1000preduzeća

Anketa

#1000preduzeca

4

Poslovna anketa: Srbija 2016.Rezime

Metodologija i glavni nalazi

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja (BEP) šestu godinu zaredom sprovodi anketu među privrednim društvima i preduzetnicima u Srbiji o kvalitetu poslovnog okruženja. Ova anketa meri percepciju privrede prema regulatornom, makroekonomskom i finansijskom okruženju, a na osnovu njihovog iskustva. Nalazi ovog istraživanja mogu da posluže kao putokaz državi i privredi pri odabiru prioriteta i sprovođenju reformi u oblastima u kojima će se u najvećoj meri unaprediti ulaganja, privredni rast i stvaranje novih radnih mesta. Ova anketa razlikuje se od svih drugih koje se sprovode u Srbiji zbog opsežnog uzorka, uporedivosti tokom godina, direktnih intervjua i širokog obuhvata upitnika; sve to je čini značajnim mehanizmom podrške privredi i javnom sektoru za zagovaranje i sprovođenje reformi koje utiču na ekonomski rast i razvoj.

Ovogodišnju anketu sproveo je Ipsos Stratedžik Marketing između 10. septembra i 6. oktobra 2016. godine, i to kroz direktne intervjue („licem u lice“) sa predstavnicima 1.032 privredna društava i preduzetnika. Reč je o reprezentativnom uzorku svih registrovanih privrednih društava i preduzetnika u Srbiji koji zapošljavaju najmanje troje radnika stratifikovanom po regionu, delatnosti i veličini subjekta.

Rezultati ovogodišnje ankete ukazuju na to da je poslovno okruženje bitno unapređeno u odnosu na

2011, i u odnosu na 2013. godinu, a da je u odnosu na prošlu godinu, u većini oblasti koje anketa meri, došlo do blagih pomaka nabolje ili do relativne stagnacije. Sa druge strane, u nekoliko oblasti došlo je do značajnog poboljšanja – inspekcijski nadzor i građevinske dozvole pokazuju ozbiljne pozitivne pomake i u percepciji i u oceni srpskih privrednika. Ove godine 81% ispitanika tvrdi da su inspektori dobro obučeni, što predstavlja skok sa 73% posto u prošloj i 37% U 2011, a 72% ispitanika kaže da su propisi o inspekcijskom nadzoru lako dostupni i jasni, spram 67% 2015, i 28% u 2011. Prosečno vreme koje menadžment firme troši na inspekcije nastavlja da se smanjuje: sa prosečnih 12 sati po jednom nadzoru u 2011. na 5 sati u 2015. i 4 sata u 2016. godini.

Vreme za dobijanje građevinske dozvole skraćeno je sa 9.3 meseca u 2013. i 7.7 meseci u 2015. na 4.0 meseca ove godine, a 40% ispitanika potvrđuje da su troškovi dobijanja građevinske dozvole u 2016. godini razumni, u poređenju sa 24% prošle godine i 16% 2013.

Nazadovanje je ove godine primetno u oceni opterećenja vezanog za sudske procedure, koje je 47% ispitanika ocenilo negativno u 2016. u odnosu na 43% iz 2015. godine i jednako toliko u 2011, i u oceni sistema izvršenja sudskih odluka, koji se nakon bitnog poboljšanja u 2015. godini po rezultatima spustio za deset procentnih jedinica –

5

45% ispitanika je prošle godine ocenilo izvršenje kao dobro i veoma dobro, dok je ove godine taj procenat 35. U odnosu na 2011, kada je svega 15% ispitanika pozitivno ocenilo sistem izvršenja, percepcija privrede je ipak promenjena nabolje.

Od svih elemenata regulatornog okvira u Srbiji, parafiskalni nameti – naknade i takse, i dalje imaju najnegativniji uticaj, sa 68% negativnih glasova. Privrednici među aspekte regulatornog okvira koji nepovoljno utiču na poslovno okruženje1 kontinuirano svrstavaju i poreze i doprinose na zarade, porez na dodatu vrednost, poresku administraciju, sivu ekonomiju i administrativne procedure. Međutim, privrednici su sve ove oblasti ocenili manje negativno ove, 2016. godine, pri čemu je značajno poboljšanje zabeleženo kod poreske administracije i administrativnih procedura (51% i 53% negativnih odgovora ove godine, u odnosu na 59% negativnih odgovora za obe oblasti iz 2015.).

Oblast koja u 2016. ima najniži negativni uticaj na poslovanje je inspekcijski nadzor (23% negativnih odgovora 2016, 28% 2015, a 43% 2011.), a sledi je dobijanje dozvola za obavljanje delatnosti (27% negativnih odgovora 2016, a 37% 2011.). Nažalost, ova poboljšanja nisu dovela do toga da privrednici ukupno troše manje vremena i novca na rešavanje regulatornih pitanja: oba ova pokazatelja su 2016. gotovo identična onima iz prethodne godine. Bitne

uštede u novcu i vremenu ostvarene su ipak u odnosu na period 2011 do 2013. godine.

Prema ispitanicima, 2016. korupcija ima gotovo identičan uticaj na njihovo poslovanje kao i 2015.: 13% privrednika smatra da korupcija „veoma mnogo“ ugrožava njihovo poslovanje, a 36% navodi da im korupcija „donekle“ ugrožava poslovanje. Ove nalaze možemo uporediti sa 41, odnosno 38 odsto iz 2011. godine. Ove godine korupcija koja podrazumeva ucenu učinjenu od strane državnog službenika iskorenjena je u potpunosti – svega 2% ispitanika kaže da ih je državni službenik ucenjivao, ali da nisu ništa platili, dok 98% nije uopšte imalo takva iskustva. Poboljšanje je primetno i kod drugih indikatora koruptivnih radnji.

Kada je reč o makroekonomskom okruženju, privrednici inflaciju, poreze i doprinose iz radnih odnosa i promenljivost deviznog kursa i dalje smatraju najnepovoljnijim činiocima. Kod svih ovih faktora zapaža se ipak poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu.

