1

INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

TRAVNIK

Seminarski rad:Ekološko pravo

TEMA:AKCIONARSKO DRUŠTVO

Mentor:Prof.dr.Rajko Kasagić Kandidat:Irma Letić

Travnik,april 2011

2

SADRŽAJ:

Uvod.........................................................................................................................................3

Kratak historijat i suština akcionarstva......................................................................................4

Akcionarsko društvo-pojam.......................................................................................................6

Osnivanje akcionarskog društva................................................................................................7

Otvoreno i zatvoreno društvo.....................................................................................................8

Akcije i druge hartije od vrijednosti...........................................................................................9

Dividende i druge isplate akcionarima......................................................................................10

Organi akcionarskog društva....................................................................................................11

Zaključak...................................................................................................................................15

Literatura...................................................................................................................................16

3

UVOD

Akcionarsko društvo ili dioničarsko društvo je trgovačko društvo sa osnovnim kapitalom

podjeljenim na izvjestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko društvo je pravno lice

koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom. Pratečom savremenih

akcionarskih društava smatra se Banka svetog Đorđa (it. Banco di San Giorgio), osnovana

1407. godine u Đenovi.Akcionarsko društvo može biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa.

Ako je preduzeće otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzeće ima obavezu

da javno prikazuje finansijske izveštaje. Vlasnici preduzeća su akcionari.

Organizacija akcionarskog društva je u velikoj mjeri propisana zakonima, a u pojedinostima

njihovim statutima.

Kupoprodaja akcija se vrši na tržištu kapitala:

1. na primarnom tržištu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; učesnici na ovom

tržištu su akcionarska društva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici

(najčešće su to banke - investicione i poslovne);

2. na sekundarnom tržištu (berza akcija; eng. stock exchange, it. bursa) se kupuju i prodaju

već izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;

3. na trećim tržištima posluju brokerske firme koje ne žele da plaćaju proviziju regularnim

berzama; ova tržišta nisu javna i čine ih grupe preduzeća koja su manje više međusobno

nzavisna.Akcionarska društva u nazivu preduzeća imaju sufiks "a.d.

4

KRATAK HISTORIJAT I SUŠTINA AKCIONARSTVA

Razvoj akcionarstva počeo je veoma spontano, razvojem tržišta, tako da su prve emisije

„akcija“ nastale polovinom XVI vijeka. Do tada su skupe trgovačke ekspedicije bile

rezervisane samo za one imućne. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja

kredita, emitovali su potvrde (preteče akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovođenje skupih

putovanja. Tako su kupci „potvrda“, preteče današnjih akcionara, postali i vlasnici robe koja

treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima „akcija“ je ostalo da se nadaju očekujući dobar

poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak.

Smatra se da je prva firma koja je na ovaj način finsirala svoja putovanja, firma londonskog

trgovaca Sebastijana Kaboa „Muscovy Company“ davne 1553 godine. Zbog rizičnosti

poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduženja, odlučio da emituje akcije pojedinačne

vrijednosti od 25 funti i na taj način sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za realizaciju

ekspedicije kojom je želio da pronađe sjeverni morski put za Kinu. Sreća za akcionare, koji su

na samom početku bili osuđeni na gubitak jer ne postoji sjeverni morski put za Kinu, jeste što

je Kebo nekako došao u kontakt sa Rusima i umjesto trgovačkog sporazuma sa Kinom,

potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim. Druga trgovačka firma, mnogo veća i poznatija,

koja je na ovaj način finansirala svoje pomorske ekspedicije bila je „The East Indian

Company“. Ona je za 17 godina poslovanja emitovala akcije u vrednosti od 1.6 miliona funti.

Prekookeanska trgovina se toliko razvila da su vlasnici akcija ostvarivali profit i do 40%

godišnje. Karakteristično za obe firme je to što su vlasnici njihovih akcija bili u mogućnosti

da ih prodaju mnogo prije povratka ekspedicije.

