržištu, vi treba da imate sledeće informacije : kakav je kurs kojim je centralna banka kupila ili prodala valutu; koji je iznos kupila ili prodala; na koju se drugu valutu ta kupo-prodaja odnosi; da li je ta intervencija česta i šta je dalje bilo sa kursem?19 FX, FOREX – Foreign Exchange (Međunarodna razmena)20 Direkno


www.imk-ks.org

Kao i izveštaj o kretanju valuta na velikim tržištima, od značaja su i izveštaji koji se odnose na lokalna tržišta. Investitorima su potrebne informacije o tome kako se kreće odnos između valuta, kako bi na pravili svoje dugoročne analize i predvideli uticaj raznih faktora koji utiču na kretanje kapitala.

http://www.gocurrency.com/articles/stories-economic-indicators.htm


izveštavanje o tržišuNajčešće se greši kada se smatra da je izveštavanje o tržištima jednostavno pisanje tržišnih izveštaja. Iveštavanje o tržištima zaista obuhvata i tržišne izveštaje , ali takođe sadrži i novosti o ključnim kretanjima na tržištu, plus analize o tendecijama na tržištima i industriji. Znači, podrazumeva izveštavanje o svemu što karakteriše tržište, tendencije kretanja i sve vesti o dešavanjima oko njih. Novinari koji poseduju znanje o tržištima imaju ovo na umu kada prate sve što se dešava na tržištima.

Izveštači treba da budu neopredeljeni – tržište u razvoju je dobra stvar za prodavce ali ne i za kupce – izbe-gavajte u upotrebi previše žargona/izraza i nemojte ubacivati teme u jednom izveštaju tako da on izgleda kao skup različitih priča. Tržišta kapitala su izgrađena upravo da stvore novac kako bi se finasirala industrija i trgovina. Finansijki instru-menti ili dokumenti u koje se investira, nazivaju se hartije od vrednosti, kao što su OBVEZNICE i AKCIJE. Finansi-jki instrument predstavlja opšti izraz koji opisuje bilo koju formu finansijskih sredstava, uključujući i pozajmice, razmenu, trgovinu njima na finansijskim tržištima. Obveznice predstavljaju jednu formu pozajmice, dok akcije omogućavaju investitorima udeo u vlašništvu kompanije.

Kada je reč o kapitalu i kada se izveštava o kretanju akcija, izveštavanje o tržištu obuhvata i informacije o tkz. „vrućim akcijama“, što se odnosi na one akcije koje naglo menjaju vrednost, kao rezultat aktivnosti brokera i tendencija da se ostvari profit. Kad je reč o valutama, to se dešava kada se očekuje intervencija Centralne banke ili kada stiže jedan veći zahtev neke korporacije za određenom valutom. Obveznice, često puta, prate razne rekla-kazala, koje se odnose na njihovo prvo pojavljivanje i na mogući uticaj sekundarnog tržišta. Izveštavanje o tržištima podrazumeva pokrivanje tema koje se tiču industije i ponašanje glavnih faktora na tržištu.Futures i options, koje zajedno čine izraz ‘derivati’, su finasijki instrumenti čija vrednost se menja u zavisnosti od promene cene nekog kapitala ili hartija od vrednosti, (može biti roba kao što je pšenica ili neka valuta , recimo Funta). U slučaju futures i options kapitala , njegova vednost varira u zavisnosti od promene vrednosti akcija ili promene indeksa

Future predstavlja PRavo na kupovinu ili prodaju u odnosu na fiskni datum sa fiksnom cenom. Option predstavlja PRavo ali ne i oBavEzU kupo-prodaje kapitala na određeni dan sa fiksnom cenom. To, zapravo, znači, da kada se približi dan dospeća, vi možete razmotriti trenutnu cenu i odlučiti da li će te ući u transakciju ili ne. Ukoliko ta transakcija omogućava vama da zaradite novac , onda se to opisuje kao „in the money“, „sa novcem”, u suprotnom, ako ste na gubitku, onda se kaže da ste „out of money“, “van novca”. Ukoliko ste na istom , onda se kaže „at the money“ , “kod novca”.Ovo se obično dešava na Berzama , gde se susreću kupci i prodavci finansijkih instrumenata. Razvijena tržišta putem javne razmene (suprotno nekim tržištima tipa “over-the-counter”21 gde se sporazumi sklapaju direkno između stranaka) omogućava svima da vide ketanje cena. Kompanije koje učestvuju na berzi treba da se pridržavaju pravila koja uređuju ovu oblast.Sposobnost za pisanje tržišnih izveštaja, tačno, brzo i intersantno, koloritno i u kontekstu ,predstavlja korisnu veštinu koja će poboljšati pisanje i u drugim oblastima.

