EVROPSKO I UPOREDNO UPRAVNO PRAVOMAGISTARSKE DR AVNE STUDIJE prof.dr Djordjije Bla i

Upravno pravo EU

Pravni sistem Evropske unije razlikuje se od pravnih sistema dr ava lanica, pre svega u specifi nim pravnim izvorima, u odnosu prema nacionalnim pravama dr ava lanica, u na inu primene pravnih normi, subjektima prava itd. Prema tome i upravno pravo Evropske unije razlikuje se od upravnog prava odre ene dr ave svojim karakteristikama koje se ogledaju u pravnim izvorima, u subjektima prava, na inu primene, posebnom odnosu prema nacionalnom upravnom pravu i dr.

Upravno pravo kao dio prava EU

Mo e da se ka e da upravno pravo Evropske unije, kao deo celokupnog pravnog sistema Unije pretstavlja zbir prav-nih normi i op tih na ela kojima se ure uje ustrojstvo, funkcionisanje, odgovornost i kontrola uprave u Evropskoj uniji. Lili smatra da upravno pravo Evropske unije jo uvek je nezaokru eni deo njenog pravnog sistema, tako da mo e da se ka e da se upravno pravo Evropske unije, kao pravna grana i pravna nau na disciplina, nalazi u fazi utvr ivanja svog indentiteta

Predmet upravnog prava EU

Predmet upravnog prava Evropske unije mo e da se uo i da u njega ulaze odre ena pitanja povezana sa upravom Evropske unije, organizacija, polo aj, ovla enja i na in postupanja uprave u odre enim pravnim radnjama, odgovornost uprave i kontrola njenog pona anja, odnosno kontrola nad aktima koje donosi i mere koje poduzima.

Iyvori upravnog prava EUizvorima upravnog prava Evropske unije ne mogu da se izdvoje posebne vrste izvora zbog toga to su oni zajedni ki a sve pravne grane. Svakako princip legaliteta isti e se kao jedno od osnovnih na ela pravnog sistema Unije zbog toga to postoje kao to smatra Braibant samo pravila koja treba da se po tuju i izvr avaju

Pisani/nepisani izvori UP EU

Izvori upravnog prava Evropske unije prema obliku mogu da budu u pismenom i nepisanom obliku. Pisano pravo stvaraju odre ena tela koja izvr avaju funkciju vlasti (ili tela Evropske unije ili odgovaraju a tela dr ava lanica), nepisano pravo egzistira kao pravo Unije jedino ako ga priznaju sudovi

Pisani iyvori UP EU

Pisani izvori mogu da se podele u zavisnosti od toga koji subjekti ih donose i to kao: 1. primarni izvori (obuhvataju one akte koje ugovorno donose dr ave lanice) 2. sekundarne izvore (akte koje donose odgovaraju a tela Evropske unije) 3. me unarodne ugovore koje Unija zaklju uje sa dr avama koje nisu lanice Evropske unije

Izvori UP EU prema nacinu upotrebeU zavisnosti na ina upotrebe izvore se mogu deliti na: 1. direktno primenjlive (one koje sudovi i upravna tela dr ava lanica direktno primenjivaju) 2. indirektno primeljlive (za njihovu primenu potrebno je da dr ave lanice donesu svoje propise kojima se konkretizira sadr ina i na in primene)

Obavezuju i / neobavezuju i izvori UP EU

Obzirom na obavezuju i snagu koju imaju, pravni izvori mogu da budu: 1. obavezavaju i za dr avu lanicu 2. neobavezavaju i

Najzna ajnije kategorije izvora prava EU

1. akti dr ava lanica (primarno pravo) 2. akti koje donose tela Evropske unije, odnosno evropske zajednice (sekundarno pravo) 3. op ti principi prava Evropske unije (odnosno evropskih zajednica) 4. me unarodni ugovori sklju eni sa dr avama koje nisu lanice Unije

EVROPSKI UPRAVNI PROSTOR

Poajm EU prostor

Pojam evropski upravni prostor povezan je Ugovorima o Evropskoj uniji i uop te pravom Evropske unije i pored toga to se na njega pozivaju jedino nekoliko dokumenata u Uniji i pominje se u govorima evropskih politi kih lidera. Mo e da se reci da je ovaj koncept najprisutniji u studijama javnog prava i izve tajima OECD/SIGMA u odnosu na pro irenje unije.

Treba napomenuti da u literaturi ne postoji konsensus u pogledu obima konvergencije zajedni kog evropskog modela ak neki teoreti ari smatraju da na bazi empiriskih studija Evropski upravni prostor jo uvek ne postoji i te ko da e nekada o iveti

Ustvari SIGMA je pristupila detaljnoj razradi koncepta Evropskog upravnog prostora i dala je potvrdu o njegovom postojanju u svojim dokumentima iz 1998 i 1999 godine

Acquis communautire

Francisco Cardona (1999), savetnika za menad ment javnih slu bi u SIGMI, koje definira mogu nost o postojanju zajedni kog upravnog prostora kada grupa upravnih na ela, pravila i propisa se na isti na in primenjuju na odre enoj teritoriji koja je pod istim nacionalnim ustavom . U tom pogledu nije sporno da Evropski upravni prostor pretstavlja spoj osnovnih institucionalnih re enja, procesa, zajedni kih upravnih standarda i vrednosti upravne slu be koja se prote e u upravima lanica Evropske unije. Ugovori Evropske unije ne predvi aju specifi ni model administracije i ne postoji acquis communautaire za javnu administraciju.

Neformalni upravni acquis communautaire

Mo e se re i da je Evropski upravni prostor neformalni acquis communautaire u oblasti javne uprave, koju je nastao kao rezultat pro irivanja Evropske unije, koja postavlja minimalne standarde za dr ave kandidate po pitanju reforme politi kih institucija i javne uprave, posebno centralne dr avne uprave. Takodje postoji mi ljenje da se neformalni upravni acquis communautaire sastoji od brojnih odredbi primarnog i sekundarnog prava Unije kao i presude Evropskog suda koji stvaraju dalekose ne pravne zahteve pred politi kim i upravnim sistemima u Evropskoj uniji.

Me utim, principi evropskog upravnog prostora nisu formalno obavezavaju i za dr ave lanice i dr ave kandidate, ve oni pretstavljaju standarde koje treba da se ispune kako bi se oja ao institucionalni kapacitet dr ava lanica i kandidata i time da se osigura sprovo enje propisa Evropske unije

SIGMA utvr uje potrebu za prihvatanjem odre enih principa i ispunjavanje pojedinih standarda koje razlikuju zemlje lanice, kao na primer ve spomenuto ministarstvo za evropsku integraciju.

Tokom vremena javilo se nepoverenje u pogledu mogu nosti stvaranja potpune konvergencije u pravcu kretanja nacionalne uprave prema zajedni kom modelu, odnosno celokupno stvaranje evropskog upravnog prostora. Naime, na konferenciji EPSU-ADEDYodr anoj 2003 godine u Atini bilo je zaklju eno da je nemogu e, a mo da i nepo eljno da se govori o uniformisanom evropskom upravnom prostoru .

Principi UP EU (neformalni acquis ommunautaire

1. Prvi princip je princip vladavina prava u pogledu pravne sigurnosti i predvidljivost upravnog delovanja i odluka; 2. Otvorenost i transparentnost sa ciljem da se osigura nadzor nad upravnim postupcima i rezultatima prema prethodno utvr enim pravilima; 3. odgovornost javne uprave sa drugim upravnim, zakonodavnim i sudskim telima, sa kojim se nastoji da se osigura pona anje u saglasnosti sa vladavinom prava; 4. efikasnost prilikom kori enje javnih prihoda i uspeh u postizanju ciljeva politike koji su utvr eni zakonom i propisima.

mi ljenje prof. D.Kavrana

Evropski upravni prostor pretstavlja relativno uskla eni zbir principa i minimalnih standarda kojima se odre uje : organizacija, delatnost, i funkcioniranje organa dr avne uprave na bazi acquis communautaire.

