IOdređenje i predmet menadžmenta

dr Milan Radosavljević

• Različita određenja u Zapadnoj literaturi: M.P.Folet – “umetnost ostvarenja ciljeva preko drugih ljudi”Fajol – tvorac univerzalnog menadžmentaDraker – treba razlikovati vlasnika od menadžera (boss≠manager)

Menadžment je nauka o upravljanju resursima – planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola ljudskih, materijalnih, finansijskih, informacionih i drugih resursa.• Man + Age = čovek od iskustva• Nalazi se svuda, od bolnice do frizerskog salona...• Menadžment je:

nauka veština teorija praksa

• Ljudi koji se bave menadžmentom – menadžeri.• Oni se stvaraju – oni se ne rađaju.

1. ODREĐENJE MENADŽMENTA

• Menadžment nastaje kada su ljudi počeli da se druže i zajedno obavljaju pojedine aktivnosti.• Tada se javila potreba da neko od njih koordinira tj. Usmerava zajednički rad.• Zajednički rad je osnovni uzrok nastanka menadžmenta.• On je neophodan i zbog ekonomske celishodnosti – efikasniji je i efektivniji od individualnog.• Aristotel – “efekat zajedničkog rada je uvek veći od prostog zbira parcijalnih radova”.• Efekat zajedničkog rada najviše zavisi od njegovog usmeravanja – to je posao menadžera.• Organizacija – to su ljudi, može bez ostalog (mašina, zgrade, opreme...)• Menadžer – upravlja ostvarenjem misije organizacije, određuje ciljeve i način kako da se ostvare.

Zbog čega je potreban menadžment

• Menadžment – profesija (zanat, veština) koja obezbeđuje opstanak, rast i razvoj organizacije, kroz ostvarenje misije.• Menadžment i zaposleni zajedno rade na ovom obezbeđenju (organizovanje i operacionalizovanje).• Složena profesija - 50% aktivnosti top menadžmenta traje kraće od 9 minuta, a samo 10% prelazi 1 sat.• Walter Kitchel (“Fortune”) - Managers are workaholic’s – 60-80 radnih časova nedeljno• Menadžeri treba što više da rade u okruženju, što manje interno

Zadaci i poslovi menadžmenta

• Razlike se ispoljavaju u 4 glavne aktivnosti:•U vremenskom okviru – top-menadžment dugoročno, niži kratkoročno•U načinu obavljanja aktivnosti po funkcijama – top menadžment planira i organizuje, niži usmerava i kontroliše•U organizacionoj odgovornosti – top-menadžment izrađuje planove •U posedovanju odgovarajućih znanja i veština – tehničkoj (niži), ljudskoj (svi nivoi) i konceptulanoj komponenti (top menadžment).

Poslovi menadžmenta u zavisnosti od hijerarhije

Efikasnost i efektivnost

Efikasnost – zahtev da se ostvare efekti uz minimalna ulaganja tj. Da se odabrani poslovi što bolje obave. Postoje 3 tipa efikasnosti:

1. Poslovna – izvršiti zadatke uz što manje troškove,2. Alokativna – resurse na makro nivou locirati na društvu

neophodne segmente3. Distributivna – distribuirati proizvode pod najpovoljnijim

uslovima

Efektivnost – znači izbor pravih ciljeva i nastojanje da se ti ciljevi max realizuju. Efektivan je onaj ko radi prave stvari, tj. ko je odabrao pravo područje rada. Veći procenat ostvarenja ciljeva = veći stepen efektivnosti.

2. PREDMET

Međuzavisnost efikasnosti i efektivnosti

• Međusobno se prožimaju. Njihovo razgraničenje složeno.

• Sistem može biti efikasan, ali neefektivan (proizvodi jeftinu i kvalitetnu robu, koja nikome ne treba).

• Sistem može biti efektivan, ali neefikasan (rade se prave stvari, ali uz velike troškove, pa se roba ne može prodati).

