međunarodno bankarstvo i devizno poslovanje sa platnim prometom

8/22/2019 Međunarodno bankarstvo i devizno poslovanje sa platnim prometom

http://slidepdf.com/reader/full/medunarodno-bankarstvo-i-devizno-poslovanje-sa-platnim-prometom 1/38

1

Međunarodno bankarstvo

i devizno poslovanje

sa platnim prometom



2

Međunarodni platni promet (MPP) podrazumeva sve oblike plaćanja

van teritorija jedne države.

Predmet MPP su transferi finansijskih sredstava iz jedne zemlje u

drugu po raznim osnovama, kao npr. plaćanje za izvršeni uvoz,naplata za izvršeni izvoz, doznake stranih lica zaposlenih u nekoj

zemlji, transferi na osnovu kreditnih aranžmana, pokloni, pomoć,

kao i finansijski transferi po nerobnim osnovama.

U instrumente medjunarodnog platnog prometa spadaju:međunarodni dokumentarni akreditiv, međunarodni dokumentarni

inkaso, medjunarodna bankarska doznaka, međunarodno kreditno

pismo, medjunarodne kreditne karte, medjunarodna menica,

medjunarodni ček i madjunarodna bankarska garancija.



3

ME Đ

UNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV

Međunarodni dokumentarni akreditiv ima svoj pravni osnov u

potpisanom ugovoru (ugovoru o kupovini i prodaji, ugovoru o

delu i sl.) koji zaključuje komitent banke sa svojim stranimpartnerom. U takvom ugovoru sadržana je akreditivna klauzula

po kojoj se kupac ili naručilac obavezuje da će otvoriti

dokumentarni akreditiv, kod određene banke u korist prodavca,

isporučiocu ili izvođaču radova. Na osnovu ovog ugovora,banka otvara akreditiv u korist trećeg lica, korisnika akreditiva

koji je istovremeno i poverilac iz osnovnog ugovora.



4

U Č E S N I C I U ME ĐUNARODNOM DOKUMENTARNOM AKREDITIVU

(1) Nalogodavac („Aplicant for the Credit”) je lice koje daje banci

nalog za otvaranje akreditiva. On je najčešće kupac robe ili

korisnik usluga.

(2) Akreditivna banka („Issuing Bank”) je banka kojoj je upućen

nalog za otvaranje međunarodnog dokumentarnog akreditiva.

Ona otvara akreditiv u svoje ime, a za račun komitenta, a u korist

trećeg lica, korisnika akreditiva. Zna

či da nastupa u svojstvukomisionara.

(3) Korisnik akreditiva („Beneficiary”) je lice u čiju korist se otvara

akreditiv. To je obično prodavac robe ili izvršilac usluga.



5

U č e s n i c i u dokumentarnom akreditivu



6

U č e s n i c i

u dokumentarnom akreditivusa više banaka



7

V R S T E MEDJUNARODNOG DOKUMENTARNOG AKREDITIVA

Nostro i Loro akreditivi

Opozivi i nepozivi akreditivi

Potvr đeni i nepotvr đeni akreditivi

Prenosivi i neprenosivi akreditivi

Akreditivi domicilirani u zemlji i inostranstvu

Rotativni (revolving) akreditiv

Akceptni dokumentarni akreditiv

Akreditivi sa odgođenim plaćanjem

(Diferred payment Credits)

Stand – by akreditiv (Stand – by Letter of credit)



8

Naziv preduzeća i adresa:________________________________________________________________________________

Osnivači preduzeća: ____________________________________________________________________________________

Matični broj:___________________________________________________________________________________________

Odgovorno lice – direktor: _______________________________________________________________________________

Broj tekućeg računa:____________________________________________________________________________________

Z A H T E V

za otvaranje deviznog dokumentarnog akreditiva

Vrsta akreditiva: ______________________________________________________________________________________

(pokriven/bez pokrića, konfirmiran/nekonfirmiran)

Vrednost akreditiva: ___________________________________________________________________________________

Rok dospeća akreditiva: _______________________________________________________________________________

Obrazloženje spoljno-trgovinskog posla:____________________________________________________________________

