spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje

5/22/2018 Spoljnotrgovinsko i Devizno Poslovanje

1/13

Spoljnotrgovinsko I devizno poslovanje

Tema:Devizni sistem I devizna politika

SADRZAJ:

1.Uvod

2.Devizni sistem

3.Devizna politika

4.Pojam I vrste deviza

5.Vrste medjunarodnih placanja

.Devizni kurs

!.Devizno trziste

".#akljucak

1.


2/13

UVOD

$konomska aktivnost svako% drustva cini osnovu nje%ovo% postojanja I

razvoja.&d nje zavisi razvoj I prosperitet drustva.Privredu kao izraz

ekonomske aktivnosti jedne zemlje'cini ekonomska aktivnost mnostva

pojedinaca'koji su medjuso(no povezani I medjuzavisni.

Izucavanje ekonomske aktivnosti drustva'odnosno privrede'spada u

domen ekonomskih nauka.

$konomsi odnosi sa inostranstvom predstavljaju vrlo znacajan deoekonomske aktivnosti svake zemlje.$konomski odnosi na

medjunarodnom planu I izmedju zemalja predmet su re%ulisanja I

usmeravanja'odnosno ekonomsko)politicke aktivnosti medjunarodnih

institucija'asocijacija I drzava.

*avremena ekonomska teorija I praksa'medjunarodnim ekonomskim

odnosima pridaju pose(nu paznju I znacaj.U osnovi to%a stoje ekonomski

interesi drzava I njihovih ekonomija.#ato je veoma (itno za svaku drzavu

da ima do(ro razradjen I de+inisan devizni sistem I deviznu politiku.,roz

ovaj rad saznacemo nesto vise o samoj deviznoj politici I deviznom

sistemu.

2.


3/13

DEVIZI SISTE!

Uspostavljanje ekonomskih odnosa jedne zemlje sa

inostranstvom'izmedju ostalo%'podrazumeva postojanje od%ovarajucih

novcanih transakcija izmedju nje I dru%ih zemalja koje podrazumevaju

medjuso(no placanje ro(a'uslu%a'kamata'osi%uranja'medjuso(no

kreditiranje-

ovcana placanja su nuzan pratilac svake ekonomske aktivnosti izmedju

zemalja'pose(no izvoza I uvoza ro(a I uslu%a./aj sistem placanja (itno se

razlikuje u odnosu na sistem koji postoji izmedju privrednih su(jekata

unutar %ranica jedne zemlje.

&snovne razlike izmedju domace% I inostrano% sistema placanja jesu u

tome sto se prvi vrsi domacom valutom'novac ne prelazi drzavnu %ranicu

I drzava ima punu autonomnost kod uredjenja svo% sistema unutrasnje%

platno% prometa.

,od inostranih placanja'placanje se vrsi inostranim sredstvima

placanja'novac najcesce prelazi drzavnu %ranicu I drzava u toj o(lasti

mora postovati odredjena pravila koja postoje u medjunarodnom sistemu

placanja.

*kup svih novcanih primanja I davanja jedne zemlje prema inostranstvu

predstavlja njen inostrani platni promet'koji se najcesce izrazava

inostranim sredstvima placanja0dolarima'evrima'+untama'+rancima.

Uredjenje io(avljanje to% platno% prometa podleze u%ovornim

o(avezama koje je konkretna zemlja preuzela u odnosima sa dru%im

zemljama I medjunarodnm institucijama I asocijacijama'koje postoje u toj

o(lasti.

Devizni sistem predstavlja deo privredno% sistema kojim se'zakonima I

dru%im pravilnim propisima're%ulisu novcani tokovi zemlje sainostranstvom.jime se trajnije re%ulis

)nacin placanja o(aveza prema inostranstvu I nacin naplate potrazivanja

iz inostranstva

)nacin raspola%anja devizamaod strane privrednih su(jekata I %radjana

)devizni promet preko %ranice0nacin iznosenja deviza iz jedne zemlje I

nacin unosenja deviza u zemlju

)devizni kurs

)nacin konverzacije domace valute u inostranu I o(rnuto

)devizne rezerve'devizna kontrola-


4/13

3.

