Jogananda Autobiografija Jednog Jogija

Download Jogananda Autobiografija Jednog Jogija

Post on 03-Jan-2016

389 views

Category:

Documents

23 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Autobiografija Jednog Jogija

TRANSCRIPT

  • Svami JoganandaAUTOBIOGRAFIJA JEDNOG JOGIJA

    Naslov originala:Autobiography of a Yogiby Paramhansa Yogananda

    Copyright 1946, by Paramhansa Yogananda

    Poglavlje 1.Detinjstvo i roditelji

    Jedna od odlika indijske kulture odvajkada je bila traganje za najvi{imistinama, kao i odnos izme|u u~enika i gurua,1 koji prati to traganje. Mojetraganje dovelo me je do hristolikog mudraca, za sva vremena isklesanogsavr{enog `ivota. On je bio jedan od najve}ih u~itelja koji su istinsko bogatstvoIndije. U svakoj generaciji oni su se pojavljivali kao bedemi koji {tite zemlju odsudbine drevnog Egipta i Vavilona.

    1 Duhovni u~itelj, neko koga treba po{tovati.

  • 2Najranije moje uspomene zaokupljene su anahronizmima jedne od pro{lihinkarnacija - jasnim se}anjima na svoj pro{li `ivot kada sam bio jogi2 okru`ensnegovima Himalaja. Takav bljesak iz pro{losti omogu}io mi je, nekomtajanstvenom povezano{}u, pogled na moju budu}nost.

    Jo{ se se}am poni`enja u bespomo}nom, ranom detinjstvu. Svestan sambio ogor~enja {to slobodno ne mogu ni da hodam niti da se izra`avam. Kadasam shvatio svoju telesnu nemo} u meni se uzburkalo more molitvi. Moj bogatose}ajni `ivot mentalno se izra`avao re~ima brojnih jezika, pa sam se postepenonavikao da slu{am slogove svog bengalskog naroda. Varljiv je opseg de~jeg uma,koga odrasli smatraju ograni~enim samo na igra~ke i prsti}e nogu!

    Psihi~ko uzbu|enje i moje neposlu{no telo izazivali su u menimnogobrojne napade plakanja. Se}am se kako je moja bol u porodici izazivalaop{te zapepa{}enje. Navaljuje i gomila sre}nih uspomena, kao {to su maj~inamilovanja, prvi poku{aji re~enica i teturavih koraka. Takvi rani uspesi, koji seobi~no zaboravljaju, ipak predstavljaju osnovu samopouzdanja. Nije jedinstvenslu~aj da uspomene dose`u tako daleko u pro{lost. Mnogobrojni jogiji su uspelida ostanu neprekidno svesni ~ak i prilikom dramati~nih prelaza iz `ivota usmrt i obrnuto. Kada bi bili isklju~ivo telo, onda bi gubitak tela predstavljaokraj na{eg identiteta. Me|utim, ako su proroci hiljadama godina govorili istinu,onda smo u su{tini du{a, bestelesna i svuda prisutna. Premda neobi~na, pojavajasnih uspomena iz detinjstva nije retka pojava. Putuju}i, slu{ao sam u raznimzemljama o vrlo ranim se}anjima na detinjstvo mnogih istinoljubivih ljudi.

    Ro|en sam 5. januara 1893. godine u Gorakhpuru, koji se nalazi blizuHimalaja u severoisto~noj Indiji. Tamo sam proveo prvih sedam godina svog`ivota. Bilo nas je osmoro dece; ~etiri de~aka i tri devoj~ice. Ja, po imenuMukunda Lal Go{3 bio sam ~etvrto dete i drugi od sinova. Otac i majka su mipoticali iz bengalske kaste k{atrija4. Oboje su bili blagosloveni svetom prirodom.Njihova dostojanstvena i mirna ljubav nikada se nije izra`avala na frivolanna~in. Oko tog sredi{ta savr{enog roditeljskog sklada okretalo se osam mladih`ivota.