Principi EU prostora (Kavran)

1. transparentnost i otvorenost prema gra anima i privredi 2. materijalna i formalna zakonitost 3. predvidljivost i nediskriminacija 4. li na i organizaciona odgovornost 5. efektivnost u za titi javnog interesa 6. efikasnost u upotrebi resursa 7. kvalitet i blagovremeno u delovanju uprave na svim nivoima.

Mi ljenje D Orta

Evropski upravni prostor pretstavlja okolinu koja se sastoji od evropske politike i pravila koje pretpostavljaju aktivnu ulogu nacionalnih uprava, a kojima je nacionalna uprava isprepletena u ime uniformnosti prava gra ana i ekonomskih subjekata unutar Evropske unije sa ciljem osiguravanja jednakog nivoa uspe nosti i kvaliteta usluga . Prema njemu ono na to bi trebalo da bude usmerena homogenizacija nisu upravna strukture i postupci, ve rezultati u pojedinim upravnim oblastima. U tom pogledu glavni principi bi trebali da budu efikasnost i kvalitet javnih slu b

KONTROLA UPRAVE U EVROPSKOM UPRAVNOM PRAVU

Mehanizmi za tite

Evropska unija nije samo zajednica koju vezuju ekonomski interesi ve i zajednica iji nadnacionalni duh zahteva stvaranje politiikih i pravnih institucija, pravnog poretka i pravosudnih institucija iji je zadatak za tita ljudskih prava i sloboda kao i pravnih interesa gra ana kao dr avljana Evropske unije. Razvoj posebne administracije Evropske unije (tzv. "briselske demokratije"), izazvao je potrebu uvo enja kontrolnih mehanizama rada uprave, koji su ina e poznati na nivou pojedinih dr ava.

Obracanje pravosudnim organima EU

U slu aju povrede ili ugro avanja nekog prava gra anin mo e da se obrati Evropskom sudu pravde, kao i Sudu prve instance (Luksemburg). Me utim, ovaj sudski put nije predvi en prvenstveno za za tntu gra ana od lo eg rada uprave, a c druge strane, za obi nog pojedinca je dosta komplikovan. Otuda potreba za drugim putevima i organima pravne za tite.

Obracanje poslanicima

Pored sudske za tite, nezadovoljni pojedinci su na administraciju Evropske unije mogli da se po ale i svojim izabranim poslanicima u Evropskom parlamentu. Me utim, ovaj vid za tite se pokazao kao nedovoljan. Gra annn relativno te ko stupa u vezu sa odgovaraju nm poslannkom Evropskog parlamenta. S druge strane, tradncija obra anja poslanicima ne postoji u svim zemlama Evropske unije, pa i to ukazuje na nedostatke ovog vida za tite gra ana.

Peticija Evropskom parlamentu.

Kona no, gra anima je na raspolaganju stojala mogu nost podno enja peticija Evropskom parlamentu. Pravo na podno enje peticije nije bilo formalno redvi eno od samog nastanka Evropske unnje, ali se smatralo da se to podra zumeva, pa se po peticijama postupalo i bez postojanja izri itog pravnog osnova. 1987. godine obrazovan poseban Komitet za peticije, ali je tek sa potpisiva njem Mastrihtskog sporazuma iz 1992. godpne, pravo na podno enje peticija i formalno predvi eno i zagarantovano.

Evropski Ombudsman

Jo 1979. godine Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj se izra ava mi ljenje o potrebi i opravdanosti stvaranja Evropskog ombudsmana. Na tu ideju su se mnogi vra ali osamdesetih godina, a 1985. godine je to zvani no u inio Adopinov komptet. Ideja o uvo enju Evropskog ombudsmana je bila povezana sa idejom stvaranja evropskog dr avljanstva, ali je za razliku od ideje o dr avljanstvu, ova - koja se odnosi na ombudsmana je i realnzovana. Kona no, postignuta je saglasnost da se u Sporazum o Uniji koji je potpisan u Mastrnhtu 7. februara 1992. godine unesu odredbe o Evropskom ombudsmanu.

Sud prve instance

Odlukom Saveta 1988. godine, osnovan je Sud prve instance. Sud prvog stepena pridru en je Evropskom sudu pravde i svoju delatnost zapo eo je 1989. Razlog pro irenja pravosu a za jo jednu instancu, koja e se baviti odre enim tu benim postupcima bio je, pre svega, znatno pove ano optere enjeEvropskog suda. Dok su zadaci Prvostepenog suda u po etku bili ograni eni na mali broj oblasti, 1993. godine zapo elo je pro irenje njegovih nadle nosti. Ono e se nastaviti Ugovorom iz Nice, koji predvi a i ja anje pravnog polo aja Prvo-stepenog suda i eventualno preno enje dodatnih ovla enja

Nadle nost Suda prve instance

o radnopravnim sporovima, sporovima Zajednice i nekih slu benika; ocenjuje zakonitost komunitarnog (u) pravnog akta, kada postupak pokre e privatno pravno lice; re ava o naknadi tete (vanugovorne) po zahtevu privatnopravnih lica; re ava o sporovima dodeljenih mu na osnovu arbitra ne klauzule u privatnom ili javnopravnom ugovoru; i re ava o albama na odluke apelacionih tela donetih u internom postupku u okviru komunitarnih ustanova.

Sastav suda

Sud prve instance ine petnaest sudija. U ovom Sudu ne postoje generalni ravobranioci, ali njihovu ulogu mo e vr iti jedan od sudija. Tada on ima funkciju Generalnog pravobranioca a ne sudije u ve u.

albaNa odluku Suda mo e se izjaviti alba Evropskom sudu zbog : 1.nedostatka nadle nosti, 2.bitne povrede postupka i 3.pogre ne primene komunitarnog prava. Tako se u ovim slu ajevima Evropski sud pojavljuje kao drugostepeni, apelacioni sud.

Finansijski sud

1. 2. 3.

U institucionalnoj arhitekturi EU vitalnu ulogu igra i Evropski revizorski sud Evropski revizorski sud je osnovan Ugovorom o izmenama finansijskih propisa 22. jula 1975. godine, a po eo je da radi oktobra 1977. godine. Ugovorom o EU Sud je dobio status organa EU ija je nadle nost da : kontroli e prihode i tro kove institucija EU, da garantuje zdravo finansijsko upravljanje i Omogu ava Evropskom parlamentu da odobri izvr avanje bud eta.

Finansijski sud, odnosno Sud za bud etsku kontrolu ili Ra unovodstveni sud, ili pak, kao se sam preimenovao u Evropski finansijski sud, nema u su tini pravosudnu funkciju. Ova institucija vr i bud etski nadzor, kontrolu finansijskog poslovanja Zajednice. Evropski finansijski sud proverava da li su porezi Unije prikupljeni i svi njeni tro kovi utro eni po zakonu i da je finansijski menad ment EU uredu.

Evropski revizorski sud

Evropski revizorski sud: kontroli e prihode i tro kove institucija EU; garantuje zdravo finansijsko upravljanje i omogu ava Evropskom parlamentu da odobri izvr avanje bud eta. Sedi te Evropskog finansijskog suda nalazi se u Luksemburgu.

Finansijski sud poma e Evropskom parlamentu i Savetu u vr enju nadzornih ovla enja povodom ostvarivanja bud eta. Na kraju svake bud etske gogodine Finansijski sud pravi godi nji izve taj kojeg upu uje institucijama Zajednice a mo e praviti izve taje u bilo koje vreme i za bilo koji period, zatim daje primjedbe i mi ljenja po odre enim pitanjima.

