RAZGOVORI u Beogradu - FILM

DESET REDITELJSKIH POTPISA

Beograd, 2015.

Dragana Marković

4

UPUTSTVO ZA UPOTREBU

Čitati u bilo koje doba dana, noći, nedelje, mese-ca, godine… Iako poređani hronološki, razgovori se mogu čitati od sredine, sa kraja, od početka.

Petnaest godina su slagani, negde od 2000. Govore o vremenu u kojem su nastajali, ali pre svega nose jasan pečat sagovornika. Njihove kreativnosti, neponovljivo-sti, rediteljskog, ali i ljudskog potpisa. U svakom od iza-branih razgovora postavljena su neka ista pitanja – o smislu, izborima, razlozima, prelomnim trenucima ali i o verovanjima –samo se odgovori razlikuju. A to u šta posle svih devalvacija vrednosti, čiji smo u to isto vre-me bili svedoci, uspevamo da verujemo – duboko nas određuje kao ljude.

Razgovor je uvek idealna mera sposobnosti sluša-nja i postavljanja pitanja. Poput reke, priča uvek mean-drira, ima svoje rukavce, pritoke, brzake i neke sigurne i mirne vode. Ploviti tokom reči sa sagovornicima ove knjige bilo je neopisivo zadovoljstvo i svojevrsna privi-

5

legija. Podeliti sve to sa vama čitaocima velika je odgo-vornost. Jer samo u trenutku dok neko od vas iščitava sve ove reči i rečenice – one istinski postoje.

U prvoj knjizi edicije Razgovora, koja je pred vama, sakupljeni su intervjui sa nekim od najznačajnijih redi-telja sa ovih prostora. U jednu nit ih povezuje profesija sagovornika – režija, i grad u kojem su se odvijali – Be-ograd. Pridružena su im dva sagovornika: Nikita Mihal-kov, poštujući isti kriterijum, ali i Ljuba Popović, koji go-voreći o Živojinu Žiki Pavloviću, pripoveda svevremenu priču o prijateljstvu.

Ukoliko ovi razgovori vas koji ih budete čitali po-krenu na razmišljanje, na sopstveno preispitivanje – bez ubeđivanja, ako vas bar na trenutak nadahnu da zakoračite u sebe, da dotaknete dno duše i ponovo se suočite sa onim pametnim i dobrim u čoveku, u sebi, onda je sve rečeno, a potom i zapisano – imalo smisla.

Autor

6

7

Lordan Zafranović, reditelj

SEZONA OSTAVLJANJA TRAGOVA

Svaki čovjek će, prije ili kasnije, platiti za ono što je učinio. Ne mislim samo na rat i zločin, već i na one najmanje podlosti svakodnevnog života. Vjerujem da postoji harmonija koja stiže poslije svega i koja vodi ka nekom svijetu koji će biti bo-lji. Zločin i kazna su stare teme. To su dvije sestre naše moralnosti koje se u jednom trenutku sa-svim sigurno moraju sresti.

Kako dolazi do zla i kako se ono širi, motiv je za ko-jim traga Lordan Zafranović. U tom traganju od-govore koje sluti ostavlja upakovane u svoje fil-

move, koje zove pokušajima. „Okupcija u 26 slika”, „Krv i pepeo Jasenovca”, „Lakrimoza”, samo su neki od njih.

32

33

Dušan Kovačević, dramski pisac i reditelj

KALENDAR ZA GODINE KOJE SU PROŠLE

Moj rukopis je odredilo moje osećanje sveta u kome nije sve tragedija, a nije ni komedija. Po-čevši od jednog dana u čovekovom životu, gde je izmešano i jedno i drugo, i gde se kao dan i noć sve smenjuje – vreme svetlosti i vreme mraka. U životu koji ume da bude crn komedija je superior-nost nad svim što se događa.

Uvodni tekst za razgovor koji sledi, a kojim bi tre-balo da predstavimo našeg sagovornika morao bi da bude bar nekoliko puta duži od samog raz-

govora čak i kad bismo samo izdvajali suve činjenice iz njegove biografije i njegovog staralaštva. Kako to nije moguće, sažimanje bi bilo izvodljivo ako ispred svake

44

45

Emir Kusturica, reditelj

BOG MALIH STVARI

Možda su i priče mojih filmova zasnovane na tom osećaju i ideji. Znate kako kažu: pogine ti pas i preuzme na sebe tvoju sudbinu. Možda su sve te priče u mojim filmovima samo nadopunjavanje straha o ideji raspada u vlastitoj porodici. Moje kolektivno nesvesno je jako, ono se ne da, drži se... Možda ja svojim filmovima, fikcijama u koji-ma se sve raspada, čuvam sopstveni život – pogi-ne pas umesto mene.