Instrument obezbedjenja:________________________________________________________________________________

(vrsta, vrednost)

Osiguranje imovine preduzeća: ___________________________________________________________________________

(osiguravajuće društvo, vrednost)

Priložena dokumenta:1/ Ugovor o spoljno-trovinskom poslu,

2/ Odluka o zaduženju nadležnog organa podnosioca zahteva,

3/ Instrument obezbedjenja,

4/ Overene izjave podnosioca zahteva (prilog 2-6),

5/ Izjava povezanih lica,

6/ Izjava o pravu objavljivanja podataka o dužniku

7/ Poslednji periodični obračun (bilans stanja i bilans uspeha),bilans tokova gotovine,Aneks I

8/ Prilog uz finansijske izveštaje

9/ Precizne instrukcije za otvaranje akreditiva (pun naziv i broj računa korisnika, IBAN, swift – cod banke korisnika akreditiva i sl.),

10/ Precizne instrukcije za isplatu po akreditivu (specifikacija otpremnih dokumenata potrebnih za isplatu po akreditivu),

11/ Određenje u pogledu preuzimanja troškova inobanke po akreditivu.

Primalac zahteva: Podnosilac zahteva:

_________________ __________________________

(pečat i potpis ovlašćenog lica)

Datum prijema: _________________



9



10

ME Đ

UNARODNI DOKUMENTARNI INKASO

Predmet inkaso poslova je inkaso materijal, tj. razna

vrednosna dokumenta, tj. dokumenata koja proizlaze iz raznih

osnova.To su robna dokumenta koja proizilaze iz kupoprodajnog

ugovora kao što su: faktura, konosman, tovarni list, polisa

osiguranja, uverenje o kvalitativnom i kvantitativnom prijemu

robe i sl. a zatim i razna nerobna dokumenta kao što su:menice, čekovi, obveznice, kamatni i drugi kuponi, štedne

knjižice, razne priznanice, izvučene srećke i sl.



11

U Č E S N I C I U ME ĐUNARODNOM DOKUMENTARNOM INKASU

(1) nalogodavac – koji angažuje svoju banku radi naplate

potraživanja (dostavna banka)

(2) dostavna banka – remitent(3) inkaso banka – ona je dužna da trasatu prezentira dokumenta

i da od njega traži naplatu novčanog potraživanja

(korespodentna banka dostavne banke) u zemlji plaćanja. Kada

su u pitanju složenije transakcije, moguće je da se u ovomposlu pojavi više banaka. Isto tako, u jednostavnijim

transakcijama dostavna banka može biti istovremeno i inkaso

banka.



12

U č e s n i c i

kod međ unarodnog dokumentarnog inkasa - naplate



13

V R S T E MEDJUNARODNOG DOKUMENTARNOG INKASA

„č ist” inkaso

– potraživanje je izraženo u obliku hartije od vrednosti,

koja može biti: menica, obveznica, konosman, č ek i sl.

„dokumentarni” inkaso

– podrazumeva naplatu hartija od vrednosti zajedno sa robnim dokumentima,

kao i naplatu robnih dokumenata bez hartija od vrednosti.



14



15

POMORSKI PREVOZ

I INKASO



16

VAZDUŠNI PREVOZ

I INKASO



17

ME Đ

UNARODNABANKARSKA DOZNAKA

Doznaka je pismeni ili telegrafski nalog jedne banke drugoj banci

za isplatu tačno određenog iznosa određenom licu, korisniku.

Ukoliko se banka nalogodavac nalazi u jednoj zemlji, a banka

korisnik u drugoj zemlji, takva doznaka se naziva bankarskom

doznakom u međunarodnom platnom prometu.



18

E L E M E N T I ME ĐUNARODNE BANKARSKE DOZNAKE

Ime i adresu banke nalogodavca,

Datum i broj doznake,

Iznos i oznaka valute koju treba isplatiti,

Ime nalogodavca,

Ime i adresa korisnika doznake,

Svrha doznake,

Uslovi isplate (ukoliko se radi o uslovnoj doznaci),

Ime i adresa isplatne banke,

Rambursna klauzula (ukoliko za njom postoji potreba),

Na č iji teret padaju troškovi isplatne banke(po pravilu ih snosi korisnik isplate).