Pristup izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća i dalje je izrazito neadekvatan. Privrednici se zadužuju u sve manjem obimu: čak 68% ne uzima kredite niti koristi druge izvore eksternog finansiranja, u poređenju sa 62% 2015. i 31% 2011. godine. Od onih koji ne pozajmljuju, 68% tvrdi da nije uzimalo kredite jer nemaju potrebe za tim, što ukazuje na nisku potražnju za dodatnim sredstvima, a može da ukaže i na veliki oprez srpskih privrednika i njihovu nesklonost da ulažu u rast i širenje poslovanja. Privrednici se uglavnom finansiraju iz sopstvenih sredstava: 87% ukupnog finansiranja za svih 1.032 anketiranih privrednika potiče iz ovog izvora.

1 Pitanje je glasilo: „Molim Vas da ocenite uticaj sledećih parametara na poslovanje Vašeg preduzeća“, a opcije za ocenu svih ponuđenih elemenata bile su „veoma negativan“, „negativan “, „ni negativan ni pozitivan“ „pozitivan“ i „veoma pozitivan“.

6

Kada se razmotre trendovi od 2011. do 2016. primetno je da je u gotovo svim oblastima došlo do poboljšanja. Možemo izdvojiti sledeće:

• inspekcije, koje je 2011. godine negativno posmatralo 43% ispitanika, a 2016. 23%, i regulativa vezana za inspekcijski nadzor, čija je dostupnost i jasnoća u 2016. ocenjena pozitivno od 75% i 72% ispitanika, u poređenju sa 28% u 2011. godini.• dobijanje dozvola za obavljanje delatnosti, čija percepcija je sa najniže tačke od 42% negativnih odgovora 2012. godine poboljšana tako da ih 2016. negativno ocenjuje 27%;• dobijanje građevinskih dozvola, budući da je vreme potrebno za dobijanje građevinske dozvole

skraćeno je sa 9.3 meseca u 2013. i 7.7 meseci u 2015. na 4.0 meseca ove godine, a da 40% ispitanika potvrđuje i da su troškovi dobijanja građevinske dozvole u 2016. godini razumni, u poređenju sa 16% u 2013. • poreze i doprinose na zarade, kod kojih je uočljivo poboljšanje, sa 81% negativnih odgovora godine 2011. na 64% 2016.• uticaj korupcije u javnoj upravi, za koju danas 13% ispitanika smatra da utiče na njihovo poslovanje, u odnosu na 41% 2011. godine• negativna percepcija privrede vezana za transparentnost i predvidljivost poslovanja, koju je 2011. godine imalo 76% ispitanika, smanjena je na 37% 2016. godine

Napredak u sprovođenju reformi, 2011-2016

7

Privrednici su ove godine najbolje ocenili reforme u načinu rada Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, pojednostavljenje procedura za vođenje KEPU knjiga, ukidanje radne knjižice i uvođenje elektronske građevinske dozvole. Najpoželjnije promene koje žele da vide u narednoj godini su smanjenje poreza, parafiskalnih nameta i taksi i efikasnija i jednostavnija administracija, kao i elektronska uprava.

Grafikon 1. Ocena sprovedenih Vladinih mera

Optimizam privrednika i dalje raste, pa je i ove godine došlo do povećanja procenta ispitanika koji očekuju povećanje dobiti (sa 44% 2015. na 48% 2016.) i planiraju da zaposle još radnika (sa 24% 2015. na 31% 2015). Iako je predviđanje rasta zaposlenosti značajno veće u odnosu na prethodnu godinu, 63% privrednih subjekata ipak ne predviđa promene broja zaposlenih, dok 6% njih očekuju da će smanjiti broj radnika.

Nalazi ankete pokazuju da je tokom ove godine najveći deo ispitanika zadržao jednak broj zaposlenih kao i prethodne godine - 65% ispitanika navode da nije došlo do promene broja zaposlenih, 12% tvrde da je smanjilo broj radnika, dok 23% navode da su angažovale nove radnike. Parafiskalne takse i nameti, nelikvidnost privrede i neadekvatan pristup izvorima finansiranja – verovatno su najveća ograničenja i za brži rast zaposlenosti.

Sada predstavljamo neke od najznačajnijih nalaza ankete iz 2016, po kategorijama: opis uzorka; korupcija i transparentnost; regulatorni okvir – opterećenja i poboljšanja; makroekonomska politika; i pristup izvorima finansiranja. Na kraju, navodimo spisak preporuka proizašlih iz rezultata ovogodišnjih istraživanja.

8

Opis uzorka

Privrednici obuhvaćeni uzorkom predstavljaju reprezentativan uzorak ukupnog broja privrednih društava i preduzetnika u Srbiji: 74% su mikro preduzeća, 21 % su mala, 3% su srednja, a 2% velika.2 Čak 92% ostvarilo je dobit u 2015.

Grafikon 2. Struktura uzorka-ponderisani podaci

Veličina Region Delatnost Tip poslovanja

2 Uzorak velikih privrednih društava nešto je veći od njihove zastupljenosti u ukupnoj populaciji ispitanih privrednih subjekata kako bi se osigurala njegova reprezentativnost.

(u poređenju sa 90% prethodne godine). Anketirani subjekti zapošljavaju u proseku 26.7 radnika. Istraživanjem su obuhvaćeni samo oni sa najmanje tri zaposlena.

9

Žene su nedovoljno zastupljene kada je reč o vlasništvu i rukovođenju privrednim subjektima. Zaposlenost žena u privrednim subjektima obuhvaćenim uzorkom blizu je nacionalnog proseka, koji iznosi 43% (dok je u uzorku USAID BEP taj procenat 42%). Žene čine 46% zaposlenih kod preduzetnika, ali je učešće muškaraca i dalje dominantno u vlasništvu nad privrednim subjektima, kao što se može videti na Grafikonu 2 u daljem tekstu. Slično je i kod rukovođenja: tek 33% svih rukovodilaca su žene, što je skoro identično prošlogodišnjem nalazu od 31% žena rukovodilaca.

Većina radnika zaposlena je na neodređeno vreme: tek 25% svih subjekata angažuje radnike na određeno vreme. Ovaj broj je isti kao prošle godine. Kao i ranijih godina, mali broj privrednih subjekata izvozi robu ili usluge. Čak 91% svih ispitanika plasira robu i usluge samo unutar Srbije, a većina njih to čini samo na teritoriji svog mesta. Većina izvoznika (65%) nalazi tržište na području bivše Jugoslavije. Ove brojke se skoro uopšte nisu menjale tokom pet godina sprovođenja ove ankete, kao ni visok

Grafikon 3. Vlasnički udeo muškaraca i žena u svim ispitanim privrednim subjektima

procenat ispitanika koji posluje isključivo u svom gradu-mestu – 68%.