Ovo je po svemu neobičan film – započo je svoje obraćanje novinarima Emir Kusturica na neo-bičnoj konferenciji za štampu upriličenoj na pu-

tanji „Šarganske osmice” povodom filma Život je čudo. Ovaj film nije za sobom ostavio najlon kese i đubrište,

56

57

Goran Marković, reditelj

ZA ŽIVOT BEZ LAŽI

Pokušavam da se obračunam sa pogrešnim na-činima da se prevaziđe problem smisla života. Ismevam, kritikujem i odbacujem sve one ljudske gluposti i zablude koje su na tom planu nastale tokom istorije. Ne nalazim odgovor na pitanje šta je smisao ljudskog života, ali nalazim odgovore na pitanje šta – nije. Nedovoljno za sreću, dovolj-no za život bez laži.

Na velikoj retrospektivi jugoslovenske kinema-tografije organizovanoj u Centru „Pompidu” u Parizu 1987. godine, Goran Marković je bio

predstavljen sa četiri filma. Samo taj podatak, izdvojen iz biografije, već dovoljno govori o značaju filmova Go-rana Markovića za jugolovensku kinematografiju dru-

66

67

Siniša Kovačević, dramski pisac, scenarista i reditelj

JEDNA SUZA I JEDAN OSMEH

Iza umetnosti ne sme da ostane ravnodušje. Tamo gde je umetnost, tamo je i povišena emo-cionalnost, tamo su i suze i smeh. Tamo gde sta-nuje ravnodušje, i rođena mu sestra – dosada, tu umetnosti nema.

U našim životima, okruženju, vremenu, sistemu vrednosti... verovatno postoje stvari koje nam se ne dopadaju, koje nas čine nesrećnim, neza-

dovoljnim... Šta najčešće činimo? Evidentiramo neza-dovoljstvo, u uskom krugu prijatelja ga ispovedamo – i čekamo. Čekamo da nam neko drugi razreši problem, nezadovoljstvo, dilemu. Retki među nama o takvim raz-mišljanjima glasno govore, postavljaju javno suštinska,

84

85

Nikita Mihalkov, glumac i reditelj

KOVANJE SREĆE iliKRST KOJI NOSIMO NA DUŠI

U kući su nas vaspitavali, pa sam i ja tako vaspita-vao svoju decu da sopstveni život ne upoređujemo sa životima onih ljudi koji žive bolje, već sa životom onih ljudi koji žive gore, jer njih ima mnogo više. Nije bez razloga naš veliki pisac Anton Pavlovič Če-hov napisao u svom dnevniku: Iza svakog srećnog čoveka stoji neko ko kuje čekićem da bi iskovao nje-govu sreću. Način na koji smo se mi međusobno od-nosili i komunicirali u porodici bio je zapravo – nau-ka o životu. Naša prezimena ne treba da budu krila koja nose prema slavi, već krst koji nosimo na duši.

Prilikom jednog od svojih boravka u Beogradu Ni-kita Mihalkov je još jednom „zaveo“ srpsku jav-nost. Ponovo je ustalasao emocije i probudio onu

posebnu atmosferu koja se širi oko istinski velikih zvez-

102

103

Lazar Ristovski, glumac, scenarista, reditelj i producent

KOŠULJA SREĆNOG ČOVEKA

Ja sam mali čovek, koji pokušava da bude veliki, i u isto vreme sam veliki čovek, koji traga za sva-kodnevnom srećom malog čoveka. Jedan moj ju-nak kaže: U ovom životu smo bili srećni, u nekom drugom ćemo biti bogati.

Teško da pored imena Lazara Ristovskoj uopšte treba da stoje odrednice profesije. Njegovo ime je samo po sebi dovoljno. U Srbiji se ono može čitati

i kao sinonim za glumca. A sve to, glumačke bravure u kultnim predstavama i filmovima, rad sa najboljim redi-teljima i scenaristima, pohod u profesiju režije, pisanje scenarija i knjiga, producentsko ulaganje u film – sam je sobom stvorio. I što je najvažije – poklonivši sebe Cr-nom u „Podzemlju” Emira Kusturice, drugu Raji u filmu

116

117

Radoš Bajić, glumac, scenarista, reditelj

SA PŠENICOM ISPOD KREVETA

Selo je prirodna i najhumanija mogućnost da čo-vek optimalno, smisleno i razložno provede svoj život. U neposrednom kontaktu sa prirodom i zemljom koja ga hrani, čovek najbolje može da odredi gde mu je mesto i da pokuša da uspostavi sklad između univerzuma i njega samog. Da nauči osnovne zakonitosti života, trajanja i umiranja – da shvati svoju ništavnost i večnost istovremeno.

„...Pamtim božićno jutro, moj deda Mirko Božić, čestiti Srbin, Moravac, budi me pre svitanja. Mraz je, deda otvara vrata naše kuće. Imali

smo kuću sa dva odeljenja u kojoj sam se rodio, u kuhi-nji je bio zemljani pod i jedan krevet u ćošku, koji je bio ankerisan jer je pod bio neravan. Na njemu sam spavao,

126

127

Zdravko Šotra, reditelj

PRIPOVEDANJE PRIČE

Pisac stvara delo ispisujući reči na papiru, slikar nanoseći boju na platno, a reditelj sa živim ljudi-ma, u realnom prostoru stvara živi organizam. Tokom čitavog tog postupka teško je nečemu udahnuti život a da nešto od sopstvenog života reditelja ne izdahne.