• Savremeni menadžment mora raditi prave stvari na pravi način

Odnos menadžmenta idrugih pojmova

1. ODNOS MENADŽMENTA I RUKOVOĐENJA

• Nije svaki menadžer uvek rukovodilac, tj. nije svaki rukovodilac istovemeno i menadžer.

• Menadžment ima sva ovlašćenja za upravljanje ljudima, procesima i resursima, pa je u njegovo funkciji donošenje ciljeva, interesnih odluka, odluke o razvoju i sl. Znači vezan je za vrh hijerarhijske piramide.

• Rukovođenje je niža hijerarhijska funkcija od menadžmenta. Na srednjem i nižem nivou hijerarhijske organizacije imamo rukovodioce, a ne menadžere. Rukovođenje je vezano za donošenje operativnih, dnevnih i tekućih odluka.

• Jedan menadžer istovremeno može biti rukovodilac, npr u maloj kompaniji. Najčešće, u velikim kompanijama, ovo nije slučaj.

• Menadžer – dirigent i kompozitor, rukovodilac – dobija note i po istima postupa.

• Menadžer – pri odlučivanju, misli na budućnost i perspektivu kompanije. Rukovodilac – ne razmišlja o ovome.

2. ODNOS MENADŽMENTA I ORGANIZACIJE

• Menadžment je sistem u kome organizacija predstavlja jedan njegov deo, tj. podsistem. Po kibernetskim principima, deo je važan, ali je celina mnogo važnija.

• Organizacija je rezultat menadžerskog rada, predviđanja i vizionarstva.

• Menadžment je stalna i stabilna funkcija privatnog vlasništva, koja se ne menja, a organizacija nije obavezna i propisana, već se menja onako kako to menadžeru odgovara.

• U YU – organizacija bila sistem, a menadžment podsistem. Organizacione forme bile propisane, organizacija po Zakonu o udruženom radu bila fiksna i nepromeljiva.

• Sistemi u kojima je menadžment sistem, a organizacija podsistem imaju veću ekonomsku efikasnost od suprotnih rešenja.

3. ODNOS MENADŽMENTA I (POSLO)VOĐENJA

• Karakteristike ova dva pojma su sledeće: Menadžment je svojstven organizaciji. Poslovođenje je izvedeno

iz predvodništva u životinjskom svetu; Menadžment se zasniva na vlasti čoveka nad čovekom, a

poslovođenje se zasniva na istom statusu ljudi u organizaciji; Menadžment je vladavina nad ljudima, stvarima i tehničko-

tehnološkim procesima, a poslovođenje je vladavina tehničko-tehnološkim procesima, a veoma malo ljudima;

Menadžment je modalitet rukovođenja, izveden je iz rukovođenja kao klasne fukcije (profesije) i predstavlja viši nivo kvaliteta u vođenju organizacije.

• Zajedničko ovim pojmovima je sledeće: Obe funkcije proizilaze iz vlasništva nad sredstvima za

proizvodnju – menadžment je karakterističan za privatno, državno ili mešano vlasništvo, a poslovođenje je vezano za društvenu ili zajedničku svojinu.

Rukovođenje i poslovođenje imaju istovetne ciljeve – povećanje proizvodne moći rada i efikasnosti organizacije.

4. ODNOS MENADŽMENTA I PREDUZETNIŠTVA

• XIX vek – industrijska revolucija, XX vek – menadžerska, XIX – preduzetnička revolucija.

• Razlike između menadžmenta i preduzetništva su u sledećem:1. Preduzetništvo prethodi menadžmentu 2. Preduzetništvo je izvorna funkcija – eliminiše delegiranje.

Menadžment nastaje delegiranjem upravljanja od strane preduzetnika.