21 Trgovanje Over-the-counter (OTC) direkno trgovanje finansijkim instrumentima , robom ili sirovinama


www.imk-ks.org

Ključ je u kontekstu

Jedno tržišno izveštavanje koje objašnjava samo ŠTA se desilo, čitaocu ne znači ništa. Da bi obezbedili dodatnu dimenziju, koja često manjka kod ovakvih izveštaja, a to je konekst; recimo izveštač može da objasni zašto devalvacija valute Tajlanda utiče na tržištu obveznica u svetu. Ili, zašto ekonomska kriza u Ukrajini ili jedno reagovanje Ben Bernanke, (potražite , ukoko ne znate o kome se radi) ili promena kamatnih stopa u SAD-u imaju uticaj na euro. Slično, jedan izveštaj o tržištima, treba da objasni zašto su investitori ubirači profita ili berzanski lovci . (Potražite ove izraze, ako ih ne znate).

Poslednje novosti ne moraju svaki put da imaju najveću važnost. Poslednje vesti (breaking news) garantuju jednu posebnu priču, često puta smo jedan kratki artikal može biti praćen jedim dugačkim izveštajem o tome kako je reagovalo tržište.Urednici koji uređuju vesti o tržištima , treba da kontrolišu cene pre nego pošalju tekst , kako bi bili sigurni da su ažurirali poslednje izmene .Većina izveštača se plaše izraza, hirovitih trgovaca, brojeva i nepoznatih tema... Jedan pogled na novine koje se bave finasijama potvrđuje ovu tezu. “Triple witching”22, “bottom fishing”23. Ove stvari deluju vrlo razočavajuće.

Postoje puno izaza, ali to je isto i kod svih tema. Ne dozvolite da vas izrazi/žargoni demorališu! Neke od web stranica koje mogu biti od pomoći. http://www.robertniles.com/stats/percent.shtmlhttp://www.nyse.com/glossary/Glossary.htmlhttp://www.investopedia.com

22 Slučaj kada ugovori Future, Indeksi i opcije akcija ističu istog dana 23 Podrazumeva kupovinu najjeftinijih investicija (sa aspekta vrednosnih normi) koja su na raspolaganju


www.imk-ks.org

8ETIKA MEDIJA I ZAKON O

MEDIJIMA Izabrao: ardian arifaj

Trener predmeta: ardian arifaj


Republika e Kosovës

Republika Kosova - Republic of Kosovo KoMIsIoNI I PavaRUR PËR MEDIa

NEzavIsNa KoMIsIJa za MEDIJE - INDEPENDENt MEDIa CoMMIssIoN

SNKM-2010/02Shodno članu 3.1, 3.2 i 3.3 Zakona br. 02/L-15 o Nezavisnoj Komisiji za Medije i radiodifuziju, Savet NKM usvaja:

kodeks Ponašanja audiovizueLnih medijskih servisa u rePubLiCi kosovo Preambula Shodno članu 40 Ustava Republike Kosovo; Shodno članu 3.1, 3.2 i 3.3 Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije i radiodifuziju; U skladu sa načelima slobode izražavanja i međunarodno priznatim standardima; Imajući u vidu posebnu ulogu i sve veći značaj audiovizuelnih medijskih servisa u demokratskim društvima; Potvrđujući poštovanje principa Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, U skladu sa članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (ETS br. 5), koja garantuje slobodu izražavanja, uključujući slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, I poštujući principe Evropske konvencije o ljudskim pravima i njenih protokola, NEZAVISNA KOMISIJA ZA MEDIJE - INDEPENDENT MEDIA COMMISSION

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo Savet NKM usvaja ovaj Kodeks ponašanja, koji je obavezan za sve

audiovizuelne medijske servise.

Član 1. CILJ

1.1. Ovaj Kodeks ima za cilj saglasnost sa slobodom izražavanja kao što i određuje Evropska konvencija o ljud-skim pravima i osnovnim slobodama i Ustav Republike Kosovo, poštujući međunarodno priznate standarde ponašanja, nediskriminaciju, pravdu, istinitost, zaštitu maloletnika i zaštitu privatnosti.


www.imk-ks.org

1.2. Kodeks ponašanja ima za cilj određivanje pravila ponašanja i rada audiovizuelnih medijskih servisa u skladu sa zakonskim odredbama koje su neophodne u demokratskom društvu; u interesu nacionalne bez-bednosti, teritorijalnog integriteta i javne bezbednosti; radi sprečavanja nereda i kriminala; zaštite zdravlja ili morala, zaštite dece, zaštite ugleda i prava drugih, radi sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u pover-enju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

Član 2. DELoKRUG

2.1. Kodeks ponašanja se sprovodi u audiovizuelnoj delatnosti koja obuhvata proizvodnju, emitovanje i reemitovanje svih vrsta programa i informacija preko audiovizuelnih medijskih servisa.