19

U Č E S N I C I U ME ĐUNARODNOJ DOZNACI

nalogodavac

koji daje nalog svojoj poslovnoj banci

da isplati određeni iznos korisniku,

poslovna banka

kao posrednik koji izvršava nalog

samostalno ili preko svog korespondenta u zemlji korisnika,

banka korespondent

koja izvršava naloge po instrukciji banke posrednika i

korisnik kao fizičko ili pravno lice

kome banka korespondent vrši isplatu njegovog potraživanja.



20



21

V R S T E ME ĐUNARODNE BAKARSKE DOZNAKE

Nostro i loro doznake

Robne i nerobne doznakeUslovne i bezuslovne doznake

Konvertibilne i klirniške doznake

Obične i telegrafske doznake



22

ME Đ

UNARODNO KREDITNO PISMO

Međunarodno kreditno pismo je pismeni nalog domaće banke

koja ovlašćuje svog korespondenta u inostranstvu da u

pismu navedenom licu isplati odjednom ili delimično,

navedeni iznos u označenom roku.

Kada se govori o značaju kreditnog pisma valja u prvom redu

istaći da se pomoću njega može vršiti i gotovinska i

bezgotovinska plaćanja.

Međunarodno kreditno pismo ima u određenim okolnostimaprednost, jer novčana suma na koju pismo glasi može biti

sukcesivno isplaćivana, prema potrebama kupaca.

Međunarodno kreditno pismo nema elemente kredita,

odnosno kreditnog odnosa, zbog čega bi korektnije bilo dase zove akreditivno pismo.



23

U Č E S N I C I KOD ME ĐUNARODNOG KREDITNOG PISMA

z nalogodavac izdavanja kreditnog pisma

z banka izdavalac kreditnog pisma

z banka isplatilac kreditnog pisma

z korisnik kreditnog pisma – pravno ili fizičko lice.



24

V R S T E ME ĐUNARODNOG KREDITNOG PISMA

Postoji nekoliko vrsta kreditnih pisama.

Uobičajeno je podela

na nostro i loro kreditna pisma.

U literaturi se sreće i podela

na trgovačko pismo, na obično i cirkularno.



25

ME Đ

UNARODNE KREDITNE KARTE

Međunarodna kreditna karta je savremeni instrument

bezgotovinskog platnog prometa koji u sebi sadrži elemente

personalnog (potrošačkog) kredita, putničkog čeka i načina

periodičnog finansijskog obračuna sa bankarskim institucijama.

Kreditne karte obuhvataju tri funkcije:

¾ sredstvo bezgotovinskog platnog prometa,

¾ instrument kreditiranja vlasnika (kupca) i

¾ opšteprihvać eno internacionalno sredstvo plać anja,

bez konverzije jedne valute u nacionalni novac.



26

U č e s n i c i kod međ unarodne kreditne karte



27

V R S T E ME ĐUNARODNE KREDITNE KARTE

1) specijalizovana kreditna karta;

2) univerzalna kreditna karta i

3) bankarska kreditna karta

a) kreditne bankarske karte (bank credit cards)

b) debitne kreditne karte (bank debit cards).

Pametne („inteligentne”) karticenastaju kao posledica

kontinuiteta u tehnološkom razvoju bankarskih kartica

(i magnetnih kreditnih kartica)

i sadrže u sebi ugrađ eni elektronski č ip.



28

ME Đ

UNARODNAMENICA

MENI Č NA NAČ ELA :

Nač elo pismenosti ili formalnosti.

Nač elo inkorporacije.

Nač elo fiksne meni č ne obaveze.

Nač elo meni č ne sigurnosti.

Nač elo meni č ne solidarnosti.

Nač elo meni č ne neposrednosti.

Nač elo meni č ne samostalnosti.