Sastav suda

Finansijski sud ini dvadeset pet lanova, po jedan lan iz svake dr ave lanice, koje postavlja Savet po to prethodno pribavi mi ljenje Evropskog parlamenta. Mandat lanova traje est godina. lanovi iz svojih redova biraju predsednika sa mandatom od tri godine. lanovi Suda su potpuno nezavisni u svom radu.

Statut i imenovanje Ombudsmana EU

Evropski parlamentje 9. marta 1994. god usvojio Statut Evropskog ombudsmana, Parlament je imenovao prvog Ombudsmana Evropske unije 12. jula 1995. godine. Za prvog Evropskog ombudsmana je imenovan biv n finski ombudsman Jakob Zederman (Jacob Soderman), koji je sa radom efektivno po eo septembra 1995. godine.

Opseg djelatnosti Ombusmana

Ustanovljenjem Evropskog ombudsmana, koji se stara o za titi prava i interesa preko 450 miliona ljudi, stvorena je jedna institucija nadnacionalnog karaktera. Svi pojedinci ili entiteti koji ive u Uniji mogu se aliti Evropskom ombudsmanu ukoliko smatraju da su njihova prava ugro ena od strane institucije EU ili nekog njenog tela.

Polozaj Ombudsmana

Polo aj i uloga su veoma sli ni ombudsmanima zemljama Evropske unije, jer je pravljen po klasi nom modelu parlamentarnih ombudsmana, Njegova nadle nost se prostire samo na tijela i institucije Unije, a ne na nepravilnosti u radu dr avnih uprava pojedinih zemalja lanica.

Imenovanje

Ombudsmana imenuje Evropski parlament za period od pet godina i on je potpuno nezavisan u svom radu. On predstavlja instrument parlamentarne kontrole uprave, pri emu se nadle nost Evropskog ombudsmana prostire isklju ivo na rad tela i institucija Evropske unije a ne i na rad nacionalnih dr avnih uprava. On nema naredbodavna ovla enja, ve mo e samo da izda odgovaraju e preporuke i poku a da prona e mirno re enje.

Razrje enje

Evropski ombudsman mo e bitp razre en i pre isteka mandata, ali samo u dva slu aja (razloga): (1) ako vi e ne ispunjava uslove koji se tra e za obavljanje njegovih du nosti i (2) krivica za ozbiljan nedostatak u pona anju. Ombudsmaia razre ava Sud pravde, a na predlog Evropskog parlamenta. Me utim, razlozi su isuvi e op ti i stvaraju prostor diskrecionim ovla enjima.

Subjekti i predmet kontrole

Evropski ombudsman je nadle an da istra uje albe u pogledu lo eg rada i upravljanja (mala administration) veoma irokog kruga institucija i tela Evropske zajednice kao to su: Evropski parlament, ali ne u domenu politi kog odlu ivanja, Savet Unije, Evropska Komisija, Sud pravde i Finansijski sud.

Ombudsman mo e kontrolisati razli ite komitete, kao to su : Ekonomski i Socijalni komitet, Komitet regiona, Evropska banka za investicije, Evropski monetarni institut, itav niz tela koja su stvorena evropskim zakonodavstvom (npr. Evropska agencija za ivotnu sredinu, Evropska agencija za procenu medicinskih proizvoda, Evropski monitoring centar za droge i odavanje drogama, Evropska fondacija za unapre enje ivotnih i radnih uslova, Evropski centar za razvoj i sl.).

Lo a uprava kao predmet kontrole

Pod lo im radom se podrazumevaju: upravne nepravilnosti; propusti uprave (nemar; nezakonito postupanje; nefer postupanje; nestru no, i lo e postupanje; nepotrebno odugovla enje), diskriminacija, zloupotreba vlasti ili odbijanje pribavljanja i uvida u informacije (neobave tavanje stranke o odbijanju zahteva).

Izuzeci postupanja Ombudsmana

Postoje i odre eni izuzeci, odnosno slu ajevi lo eg postupanja, koji ne mogu predstavljati predmet kontrole Evropskog ombudsmana. To su sve pritu be koje su politi kog a ne upravnog karaktera.

Cilj postupanja Ombudsmana

Ombudsman postupa po pritu bama gra ana povodom nezakonitog,odnosno nepravilnog rada komunitarnih institucija i tela sa ciljem da te nezakonitosti i nepravilnosti otkloni. Obra anje Evropskom ombudsmanu mo e biti neposredno ili preko lana Evropskog Parlamenta.

Zadatak Ombudsmana

Osnovni zadatak ove institucije je u radu na kvalitetu javne administracije, sa gledi ta interesa i potreba gra ana; na unapre enju odnosa administracije i gra ana; na oblikovanju standarda dobre administracije; smanjivanju nepravilnog rada administracije, a naro ito na pomo i gra anima u odnosu na komunitarnu administraciju.

Cilj

U ovom poslu Ombudsman nastoji kod Parlamenta, Komisije, Saveta i kod drugih organa i tela da se izgradi efikasna i dobra administracija. U svom radu on se zala e za izbegavanje dugih i slo enih sporova i unapre enje prijateljskog re avanja konflikata.

Efekti

Uvidom u jedan ombudsmanov izve taj pokazalo se da je 80% svih ispitanih albi bilo nedopu teno jer se nisu odnosile na stvari iz njegove nadle nosti. Interesantan je i podatak da od 298 albi, 20% poti e iz Velike Britanije, 16% iz Nema ke, 10% iz Francuske itd Institucija ombudsmana je za samo nekoliko godina svog postojanja do ivela veliki uspeh i predstavlja zna ajan mehanizam koji podi e same standarde evropske uprave ali i o ekivanja gra ana usmerena ka radu organa i telaEvropske Unije.

Postupanje Ombudsmana

Pokretanje ppostupka pred Evropskim ombudsmanom mo e biti na dva na ia: 1. pritu bama gra ana 2. slu benoj du nosti. U praksi kontrola Ombudsmana naj e e se sprovodi povodom ne ije pritu be, a rijetko po sopstvenoj inicijativi Ombudsmana

Postupak

Mo emo razlikovati nekoliko faza. Prva faza podno enje tu be. Pravo podno enja prtu be imaju svi dr avljani Unije, kao i sva druga lica, bez obzira na dr avljanstvo, ukoliko imaju prebivali te u nekoj dr avi Unije. Po pravilu, ne prihvataju se anonimne pritu be. Podnosilac pritu be ima pravo da zatra i da se njegov identitet sa uva kao tajna.

Preduslovi postupanjaPre podno enja pritu be nezadovoljni gra anin mora poku ati da za titi svoja prava pred organima uprave, odnosno mora upotrebiti sredstva koja mu stoje na raspolaganju. Ne postoji nikakva posebna procedura, niti stroga forma pritu be. Dva su posebna uslova a to su da: (a) pritu ba mora sadr ati identitet podnosioca, i (b) pritu ba mora sadr a i predmet nezadovoljstva.

Preliminarna istraga

Prvi korak koji Ombudsman ini jeste da o tome obavesti odgovaraju u instituciju ili telo na koje se postupak odnosi i da od njih zatra i preliminarno mi ljenje o pritu bi, koje su du ni da dostave u roku od tri meseca. Po to primi prelimpnarno mi ljenje, Ombudsman ga dostavlja podnosiocu prigu be koji ima mogu nost da se o tome izjasni u roku od mesec dana. U slu aju da se ve na prvi pogled vidi nepravilan rad uprave, Evropski ombudsman mo e odmah poku ati da prona e "prijateljsko re enje" sa odgovaraju om institucijom Unije. Ako se prijateljsko re enje prona e, time se zavr ava celokupan postupak.

