Univerzitet u Novom Sadu,

Ekonomski fakultet Subotica,

(odeljenje u Novom Sadu)

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA AGRARNA POLITIKA EVROPSKE

UNIJE

POLITIKA EVROPSKE UNIJE U RAZVOJU ORGANSKE

POLJOPRIVREDE

Nastavnik: Student:

Prof. Dr. Lovre Koviljko Babi Danilo

(B017/2011)

Novi Sad, april 2014. godine

2

Sadraj

1. Uvod ..................................................................................................................................... 3

2. Organska poloprivreda i principi organske poljoprivrede .......................................................... 4

3. Proces prelaska sa konvencionalne na organsku proizvodnju .................................................... 5

4. Ekonomija organske proizvodnje............................................................................................. 6

5. Znaaj organske proizvodnje .................................................................................................. 7

5.1. Zdravstveni efekat i poboljani kvalitet hrane .................................................................. 7

5.2. Ouvanje ekosistema i ekoloki znaaj .............................................................................. 7

5.3. Znaaj za ouvanje biodiverziteta ..................................................................................... 7

5.4. Socijalna dimenzija .......................................................................................................... 8

6. Slabosti organske proizvodnje................................................................................................. 8

6.1. Loa produktivnost .......................................................................................................... 8

6.2. Propusti u energetskoj efikasnosti .................................................................................... 9

6.3. Potrebno je jo vie poboljati sertifikaciju proizvoda ........................................................ 9

7. Opti osvrt na zajedniku poljoprivednu politiku (ZPP) , .......................................................... 10

8. Scenariji za razvoj trita organske hrane u Evropi.................................................................. 12

8.1. Scenario 1 Stabilna ekpanzija....................................................................................... 12

8.2. Scenario 2 Rast u uslovima krize i dravnog intervencionizma........................................ 13

8.3. Scenario 3 Industrijalizacija poljoprivrede..................................................................... 13

8.4. Scenario 4 Tehnika odrivost...................................................................................... 13

8.5. Diskusija o rezultatima scenarija..................................................................................... 14

9. Zakljuak ............................................................................................................................. 15

10.Literatura ........................................................................................................................... 16

3

1. Uvod

Poljoprivredna proizvodnja u svetu prola je dug put razvoja, sa osnovnim

zadatkom da obezbedi dovoljne koliine hrane i sirovina za postojeu ljudsku populaciju. Rastua potreba hranom sve brojnijeg stanovnitva zahtevala je poveanje prinosa, a

potreba za veim profitom u poljoprivrednoj proizvodnji je dovela do razvoja poljoprivrede zasnovane, pre svega, na vetakim materijama (mineralna ubriva, pesticidi, hormoni, stimulatori rasta), tekim poljoprivrednim mainama i velikoj zavisnosti proizvodnje od

sirovina ije je poreklo van farmi na kojima se obavlja proizvodnja hrane.Takva proizvodnja dovela je do opadanja kvaliteta hrane, zagaenja vazduha, vode i zemljita,

naruavanja prirodnih procesa i ivotne sredine.

Kao reakcija na sve izraeniju ekoloku degradaciju i sve vee ugroavanje zdravlja stanovnitva razvila se ideja o gajenju biljaka uz smanjeno korienje hemijskih sredstava,

kontrolisanom upotrebom ubriva, Poetkom 70-tih godina prolog veka, grupa poljoprivrednika je definisala pravila proizvodnje organskim metodom uz primenu

normativa i upravo su to bili zaeci IFOAM-a1 i organske proizvodnje. Organska poljoprivreda efikasno reava i nudi humaniji nain proizvodnje hrane, odnosno stavlja u prvi plan zdravlje ljudi i potuje ravnoteu izbegavajui zagaivanje okoline.

U nastavku ovog rada bie objanjeni principi organske proizvodnje koje na neki nain predstavljaju njenu moralnu odrednicu. Potom se govori o procesu prelaska sa

konvencionalne na organsku proizvodnju, znaaju i slabostima organske proizvodnje u okviru koje je obuhvaen i veoma znaajan proces sertifikacije. Poslednji deo zadatka rezervisan je za scenarije kada je u pitanju budunost organske proizvodnje.