3. Svaki preduzetnik može da bude i menadžer, ali svaki menadžer ne može biti preduzetnik.

4. Preduzentišvo je vezano za vlasništvo, a menadžment za upravljanje tuđim kapitalom.

5. Preduzetnička delatnost ima svoje zakonitosti – kreativni koncepti itd.

6. Preduzetnik deluje pre nego što razmisli o detaljima, pa je preduzetništvo vezano za rizik, neizvesnost i sl.

7. Izvori su im različiti – američki preduzetnici dolaze uglavnom iz porodica koje su sklone kontrolisanom riziku.

8. Preduzetnik traži menadžera.

• PRVI PRIMITIVNI OBLIK USMERAVANJA

ZAJEDNIČKOG RADA KOJI JE PREUZET IZ ŽIVOTINJSKOG SVETA. – PREDVODNIŠTVO U ŽIVOTINJSKOM SVETU

JE REZULTAT PRIRODE, TJ. UGRAĐENOG GENETIČKOG KODA KOD ŽIVOTINJA.

– PRVA PRIMENA PREDVOD. JE OSTVARENA U LOVAČ. SKUPINAMA. TADA JE UTVRĐENO DA SU LOVCI BILI EFIKASNIJI KADA SU U LOV IŠLI GRUPNO, A JOŠ USPEŠNIJI UKOLIKO SU LOVILI PO ZAMISLI NAJVEŠTIJEG LOVCA.

• VOĐA LOVAČKE SKUPINE I PONAŠANJE POJEDINACA JE IMITACIJA PREDVODNIKA U ŽIVOTINJSKOM SVETU.

PREDVODNIŠTVO

• DRUGI ASPEKT PREDVODNIŠTVA JE U RODOVIMA, BRATSTVIMA, PLEMENIMA I KONFEDERACIJAMA PLEMENA.

– OVAJ MODALITET SE NADOGRAĐIVAO DA BI U RAZVIJENIJOJ FAZI NASTALA POTREBA ZA INSTITUCIJAMA, KAO ŠTO SU RODOVSKE I PLEMENSKE SKUPŠTINE.

– ZA PREDVODNIŠTVO SE MOŽE REĆI DA JE BIO PRIMITIVAN, ALI DEMOKRATIČAN NAČIN USMERAVANJA.

• NAVEDENO UKAZUJE DA SU PRVE KLICE PROFESIONALIZACIJE USMERAVANJA NASTALE U LOVAČKIM SKUPINAMA.

• DRUGI EVOLUTIVNI KORAK U PROFESIONALIZACIJI USMERAVANJA JE VOĐENJE, KOJE JE NASTALO NA TEMELJIMA PREDVODNIŠTVA.

• OVAJ MODALITET JE NASTAO U ROBOVLASNIŠTVU I RAZVIJAO SE DO KRAJA FEUDALIZMA.

• U VOĐENJU VLASNIK DAJE PROGRAMSKU POSTAVKU, DOK U GRUPI VEŠTIJIH ROBOVA, NALAZI VISPRENIJE KOJI TREBA DA RADE NA REALIZACIJI PROGRAMSKIH POSTAVKI.

• ZADATAK VILIKUSA JE BIO DA ZA SVOG GAZDU OSTVARI ŠTO VEĆU KORIST, GONEĆI DRUGE ROBOVE.

• U OSTVARIVANJU CILJEVA, VILIKUS SE KORISTIO FIZIČKOM PRISILOM.

VOĐENJE

• U FEUDALIZMU JE I DALJE POSTOJALO VOĐENJE, ALI JE ONO PROMENILO FORMU.

• ŠPANI NE KORISTE FIZIČKU PRISILU, VEĆ INTELIGENTNIJE NAČINE UPRAVLJANJA KMETOVIMA, ŠTO JE DOVELO DO VEĆE USPEŠNOSTI U UPRAVLJANJU ZAJEDNIČKIM RADOM.

• IZ OVOGA SE MOŽE IZVESTI KRUCIJALNI ZAKLJUČAK, A TO JE DA DEMOKRATIJA I USPEŠNOST STOJE U UPRAVNOJ PROPORCIJI.

PREDUZETNIŠTVO

• PREDUZETNIŠTVO JE TREĆA EVOLUTIVNA FAZA U PROFESIONALIZACIJI UPRAVLJANJA, O KOJOJ SE MALO GOVORI.