Do širenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII vijeka, posredstvom industrijske

revolucije, kada su posredstvom akcija prikupljen neophodna sredstva za osnivanje prvih

preduzeća u industriji, što je bila inicijalna kapisla i za druge grane – saobraćaj,

rudarstvo,finansije. Jedan od osnovnih razloga začetka akcionarstva, odnosno emitovanja

akcija, jeste prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta

sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi razlog je što se akcijama

premošćava vremenski period od ulaganja do profitiranja, odnosno, mogućnost dalje prodaje

akcija. Glavna karakteristika akcija je u tome što kupovinom kupujem i udeo u vlasništvu

firme sa svim rizicima i benefitima ali bez naše direktne odgovornosti.

Takođe akcionari nikako ne mogu izgubiti više od onoga što su uložili, za razliku od duga gde

je dužnik odgovoran cijelom svojom imovinom.

5

Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljnja sredstava široko rasprostranjen, a akcionarska

društva se dele na dve vrste, zatvorena ili privatne korporacije i otvorena ili javne korporacije.

Zatvorena akcionarska društva se neretko sastoje od manjeg broja akcionara i postoje

ograničenja u prometu akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na drugoj strani se nalaze

otvorena akcionarska društva gde ne postoji ograničenje u prometu i njihovim akcijama se

slobodno trguje na berzanskom i vanberzanskom tržištu. Jedan od razloga dominacije

akcionarstva je i to što životni vijek organizacije nije povezan sa životnim vekom vlasnika,

što je slućaj kod nekih drugih oblika vlasničkih preduzeća. Takođe i lakši pristup

finasnijskom tržištu i veće mogućnosti sakupljanja kapitala su odgovorne za njegovo

održavanje i rast.

AKCIONARSKO DRUŠTVO –POJAM

Akcionarsko društvo je društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu

akcionara radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je

osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije. Akcionarsko društvo ima sledeća obelež ja:

1) to je društvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu učestvuje s kapitalom nego je bitan

ulog u osnovni kapital društva čija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je u društvo

unelo (po pravilu ulog ostaje u društvu i kada se akcionari menja ju);

2) osnovni kapital (minimalni osnovni kapital društva određen je zakonom) podeljen je na

akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu prenositi sa jednog na drugo lice;

3) akcionar odgovara za obaveze društva do visine svog uloga a ne odgovara za obaveze

društva svojom imovinom jer je imovina društva, kao i kod ostalih društava, odvojena od

imovine akcionara;

4) srazmerno kapitalu koga ima u društvu (broju akcija) akcionar ima pravo na upravljanje i

5) akcionarsko društvo je ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom

imovinom.

6

OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Akcionarsko društvo osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan osnivač -

odlukom o osnivanju. Oba osnivačka akta moraju biti sačinjena u pisanoj formi, a potpisi u

ugovoru odnosno odluci o osnivanju overeni. Broj lica koja mogu zaključiti ugovor o

osnivanju otvorenog akcionarskog društva nije ograničen. Akcionarsko društvo može imati i

statut društva. Osnivački akt akci narskog društva sadrži naročito:

· puno ime i prebivalište fizičkih lica, odnosno poslovno ime i sedište pravnog lica svakog

osnivača društva,

· poslovno ime i sedište društva, delatnost, označenje da li je društvo otvoreno ili zatvoreno,

· iznos osnovnog kapitala upisanog i uplaćenog i način njegovog unošenja, odnosno oblik u

kome se unosi ulog,

· broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu

vrednost njihovu računovodstvenu vrednost,

· vrste i klase akcija koje je društvo ovlašćeno da izda kao i pravo akcija svake klase i druge

podatke određene Zakonom.

Akcionarsko društvo može da ima statut. Statut, kao i njegove izmene i dopune, proizvode

pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donošenja, ako statutom nije drukčije

određeno.

Statut akcionarskog društva sačinjava se u pisanoj formi. Statutom se bliže uređuje poslovanje

u akcionaskom društvu. U slučaju neusklađenosti osnivačkog akta i statuta društva primenjuje

se osnivački akt društva.

