makroekonomske analize i trendovi · bih makedonija bugarska crna gora hrvatska rumunija srbija ......

MAKROEKONOMSKE

ANALIZE I TRENDOVI

Broj 195, januar 2011.

Beograd, 8. februar 2011.

Ekonomski institut – Makroekonomske analize i trendovi I broj 195 I januar 2011.

Makroekonomski pregled

• Industrijska proizvodnja je ušla u 2011. godinu sa opadajućom

tendencijom.

• Blagi porast u decembru, ali po osnovu incidentnih povećanja

prehrambene i naftne industrije.

• Fizički obim industrijske proizvodnje u 2010. premašio je obim iz

prethodne godine za svega 2,9%.

• Prerađivačka industrija u poslednjem kvartalu:

-1,2% u odnosu na poslednji kvartal 2009. i

-2,6% u odnosu na treći kvartal u 2010.

• Za dve godine (dec.2010/dec.2008) formalna zaposlenost je

smanjena za 220.000 lica, a formalna i neformalna

(okt.2010/okt.2008) za 423.000 lica.


Kvartalne promene industrijske proizvodnje

(u % u odnosu na prethodni kvartal, desezonirano)

-8,0

-6,0

-4,0

-2,0

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

Q1.0

7

Q2.0

7

Q3.0

7

Q4.0

7

Q1.0

8

Q2.0

8

Q1.0

8

Q2.0

8

Q1.0

9

Q2.0

9

Q3.0

9

Q4.0

9

Q1.1

0

Q2.1

0

Q3.1

0

Q4.1

0


• Dinamična spoljnotrgovinska razmena – brzi rast uvoza (1203 mil. evra) i izuzetno povećanje i rekordna vrednost izvoza (726 mil. evra).

• U 2010. godini uvoz 12,6 mlrd. evra (rast za 9,7%), izvoz 7,4 mlrd. evra (rast za 24%), deficit iznosi 5,3 mlrd evra (pad za 5,7).

• Izvoz raste zahvaljujući tradicionalnim (osnovni i obojeni metali, žitarice), ali i novim proizvodima (elektronika).


Spoljnotrgovinska razmena Srbije 2001–2010.

(u milionima evra, bez razmene sa Crnom Gorom)

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1100

1200

1300

1400

1500

jan

.01

jul.0

1

jan

.02

jul.0

2

jan

.03

jul.0

3

jan

.04

jul.0

4

jan

.05

jul.0

5

jan

.06

jul.0

6

jan

.07

jul.0

7

jan

.08

jul.0

8

jan

.09

jul.0

9

jan

.10

jul.1

0

Izvoz, originalna serija

Izvoz, desezonirana serija

Izvoz, trend-ciklus

Uvoz, originalna serija

Uvoz, desezonirana serija

Uvoz, trend-ciklus

Deficit, originalna serija

Deficit, desezoniranaserijaDeficit, trend-ciklus


• Godina je završena sa dvocifrenom stopom inflacije

(10,3%).

• Deprecijacija dinara smirena u decembru i januaru, a

cene rastu nezavisno od tržišnih uslova: povećavanjem

kontrolisanih cena, cena prehrambenih proizvoda i

povećavanjem akciza.

• Cene hrane su pogurale inflaciju: hrana poskupela za

11% i objašnjava 35% godišnje inflacije.

• Promet realno blago raste u decembru (u odnosu na

novembar i decembar 2009): deo sredstava sa zelene

pijace sada se vraća u trgovinu (?), što je podstaknuto i

kreditiranjem kupaca putem čekova.


Opšti nivo cena i cene hrane u Srbiji 2010. godine

(međugodišnji indeksi)

94

100

106

112

118

124

96

100

104

108

112

116

01,1

0

02,1

0

03,1

0

04,1

0

05,1

0

06,1

0

07,1

0

08,1

0

09,1

0

10,1

0

11,1

0

12,1

0

Cene polj. proizv. (desna skala) Opšti nivo cena

Sve cene hrane Cene ind. prehrambenih proizv.


Masa neto zarada 2005-2010, realno

(prosek 2009=100)

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

jan.0

5

ap

r.05

jul.05

okt.0

5

jan.0

6

ap

r.06

jul.06

okt.0

6

jan.0

7

ap

r.07

jul.07

okt.0

7

jan.0

8

ap

r.08

jul.08

okt.0

8

jan.0

9

ap

r.09

jul.09

okt.0

9

jan.1

0

ap

r.10

jul.10

okt.1

0

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus


Anketa i prognoze

• Rast indikatora poslovne klime usled boljih tromesečnih očekivanja

• Ipak, i dalje negativne ocene o trenutnom položaju kompanija.

• Inflacija najveći problem

– čak 82,1% firmi izjasnilo se da očekuje rast cena svojih inputa u naredna tri meseca (u decembru 76,8%), uz 45,8% firmi koje očekuju rast cena svojih gotovih proizvoda u istom periodu (u decembru 38%).

• Nelikvidnost i niska tražnja


• Prognoze:

– industrijska proizvodnja u prvom kvartalu 2011. godine beležiće

blagi rast od 2% u odnosu na prvi kvartal 2010

– potrošačke cene za prva tri meseca u 2011. godini, u odnosu na

decembar 2010, porašće za 4,5%

– promet robe u trgovini na malo u tekućim cenama u prvom

kvartalu 2011. godine u odnosu na prvi kvartal 2010. beležiće

rast za oko 10%

– izvoz robe u prvom kvartalu 2011. u odnosu na prvi kvartal 2010.

beležiće rast za oko 7%, a uvoz robe za oko 5%.