Devizni sistem re%ulise celinu +inansijskih odnosa zemlje sa

inostranstvom koji nastaju kao posledica njenih ro(nih tokkova sa dru%im

zemljama I dru%ih o(lika njenih medjunarodnih ekonomskihodnosa.esenja u deviznom sistemu izrazavaju opste karakteristike

privredno% sistemapose(no nacin +unkcionisanja I or%anizaciju

privredno% zivota.&n u osnovi sadrzi autonomne I u%ovorne

elemnente.utonomni elementi daju mo%ucnost drzavi da nezavisno od

dru%ih drzavauredjuje o(last svo% devizno% sistema'na nacin kako

tonajvise od%ovaranjenim ekonomskim I dru%im ciljevima.

U%ovornim elementima devizno% sistema olaksava se medjunarodni

platni promet I omo%ucuje medjunarodna ekonomska saradnja.

DEVIZA "O#ITI$A

Devizna politika predstavlja aktivnost drzave koja se odnosi na

medjunarodna placanja'kretanje deviza'devizni kurs'devizne reserve I

dru%a pitanja u vezi sa devizama.,ao I svaka dru%a politika I devizna

politika ima svoje ciljeve'instrumente I mere.Utvrdjivanje I sprovodjenje

devizne politike najcesce se prepusta centralnoj (anci'koja kao vrhovna

monetarna vlast kreira I sprovodi tu politiku.azlozi za to nalaze se u

cinjenici da devizna politika cini jedinstvo sa monetarnom politikom'koju

takodje' kreira I sprovodi centralna (anka.Dakle radi se o dve politike

deviznoj I monetarnoj koje u praksi cine jedinstvo.&ne o(ez(edjuju

normalno +unkcionisanje ro(nih tokova na domacem trzistu I u

ekonomskim odnosima zemlje sa inostranstvom.Pored to%a'tekuca

ekonomska sta(ilnost svake zemlje u velikoj meri zavisi od kvalitete

devizne I monetarne politike.&na se najcesce izrazava sta(ilnoscu cene

izrazenih u domacoj valuti na domacem trzistu I sta(ilnoscu odnosadomace prema inostranim valutama.

edjunarodni promet ro(a I uslu%a'na jednoj'I deviza' na dru%oj strain'su

nerazdvojno povezancine lice I nalicje jedno% te isto% procesa'jer svaki

ro(in promet izmedju privrednih su(jekata iz razlicitih zemalja uzrokuje

devizna placanja.#ato su devizni sistem I devizna politika vazni delovi

medjunarodnih ekonomskih odnosa I sastavni delovi privredno%

sisteme'odnosno ekonomske politike.Iz tih odnosa proizilazi da devizna

politika mora (iti uskladjena sa celinom ekonomske politike'odnosno daizrazava I (ude u +unkciji ostvarivanja njenih osnovnih ciljeva.


5/13

4.

U tom kontekstu tre(a posmatrati I ciljevedevizne politike'koji se mo%u

odnositi na sta(ilnost odnosa izmedju domace I stranih

valut'o(ez(edjenje potre(no% nivoa likvidnosti zemlje prema

inostranstvu'stvaranje deviznih rezervi I njihovu upotre(u Isl.&stvarivanje tih ciljeva u tesnoj je vezi sa stanjem opste ekonomske

sta(ilnosti u zemlji'o(imom spoljnotr%ovinske razmene zemlje'stanjem

njeno% spoljnotr%ovinsko% I platno% (ilansa.