Član 3. DEFINICIJE

3.1 Termin“dete” se odnosi na lica mlađa od 14. godina. 3.2 izraz “maloletnik” se odnosi na lica koja pripadaju uzrastu od 14 do 18 godina. 3.3 Izraz “građanin Ko-sova” označava lice koje je registrovano u registar građana kao stalni stanovnik Kosova, u skladu sa Zakonom br. 03/L-034 državljanstvo Kosova. 3.4 “Zajednica” označava svakog stanovnika ili grupu na Kosovu koji pripadaju istoj etničkoj, verskoj ili jezičkoj zajednici. 3.5 “Prenos” znači originalno emitovanje programa putem zemaljskih predajnika kablovskih, digitalnih, satelit-skih ili drugih elektronskih uređaJa, šifrovanih ili nešifrovanih, koJi su namenjeni za Javni priJem putem radiJa, televiziJe ili Posebne elektronske opremu za emitovanje, ne uključuJući poJedinačne komunikaciJe 3.6. “Emiter” znači fizičko ili pravno lice koje ima uredničku odgovornost za produkciju radio i televizijskih pro-grama za prijem od strane Javnosti i prenosi ih ili ih su emituju nepromenjea od strane treceg lica.

Član 4.

oPŠtE oDREDBE

4.1. Kodeks ponašanja definiše sve vrste audiovizuelnih medijskih servisa kao slobodne delatnosti, urednička nezavisnost kojih se garantuje važećim zakonima Republike Kosovo. 4.2. Delatnost audiovizuelnih medijskih servisa poštuje nepristrasan pristup informacijama, politička i verska uverenja, ličnost, dostojanstvo, privatnost pojedinaca, kao i prava i osnovne slobode istih. 4.3. Audiovizuelni medijski servisi posebno poštuju prava, interese, moralne i zakonom utvrđene uslove zaštite dece i maloletnika. 4.4. Audiovizuelnim medijskim servisima nije dozvoljeno rušenje ustavnog poretka, suvereniteta i nacional-nog integriteta.

Član 5. PoŠtovaNJE oDREDBI KoDEKsa

5.1. Svi vlasnici, upravnici i urednici televizijskih stanica i/ili glavni i odgovorni urednici svih radio ili tel-evizijskih programa na Kosovu (u daljem tekstu „licencirani emiteri“) su saglasni sa odredbama ovog Kodeksa.


Član 6. UNIvERzaLNI EtIČKI staNDaRDI

6.1. Međunarodno priznata etička praksa i pravila ponašanja elektronskih medija, pravila i propisi istih se sma-traju se usvojenim u ovom Kodeks-u.

6.2. Kršenje međunarodno priznatih etičkih principa i kodeksa ponašanja elektronskih medija koja nisu drugačije određena ovim Kodeksom bice sankcionisana u skladu sa Zakonom o NKM-u. 6.3. Ceo audiovizuelni program mora biti saglasan sa etičkim principima, međunarodno priznatim stand-ardima i mora poštovati etničku, kulturnu i versku raznolikost u Republici Kosova. 6.4. Urednici, novinari i urednici programa koji se emituju će osigurati poštovanje principa slobodnog inform-isanja, davanje tačnih, blagovremenih, istinitih, doslednih, sveobuhvatnih, uravnoteženih i nepristrasnih infor-macija. 6.5. Novinari i urednici neće, namerno ili indirektno, podsticati ili promovisati, bilo koji oblik diskriminacije i netolerancije. 6.6. Audiovizuelni medijski servisi neće emitovati materijal koji omalovažava neku etničku ili versku grupu, niti materijal koji navodi na odgovornost neke etničke ili verske grupe za kriminalne aktivnosti. 6.7. Audiovizuelni medijski servisi neće emitovati nikakav materijal koji podstiče ili ohrabruje kriminal ili krimi-nalne radnje, ili koji sadrži rizik od nanošenja štete, kao što je smrt, povreda, šteta nanesena imovini ili bilo koji drugi oblik nasilja.

Član 7. RazLIKa IzMEđU vEstI I MIŠLJENJa

7.1. Iako slobodni da izraze svoje mišljenje, audiovizuelni medijski servisi su dužni da naprave jasnu razliku između vesti i mišljenja.

7.2. Vest znači informaciju koja se sastoji od činjenica i podataka, dok mišljenje znači misao, ideje, verovanja, pretpostavke, komentare ili procene audiovizuelnih medijskih servisa.

