SARAH KANE4.48 PSZCYHOSIS

This is becoming my normality

- - - -1009184817269584437 384221 28127- - - -

(Veoma duga tišina.)Ali vi imate prijatelje.(Duga tišina.)Imate puno prijatelja.Šta to nudite svojim prijateljima kada vam pružaju toliku podršku?(Duga tišina.)Šta to nudite svojim prijateljima kada vam pružaju toliku podršku?(Duga tišina.)Šta im to nudite?(Tišina.)

- - - - -sabrana svest prebiva u zamračenoj sali za bankete u blizini tavanice uma čiji pod se pomera poput deset hiljada bubašvaba kada snop svetla prodre unutra dok se sve misli ujedinjuju u trenu saglasjakoje telo više ne odbija i bubašvabe tvore istinu koju niko nikada ne izgovaraBila je to noć u kojoj mi se sve otkrilo. Kako onda ponovo da govorim?

slomljeni hermafrodit koji je verovao samo samima otkriva da je u stvarnosti sobadoista prepuna i preklinje da se nikada ne probudi iz svoje noćne morei svi su bili tamosvi do poslednjegi znali su kako se zovemdok sam kao buba jurila duž naslona njihovih stolicaPamti svetlost i veruj u svetlost

Tren bistrine uoči večne noćine smem da zaboravim

- - - -

Tužna sam

Osećam da je budućnost beznadežna i da stvari ne mogu da budu bolje

Dosadno mi je i ništa me ne zadovoljava

Potpuno sam promašila kao osoba

Kriva sam, kažnjena samVolela bih da se ubijemNekada sam mogla da plačem ali sad više nemam suzaNe zanimaju me drugi ljudiNe mogu da donosim odlukeNe mogu da jedemNe mogu da spavamNe mogu da mislimNe mogu da nadvladam svoj strah, svoje gadjenjeDebela samNe mogu da pišemNe mogu da volimMoj brat umire, moj ljubavnik umire, obojicu ih ja ubijamJurišam na svoju smrtBojim se lekovaNe mogu da vodim ljubavNe mogu da se jebemNe mogu da budem samaNe mogu da budem s drugimaKukovi su mi preširokiNe dopada mi se moj polni organU 4,48kada očajanje naiđeobesiću seuz zvuk disanja mog ljubavnikaNe želim da umremČinjenica moje smrtnosti načinila me je toliko depresivnom, da sam odlučila da izvršim samoubistvoNe želim da živimLjubomorna sam na svog usnulog ljubavnika i žudim za takvim besvesnim stanjemKada se probudi on ce zavideti meni na mojoj besanoj noći punoj misli i na čistom izgovoru nesputanom uticajem lekovaOve godine pomirila sam se sa smrćuNeki će ovo nazvati samopovlađivanjem(srećni su što ne znaju istinu)Neki će prepoznati jednostavnu čiinjenicu bola

Ovo postaje moja normalnost

- - - -100918138288472695844374221127

- - - -

Nije dugo trajalo, nisam tamo predugo bila. Ali dok pijem gorku crnu kafu osetim onaj bolnički miris u oblaku drevnog duvana i nešto me dotiče na onom mestu što još jeca i rana od pre dve godine otvara se kao leš i odavno zakopani sram u urliku oglašava svoj smradni bol što se raspada.

