Yogananda Autobiografija jednog jogija

Download Yogananda Autobiografija jednog jogija

Post on 12-Aug-2015

131 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Autobiografija jednog jogija

TRANSCRIPT

<p>Svami Jogananda AUTOBIOGRAFIJA JEDNOG JOGIJANaslov originala: Autobiography of a Yogi by Paramhansa Yogananda Copyright 1946, by Paramhansa Yogananda Prevod: Milivoje Vukovi Lektura i korektura: Dojna Lapadat Ivan Anti} Izdava~: Samostalno izdanje Ivan Anti} Beograd, 2002. godine</p> <p>Detinjstvo i roditeljiJedna od odlika indijske kulture odvajkada je bila traganje za najvi{im istinama, kao i odnos izme|u u~enika i gurua, 1 koji prati to traganje. Moje traganje dovelo me je do hristolikog mudraca, za sva vremena isklesanog savr{enog `ivota. On je bio jedan od najve}ih u~itelja koji su istinsko bogatstvo Indije. U svakoj generaciji oni su se pojavljivali kao bedemi koji {tite zemlju od sudbine drevnog Egipta i Vavilona. Najranije moje uspomene zaokupljene su anahronizmima jedne od pro{lih inkarnacija - jasnim se}anjima na svoj pro{li `ivot kada sam bio jogi 2 okru`en snegovima Himalaja. Takav bljesak iz pro{losti omogu}io mi je, nekom tajanstvenom povezano{}u, pogled na moju budu}nost. Jo{ se se}am poni`enja u bespomo}nom, ranom detinjstvu. Svestan sam bio ogor~enja {to slobodno ne mogu ni da hodam niti da se izra`avam. Kada sam shvatio svoju telesnu nemo} u meni se uzburkalo more molitvi. Moj bogat ose}ajni `ivot mentalno se izra`avao re~ima brojnih jezika, pa sam se postepeno navikao da slu{am slogove svog bengalskog naroda. Varljiv je opseg de~jeg uma, koga odrasli smatraju ograni~enim samo na igra~ke i prsti}e nogu! Psihi~ko uzbu|enje i moje neposlu{no telo izazivali su u meni mnogobrojne napade plakanja. Se}am se kako je moja bol u porodici izazivala op{te zapepa{}enje. Navaljuje i gomila sre}nih uspomena, kao {to su maj~ina milovanja, prvi poku{aji re~enica i teturavih koraka. Takvi rani uspesi, koji se obi~no zaboravljaju, ipak predstavljaju osnovu samopouzdanja. Nije jedinstven slu~aj da uspomene dose`u tako daleko u pro{lost. Mnogobrojni jogiji su uspeli da ostanu neprekidno svesni ~ak i prilikom dramati~nih prelaza iz `ivota u smrt i obrnuto. Kada bi bili isklju~ivo telo, onda bi gubitak tela predstavljao kraj na{eg identiteta. Me|utim, ako su proroci hiljadama godina govorili istinu, onda smo u su{tini du{a, bestelesna i svuda prisutna. Premda neobi~na, pojava jasnih uspomena iz detinjstva nije retka pojava. Putuju}i, slu{ao sam u raznim zemljama o vrlo ranim se}anjima na detinjstvo mnogih istinoljubivih ljudi. Ro|en sam 5. januara 1893. godine u Gorakhpuru, koji se nalazi blizu Himalaja u severoisto~noj Indiji. Tamo sam proveo prvih sedam godina svog `ivota. Bilo nas je osmoro dece; ~etiri de~aka i tri devoj~ice. Ja, po1 2</p> <p>Poglavlje 1.</p> <p>Duhovni u~itelj, neko koga treba po{tovati. Onaj koji ve`ba jogu, jedinstvo, drevnu indijsku nauku meditacije o Bogu.