    Otac, Bhagabati ^aran Go{ je bio vrlo ozbiljan, ljubazan, a ponekad istrog. Iako smo ga voleli ne`no, ipak smo se dr`ali na odre|enoj po{tovanjemuslovljenoj distanci. Kao izvrstan matemati~ar i logi~ar, uglavnom se rukovodiointelektom. Majka je zato bila kraljica srca i u~ila nas je samo svojom ljubavlju.Nakon njene smrti, otac je ispoljavao ne{to malo vi{e svoje do tada skrivenene`nosti. Tada sam zapa`ao da se njegov pogled ~esto preobra`ava u maj~inpogled.

    Kao deca, uz majku, rano smo sklopili prijateljstvo sa svetim spisima.Majka je promi{ljeno nalazila u Mahabharati i Ramajani5 odgovaraju}e pri~ekoje su ispunjavale zahteve discipline. U takvim prilikama uz podu~avanje jezajedno i{lo i ka`njavanje.

    U znak po{tovanja prema ocu, svako popodne prilikom njegovog povratkaku}i, majka bi nas lepo i pa`ljivo obla~ila da bismo mu iskazali dobrodo{licu.On je bio na polo`aju potpresednika u jednom od velikih indijskih preduze}a,na `eleznici Bengal - Nagpur. Njegov posao je zahtevao putovanja, pa smotokom mog detinjstva `iveli u raznim gradovima. Majka je bila {irokogruda

    2 Onaj koji ve`ba jogu, jedinstvo, drevnu indijsku nauku meditacije o Bogu.3 Ime sam promenio u Jogananda, kada sam 1914. u{ao u drevni red sanjasija. Moj guru mi je1935. dodelio religiozno ime Paramahanse.4 Druga po redu kasta, ratnika i vladara.5 U ovim knjigama sabrano je sve blago indijske istorije, mitologije i filozofije.

  • 3prema na{im potrebama, a i otac je bio dobrostivo raspolo`en, me|utim njegovopo{tovanje reda i zakona protezalo se i na ku}ni bud`et. Jednom je majka,hrane}i siromahe, tokom dve nedelje potro{ila vi{e od o~evog mese~nog prihoda.

    Otac joj je rekao: Sve {to od tebe tra`im je da svoju milostinju daje{ urazumnim granicama. Za majku je taj odmereni ukor bio bolan, pa je, nerekav{i nam ni{ta o tom neslaganju, naru~ila ko~iju da se vrati svojoj ku}i.

    Zbogom! Vra}am se svojoj majci. Bio je to njen ultimatum!Zaprepa{}eni, po~eli smo da pla~emo. U taj ~as, sre}om je nai{ao ujak iposavetovao oca, bez sumnje drevnim savetom; na {ta je on izustio nekolikopomirljivih primedbi, nakon kojih je majka radosno otkazala ko~iju. Jedininesporazum, koji sam opazio kod mojih roditelja, na taj na~in se okon~ao.Me|utim, se}am se jednog specifi~nog razgovora.

    Majka je rekla: Molim te, daj mi deset rupija za nesre}nu `enu koja jeupravo u{la u na{u ku}u. Otac je odgovorio: Za{to odmah deset, jedna jedovoljna. Kad su mi iznenada umrli otac, deda i baka, prvi put sam do`iveosiroma{tvo. Pre polaska u {kolu, doru~kovao bih samo jednu bananu, a {kola jebila udaljena deset milja. Kasnije, na univerzitetu, bio sam u takvoj oskudici dasam se obratio bogatom sudiji za mese~nu pomo} od jedne rupije. On je odbio,uz primedbu da je i jedna rupija veliki novac.

    Maj~ino srce, slede}i brzo logiku, mu odvrati: Kad se s takvomgor~inom se}a{ toga kako ti je uskra}ena ta jedna rupija, `eli{ li onda da ova`ena oseti bol zato {to joj nisi dao deset rupija, koji su joj hitno potrebni?

    Otac je odvratio: Uverila si me. Onda je pokretom pobe|enog mu`aotvorio svoj nov~anik i rekao: Evo nov~anice od deset rupija. Daj joj uz mojedobre `elje.