"OJA! I VRSTE DEVIZA

#a razliku od unutrasnje% platno% prometa u kome se koristi domaca

valuta'u platnom 6prometu sa inostranstvom svaka zemlja se koristi

inostranim sredstvima placanja.U odnosima sa inostranstvom zemlja

stice'trosi'placa svoje +inansijske o(aveze I naplacuje svoja potrazivanja u

inostranim sredstvima placanja./a sredstva su devize.jih mozemo

de+inisati kao7kratkorocna novcana potrazivanja prema inostranstvu

izrazena u stranom novcu7'(ez o(zira po kom osnovu su nastala I na koji

nacin senjome

raspolaze0cekovima'menicama'uputnicama'nalozima..&ne su pravo na

odredjeni deo inostrane novcane mase odnosno inostrano% ziralno%

novca.

Do deviza se moze doci na vise nacina

)izvozom ro(a I uslu%a na inostrano trziste

)pozajmicama od dru%ih drzava'njihovih (anaka I privrednih

su(jekata'medjunarodnih +inansijskih I dru%ih institucija

)kupovinom na deviznim (erzama I na dru%e nacine.

,od kupovine deviza na medjunarodnom trzistu njihopva cena se

+ormira pod uticajem ponude I traznje'dakle na isti nacin kao I za svaku

dru%u ro(u.

U medjunarodnim ekonomskim odnosimaplacanja se vrse u devizama I to

u%lavnom na (ez%otovinski nacin izdavanjem od%ovarajucih

nalo%a.$+ektivni strani novac0valuta'retko se koristi za ta placanja z(o%

teskoca tehnicke prirode koje nastaju prilikom takvo% nacina

placanja0(rojanje novca'pakovanje'transport'o(ez(edjenje posiljke Idr-


6/13

5.

U praksi medjunarodnih ekonomskih odnosa I medjunarodnih placanja

postoje vise vrsta deviza.Pri tom se najcesce susrecemo sa podelomdeviza na

) konverti(ilne I

) nekonverti(ilne.

,onverti(ilne su one devize koje se mo%u (ez o%ranicenja I pose(nih

+ormalnosti promeniti u neku dru%u devizu.azlikujemo dve vrste

konverti(ilnosti

) unutrasnju I

) spoljasnju.

Unutrasnja konverti(ilnost postoji onda kada domaci resident moze da za

zakonsko sredstvo placanja0domaci novackupi devize u cilju izvrsavanja

neke svoje o(aveze u inostranstvu.

*poljna konverti(ilnost znaci pravo nerezidenta da konvertuje imovinu u

novcu zemlje koja %a je emitovala u (ilo koji dru%i novac po sopstvenom

iz(oru'a da pri tom ne pretrpi +akticke %u(itke.

U sistemu zlatno% standarda koji je vazio u medjunarodnim valutnim

odnosima sve do sredine ovo%a veka0u merici sve do

18!1.%odine'postojala je zlatna konverta(ilnost)mo%ucnost zamene

deviza za zlato.Pri tom tre(a imati u vidu da je zlato +akticki vrsilo

+unkciju svetsko% novca'jert su sve konverti(ilne devize (ile zamenjivane

za zlato'a cena zlata na medjunarodnom trzistu (ila je stro%o

kontrolisana.Danas to vise nije slucaj'jer se medjudevizni odnosi na

medjunarodnom devoznom trzistu +ormiraju na dru%e nacine'I po dru%im

kriterijumima.&ni najcesce izrazavaju ekonomsku sna%u svake zemlje

pose(no'kojom se meri I sna%a njene valute u odnosima sa valutama

dru%ih zemalja.

Devize jos mo%u (itiu

)cvrste I meke ) prve ne menjaju svoju vrednost)najcesce su

konverti(ilne'a kod dru%ih je to cesto slucaj'

)prometne I terminske 9 prvima se moze raspola%ati odmah po sticanju'a

dru%ima tek posle odredjeno% roka ili dospeca termina'

)klirinske ili slo(odne 9 prve vaze samo za klirinske racune I na njih se

mo%u prenositi'a dru%e se mo%u slo(odno prenositi na sve racune (ezo%ranicenja 'zatim


7/13

)jake'sla(e'turisticke'iseljenicke'sao(racajne'ro(ne-

.