</p> <p>imenu Mukunda Lal Go{ 3 bio sam ~etvrto dete i drugi od sinova. Otac i majka su mi poticali iz bengalske kaste k{atrija 4. Oboje su bili blagosloveni svetom prirodom. Njihova dostojanstvena i mirna ljubav nikada se nije izra`avala na frivolan na~in. Oko tog sredi{ta savr{enog roditeljskog sklada okretalo se osam mladih `ivota. Otac, Bhagabati ^aran Go{ je bio vrlo ozbiljan, ljubazan, a ponekad i strog. Iako smo ga voleli ne`no, ipak smo se dr`ali na odre|enoj po{tovanjem uslovljenoj distanci. Kao izvrstan matemati~ar i logi~ar, uglavnom se rukovodio intelektom. Majka je zato bila kraljica srca i u~ila nas je samo svojom ljubavlju. Nakon njene smrti, otac je ispoljavao ne{to malo vi{e svoje do tada skrivene ne`nosti. Tada sam zapa`ao da se njegov pogled ~esto preobra`ava u maj~in pogled. Kao deca, uz majku, rano smo sklopili prijateljstvo sa svetim spisima. Majka je promi{ljeno nalazila u Mahabharati i Ramajani 5 odgovaraju}e pri~e koje su ispunjavale zahteve discipline. U takvim prilikama uz podu~avanje je zajedno i{lo i ka`njavanje. U znak po{tovanja prema ocu, svako popodne prilikom njegovog povratka ku}i, majka bi nas lepo i pa`ljivo obla~ila da bismo mu iskazali dobrodo{licu. On je bio na polo`aju potpresednika u jednom od velikih indijskih preduze}a, na `eleznici Bengal - Nagpur. Njegov posao je zahtevao putovanja, pa smo tokom mog detinjstva `iveli u raznim gradovima. Majka je bila {irokogruda prema na{im potrebama, a i otac je bio dobrostivo raspolo`en, me|utim njegovo po{tovanje reda i zakona protezalo se i na ku}ni bud`et. Jednom je majka, hrane}i siromahe, tokom dve nedelje potro{ila vi{e od o~evog mese~nog prihoda. Otac joj je rekao: Sve {to od tebe tra`im je da svoju milostinju daje{ u razumnim granicama. Za majku je taj odmereni ukor bio bolan, pa je, ne rekav{i nam ni{ta o tom neslaganju, naru~ila ko~iju da se vrati svojoj ku}i. Zbogom! Vra}am se svojoj majci. Bio je to njen ultimatum! Zaprepa{}eni, po~eli smo da pla~emo. U taj ~as, sre}om je nai{ao ujak i posavetovao oca, bez sumnje drevnim savetom; na {ta je on izustio nekoliko pomirljivih primedbi, nakon kojih je majka radosno otkazala ko~iju. Jedini nesporazum, koji sam opazio kod mojih roditelja, na taj na~in se okon~ao. Me|utim, se}am se jednog specifi~nog razgovora. Majka je rekla: Molim te, daj mi deset rupija za nesre}nu `enu koja je upravo u{la u na{u ku}u. Otac je odgovorio: Za{to odmah deset, jedna je dovoljna. Kad su mi iznenada umrli otac, deda i baka, prvi put sam do`iveo siroma{tvo. Pre polaska u {kolu, doru~kovao bih samo jednu bananu, a {kola je bila udaljena deset milja. Kasnije, na univerzitetu, bio sam u takvoj oskudici da sam se obratio bogatom sudiji za mese~nu pomo} od jedne rupije. On je odbio, uz primedbu da je i jedna rupija veliki novac. Maj~ino srce, slede}i brzo logiku, mu odvrati: Kad se s takvom gor~inom se}a{ toga kako ti je uskra}ena ta jedna rupija, `eli{ li onda da ova `ena oseti bol zato {to joj nisi dao deset rupija, koji su joj hitno potrebni? Otac je odvratio: Uverila si me. Onda je pokretom pobe|enog mu`a otvorio svoj nov~anik i rekao: Evo nov~anice od deset rupija. Daj joj uz moje dobre `elje. Otac