Član 8. PRovERa ČINJENICa I IzvEŠtavaNJE IstINE

8.1. Audiovizuelni medijski servisi neće emitovati materijal ukoliko nisu sprovedena rutinska i razumna ispiti-vanja radi obezbeđivanja tačnosti, autentičnosti i opravdanosti istog.

8.2. Audiovizuelni medijski servisi neće emitovati materijal za koji znaju ili bi trebalo da znaju da je lažan i obmanjujući.

8.3. Audiovizuelni medijski servisi su profesionalno obavezni da blagovremeno isprave bilo koju objavljenu informaciju koja se dokaže kao netačna. 8.4. Audiovizuelni medijski servisi se ne smeju koristiti plagijatom i moraju navesti izvor objavljene infor-macije.

Član 9.


www.imk-ks.org

REaLNo I NEPRIstRasNo IzvEŠtavaNJE 9.1. Audiovizuelni medijski servisi će osigurati tačnost, realnost i nepristrasnost tokom svih izveštavanja. 9.2. Audiovizuelni medijski servisi će obezbediti predstavljanje različitih gledišta na realan i korektan način. Ako jedna strana odbije da iznese svoje mišljenje, medijski servis je dužan da tokom izveštavanja naglasi to odbijanje. 9.3. Audiovizuelni medijski servisi se zasnivaju na identifikovane izvore informacija i dužne su da zaštite identitet onih koji daju informacije u poverenju, bez obzira da li je to unapred traženo ili ne. 9.4. Tokom izveštavanja i komentarisanja o kontroverznom slučaju, medijski servisi će, izbegavajući pret-postavke, unapred proveriti činjenice i uzeti izjave od svih strana u kontekstu. Ako neka od uključenih strana odbije da da izjavu novinaru, novinar će tokom izveštavanja naglasiti to odbijanje. 9.5. Audiovizuelni medijski servisi će biti aktivni pratioci političkih i izbornih procesa. Audiovizuelni medijski servisi neće promovisati interese jedne političke partije ili političkog stava, niti će učestvovati u delo koje može uticati na promovisanje političke partije, političkog stava, grupe ili pojedinca, što isključuje druge stranke, sta-vove, grupe ili pojedince.

Član 10. INDIvIDUaLNa PRava

10.1. Pravo na privatnost pojedinaca će se poštovati. Uplitanje u privatne ili lične stvari koje nemaju nikakvog uticaja na javni interes je zabranjeno. 10.2. Osobe pogođene tragedijom ili žalošću/bolom će se tretirati s posebnom pažnjom, poštovanjem i uzdržanošću; njima se treba dozvoliti da tuguju u potpunoj privatnosti. 10.3. Vest ne sme da povredi/naruši ili se upliće u pravo pojedinca koji se smatra nevinim dok se ne dokaže krivica. 10.4. Posebna pažnja se treba posvetiti otkrivanju identiteta pojedinaca, njihovog lica ili imena, vodeći računa o tome da se ne nanese šteta njihovom ugledu ili bezbednosti, ili ugledu i bezbednosti njihovih porodica. Ne-ophodno je i pravilno nazivanje lica kao „osumnjičeni“, „osumnjičeni izvršilac“, „optuženi“ ili „osuđeni“. 10.5. Emitovanje materijala koji prikazuje uhapšena, pritvorena, fizički ili verbalno napadnuta lica, na omalovažavajući ili ponižavajući način je zabranjeno. 10.6. Nijedno lice koje je prikazano, a koje je bilo uključeno u hapšenje ili lišavanje slobode lica, ne treba da podstiče ili ohrabruje nasilje protiv uhapšenog ili lica lišenog slobode. 10.7. Telefonski razgovori/pozivi ili intervjui se ne smeju objaviti pre prethodnog informisanja ili odobrenja druge strane.

Član 11. LIČNI NaPaDI

11.1. Lični napadi, uključujući ali ne ogranicavajuci se na napade na čast, lični integritet ili kvalitet nekog lica, institucije ili identifikovane grupe, po pitanjima koja nisu povezana sa javnim interesom su zabranjeni.

11.2. Programi koji su zlonamerni, nepravedno kritični ili se smatraju napadom na neko, pravno ili fizičko lice, su zabranjeni.

11.3. Lični napadi ostalih elektronskih medija su zabranjeni.


11.4. Kada se emituju lični napadi upućeni nekom licu, instituciji ili grupi, tom licu, instituciji ili grupi se mora pružiti mogućnost da odmah ako je to moguće, i u istom programu odgovori. Ako to nije moguće licu, in-stituciji ili grupi se daje mogućnost reakcije u nekom drugom sličnom programu.

Član 12.