1 International Federation of Organic Agriculture Movements

4

2. Organska poloprivreda i principi organske poljoprivrede

Postoje razliite definicije organske poljoprivrede. Najvie prihvaenae definicije su

definicija agencije za hranu i poljoprivredu ujedinjenih nacija koja glasi: Organska poljoprivreda je holistiki proizvodni i upravljaki sistem koji promovie zdrav agrarni

ekosistem stavljajui akcenat na biodiverzitet, bioloke cikluse i sastav zemljita pri tom izbjegavajui upotrebu sintetikih ubriva, pesticida i genetski modifikovanih organizama. Time minimizira zagaenje vazduha, zemljita i vode te na taj nain doprinosi zdravlju

biljaka, ivotinja i ljudi.2

Sledea opte prohvaena definicija je definicija IFOAM-a: Organska

poljoptivreda je proizvodni sistem koji odrava zdravlje zemljita, ekosistema i ljudi oslanjajui se na ekoloke procese, biodiverzitet i proizvodne cikluse prilagodjene lokalnim uslovima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju i naune inovacije kako bi doprinela

ouvanju zajednikog okruenja i uinila ivotnu sredinu zdravijom za sve.3

Kako bi ove definicije uinio razumljivijim to irem auditorijumu IFOAM je

definisao kljune principe organske poljoprivrede.4

Princip zdravlja: Organska poljoprivreda treba da odri i pobolja zdravlje zemljita, biljaka, ivotinja, ljudi i planete kao jedne jedine i neodvojive.

Sutina ovog principa je da se zdravlje pojedinaca i zajednice ne moe odvojiti od zdravlja ekosistema, zdravo zemljite raa zdrave useve koji uvaju zdravlje ivotinja i

ljudi. Uloga organske poljoprivrede, bilo u proizvodnji, preradi, distribuciji ili potronji je da odri i pobolja zdravlje ekosistema i organizama poevi od najmanjih mikroorganizama iz zemljita do ljudi. Naroita namera organske poljoprivrede je da

proizvede visokokvalitetnu, nutritivnu hranu koja doprinosi preventivnoj brizi o zdravlju. Zbog toga je potrebno izbegavati upotrebu ubriva, pesticida, lekova za ivotinje i aditiva u

hrani koji mogu imati negativne efekte po zdravlje.

Princip ekologije: Organska poljoprivreda treba da se zasniva na ivim ekolokim sistemima i ciklusima, da funkcionie sa njima, da ih oponaa i da im pomogne

da opstanu.

Ovaj princip usklauje organsku poljoprivredu sa ivim ekolokim sistemima. On

navodi da proizvodnja treba da bude zasnovana na ekolokim procesima i recikliranju. Prehrana i dobrobit se postiu ekologijom odreenog proizvodnog okruenja. Organska proizvodnja, panjaki i umski sistemi treba da se uklope u cikluse i ekoloku ravnoteu u

prirodi. Ovi ciklusi su univerzalni, ali je njihovo funkcionisanje specifino za teren. Organsko upravljanje mora biti prilagoeno lokalnim uslovima, ekologiji, kulturi i razmeni.

Inputi treba da se smanje ponovnom upotrebom, recikliranjem i efikasnim upravljanjem materijalima i energijom da bi se odrao i poboljao kvalitet ivotne sredine i da bi se sauvali resursi. Organska poljoprivreda treba da postigne ekoloku ravnoteu kroz

kreiranje sistema proizvodnje, uspostavljanju habitata i odravanju genetskog i

2 Preuzeto sa sajta: http://www.fao.org/organicag/oa-faq/oa-faq1/en/ 25.03. 2013. 3 Preuzeto sa sajta: http://www.ifoam.org/en/organic-landmarks/definit ion-organic-agriculture 25.03. 2013.

4 Preuzeto sa sajta : http://www.ifoam.org/en/organic-landmarks/principles-organic-agriculture 25.03. 2013.

5

poljoprivrednog diverziteta. Oni koji proizvode, prerauju, trguju ili troe organske proizvode treba da tite i da koriste zajedniku ivotnu sredinu, ukljuujui prirodna podruja, kilmu, habitate, biodiverzitet, vazduh i vodu.

Princip pravinosti: Organska poljoprivreda treba da se gradi na odnosima koji obezeuju pravinost vezano za zajedniku ivotnu sredinu i mogunosti ivota.

Ovaj princip naglaava da oni koji su ukljueni u organsku poljoprivredu, treba da imaju humane odnose na nain koji obezbjeuje pravinost na svim nivoima i prema svim stranama - farmerima, radnicima, preraivaima, distributerima, trgovcima i

potroaima.Organska poljoprivreda treba da obezbijedi svim ukljuenim, dobar kvalitet ivota i da doprinese suverenitetu hrane i smanjenju siromatva. Ona ima za cilj dovoljno

snadbijevanje visokokvalitetnom hranom i ostalim proizvodima. Ovaj princip insistira na tome da se ivotinjama obezbijede uslovi i mogunosti koji su u skladu sa njihovom psihologijom, prirodnim ponaanjem i njihovom dobrobiti. Prirodnim resursima i resursima

ivotne sredine koji se koriste za proizvodnju i konzumiranje treba upravljati na nain koji je drutveno i ekoloki opravdan, i treba da se odvija sa verom u budue generacije.