Soba sa bezizražajnim licima koja prazno pilje u moj bol, toliko lišena smisla, da sigurno u njima ima zle namere.Dr Ovaj i dr Onaj i dr Kakobeše koji je samo u prolazu pa je pomislio da svrati i da se i on malo prosere.Sagoreloj u vrelom tunelu neprijatnosti, moje ponasenje je potpuno dok se bezrazložno tresem i zapinjem na pojedinim rečima i nemam šta da kažem o svojoj ''bolesti" koja se ionako svodi na saznanje da ni u čemu nema nikakve svhe jer ću umreti. I paralisana sam tim milozvučnim psihijatrijskim glasom razuma koji mi govori da postoji objektivna stvarnost u kojem moje telo i moj um jesu jedno. Ali ja nisam ovde niti sam ikada bila. Dr Ovaj to zapisuje a dr Onaj pokušava nešto saosećajno da promrmlja. Gledaju me, prosuđuju me, njuše kljasti neuspeh koji izvire iz moje kože, očajanje koje me grabi i sveprožimajuđu paniku koja me obuzima dok u užasu blenem u svet i pitam se zašto se svi smeju i gledaju me sa tajnim znanjem o mom bolnom sramu.Sram sram sram.Utopi se u taj svoj jebeni sram.Zagonetni doktori, razumni doktori, čudni doktori, doktori za koje biste pomislili da su jebeni pacijenti davam nije predočeno drugačije, svi pitaju ista pitanja, stavljaju mi reči u usta, nude hemijske lekove za urođeni bol i štite jedan drugom bulju dok ja želim vriskom da te dozovem, tebe, jednog doktora koji me je ikada dobrovoljno dotakao, koji me je pogledao u oči, koji se smejao mom crnom humoru izgovorenom

glasom iz tek iskopanog groba, koji se usrao kada sam obrijala glavu, koji je lagao i rekao da me je lepo videti. Koji je lagao. I rekao da me je lepo videti. Verovala sam ti, volela sam te, i ne boli me to što te gubim, već tvoje bezočne jebene laži koje se maskiraju kao doktorske zabeleške.Tvoja istna, tvoje laži, ne moje.I dok sam verovala da si drugačiji i da si možda čak osetio bol koji je ponekad prolepršao preko tvog lica i pretio da se izlije, ti si takođe štitio svoju bulju. Kao svaka druga glupa smrtna pizda.

Za mene, za moj um, to je izdaja. A moj um je tema ovih smetenih fragmenata.Ništa ne može da ugasi moj gnev.I ništa ne može da obnovi moju veru.Ovo nije svet u kojem želim da živim.

- - - -

- Jeste li napravili neke planove?- Uzeću preveliku dozu lekova, preseći ću vene i onda se obesiti.- Sve to zajedno?- Onda ne može pogrešno da se protumači kao poziv u pomoć.(Tišina.)- Neće to uspeti.- Naravno da hoće.- Neće uspeti. Prispavaće vam se od prevelike doze i nećete imati dovoljno energije da presečete vene.(Tišina.)- Stajaću na stolici sa omčom oko vrata.(Tišina.)- Da ste sami, šta mislite, da li biste povredili sebe?- Bojim se da bih.- Da li vas to, možda, zapravo štiti?- Da. Strah mi ne da da se približim šinama. Jedino se nadam da smrt predstavlja jebeni kraj. Osećam sekao da imam osamdeset godina. Umorna sam od života i moj um želi da umre.- To je metafora, nije stvarnost.- To je poređenje.- To nije stvarnost.- To nije metafora, to je poređenje, ali čak i da jeste, ono što definiše metaforu jeste to da je stvarna.(Duga tišina.)- Nemate osamdeset godina.(Tišina.)- Imate li?(Tišina.)- Imate li?(Tišina.)- Ili imate?(Duga tišina.)

- Da li prezirete sve nesrećne ljude ili sam samo ja u pitanju?- Ne prezirem vas. Nije to vaša greška. Vi ste bolesni.- Ne slažem se.- Ne?- Ne. Ja sam depresivna. Depresija je ljutnja. Depresija je ono što ste uradili, i ko je tamo bio, koga krivite za to.- I koga vi krivite?- Sebe.

- - - -

Telo i duša ne mogu nikada da se sjedine

Potrebno je da postanem ono što već jesam i zauvek ćuurlati na tu nedoslednost koja me je osudila na pakao

Ni postojana nada ne može da me održi

Udaviću se u disforijiu hladnom crnom jezeru svog bićau jami svog nematerijalnog uma

Kako da se vratim u svoje obličijekad me je uobličena misao napustila?