    Otac je imao sklonost da svaki nov predlog do~eka sa ne. Njegov stavprema toj `eni, koja je tako brzo osvojila majku, bio je zapravo samopo{tovanje na~ela dobrog rasu|ivanja. Uo~io sam da je uvek u svojimsudovima bio razuman, stalo`en i nepristrasan. Ako bih svoje mnogobrojnezahteve mogao da potkrepim dobrim razlozima (bar jednim ili dva), uvek bi miomogu}avao da postignem `eljeni cilj - bilo da se radilo o prazni~nom izletu ilio novom motorciklu.

    Od nas dece, tra`io je strogu disciplinu, a njegov stav prema samomesebi bio je spartanski. Na primer, nikada nije odlazio u pozori{te, ve} je tra`iorazonodu u duhovnim ve`bama i ~itanju Bhagavad gite.6 Izbegavaju}i svakiluksuz, nosio je izno{en par cipela sve dok ne bi postale sasvim neupotrebljive.Ulaskom automobila u op{tu upotrebu, njegovi sinovi su ih kupovali, a on seza svoju svakodnevnu vo`nju zadovoljavao tramvajem. Nije ga zanimalogomilanje novca radi sticanja mo}i. Jednom prilikom, kada se osnivala Gradskabanka Kalkute, odbio je da postane njen deoni~ar, ne mare}i da se timeokoristi. Samo je u slobodnom vremenu `eleo da izvr{i svoju gra|ansku du`nost.

    Nekoliko godina posle penzionisanja, do{ao je u Indiju knjigovo|a izEngleske da pregleda knjige na @eleznici Bengal-Nagpur. Bio je zaprepa{}enkada je otkrio da nikada nije zahtevao da mu se plati prekovremeni rad.Izjavio je u preduze}u, da je obavljao posao za trojicu ljudi, pa mu dugujemonadoknadu od 125.000 rupija (41.000 dolara). Moj otac je za to tako malomario, da je zaboravio o tome da obavesti svoju porodicu. Mnogo godinakasnije o tome ga je pitao moj najmla|i brat Bi{nu, kada je na ra~unu u bancivideo veliki ulog.

    6 Ova plemenita pesma na saskritu deo je epa Mahabharata, koji predstavlja indijsku Bibliju.

  • 4Otac je odgovorio: Za{to se odu{evljavati materijanim dobitkom? Komeje cilj duhovna uravnote`enost, ne raduje se kad dobija, niti je poti{ten kadagubi. On zna da je na svet do{ao bez nov~i}a, da }e i oti}i bez ijedne jedinerupije.

    Na samom po~etku svog bra~nog `ivota, moji roditelji su postali u~enicivelikog u~itelja Lahrija Mahasaje iz Benaresa. To dru`enje je u~vrstilo o~evu, poprirodi asketsku }ud. Majka je jednom priznala mojoj najstarijoj sestri Romine{to neobi~no zna~ajno: Tvoj otac i ja spavamo kao mu` i `ena samojedanput godi{nje u svrhu ra|anja dece.

    Prvi put je otac sreo Lahrija Mahasaju posredstvom slu`benika na`eleznici po imenu Abina{a Babu. U Gorakpuru, Abhina{a Babu me jepodu~avao pri~aju}i mi pri~e o raznim indijskim svecima. Uvek je zavr{avaoiskazuju}i po{tovanje vrhunskim vrlinama svog gurua.

    Jednog letnjeg popodneva, Abhina{ i ja sedeli smo u mom dvori{tu, kadami je postavio pitanje koje je u meni probudilo radoznalost: Jesi li ikada ~uopod kakvim je neobi~nim okolnostima tvoj otac postao u~enik LahirijaMahasaje? Dao sam mu znak da nisam i nasme{io sam se o~ekuju}i da ~ujem.