Samo 15% privrednih subjekata članovi su poslovnih udruženja. Situacija se skoro uopšte nije promenila od 2012. godine, i predstavlja značajno smanjenje u odnosu na 36% iz 2011. Od ispitanika koji jesu članovi udruženja, 24% je učlanjeno u Privrednu komoru Srbije, što je pad u odnosu na prethodnu godinu kada je 28% ispitanika bilo učlanjeno u PKS. Slična situacija je i sa Privrednom komorom Beograda. Ove godine na drugom mestu je YUTA/Nacionalna asocijacija turističkih agencija kojoj pripada 6% ispitanika. Ostalim udruženjima pripada u proseku od 3-5% ispitanika a svake godine se na listi pojave i nova udruženja. Članovi poslovnih udruženja svoje asocijacije ocenjuju bolje kada je reč o organizovanju obuka i širenju informacija (37% ispitanika imaju pozitivan stav), kao i u pogledu organizovanja poslovnih sajmova i pomoći u plasmanu proizvoda i usluga (34%), nego kada je reč o zagovaranju regulatornih reformi kod nadležnih organa (što 22% ispitanih posmatra pozitivno).

10

Grafikon 4. Do koje mere korupcija ugrožava poslovanje privrednog subjekta

Korupcija i transparentnost

Uticaj korupcije na privrednike i dalje se smanjuje. Broj privrednih subjekata koji smatraju da korupcija ima značajan negativan uticaj na njihovo poslovanje smanjio se sa 41% godine 2011. na 16% 2013, odnosno 13% 2016. godine. Navodi davanja novca ili poklona ili korišćenja privatnih veza takođe su postali ređi od 2011. godine. Međutim, druga istraživanja ne odražavaju u potpunoj meri ovaj uspeh u smanjenju korupcije.3

Transparentnost i predvidljivost poslovanja poboljšane su tokom protekle godine, čime se nastavlja pozitivan trend. Ukupno 63% privrednika potpuno je ili delimično saglasno sa tvrdnjom da se u poslednjih 12 meseci „povećala transparentnost

3 Izveštaj Evropske komisije za 2016. godinu

i predvidljivost poslovanja u Srbiji“, u poređenju sa 24% onih koji su bili saglasni sa ovom tvrdnjom godine 2011. Privrednici takođe znatno bolje razumeju strategiju Vlade za ekonomski razvoj: njih 61% sada u potpunosti ili delimično razume Vladinu politiku ekonomskog razvoja, u poređenju sa tek 22% ispitanika koji su to naveli 2011. godine. Primetan je pozitivan trend u pogledu sposobnosti privrednika da utiču na reforme propisa kojima se uređuje poslovno okruženje: njih 56% se potpuno ili delimično slaže sa tvrdnjom da se mogućnost da privreda učestvuje u procesu izmene zakona i propisa koji se odnose na poslovno okruženje poboljšala u poslednjih 12 meseci, u poređenju sa 20% 2011. godine.

11

Grafikon 5. Transparentnost / Javne rasprave

U poslednjih 12 meseci se povećala transparentnost i predvidljivost poslovanja u Srbiji

U poslednjih 12 meseci se povećao kvalitet javnih rasprava o makroekonomskim i fiskalnim temama

Najjeftinija finansijska ponuda i dalje najviše utiče na dobijanje poslova putem javnih nabavki. Uprkos povećanju prosečne vrednosti javne nabavke u odnosu na prethodnu godinu, i dalje mali broj privrednih subjekata učestvuje na tenderima: 72% njih nikada nije učestvovalo na tenderu, a samo 11% ispitanika ima značajnije iskustvo sa javnim nabavkama, iako je njihova godišnja vrednost skoro 2,9 milijarde evra godišnje.4 U prvom polugodištu

4 Izvor: Uprava za javne nabavke, „Izveštaj o javnim nabavkama u Republici Srbiji za period 1.1.2016 – 30.06.2016. godine“.5 Ibid

2016. godine, prosečan broj ponuda iznosio je 2,5 po raspisanom tenderu, što je manje nego u 2015, kada je prosek bio 2,7 ponuda.5 U odnosu na okolnosti koje utiču na dobijanje tendera, prema mišljenju privrede, najniža finansijska ponuda i dalje je odlučujući faktor, dok je najbolja tehnička ponuda na pretposlednjem mestu, iza političkih i ličnih veza. Percepcija se nije menjala u odnosu na 2015. godinu.

12

Grafikon 6. Koliko često sledeći parametri utiču na dobijanje poslova putem javnih nabavki

Regulatorni okvir

Percepcija regulatornog okvira

Anketa pokazuje da se 54 % ispitanika slaže ili de-limično slaže da je teret zakona i propisa umanjen u poslednjih 12 meseci. Ovi rezultati su gotovo iden-tični prošlogodišnjim, ali i značajno bolji od onih iz 2011. godine, kada je svega 18% ispitanika izjavilo da se slaže da je teret zakona i propisa umanjen u pre-

thodnih 12 meseci. Mogućnost privrede da učestvu-je u regulatornim reformama koje utiču na njihovo poslovanje ocenjena je isto kao i prethodne godine, 43% privrednika smatra da takva mogućnost ne postoji. U odnosu na 2011. godinu, ovaj procenat je prepolovljen.

Najjeftinija finansijska ponuda

Najbolje stručne kvalifikacije i iskustvo u

sličnim poslovima

Veza sa političkim partijama

Privatne veze

Podmićivanje članova tenderske komisije

13

Teret zakona i propisa je umanjen u poslednjih 12 meseci

Mogućnost da privreda učestvuje u procesu izmene zakona i propisa koji se odnose na poslovno okruženje se poboljšao u poslednjih 12 meseci

Ocene na skali od 1 do 5, pri čemu 1 znači „nikad“, a 5 „često“

Od prvog istraživanja 2011. godine, pa do 2015 . godine, kontinuirano se smanjuje udeo ispitanika koji ukazuju da u tekućoj godini, u odnosu na prethodnu godinu, troše više vremena i novca na poslove vezane za poštovanje propisa („regulatorne zahteve“): u 2011. godini je 56% ispitanika odgovorilo da troši više novca na regulatorne zahteve nego prethodne godine, 2015. ih je bilo 25%, a ove

godine za jedan procentni poen manje. Kada je reč o vremenu, najveći pomak učinjen je 2014. godine, kada je broj ispitanika koji su u tekućoj uštedeli vreme koje je potrebno da se odgovori na regulatorne zahteve spao na 22% sa 47% iz 2011. Od tada se ovaj procenat nije bitnije menjao, pa u 2016. iznosi 21 odsto.