Obaveza institucija EU u istrazi

U slu aju da Ombudsman pokrene istragu, sve odgovaraju e institucije i tijela EU imaju obavezu da mu lostave tra ene informacije, da mu omogu e pristup dokumentima koji se ti u odre enog predmeta, a svi slu benici Unije moraju svedo iti, ukoliko Ombudsman to od njih zatra i.

Ovla enja

Ombudsman nema nikakva meritorna ovla enja koja bi mu omogu ila da sam otkloni neke nedostatke. U skladu sa uobi ajenom ulogom ombudsmana on mo e samo da uputi kritiku i preporuku.

Mirno rje enje spora

Prva mogu nost za otklanjanje uo enog nedostatka jeste mirno (prijateljsko) re enje spora. Ukoliko odgovaraju a institucija ili telo unije odmah na po etku istrage uo e svoju gre ku u rad u oni mogu u injenu gre ku sami da isprave to je rijetko u praksi. Institucije i tela Unije naj e e ekaju kraj istrage koju sprovodi Ombudsman, nakon ega eventualno preduzimaju mere.

Nalaz ombudsmana

Nakon okon anja istrage oni opet imaju mogu nost da isprave svoju gre ku, ali ovog puta po izri itom nalazu Ombudsmana. Ovakav na in ispravljanja u injene gre ke je mnogo e i U nekim slu ajevima ne postoji fakti ka mogu nost za ispravljanje gre ke, jer to vi e po prirodi stvari nije mogu e. Tada se postupak zavr ava samo sa kritikom Ombudsmana, koja u takvim situacijama vi e slu i kao primer za budu nost.

Krivi no pravna funkcija

Ombudsman nije ovla en da pokrene krivi ni postupak Ukoliko prilikom sprovo enja istrage Ombudsman ustanovi da postojeelementi za utvr ivanje krivi ne odgovornosti nekog funkcionera on e o tome obavestiti nadle ne organe odgovaraju e dr ave lanice preko njenih stalnih predstavnika u Evropskim zajednicama, kao i relevantna tela Unije, ukoliko je to uop te primereno.

.Izuzetak krivi nog gonjenja imaju vedski i Finski Ombudsman u kojima je on ovla enda sam pokrene krivi ni postupak i istupa kao javni tu nlac. U ostalim zemljama se od ovog izvornog vedskog modela odstupilo.

Disciplinska funkcija

Evropski Ombudsman mo e obavestiti telo ili organ unije ako smatra da su njihovi zaposleni na inili disciplinski prestup.

ORGANIZACIJA IZVR ENE VLASTI POJEDINIH DR AVA

AUSTRIJA

AUSTRIJA

izvr na vlast

Savezni ustav ne utvrdjuje broj lanova vlade niti resore u kojima je obavezno formiranje ministarstava. lan 77 Ustava utvrdjuje da Svezni zakon utvrdjuje broj saveznih ministarstava, njihov djelokrug i organizaciju

Pojedine odredbe Ustava koje se odnose na bu et upu uju na nadle nost Ministarstva finansija, Odredbe ustava koje se odnose na bezbjednost upu uju ma Ministarstvo unutra njih poslova Ustav predvidja i ministre bez potrfelja Izuzetno ustav upu uje i na ministe koji se nalaze na elu dva razli ita ministarstva

Ustav predvidja mogu nost postavljenja dr avnih sekretara u ministarstvima, ali ih ne uklju uje u sastav Vlade Vladu ( Savjet ministara) ine : Kancelar Zamjenik kancelara Drugi savezni ministri

Satstav Vlade se uredjuje saveznim zakonom Zakonom o saveznim ministarstvima 1986 i 2000 godine

Svaznu vladu ine (1986) Kancelar Ministri - 11

Dr avna uprava - ministarstva

Javna uprava i sport Spoljni poslovi Ekonomija i zapo ljsvenje Socijalno starenje i solidarnost medju generacijama Finansije Unutra nji poslovi Saobra aj, inovacije i tehnologija Pravda Odbrana Poljoprivreda , ume, ivotna sredina i vode Obrazovanje, nauka i kultura

Zmajenik kancelara ministar za javnu upravu i sport Kancelaru, ministrima (ekonomije, socijalno staranje i finansije ) poma u dr avni sekretari Dr avni sekretar u estvuje u radu Savjeta ministara

BELGIJA

BELGIJA

Izvr na vlast

Ustavni osnov Kralja imenuje i razrje ava ministre i dr avne sekretare Savjet ministars ine najvi e 15 lanova Osim premijera Savjet ministars ine jednak broj predstavnika francuskog i holandskog govornog podru ja Dr avni sekretari su lanovi vlade ali ne u estvuju na sjendicama Valde ( l.104)

Sastav Vlade

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Premijer + 14 ministara + 2 dr avna sekretaraZapo ljavenje (zamjenik premijera) Spoljni poslovi (zamjenik premijera) + dr avni sekretar (sradnja sa dr avama u razvoju) Bud et, socijalne integracije i socijalna ekonomija (zamjenik premijera) Saobra aj (zamjenik premijera) + dr avni sekretar (energij i odr ivi razvoj) Za tita potro a a, javno zdravlje, i ivotna sredina Unutra nji poslovi Socijalno staranje i penzije, Javna uprava i njena modrednizacija Odbrana Pravda Finansije Telekomunikacije, privredna dru tva i javno u e e Ekonomija i nau no istra ivanje Poljoprivreda

ITALIJA

Pravni osnov

Ustav Italije uredjuje da Vladu ine predsjednik i ministri koji zajedno ine Savjet ministara ( lan 92) lanom 95/3 Ustava uredjeno je da : Zakon uredjuje predsjedni tvo Svjeta ministara, utvrdjuje broj , nadle nost i organizaciju ministarstava

Zakon iz 1997 godine ovla uje izvr nu vlast da sprovodi reforme propisima tj . regulatornim sredstvima utvrdjuje listu ministarstava i navodi da se primjenjuje od sledecih izbora. Uredba Vlade o reformi organizacije Vlade usvojena u cilju primjene zakona iz 1997 godine ,br.300 iz jula 1999 ograni ava broj ministarstava na 12

Ministarstva1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Inostrani poslovi, Unutrasnji poslovi Pravda Odbarana Ekonomija i finansije Proizvodnja Poljoprivredna politika i ume ivotna sredina i kori enje zemlji ta Infrastruktura i saobra aj Zapo ljavnaje , zdravlje i socijalna politika Obrazovanje,visoko obrazovanje i istra ivanje, kultura

Nakon parlamentarnih izbora u maju 2001 godine uredba sa zakonskom snagom je usvojena kao zakon u avgustu 2001 godine , a njime su osnovana jos 2 ministarstva : Ministarstvo komunikacija i Ministarstvo zdravlja.

Fakti ka situacija Vlade

Predsjednik Savjeta ministara Podpredsjednik Svjeta ministara 14 ministara 9 ministara bez potrfelja za oblasti:Implementacije programa Vlade Javnu upravu Politiku odnosa do op tina Inovacije i tehnologiju Regionalne poslove Jednakost Italijane u dijaspori Institucionalne reforme Odnose sa parlamentom

Zamjenici i podsekretari

Rad 4 ministra nadle nih za oblasti ( ekonomije, finansija, proizvodnje , osnovnog,visokog obrazovanja i istra ivanja , i infrastrukture i transporta ) je pomognut sa 6 zamjenika Rad ministara poma e od 2-5 dr avnih podsekretara , tako da ih je ukupno 52

NJEMA KA

Osnov Vlade

Osnovni zakon ne odredjuje broj lanova vlade niti navodi resore za koje je neophodno osnovati ministarstva lan 62 Osnovnog Zakona uredjuje Vladu ine kancelar i savezni ministri Zakonom je odredjeno da Kancelar bira svog zamjenika- jednog ministra i upu uje na klasi ne dr avne resore : inostrani poslovi, odbrana,finansije,unutra nji poslovi i pravda.