29

MENI Č NE R A D NJ E

Izdavanje menice

Akceptiranje menice

Meni č ni aval Intervencija

Prenos (indosiranje) menice

Prezentacija meniceIsplate menice

Umnožavanje menice



30

V R S T E ME ĐUNARODNE MENICE

U bankarskoj i poslovnoj praksi najčešće se pojavljuju:

trasirana,

sopstvena,

blanko,

domicilirana,

potpuna i trasirana menica

po sopstvenoj naredbi itd.



31

ME ĐUNARODNI

Č EK

Č EKOVNA NAČ ELA :

Nač elo pismenosti.

Nač elo inkorporacije.

Nač elo fiksne č ekovne obaveze.

Nač elo strogosti.Nač elo samostalnosti.

Nač elo neposrednosti.



32

Č EKOVNE R A D NJ E

Izdavanje č eka

Prenos č eka

Avaliranje č eka

Prezentiranje č eka

Isplatu č ekovne sume

Opozivanje č ekaProtest

Notifikacija č eka

Regres



33

V R S T E ME ĐUNARODNOG Č EKA

Gotovinski ček

Barirani ček

Cirkularni ček

Dokumentarni ček

Akreditivni ček

Vizirani čekCertificirani ček



34

OSTALE VRSTE ME ĐUNARODNOG Č EKA

z Č ek vuč en od jedne banke na drugu,

pri č emu su trasat i trasant razli č ite banke;

z Blagajni č ki č ekovi kod kojih je trasat i trasant ista banka;

z Bankarska uputnica koja ima istu funkciju kao i blagajni č ki č ek,samo se razlikuje po formi i nazivu.

To je č ek koji se naplać uje

kod banke koja ga je i izdala;

z Č ekovi USA Treasurer,koji predstavljaju č ekovne državne blagajne SAD-a

Služe za isplate penzija

porodicama umrlih iseljenika;

z Putni č ki č ekovi

koji po pravilu glase na valutu zemlje gde ć e se utrošiti, ili u dolarima.



35

ME ĐUNARODNA

BANKARSKA GARANCIJA

ELEMENTI ME ĐUNARODNE BANKARSKE GARANCIJE :

z naziv i sedište banke koja izdaje garanciju;

z naziv i sedište primaoca (korisnika) garancije;

z naznač enje posla kao i iznos bankarske garancije;

z rok važenja bankarske garancije;

z potpisi ovlašć enih lica;z mesto i datum izdavanja garancije;

z broj agencije;

z klauzula o vrać anju garancije;

z ostale klauzule.



36

PRAVNI ODNOSI, U Č ESNICI I VRSTE ME ĐUNARODNE BANKARSKE GARANCIJE

Kod međunarodne bankarske garancije stvara se triangularni

pravni odnos između sledećih lica: dužnika (nalogodavac

garancije), garanta (banka koja izdaje garanciju) i poverioca

(korisnika garancije).

Podela u č etiri grupe je u zavisnosti od kriterijuma:

1) prema vrsti posla č ije izvršenje se obezbeđ uje

2) prema uslovima koji treba da budu ispunjeni da bi se isplatio garantni iznos

3) prema zavisnosti bankarske garancije od osnovnog posla

4) prema broju banaka koje uč estvuju u garancijskom poslu.



37

VRSTE ME ĐUNARODNE BANKARSKE GARANCIJE U ZAVISNOSTI OD KRITERIJUMA

1) Podela međ unarodne bankarske garancije prema vrsti ugovora č ije se izvršenjeobezbeđ uje garancijom:

a. Licitaciona garancija

b. Garancija za dobro izvršenje posla

c. Garancija za vrać anje avansa2) Podela međ unarodne bankarske garancije prema uslovu koji treba da bude

ispunjen da bi garantni iznos mogao da bude isplać en:

a. Uslovna garancija b. Bezuslovna garancija

3) Podela međ unarodne bankarskih garancija prema zavisnosti od osnovnog posla:

a. Samostalna garancija b. Akcesorna bankarska garancija

4) Podela međ unarodne bankarske garancije prema broju banaka koje uč estvuju u

garancijskom poslu:a. Supergarancija b. Kontragarancija



38

Licitaciona garancija

međunarodno bankarstvo i devizno poslovanje sa platnim prometom

Documents