14

Grafikon 8. Novac i vreme utrošeni na poslove vezane za poštovanje propisa

Novac

Vreme

Kod oba indikatora uočljiv je veliki napredak iz 2014. godine, u odnosu na period od 2011 do 2013, i manji pozitivni trend od tada.

Među merama koje su sprovedene u prethodnom periodu, privrednici su, kao one sa pozitivnim efektom, naveli unapređenje rada Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (62%),

pojednostavljivanje zahteva u vezi sa vođenjem KEPU knjiga (56%), ukidanje radne knjižice (49%) i uvođenje elektronskog izdavanja građevinskih dozvola (48%). I ove godine, kao i prethodne uočljivo je da privrednici veoma pozitivno ocenjuju sve mere Vlade kojima se uvode ili razvijaju elektronska rešenja, kao i pojednostavljenje komplikovanih administrativnih zahteva.

15

Grafikon 9. Ocena sprovedenih Vladinih mera

Kao segmente regulatornog okruženja sa negativnim uticajem na poslovanje, privrednici u Srbiji najčešće navode neporeske, parafiskalne namete – takse i naknade (68% ispitanika), poreze i doprinose na zarade (64%), PDV (58%), administrativne procedure uopšte (53%) i poresku administraciju konkretno (51% ispitanika). Primećujemo tendenciju smanjivanja broja privrednika koji ukazuju na negativne efekte svih navedenih segmenata poslovnog okruženja. U prethodnoj godini, najviše je smanjen broj privrednih subjekata koji ukazuju na negativne efekte poreske administracije (sa 59% u 2015. na 51% u 2016. godini) i administrativnih procedura

uopšte (sa 59% na 53%). Nažalost, povećan je udeo ispitanika koji navode negativan efekat dužine i troškova trajanja sudskih postupaka (sa 43% na 47%).

Oblast koja u 2016. ima najveće kumulativno poboljšanje od 2011. godine je inspekcijski nadzor (23% negativnih odgovora 2016, 28% 2015, a 43% 2011.), a sledi je dobijanje dozvola za obavljanje delatnosti (27% negativnih odgovora 2016, a 37% 2011.). Najmanje problematični elementi regulatornog okvira, pored pomenuta dva, su carine i procedure vezane za spoljnu trgovinu, procedure vezane za radne odnose, i građevinske dozvole.

16

Grafikon 10. Eksterni činioci sa najnegativnijim uticajem na poslovanje

Privrednici percipiraju i smanjenje političkih rizika u vezi sa poslovanjem: poslednje istraživanje pokazuje da 13% ispitanika smatra da su ti rizici povećani u odnosu na prethodnu godinu, dok je prošle godine to smatralo njih 18%.

Na bolju percepciju regulatornog okruženja utiče i rad javne uprave, za koju 59% ispitanika kaže da je sada efikasnija nego pre godinu dana (prošle godine je 55% ispitanika odgovorilo da je rad javne uprave bio efikasniji nego prethodne godine).

17

Građevinske dozvole

Broj dana potrebnih za dobijanje građevinske dozvole se, prema odgovorima na anketu, značajno smanjio: u 2013. godini je bilo potrebno 9,3 meseci, u 2015. se čekalo 7,7 meseci, a 2016. godine četiri meseca.

PROSEČNO VREME NEOPHODNO ZA DOBIJANJE DOZVOLE

2013 – 9.3 meseci2014 – 8.2 meseci2015 – 7.7 meseci

2016 – 4 meseca (121.8 dana)

Grafikon 11. Rad javne uprave

Grafikon 12. Ispitanici koji su gradili poslovni objekat u poslednje 2 godine

Rad javne uprave je sada efikasniji nego pre godinu dana

18

Ovaj rezultat je konzistentan sa podacima Doing Business publikacije, prema kojoj se vreme potrebno za dobijanje građevinske dozvole smanjilo sa 272 dana (izveštaj objavljen u oktobru 2015. godine) na 156 dana (izveštaj iz oktobra 2016. godine). Značajno veći broj ispitanika sada smatra da su troškovi vezani za građevinske i povezane dozvole umereni – u 2013. godini je to smatralo samo 16% ispitanika, a u 2016. čak 40%. I ovi podaci su u skladu sa nalazom Doing Business publikacije Svetske banke prema kojoj su troškovi pribavljanja građevinske dozvole sa 25,7% vrednosti objekta koji se gradi obračunatih u oktobru 2014. godinu

81

85

70

56

9

25

14

25

2013

2014

2015

2016

2013

2014

2015

2016

SLAŽEMSE NESLAŽEMSE

Troškovi vezani za građevinske i povezane dozvole su umereni

(*Dodatno) pojednostavljivanje procedure za izdavanje građevinskih dozvola bi mi omogućile da proširim poslovanje

smanjeni na 3,2% u izveštaju iz oktobra 2016. godine. S druge strane, značajno je smanjen (sa 89% u 2013. na 61% u 2016. godini) broj ispitanika koji kažu da bi im dodatno pojednostavljivanje procedure za izdavanje građevinskih dozvola omogućilo da prošire poslovanje.

Možemo pretpostaviti da i ovi rezultati ukazuju da procedure vezane za građevinske dozvole i trošak koji one nose sada značajno manje opterećuju privrednike nego što je to bio slučaj pre samo dve godine.