Pravinost zaheva sisteme proizvodnje, distribucije i trgovine koji su otvoreni i nepristrasni i koji vode rauna o stvarnim trokovima ivotne sredine i socijalnim trokovima.

Princip brige: Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i

odgovoran nainda bi se zatitilo zdravlje i dobrobit sadanjih i buduih generacija, kao i ivotne sredine.

Organska poljoprivreda je iv i dinamian sistem koji zadovoljava internu i eksternu potranju i uslove. Praktiari organske poljoprivrede mogu poboljati efikasnost i poveati produktivnost, ali ne po cenu da se ugrozi zdravlje. S tim u vezi, nove tehnologije treba

proceniti, a postojee metode preispitati. Kod nepotpunog razumijevanja ekosistema i poljoprivrede mora se postupati sa panjom. Ovaj princip navodi da su panja i odgovornost kljuni elementi u upravljanju, razvoju i tehnolokim izborima organske

poljoprivrede. Nauka je neophodna da bi se obezbijedilo da organska poljoprivreda bude zdrava, sigurna i ekoloki ispravna. Meutim, samo nauno znanje nije dovoljno. Praktino

iskustvo, steena mudrost i tradicionalno i uroeno znanje nude valjana reenja koja je vreme testiralo. Organska poljoprivreda treba da sprei znaajan rizik usvajanjem odgovarajuih tehnologija, a odbacujui nepredvidive, kao to je genetski inenjering.

Odluke treba da odraavaju vrednosti i potrebe svih kojih se tiu, kroz transparentan i participativan nain.

3. Proces prelaska sa konvencionalne na organsku proizvodnju

Prelaz, sa konvencionalne na organsku proizvodnju, predstavlja proces razvijanja

pouzdanog i odrivog agro-ekonomskog sistema. Cela farma, ili jedinica na farmi, ukljuujui i stoarstvo, mora da pretrpi promene u skladu sa standardima organski zdrave hrane u jednom datom vremenskom periodu. Generalno gledano vreme prelaska ne sme da

traje due od jedne kompletne rotacije. Ukoliko iz bilo kojih razloga (ekonomski, organizacioni ili dr.), u okviru jedne farme doe do paralelne proizvodnje organske hrane i

proizvodnje u postupku prelaska ili konvencionalne proizvodnje gde prelazak na organsku jo nije poeo, ova dva dela moraju jasno da se razgranie, a proizvodi koji potiu sa njih moraju se jasno razlikovati, po izgledu, boji, sorti, pakovanju i sl. Takoe i oprema koja se

6

koristi za opraivanje na delu farme koji nije transformisan ne sme biti ista kao ona koja se koristi tamo gde se odvija organska proizvodnja.

Konverzioni period, koji farma mora da proe, traje obino dve godine (tri u

voarsko-vinogradarskim zasadima) pre nego to se dobijeni proizvodi mogu prodati kao organski. Za vreme tog perioda kompletna proizvodnja mora da se vri prema standardima

organske proizvodnje. U vreme konverzionog perioda dobijeni proizvod se zove proizvod u konverziji. Proizvodi e dobiti sertifikat kojim se potvruje da se radi o proizvodima organski zdrave poljoprivrede tek poto svi zahtevi u pogledu standarda budu ispunjeni

dve godine pre poetka proizvodnog ciklusa. Organizacija koja izdaje sertifikat moe da smanji navedeni period, ali ne vie od godinu dana pre poetka proizvodnog ciklusa, i to

samo onda ako je opravdano u skladu sa lokalnim strukturnim i poljoprivrednim uslovima. S druge strane, organizacija koja izdaje sertifikat moe da produi period transformacije u zavisnosti od prethodnog korienja date zemlje za potrebe poljoprivrede. Organizacije

koje izdaju sertifikate mogu da dozvole prodaju biljnih proizvoda (ali to nije pravilo) kao proizvod zdrave organske poljoprivrede u postupku transformacije ili uz slian opis, kada

su ispunjeni svi standardni zahtevi najmanje godinu dana pre poetka proizvodnog ciklusa organske proizvodnje. Kada je re o ivotinjskim proizvodima (meso, mleko, jaja) oni mogu biti sertifikovani kao proizvodi organski zdrave poljoprivrede kada veterinarski i

zdravstveni standardi budu u potpunosti ispotovani u periodu od 30 dana za mleko i jaja, i godinu dana ili celokupni ivotni ciklus kada je re o mesu. Meutim, ivotinjski proizvodi

ne smeju da se stavljaju u promet kao proizvodi organski zdrave poljoprivrede ukoliko farma ili jedinica na farmi nije bila ukljuena u postupak konverzije najmanje godinu dana.