Sastav Vlade

Vlada u u em smislu ne uklju uje tzv. parlamentarne dr avne sekretare koje mo e imenovati svaki ministar u svom ministarstvu. Ministre kao i dr avne sekretare imenuje Predsjednik Njema ke na predlog Kancelara,i ovaj predlog mora biti odobren ali i ovj predlog mora biti odobren od strane nadle nog ministra , a sekretari moraju biti lanovi Bundestaga (parlamenta)

Sastav Vlade i resori

Saveznu Vladu ine Kancelar i 14 ministaraInistrani poslovi Unutrasnji poslovi Finansije Pravda Odbrana Zaposlajvanje i socijalno staranje Nauka i istrazivanje Zastita potro a a,poljoprivreda i ishrana Porpdica,starci, ene i omladina Zdravlje ivotna sredina, zastuita prirode,nulearna bezbjednost Saobracaj,izgradnja,stambena pitanja, Ekonomija i tehnologija Ekonomska saradnja i razvoj

Zamjenik Knacelara je ministar inostranih poslova Svaki ministra ima podrsku 3 parlamentarna drzavna sekretara

HOLANDIJA

Pravni osnov Vlade

-

-

Ustav Holandije uredjuje sastava Vlade ( lan 43-46) Premijera i ministre bira i razrje ava kralja Ministarstva se osnivaju zakonom Ministar odgovara za rad ministarstva Mogu e je imenovati ministre bez portfelja Ministri ine Savjet ministara kojim presedava premijer I Kralj mo e imenovati dr avne sekretare

Sastav Vlade

Premijer nadlezan i za op te poslove 14 resornih minsitara Zamjenici premijera (podpredsjednici Vlade) su ministar ekonomskih poslova i ministar zdrvalja, staranja i sporta Rad ministara poma e 14 dr avnih sekretara

PORTUGAL

Ustavni osnov Vlade

Ustav ne uredjuje sastav ni obim Vlade lan 183 Ustava navodi Valdu ine prmijer, ministri i dr avni sekretari i podsekretari Vlada mo e imati jednog ili vi e podpredsjednika Broj,naziv, nadle nost ministara i dr avnih sekretara,kao i oblike njihove saradnje uredjuje uredba ili uredba sa zakonskom snagom , u skaldu sa konkretnim okolnostima

Sastav Vlade

Uredba sa zakonskom snagom br.474 iz 1999 godine je mijenjana u skaldu sa okolnostima koje su pratile sastav 14 Vlade k, Vladu ini 18 ministaraoji poma u premijeru i nemaju posebnih nadle nosti Vladu ine premijer, dr avni ministar i pomo nik ministra

14 ta Vlada Portugala

Osim dr avnog ministra i ministra odbrane ministra nauke i tehnologije, svakom ministru poma u 1-4 dr avna sekretara. Tako Vladu ine premijer , 12 ministara i 41 dr avni sekretar

PANIJA

Pravni osnov Vlade

Ustav panije uredjuje da se sastav Vlade odredjuje Zakonom ( lan 98/1) Vladu ine predsjednik,i zavisno od okolnosti, podpredsjednici, ministri i drugi lanovi odredjeni zakonom. Zakon o Vladi (br.50/1997) uredjuje da Vladu ine predsjednik, jedan ili vi e podpredsjednika i ministri. Ovaj zakon daje ovla enje predsjedniku Vlade da osniva, mijenja i ukida ministarstva i postavlja i razrje ava dr avne sekretare podzakonskim aktima (regulatory instruments)

Demokrtaski sastav prve Vlade

Ukidanjem frankove diktature i uvodjenjem demokratije Zakon o organizaciji centralne dr avne uprave br 10/1983 utvrdio je sastav Vlade. Zakon je osnovao 15 resora

Savreman Vlada

Odlukom br.557/2000 donijeta u sprovodjenju Zakona br.50/1997 dr avna uprav je podeljena na 15 resora. Osim 15 klasi nih resora u Vladi ima i predsjedni tvo nadle no za nadzor nad sprovodjenjem programa Vlade, odnose sa parlamentom i medjuministarsku saranju.

Pored ministara koji se nalaze na elu ministarstava Vlada ima i 1 ministra potparola tako da Vladu ini 16 lanova. Podpredsjednici Vlade su : ministar za predsjedni tvo i ministar ekonomije Vecinu ministara u radu podr ava 1-3 dr avna sekretara , tako da ima 20 dr avnih sekretara

VELIKA BRITANIJA

Pravni Osnov Vlade

Sastav i obim vlade ne definise ni jedan propis Umjesto toga Zakon o zaradama ministara iz 1975 godine utvrdjuje broj ministara koji primaju zarade u skaldu sa tim zakonom.

Zarade

Zakon odredjuje da zarade mogu imati najvi e 30 lica zaposlenih u vladi

Sastav lica koja primaju zarade po ovom Zakonu

Premijer, Ministri finansija i poljoprivrede , 6 lica koja se nalaze na tradicionalnim polo ajima (lord President of Councile, Lord Privy Seal, Chancellor of the Duchy of Lancester...itd) dok god su lanovi kabineta, drugi lanovi kabineta koji su na elu ministarskih resora (dr avni sekretari ij je broj ograni en na 21 )

Stvarna situacija Vlade

Kabinet Vlade u u em smislu ine: Premijer i 22 lana : Potpredsjenik Vlade koji ne rukovodi ministarstvom Ministar finansija Predsjenik Savjeta koji se nalazi na elu ministarskog resora koji obrazuje kancelariju Dr avnog Savjeta(Privy Council Office ija je primarna nadle nost u odnosima sa suverenom) i koji je istovremeno vodja radne grupe u Predstavni kom Domu, Ministar pravde

Ministar inostranih poslova Ministar unutra njih poslova Ministar za tite ivotne sredine ,ishrane i seockih pitanja Ministar za saradnju sa Parlamentom Ministar za zapo ljavanje i penzije Ministar saobracaja, loklanih zajednica i regiona, Ministar zdravlja

Vodja ( Leader Doma Lordova, lan kabineta u njegovom svojstvu kao Lord dr avnog iga) Ministar trgovine i industrije Ministar obrazovanja Ministar kulture,medija i sporta Chief Whip u Predstavni kom domu, istovremeno dr avni sekretar u ministarstvu za trezor Jedan ministar bez portfelja koji pripada medjuministarskoj radnoj grupi za reformu nacionalnih institucija , evropska pitanja, krivi no pravo, konkurenciju i stare osobe.

MADJARSKA

Predjsenik Madjarske

Presjednik republike se na lazi na elu dr ave On predstavlja demokrtasko jedinstvo i vr i kontrolu nad demokratskim radom u dr avi Bira ga parlament na 5 godina uz mogu nost reizbora

Nadle nosti Predsjenika

Ima ograni ena ovla enja Predlaze parlamentu premijera Imenuje ministrena predlog premijera On po pravilu postupa u skaldu sa predlozima premijera ili Vlade Predsjednik mo e samo u izuzetnim slu ajevima odbaciti predlog prmijera ili Vlade (nije ustavno ovla enje ve Ustavni sud to odredjuje)

Vazane nadle nosti Predsjednika

Predjsednik mora imati kontra-potpis prmijera ili nekog ministra da bi mogao vr iti neke nadle nosti kao npr: Zaklju uje medjunarodne ugovore Imenuje i akredituje ambasadore i izaslanike Daje pomilovanja Imenuje i razrje ava ministre, dr avne sekretare, Imenuje i razrje ava predsjendika Nacionalne Banke Madjarske Podpredsjednika i sudije Vrhovnog suda

Samostalne nadle nosti Predsjednika

Predsjednik samostalno vr i poslove: Predstavljanja republike Govori na sjednicama parlamenta i parlamentarnih odbora Predlaganje zakona Predlaganje referenduma Raspisivanje parlamentarnih i lokalnih izbora

Zakonodavna funkcija Predsjednika

Predla e zakone Parlament usvaja zakon,potpisuje ga spiker i dostavlja predsjedniku Predsjednik potpisuje zakona i dostavlja ga na progla avanje Pravo suspenzivnog veta tj.nepotpisan zakon sa komentarima vra a parlamentu na ponovno razmatranje Ponovo usvojeni zakon predsjednik je du an potpisati i dostaviti na progla enje.

