Parahamsa Jogananda - Autobiografija Jednog Jogija

Download Parahamsa Jogananda - Autobiografija Jednog Jogija

Post on 06-Apr-2018

225 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 8/2/2019 Parahamsa Jogananda - Autobiografija Jednog Jogija

    1/193

    Svami JoganandaAUTOBIOGRAFIJA JEDNOG JOGIJANaslov originala:

    Autobiography of a Yogiby Paramhansa YoganandaCopyright 1946, by Paramhansa Yogananda

    Prevod:Milivoje Vukovi

    Lektura i korektura:Dojna Lapadat

    Ivan Anti}

    Izdava~:Samostalno izdanjeIvan Anti}

    Beograd, 2002. godine

    Poglavlje 1.Detinjstvo i roditeljiJedna od odlika indijske kulture odvajkada je bila traganje za najvi{im istinama, kao i odnos izme|u

    u~enika i gurua,1 koji prati to traganje. Moje traganje dovelo me je do hristolikog mudraca, za sva vremenaisklesanog savr{enog `ivota. On je bio jedan od najve}ih u~itelja koji su istinsko bogatstvo Indije. U svakojgeneraciji oni su se pojavljivali kao bedemi koji {tite zemlju od sudbine drevnog Egipta i Vavilona.

    Najranije moje uspomene zaokupljene su anahronizmima jedne od pro{lih inkarnacija - jasnim se}anjimana svoj pro{li `ivot kada sam bio jogi2 okru`en snegovima Himalaja. Takav bljesak iz pro{losti omogu}io mi je,nekom tajanstvenom povezano{}u, pogled na moju budu}nost.

    Jo{ se se}am poni`enja u bespomo}nom, ranom detinjstvu. Svestan sam bio ogor~enja {to slobodno nemogu ni da hodam niti da se izra`avam. Kada sam shvatio svoju telesnu nemo} u meni se uzburkalo moremolitvi. Moj bogat ose}ajni `ivot mentalno se izra`avao re~ima brojnih jezika, pa sam se postepeno navikao da

    slu{am slogove svog bengalskog naroda. Varljiv je opseg de~jeg uma, koga odrasli smatraju ograni~enim samona igra~ke i prsti}e nogu!

    Psihi~ko uzbu|enje i moje neposlu{no telo izazivali su u meni mnogobrojne napade plakanja. Se}am sekako je moja bol u porodici izazivala op{te zapepa{}enje. Navaljuje i gomila sre}nih uspomena, kao {to sumaj~ina milovanja, prvi poku{aji re~enica i teturavih koraka. Takvi rani uspesi, koji se obi~no zaboravljaju, ipakpredstavljaju osnovu samopouzdanja. Nije jedinstven slu~aj da uspomene dose`u tako daleko u pro{lost.Mnogobrojni jogiji su uspeli da ostanu neprekidno svesni ~ak i prilikom dramati~nih prelaza iz `ivota u smrti obrnuto. Kada bi bili isklju~ivo telo, onda bi gubitak tela predstavljao kraj na{eg identiteta. Me|utim, ako suproroci hiljadama godina govorili istinu, onda smo u su{tini du{a, bestelesna i svuda prisutna. Premda neobi~na,pojava jasnih uspomena iz detinjstva nije retka pojava. Putuju}i, slu{ao sam u raznim zemljama o vrlo ranimse}anjima na detinjstvo mnogih istinoljubivih ljudi.

    Ro|en sam 5. januara 1893. godine u Gorakhpuru, koji se nalazi blizu Himalaja u severoisto~noj Indiji.Tamo sam proveo prvih sedam godina svog `ivota. Bilo nas je osmoro dece; ~etiri de~aka i tri devoj~ice. Ja, po

    1 Duhovni u~itelj, neko koga treba po{tovati.2 Onaj koji ve`ba jogu, jedinstvo, drevnu indijsku nauku meditacije o Bogu.

  • 8/2/2019 Parahamsa Jogananda - Autobiografija Jednog Jogija

    2/193

    2

    imenu Mukunda Lal Go{3 bio sam ~etvrto dete i drugi od sinova. Otac i majka su mi poticali iz bengalske kastek{atrija4. Oboje su bili blagosloveni svetom prirodom. Njihova dostojanstvena i mirna ljubav nikada se nijeizra`avala na frivolan na~in. Oko tog sredi{ta savr{enog roditeljskog sklada okretalo se osam mladih `ivota.