Nije to život koji bih mogla da trpim

Voleće me zbog onog što me uništavazbog mača u mojim snovimazbog prašine u mojim mislimazbog bolesti koja buja u naborima moga uma

Svaki kompliment-uzima delić moje duše

Ekspresionističko zanovetatoSmešteno između dve budaleNe znaju oni ništa -uvek sam slobodno hodala

Poslednja u dugom nizu književnih kleptomanijaka(što je stara i časna tradicija)

Krađa je sveti činNa vijugavoj stazi ka svom izrazu

Obilje uskličnika izražava predstojeći nervni

slomSamo jedna reč na stranici i eto drame

Ja pisem za mrtveza nerođene

Posle 4,48 neću više govoritiDospela sam do kraja ove sumorne i odvratnepriče o razumu zatočenom u tuđem lesu i odbačenom pod uticajem zloćudnog duha moralne većine

Odavno sam već mrtvaPovratak mojim korenimapevam bez nade na samoj granici

- - - -ODGOVORITE MOLIM VASŠTO JE MOGUĆE PRE- - - -

Ponekad se osvrnem i osetim tvoj miris i ne moguda produžim ne mogu u pizdu materinu da produžim a da ne izrazimtu užasnu tako jebeno strašnu fizičku jebeno bolnu žudnjukoju osećam prema tebi. I ne mogu da poverujem da ja toosećam prema tebi a da ti ništa ne osećaš. Zar ti ništa ne osećaš?

(Tišina.)

Zar ništa ne osećaš?

(Tišina.)

I onda izlazim u šest ujutru i počinjem da tetražim. Ako sam sanjala neku poruku o nekoj ulici ili kafani ilistanici, odlazim tamo. I čekam te.

(Tišina.)

Znaš, stvarno se osećam izmanipulisanom.

(Tišina.)

Nikada u svom životu nisam imala problema oko toga da drugoj osobidam ono što zeli. Ali niko to nije bio u stanju dauradi za mene. Niko me ne dotiče, niko mi se ne približava. Ali sadasi me ti dotakao negde tako jebeno duboko da prosto ne mogu

da poverujem a ne mogu isto to da učinim za tebe. Jer ne mogu date pronađem.

(Tišina.)

Kako ona izgleda?I kako ću je prepoznati kada je vidim?Umreće, umreće, u pizdu materinu će umreti.

(Tišina.)

Da li misliš da je moguće da se neko rodi u pogrešnom telu?

(Tišina.)

Da li misliš da je moguće da se neko rodi u pogrešnom veku?

(Tišina.)

Jebi se. Jebi se. Jebi se zato što si me odbacio tako što te nikadanije bilo, jebi se što si učinio da se osećam usrano,jebi se zato što si pustio da jebena ljubav i život iskrvare iz mene,i da jebem svog oca što mi je načisto sjebao život i da jebem svojumajku što ga nije ostavila, a najviše od svega, jebi se ti Božešto si učinio da zavolim osobu koja ne postoji,JEBI SE JEBI SE JEBI SE.

- - - -

- Pobogu, šta vam je bilo s rukom?- Posekla sam se.- To je bio veoma nezreli čin, čin traženja pažnje. Je I' vam bilo lakše?- Nije.- Je l' tenzija popustila?- Nije.- Je l' vam bilo lakše?(Tišina.)- Je l' vam bilo lakše?- Nije.- Ne razumem zašto ste to uradili?- Onda me pitajte.- Je l' tenzija popustila?(Duga tišina.)- Mogu li da pogledam?- Ne.- Voleo bih da pogledam, da vidim da se nije inficiralo.- Ne.

(Tišina.)- Mislio sam da biste to mogli da uradite. Mnogi to rade. Tako im popusti tenzija.- Jeste li vi to ikada uradili?

- ….

- Niste. Previše je pametno i razumno. Neznam gde ste to pročitali, ali od togatenzija ne popušta.(Tišina.)- Zašto me ne pitate zašto?- Zašto sam posekla ruku?- Je l' biste hteli da mi kažete?- Da.- Onda mi kažite.- PITAJ.ME.ZAŠTO.(Duga tišina.)- Zašto ste posekli ruku?- Zato što sam se jebeno dobro osećala. Zato što sam se u pizdu materinu super osećala.- Mogu li da pogledam?- Možete. Ali ne pipajte.- (Gleda) I ne mislite da ste bolesni?- Ne.- Ja mislim. Nije to vaša greška. Ali morate da preuzmeteodgovomost za svoje postupke. Molim vas, nemojte to ponovo da uradite.