PRIvatNost 12.1. Audiovizuelni medijski servisi neće objavljivati imena, opis, karakteristike, sličnost ili posebne informaci-je o nekom lice koje je navodno izvršilo krivično delo, osim ako nadležni organi nisu odobrili objavljivanje takvih informacija, i osim ako pojedinac nije proglašen krivim od strane suda ili nadležnog organa da je počinio krivično delo. 12.2. Objavljivanje podataka o ličnim tragedijama treba biti pažljivo, dok se licima pogođenim tragedijom tre-ba pristupiti uz puno poštovanje i pažljivo.

Član 13. DIsKRIMINaCIJa

13.1 Rasa, vera, boja kože, etnička pripadnost, pol ili fizička ili mentalna nesposobnost se neće koristiti na način koji lica može dovesti u nezavidan položaj, klevetanje ili ismevanje.

Član 14. Kriminal i nasilje

14.1. Kriminal, nasilje i ostalo loše ili neprimerno ponašanje ne sme biti prikazivano kao dobro ili atraktivno, ili kao odmazda, ispravka ili reforma.

14.2. Nasilje se ne sme podsticati i treba biti svedeno na minimum. Patološki detalji su zabranjeni.

14.3. Emitovanje govora ili dela koja će podstaći neko lice na nasilje ili asocijalno ponašanje je zabranjeno.

14.4. Detalji kriminala ili reemitovanje zločina ne sme biti prikazivano na način koji će podstaći publiku da uradi isto.

Član 15. PRIKazIvaNJE DECE I MaLoLEtNIKa

15.1. Pravo na privatnost deteta se uvek treba poštovati. Kako im nepotreban publicitet ili pogrešno etiketi-ranje može naneti štetu, deca žrtve zlostavljanja ili u sukobu sa zakonom se ne trebaju identifikovati, direktno ili indirektno. Ne smeju se emitovati nikakve informacije na osnovu kojih mogu biti identifikovani. 15.2. Iznenadni ili neplanirani intervju („spletke“) dece su zabranjeni. 15.3. Deca koja su žrtve, osumnjičena, optužena za zločin, uhapšena ili pritvorena zbog sumnje da su izvršila neko krivično delo, i deca koja prolaze kroz sudski proces se moraju zaštititi od neprijatnosti ili traume; ona se mogu intervjuisati samo uz saglasnost njihovih roditelja ili staratelja, osim ako je roditelj ili staratelj optužen. Intervjui se mogu sprovesti samo uz prisustvo organa vlasti i nadzor advokata, psihologa ili socijalnog radnika, odgovornih za njihovo blagostanje. 15.4. Od dece se neće tražiti, i neće se obavezivati ili korumpirati, kako bi se prisetila i ispričala svoja tragična iskustva, demonstrirala tragične aktivnosti ili opisala isto u grafičkim detaljima.


www.imk-ks.org

15.5. Programi i materijal u koji su uključena deca se mora pridržavati svih relevantnih uredba , pravila i propisa audivizualnih servisa. 15.6. Novinari neće intervjuisati ili slikati decu mlađu od 15. godina, niti im postavljati pitanja o njihovim po-rodicama, bez saglasnosti roditelja ili druge odrasle osobe koja je odgovorna za to dete. 15.7. Audiovizuelni medijski servisi neće ni u kojem slučaju identifikovati decu mlađu od 15. godina koja su uključena u krivično delo, bilo kao svedoci ili okrivljeni.

15.8 Ne odobrava se prisustvo dece u promotivnim spotovima raznim političkih stranaka.

Član 16. UPotREBa JEzIKa

16.1. Audiovizuelni mediji, koji emituju program na albanskom jeziku tokom prenosa programskih sadrzaja dužni su da poštuJu, da govore i pišu knjizevni albanski Jezik, isto vazi i za druge medije koji emituju pro-grame na Jezicima koji se govore u Kosovu, trebalo bi da `pridržavaJu pravila govora i pisanja Jezik na kome emituJe program. 16.1.1. Audiovizuelni medijski servisi tokom emitovanja programa neće dozvoliti upotrebu kleveta, niti reči koje imaju za cilj povređivanje i ugrožavanje pojedinca ili grupe na osnovu etničke ili verske pripadnosti, rase, bračnog stanja, starosti ili mentalne ili fizičke nesposobnosti. 16.2. Audiovizuelni medijski servisi neće emitovati programe koji podstiču mržnju i nejednakost, niti nešto što može dovesti do krivičnih ili nasilnih dela protiv nekog pojedinca ili određene grupe. 16.3. Audiovizuelni medijski servisi neće emitovati program koji podstiče mržnju na osnovu etničke pripad-nosti, veroispovesti, pola, rase, bračnog stanja, starosti ili fizičke ili mentalne nesposobnosti, bez obzira na situaciju ili okolnosti. 16.4. Podaci o rasi, veroispovesti, polu ili seksualnom opredeljenju, fizičkoj ili mentalnoj nesposobnosti pojed-inca ili grupe će se objaviti samo onda kada su takve informacije od neposrednog značaja za izveštavanje o događaju.