    Otac, Bhagabati ^aran Go{ je bio vrlo ozbiljan, ljubazan, a ponekad i strog. Iako smo ga voleli ne`no,ipak smo se dr`ali na odre|enoj po{tovanjem uslovljenoj distanci. Kao izvrstan matemati~ar i logi~ar, uglavnomse rukovodio intelektom. Majka je zato bila kraljica srca i u~ila nas je samo svojom ljubavlju. Nakon njenesmrti, otac je ispoljavao ne{to malo vi{e svoje do tada skrivene ne`nosti. Tada sam zapa`ao da se njegov pogled

    ~esto preobra`ava u maj~in pogled.Kao deca, uz majku, rano smo sklopili prijateljstvo sa svetim spisima. Majka je promi{ljeno nalazila uMahabharati i Ramajani5 odgovaraju}e pri~e koje su ispunjavale zahteve discipline. U takvim prilikama uzpodu~avanje je zajedno i{lo i ka`njavanje.

    U znak po{tovanja prema ocu, svako popodne prilikom njegovog povratka ku}i, majka bi nas lepo ipa`ljivo obla~ila da bismo mu iskazali dobrodo{licu. On je bio na polo`aju potpresednika u jednom od velikihindijskih preduze}a, na `eleznici Bengal - Nagpur. Njegov posao je zahtevao putovanja, pa smo tokom mogdetinjstva `iveli u raznim gradovima. Majka je bila {irokogruda prema na{im potrebama, a i otac je biodobrostivo raspolo`en, me|utim njegovo po{tovanje reda i zakona protezalo se i na ku}ni bud`et. Jednom jemajka, hrane}i siromahe, tokom dve nedelje potro{ila vi{e od o~evog mese~nog prihoda.

    Otac joj je rekao: Sve {to od tebe tra`im je da svoju milostinju daje{ u razumnim granicama. Za

    majku je taj odmereni ukor bio bolan, pa je, ne rekav{i nam ni{ta o tom neslaganju, naru~ila ko~iju da se vratisvojoj ku}i.Zbogom! Vra}am se svojoj majci. Bio je to njen ultimatum! Zaprepa{}eni, po~eli smo da pla~emo. U

    taj ~as, sre}om je nai{ao ujak i posavetovao oca, bez sumnje drevnim savetom; na {ta je on izustio nekolikopomirljivih primedbi, nakon kojih je majka radosno otkazala ko~iju. Jedini nesporazum, koji sam opazio kodmojih roditelja, na taj na~in se okon~ao. Me|utim, se}am se jednog specifi~nog razgovora.

    Majka je rekla: Molim te, daj mi deset rupija za nesre}nu `enu koja je upravo u{la u na{u ku}u. Otacje odgovorio: Za{to odmah deset, jedna je dovoljna. Kad su mi iznenada umrli otac, deda i baka, prvi put samdo`iveo siroma{tvo. Pre polaska u {kolu, doru~kovao bih samo jednu bananu, a {kola je bila udaljena desetmilja. Kasnije, na univerzitetu, bio sam u takvoj oskudici da sam se obratio bogatom sudiji za mese~nu pomo}od jedne rupije. On je odbio, uz primedbu da je i jedna rupija veliki novac.

    Maj~ino srce, slede}i brzo logiku, mu odvrati: Kad se s takvom gor~inom se}a{ toga kako ti jeuskra}ena ta jedna rupija, `eli{ li onda da ova `ena oseti bol zato {to joj nisi dao deset rupija, koji su joj hitnopotrebni?

    Otac je odvratio: Uverila si me. Onda je pokretom pobe|enog mu`a otvorio svoj nov~anik i rekao:Evo nov~anice od deset rupija. Daj joj uz moje dobre `elje.

    Otac je imao sklonost da svaki nov predlog do~eka sa ne. Njegov stav prema toj `eni, koja je takobrzo osvojila majku, bio je zapravo samo po{tovanje na~ela dobrog rasu|ivanja. Uo~io sam da je uvek usvojim sudovima bio razuman, stalo`en i nepristrasan. Ako bih svoje mnogobrojne zahteve mogao da potkrepimdobrim razlozima (bar jednim ili dva), uvek bi mi omogu}avao da postignem `eljeni cilj - bilo da se radilo oprazni~nom izletu ili o novom motorciklu.