– relativna stabilnost kursa je verovatnija od eventualne

aprecijacije/deprecijacije dinara.


Analize

• Problemi u merenju efekata SSP i CEFTA sporazuma (Miroslav Zdravković)

– Pad uvoza posledica krize

– Snižavanje carinskih stopa podudarilo se sa snižavanjem uvoznih cena

– Uticaj cena energenata na promene udela u uvozu

– Metodološki problemi naše statistike uvoza


• Akcizni akcident (Ivan Nikolić)

– Dva problema: podstiču se ekološki štetni proizvodi i

indicije da je prekršen SSP

– Dvojne akcize postoje i u EU, ali ne kao kod nas.

– Uvoz derivata nije direktno ograničen, ali

protekcionističke namere su jasne.

– Nove članice EU obično fazno povećavaju akcize do

nivoa EU, ali nama to neće biti problem, pošto su

akcize već izuzetno visoke.


Cena i akciza goriva evro premijum

(u evrima, na dan 1.2.2011)

0,47

1,26

1,00

1,05

1,10

1,15

1,20

1,25

1,30

1,35

0,10

0,15

0,20

0,25

0,30

0,35

0,40

0,45

0,50

BiH Makedonija Bugarska Crna Gora Hrvatska Rumunija Srbija

Akciza Cena u maloprodaji (d.skala)


• Relativne cene hrane u Srbiji i u Evropskoj uniji

(Gordana Vukotić-Cotič)

– U Srbiji najveće učešće hrane u potrošnji (manji

dohodak, veće učešće hrane)

– Relativne cene hrane su pogoršane, ali ima i

ugroženijih zemalja.

– Odstupanje od nivoa cena je najveće u Srbiji.


TEMA MESECA

OSNOVNI ELEMENTI REFORME JAVNOG SEKTORA (Stojan Stamenković, Miladin Kovačević i Mahmud Bušatlija)

• Potrebna celovita reforma:

1. javne uprave,

2. javnih finansija,

3. javnih državnih i komunalnih preduzeća,

4. javnih i socijalnih fondova obaveznog socijalnog, zdravstvenog i

penzijsko-invalidskog osiguranja i

5. upravljanja državnom i javnom imovinom, a posebno upravljanja

gradskim i građevinskim zemljištem.


• Preduslovi za reformu:

– korporativizacija i privatizacija javnih državnih i

komunalnih preduzeća,

– reforma upravljanja gradskim i građevinskim

zemljištem,

– potrebno je unaprediti upravljanje državnom

imovinom.


Aktuelnosti u ekonomskoj politici

• Da li se može očekivati novi talas aprecijacije dinara?

– Devizne rezerve NBS opadale su zaključno sa

novembrom, da bi devizno zaduživanje države u

decembru povećalo devizne rezerve. Najavljeno je i

novo zaduživanje te prodaja Telekoma.

– Prvi faktor aprecijacije: Deo deviznih sredstava koje je

NBS prodala bankama vratio se, putem kredita tih

banaka, na račun države, odnosno na stok deviznih

rezervi NBS.


– Drugi faktor aprecijacije: Kamatne stope na nerizične

plasmane u Srbiji (trezorske zapise i repo) relativno

su visoke, što je izazvalo priliv deviznih sredstava na

međubankarsko devizno tržište.

– Treći faktor aprecijacije: novi način obračuna

obaveznih rezervi oslobađa deo deviznog depozitnog

potencijala banaka, koji će se verovatno delimično

konvertovati u dinare.


• Opravdanost rebalansa budžeta za 2010. u kontekstu

izvršenja budžeta u 2010. i planiranja budžeta za 2011.

godinu

– Zašto je rebalansom planiran preveliki deficit?

• Deficit budžeta bio je manji od planiranog rebalansom

(107,7 naspram 120 mlrd. dinara).

– Prvo, prema fiskalnim pravilima, deficit u prethodnoj

godini opredeljuje veličinu deficita u ovoj godini.


– Prema tome, rebalansom i naduvanim deficitom za

prošlu godinu ostavljen je prostor za veći deficit u ovoj

godini.

• Sa deficitom u 2010. godini od 4,8% u 2011. se stvara

prostor od 4,0% BDP-a, dok bi se sa deficitom od 4%

BDP-a u 2010. deficit u 2011 morao spustiti na 3,5%

BDP-a.

– Drugo logično opravdanje rebalansa je na strani

izvesnijeg (sigurnijeg) finansiranja budžeta u 2011.

• Stvoren je veća sigurnost finansiranja (u smislu manjeg

direktnog zaduživanja kod banaka) u slučaju da aukcije

trezorskih zapisa, kao osnovni izvor finansiranja

budžeta, zakažu u 2011.


• Osvrt na štrajk prosvetnih radnika – U budžetu za ovu godinu već su izdvojena sredstva po osnovu

odmrzavanja plata u javnom sektoru i penzija. Nova povećanja bi verovatno značila narušavanje fiskalnih ciljeva i pravila.

– Već na početku godine rebalans budžeta postaje moguć, ali ne i zahtevi budžetskih korisnika.

– Tendencija širenja na druge delove javnog sektora.

– Kao da se najavljuje realizacija opasnosti na koju smo upozorili – da proinvesticioni razvojni scenario u predizbornom periodu bude zamenjen prosocijalnim scenarijem. On bi se kasnije prometnuo u stabilizacioni scenario sa višegodišnjom privrednom stagnacijom kao posledicom.

makroekonomske analize i trendovi · bih makedonija bugarska crna gora hrvatska rumunija srbija ......

Documents