Član 17. GovoR MRŽNJE

17.1. Vulgarni, nepristojni ili ružni izrazi su zabranjeni. 17.2. Govor koji ima za cilj podsticanje mržnje, nasilja, pobune ili buntovništva je zabranjen. 17.3. Lične uvrede i nazivanje pogrdnim imenima je zabranjeno.

Član 18. PRavo Na REaGovaNJE I IsPRavKU

18.1. Audiovizuelni medijski servisi su obavezni da emituju reakcije i demante onda kada se utvrdi da su emi-tovane netačne i lažne informacije o nekom pojedincu ili organizaciji.

18.2. Onda kada je objavljena neka greška, to mora biti obelodanjeno i ispravljeno što je pre moguće, naglašavajući grešku i vršeći ispravku.


18.3. Audiovizuelni medijski servisi moraju radi pravednosti i nepristrasnosti u roku od sedam (7) dana nakon podnošenja žalbe od strane pojedinca ili organizacije, emitovati reakciju u istom mediju. Reakcija se mora emi-tovati u predvidjenom vremenskom periodu i u istoj vrsti emisije. 18.4. Svako lice, bez obzira na državljanstvo ili prebivalište, koje je pomenuto u nekom audiovizuelnom medi-jskom servisu, što je dovelo do javnog objavljivanja informacija, a za koje lice tvrdi da su netačne, može reago-vati i tražiti ispravku objavljenih podataka. 18.5. Audiovizuelni medijski servisi su dužni da razmotre zahtev u saglasnosti sa odredbama Civilnog zakona protiv kleveta i uvreda.

Član 19. aUtoRsKa PRava

19.1. Materijal iz drugih publikacija ili vlasnika autorskih prava se može razumno koristiti i emitovati citatima na ograničeno vreme od 90 sekundi, bez njihove izričite dozvole da to učine,pod uslovom da audiovizuelni medijski servis daje atrubute izvora. 19.2. Objavljivanje potpunog materijala zaštićenog autorskim pravom je moguće samo uz dobijanje preth-odne dozvole date od strane vlasnika autorskih prava.

Audiovizuelni mediJski serviseri dužni su da postupaju u skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima i u skladu sa evropskim praksama za ocuvanje intelektualne svojine. Emitovanje celog ili delemicnih delova video materijala, audio ili tekst koji su predmet zaštite autorskih prava, koji premašuJu standarde utvrđene u stavu 19,1 ovog zakonika, dozvoljeno je samo na osnovu važećeg spora-zuma Nosioca autorskih prava ili po zakonu ovlašćenim prodavcem takvih materiJala Zabranjena je Piraterija emitovasnja, odnosno proizvodnja, distribucija, prodaja ili prenos ilegalnih materijala koji podležu međunarodnim sporazumima o zaštiti intelektualne svojine.

Član 20. sUKoB INtEREsa

20.1. Vlasnici, menadžeri, urednici i glavni urednici, novinari i ostalo osoblje koje se bavi proizvodnjom i preno-som audiovizuelnih medijskih programa neće prihvatiti druge pozicije, mito ili poklone, zato što bi to moglo dovesti do sukoba interesa sa njihovom profesijom, kompromitovanja njihovog moralnog i profesionalnog kredibiliteta, i zato što bi moglo uticati na njihovu profesionalnu nezavisnost. 20.2 Zabranjeno je traženje ili prihvatanje novca ili poklona, koristi ili privilegije u zamenu za favorizovanje ili nanošenje štete nekom licu, grupi ili instituciji tokom emitovanja. Svako delo koje može naškoditi javnom interesu, koje može oštetiti stanicu ili dovesti u pitanje kredibilitet iste se mora izbegavati.

Član 21. vođENJE aRHIva

21.1 Audiovizuelni medijski servisi će voditi audio i video evidenciju svih emitovanih programa, a snimke će čuvati najmanje 21. dan. 21.2. Audiovizuelni medijski servisi će proslediti ove snimke NKM u roku od pet (5) dana nakon prijema zvaničnog zahteva za podnošenje istih.


www.imk-ks.org

21.3. U slučaju da je Nezavisnoj komisiji za medije podneta žalba protiv audiovizuelnog medijskog servisa, zbog primene neke od sankcija u skladu sa Zakonom o Nezavisnoj komisiji za medije i radiodifuziju, ili u slučaju žalbe protiv neke od primenjenih sankcija, emiter mora ispoštovati zahtev NKM za čuvanje snimaka shodno članu 21 stav 21.1., dok god se taj problem ne reši.