- - - -

Užasavam se gubitka one koju nikada nisam dotaklaljubav me čuva kao roba u kavezu od suzaglođem jezik s kojim se njoj nikada neću obratitinedostaje mi žena koja se još nije rodilaljubim ženu preko godina koje kazuju da se nikada nećemo sresti

Sve prolaziSve prestajeSve posustajemoja misao odlazi sa ubilačkim osmehomostavljajući neskladnu strepnjukoja urla u mojoj duši

Nema nade Nema nade Nema nade Nema nade Nema nade Nema nade Nema nade

Pesma za voljenu, koja dotiče njeno odsustvotok njenog srca, talas njenog osmeha

Za deset godina biće i dalje mrtva. Kada se suživim s tim,kada se priviknem na to, kada prođe nekoliko dana a da na toi ne pomislim, ona će i dalje biti mrtva. Kada budem starica koja živina ulici ne znajući svoje ime ona će i dalje biti mrtva, i dalje će biti mrtva, sve je tou pizdu materinugotovoi moram da budem sama

Ljubavi moja, ljubavi, zašto si me napustila?

Ona je ležaj na koji nikada neću prilećii u svetlosti mog gubitka život nema smisla

Sazdana da budem usamljenada volim ono što je odsutno

Pronađi meOslobodi meovesumnje što nagrizabesplodnog očajaužasa što čekamogu da ispunim svoj prostorda ispunim svoje vremeali ništa ne može da popuni ovu prazninu u mom srcuŽivotnu potrebu za kojom bih umrlaNervni slom

- - - -

- Nema ako ili ali.- Nisam rekla ako ili ali, rekla sam ne.- Ne mogu mora nikad ima da uvek nikako treba neću.Sve te bezuslovnosti.Ništa od toga danas.(Tišina)- Molim vas. Ne isključujte moj um timpokušajimada me popravite.- Slušajte i shvatite, a kada osetite prezir, ne izražavajtega, bar ne verbalno, bar ne meni.(Tišina.)- Ne osećam prezir.- Ne?- Ne. Nije to vaša greška.- Nije vaša greška, samo to čujem,nije vaša greška, bolest je u pitanju, nije vaša greška, znam da nijemoja greška. Toliko puta ste mi to rekli da počinjemda mislim da jeste moja grečka.- Nije vaša greška.

- ZNAM.- Ali vi to dopuštate.(Tišina.)- Zar ne?- Nema tog leka na svetu koji životu može da podari smisao.- Vi dopuštate to stanje očajnog apsurda.(Tišina.)Vi to dopuštate.(Tišina.)- Neću biti u stanju da mislim. Neću biti u stanju da radim.- Ništa neće u tolikoj meri smetati vašem radu kao samoubistvo.(Tišina.)- Sanjala sam da sam otišia kod doktorke i ona mi je dala još osamminuta života. A sedela sam u prokletoj jebenoj čekaonici pola sata,(Duga tišina.)U redu, hajde da to obavimo, hajde da uzmemo lekove, uradimohemijsku lobotomiju, zatvorimo više funkcije mog mozga i možda cu biti malo sposobnija zataj jebeni život.Hajde da to obavimo.

- - - -

odsutnost sve dok ne bude

neprijatnoneprihvatljivoneinspirativnoneprirodno

nevažnoneozbiljnonereligioznonepokajničko

ne voletiizglavitiraskomadatidekonstruisati

ne zamišljam(jasno)da bi ma koja dušamoglaželelasmeralaili htela

i da jestene mislim

(jasno)da bi druga dušaduša poput mojemoglaželelasmeralaili htela

bez obzira na

znam šta radimviše nego dobro

Niko ne govori maternjim jezikomnerazumnonesvodljivoneiskupivoneprepoznatljivo

izbačenarastrojenadefomnisanaslobodna forma

nejasno sve dok ne bude

Istnito Ispravno TačnoBilo ko ili ma koSvaki svako sviutapanje u moru logiketom čudovisnom stanju oduzetosti

i dalje bolesna- - - -

Simptomi: Ne jede, ne spava, ne govori, nema seksualnihpodsticaja, ošajna, želi da umre.

