DEVIZNO TRŽIŠTE- POJAM, FUNKCIJA I UČESNICI

Pripremio: Nemanja Budimir, dipl.ecc.

Banja Luka, juli.2013. godine

Za finansijska tržišta možemo reći da su postala krvotok svetske

ekonomije gde se promene u jednom kraju sveta brzo šire na

svaki privredni segment i pojedinačni posao, bez obzira u kom

delu sveta se nalazi, te ovo najbolje možemo pokazati na

primeru svetske ekonomske krize koja je započela na

finansijskom tržištu SAD-a, dakle tamo gde je najrazvijenije, a

zatim se proširila na sve ostale zemlje.

Dakle, finansijsko tržište predstavlja transmisaoni mehanizam za

pozajmljivanje sredstava privrednih subjekata koji poseduju

viškove sredstava onima kojima ta sredstva nedostaju za

određene poslovne aktivnosti

Da bismo mogli govoriti o deviznom tržištu potrebno je najpre da

definišemo pojam deviza.

Pod devizama podrazumevamo sva potraživanja koja su izražena

u stranoj valuti (odnosno tu spadaju depoziti, menice, čekovi i

slično) i efektivni novac, tu ubrajamo novčanice i kovani novac,

izuzev zlata i srebrenjaka.

ono predstavlja deo ukupnog finansijskog tržišta na kojem se

prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama,

tj. razmenjuju devize.

Sa druge strane kada posmatramo šire, možemo reći da devizno

tržište predstavlja mesto na kojem se, bez obzira na njegovu

organizacionu formu, susreću ponda i tražnja deviza.

Naime, kada govorimo o deviznom tržištu potrebno je da navedemo i neke specifičnosti ovoga tržišta:

Finansijski instrument koji je predmet trgovine, a poznato je da su devize same po sebi specifične. Radi se o novcu koji predstavlja sredstvo plaćanja u nekoj drugoj zemlji;

Na samo poslovanje deviznog tržišta utiče veliki broj makroekonomskih faktora, kao što su: mere ekonomske politike, posebno kreditno monetarne politike, devizne politike, stanje platnog bilansa, nivo privredne aktivnosti;

Devizno tržište osetljivo je na političke uticaje i poremećaje;

Veliki uticaj ima spoljno-trgovinska politika. Tako npr. mere ograničenja uvoza ili podizanje, ili smanjivanje carina mogu imati ogroman povratni uticaj na povećanje ili smanjivanje ponude i tražnje za devizama;

Usled velike osetljivosti poslova na ovom segmentu finansijskog tržišta, jasno se definišu rigorozna pravila poslovanja. Ona su veoma često usklađena između različitih zemalja, a sve to kako bi se što više olakšalo poslovanje;

Devizno poslovanje predstavlja vezu između finansijskih tržišta različitih zemalja. Njegova organizovanost i efikasnost su često ogledalo funkcionisanja zakonitosti u jednoj zemlji.

moguće je vršiti velike transakcije sa malim ulogom. Može se investirati na nekoliko tržišta u isto vreme;

moguće je ograničenje gubitka i profita postavljanjem Stop LossLimit Profit funkcije na nalozima.

ostala tržišta su ograničena radnim vremenom, dok devizno tržište nije, može se trgovati 24 sata, 5 dana nedeljno;

tržištima sa malim brojem učesnika i malim obimom trgovanja se lako manipuliše. Dok na deviznom tržištu nije moguća manipulacija zbog velikog broja investitora širom sveta, neograničenog geografskog prostora od Japana i Azije preko Evrope do Amerike, i velikog obima trgovanja;

i devizno tržište je najlikvidnije tržište na svetu.

Osnovni segmenti deviznog tržišta su:

Devizno kreditno- predstavlja zajmovno i depozitno tržište, gde se susreću ponuda i potražnja za deviznim kreditima, zajmovima i deviznim depozitima,

Valutna tržišta- na kome se susreću ponuda i potražnja za efektivnom-valutom. tj. i važećim novčanicama stranih centralnih banaka,

Devizno tržište- Na njemu se susreće ponuda i potražnja za devizama, odnosno potražnja jedne nacionalne ekonomije od druge iskazane u stranim sredstvima plaćanja, a koje se nalazi na računima stranih subjekata u inostranstvu, i

Primarno i sekundarno tržište deviznih hartija od vrednosti- na njemu se emituje i sekundarno prodaju emitovane hartije od vrednosti koje glase na strana sredstva plaćanja.

