Sigmund Freud - Autobiografija

Download Sigmund Freud - Autobiografija

Post on 24-Nov-2015

75 views

Category:

Documents

13 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

frojd

TRANSCRIPT

  • Glavni urednik Predrag Uljarevi

    Urednici onja ivaljevi imo Eii

    Likovni urednik Ana Mati

    Prevod Vladeta Jeroti

    ISBN - 86 - 7420 - 043 - 8

  • trag u vremenu

    Sigmund Frojd autobiografija

    NOVA KNJIGA

    Bosanska rije Bosnisches Wort Wuppertal

    Tuzla

  • I

    Nekolicina meu saradnicima ove Autobiografije, u uvodu svoga priloga, stavljaju neke ozbiljne napomene u vezi s osobenou i tekoama preuzetog zadatka. Mislim da smem da kaem daje moj zadatak bio jo vie otean, jer sam izlaganja kakva se ov-de zahtevaju ve vie puta objavio, a iz prirode predmeta proizlazi da je u njima bilo vie rei o mojoj linoj ulozi nego to je to uobiajeno ili potrebno.

    Prvi prikaz razvoja i sadraja psihoanalize dao sam 1909. godine, u pet predavanja na Klark univerzitetu u Vorestru, Mas., na koji sam bio pozvan povodom dvadesetogodinjice osnivanja institucije.1

    Tek pre kratkog vremena popustio sam iskuenju da napiem lanak slinog sadraja za jedan ameriki zbornik, poto je ova publikacija, O poecima dvadesetog veka, priznala znaaj psihoanalize odvajanjem jednog posebnog poglavlja za nju.2

    1 Objavljeno na engleskom u Amerikom psiholokom urnalu, 1910. na nemakom, pod naslovom () psihoanalizi, kod F. Deuticke, Be. 7. izdanje. 1924 (sadrano u Vil i knjizi Sabranih dela).

    2 These eventful years. The twentieth Cenlury in the -king as told by ma of its makers. Two volumes. London and New York, The Encyclopaedia Britannica ompany. Moj lanak koji je preveo dr A. A. Bril (A. A. Brill), ini L X X I I I poglavlje druge knjige. (Na nemakom u Sabranim delima, knjiga X I I I , sirana 403.)

    5

  • Izmeu ta dva spisa pada i rasprava iz 1914. o Istoriji psihoanalitikog pokreta, koja donosi sve ono bitno to bih imao da saoptim na ovome me-stu.1 Poto ne bih smeo da sebi protivureim, niti bih hteo da se bez izmena ponavljam, moram pokuati da naem nov odnos ravnotee izmeu subjektivnog i objektivnog prikazivanja, izmeu biografskog i istorijskog interesovanja.

    * *

    Roen sam 6. maja 1856. u Frajburgu, u Moravskoj, jednom malom gradiu dananje ehoslovake. Moji su roditelji bili Jevreji i ja sam ostao Jevrejin. to se oevih predaka tie, mislim da znam da su dugo iveli na Rajni (u Kelnu), da su zbog proganjanja Jevreja, u etrnaestom ili petnaestom veku, pobegli na Istok i da su u toku devetnaestog veka poeli da se vraaju iz Litvanije, preko Galicije, u nemaku Austriju. Kao dete od etiri godine, dospeo sam u Be, gde sam zavrio sve kole. U gimnaziji, bio sam u toku sedam godina najbolji ak, imao sam povlaen poloaj i jedva su me ponekad propitivali. Iako smo iveli u skuenim prilikama, moj otac je zahtevao da ivotni poziv izaberem jedino prema svojim naklonostima. Nisam oseao neku naroitu ljubav prema poloaju i delatnosti lekara ni u onim mladim godinama, kao,

    3 Objavljeno u Psihoanalitikom godinjaku, VI knjiga (X knjiga Sabranih deki).

    6

  • uostalom, ni kasnije. Naprotiv, pokretala me je neka vrsta ei za znanjem, koja je, meutim, vie bila upravljena na odnose medu ljudima nego na objekte prirode i nisam bio spoznao vrednost posmatranja, kao glavnog sredstva za zadovoljavanje te ei za znanjem. Pri svemu tome, snano me je privuklo tada aktuelno Darvinovo uenje, jer je ono obeavalo izvanredno napredovanje u shvatanju sveta, i znam da sam, neposredno pre mature, odluio da se upiem na medicinu sluajui na jednom popularnom predavanju raspravu o Geteovom lepom eseju Priroda.