Dijagnoza: Patološka tuga.

Sertralin, 50 mg. Pogoršana nesanica, izražena anksioznost,nedostatak apetita, (gubrtak telesne težine 17 kg), porast samoubilačkih

misli, planova i namera. Prekinuto posle prijema u bolnicu.

Zopiklon, 7,5 mg. Spavala. Prekinuto posle osipa.Pacijent pokušao da napusti bolnicu uprkos lekarskim savetima.Zadržala su je tri bolničara dvostruko veća od nje. Pacijentpreti i ne želi da sarađuje. Paranoidne misli - veruje da bolničko osoblje pokušava da je otruje.

Meleril, 50 mg. Kooperativna.

Lofepramin, 70 mg, povećano na 140 mg, potom na 210 mg.Dobila na tezini 12 kg. Gubitak kratkotrajne memorije. Nema drugih reakcija.

Rasprava sa mladim doktorom kojeg je optužila zaizdaju posle čega je obrijala glavu i isekla ruke žiletom.

Pacijent otpušten i prepušten brizi zajednicekada je na odeljenje stigao pacijent sa akutnom psihozomkome je bolnički krevet bio potrebniji.

Citalopram, 20 mg. Jutanja drhtavica. Nema drugih reakcija.

Lofepramin i citalopram prekinuti nakon što se pacijent razgnevio zbognuspojava i odsustva očiglednog poboljšanja. Simptomi prekida:Vrtoglavica i pometnja. Pacijent stalno pada, gubi svest i izleće pred automobile.Sumanute ideje - veruje da je savetnik u stvari antihrist.

Ruoksetin hidrohlorid, trgovački naziv prozak, 20 mg,povećano na 40 mg. Nesanica, nestalan apetit, (gubitak telesnetežine 14 kg), izražena anksioznost, nesposobna da dosegne orgazam, ubilačkemisli o nekoliko doktora i proizvođaca lekova. Prekinuto.

Raspoloženje: Jebeno ljuta.Osećanje: Jako ljuta.

Torazm, 100 mg. Spavala. Mirnija.

Venlafaksm, 75 mg, povećano na 150 mg, potom na 225 mg.Vrtoglavica, nizak krvni pritisak, glavobolje. Nema drugih reakcija. Prekinuto.

Pacijent odbio seroksat. Hipohondrija - navodi spazmodično treptanje i izraženi gubitakpamćenja kao dokaz za tardivnu diskineziju i tardivnu demenciju.

Odbila bilo kakvo dalje lečenje.

100 aspirina i jedna flaša bugarskog crnog vina,berba iz 1986. Pacijent se probudio u svom izbljuvku i rekao: ‚‚Ko spavas psima, budi se s buvama."Oštar stomačni bol. Nema drugih rekacija.

- - - -

Kapak se otvaraOštra svetlost

televizor zboripun očijuduhova vida

i sada se toliko bojim

vidim stvaričujem stvarine znam ko sam

jezik isturenmisao prigušenapostepeno gužvanje moga umaGde počinjem?Gde se zaustavljam?Kako počinjem?(Jer smeram da nastavim)

Kako se zaustavljam?Kako se zaustavljam?Kako se zaustavljam?Kako se zaustavljam?Kako se zaustavljam? Udar bolaKako se zaustavljam? Probada mi plućaKako se zaustavljam? Udar smrtiKako se zaustavljam? Stiska mi srce

umrecune jošali tu jeMolim vas...Novac...Supruga...