Osnivači koji osnivaju akcionarsko društvo javnim putem obavezni su, u slučaju uspele

emisije, da sazovu i održe osnivačku skupštinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis

akci ja utvrđenog u javnoj ponudi i prospektu. Sud u van parničnom postupku može, na

zahtev osnivača koji poseduju najmanje 1/10 upisanih akcija, da produži rok za 30 dana za

održavanje skupštine akcionara.

7

Osnivačka skupština saziva se pisanim pozivom svakom upisniku akcija uz koga se prilaže

osnivački akt, izveštaj osnivača i ovlašćenih procenjivača i druge sastojke određene Zakonom.

Svi upisnici potpuno uplaćenih akcija imaju pravo da učestvuju sa pravom glasa na

osnivačkoj skupštini. Kvorum za održavaje osnivačke skupštine i pravovaljano odlučivanje je

obična većina uplaćenih akcija koje daju pravo glasa o pitanjima iz njene nadležnosti.

Ako osnivači akcionarskog društva ne sazovu osnivačku skupštinu u roku od 60 dana, od

isteka roka za upis akcija ili isteka još naknadnog sudskom odlukom produženog roka,

odnosno ako osnivačka skupština nije održana u skladu sa Zakonom ili nije donijela propisane

odluke, smatra se da osnivanje društva nije uspelo. U tom slučaju osnivači odgovaraju

solidarno upisnicima akcija za povraćaj uplaćenih iznosa.

Osnivačka skupština akcionarskog društva: utvrđuje da li su propisno upisane i uplaćene

akcije, odnosno da li su unet nenovčani ulozi, u skladu sa Zakonom i osnivačkim aktom; bira

prvog direktora društva, odnosno članove prvog upravnog odbora, ako to osnivači nisu izvršili

u osnivačkom aktu i odlučuje i o ostalim pitanjima određenim u Zakonu.

OTVORENO I ZATVORENO DRUŠTVO

Akcionarsko društvo može biti zatvoreno i otvoreno. Ako u osnivačkom aktu nije navedena

vrsta društva, akcionarsko društvo je otvoreno. Zatvoreno akcionarsko društvo je društvo čije

se akcije izdaju samo njihovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica, u skladu sa

zakonom. Ono može imati najviše 100 akcionara. Ako se broj akcionara zatvorenog društva

poveća iznad 100 u perio dudužem od godinu dana to društvo postaje otvoreno društvo.

Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom ili na drugi način nuditi svoje

akcije javim putem. Ukoliko osnivačkim aktom ili statutom zatvorenog društva nisu određena

ograničenja u prenosu akcija, smatra se da se akcije društva mogu slobodno prenositi.

Otvoreno akcionar ko društvo je ono koje učini, u vreme osnivanja ili nakon osnivanja, javni

poziv za upis i uplatu akcija. Javni poziv vrši se javnom ponudom i prospektom u skladu sa

Zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. Osnivači koji osnivaju

akcionarsko društvo javnim putem obavezni su, u slučaju uspele emisije, da sazovu i održe

osnivačku skupštinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrđenog u javnoj

ponudi i prospektu.

8

AKCIJE I DRUGE HARTIJE OD VRIJEDNOSTI

Akcionarsko društvo može izdavati obične (redovne) i preferencijalne (povlašćene) akcije.

Ono ne može izdavati akcije na donosioca. Osnivači otvorenog društva, odnosno otvoreno

akcionarsko društvo, upisuje emisije akcija i drugih hartija od vrednosti izdatih javnom

ponudom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i aktima Komisije

za hartije od vrednosti. Akcionarom u odnosu prema društvu i trećim licima smatra se lice

koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom. Svaka obična

akcija akcionarskog društva daje akcionaru ista prava, u skladu sa Zakonom, osnivačkim

aktom i statutom društva, koja uključuju naročito: pravo pristupa pravnim aktima i drugim

dokumentima i informacijama društva; pravo učešća u radu skupšti ne društva; pravo glasa u

skupštini društva tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas; pravo na isplatu

dividendi, posle isplate dividendi na sve izdate preferencijal ne akcije u punom iznosu: pravo

učešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji društva, a nakon isplate poverilaca i

akcionara bilo kojih preferencijalnih akci ja; pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i

zamenljivih obaveza; pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom. Obične

akcije akcionarskog društva ne mogu se pretvarati u preferecijalne akcije ili druge harti e od

vrednosti. Prava akcionara sa preferenacijalnim akcijama uključuju naročito prednosti u

odnosu na obične akcije u pogledu prvenstva isplate divide di i prvenstva naplate kod

likvidacije društva.

