MANIČNO - DEPRESIVNA PSIHOZA-BIPOLARNI

AFEKTIVNI POREMEĆAJ

Krepelin, krajem XIX v. daje naziv psihičkom poremećaju manično - depresivna psihoza.

Objašnjava ga kao posledicu poremećaja u mozgu i ističe sledeće karateristike:

euforično ili depresivno raspoloženje koje je patološki izmenjeno

periodično javljanje depresivnih i maničnih faza povoljna prognoza bolesti

Postoje dve oblika manič.-depres. psihoze unipolarna depresija (prisustvo samo

depresivnih epizoda) bipolarna depresija (prisustvo maničnih i

depresivnih ili samo maničnih epizoda)

EPIDEMIOLOGIJA U svetu je obolelo 4% ljudi. Rasprostranjenost se kreće od 0,4% –

2,5% u opštoj populaciji. Incidenca je 0,2%-0,8%, a prevalenca

0,5%-1,2% na 1000 stanovnika. Najčešče su unipolarne depresije -66%,

bipolarne - 30%, unipolarne manije 4%. Unipolarne depres.su češće kod žena, a

bipolarne podjednako raspoređene po polu.

Za unipolarnu depresiju faktori rizika su: ženski pol starost od 35-45 genetika opsesivna, introvertna premorbidna

ličnost postpartalni period stresogeni životni događaji

Za bipolarnu depresiju faktori rizika su:

starost 20-30 godina adolescencija

genetika

Biološke teorije Ističu kao značajne u nastanku

bipolarnog afektivnog poremećaja-

Genetiku

Poremećaj CNS-mozga posebno delova koji regulišu nagonski i afektivni život, mentalne aktivnosti i endokrine funkcije.

Novija istraživanja ističu povezanost sa hipoaktivnošću štitne žlezde.

Genetska istraživanja: Kod bipolarnih depresivnih psihoza rizik za

oboljevanje čl.porodice je veći. Deca oboljevaju od bipolar. afekt.

poremeć. u preko 40% slučajeva ukoliko su oba roditelja bolesna.

Oboljevanje je 10 puta veće ukoliko postoji genetika u odnosu na opštu populaciju.

Monozigotni blizanci oboljevaju u 80%od bipolarne depres. i 50% od unipolarne.

Ističe se značaj genetskih markera, i to markera povezanosti i markera vulnerabilnosti

Markeri povezanosti- neke osobine se prenose zajedno sa manično depres.psih. na pr. genotip krvne grupe ABO, znatno češća O krvna grupa od drugih...

Markeri vulnerabilnosti – snižena osetljivost postsinaptičkih alfa2 receptora, preosetljivost betaadrenergičkih receptora.

Neurobiohemijska istraživanja: Depresija je povezana sa manjkom

noradrenalina, a manija sa viškom Depresija je povezana sa manjkom

serotonina Krečmer – biotipologija – pikničko-

ciklotimna telesna građa - niži rast, kratak, debeo vrat, široko lice, kratke ruke i noge, uska ramena, veliki trbuh, sklonost gojaznosti, ćelavost.

Krečmer opisuje i ličnost pikničkog tipa: prijatne naravi, druželjubiv, srdačan hedonista, veseo, živahan miran, tih, blag

PSIHOLOŠKE TEORIJE Ističu kao značajne sledeće karakteristike

važne u nastanku bipolar. afekt. poremećaja:

vulnerabilnost – preosetljivost u određenim situacijama

u periodu razvoja ličnosti nastaje dispozicija za patološke afektivne reakcije

postoji povezanost između strukture ličnosti, situacije i kliničke slike

Frojd i Abraham ističu sledeće osobine ličnosti koje utiču na razvoj bolesti:

Simbioza i ambivalencija prema značajnim osobama.

Zastoj (fiksacija) u oralnoj fazi psihosex.razvoja uslovljena doživljajem uskraćenosti majčine ljubavi i strahom od gubitka. Mehanizam odbrane od gubitka objekta je – regresija na oralni stadijum. Agresija usmerena na voljeni objekat se okreće ka sebi i konvertuje u depresiju.

Ego se brani od Super Ega samooptuživanjem, krivicom, autodestrukcijom.

Manija nastaje mehanizmom poricanja depresije kao primarnog afektivnog stanja osobe.

Novije psihološke teorije objašnjavaju nastanak depresivne epizode kao

Bilbring - reakciju Ega na neuspele

pokušaje da se dostignu previsoko postavljeni ciljevi. Na ovaj način pogođen je narcizam osobe, što dovodi do niskog samopoštovanja.