Ustavni veto predsjednika

Predsjednik ima pravo Ustavnog veta Ukoliko smatra da neustavnom neku odredbu zakona mo e od ustavnog suda zatra iti ispitivanje ocjene ustavnosti. Ukoliko ustavni sud ocijeni neustavnim zakon predsjednik ga vra a parlamentu , u suprotnom du an je da potpi e zakon.

Pravni osnov

Madjarska nema zakon o izvr noj vlasti Glavna pravila o izvr noj vlasti su uredjena Ustavom Aktom parlamenta XXXVI od 1988 godine uredjena je lista ministarstava Uredbom Vlade uredjuje se djelokrug ministarstava U okviru zakona Vlada ima siroke nadle nosti da uredjuje organizaciju izvr ene vlasti

Sastav i nadle nost Vlade

Vlada (Savjet ministara) je centralni organ za utvrdjivanje politike izvr ne vlasti Vladu ine 18 ministarstava ( premijer, 14 reornih ministara,3 ministra bez portfelja) Predjesnik republike bira i razrije ava ministre i politi ke dr avne sekretare Vlad je odgovorna za izvr enje zakona

Vlada usmjerava i koordinira rad ministarstava i organizacija koja su im podredjena neposredno Premijer ima najva niju ulogu u kreiranju politike Ministri rukovode ministarstvima i odgovorni su za rad ministarstva ali i organa uprave koja podpadaju pod njihovu nadle nost Sastav Vlad obi no odra ava raspodjelu poslani kih mandata po proporcionalnom sistemu

Bicefalna vlast

Vlada je najvisi organ izvr ene vlasti , ali Ustav predvidja snaznu ulogu premijera Premijera bira Parlament ion odgovara parlamentu za rad Vlade

Ministri

Ministri su odgovorni za rad ministarstava . Ministar mo e donositi nezavisno odluke u okvirima svoje nadle nosti Ministarstva pripremaju zakone, uredbe i odluke Ministrima poma u politi ki i upravni dr avni sekretari

Kabinet Vlade 1.

2. 3.

Kabinet premijera ima tri osnovne funkcije Pomo premijeru u kreiranju politike, kroz pribavljanje informacija, saradnju, pru anje politi kih i stru nih savjeta Podr ka i koordinacija rada Vlade Podrska ministrima bez portfelja i politi kim dr avnim sekretarima u kabkoji je odgovoran za funkcionisanje kabineta, kordinaciju rada inetu Na elu kabineta je ministar bez portfelja koji je odgovoran za funkcionisanje kabineta, koordinaciju rada Vlade i za pripremu sjednica Vlade

Kabinet premijera ima 3 politi ka dr avna sekretara Kabinet ima centralnu ulogu u pripremi i odr avanju sjednica Vlade Predlozi i izvjestaji za Vladu predhodno se razmatraju na sastancima upravnih dr avnih sekretara Sjednice Vlade se odrzavaju jednom sedmi no obi no etvrtkom

Kabineti Vlade

Na elu kabineta Vlade je premijer lnaovi kabineta su : Ministar poljprivrede i regionalnog razvoja finansija, inostranih poslova , unutra njih poslova i ministri bez portfelja nadle ni za kabinet i slu be bezbijednosti

Ekonomsi kabinet

Vladi poma u u radu i nekoliko kabineta i Odbora Ekonomski kabinet daje savjete za strate ka ekonomska pitanja i priprema oddluke Vlade vezane za ekonomsku politiku Kabinetom rukovodi ministar ekonomije a ine ga ministri poljoprivrede i regionalannog razvoja, saobra aja, komunikacija i vodoprivrede

Kabinet za nacionalnu bezbjednost

Kabinet za nacionalnu bezbjednost koordinira politiku nacionalne bezbjednosti i priprrema odluke Vlade u ovoj oblasti Na elu kabineta je Min. unutra njih poslova a ine ga ministar parve, inostranih poslova, odbrane, iministar bez portfelja zaduzen za kabinet premijera i slu be bezbjednosti

Odbori Vlade

Su savjetodavna i koordinativna tijela Vlade . Vlad amo e osnovati stalne i ad hoc odbore Odbori po pravili nisu nadle ni za dono enje odluka osim ako je to izricito odredjeno osd strane Vlade.

Vlada donosi odluke vecinom glasova U slucaju istog broja glasova presudjuje glas premijera Uredbe Vlade se objavljuju u Sl.Listu

Ministarstva

14 ministarstava Ministri su odgovorni za sprovodjenje programa Vlade Ministar rukovodi ministartvom i organima koji suu mu podredjeni Ministru poma u dr avni sekretari i zamjenici dr avnih sekretara

Dr avni sekretari

Akt br.79 odredjuje pravni status lanova valde i dr avnih sekretara U svim ministarstvima postoje 2 dr avna sekretara Politi ki dr avni sekretar predstavlja ministra u parlamentu, mo e prissustvovati sjednicama Vlade bez prava glasa, mandat mu traje koliko i maandat Vlade

Upravni dr avni sekretar

Upravni dr avni sekretari se biraju za stalno, Predsttavlja ministra kad je odsutan politi ki dr avni sekretar (osim u parlamentu) Ima 3-5 zamjenika koje bira ministar na predlog upravnog dr avnog sekretara

Medjuministarska koordinacija

Sastanak upravnih dr avnih sekratara (nedeljni) Ima zna ajnu ulogu u priipremanju dnevnog reda Vlade Upravni dr avani sekretar Kabineta lade predsjedava ovim sjednicama Sastanak se odrzava prije sjednice Vlade Sastanku prisustvuju upravni dr avni sekretari svih ministarstava Sva pitanja dnevnog reda sjednice Vlade se moraju predhodno razmotriti na ovim sastancima

Svrha ovih sastanaka je postizanje sporazuma o pitanjima koja e do i na dnevni red Vlade Pitanja o kojima nije postignut sporazum mogu doci na dnevni red samo uz odobrenje premijera

Dr avni ne-ministarski organi

Pored ministarstava postoji veliki broj drugih centralnih organa (centralne slu be ili institucije sa nacionalnim ovla enjima) Centralne slu be su nadle ne za posebne zadatke . Osniva ih Parlament ili Vlada U ve ini sslu ajevaa su odgovorne Vladi

Nadzor nad ovim slu bama vr i lan Vlade a instrukcije za rad ovih slu bi daje Vlada. Slu be su nezavisne od izvr ne vlasti ministarstava Stare ine slu bi nisu lanovi vlade

Zna ajne slu be

Nacionaalna slu ba standarda Nacionalna statisti ka slu ba Vladin zavod za kontrolu Nacionalna slu ba za nukleranu energiju Nacionalna slu ba za fizi ko obrazovanje i sport Nacionalna slu ba za patente Nacionalna slu ba za kontrolu bankarskih poslova Nacionalni odbor za tehni ki razvoj Slu ba za nacionalne i etni kee manjine

Djelimi no nezvisne slu be

Njihova funkcija jee pruzanje podrske ministarstvima u izvr avanju zadataka Ove slu be su ovla ene da se bave pojedinim pitanjima u odredjeenim oblastima javne uprave Vr e funkcije u okviru nadle nosti i odgovornoti ministarstava Nadzor nad njihovim radom vrse ministarstva a ne Vlada

Djelimi no nezavisne slu be

Direkcija za civilnu avijaciju Direkcija zaa puteve i transport Institu za upravljanje telekomunikacijskim frekfrencijama Nacionalni inspektorat za sigurnost na radu Nacionalna slu ba za telekominikacije Nacinalna slu ba za vodoprivredu Nacinalna slu ba za porez Nacionalni centar policije itd .....