Status jednog od najuspešnijih televizijskih i film-skih reditelja Zdravku Šotri doneli su serijali „Obraz uz obraz“, „Glumac je glumac“, „Više od igre“, „Priče

iz majstorske radionice“, „Učitelj“, „Ranjeni orao“, „Greh njene majke“, „Nepobedivo srce“, igrani filmovi „Osva-janje slobode“, „Držanje za vazduh“, „Igmanski marš“, „Braća po materi“, „Lajanje na zvezde“, „Pljačka Trećeg

136

137

Dragan Bjelogrlić, glumac, producent i reditelj

ŽIVOT JE KADA IMAŠ SAN

U ovom periodu svog života pokušavam da ispra-vim neke greške. Ako sam u nekom ranijem perio-du, jureći za svim onim za čime se juri sa trideset, zaboravio da budem prijatelj ili, kako to kaže dečak Stanoje, zaboravio da sanjam, da volim život – sada se trudim da sve to nadoknadim. Ta moja spoznaja utkana je i u početak i kraj filma „Montevideo”: Ži-vot je kada imaš san, a ako san postane stvarnost, onda ni smrt nije kraj života. A samo pre desetak godina ja na taj način ne bih ni počeo ni završio film.

Na našu veliku radost, putanja sazrevanja i učenja umeća življenja, pomenuta u podnaslovu tek-sta, Dragana Bjelogrlića je dovela do nekoliko

spoznaja i jednog preovlađujućeg osećanja iz koga je

150

151

Ljuba Popović o Živojinu Pavloviću

PRIJATELJI IZ ŠKOLEPRIMENJENOG ŽIVOTA

O Žiki Pavloviću su ljudi od autoriteta, pogotovo u filmu, odavno rekli svoje. Moja priča je drugači-ja. Naše prijateljstvo je počelo još na Akademiji, a ako me sećanje ne vara, to je bila 1956. godina.

Ljuba Popović i Žika Pavlović su se sreli na drugoj godini Akademije primenjenjenih umetnosti u Beogradu, upravo te daleke 1956. godine, kada je

Žika došao sa Golnika. U naizgled običnom susretu dva studenta Beogradskog univerziteta krio se neobičan su-sret dve kreativnosti koje su, svojim posebnostima, kasni-je obeležile vreme koje je dolazilo, a zajednički proživlje-ne godine oblikovale u prijateljstvo.

166

Skica za biografiju autora

Dragana Marković je rođena 29. marta 1962. godine u Ćupriji. Osnovnu i srednju školu završila je u Požarevcu, a Fakultet političkih nauka, smer žurnalistika, u Beogradu. Novinar-stvom se aktivno bavi od 1989. godine (urednik kulturne ru-brike u časopisu „Vojska”, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika magazina „Odbrana”, glavni i odgovorni urednik „Belguest magazina”, „Rusije danas”...). Tokom dugogodišnje novinarske karijere objavljivala je intervjue sa značajnim lič-nostima srpske i evropske umetničke scene u vodećim jugo-slovenskim i srpskim magazinima: „Intervju”, „NIN”, „Profil”, „Prestup”, „Jefimija”, „Jatova revija”, „Pečat”... Oni čine deo velikog broja knjiga razgovora, poput knjige akademika An-dreja Mitrovića i Mome Kapora.

Objavila je knjige „Otkucaji vremena 1990–2000”, hronika jednog desetleća, izabrani intervjui; Momo Kapor „U sklo-ništu duše”, knjiga razgovora; Monografije Nagrade „Braća Karić” od 2003. do 2014. godine.

167

SADRŽAJ

• UPUTSTVO ZA UPOTREBU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Lordan Zafranović, reditelj • SEZONA OSTAVLJANJA TRAGOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Dušan Kovačević, dramski pisac i reditelj • KALENDAR ZA GODINE KOJE SU PROŠLE . . . . . . . . . . . . . 33

Emir Kusturica, reditelj • BOG MALIH STVARI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Goran Marković, reditelj • ZA ŽIVOT BEZ LAŽI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Siniša Kovačević, dramski pisac, scenarista i reditelj • JEDNA SUZA I JEDAN OSMEH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Nikita Mihalkov, glumac i reditelj • KOVANJE SREĆE ili KRST KOJI NOSIMO NA DUŠI . . . . . . . 85

Lazar Ristovski, glumac, scenarista, reditelj i producent • KOŠULJA SREĆNOG ČOVEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Radoš Bajić, glumac, scenarista, reditelj • SA PŠENICOM ISPOD KREVETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

Zdravko Šotra, reditelj • PRIPOVEDANJE PRIČE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

Dragan Bjelogrlić, glumac, producent i reditelj • ŽIVOT JE KADA IMAŠ SAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Ljuba Popović o Živojinu Pavloviću • PRIJATELJI IZ ŠKOLE PRIMENJENOG ŽIVOTA . . . . . . . . . . 151