Član 22. sPRovođENJE PRavILa I PRoPIsa

22.1. Žalbe za povredu ovog Kodeksa će razmatrati Savet Nezavisne Komisije za Medije u skladu sa zakonom NKM-a i podzakonskim pravilima. 22.2. Fizička ili pravna lica, kojima je dato vreme za emitovanje, prodato ili dato kao donacija (uključujući block-timers ili nezavisne proizvođače) su dužna da poštuju sporazum na osnovu kojeg se, zajedno ili pojedinačno, obavezuju da će snositi posledice svake kazne koja im se može izreći zbog povrede ovog Kodeksa u njihovim programima. Pojedinci koji su uključeni u emisiju, tokom vremena emitovanja, će takođe morati da poštuju isti sporazum. 22.3. Voditelji, urednici vesti, urednici, glavni urednici i svi oni koji su odgovorni za emitovani program, a koji su direktno ili indirektno odgovorni za proizvodnju materijala koji se emituje, su dužni da se striktno pridržavaju odredbi ovog Kodeksa. 22.4. Upravnici/urednici programa su dužni da, nakon usvajanja ovog Kodeksa, kopije istog proslede svom osoblju zaduženom pripremom programa za emitovanje i proizvodnjom programa, kao i svim ostalim licima kojima se daje prostor za emitovanje.

Član 23. saNKCIJE

23.1. Eventualne povrede odredbi ovog Kodeksa će se procesirati i sankcionisati prema Zakonu o NKM.

Član 24. vaŽEĆI zaKoN

23.1. Audiovizuelni medijski servisi će poštovati zakone Republike Kosovo i relevantne međunarodne zakone, naročito one koji se odnose na delatnost audiovizuelnih medijskih servisa.

Član 25.stUPaNJE Na sNaGU

25.1 Ovaj Kodeks stupa na snagu na dan potpisivanja istog od strane Saveta NKM i obavezan je za sve audio-vizuelne medijske servise licencirane od strane NKM.

______________ Datum Predsednik Saveta NKM ______________


onkmNezavisna Komisja za Medije (NKM) je nazivisni regulator emitovanja u Republici Kosova, definisana članom 141 Ustava Republike Kosova i osnovana po zakonu Br 02/L-15 o Nezavisnoj Komisiji za Medije i prenos. Od 28 Avgusta 2006, imenovanjem člaova Saveta NKM, Nezavisna Komisja za Medije funkcioniše kao lokalna in-stitucija i sprovodi politike prenosa kao i politike vezane za pitanja programa, na nezavisan način. Mandat i uloga NKM je da odredjuje frekvencije kao javni izvor i dobro, koji treba da služi svim gradjanima Re-publike Kosova kako bi svi gradjani Kosova imali pristup informacijama poštujući medjunarodne konvencije o ljudskim pravima. Takodje, na osnovu člana 2.5 i člana 11 Zakona, NKM licencira i reguliše delovanje kablovskih operatera kao i onih koji pružaju usluge različitih programa. NKM promoviše standarde etike i tehnike što se tiče medija na Kosovu, sprovodi pravilnike kako bi se ispuni-li profesionalni evropski standardi kao i nepristrasnost u izveštavanju. Kroz sprovodjenje plana što se tiče frekvencija, NKM ima za cilj da bude nezavisna i nepristrasna na tržištu kao i što transparentnija u svom radu. Aktivnosti NKM uključuju monitorisanje dogadjaja koji su emitovani, komentiranje zakonodavstva koje je vezano za medije, razmatranje i ocenivanje žalbi kao i uslova licenciranja od strana NKM. NKM podržava profesionalni i finansijsko održiv razvoj javnih i privatnih emitera. NKM treba da osigura da se osnovna ljudska prava o slobodi izražavanja i govora poštuju kao i pravo na različita mišlejnja, nepristrasnost i tačnost , ne samo u vezi vesti nego i što se tiče komercijalne komponente.NKM takodje se zalaže da medije brane i zastupaju interese dece, prava različitih zajednica koje žive na Kosovu koje čine Kosovo jedinstvenoj yemlji u Evropi. Svaka aktivnost NKM se odvija transparentno i u konslutaciji za zaintersovanim stranama.