Svaki čin je simbolčija me težina slamaTačkasta linija na grluOVDE ISEĆI

NE DAJTE DA ME TO UBIJETO ĆE ME UBTI I SLOMTI I

POSLATI U PAKAO

Molim vas da me spasite od ovog ludila koje me proždirene-namerna smrt

Mislila sam da neću ponovo progovoritiali sada znam da postoji nešto crnje od čežnje

možda će me spasitimožda će me ubiti

sumoran zvižduk koji je krik loma srca okopaklene činije kod tavanice moga uma

pokrivač od bubašvabaprekinite taj ratMoje noge su prazneNema šta da se kažeA ovo je ritam ludila

- - - -

- Gušila sam Jevreje, ubijala Kunde, bombardovalaArape, jebavala malu decu dok su preklinjala zamilost, minska polja su moja, svi su napustilizabavu zbog mene, isisaću ti te tvoje jebene očiposlaću ih u kutiji tvojoj majci a kada umremrodiću se ponovo kao tvoje dete samo pedesetputa gore i ludo u pizdu materinu ima da od tvog života napravimživi jebeni pakao ODBIJAM ODBIJAM ODBIJAM NE GLEDAJ ME

- U redu je.- NE GLEDAJ ME.- U redu je. Ovde sam.- Ne gledaj me.

- - - -

Mi smo anatemaparije razuma

Zašto sam pogođena bolešću?Videla sam vizije Boga

i tako će se desiti

Spremite se:

jer bićete izlomljeni u sitne delovetako će se desiti

Gledajte svetlost očajanjasjaj bolai bićete izgnani u tamu

Bude ili huljenja(a huljenja će biti)imena prekršilaca izvikivaće se s krovova

Bojte se Bogai njegovog zlog saziva

krasta na mojoj koži, plik u mom srcupokrivači od bubašvaba na kojem igramoto večno stanje opsade

Sve će se tako desitisve reči mog gnusnog daha

Upamti svetlost i veruj u svetlostIsus je mrtava kaluđeri su u ekstaziMi smo ološkoji svrgava svoje vodei pali miomirise za Baala

Hajde da zajedno razmislimoDuševno zdravlje se nalazi u planini kuće Gospodnje nahorizontu duše što večno toneGlava je bolna, košuljica srca pokidanaStupaj tlom kojim mudrost šetaPrigrli divne laži -hroničinu duševnu bolest duševno zdravihpočinje mučenje

- - - -- U 4,48kada razum pohodijedan sat i dvanaest minuta ja sam zdravog uma.Kada prođe ponovo me više nece biti,biću raskomadana lutka, groteskna luda.Sada kada sam tu mogu da se vidimali kada me opčine podli prividi sreće,pogana magija te mašine obmane,ne mogu da dodrnem svoje suštinsko biće.

Zašto mi tada verujete a sada ne?

Upamti svetlost i veruj u svetlost.Ništa nije važnije.Prestani da sudiš po pojavi i donesi pravu presudu.

- U redu je. Biće vam bolje.- Vaša neverica ništa ne leči.Ne gledaj me.

- - - -

Kapak se otvaraOštrina svetlost

Sto dve stolice nema prozora

Ovde sam jaa tamo je moje telo

igra na staklu

U nesretno vreme kad nema nesreća

Nemaš izboraizbor dolazi naknadno

Isecite mi jezikiščupajte mi kosuodsecite mi udoveali ostavite mi moju ljubavradije bih da izgubim nogeda mi povade zubeiskopaju očinego da izgubim svoju ljubav

blesni treperi seci gori zavrni prtisni obriši seciblesni trepeni udri gori plutaj trepeni obriši treperiudri treperi blesni gori obriši pritisni zavrni pritisniudri treperi plutaj gori blesni treperi gori

nikada to neće proći

obrisi trepeni udri seci zavrni seci udri seciplutaj treperi blesni udri zavrni pritisni blesni pritisniobrisi treperi zavmi gori treperi obrisi sini obrisi plutajgori pritisni gori treperi gori blesni

Ništa nije zanavek(ali Ništa)

seci zavrni udri gori treperi obrisi plutaj obrišitreperi gori udri gori blesni obriši pritisni obršizavrni treperi plutaj seci gori seci udri secipritisni seci plutaj seci treperi gori obriši

Žrtva. Izvršilac. Posmatrač.

udri gori plutaj treperi blesni treperi gori secizavrši pritisni obriši seci blesni treperi obriši treperiudri treperi blesni gori obrisi pritisni treperi zavrnipritisni udri blesni treperi gori treperi blesni

jutro donosi poraz

zavrni seci udri seci plutaj treperi blesni udrizavrni obriši treperi udri seci pritisni blesni pritisniobriši treperi zavrni gori treperi obriši blesni plutajgori pritisni gori blesni treperi seci

divan bolkoji kaže da postojim

treperi udri seci obriši zavmi pritisni gori secipritisni seci udri treperi blesni pritisni gori seciobriši treperi plutaj blesni treperi obriši pritisni goriseci pritisni seci udri btesni treperi gori

i zdraviji život sutra

- - - -

1009386797265

5851443730231692

- - - -

Duševno zdravlje se nalazi u središtu grča, tamo gdeprepolovljena duša potpuno sažiže ludilo.