Decentralizovana dr avna uprava

Slu be javne uprave u grofovijama Slu be javne uprave u Glavnom gradu Ministar bez portfelja koji rukovodi kabinetom Vlade i ministar unutra njih poslova postavlja, daje usmjerenja i vr i nadzor nad radom stare ina slu bi javne uprave

Zadaci slu bi javne uprave

Nadzor nad zakonito u rada lokalne samouprave Koordinacija sa stanovi ta upravne organizacije, aktivnosti drugih decentralizovanih organa dr avne uprave Zahtjeva od dr avne slu be za knotroluda izvr i nadzor nad finansijskim upravljanjem u lokalnim upravama Pru anje stru ne pomoci lokalni upravama u poslovima iz njihove nadle nosti

Nadzorna ovla enja slu bi javne uprave nad lokalnom upravom

Na nivou lokalne uprave slu ba javne uprave predstavlja organ uprave za javne poslove koji spadaju u njenu nadle nost datu zakonom ili uredbeom Vlade Kad slu ba javne uprave ustanovi da organ lsokalne uprave postupao nezakonito zatra it e od tog organa da u odredejenim roku obustavi nezakonite radnje. Organ lokalne uprave mora preoispitati stvari i obavijestiti stare inu slu be javne uprave o preduzetim korektivnim mjerama , odnosno o neslaganju sa nalazom SJU

Stare ina SJU mo e zahtjevati od ustavnog suda da razmotri smjernice lokalne uprave , odnosno od redovnih sudova da preispita odluke lokalne uprave. Podno enje zahtjeva ne odla e implementaciju smjernica odnosno odluka Sju mo e od sudova tra iti odlaganje primjene smjernica ukolko bi se njima ozbiljno naru io javni interes

Dekoncentrisani organi dr avne uprave

Osnivaju se za rje avanje upravnih pitanja koja nijesu u nadle nosti lokalne smaouprave Oni vr e svoja ovla enja nezavisno od uprava grofovija i op tina i za svoj rad su odgovorni vi im upravnim organima, ministarstvima ili vladi

Oblasti formiranja dekoncentrisanih organa dr avne uprave

Oko 30 dekoncentrisanih organa dr avne uprave se formiraju za veoma iroke oblasti :Vodoprivredu, Katastar zemlji ta, Policiju Poresku upravu Naknadu tete Javno zadravlje Kontrolu epidemije

ESTONIJA

Pravne osnove izvr en vlasti

Organizacija izvr en vlasti uredjean je Zakonom o vladi iz januara 1996 godine Zakon uredjuje kabinet ministara, nadle nost prmijera i pojedinih ministara, sistem vladinih agencija, ministarstva , specijalizovanih izvr nih agencija, i dr avne regionalne organe

Po Zakonu o Vladi svako ministarstvo i specializovana izvr na agencija ima statut kojim se uredjuje njegova unutra nja organizacija

Lokalna smaouprava

Organizacija lokalne smouprave uredjena je Zkaonom o lokalnoj upravi iz 1933 godine. Ovaj zakon odredjuej funkcije, nadle nostii organizaciju lokalne uprave, nejnih savjeta, uprave, starje ina uprave,i njenih agencija , odnose izmedju organa lokalne samouprave , kao i odnose izmedju organa lokalne samouprave i centralnih organa

Zapo ljavanje

Javno zapo ljavanje je uredjeno zakonom o Vladi , Zakonom o javnoj slu bi i Zakonom o nazivima dr avnih javnih slu benika i zaradama, kao i mnogim podzakonskim aktima. Ovaj zakon uredjuje prava i du nosti slu benika, zapo ljavanje, ocjenjivanje, visinu zarada i razrede zvanja

Sastav Vlade

Valdu ine 14 lanova Medju ministrima najvi e 2 mogu biti bez portfelja Ministar se mo e nalaziti na alu 2 ministarstva

Vladu i ministre imenuje predsjednik dr ave Premijerabira parlament Predsjednik dr ave predla e mandatara Izmjene u sastavu vlad vr i Predsjednik dr avena predlog prmijera

Raspustanje Vlade

Formiranjem novog parlamenta (vezani madat) Ostavkom ili smr u premijera Izglasavanjem nepovjerenja premijera ili vlade od strane parlamenta

Mandat ministra

Mandat ministra prestaje:Na li ni zahtjev, Odlukom Predsjednika dr ave, na prelog prmijera Izglasavanjem nepovjerenja ministru od strane parlamenta Raspu tanjem Vlade Pravosna nom sudskom presudom izre enom ministru smr u

Nadle nost Vlade

Izvr nu vlast vr i valda direktno ili preko izvr nih agencijaSprovodi doma u i inostranu politiku Rukovodi i koordinira rad vladinih institucija Obezbedjuje izvr enje zakona Podnosi parlamentu nacrte zakona i medjunarodnih ugovora na ratifikaciju, odnosno odbijanje Priprema nacrt dr avnog bud eta , predstavlja ga parlamentu, upravlja sprovodjenjem dr avnog bud eta i podnosi izvje taj o izvr enju bud eta Donosi podzakonske propise Progla ava vanredno stanje u slu ajevima prirodnih nesre a ili katastrofa, Vr i druge poslove u skaldu sa ustavom i zakonom

Sjednice vlade

Pored lanova Vlade, sjednicama mogu sa pravom govora prisustvovati dr avni sekretar, pravni savjetnik i generalni kontroloru stvarima iz njihove nadle nsoti Premijer mo e pozvati i druga lica i dati im mogu nost da govore

Ovla enja predsjendika Vlade

Sjednice Vlade se odr avaju svakog utorka Premijer predstavlja Vladu i rukovodi nejnim radom Predsjedava sjednicama vlade Potpisuje propise koje vlada usvaja Zahtjeva od ministara obja njenje za njihov rad Donosi rje enja o pojedina nim pitanjima u skaldu sa zakonom Predla e predsjedniku dr ave lanove vlade i izmjene u vladi

Ministri

Rukovodi ministarstvom Odlu uje o pitanjima iz nadle nosti ministarstva, osim ako zakonom nije odredjeno drugo lice,donosi rje enja, smjernice na osnovu i zakona Priprema nacrt godi njeg bud eta ministarstva

Kabinet vlade

1.

Dr avni sekretarijat je vladina agencija koja :pru a podr ku i upravnue i apoliti ke usluge Vladi, prmijeru i ministrima bez porfelja Objavljivanje Sl.listova, Upravljanje nacionalnim arhivom, Koordinacija dr avnih informacionih sistema Koordinacija stru nog usavr avanja i ocjenjivanja slu benika i vodjenje evidencije Na internom tr i tu rada

2. 3. 4. 5.

6.