19

Značajna poboljšanja u oblasti inspekcijskog nadzora. Šesta godina istraživanja stavova privrede pokazuje dosledan trend poboljšanja odnosa privrede prema inspekcijama, posebno nakon usvajanja i primene Zakona o inspekcijskom nadzoru. Nakon prvih nekoliko meseci pune primene Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji akcenat stavlja na preventivno delovanje inspekcija, 60% privrednika smatra da inspektori kvalitetno obavljaju savetodavnu i preventivnu funkciju. Natpolovična većina (54%) uviđa korisnost novih instrumenata inspekcijskog nadzora - kontrolnih listi, koje su inspekcije, prema obavezi iz Zakona o inspekcijskom nadzoru, sačinile i objavile, dok 75%

privrednika smatra da su propisi kojima se uređuje inspekcijski nadzor lako dostupni, a 71% smatra da su relevantni propisi jasni i razumljivi. Raste i broj privrednika koji smatraju da ih inspekcije delotvorno štite od nelojalne konkurencije (konkurencije koja posluje u sivoj zoni). Broj kontinuirano raste iz godine u godinu, pa je u prošloj 2015. godini, kada je Zakon o inspekcijskom nadzoru donet, porastao za 6 procentnih poena u odnosu na 2014. (sa 30% na 36%), a taj broj u 2016. godini porastao je za novih 6 procentnih poena (sa 36% na 42%). Četvrtina privrednika i dalje smatra da inspekcije nisu dobro koordinisane i da dupliraju svoje zahteve.

Grafikon 14. Ocene inspekcijskog sistema

20

Prosečan iznos izrečenih novčanih kazni smanjio se za 15% u 2016. godini u odnosu na prethodnu godinu, a u odnosu na 2011. godinu za skoro 50 odsto. Privrednike, kao i prethodnih godina, najčešće posećuju najveće inspekcije: tržišna inspekcija, inspekcija rada i poreska inspekcija. Administrativno opterećenje u ovoj oblasti je takođe smanjeno - prosečno vreme menadžmenta posvećeno radu sa inspektorima ove godine je 13 časova, što je skoro tri puta manje nego u 2012, a za dva sata manje nego u 2015. kada je prosečno vreme iznosilo 15 časova. Kada se uporede podaci o učestalosti inspekcija i podaci o vremenu koje privreda utroši na inspekcijski nadzor, vidi se sličan trend - prosečno vreme koje menadžment firme potroši po jednom obavljenom nadzoru smanjilo se sa 12 sati u 2011. na 5 sati u 2015. i 4 sata u 2016. godini.

Grafikon 15. Osnovne informacije o inspekcijama

Prosečan iznos novčanih kazni

Prosečno vreme utrošeno na inspekcije od strane menadžmenta (u satima)

Prosečan broj poseta u prethodnoj godini

Prosečan broj poseta u tekućoj godini

2128 € 1655 € 868 € 2022 € 1148 € 983 €

70 34 17 12 15 13

5.5 4.8 3.1 2.2 2.8 2.8

6.0 3.8 2.1 1.6 1.7 1.6

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Prema mišljenju privrednika, ove godine došlo je do nazadovanja u unapređenju sistema za izvršenje sudskih odluka. Percepcija sistema izvršenja unapređena je u periodu između 2011. i 2015. godine usled obimnih reformi ovog sistema. Međutim, privrednici 2016. godine izražavaju veći pesimizam u pogledu izvršenja, pri čemu 65 odsto privrednika koji su koristili ovaj sistem smatra da je on loš ili veoma loš, u poređenju sa 35 odsto koji ga smatraju dobrim, veoma dobrim ili odličnim. To predstavlja pogoršanje u odnosu na nalaze iz 2015, prema kojima je 55 odsto ispitanika sistem smatralo lošim ili veoma lošim, a 45 odsto dobrim, veoma dobrim ili odličnim. Međutim, treba napomenuti da je samo 30 odsto privrednika zapravo koristilo izvršni postupak, što može da znači da su u stanju da naplate svoja potraživanja izvan ovog

21

Grafikon 16. Koliko porezi i doprinosi na zarade utiču na konkurentnost poslovanja

sistema ili da nemaju poverenja u sistem ili da im je korišćenje ovog sistema preskupo. Pozitivan znak ipak predstavlja to što je 37 odsto svih privrednika navelo da je uvođenje javnih izvršitelja značajno unapredilo sistem izvršenja i naplate potraživanja, u poređenju sa tek 7 odsto ispitanika koji smatraju da su javni izvršitelji unazadili ili značajno unazadili sistem izvršenja i naplate potraživanja. Kada je ovo pitanje postavljeno malom uzorku privrednika koji su zaista koristili usluge javnih izvršitelja u svojstvu poverilaca, pozitivna percepcija je još veća, jer 65 odsto njih hvali uticaj ove profesije na sistem izvršenja. Čini se da ovi rezultati opravdavaju proširenje uloge javnih izvršitelja u sprovođenju gotovo svih predmeta u privredi iz 2016. godine.

Većina radnika je zaposlena na neodređeno vreme: Tek 25% svih subjekata angažuje radnike na određeno vreme. Ovaj broj se nije izmenio posle stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o radu, usvojenih 2014. godine, kojima se omogućava duže trajanje ugovora na određeno vreme i podstiče prelaz iz neformalne u formalnu zaposlenost: godine 2013, ukupno 28% ispitanika zapošljavalo je radnike na određeno vreme. Mogući razlog za to je što je u skladu sa novim Zakonom o radu angažovanje radnika na neodređeno vreme postalo manje opterećenje i rizik (kroz, između ostalog, racionalizaciju otpremnina i restriktivnije razloge za nezakonit otkaz).

22

Grafikon 17. Zapošljavanje radnika

Ukidanje radne knjižice među najbolje ocenjenim reformama. Da su izmene i dopune Zakona o radu, donete 2014. godine, imale određeni efekat na poslovno okruženje svedoče i rezultati ovogodišnje ankete. Ispitanici su prepoznali ukidanje radne knjižice kao jednu od top 3 pozitivno ocenjenih Vladinih mera u proteklih 12 meseci.

Makroekonomska politika

Poboljšana je percepcija uticaja makroekonomskih pokazatelja na privredu Srbije, ali privrednici i dalje smatraju da su inflacija, promenljivost deviznog kursa i promenljivost kamatnih stopa štetni faktori. Slično prethodnim nalazima, inflacija i promenljivost deviznog kursa i kamatne stope smatraju se značajnim razlozima za zabrinutost. Uzimajući u obzir da je inflacija veoma niska (oko 2 odsto) i stabilna još od kraja 2013, dok je referentna kamatna stopa tokom prethodnog perioda smanjena i sada iznosi 4 odsto, kao i da je devizni kurs (naročito

kurs dinara u odnosu na evro) stabilan, izgleda da negativna percepcija ovih makroekonomskih indikatora nije bazirana na njihovim trenutnim vrednostima, već na osnovu istorijskih kretanja. Iako privrednici još uvek nisu u potpunosti svesni poboljšanja na ovom planu, najnoviji nalazi Ankete ukazuju na to da stepen razumevanja polako raste.