Kada govorimo o deviznom tržištu potrebno

je naglasiti da razlikujemo tri osnovne

predpostavke na kojima se zasniva

postojanje i funkcionisanje deviznog tržišta,

a to su :

konvertibilnost valute,

dugoročno uravnotežen bilans plaćanja,

odgovarajuće monetarne rezerve i racionalna

politika rukovanja sa njima od strane

centralne banke.

Primarna funkcija deviznog tržišta je utvrđivanje odnosa vrednosti jedne valute prema valutama drugih zemalja. Ovu funkciju tržište obavlja formiranjem deviznog kursa, koji predstavlja broj jedinica domaće valute koji je potreban da bismo kupili jednu jedinicu inostrane valute.

Pored ove funkcije, devizno tržište obavlja i niz drugih funkcija kao što su:

omogućuje obavljanje međunarodnog plaćanja,

daje mogućnost zaštite od valutnog rizika,

obezbeđuje realizaciju međunarodnih kreditnih aranžmana,

pruža osnovu za donošenje odluka zainteresovanim subjektima u međunarodnim ekonomskim odnosima,

pomaže državnim organima u vođenju adekvatne ekonomske, monetarne i platno-bilansne politike.

Barjaktarević,L., 2010, Monetarno-kreditni i devizni sistem, Univerzitet Singidunum, Beograd, strana 217.

Razlikujemo dva modela organizovanja deviznog tržišta, a to su :

decentralizovani model- Ovaj model može da obuhvata neposrednu trgovinu preko banaka, kao osnovnih učesnika. U ovom slučaju banka na početku dnevne trgovine utvrđuje kurseve valuta kojima trguje i to kao kupovni kurs, po kojem je spremna da kupi određenu valutu, dok je prodajni kurs, kurs po kom je spremna da se proda određena valuta. Raspon između kupovnog i prodajnog kursa zove se spred i predstavlja naknadu za izvršenje devizne transakcije. Sa druge strane imamo i trgovinu preko brokerskog tržišta. Ona podrazumeva uključivanje u trgovinu deviznih brokera, čiji je zadatak da se kod banaka informišu o kupovnim i prodajnim kursevima i da ih prenose drugim zainteresovanim bankama, da aranžiraju transakcije i pripremaju odgovarajuću dokumentaciju za izvršenje transakcija. Brokeri posluju kao posrednici.

centralizovani model- To je posebna posrednička finansijska organizacija specijalizovana za obavljanje poslova na deviznom tržištu. Na njemu se susreću predstavnici ovlaštenih banaka, CB i ovlašteni brokeri koji trguju devizama i zvanično određuju kurseve glavnih svetskih valuta u odnosu na domaću valutu. Po pravilu tu učestvuju i predstavnici CB koji kontrolišu i po potrebi intervenišu kupovinom i prodajom deviza iz deviznih rezervi, čime utiče na nivo ponude i tražnje u cilju održavanja određenog nivoa deviznog kursa ili sprečavanje njegovih značajnih promena.

Učesnici na deviznom

tržištu

Kada govorimo o ovim instrumentima

moramo naglasiti da su to platni instrumenti

koji sadrže potraživanje izraženo u stranoj

valuti.

Pored stranih novčanih jedinica (papirni i

kovani novac), koji danas imaju neznatno

učešće u ukupnoj deviznoj trgovini,

međunarodni platni instrumenti su :

transferi, menice, čekovi, specijalna prava

vučenja, odnosno druge kompozitne valute.

Poslovi na

deviznom tržištu

Poslovi arbitraže

Poslovi špekulisanja i

zaštita od kursnog rizika

Poslovi centrallne

banke

Poslovi iz domena platnog

prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom

Kao, što smo u radu naglasili devizno tržište predstavlja tržište

na kome se trguje devizama i na kome se formira devizni kurs na

osnovu ponude i tražnje.

U ovom radu posebna pažnja posvećena je pojmu, funkcijama i

učesnicima na deviznom tržištu.

Kroz rad smo dokazali da je devizno tržište najveće finansijsko

tržište na svetu, jer ga čini preko 500 banaka i valutnih brokera

koji obavljaju trgovinu međusobno, kao i sa velikim

korporacijama.

Iz rada možemo da zaključimo da je primarna funkcija deviznog

tržišta formiranje deviznog kursa.

Naravno, ukoliko devizni kurs ne bi bio formiran, ne bi moglo da

se vrši poređenje cena u zemlji i inostranstvu.

Na osnovu svega rečenog u radu, možemo da zaključimo da je

devizno tržište veoma važan segment i činilac ukupne privrede

zemlje i da devizno tržište ukoliko posluje na principu ponude i

tražnje, formira i određuje devizni kurs.