je imao sklonost da svaki nov predlog do~eka sa ne. Njegov stav prema toj `eni, koja je tako brzo osvojila majku, bio je zapravo samo po{tovanje na~ela dobrog rasu|ivanja. Uo~io sam da je uvek u svojim sudovima bio razuman, stalo`en i nepristrasan. Ako bih svoje mnogobrojne zahteve mogao da potkrepim dobrim razlozima (bar jednim ili dva), uvek bi mi omogu}avao da postignem `eljeni cilj - bilo da se radilo o prazni~nom izletu ili o novom motorciklu. Od nas dece, tra`io je strogu disciplinu, a njegov stav prema samome sebi bio je spartanski. Na primer, nikada nije odlazio u pozori{te, ve} je tra`io razonodu u duhovnim ve`bama i ~itanju Bhagavad gite. 6 Izbegavaju}i svaki luksuz, nosio je izno{en par cipela sve dok ne bi postale sasvim neupotrebljive. Ulaskom automobila u op{tu upotrebu, njegovi sinovi su ih kupovali, a on se za svoju svakodnevnu vo`nju zadovoljavao tramvajem. Nije ga zanimalo gomilanje novca radi sticanja mo}i. Jednom prilikom, kada se osnivala Gradska banka Kalkute, odbio je da postane njen deoni~ar, ne mare}i da se time okoristi. Samo je u slobodnom vremenu `eleo da izvr{i svoju gra|ansku du`nost. Nekoliko godina posle penzionisanja, do{ao je u Indiju knjigovo|a iz Engleske da pregleda knjige na @eleznici Bengal-Nagpur. Bio je zaprepa{}en kada je otkrio da nikada nije zahtevao da mu se plati prekovremeni rad. Izjavio je u preduze}u, da je obavljao posao za trojicu ljudi, pa mu dugujemo nadoknadu od 125.000 rupija (41.000 dolara). Moj otac je za to tako malo mario, da je zaboravio o tome da obavesti svoju porodicu. Mnogo godina kasnije o tome ga je pitao moj najmla|i brat Bi{nu, kada je na ra~unu u banci video veliki ulog.3 Ime sam promenio u Jogananda, kada sam 1914. u{ao u drevni red sanjasija. Moj guru mi je 1935. dodelio religiozno ime Paramahanse. 4 Druga po redu kasta, ratnika i vladara. 5 U ovim knjigama sabrano je sve blago indijske istorije, mitologije i filozofije. 6 Ova plemenita pesma na saskritu deo je epa Mahabharata, koji predstavlja indijsku Bibliju.</p> <p>2</p> <p>Otac je odgovorio: Za{to se odu{evljavati materijanim dobitkom? Kome je cilj duhovna uravnote`enost, ne raduje se kad dobija, niti je poti{ten kada gubi. On zna da je na svet do{ao bez nov~i}a, da }e i oti}i bez ijedne jedine rupije. Na samom po~etku svog bra~nog `ivota, moji roditelji su postali u~enici velikog u~itelja Lahrija Mahasaje iz Benaresa. To dru`enje je u~vrstilo o~evu, po prirodi asketsu }ud. Majka je jednom priznala mojoj najstarijoj sestri Romi ne{to neobi~no zna~ajno: Tvoj otac i ja spavamo kao mu` i `ena samo jedanput godi{nje u svrhu ra|anja dece. Prvi put je otac sreo Lahrija Mahasaju posredstvom slu`benika na `eleznici po imenu Abina{a Babu. U Gorakpuru, Abhina{a Babu me je podu~avao pri~aju}i mi pri~e o raznim indijskim svecima. Uvek je zavr{avao iskazuju}i po{tovanje vrhunskim vrlinama svog gurua. Jednog letnjeg popodneva, Abhina{ i ja sedeli smo u mom dvori{tu, kada mi je postavio pitanje koje je u meni probudilo radoznalost: Jesi li ikada ~uo pod kakvim je neobi~nim okolnostima