Smanjena je negativna percepcija pokazatelja vezanih za fiskalnu politiku, ali stope PDV-a i porezi i doprinosi na zarade i dalje predstavljaju značajne prepreke za poslovanje privrednika u Srbiji. Negativna percepcija poreza i doprinosa na zarade je gotovo identična kao prošle godine, ali znatno niža u odnosu na 2011. Porezi i doprinosi na zarade su i dalje visoko na listi najproblematičnijih makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja po mišljenju privrednika u Srbiji, i ovo stanovište je opravdano. Prema nalazima Svetske banke, iako je porez na prosečne zarade u Srbiji uporediv sa opterećenjem u drugim zemljama Evrope, porezi na zarade ispod proseka je visok. Srbija je šesta u Evropi po visini „poreskog klina“ na najniže zarade od 30 zemalja obuhvaćenih istraživanjem (u Srbiji

23

na poreze odlazi 33% prosečne bruto zarade). Negativna percepcija stope PDV-a je neznatno opala u ovogodišnjoj anketi. Međutim, kada se porede percepcije stope PDV-a zabeležene tokom

Grafikon 18. Percepcija uticaja makroekonomskih pokazatelja na konkurentnost privrede

prethodne tri godine, primetno je značajnije poboljšanje, jer je broj negativnih odgovora opao za 12 procentnih poena od 2014. godine.

24

Kojih budžetskih davanja bi se privrednici odrekli u cilju smanjenja poreza

Ispitanici se snažno protive smanjenju podsticajnih mera i transfera od kojih neposredno imaju koristi, a istovremeno su saglasni sa smanjenjima u oblastima u kojima transferi nemaju neposredan uticaj na njihovo poslovanje. Iako je situacija slična u poređenju sa prethodnom godinom, značajne promene se mogu zapaziti u poređenju sa 2011, kada je preko 50 odsto ispitanih privrednika podržavalo smanjenje davanja u četiri od šest oblasti. Ova promena može biti posledica pozitivnijeg mišljenja u pogledu delotvornosti vladinih mera, i/ili pozitivnije percepcije fiskalne situacije danas u poređenju sa 2011, usled čega ispitanici smatraju da u budžetu ima više prostora za finansiranje ovih mera. Jedina oblast u kojoj je podrška srpskih privrednika za smanjenje budžetskih davanja značajna i u 2016. jesu olakšice za strana ulaganja (gde 53 odsto ispitanih privrednika podržava smanjenje), dok se ispitanici snažno protive smanjenju ulaganja u infrastrukturu (samo 11 odsto želi smanjenje), uz manje protivljenje subvencijama energenata i

sirovina i subvencijama za cene proizvoda i usluga, koje je međutim i dalje značajno (gde 27, 29, i 28 odsto ispitanika, redom, želi smanjenje).

Siva ekonomija

Siva ekonomija je ponovo prepoznata kao jedna od pretnji privredi Srbije. Iako se čini da je negativna percepcija izbledela tokom prethodne tri godine, više od polovine intervjuisanih privrednika i dalje vidi sivu ekonomiju kao značajnu pretnju njihovom poslovanju. Imajući u vidu brojne razloge koji doprinose sivoj ekonomiji i njen negativan uticaj na državni budžet, Vlada Srbije je pripremila set mera kroz Strategiju za suzbijanje sive ekonomije, čiji je cilj smanjenje obima sive ekonomije sa trenutnih 30 odsto BDP-a na 26 odsto do 2020. Prvi korak u tom pravcu bilo je uspešno započinjanje reforme inspekcija.

6 Na osnovu rezultata studije Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme, FREN, USAID BEP, mart 2013.

Grafikon 19. Procenat ispitanika koji vide sivu ekonomiju kao pretnju za svoje poslovanje

25

Kojih budžetskih davanja bi se privrednici odrekli u cilju smanjenja poreza Pristup izvorima finansiranja

Negativni trend u pogledu korišćenja eksternih izvora finansiranja je dupliran u odnosu na 2011. godinu. Čak 68 odsto privrednika navodi da uopšte ne koristi eksterno finansiranje, što predstavlja povećanje u odnosu na 62 odsto godine 2015, i u odnosu na 31 odsto 2011. Poređenja radi, u srednje

razvijenim zemljama procenat firmi koje se ne zadužuju iznosi tek 30 odsto, dok je u razvijenim privredama taj procenat tek 15 odsto. Prosečni godišnji iznos zaduživanja srpskih privrednih subjekata takođe je prepolovljen i iznosi 30.000 evra 7 u poređenju sa 65.000 evra iz 2011.

Grafikon 20. Najčešći izvori finansiranja

7 5% modifikovana aritmetička sredina.

26

U tom pogledu, pristup izvorima finansiranja i dalje predstavlja jedan od najproblematičnijih činilaca za poslovanje u Srbiji, što potvrđuju podaci Izveštaja o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2016. Srbija je na 124. mestu od 138 zemalja po priuštivosti finansijskih usluga (tj. u kojoj meri privredni subjekti mogu da priušte finansijske usluge). Samo Grčka je u Evropi iza Srbije po priuštivosti finansijskih usluga.

Tražnja za kreditima se takođe smanjila. Godine 2016, 68 odsto ispitanika koji nisu pozajmili sredstva navelo je da nemaju potrebe za kreditima, u poređenju sa 59 odsto godine 2015, i jednako toliko 2013.

Što se tiče svrhe kredita, firme koje jesu uzele kredite u prethodnom periodu, navode da je svrha kredita prvenstveno bila investicija u opremu ili druga

sredstva za rad. Druga po redu svrha bankarskog kredita bilo je povećanje zaliha. Pozitivni aspekt u poređenju sa ranijim anketama je to da privredni subjekti, bez obzira na izvor finansiranja, više ne koriste pozajmljena sredstva prvenstveno za isplatu PDV-a i drugih poreza.