    Pre mnogo godina, jo{ se tada nisi ni rodio, zamolio sam slu`benikakome sam bio podre|en - tvog oca - da mi odobri nedelju dana odsustva kakobih mogao da posetim svog u~itelja u Benaresu. Tvoj otac je ismejao tu mojunameru.

    Pitao me je: Zar ho}e{ da postane{ verski fanatik, ako `eli{ danapreduje{ posveti se svom kancelarijskom poslu. Kada sam se `alostan vra}aos posla ku}i, na {umskom putu sam sreo tvog oca u zatvorenoj nosiljci.Otpustio je sluge i prevozno sredstvo i krenuo pe{ice sa mnom. U `elji dame ute{i, po~eo je da veli~a prednosti borbe za svetovni uspeh. Slu{ao sam ganezainteresovano. Moje srce je ponavljalo; Lahiri Mahasajo, ne mogu da `ivimako te ne vidim. Put nas je doveo do ivice tihog polja, gde su zakasnelisun~evi zraci pozla}ivali talasanje visoke divlje trave. Zastali smo dive}i se tome.Onda se u tom polju, na udaljenosti od samo nekoliko jardi, iznenada pojaviolik mog gurua!

    ^uli smo njegove re~i: Bhagabati, suvi{e si strog prema svomslu`beniku! Bili smo zaprepa{}eni, njegov glas je odjekivao u na{im u{ima.Nestao je podjednako tajanstveno, kao {to se i pojavio. Pao sam na kolenakli~u}i:

    Lahiri Mahasaja! Lahiri Mahasaja! Tvoj otac je, zbog zaprepa{}enja,ostao uko~en nekoliko trenutaka. Do{av{i sebi, rekao je: Ne samo da tebi,Abina{u, dajem odsustvo, nego i sebi ga dajem i sutra kre}em za Benares.Moram upoznati tog velikog Lahiria Mahasaju, koji se mo`e materijalizovati posvojoj volji, da bi te mogao podr`ati. Pove{}u svoju `enu i zamoli}u tvogu~itelja da nas oboje uvede na svoj duhovni put. Ho}e{ li nas odvesti knjemu?

    Rekoh mu, Naravno da ho}u. ^udesan odgovor na moju moltvu, potompovoljan i brz preokret situacije, ispunili su me rado{}u.

    Slede}e ve~eri seo sam s tvojim roditeljima na voz za Benares. Stigav{isutradan u Benares iznajmili smo kola s konjem, njima smo prevalili velikuudaljenost, a potom nastavismo uskim ulicama pe{ice do usamljenog doma moggurua. Po ulasku u njegov salon poklonili smo se pred u~iteljem, koji je sedeou svom uobi~ajenom lotos polo`aju. Upro je svoje prodorne o~i u tvog oca,namignuo mu i prozborio: Bhagavati, isuvi{e si strog prema svom slu`beniku!To su bile iste re~i koje je izrekao pre dva dana u polju. Zatim je dodao:

  • 5Radujem se {to si dozvolio Abhina{u da me poseti i {to ste ga ti i tvoja `enadopratili.

    Na radost tvojih roditelja, uveo ih je u spiritualnu praksu krija joge.7 Odonog dana kada nam se ukazala ona vizija, tvoj otac i ja, poput drugovau~enika, postali smo prisni prijatelji i to smo ostali sve do danas. LahiriMahasaja se posebno zanimao za tvoje ro|enje. Tvoj `ivot }e svakako biti~vrsto povezan s njegovim, jer u~iteljev blagoslov nikada ne zaka`e.