Akcionarsko društvo može emitovati osim akcija i druge harti je od vrednosti, uključujući i

zamenljive obveznice i varante, ako osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno.

9

DIVIDENDE I DRUGE ISPLATE AKCIONARIMA

Akcionarsko društvo može odobriti plaćanje dividendi na svoje akcije godišnje u skladu sa

odlukama redovne godišnje skupštine ili u bilo koje vreme između godišnjih skupština, osim

ako osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno.

Po usvajanju finansijskog izveštaja za prethodnu poslovnu godinu dobit te godine raspoređuje

se sledećim redom:

1) za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina;

2) za zakonske rezerve;

3) za dividendu u skladu sa Zakonom;

4) za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih društvo utvrdi opštim aktom.

Dividende se mogu plaćati u novcu i u akcijama ili drugim hartijama od vrednosti društva ili

akci jama tog društva u drugim društvima, kao i u drugoj imovini, osim ako je osnivačkim

aktom društva drukčije određeno.

10

ORGANI AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Zatvoreno akcionarsko društvo ima skupštinu akcionara, direk to ra ili upravni odbor, a može

ima ti izvršni odbor, internog revizora ili odbor revizora.

Otvoreno akcionarsko društvo ima: skupštinu akcionara, upravni odbor (ima najmanje tri

člana a najviše 15 članova), izvršni odbor (bira ih upravni odbor) i sekretara društva (bira ga

upravni odbor društva), a može imati internog revizora, nadzoni odbor ili odbor revizora (ovi

organi moraju postojati kod kotiranog društva).

SKUPŠTINA AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Skupštinu akcionarskog društva čine akcionari. Svaki akcionar, u skladu sa statutom, lično ili

preko punomoćnika ima pravo učestvovanja u radu skupštne akcionara, pravo glasa ako ima

akcije sa pravom glasa, pravo podnošenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz

dnevnog reda, kao i pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom u skladu sa Zakonom.

Skupština može biti godišnja (redovna), vanredna i skupština po nalogu suda.

Godišnja skupština akcionara saziva se i održava jednom godišnje najkasnije u roku od tri

meseca od dana podnošenja upravnom odboru finansijskih izvešta ja za svaku finansijsku

godinu ili šest meseci posle završetka poslovne godine. Godišnja skupština održava se u

sedištu društva (ako osnivačkim aktom nije drukči je određeno) na dan i u vreme utvrđeno

osnivačkim aktom, odnosno odlukom upravnog odbora u skladu sa Zakonom i osnivačkim

aktom.

Vanrednu sku štinu akcionara akcionarsko društvo može sazva ti i to:

1) na zahtev upravnog odbora ili bilo kog drugog lica koje je ovlašćeno osnivačkim aktom da

sazove vanrednu skupštinu;

2) na zahtev likvidatora društva, ako je društvo u likvidaciji;

3) po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju

predloženom za vanrednu skupštinu. Vanredna skupština akcionarskog društva obavezno se

saziva bez odlaganja, ako se kod izrade finansijskih izveštaja ili u drugim slučajevima utvrdi

da akcionarsko društvo posluje sa gubitkom koji ne prelazi iznos od 50% osnovnog kapitala.

Vanredna skupšti na akcionara zatvorenog akcionarskog društva održava se i bez sazivanja i

objavljivanja dnevnog reda u skladu sa ovim zakonom ako joj prisustvuju svi akcionari sa

pravom glasa i ako se nijedan akcionar tome ne protivi, ako osnivačkim aktom i statutom nije

drukčije određeno.