Najveći deo finansiranja dolazi iz sopstvenih sredstava. To je slučaj bez obzira na veličinu privrednog subjekta ili privrednu granu u kojoj posluje, kao i bez obzira na to da li je subjekat registrovan kao preduzeće ili preduzetnik. Čak 87 odsto ukupnog finansiranja privrednih subjekata u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava (isto kao 2015. i 2014. ali više nego 2012, kada je ova brojka iznosila 66 odsto), dok samo osam odsto potiče od banaka - manje nego prošle godine, kada je iznosilo 12 odsto, i značajno manje nego 24 odsto zabeleženih 2012. godine).

Grafikon 21. Glavna svrha pozajmice od banke

27

Grafikon 22. Izvori finansiranja isključujući sopstvena sredstva

85% ukupnih sredstava dolazi iz sopstvenih sredstava poslovnih entiteta u proseku, pa struktura preostalih 15% ukupnog finansiranja izgleda ovako.

Privredni subjekti se nerado zadužuju kod banaka. Glavni razlozi za to što se firme kojima je potrebno finansiranje nisu zaduživale su: 1) koristile su sopstvena sredstva umesto kredita; 2) proizvodi koje nude banke nisu odgovarajući za njihove potrebe ili profil rizika; 3) banke zahtevaju previše vremena odnosno novca. Upitno je da li bi se obim finansiranja posredstvom banaka povećao čak iako tražnja za finansiranjem počne da raste. Čini se da je za mikro i mala preduzeća potrebno proširiti lepezu finansijskih ustanova van bankarskog sektora.

Namenski krediti i dozvoljeni minus su najčešći vidovi finansiranja posredstvom banaka. Ukupno 33 odsto ispitanika koji se zadužuju koristi namenske kredite kao najčešći vid finansiranja, a na drugom mestu je dozvoljeni minus sa 17 odsto. Pozitivan činilac je to što se korišćenje dozvoljenog minusa smanjuje već tri godine za redom (sa 29 odsto godine 2014). Drugi bankarski i nebankarski proizvodi, uključujući akreditive, lizing i faktoring, koriste se izuzetno retko.

28

Grafikon 23. Korišćeni tipovi finansiranja

Nepokretnosti i mašine i oprema su najčešći oblik sredstava obezbeđenja. Tradicionalno, finansijske institucije kao sredstva obezbeđenja najčešće zahtevaju „zemljište i objekte“ (41 odsto) i „mašine i opremu, uključujući i drugu pokretnu imovinu firme“ (32,7 odsto). Procenat slučajeva u kojima je zahtevana zaloga na zemljištem i objektima smanjio se tokom protekle četiri godine. To su dobre vesti naročito za mikro-, mala i srednja preduzeća, jer se kapital ovih privatnih firmi najčešće sastoji od pokretne imovine a ne zemljišta ili objekata. Godine 2016, zemljište i objekti su činili najmanji deo zahtevanih sredstava obezbeđenja u južnoj i istočnoj Srbiji (30 odsto) a najveći u Vojvodini (50 odsto), što bi moglo da odražava kretanja u pogledu tržišta nepokretnosti u ovim regionima

(slab promet, cene i likvidnost). Još jedna dobra vest je to što, nakon prošlogodišnjeg povećanja, finansijske institucije sada ređe zahtevaju ličnu imovinu vlasnika kao sredstvo obezbeđenja, što ukazuje na to da poverioci posmatraju firmu kao posebnog privrednog subjekta odvojenog od ličnosti njegovog vlasnika. Sa druge strane, ove godine je broj zahteva za korišćenjem mašina kao sredstava obezbeđenja nastavio da opada, posle višegodišnjeg stabilnog rasta. To što se mašine i oprema u manjoj meri zahtevaju kao sredstva obezbeđenja može da ukazuje na manji obim zaduživanja preduzeća u cilju nabavke ove imovine, koja je često od presudnog značaja za povećanje proizvodnje i produktivnosti.

29

Grafikon 24. Zahtevana sredstva obezbeđenja

30

Rastu očekivanja od budućnosti

Na pitanje o očekivanjima za narednih 12 meseci, 30% više anketiranih odgovara da očekuju da povećaju broj zaposlenih. To je ujedno i najveće povećanje očekivanja vezanih za zapošljavanje od kako radimo USAID BEP Anketu 1.000 preduzeća. Iako se očekivanja do sada nisu uvek poklapala sa

Grafikon 25. Očekivanja za budućnost u pogledu profita i broja zaposlenih

1423

1615129

1115121096

3543

453744

44

5866

676167

63

513436

434448

311920

2624

31

201120122013201420152016

201120122013201420152016

Smanjenje Bezpromene Povećanje

Neto dobit / Profit

Broj zaposlenih

ostvarenim, treba naglasiti da je procenat ispitanika koji misle da će morati da otpuštaju radnike naredne godine manji nego ikada pre.Povećanje neto dobiti u narednih 12 meseci očekuje čak 48% ispitanika, što je povećanje za četiri procentna poena u odnosu na prošlu godinu.

31

Očekivanja privrede

Na pitanje kojim promenama se najviše nadaju u regulatornom okruženju, ispitanici daleko najviše glasova daju smanjenju poreza, doprinosa i taksi (njih 24%, za razliku od 2014. godine, kada se samo 17% ispitanika izjasnilo za ovu stavku), a, sa velikim zaostatkom, sledi efikasnija administracija i eUprava (7%).

Zaključci i preporuke

Nalazi ankete ukazuju na to da privreda oseća i prepoznaje pozitivan uticaj reformi, onda kada im se pristupi na disciplinovan i dosledan način (npr. inspekcije, građevinske dozvole, e-uprava). Međutim, ovakav pristup sprovođenju reformi, koji je zasnovan na sveobuhvatnoj analizi, opširnom javno-privatnom dijalogu, preciznom definisanju rešenja, javnosti u radu i korišćenju modernih tehnologija treba primeniti i u drugim oblastima. Na osnovu nalaza ovogodišnje ankete, naše preporuke namenjene državnim organima, privredi i drugim zainteresovanim licima obuhvataju:

• Dalja reforma javne uprave i uvodjenje E-rešenja. Iz perspektive preduzeća, ova reforma znači pojednostavljenje i smanjenje birokratije, uz uvođenje usluga elektronske uprave. Nalazi vezani za ove parametre su nešto bolji nego prošle godine, ali je potreban ozbiljniji fokus na rad javne uprave da bi poboljšanja bila osetna. Očigledno je da reformu javne uprave treba usmeriti na unapređenje procedura, uspostavljanje kulture okrenute ka uslugama koje uprava pruža građanima I privredi, i proširenje elektronskih usluga države.