    Studije na Univerzitetu, koje sam zapoeo 1873, donele su mi najpre nekoliko osetnih razoaranja. Pre svega me je pogodilo to to se od mene oekivalo da se oseam manje vrednim a ne kao pripadnik toga naroda, jer sam Jevrejin. Ono prvo odbio sam najodlunije. Nisam nikada shvatio zato bi trebalo da se stidim svoga porekla, ili, kako je to poelo da se govori: svoje rase. Odrekao sam se, bez mnogo aljenja, uskraenog mi pripadnitva tome narodu. Mislio sam da za revnosnog saradnika, i bez ovakvog uvrivanja, mora da se nae neko mestace meu ljudima. Ali je za budunost znaajna posle-dica ovih prvih utisaka sa Univerziteta bila da sam se vrlo rano upoznao sa sudbinom oveka koji se nalazi u opoziciji i koji je iskljuen od kompaktne veine". Na ovaj nain bila je pripremljena izvesna nezavisnost u donoenju suda.

    Osim toga, u prvim godinama studija morao sam iskusiti da su mi osobenost i uskost mojih sklo-

    7

  • nosti onemoguile svaki uspeh u vie naunih predmeta, u koje sam bio utonuo s preteranom mladalakom revnou. Tako sam uvideo istinitost Mefisto-ve opomene:

    Uzalud ete nauno uokolo kruiti Svako naui samo ono to moe.

    U fiziolokoj laboratoriji Ernsta Brikea (Ernst Brcke) naao sam konano mir i puno zadovoljenje, kao i osobe koje sam mogao da potujem i da se na njih ugledam. Brike mi je dao zadatak iz histologije nervnog sistema, koji sam mogao da resim na njegovo zadovoljstvo i da nastavim samostalno. Sa kratkim prekidima, radio sam u ovome Institutu od 1876- 1882. i svi su smatrali da sam unapred odre^ den za budue slobodno mesto asistenta. Sami medicinski predmeti, sa izuzetkom psihijatrije, nisu me privlaili. Medicinu sam studirao prilino nemarno, tako da sam tek 1881. godine, dakle sa znatnim zakanjenjem, promovisan za doktora celokupne medicine.

    Preokret je doao 1882, kada je moj osobito uvaavani uitelj korigovao irokogrudu lakomislenost moga oca, opominjui me da, s obzirom na moju materijalnu situaciju, napustim teorijsku karijeru. Posluao sam njegov savet, napustio fizioloku laboratoriju i stupio kao kandidat u optu bolnicu. Tamo sam posle izvesnog vremena unapreen za sekundarnog lekara; radio sam na raznim odeljenjima, vi-

    8

  • e od pola godine kod Majnerta (Meynert), ije su me delo i linost jo kao studenta oarali.

    U izvesnom smislu, ja sam jo uvek ostao veran pravcu u radu od koga sam poao. Brike me je uputio na prouavanje kimene modine jedne od najniih vrsta riba (Ammocoetes-Petromyzon), a sada sam preao na centralni nervni sistem oveka, na ije je sloeno grananje upravo tada bacilo jasnu svetlost Fleksigovo otkrie o nejednovremenom razvoju mi-elinskih omotaa. I to to sam kao objekt istraivanja izabrao jedino i samo medulu oblongatu znailo je nastavljanje onoga sa ime sam zapoeo. Sasvim suprotno difuznosti mojih univerzitetskih studija u prvim godinama, razvio sam sada naklonost prema iskljuivom usredsreivanju rada na jedan predmet ili problem. Ova naklonost mi je ostala, i kasnije mi je donela prekor jednostranosti.

    Bio sam sada isto onako marljiv saradnik u Institutu za prouavanje anatomije mozga kao ranije u Fiziolokom. Tokom ovih bolnikih godina nastali su mali radovi o toku nervnih puteva i poreklu jedara u oblongati, koje je bio zapazio Edingen Jednoga dana predloio mi je Majnert, koji mi je stavio na raspolaganje laboratoriju, ak i onda kada nisam kod njega radio, da se konano posvetim anatomiji mozga, a on obeava da e mi ustupiti svoja predavanja, jer se osea suvie starim da bi mogao da radi po novim metodama. Odbio sam, uplaen teinom zadatka, a verovatno sam ve tada pogodio da mi genijalni ovek nipoto nije bio naklonjen.

    9

  • U praktinom pogledu, anatomija mozga nije bila nikakav napredak u poreenju sa fiziologijom. Vodio sam rauna o materijalnim zahtevima, time to sam otpoeo studije nervnih bolesti. Ova specijalna grana se tada u Beu malo negovala, materijal je bio rasturen po razliitim internim odeljenjima, nije bilo povoljne prilike za usavravanjem, ovek je morao da bude svoj sopstveni uitelj. ak i Not-nagel (Nothnagel), koji je, kratko vreme pre ovoga, bio izabran, zahvaljujui svojoj knjizi o modanoj lokalizaciji, nije izdvajao neuropatologiju od ostalih oblasti interne medicine. U daljini je blistalo veliko arkoovo (Charcot) ime, pa sam postavio sebi plan da steknem docenturu za nervne bolesti i tada odem u Pariz na dalje usavravanje.