    Lahiri Mahasaja je napustio ovaj svet ubrzo nakon {to sam ja u njegau{ao. U svim gradovima gde je otac po slu`benoj du`nosti bio preme{tan,njegova slika u kitnjastom okviru, ukra{avala je na{ porodi~ni oltar. Mnoga jutrai ve~eri zaticala su majku i mene kako meditiramo pred tim improvizovanimsvetili{tem, stavljaju}i na njega cve}e umo~eno u mirisavu sandalovu pastu.Tamjanom, smirnom i zajedni~kom predano{}u obo`avali smo bo`anstvo koje jena{lo potpun izraz u Lahiriju Mahasaji. Neobi~no sna`no je uticala njegova slikana moj `ivot. Dok sam rastao, misao o u~itelju rasla je sa mnom. U meditacijisam ~esto vi|ao kako njegova slika izlazi iz svog malog okvira, pa poprimaju}i`ivi lik seda pokraj mene. Kada bih poku{ao da dodirnem stopala njegovogsjajnog tela, izmenio bi se i opet postajao slika. Preobra`ajem detinjstva ude~a{tvo, posmatrao sam kako se Lahiri Mahasaja preobra`ava u mom duhu, pase iz male slike u kolevci okvira pretvara u `ivo prosvetljuju}e prisustvo. Utrenucima isku{enja i zbunjenosti ~esto sam mu se obra}ao, u sebi nalazionjegovu utehu i prepu{tao se njegovom vo|stvu.

    U po~etku sam tugovao {to vi{e telesno nije `iv, ali kada sam po~eo daotkrivam njegovu tajanstvenu sveprisutnost, prestao sam da tugujem. Svojimu~enicima, koji su `arko `eleli da ga vide, pisao je ~esto ovako; Za{to dolaziteda biste videli moje meso i kosti kad sam uvek u vidokrugu va{eg duhovnogvida (kutastha)?

    U svojoj osmoj godini bio sam blagosloven ~udesnim isceljenjemposredstvom fotografije Lahirija Mahasaje. Taj do`ivljaj je probudio moju ljubav.Dok sam bio na na{em porodi~nom imanju u I~apuru (Bengal), oboleo sam odazijske kolere. Lekari vi{e nisu mogli da mi pomognu. Luda od bola, poredmoje postelje, majka je pokazivala iznad moje glave na sliku Lahirija Mahasaje,govore}i mi:

    Pokloni mu se u mislima! Znala je da sam previ{e slab da bih makarpodigao ruku u znak pozdrava.

    Govorila je: Poka`e{ li svoju predanost i zbilja, u sebi klekne{ prednjim, bi}e{ spasen! Zure}i u sliku ugledao sam zaslepljuju}e svetlo koje jeobavijalo moje telo i ~itavu prostoriju. Istog ~asa i{~ezli su mu~nina i ostalisimptomi; bio sam ponovo zdrav. Osetio sam odmah dovoljno snage da sepoklonim i dodirnem maj~ina stopala, pokazuju}i joj time koliko cenim njenubeskrajnu veru u gurua. Ona je pritiskivala svoju glavu na malu sliku.

    Izustila je: O, sveprisutni u~itelju, hvala ti {to je tvoja svetlost izle~ilamog sina! Shvatio sam da je i ona bila svedok zaslepljuju}eg svetla koje me jetrenutno izle~ilo od kobne bolesti. Ta slika je jedna od najdragocenijih kojeimam. Sam Lahiri Mahasaja je dao ocu, pa u sebi nosi svete vibracije. Ta slikaje nastala na ~udan na~in. Pri~u o njenom nastanku ~uo sam od Kalija KumaraRoja koji je kao i otac bio u~enik Lahirija Mahasaje.

    Izgleda u~itelj nije voleo da se fotografi{e. Uprkos njegovom negodovanju,jednom su ga slikali sa u~enicima, me|u kojima je bio i Kali Kumar Roj.

    7 Joga tehnika kojom se smiruje ~ulna buka. To omogu}ava da se bolje poistovetimo sakosmi~kom sve{}u (vidi poglavlje 26).

  • 6Fotograf se zaprepastio kada je na sredini plo~e, gde je trebalo da se na|eu~iteljev lik, mesto bilo prazno, dok su se likovi ostalih u~enika jasno ocrtavali.O toj pojavi se na{iroko raspravljalo.

    U~enik po imenu Ganga Dhar Babu, koji je bio stru~njak zafotografisanje, hvalio se da njemu lik ne}e mo}i da i{~ezne. Slede}eg jutra...