• Nastaviti jačanje transparentnosti i predvidivosti poslovnog okruženja. U ovoj oblasti se vide značajan napredak u odnosu na 2011. godinu. Ipak, u poslednje dve godine primetna je stagnacija. Preduslovi za poboljšanje poslovnog okruženja podrazumevaju dostupnost informacija, korišćenje e-rešenja, konsultacije i diskusije sa privredom u svim fazama kreiranja regulative i zakonodavnog procesa, i institucionalizaciju platformi za javno-privatni dijalog o temama koje utiču na poslovanje privrede i njen rast. Ove godine, privrednici navode da nije došlo do bitnih poboljšanja kad je reč o vremenu i novcu potrebnom za suočavanje sa regulatornim pitanjima. Stoga bi bilo od pomoći kada bi državni organi unapredili svoje kapacitete za praćenje uticaja regulatornih reformi na privredu i građane I kreirali stalan sistem za prikupljanje “povratnih informacija” od privrede I njihovu analizu.

• Nastaviti sprovođenja mera usmerenih na suzbijanje sive ekonomije i sprovođenje reforma inspekcijskog nadzora. Vlada Republike Srbije usvojila je Nacionalni program za borbu protiv sive ekonomije I najavila da će naredne dve godine biti posvećene njenom smanjenju. Kako bi se u tome uspelo, neophodno je nastaviti dosledno sprovođenje reforme inspekcija, a naročito uvođenje e-inspektor sistema, pun prelazak svih inpektorata na nadzor zasnovan na proceni rizika I promene vezane za status inspektora, koje uključuju kontinuirano praćenje i vrednovanje njihovog rada. Ipak, inspekcijski nadzor nije jedini, niti dovoljan faktor u borbi protiv sive ekonomije. Ostale oblasti kojima bi trebalo posvetiti pažnju su: saradnja policije, tužilaštva i pravosuđa sa inspekcijama, kako bi sistem sankcija za one koji posluju “na crno” bio efikasniji; dalje unapređenje poreske administracije i poboljšanje likvidnosti privrede kroz restrukturiranje javnih preduzeća I podsticanje rasta privatnog sektora.

32

• Smanjiti ili ukinuti parafiskale namete i obezbediti predvidivost sistema uvođenja i određivanja neporeskih, parafiskalnih taksi i nameta. Ova preporuka je logična, imajući u vidu da su ovi nameti – zapravo, skriveni porezi – nepredvidivi i nepravični. Veliki broj slabo regulisanih neporeskih fiskalnih i parafiskalnih nameta, na centralnom i lokalnom nivou vlasti, predstavlja bitnu prepreku poslovanju preduzeća. Država bi trebalo da spreči ad hoc uvođenje nameta I taksi, i njihove neosnovane obračune. Umesto toga, treba uvesti javne I jasne načine propisivanja I obračuna legitimnih nameta I taksi.

• Kreirati regulatorni okvir za poslovanje nebankarskog finansijskog sektora u cilju poboljšanja pristupa malih i srednjih preduzeća izvorima finansiranja. Imajući u vidu smanjenje obima bankarskih kredita i činjenicu da banke nikada neće biti adekvatan izvor finansiranja mikro i malih preduzeća, važno je proširiti izbor i izvore finansiranja ovom brojnom I bitnom segmentu srpske privrede. Narodna banka Srbije je najavila usvajanje ovakvog zakona, i oformila internu Radnu grupu čiji je zadatak da pripremi propise kojima bi se unapredio pravni okvira u ovoj oblasti, uz podršku USAID BEP-a. Ovaj proces je potrebno ubrzati, kako bi se srpskim privrednicima obezbedila adekvatna finansijska sredstva koja su neophodna za investicije I rast.

• Restrukturirati državnu pomoć sektoru MMSP. Državnu pomoć privatnom sektoru bi trebalo restrukturirati tako da bude usmerena na premošćavanje postojećih jazova u finansiraju, te na preuzimanje rizika sa kojim se banke i nebankarske finansijske institucije suočavaju pri kreditiranju mikro i malih preduzeća. Takva pomoć može da obuhvata portfolio garantne šeme i sufinansiranje, Navedene mere podržava i Evropska Unija u poslednjem Izveštaju o napretku Evropske komisije,

koji upozorava da “pristupi izvorima finansiranja ostaju problematični i predstavljaju ključnu prepreku razvoju MMSP sektora” i preporučuje “unapređenje predvidivosti poslovnog okruženja i kreiranje garantnih šema za podršku MMSP, sa akcentom na smanjenje troškova pristupanja izvorima finansiranja.”

• Obezbediti efikasnost izvršnog postupka i smanjiti administrativna opterećenja. Ove mere su potrebne u cilju povećanja likvidnosti srpske privrede, jačanja poverenja u sudski sistem i smanjenja visokih kamatnih stopa i naknada, a podržava ih i skorašnji Izveštaj o napretu Evropske Komisije, koji navodi da su “uobičajeno vreme trajanja sudskog postupka i nagomilani slučajevi i dalje razlog za brigu”, kao i da je “dalji razvoj privatnog sektora narušen slabostima u vladavini prava”.

• Povećati znanje privrednika na temu upravljanja finansijama. Čini se da mnogi privrednici ne razumeju kako da zaduživanje organizuju tako da ga iskoriste za povećanje profita. Privrednici bi trebalo da nastoje da koriste što jeftinije i pogodnije izvore finansiranja svog poslovanja, imajući u vidu da su I dalje previše orijentisani na sopstvena sredstva i dozvoljeni minus. Privredna udruženja bi mogla da pružaju ovu vrstu usluge svojim članovima.

• Poboljšati i povećati ulaganja u infrastrukturu. Privreda ulaganje u infrastrukturu smatra najopravdanijim vidom javne potrošnje.

• Poboljšati informisanost javnosti o ostvarenim naprecima u poslovnom okruženju. Čini se da privrednici potcenjuju neka od ostvarenih poboljšanja poslovnog okruženja. Ovakve negativne percepcije privrednika mogu doprineti smanjenju investicija u privredi. Vlada bi trebalo da uloži dodatne napore da javnosti saopšte sve informacije o unapređenju poslovnog okruženja.

www.bep.rs