    Tokom sledeih godina rada, u svojstvu sekundarnog lekara, objavio sam vie kazuistikih zapaanja o organskim bolestima nervnog sistema. Postepeno sam se dobro upoznao sa ovom oblau; bio sam jednom u stanju da tako precizno lokalizujem arite u oblongati da patoloki anatom nije imao ta da doda; bio sam prvi u Beu koji je jedan sluaj sa dijagnozom Polyneuritis acuta poslao na seciranje. Usled vesti o mojoj dijagnozi, potvrenoj autopsijom, poeli su da me trae ameriki lekari, kojima sam drao neku vrstu Pidin-ingli kursa sa bolesnicima moga odeljenja. O neurozama nisam nita znao. Kada sam jednom svojim sluaocima predstavio nekog neurotiara sa fiksiranim glavoboljama kao sluaj hroninog, cirkumskriptnog meningitisa,

    10

  • svi su se okrenuli od mene u opravdanoj kritikoj pobuni i moja prevremena nastavnika delatnost do-ivela je svoj kraj. Treba da primetim, kao za svoje izvinjenje, da je to bilo doba kada su i vei autoriteti u Beu imali obiaj da kod neurastenije postave dijagnozu modanog tumora.

    Poetkom 1885. godine dobio sam docenturu za neuropatologiju, na osnovu mojih histolokih i klinikih radova. Uskoro potom, zahvaljujui toplom zauzimanju Brikea, dodeljena mi je prilina stipendija za putovanja. U jesen te godine otputovao sam u Pariz.

    Stupio sam kao eleve" u Salpetrijeri, ali sam na poetku, kao jedan od mnogih doljaka, nailazio na malo panje. Jednoga dana uo sam kako se arko ali da se od rata nije vie javio nemaki prevodilac njegovih predavanja. Bilo bi mu drago kada bi neko preuzeo prevod na nemaki njegovih Novih predavanja. Pismenim putem ponudio sam se; znam jo da je pismo sadravalo jeziki obrt da imam samo Aphasie motrice", ali ne i Aphasie sensorielle du francais". Sarko me je primio, uveo i u svoje privatne odnose i od tada sam imao pun udeo u svemu to se na klinici deavalo.

    Dok ovo piem, primam bezbrojne rasprave i novinske lanke iz Francuske, koji svedoe o estokom opiranju da se prihvati psihoanaliza i esto postavljaju najnetanija tvrenja o mome odnosu prema francuskoj koli. Tako itam, na primer, da sam svoj boravak u Parizu iskoristio da se upoznam sa

    11

  • uenjem P. anea (P. Janet) i da sam onda pobegao sa svojim plenom. Zbog toga hou izrino da spomenem da se ime aneovo, za vreme moga boravka u Salpetrijeri, uopte nije pominjalo.

    Od svega to sam kod arkoa video, na mene su najvie uticala njegova poslednja istraivanja 0 histeriji, koja su delimino bila izvoena jo za vreme moga prisustva. Dakle, dokaz o istinitosti i zakonitosti histerinih fenomena (Introite et hic dii sunt"), esto javljanje histerije kod mukaraca, izazivanje histerinih oduzetosti i kontraktura hipno-tikom sugestijom, kao i rezultat istraivanja da ovi vetaki produkti pokazuju do u najsitnije detalje isti karakter kao i spontani, esto traumom izazvani sluajevi. Poneke od arkoovih demonstracija izazivale su kod mene, kao i kod ostalih gostiju, najpre iznenaenje i sklonost za protivurejem, koje smo pokuavali da potkrepimo jednom od priznatih teorija. On je uvek prijateljski i strpljivo, ali takoe i vrlo odluno, otklanjao ovakve sumnje; u jednoj ovakvoj diskusiji pala je re: Ca n'empeche d'exi-ster", koja mi se nezaboravno urezala u seanje.