Skupština po nalogu suda održava se u sluča ju da godišnja skupšti na akcionarskog društva

11

nije održana u propisanom roku. U tom slučaju nadležni sud u vanparničnom postupku može

naložiti njeno održavanje na zahtev akcionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na

godišnjoj skupštini ili direktora, odnosno člana upravnog odbora društva. Sud ima ovlašćenje

da imenuje privremenog zastupnika sa ovlašćenjem da sazove i predsedava sednici skupštine i

utvrdi mesto i datum održavanja, kao i dnevni red sednice u skladu sa Zakonom.

UPRAVNI ODBOR, IZVRŠNI ODBOR I DIREKTOR

Zatvoreno akcionarsko društvo ima direktora ili upravni odbor. Otvoreno akcionarsko društvo

ima upravni odbor. Broj član va upravnog odbora otvorenog akcionarskog društva utvrđuje se

osnivačkim aktom. U otvorenom akcionarskom dru štvu upravni odbor ima najmanje tri člana

i najviše 15 članova. Članovi upravnog odbora akcionarskog društva:

1) biraju se od strane akcionara na svakoj godišnjoj skupštini, i

2) mogu se birati od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj skupštini koja je sazvana radi

tog izbora.

Mandat direktora ili članova upravnog odbora akcionarskog društva, uključujući i članove

koji se biraju za upražnjeno mesto člana, ističe na prvoj sledećoj godišnjoj skupštini nakon

njihovog izbora. Upražnjeno mesto u upravnom odboru popunjava se kooptacijom na prvoj

narednoj sednici odbora, ako osnivačkim aktom ili statutom društva nije drukčije određeno.

Upravni odbor, većinom od ukupnog broja članova, bira predsednika upravnog odbora

akcionarskog društva, ako osnivačkim aktom ili statutom nije određena druga većina. Upravni

odbor akcionarskog društva može da razreši i izabere novog predsednika u bilo koje vreme.

Upravni odbor akcionarskog društva nadležan je naroč to za odlučivanje o pitanjima koja se

odnose na

1) kontrolu tačnosti finansijskih izveštaja i informacija;

2) upravljanje razvojem društva i strategijom i nadziranjem izvršnih direktora i administracije

društva;

3) utvrđivanje ili odobravanje poslovnog plana društva;

4) sazivanje sednice skupštine akcionara i utvrđivanje predloga dnevnog reda;

5) davanje i opoziv prokure.

Upravni odbor odlučuje o drugim pitanjima i obavlja ostale poslove propisane Zakonom i

određene osnivačkim aktom i statutom društva.

Otvoreno akcionarsko društvo ima izvršni odbor. Zatvore no akcionarsko društvo može imati

izvršni odbor. Upravni odbor bira članove izvršnog odbora -izvršne direktore i generalnog

direktora akcionarskog društva. Generalni direktor akcionarskog društva je predsednik

izvršnog odbora. Nadležan je: da saziva sednice izvršnog odbora i predsedava njima,

12

organizuje njegov rad i stara se o vođenju zapisnika sa tih sednica i da zastu pa akcionarsko

društvo posle registracije i objavljivanja registracije bez posebnog punomoćja.

NADZORNI ODBOR, INTERNI REVIZOR I ODBOR REVIZO RA

Osnivačkim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog društva može se odrediti, a kod

kotiranog akcionarskog društva mora se odred ti, da društvo ima internog revizora, nadzorni

odbor ili odbor revizora.

Nadzorni odbor je obavezan organ u akcionarskim društvima koja obavljaju delatnost za koju

je to propisano posebnim zakonom. Osnivačkim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog

društva može se odrediti da društvo ima internog revizora ili odbor revizora. Nadzorni odbor

ili odbor revizora imaju najmanje tri člana. Broj članova nadzornog odbora ili odbora revizora

mora biti neparan. Interni revizor je fizičko lice. Predsednika i članove nadzornog odbora

akcionarskog društva bira skupština akcionara, osim prvih članova koji se određuju

osnivačkim aktom društva.