VRSTE !EDJUARODI% "#A&AJA

edjunarodna placanja podrazumevaju izmirenje +inansijskih o(aveza

jedne drzave)njenih privrednih su(jekata I %radjana'prema

inostranstvu.&na su neodvojiva od naplate potrazivanja tih su(jekata iz

inostranstva'pa I tu aktivnost smatramo delom medjunarodnih placanja.

Dakle' sastavni delovi medjunarodnih placanja su izmirenje o(aveza

prema inostranstvu I naplata potrazivanja iz inostranstva./ako shvacena

medjunarodna placanja'posmatrana na nivou jedne zemlje'cine njen platni

promet sa inostranstvom.

Praksa medjunarodnih placanja poznaje cetiri nacina na koje se ono vrsi

)slo(odno devizno placanje'

)klirinsko placanje'

)konpenzacije'

)trans+eri.

Slobodna devizna placanja podrazumevaju da privredni su(jekti

slo(odno raspolazu svojim deviznim sredstvima'stecenim izvozom ili na

dru%e nacine./a sredstva oni koriste za placanje svojih o(aveza prema

inostranstvuPredpostavka takvom sistemu placanja jested a se radi o

konverti(ilnim devizama koje su lako I (ez o%ranicenja zamenljive jedna

za dru%u./ehnika takvo% sistema placanja zasniva se na tome sto

poslovne (anke I centralna (anka imaju u inostranstvu svoje ziro

racune 'na kojima drze svoja devizna sredstva placanja I sredstva svojih

komitenata.

Klirinska placanja zasnivaju se na sistemu medjuso(nih pre(ijanja

potrazivanja I du%ovanja koja nastaju kao rezultat medjunarodnihekonomskih odnosa izmedju dve ili vise zemalja.#emlje koje praktikuju

ovakav nacin medjuso(nih placanjato cine na (azi pose(nih (ilateralnih

ili multilateralnih u%ovora o medjuso(nim placanjima.azlozi prihvatanja

takvo% nacina placanja najcesce su nekonverti(ilnostvaluta tih zemalja I

njihovi platno(ilansni pro(lemi.Izmedju zemalja sa klirinskim nacinom

placanja o(icno se zakljucuje %odisnji u%ovor o spoljnotr%ovinskoj

razmeni kojim se re%ulise o(im te razmene'njena struktura I nacin

placanja./ehnicki'ovaj nacin placanja +unkcionise tako sto zemlje koje su

zakljucile medjuso(ni u%ovor o klirinskom nacinu placanja'otvaraju kod


8/13

svojih centralnih (anaka pose(ne z(irne racune preko kojih idu sva

placanja izmedju privrednih I drzavnih su(jekata tih zemalja.

!.

Kompenzacijae su pose(na vrsta medjunarodnih placanja izrazavajunizak nivo razvoja spoljne tr%ovine I primenjuju se u pose(nim uslovima

medjunarodne razmene ro(a.jihova sustina je u tome sto se izmedju

drzava'ili njihovih privrednih su(jekata vrsi razmena ro(e za

ro(u0trampa.Pri tom se izmedju njih ne vrsi devizno placanje' vec se

samo neka od deviza koristi za o(racun vrednosti ro(e koja je predmet

razmene0kompenzacije.&vakav nacin razmene ro(a I njihovo%

placanj'drzava primenjuje onda kada postoji krupni poremecaji u

njihovom platnom I spoljnotr%ovinskom (ilansu'kada dolazi do

neocekivanih I na%lih promena devizno% kursa'kada postoji neizvesnost uredovnoj naplatipotrazivanja'u uslovima popremecaja na domacem trzistu

I u domacem monetarnom sistemu sa posledicama na spoljnu tr%ovinu I

medjunarodna placanja.