    Od nas dece, tra`io je strogu disciplinu, a njegov stav prema samome sebi bio je spartanski. Na primer,nikada nije odlazio u pozori{te, ve} je tra`io razonodu u duhovnim ve`bama i ~itanju Bhagavad gite. 6Izbegavaju}i svaki luksuz, nosio je izno{en par cipela sve dok ne bi postale sasvim neupotrebljive. Ulaskomautomobila u op{tu upotrebu, njegovi sinovi su ih kupovali, a on se za svoju svakodnevnu vo`nju zadovoljavaotramvajem. Nije ga zanimalo gomilanje novca radi sticanja mo}i. Jednom prilikom, kada se osnivala Gradskabanka Kalkute, odbio je da postane njen deoni~ar, ne mare}i da se time okoristi. Samo je u slobodnom vremenu`eleo da izvr{i svoju gra|ansku du`nost.

    Nekoliko godina posle penzionisanja, do{ao je u Indiju knjigovo|a iz Engleske da pregleda knjige na@eleznici Bengal-Nagpur. Bio je zaprepa{}en kada je otkrio da nikada nije zahtevao da mu se plati prekovremenirad. Izjavio je u preduze}u, da je obavljao posao za trojicu ljudi, pa mu dugujemo nadoknadu od 125.000rupija (41.000 dolara). Moj otac je za to tako malo mario, da je zaboravio o tome da obavesti svoju porodicu.Mnogo godina kasnije o tome ga je pitao moj najmla|i brat Bi{nu, kada je na ra~unu u banci video veliki ulog.

    3 Ime sam promenio u Jogananda, kada sam 1914. u{ao u drevni red sanjasija. Moj guru mi je 1935. dodelio religiozno imeParamahanse.4 Druga po redu kasta, ratnika i vladara.5 U ovim knjigama sabrano je sve blago indijske istorije, mitologije i filozofije.6 Ova plemenita pesma na saskritu deo je epa Mahabharata, koji predstavlja indijsku Bibliju.

  • 8/2/2019 Parahamsa Jogananda - Autobiografija Jednog Jogija

    3/193

    3

    Otac je odgovorio: Za{to se odu{evljavati materijanim dobitkom? Kome je cilj duhovna uravnote`enost,ne raduje se kad dobija, niti je poti{ten kada gubi. On zna da je na svet do{ao bez nov~i}a, da }e i oti}i bezijedne jedine rupije.

    Na samom po~etku svog bra~nog `ivota, moji roditelji su postali u~enici velikog u~itelja LahrijaMahasaje iz Benaresa. To dru`enje je u~vrstilo o~evu, po prirodi asketsu }ud. Majka je jednom priznala mojojnajstarijoj sestri Romi ne{to neobi~no zna~ajno: Tvoj otac i ja spavamo kao mu` i `ena samo jedanput godi{njeu svrhu ra|anja dece.

    Prvi put je otac sreo Lahrija Mahasaju posredstvom slu`benika na `eleznici po imenu Abina{a Babu. UGorakpuru, Abhina{a Babu me je podu~avao pri~aju}i mi pri~e o raznim indijskim svecima. Uvek je zavr{avaoiskazuju}i po{tovanje vrhunskim vrlinama svog gurua.

    Jednog letnjeg popodneva, Abhina{ i ja sedeli smo u mom dvori{tu, kada mi je postavio pitanje koje jeu meni probudilo radoznalost: Jesi li ikada ~uo pod kakvim je neobi~nim okolnostima tvoj otac postao u~enikLahirija Mahasaje? Dao sam mu znak da nisam i nasme{io sam se o~ekuju}i da ~ujem.

    Pre mnogo godina, jo{ se tada nisi ni rodio, zamolio sam slu`benika kome sam bio podre|en - tvogoca - da mi odobri nedelju dana odsustva kako bih mogao da posetim svog u~itelja u Benaresu. Tvoj otac jeismejao tu moju nameru.

    Pitao me je: Zar ho}e{ da postane{ verski fanatik, ako `eli{ da napreduje{ posveti se svomkancelarijskom poslu. Kada sam se `alostan vra}ao s posla ku}i, na {umskom putu sam sreo tvog oca u

    zatvorenoj nosiljci. Otpustio je sluge i prevozno sredstvo i krenuo pe{ice sa mnom. U `elji da me ute{i, po~eoje da veli~a prednosti borbe za svetovni uspeh. Slu{ao