Znam sebe.Vidim sebe.Moj život je uhvaćen u mrežu razumakoju je istkao doktor da bi poboljšao duševno zdravlje.

U 4,48ja ću spavati.Došla sam kod tebe nadajući se da ću se zaceliti.Ti si moj doktor, moj spasilac, moj svemoćni sudija, moj sveštenik, moj bog, hirurg moje duše.A ja sam tvoj preobraćenik na duševno zdravlje.

- - - -

ostvariti ciljeve i ambicijenadvladati prepreke i dosegnuti visoki standardpovećati samopoštovanje uspešnim upražnjavanjem talentanadvladati protivljenjeimati kontrolu i uticaj nad drugimabraniti sebebraniti svoj psihološki prostorzaštiti svoj egoprimati pažnjubiti viđena i saslušanauzbuditi, zapanjiti, fascinirati, šokirati, zaintrigirati, oraspložiti, zabavljatidrugebiti slobodna od društvenih ograničenjasuprotstavljati se prinudi i sputavanjubiti nezavisna i delovati u skladu sa željamaprkositi konvencijama

izbegavati bolizbegavati sramizbrisati staro poniženje obnavljanjem delovanjaodržati samopoštovanje potisnuti strahnadvladati slabostpripadatibiti pihvaćenapribližiti se i lagodno opštiti s drugimrazgovarati na prijateijski način, pričati priče, razmenjivati osećanja, ideje,tajnekomunicirati, razgovaratismejati se i šaliti seosvojiti osećanja željenog Drugogbiti uz Drugog i ostati mu odanuživati u čulnim iskustvima sa odabranim Drugimhraniti, pomagati, štititi, tešiti, podržavati, negovati ili lečitibiti hranjena, pomagana, štićena, tešena, podržavana, negovana ili lečenaoformiti uzajamno prijatan, trajan, saradniški i uzvratni odnos sa Drugim,sa jednakimdobiti oproštajbiti voljenabiti slobodna

- - - -

- Videli ste me u najgorem izdanju.- Da.- Ja ne znam ništa o vama.- Ne.- Ali dopadate mi se.- I vi meni.(Tišina)- Vi ste moja poslednja nada.(Duga tišina.)- Vama nije potreban prijatelj, potreban vam je lekar.(Duga tišina.)- Grešite.(Veoma duga tišina.)- Ali vi imate prijatelje.(Duga tišina.)Imate puno prijatelja.Šta to nudite svojim prijateljima kada vam pružajutoliku podršku?(Duga tišina.)Šta to nudite svojim prijateljima kada vam pružajutoliku podršku?(Duga tišina.)Šta im to nudite?

(Tišina.)Mi imamo profesionalan odnos. Mislim daimamo dobar odnos. Ali profesionalan.(Tišina.)Ja osećam vaš bol ali ne mogu da držim vaš život umojim rukama.(Tišina.)Biće s vama sve u redu. Jaki ste. Znam da će sve bitiu redu jer mi se dopadate a ne moguda vam se dopadaju oni koji se ne dopadaju sami sebi. Ljudi za koje strahujem,to su oni koji mi se ne dopadaju jer oni mrze sebe utolikoj meri da nikoga ne puštaju blizu sebe. Alivi mi se dopadate. Nedostajaćete mi. I znam da će s vama biti sve u redu.(Tišina.)Većina mojih pacijenata želi da me ubije. Kada izađemodavde na kraju dana moram da odem kući kodmoje voljene i da se opustim. Moram da budem sa svojim prijateljima ida se opustim. Moji prijateiji moraju da budu doista stabilni.(Tišina.)Mrzim ovaj jebeni posao i moji prijateiji moraju da bududuševno zdravi.(Tišina.)Izvinite.- Nije moja greška.- Izvinite, to nije bilo na mestu.- Nije moja greška.- Ne. Nije vaša greška. Izvinite.(Tišina.)Pokušavao sam da objasnim –- Znam. Ja sam ljuta zato što razumem, a ne zato štone razumem.