Transferipredstavljaju pose(nu vrstu placanja koja nisu u direktnoj vezi

sa spoljnotr%ovinskom razmenom'ali su deo medjunarodnih ekonomskih

odnosa.jima se oznacava prijem vrednosti jedne drzave iz

inostranstva0od dru%ih drzava'medjunarodnihor%anizacija I

pojedinaca'(ez nadoknade u od%ovarajucoj protivvrednosti./rans+eri ili

jednostrana placanja mo%u imati razlicite o(like kao nprekonomska

pomoc'humanitarna pomoc'doznake radnika zaposlenih u inostranstvu

clanovima njihovih porodica u zemlji'clanarine raznim or%anizacijama I

institucijama'trans+eri po osnovuo (razovanja0stipendije'nauke I kulture.

&va placanja mo%u (iti privatna I javna'odnosno mo%u imati privatni I

javni karakter.Privatna placanja namenjena su %radjanima I najcesce

dolaze od %radjana I njihovih udruzenja iz inostranstva'dok se javna

placanja odnose na pomoc drzavii njenim institucijama koju ona promaod

dru%ih drzava I medjunarodnih institucija.

DEVIZI $URS

Devizni kurs jeste znacajan element devizno% sistema I instrument

devizne politike.je%ov znacaj proizilazi iz cinjenice da se placanje

unutar %ranica zemlje vrse u domacoj valuti'a u odnosima sa


9/13

inostranstvom se koriste devizna sredstva'pa on u tim odnosima sluzi kao

instrument I mera odnosa0paritetaizmedju domace I inostranih valuta.

".

Devizni kurs mozemo najjednostavnije de+inisati kao cenu inostranevalute izrazene u domacem novcu.Pri tom tre(a imati u vidu da su

inostrane valute ro(a kao I svaka dru%a ro(a'I da one svoju vrednost

izrazavaju u domacoj valuti.&n se +ormira pod uticajem trzista'pre

sve%a'ponude I traznje inostranih valuta na domacem trzistu'ali I pod

dejstvom mera ekonomske politike.jime se izrazava odnos domacvih I

stranih cena'odnosno cena na domacem I inostranom trzistu.&n sinteticki

izrazava razlike u nivou produktivnosti rada'kvalitetu

ekonomije'konkurentskoj sposo(nosti privrede konkretne zemlje I dru%ih

zemalja'ali I dru%e cinioce politicko% I ekonomsko% karaktera umedjunarodnim odnosima.

U praksi postoje dva nacina +ormiranja devizno% kursa'odnosno dve vrste

deviznih kurseva u zavisnosti od nacina njihovo% +ormiranja'I to

) +iksni'

) plivajuci devizni kurs.

Fiksni devizni kurs odredjuje centralna (anka na taj nacin sto

administrativnim putem utvrdjuje0+iksiracene inostranih valuta izrazene

u domacem novcu.Primena ovo kursa je u praksi uslovljena pro(lemima

unutrasnje ekonomske sta(ilnosti jedne zemlje I I njenim pro(lemima u

platnom (ilansu.:iksiranjemdevizno% kursa doprinosi se smirivanju

in+lacije I uravnotezenju odnosa izmedju ponude I traznje na domacem

trzistu I to u kracem vremenskom periodu.a dru%oj strain'+iksiranjem

devizno% kursa utice se na konkurentsku sposo(nost privrede na

medjunarodnom trzistu I na taj nacin utice na kratkorocno resavanje ili

u(lazavanje otvorenih pro(lema u platnom (ilansu zemlje./ako utvrdjeni

kurs vazi duzem ili kracememenskom periodu u kome centralna (anka

otkupljuje i prodaje devize primenjujuci taj kurs.