• SUŠTINA: PRVOBITNI PREDUZETNICI (FARMERI, ZANATLIJE, TRGOVCI) SU SAMI DONOSILI SVE ODLUKE, A POTOM IH REALIZOVALI.

• U RAZVIJENIJOJ FAZI, PREDUZETNICI SU SE POSVETILI ISKLJUČIVO DONOŠENJU ODLUKE, A NJIHOVA REALIZACIJA JE POVERAVANA DRUGIM ČLANOVIMA.

• OVA PROMENA JE DOVELA DO VEĆEG KVALITETA. • PREDUZETNIŠTVO JE UNAPREDILO KASNU FAZU

FEUDALIZMA, ŠTO JE OMOGUĆILO PRELAZAK U KAPITALIZAM.

KONCEPT MENADŽMENTA

• PREDUZETNICI (VLASNICI) PRIBEGAVAJU TRIKU I U CILJU OBEZBEĐENJA OPSTANKA, TRAŽE LJUDE KOJI RASPOLAŽU SPECIJALNIM ZNANJIMA O UPRAVLJANJU.

• VLASNICI – MENADŽERIMA POVERAVAJU PRAVO UPRAVLJANJA NJIHOVOM IMOVINOM, A ZA SEBE ZADRŽAVAJU RASPODELU OSTVARENIH EFEKATA.

• TAKO JE NASTALA NOVA PROFESIJA MENADŽERA, ODNOSNO MENADŽMENT KAO NAUKA.

• U RAZVIJENIJOJ FAZI, VLASNICI POVERAVAJU MENADŽERIMA I POSLOVE RASPOREĐIVANJA EFEKATA, A ZA SEBE ZADRŽAVAJU SAMO PRAVO SMENJIVANJA I POSTAVLJANJA MENADŽERA.

• MENADŽERI SU I SAMI NAJAMNI RADNICI. • BORBA ZA VEĆU USPEŠNOST, JE UTICALA NA

OSPOSOBLJAVANJE ODNOSNO ŠKOLOVANJE MENADŽERA.

• OTVORENE SU VISOKE POSLOVNE ŠKOLE NA KOJIMA SE ŠKOLUJU BUDUĆI MENADŽERI.

• MENADŽMENT PROFESIJA JE POSTALA ZANAT. • NO OVIM PROCES PROFESIONALIZACIJE NIJE

BIO ZAVRŠEN I KAO TAKAV NEĆE NIKAD BITI ZAVRŠEN. NASTAO JE INOVACIONI MENADŽMENT.

• KREATIVNO INOVACIONI MENADŽMENT SE BAZIRA NA INOVACIJAMA, INFORMACIJAMA I IDEJAMA.

• ON NASTOJI DA STVORI INOVACIONU ORGANIZACIJU, A TO JE: DECENTRALIZOVANA ORG. KOJA FUNKCIONIŠE NA PRINCIPIMA »KREATIVNOG HAOSA«

• INOVACIONI MENADŽMENT JE PO PRAVILU LIDER PO USPEŠNOSTI.

• NAUČNI MENADŽMENT JE SLEDEĆI RAZVOJNI MODELITET UPRAVLJANJA.

• U OVOM MODALITETU SE POKAZUJU TRI KLJUČNE STVARI:– DA JE ZNANJE TJ. INTELEKTUALNI KAPITAL

DANAS NAJVAŽNIJI RESURS.– DA MENADŽERI I SAMI MORAJU BITI LJUDI

ZNANJA.– DA SVI RADNICI MORAJU BITI ZNALCI,

ODNOSNO »NAUČNICI« • TAKO SE DOŠLO DO ŠAMPIONSKOG

MENADŽMENTA, KAO NAJVIŠI NIVO RAZVIJENOSTI NAUKE I PRAKSE MENADŽMENTA.