Beck - Negativna kognitivna shema- samopotcenjivanje, beznadežnost (odnosi na budućnost) bezvrednost (svet).

Bihejvioristi (Seligman, Costelo...) – nepostojanje pozitivnog potkrepljivanja, naučena bespomoćnost.

Tellenbah – govori o premorbidnoj ličnosti nazivajući je “typus melancholicus”

Karakteriše ga - inkludencija – pedantnost, savesnost,

tačnost, izraženo osećanje dužnosti, požrtvovanost.

remanencija - visoko postavljeni radno-profesionalni i etički ciljevi.

Teorija o životnim događajima kao precipitirajućim za depresiju.

Paykel – istraživanje pokazalo da je kod depresivnih pac.bilo 3 puta više životnih događaja u odnosu na kontrolnu grupu. Izdvojila su se 8 najčešća životna događaja – smrt čl.porodice, ozbiljna bolest čl.porodice, bolest pac., razvod...

Gubitak je značajan za razvoj depresije, ali i supstituti – zamene za gubitak i efikasnost i trajnost zamena.

SOCIOKULTURNE TEORIJE Sve veći porast depresija u savremenom svetu

objašnjava se sociokulturnim (demografskim) promenama, a navode se:

raspad višegeneracijskih porodica potrošačko, takmičarsko društvo kao posledica takvog društva - suparništvo,

otuđenost migracije, urbanizacija promena sistema vrednosti starenje stanovništva

Depresija se češće javlja u sredinama u kojima ljudi imaju razvijeno osećanje zajedništva, odgovornosti, krivice – “kulturna krivica” – kod Jevreja i društvima sa budističkom tradicijom.

KLINIČKA SLIKA U razvijenoj kliničkoj slici dominiraju:

Depresivno raspoloženje:

tuga, očaj anksioznost zabrinutost bespomoćnost griža savesti, krivica anhedonija osećanje bezosećajnosti izlaz iz situacije – samoubistvo.

Gubitak životne energije:

psihomotorna inhibicija usporeni misaoni tok inhibicija voljnih funkcija umor, malaksalost kardiovaskularne, gastrointestilne

smetnje poremećaj sna...

Depresivne sumanute misli: Pac.misli da je veliki zločinac, kriv je za

rat, poplavu, zemljotres, sitnu laž ili krađu u detinjstvu, da zaslužuje najtežu kaznu, smrt, neizlečivo je bolestan, umreće od gladi, nema oči ili glavu...

Maničnu fazu bipolarnog afektivnog poremećaja, karakteristiše:

euforično raspoloženje – stalni osmeh, veselost bez povoda, sklonost šalama, napadno oblačenje, šminkanje, neprestano traženje osoba za razgovor.

razdražljivo raspoloženje – bes, agresija, sarkazam.

porast životne energije i nivoa aktivnosti.

Hiperaktivnost - rasipništvo, pozajmljivanje, duga telefoniranja, izlaganje opasnostima, ne osećaju umor, nemaju potrebu za snom.

Manična pomama – napetost, nemir, nerazumljiv govor, poremećaj svesti.

Povećan apetit, uzimanje velikih količina alkohola, promiskuitet, hvalisavost, ideje svemoći.

Ubrzani misaoni tok, logoreja do nepovezanog govora.

MKB X – Bipolarni afektivni poremećaj BAP sadašnja epizoda hipomanična BAP sadašnja epizoda manična bez psihotičnih

simptoma BAP manična sa psihotičnim simptomima BAP sadašnja epizoda blaga ili umereno jaka

depresija BAP teška depresija bez psihotičnih simptoma BAP teška depresija sa psihotičnim

simptomima BAP sadašnja epizoda mešovita

Faze - depresivne traju od 4-6 meseci i do 1 godine, manične od 2 nedelje do 3-5 meseci.

Oko 15% obolelih od afektivnog bipolarnog poremećaja izvrši suicid.

LEČENJE Faramakoterapija – antidepresivi,

neuroleptici, psihostabilizatori, sedativi... Psihoterapija, posebno grupna – smanjuje

osećanje usamljenosti, povećava samopoštovanje, doživljaj pripadnosti, razumevanja, prihvatanja.

Muzikoterapija, psihodrama Socioterapija – rekreativna, okupaciona,

“Jedina razlika između mene i njih je što LUDACI NE ZNAJU DA SU LUDI, A JA ZNAM DA SAM LUD”

Salvador Dali