tvoj otac postao u~enik Lahirija Mahasaje? Dao sam mu znak da nisam i nasme{io sam se o~ekuju}i da ~ujem. Pre mnogo godina, jo{ se tada nisi ni rodio, zamolio sam slu`benika kome sam bio podre|en - tvog oca - da mi odobri nedelju dana odsustva kako bih mogao da posetim svog u~itelja u Benaresu. Tvoj otac je ismejao tu moju nameru. Pitao me je: Zar ho}e{ da postane{ verski fanatik, ako `eli{ da napreduje{ posveti se svom kancelarijskom poslu. Kada sam se `alostan vra}ao s posla ku}i, na {umskom putu sam sreo tvog oca u zatvorenoj nosiljci. Otpustio je sluge i prevozno sredstvo i krenuo pe{ice sa mnom. U `elji da me ute{i, po~eo je da veli~a prednosti borbe za svetovni uspeh. Slu{ao sam ga nezainteresovano. Moje srce je ponavljalo; Lahiri Mahasajo, ne mogu da `ivim ako te ne vidim. Put nas je doveo do ivice tihog polja, gde su zakasneli sun~evi zraci pozla}ivali talasanje visoke divlje trave. Zastali smo dive}i se tome. Onda se u tom polju, na udaljenosti od samo nekoliko jardi, iznenada pojavio lik mog gurua! ^uli smo njegove re~i: Bhagabati, suvi{e si strog prema svom slu`beniku! Bili smo zaprepa{}eni, njegov glas je odjekivao u na{im u{ima. Nestao je podjednako tajanstveno, kao {to se i pojavio. Pao sam na kolena kli~u}i: Lahiri Mahasaja! Lahiri Mahasaja! Tvoj otac je, zbog zaprepa{}enja, ostao uko~en nekoliko trenutaka. Do{av{i sebi, rekao je: Ne samo da tebi, Abina{u, dajem odsustvo, nego i sebi ga dajem i sutra kre}em za Benares. Moram upoznati tog velikog Lahiria Mahasaju, koji se mo`e materijalizovati po svojoj volji, da bi te mogao podr`ati. Pove{}u svoju `enu i zamoli}u tvog u~itelja da nas oboje uvede na svoj duhovni put. Ho}e{ li nas odvesti k njemu? Rekoh mu, Naravno da ho}u. ^udesan odgovor na moju moltvu, potom povoljan i brz preokret situacije, ispunili su me rado{}u. Slede}e ve~eri seo sam s tvojim roditeljima na voz za Benares. Stigav{i sutradan u Benares iznajmili smo kola s konjem, njima smo prevalili veliku udaljenost, a potom nastavismo uskim ulicama pe{ice do usamljenog doma mog gurua. Po ulasku u njegov salon poklonili smo se pred u~iteljem, koji je sedeo u svom uobi~ajenom lotos polo`aju. Upro je svoje prodorne o~i u tvog oca, namignuo mu i prozborio: Bhagavati, isuvi{e si strog prema svom slu`beniku! To su bile iste re~i koje je izrekao pre dva dana u polju. Zatim je dodao: Radujem se {to si dozvolio Abhina{u da me poseti i {to ste ga ti i tvoja `ena dopratili. Na radost tvojih roditelja, uveo ih je u spiritualnu praksu krija joge. 7 Od onog dana kada nam se ukazala ona vizija, tvoj otac i ja, poput drugova u~enika, postali smo prisni prijatelji i to smo ostali sve do danas. Lahiri Mahasaja se posebno zanimao za tvoje ro|enje. Tvoj `ivot }e svakako biti ~vrsto povezan s njegovim, jer u~iteljev blagoslov nikada ne zaka`e. Lahiri Mahasaja je napustio ovaj svet ubrzo nakon {to sam ja u njega u{ao. U svim gradovima gde je otac po slu`benoj du`nosti bio preme{tan, njegova slika u kitnjastom okviru, ukra{avala je na{ porodi~ni oltar. Mnoga jutra i ve~eri zaticala su majku i