• ŠAMPIONI MENADŽMENTA SU NAJBOLJI.• MEĐUTIM, I U GRUPI ŠAMPIONA POSTOJE

DVE OSNOVNE GRADACIJE I TO: MAJSTORI I MAESTRI MENADŽMENTA.

– MAJSTORI: SU VISOKI PROFESIONALCI KOJI U SVOJSTVU VELIKOG UČITELJA UPRAVLJA LJUDSKIM RESURSIMA. ONI STVARAJU KVALITETNU VIZIJU, KREATIVNU TENZIJU, POSVEĆENI SU PROFESIONALIZMU, KORISTE PODSVEST I SPAJAJU NAUKU I VEŠTINU SA RAZUMOM I INTUICIJOM.

– MAESTRO: NAJVIŠI NIVO ŠAMPIONSKOG MENADŽMENTA. TO SU NAJBOLJI MEĐU NAJBOLJIMA, ODNOSNO ONAJ KOJI UČI MAJSTORE. MAESTRI PORED MAJSTORSKE OSNOVE U SVOM RADU DODAJU: KREATIVNOST, INVENTIVNOST I INOVATIVNOST, VRHUNSKU OBUČENOST, GENIJALNOST, NAUČNOST.

MAESTRI SU: KONCETRISANI, DOBROG SU ZDRAVLJA I DOBRE KONDICIJE.

• NAUČNI MENADŽMENT NASTOJI DA PORED ZNANJA KORISTI SAVR. TEHNOLOGIJE, KAO ALATKE, DA BI POVEĆAO USPEŠNOST.

• U PRIMENI SU:– HOLISTIČKO SISTEMSKA TEHNOLOGIJA: – KVANTITATIVNO KVALITATIVNE METODE I

TEHNIKE: – TEHNIKE TOTALNOG KVALITETA. – BRAINSTORMING: – REINŽENJERING (REORGANIZACIJA): – BENCHMARKING

• OVE TEHNOLOGIJE SU SE POKAZALE POSEBNO DELOTVORNIM UVOĐENJEM INFORMATIKE.

• PROFESIONALIZACIJA UPRAVLJANJA ZAJEDNIČKIM RADOM JE ZAKONITOST OD NASTANKA ČOVEKA DO DANAŠNJIH DANA.

• PROFESIONALIZACIJA MENADŽMENTA JE POZITIVNO UTICALA NA SVE SEGMENTE PRIVREDE I DRUŠTVA.

• PROFESIONALIZACIJA I PRINUDA SU U OBRNUTOJ PROPORCIJI.

• RAZVIJENIJI MODALITETI USMERAVANJA ZAJEDNIČKIM RADOM PO PRAVILU NASTAJU U RAZVIJENIM ZEMLJAMA.

• PROFESIONALIZACIJA JE USLOV USPEŠNOSTI, A USPEŠNOST DIREKTNO UTIČE NA RAZVIJENOST ZEMALJA, ŠTO DOVODI DO DUŽEG ŽIVOTNOG VEKA I BOLJEG KVALITETA ŽIVOTA.

• SVAKI NOVI MODALITET PROFESIONALIZACIJE JE BIO EFIKASNIJI OD PRETHODNOG, ALI JE IMAO I KRAĆI ŽIVOTNI VEK OD PRETHODNOG.

• PROFESIONALIZOVAN MENADŽMENT ZA SVOJ REZULTAT IMA VEĆI NIVO DEMOKRATIJE.

• ZAKONITOST JE DA PROFESIONALIZOVAN MENADŽMENT PO PRAVILU DOVODI DO PROFESIONALIZACIJE SVIH NIVOA U ORGANIZACIJI, ALI I SVIH SEGMENATA DRUŠTVA.

• PROFESIONALIZACIJA NEĆE NIKADA DOSTIĆI SAVRŠENSTVO.

• MENADŽMENT JE DANAS KONCEPT SA NAJVIŠIM NIVOOM PROFESIONALIZACIJE, ALI SA BROJNIM VARIJANTAMA.