Plivajuci devizni kurs je karakteristican za trzisne privrede u kojima

devize imaju status ro(e kao I svaka dru%a ro(a.&n se +ormira slo(odno

na deviznom trzistu u zavisnosti od odnosa ponude I traznje

deviza.*o(zirom da ti odnosi podlezu stalnim promenama to se vrse ceste

promene devizno% kursa'pa otuda potice naziv plivajuci'odnosno

+luktuirajuci devizni kurs.&n moze imati o(lik ravnotezno% kursa'ako se

+ormira na nivou uravnotezeno% odnosa ponude I traznje na deviznom

trzistu.edjutim'ako je ponuda deviza manja od traznje'to ce uslovitiporast cena deviza izrazenih u domacem novcu'I o(rnutopovecanje


10/13

ponude deviza iznad nivoa njihove traznje uslovice pad njihove vrednosti

izrazene u domacem novcu.

8.

DEVIZO TRZISTE

Devizno trziste predstavlja izrazajni o(lik +inansijsko% trzista na kome

dolazi do or%anizovano% susretanja ponude I traznje deviza.&no je

svojstveno onim privredama I privrednim sistemima koji se zasnivaju na

trzisnom nacinu privredjivanja I koji su otvoreni prema svetskoj

privredi.U takvim uslovima'privredni su(jekti0izvozniciprodate

proizvode I uslu%e u inostranstvu naplacuju u devizama ostvarujuci na taj

nacin devizni priliv zemlje.Pretvaranje to% dela devizno% priliva udomacu valutu privredni su(jekti vrse posredstvom svojih poslovnih

(anaka na deviznom trzistu'prodajuci devize'a dru%oj strain'uvoznicima

su potre(ne devize da (i mo%li da plate uvezenu ro(u I uslu%e iz

inostranstva.ajcesce oni nemaju sopstvene devize'pa se pojavljuju na

deviznom trzistu na kome kupuju devize placajuci ih domacim novcem.

Devizno trziste se moze javiti u o(liku

)deviznih (erzi)kao pose(nih trzisnih institucija koje imaju svoje redovne

ucesnike I na kojima se kupoprodaja deviza vrsi po pose(nim pravilima;

)kao mehanizam stalno% kontaktiranja kupaca I prodavaca deviza uz

koriscenje savremenih sredstava komuniciranja I savremenih sredstava

prenosa deviza sa jedno% na dru%e racune.

U tim o(licima devizno trziste je re%ulisano pose(nim propisima I pod

kontrolom je monetarnih vlasti.U neor%anizovanom o(liku ono se javlja

kaocrno,sivotrziste.a njemu se odnosi izmedju ponude I traznje

deviza I njihova razmena vrse mimo kontrole I aktivnosti u toj oblasti

monetarnih vlasti.Prodaja I kupovina deviza na takvom trzistu vrsi se

preko ulicnih dilera I pracena je (rojnim spekulativnimradnjama.Postojanje takvo% trzista ne ide u prilo% sta(ilnosti domace

valute'naprotiv'na njemu dolazi do (rzo% o(ezvredjivanja domace%

novca.

a deviznom trzistu dolazi do kupoprodaje deviza'odnosno do

suceljavanja ponude I traznje za njima.,ao rezultat tih odnosa imamo

+ormiranje devizno% kursa kao cene inostranih valuta izrazene udomacem

novcu.


11/13

masu sto moze uticati na povecanje in+lacije.:ormiranje devizno% kursa

preko devizno% trzista odvija se pod (udnim okom centralne (anke I uz

njeno aktivno ucesce.

16.

#,=>Uedna od tih (itnih %rana je I spoljnotr%ovinsko I

devizno poslovanje.*amim tim' do(ro koordinirana devizna politika I

devizni sistem neosporno uticu na kvalitet zivota'svako% od nas'I u

celini'I kao pojedinca.


12/13

11.

=I/$/U

1.7*poljnotr%ovinsko I devizno poslovanje7VP*'ovanovic iodra%

4.7edjunarodno poslovno +inansiranje7'$konomski +ak.'?eo%rad'2664.

Pro+.dr Predra% >ovanovic)@avrilovic

5.7$konomska politika7'$konomski +akultet'is'188".

Pro+.dr ilorad ?ozic

.AAA.carnet.hr0%oo%l.com


13/13

12.

spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje

Documents