Rukovodjenje DS

DS rukovodi dr avni sekretar koga bira i razrje ava premijer Mora imati visoko pravno obbrazovanje Ogovoran za pripremi sjednica Vlade Odgovoran za zapisnike vlade Odgovoran za usagla enost propisa Vlade sa zakonom

DS u estvuje na sjednicama Vlade sa pravom govora Stavlja kontrapotpise na propise i zapisnike Obezbedjuje komunikaciju i objavljivanje odluka vlade Daje mi ljenje na izbor gener.sekretara u ministarstvu i sekretara u grofovijama Cuva drzavni pecat Odgovoran jwe za svoj rad vladi Koordinira agnecije koje su u nadle nosti dr .sekretarijata Brine za sprovodjenje dr avnog bud eta

Organiazacija dr av.sekretarijata

Organiazcione jedinice su sektori i i kancelarije od kojih je najzna ajnija kabinet prmijera Kancelarija direktora za koordinaciju Kancelarija za tampu Kancelarija za evropske integracije DS ima oko 150 slu benika

Ministarstva

Po Zakonu o vladi ima 12 ministarstava i to :Poljoprivrede Kulture Odbarene Ekonomiskih poslova Obrazovanja Za tite ivotne sredine Finansija Inostranih poslova Unutra njih poslova Pravde Socijalnog staranja Saobra aja i komunikacija

Ministarstvo je vi i izvr ni organ u odnosu na agencije, inspektorate i druge dr avne agencije u okviru svoje upravne oblasti Ministarstvo se dijeli na sektore u skaldu sa svojim statutom Sektori mogu uklju ivati odeljenja i kancelarije Tipi no ministarstvo se sastoji od 6 12 sektora i ima manje od 140 zaposlenih

Rukovodeca lica u ministarstv.

Zamjenici generalnog sekretara Bira ih i razrje ava ministar na predlog gener.sekretara Na elnike sektora bira ministar na predlog gen.sekretara Ministar mo e postaviti savjetnike , formirati savjetodavne odbore koji pruzaju podrsku ministru Ministar ima obicno 1-3 politi ka savjetnika

Medjuministarska saradnja

Zakon o valdi predvidja obavezu ministra da se konsultuje sa drugim ministrima oko pitanja koja koja mogu imati uticaja na druge resore. Ukoliko je za neko pitanje nadle novi e ministarstava o njemu odlu uje Vlada Minsitri se sastaju najmanje 3 puta nedeljno i to : Na sjednicama Vlade Na sastanku sa predstavnicima kolaicije u Parlament Redovnim nezvani nim sastancima kabineta

Vlada takodje mo e osnovati ministarske i medjuministarske odbore lanovi odbora su ministri i dr avni sekretar lanovi medjuministarskih odbora su ministri i slu benici vladinih agencija

Vladine agencije 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Finansiraju se iz dr avnog bud eta Glavna funkcija je vr enje izvr ne vlasti Vladine agnecije su :Ministarstva Dr avni sekretarijat Uprave grofovija Izvr ene agnecije Inspektorate Njihove regionalne slu be koje su ovla ene da vr e izvr nu vlast

ostali neministarski organi

Pored dr avnog sekretarijata, ministarstava i uprava grofovija u Estoniji postoje jo 24 izvr ne agencije i 14 inspektorata Izvr ne agnecije i inspektorati vr e dr avni nadzor u skaldu sa zakonskim ovla enjima Ovim organima rukovode generalni direktori koje bira i razrje ava ministar na predlog Odbora za konkurenciju i ocjenjivanje vi ih dr avnih slu benika Vladine agnecije su odgovorne Vladi i nadle nom ministru koji usmejrava i koordinira njihovu aktivnost

Jvane agencije

1. 2. 3.

Posebnim zakonom osnovane su 3 javne agencije : Kancelarija dr avnog tu ioca Agencija za privatizaciju Estonije Nacionalni arhiv

Decentralizovana dr avna /regionalna/uprava

Uprave grofovija su jedinice dr avne uprave na regionalnom nivou Grofovijom upravlja guverner

Nadle nost i odgovornost guvernera

zatupanje dr avnih interesa u grofoviji osiguranje sveobuhvatnog i uravnote enog razvoja grofovije, usmjeravanje rada upreve grrofovije, koordinaciju i sradnju regionalnih kancelarija ministarstava , drugih agencija izvr ene vlasti i lokalne uprave Informisanje vlade i lokalne uprave o o regionalnoj politici, Vr enje nadzora na d zakonito u propisa organa lokalne uprave Kontrolu upotrebe dr avnih dobara koje kontroli e lokalna uprava

Rukovodjenje

Guverner rukovodi upravom grofovije koja se sastoji od kancelarije uprave grofovije i sektora Tipi na uprava grofovije se sastoji od 911 sektora ukojima je zaposleno oko 100 slu benika

Izbor Guvernera

Bira ga Vlada na peredlog premijera i uz odobrenje lokalne vlasti Bira se na 5 godina Guverner ne mo e obavljati ni jednu drugu javnu funkciju MUP - Sektor za lokalnu upravu i regionalni razvoj je nadle an za op tu koordinaciju i organizaciju rada guvernera grofovija

Regionalna samouprava

U estoniji ne psotoji sistem regionalne samouprave Od 1989 1992 godine Estonija je imala drgustepenu lokalnu samoupravu, pri emu je regionalna samouprava postojala u 15 grofovija i 6 nezavisnih gradova Novim ustavom Estonije reorganizovana je uprava

JAVNA UPRAVA U ITALIJI

Reforma javne uprave

1. 2. 3. 4.

5.

Po etkom 90-tih godina organizacija slu bi i radni odnosi u javnoj upravi bili su predmet brojnih zakonodavnih intervencija Zakoni i uredbe sa zakonskom snagom bavili su se organizacijom slu bi i rada posebno u odnosu na : pove anje efikasnosti uprave ( kvalitet pruzenih usluga i zadovoljstvo gradjana i korisnika) primjena ekonomskih kriterijuma sa obele jima preduze a; smanjenje tro kova; bolje kori enje i racionalno upravljanje osobljem primjenom uslova koji su izjedna eni sa radom u privatnom sektoru; negovanje stru nog obrazovanja

Modeli i principiAfirmacija modaliteta organizacije i upravljanja usmjerenih na : postizanje rezultata baziranih na logici preduze a, jasno definisanje zadataka stru nom aparatu; po tovanje principa qautonomije, stru nosti i odgovornosti; Razlikovanje funkcija usmjeravanja i kontrole (rezervisano za Vladu) i zadataka u oblasti upravljanja (rezervisano za slu be i rukovodioce slu bi)

Odgovornosti

Organi Vlade : Defini u ciljeve i programe koji e se sprovoditi Utvrde prioritete Daju op te smjernice za djelovanje uprave Verifikuju da li kativnosti koje sprovodi aparat odgovaraju utvrdjenim ciljevbima i smjernicama Uprava : Rikovodjenje i upravljanje slu bama Usvajanje svih akata za konkretno i precizno administratiranje Odgovornost za rezultate

Ciljevi i legislativni nivoi

Pove anje fleksibilnosti, funkcionalnosti i efikasnosti administrativnog aparata doveo je do zakonodavne revizije i to : Zakon uredjuje op te principe i kriterijume za definisanje organizacijonog modela uprave i odgovaraju ih pravila koje donosi uprava, odredjivanje najva nijih slu bi, na in postavljanja rukovodilaca,utvrdjivanje ukupnog broja osoblja koje se potpm prepu ta upravi Uprava defini e osnovne pravce i elemente koji sa injavaju organizacioni model organa putem svojih organizacionih akata

Pravni re im slu benika

Radni odnosi su 2003 godine vra eni pod regulativu gradjanskog zakonika i op teg radnog prava osim nekih izuzetakaposebno propisanih Radni odnos u javnoj upravi uredjuje se UGOVOROM i kolektivnim pregovaranjem i da mjere u oblasti upravljanja radnim odnosom donose organi upravljanja na na in i sa ovla enjima koje ima privatni poslodavac

Status zaposlenih

Privatno pravo odnosi se na neekonomske javne uprave ( dr avu,regije,lokalnu samoupravu, i sve javne slu be) kao i na rukovodioce vrhunskih slu bi Javno pravo odnosi se na pojedine kategorije zaposlenih ( sudije, dr avne pravobranice, vojno osoblje, dr avne policije, diplomate, prefekte, univerzitetski profesori i nau ni istra iva i)