mene kako meditiramo pred tim improvizovanim svetili{tem, stavljaju}i na njega cve}e umo~eno u mirisavu sandalovu pastu. Tamjanom, smirnom i zajedni~kom predano{}u obo`avali smo bo`anstvo koje je na{lo potpun izraz u Lahiriju Mahasaji. Neobi~no sna`no je uticala njegova slika na moj `ivot. Dok sam rastao, misao o u~itelju rasla je sa mnom. U meditaciji sam ~esto vi|ao kako njegova slika izlazi iz svog malog okvira, pa poprimaju}i `ivi lik seda pokraj mene. Kada bih poku{ao da dodirnem stopala njegovog sjajnog tela, izmenio bi se i opet postajao slika. Preobra`ajem detinjstva u de~a{tvo, posmatrao sam kako se Lahiri Mahasaja preobra`ava u mom duhu, pa se iz male slike u kolevci okvira pretvara u `ivo prosvetljuju}e prisustvo. U trenucima isku{enja i zbunjenosti ~esto sam mu se obra}ao, u sebi nalazio njegovu utehu i prepu{tao se njegovom vo|stvu.7</p> <p>Joga tehnika kojom se smiruje ~ulna buka. To omogu}ava da se bolje poistovetimo sa kosmi~kom sve{}u (vidi poglavlje 26).</p> <p>3</p> <p>U po~etku sam tugovao {to vi{e telesno nije `iv, ali kada sam po~eo da otkrivam njegovu tajanstvenu sveprisutnost, prestao sam da tugujem. Svojim u~enicima, koji su `arko `eleli da ga vide, pisao je ~esto ovako; Za{to dolazite da biste videli moje meso i kosti kad sam uvek u vidokrugu va{eg duhovnog vida (kutastha)? U svojoj osmoj godini bio sam blagosloven ~udesnim isceljenjem posredstvom fotografije Lahirija Mahasaje. Taj do`ivljaj je probudio moju ljubav. Dok sam bio na na{em porodi~nom imanju u I~apuru (Bengal), oboleo sam od azijske kolere. Lekari vi{e nisu mogli da mi pomognu. Luda od bola, pored moje postelje, majka je pokazivala iznad moje glave na sliku Lahirija Mahasaje, govore}i mi: Pokloni mu se u mislima! Znala je da sam previ{e slab da bih makar podigao ruku u znak pozdrava. Govorila je: Poka`e{ li svoju predanost i zbilja, u sebi klekne{ pred njim, bi}e{ spasen! Zure}i u sliku ugledao sam zaslepljuju}e svetlo koje je obavijalo moje telo i ~itavu prostoriju. Istog ~asa i{~ezli su mu~nina i ostali simptomi; bio sam ponovo zdrav. Osetio sam odmah dovoljno snage da se poklonim i dodirnem maj~ina stopala, pokazuju}i joj time koliko cenim njenu beskrajnu veru u gurua. Ona je pritiskivala svoju glavu na malu sliku. Izustila je: O, sveprisutni u~itelju, hvala ti {to je tvoja svetlost izle~ila mog sina! Shvatio sam da je i ona bila svedok zaslepljuju}eg svetla koje me je trenutno izle~ilo od kobne bolesti. Ta slika je jedna od najdragocenijih koje imam. Sam Lahiri Mahasaja je dao ocu, pa u sebi nosi svete vibracije. Ta slika je nastala na ~udan na~in. Pri~u o njenom nastanku ~uo sam od Kalija Kumara Roja koji je kao i otac bio u~enik Lahirija Mahasaje. Izgleda u~itelj nije voleo da se fotografi{e. Uprkos njegovom negodovanju, jednom su ga slikali sa u~enicima, me|u kojima je bio i Kali Kumar Roj. Fotograf se zaprepastio kada je na sredini plo~e, gde je trebalo da se na|e u~iteljev lik, mesto bilo prazno, dok su se likovi ostalih u~enika jasno ocrtavali. O toj pojavi se na{iroko raspravljalo. U~enik p...</p>