Misija NKM je:• Da BRaNI slobodu govora, različitosti mišljenja, pristup insformacijama za novinare i javno mnjenje, kao

i interes onih koji prate medije i operatera što se tiče vladavine prava.• Da PoDstaKNE profesionalnost kod novinara, menadžera kao i vlasnika medija;• Da PRoMovIŠE razvoj medijalnog tržišta koje će služiti svim ljudima na Kosovu;

NEZAVISNA KOMISIJA ZA MEDIJE se sastoji od tri radna tela:• savet NKM• Kancelarija Izvršnog direktora, i• Bord za želbe vezane za medije

:: Principi NKMPostoji odredjen broj frekvencija uz pomoć kojih televizija i radio mogu emitovati svoj program. Zbog toga, u svakom demokratskom društvu treba da postoji vladavina prava kako bi se osigurala jednaka podela frekvenci-ja izmedju emitera. Po Evro-Američkom pristupu, frekvence su javni izvor i dobro koji pripadaju celom društvu.Pošto celo društvo treba da pridobije od ovog izvora dobra, regulatori žele da promovišu emitovanje koje služi svima. Pošto štampane medije se ne oslanjaju na javne izvore i dobra, one takodje ne podležu proseu licenciranja. Umesto toga, njihov rad se reguliše profesionalnim standardima novinarstva kao i zakonima koji regulišu politike što se tiče klevete, govora mržnje kao i slobode govora ili izražavanja.NKM je izradio i standardizovao politike i procedure licenciranja po najboljim iskustvima drugih regulatora u Evropi. Po članu 19, medjunarodna NVO koja promoviše slobodu govora i izražavanja, je uključila ova pitanja u svom dokumentu koji se tiče Principa Uredjenja Emitovanja.


www.imk-ks.org

Kao što možemo uočiti, regulisanje medija se nikako ne treba zameniti ili shvatiti kao cenzura. Regulisanje medija se tiče sprovodjenja profesionalnih standarda novinarstva a ne toga šta medije treba da predstavljaju ili emituju a šta ne. Medije imaju za zadatak da priču predstave iz svakog gula, da budu nepristrasne i tačne. Emiteri, takodje treba da se postaraju da ne emituju materijal koji može ugroziti nečju sigurnost ili koji izazivaju mržnju. Što se tiče više informacija o principima po kojima treba da rade emiteri na Kosovu, možete pročitati Kod Ponašanja i Rada Medija na našoj stranici o zakonodavstvu.:: Evropski standardiNKM se zalaže za evropske standarde, harmonizujući evropske standarde za medije sa zakonodavstvom koje je na snazi, a to su standardi koji su definisani od strane Saveta Evrope i podržani od strane Evropske Komisije. NKM je potpisala sporazum o saradnji sa ostalim regulatorima medija u Jugo-istočnoj Evropi.NKM je članica Evropske Platforme Regulativnih Agencija (EPRA), profesionalno udruženje koje u svom sastavu ima više od 40 agencija u Evropi. Ova organizacija saziva regularne sastanke kako bi osigurala da organizacije poštuju odredjene evropske standarde.

Nezavisna Komisija za Medije donosi odluke vezane za dva pitanja:Odluke vezane za licenciranjeNKM je jedini organ koji izdaje licence za emitovanje, radi njihov opis i postavlja uslove. Zbog toga, NKM odlučuje o izdavanju novih licenci kao i modifikovanje već postojećih uslova licenciranja. Kada formuliše poli-tike i procedure licenciranja, Nezavisna Komisija za Medije primenjuje standarde i najbolja iskustva i evropske primere što se tiče regulisanja nerpistrasnog emitovanja. Pravila licenciranja su u harmoniji sa profesionalnim standardima i imaju za cilj da osiguraju da svaki emiter služi javnom interesu, profesionalno sprovodi svoj rad i ne utiče na emitovanje ili ne ugrožava interese drugih emitera. Pored licenciranja elektronskih medija, po zakonu, NKM je takodje odgovorna za Operatere kablovskih televizija kao i Provajdera Usluga vezanih za program.Ove dve vrste odluka se prevode na jezike zainteresovanih strana i može se desiti na ne budu prevedene na ostale jezikeOdluke o žalbamaNezavisna Komisija za Medije (NKM) nadgleda elektronske medije na Kosovu sa ciljem da osigura sprovodjenje Koda Ponašanja Elektronskih medija, uslove i opis licence kao i sve pod zakonske akte izradjene od strane NKM.Osim žalbi ex officio koje možete inicirati, NKM nalaže da svaki pojedinac ili organizacija može podneti žalbu u slučaju da postoji nepoštovanje od strane emitera. Zakonska procedura je ista za zvanične žalbe, privatne žalbe ili žalbu koji može priložiti neki gradjanin ili žalba predstavljena ex officio.


PRIRUČNIKza novinarstvo

prirucnik za novinarstvo

Documents