Članovi nadzornog odbora akcionarskog društva ne mogu biti članovi upravnog odbora

društva, a svi članovi nadzornog odbora moraju da ispunjavaju uslove propisaneZakonom.

Internog revizora i članove odbora revizora akcionarskog društva bira upravni odbor iz reda

nezavisnih članova upravnog odbora akcionarskog društva. Ako upravniodbor nema takve

članove ili nema dovoljan broj, nedostajući broj bira skupština društva. Prvi interni revizor i

članovi odbora revizora određuju se osnivačkim aktom ili posebnom odlukom osnivača.

Interni revizor i članovi odbora revizora akcionarskog društva razrešavaju se na isti način na

koji su i birani. Lica koja se biraju za revizora moraju da ispunjavaju uslove propisane

zakonom.

Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog društva nadležni su da

izveštavaju skupštinu akcionara o sledećem:

1) računovodstvenoj praksi, izveštajima i praksi finansijskog izveštavanja društva i njegovih

povezanih društava;

2) usklađenosti poslovanja društva sa zakonskim i drugim zahtevima regulatornih tela;

3) kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavisnog revizora društva;

4) ugovorima sklopljenim između društva i članova upravnog odbora društva, kao i sa

povezanim licima

Akcionarsko društvo ima revizora čiji su položaj i ovlašćenja utvreni zakonom kojim se

uređuje računovodstvo i revizija. Revizor akcionarskog društva obaveštava se, istovremeno sa

obaveštavanjem akcionara društva, o održavanju skupštine akcionara ili

odlučivanjubezsednice radi učestvovanja u radu skupštine u skladu sa statutom i zakonom.

13

SEKRETAR AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Otvoreno akcionarsko društvo ima sekretara, koga bira upravni odbor društva. Mandat

sekretara otvorenog akcionarskog društva utvrđuje se statutom. Sekretar akcionarskog društva

je odgovoran za vođenje knjiga akcionara, za pripremu sjednica i vođenje zapisnika skupštine

akcionara i sednica upravnog odbora, izvršnog odbora i nadzornog odbora društva, registra

zapisnika sjednica skupštine akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora i

nadzornog odbora društva i čuvanje dokumenata utvrđenih Zakonom i statutom akcionarskog

društva, osim finansijskih izveštaja. Sekretar otvorenog akcionarskog društva odgovoran je za

organizovanje rada i praćenje izvršavanja odluka skupštine akcionara, upravnog odbora i

nadzornog odbora društva.

14

ZAKLJUČAK

Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju početnog finansiranja preduzeća jer

omogućava da se dosta kapitala prikupi iz većeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija -

akcionari na osnovu svog udjela u kapitalu preduzeća imaju tri grupe prava:

· pravo na dividendu (dio profita koji se isplaćuje akcionarima)

· pravo učestvovanja u odlučivanju (odnosi se na izbor uprave preduzeća)

· pravo na dio likvidacione mase u slučaju likvidacije preduzeća

Postoje i druge prednosti akcionarskih društava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan

oblik ogranizacije preduzeća i zbog čega upravo ta preduzeća raspolažu najvećim dijelom

svijetskog kapitala. Među najvažnijima je ograničena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici

akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzeća samo do vrijednosti njihovih

akcija i ta vrijednost je najviše što mogu izgubiti ukoliko preduzeće ne posluje dobro.

Akcionari ne odgovaraju cijelokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzeća,

već samo kapitalom uloženim u preduzeće. Još jedna od prednosti je i profesionalni

menadžment koji najčešće rukovodi akcionarskim društvom i odgovara akcionarima, čime se

postiže razdvojenost uprave od vlasništva.

15

LITERATURA

1.Prof.dr Rajko Kasagić''Poslovno pravo''

2.  Osnovi prava, Prof. dr Dragan M. Mitrović, Beograd, Univerzitet Singidunum, 2008.

3. Simić dr Milić, Trifković dr Miloš: Poslovno pravo – osnove prava i obligacija,

privredna/trgovačka društva, Ekonomski fakultet, Sarajevo, 1999

4.Internet