    Danas je poznato da se nije odralo sve emu nas je tada uio arko. Poneto je postalo nesigurno, drugo oevidno nije izdralo probu vremena. Ali je, ipak, dovoljno od toga preostalo to se ceni kao trajna svojina nauke. Pre nego to sam napustio Pariz, dogovorio sam se sa uiteljem o planu jednog rada, koji bi se bavio poreenjem histerinih i organskih oduzetosti. Hteo sam da dokaem da se

    12

  • kod histerije oduzetosti i anestezije pojedinih delo-va tela tako ograniavaju kao to to odgovara optoj (ne anatomskoj) ovekovoj predstavi. On je bio sa time saglasan, ali je bilo oigledno da u osnovi nema nikakvu naroitu naklonost za dublje ulaenje u psihologiju neuroza. On je ipak u ovu oblast doao od patoloke anatomije.

    Pre nego to sam se vratio u Be, zadrao sam se nekoliko nedelja u Berlinu, da bih stekao neka znanja o optim bolestima dejeg uzrasta. Kasovic (Kassowitz), koji je u Beu vodio Institut za deje bolesti, obeao mi je da e mi urediti odeljenje za nervna oboljenja dece. U Berlinu sam naiao kod Ad. Baginskog (Ad. Baginsky) na prijateljski prijem i potporu. Sa Kasovicovog Instituta, tokom iduih godina, objavio sam vie veih radova o jednostranim i obostranim modanim oduzetostima kod dece. U vezi sa ovim mi je, kasnije, 1897, Notnagel (Nothnagel) poverio obraivanje odgovarajue materije u svom velikom Priruniku opte / specijalne terapije.

    U jesen 1886. smestio sam se u Beu kao lekar i oenio se devojkom koja je u jednom udaljenom gradu ekala na mene vie od etiri godine. Vraajui se unazad, mogu da kaem da je krivica moje ve-renice bila to nisam ve u onim mladim godinama postao slavan. Sporedno ali duboko interesovanje nagnalo me je da 1884. nabavim od Merka tada malo poznati alkaloid kokain, da bih prouavao njegovo fizioloko dejstvo. Usred ovog rada pojavila se

    13

  • mogunost da krenem na put i ponovo vidim svoju verenicu, od koje sam bio odvojen dve godine. Brzo sam okonao istraivanja o kokainu, predviajui u svojoj publikaciji da e se uskoro ukazati mogunosti dalje primene toga sredstva. Moga prijatelja, onog lekara L. Kenigtajna (L. Knigstein) nagovorio sam da ispita u kojoj se meri moe primeniti anestetino svojstvo kokaina na bolesne oi. Kada sam se vratio sa odsustva, uo sam da nije on, ve jedan drugi prijatelj, Karl Koler (Carl Koller), (sada u Njujorku), kome sam takoe govorio o kokainu, izvrio odlune opite na oima ivotinja i demonstrirao ih na oftalmolokom kongresu u Hajdelbergu. Koler zbog toga s pravom vai kao pronalaza ko-kainske lokalne anestezije, koja je postala tako znaajna za malu hirurgiju; zbog ovog mog tadanjeg propusta ipak nisam zamerio svojoj verenici.

    Vraam se opet svome nastanjivanju, u svojstvu nervnog lekara, u Beu 1886. Bila mije dunost da u Lekarskom drutvu podnesem izvetaj o onome to sam kod arkoa video i nauio. Naiao sam, meutim, na lo prijem. Merodavne linosti, kao to je bio i predsedavajui, intemista Bamberger, ocenili su kao neverovatno ono to sam ispriao. Majnert je zahtevao da sluajeve kakve sam opisao pronaem u Beu i prikaem Drutvu. Ovo sam i pokuao, ali lekari primarijusi, na ijim sam odeljenjima naao takve sluajeve, nisu mi dopustili da ih posmatram ili obradim. Jedan od njih, stari hirurg, direktno je uzviknuo: Ali, gospodine kolega, kako moete da

    14

  • govorite takve besmislice! Hysteron znai ipak uterus. Kako moe da bude neki mukarac histerian?" Uzalud sam prigovarao da mi je potrebno samo raspolaganje bolesnikom, a ne odobravanje moje dijagnoze. Najzad sam pronaao van bolnice sluaj klasine histerine hemianestezije kod jednog mukarca i prikazao ga u Lekarskom drutvu. Ovoga puta su mi pljeskali, ne pokazujui nikakvo dalje interesovanje za mene. Utisak da su veliki autoriteti odbili moju novost ostao mije nepokolebljiv; naao sam se u opoziciji sa tvrenjem o postojanju histerije kod mukaraca i sa sugestivnim izazivanjem histerinih oduzetosti. Kada mi je uskoro potom bio onemoguen pristup u laboratoriju za izuavanje mozga i kada vie nisam mogao da naem mesta, u toku semestra, za svoja predavanja, povukao sam se iz akademskog ivota i udruenja. Lekarsko drutvo nisam vie u svome veku posetio. Ako se htelo iveti od leenja nervnih bolesnika, oigledno im se mo...