- - - -

PodgojenaPoduprtaIzgurana

moje telo posustajemoje telo se razleće

nema načina da dosegnemviše od onoga sto sam već dosegnula

uvek ćeš imati jedan delić menejer si držao moje lice među svojim rukama

tim brutalnim rukamato će me dokrajčiti

mislila sam da je nemosve dok nije zanemelo

kako si nadahnuo ovaj bol?

nikada nisam shvatilašta to ne bi trebalo da osećamkao ptica koja promiče ispod podbulog nebamoj um se kida pod munjamadok leti sve dalje od oluje

Kapak se otvaraOštra svetlosti NištaNištavidi Ništa

Kakva sam ja?dete negacije

iz jedne sobe za mučenje u drugugnusan niz grešaka bez popuštanjapad na svakom koraku moga puta

Očajanje me gura u samoubistvoBol za koji doktori ne mogu da nađu lekNiti im je stalo da ga razumejuNadam se da ga nikada neceš razumetiJer mi se dopadaš

Dopadaš mi seDopadaš mi se

mirna crna vodaduboka kao večnosthladna kao nebomirna kao moje srce kad tvog glasa nemasmrznuću se u paklu

naravno da te volimti si mi spasao život

volela bih da nisivolela bih da nisivolela bih da me ostaviš na miru

crno-beli film od da ili ne da ili ne da ili ne daili ne da ili ne da ili ne

uvek sam te volelačak i kada sam te mrzela

Kakva sam ja?baš kao moj otac

o ne o ne o ne

Kapak se otvanaOštra svetlost

počinje kidanje

Ne znam više gde da gledam

Umorna od traženja u gomiliTelepatijai nada

Posmatraj zvezdepredvidi prošlosti promeni svet srebrnim pomračenjem

jedina stvar koja je postojana jeste uništenjesvi ćemo nestatipokušavajuci da ostavimo trag trajniji od nas

Nisam sam se ranije ubijala i stoga ne tražite presedaneOno što se ranije desilo bilo je samo početak

cikličan strahto nije mesec to je zemljaKruženje

Dragi Bože, dragi Bože, šta da radim?Sve što znam

je snegi crno očajanje

Nemam kud da krenemzaludni moralni grčjedina alternativa ubistvu

Molim vas ne secite me da biste utvrdili kako sam umrlaJa ću vam reći kako sam umrla

Sto lofepramina, četrdeset pet zopiklona, dvadeset pettemazepama, i dvadeset melerila

Sve što sam imala

ProgutalaPreseklaObesila

Gotovo je

gle evnuhakastrirane misli

lobanjerazmotane

hvatanjezanoskidanjeduše

solo simfonija

u 4,48srećan satkada jasnost dolazi

topla tminakoja mi natapa oči

ne znam za grehovo je bolest sticanja veličineova životna potreba zbog koje bih umrlabiti voljenaUmirem za onoga koji ne mariUmirem za onoga ko ne zna

lomiš me

GovoriGovoriGovori

prostrani prsten neuspehane gledaj me

Moje poslednje uporište

Niko ne govori

Potvrdi me

Posvedoči meVidi meVoli memoja konačna predajamoj konačni poraz

kokoška i dalje igrakokoška neće da stane

mislim da misliš o menionako kako bih da misliš o menizavršniperiodzavršna tačkabrini o svojoj mami sadabrini o svojoj mami

Crni sneg pada

u smrti me držiš

nikada slobodna

nemam nikakvu želju za smrćunijedan samoubica to ne želi

gledaj me kako nestajemgledaj menestajem

gledaj megledaj megledaj

Sebe nisam nikada srela, to lice zalepljeno nadno mog uma

molim vas razmaknite zavese