4. Ekonomija organske proizvodnje

Ekonomije organske i konvecionalne poljoprivrede u su tini slede ista pravila. Obraun profita farme, analize mari, obraun prihoda, fiksnih i varijabilnih trokova,

uopteno trokova poslovanja svi ovi pojmovi se primenjuju na isti nain u organskoj konvencionalnoj proizvodnji. Ipak, postoje faktori koji ekonomsku analizu organske proizvodnje ine komplikovanijom. Proizvodnja (neke organske farme) koja se analizira

moe biti diverzifikovana razliitim usevima koji se koriste za odrivi plodored i radi unapreenja plodnosti tla. Obraun trokova upotrebe sirovina iz svoje proizvodnje (stone

hrane, stajnjaka i polugotovih proizvoda), moe da bude izazov.

Tabela 1. Ekonomski uinak organske proizvodnje

Izvor: Mirecki N., Wehinger T., Repi P. (2011) Prirunik za organsku proizvodnju

Biotehniki fakultet, Podgorica

7

Organsku proizvodnju poskupljuje, pre svega, vee uee neposrednog ljudskog rada. Kada se eliminie upotreba vetakih ubriva i sredstava za zatitu bilja, preostaje runi rad oko useva. Ostale sirovine, meutim, ne moraju biti skuplje. Problemi sa kojima

se suoavaju proizvoai organske hrane se ogledaju u teoj dostupnosti organskih ubriva. Najbolje reenje predstavlja zaokruena proizvodnja unutar farme (bavljenje i povrtarstvom

ili voarstvom i stoarstvom). Na taj nain proizvoa nema potrebe za kupovinom organskog ubriva, ve ga moe koristiti sa svoje farme. Zaokrueni i zatvoreni sistem proizvodnje na organskom gazdinstvu omoguava da se unutar njega dobije i organsko

seme i sredstva za zatitu bilja. Tako su organska gazdinstva i ekonomski manje zavisna od bilo koga. Mali farmeri u konvencionalnoj proizvodnji, na drugoj strani, esto su u

podreenom poloaju u odnosu na gigantske kompanije proizvoae semena, ubriva i drugih sirovina. Cene za organske proizvode, definitivno, jesu vie. Da bi se unapredila ekonomska efikasnost organskih farmi, u svetu se primenjuje i takozvani multifunkcionalni

pristup. Proizvodnja hrane na gazdinstvu se kombinuje sa uslugama agro, etno, eko i ruralnog turizma.

5. Znaaj organske proizvodnje 5

5.1. Zdravstveni efekat i poboljani kvalitet hrane

Organska hrana ne sadri aditive doputene u neorganskoj hrani. Ona takoe ne

sadri pesticide i herbicide ni nitrite koji su uzronici brojnih oboljenja, kao ni genetski modifikovane organizme. Takoe ne sadri ni veoma opasne mikotoksine (npr aflatoksin)

kao ni bakterije iz grupe coli. Po svom sastavu, organska hrana ima znaajno vie nivoe vitamina i minerala.

5.2. Ouvanje ekosistema i ekoloki znaaj

Osnovni problem sa kojim se suoava savremeno oveanstvo je zagaenje biosfere koje dovodi do klimatskih promena, poveanja kiselosti zemljita,voda i promene

hemijskog sastava ivih organizama. Tako je ustanovljeno da je koncentracija nitrata u vodama u direktnoj korelaciji sa potronjom azotnih ubriva, pesticida i herbicida. U animalnim tkivima sa potronjom hemijskih sredstava, i prekomernom upotrebom

antibiotika stimulativnih sredstava od strane veterinara dolazi do poveanje koncentracije antibiotika i steroidnih primesa u mesu, mleku i jajima to je veoma tetno po zdravlje

ljudi. Organska poljoprivreda titi prirodnu sredinu. Kod nje se ne koriste pestic idi, herbicidi i vetaka ubriva, samim tim se ne zagauje voda i ne ispouje zemljite. Zbog naina gajenja koji podrazumeva raznolikost kultura, organska proizvodnja doprinosi

biodiverzitetu podruja na kojima se gaji hrana. O znaaju organske proizvodnje u funkciji ouvanja biodiverziteta vie u nastavku

5.3. Znaaj za ouvanje biodiverziteta

Kako je prekomerna upotreba antibiotika u veterinarskoj medicini znaajno doprinela razvoju rezistencije mikroorganizama; upravo organski uzgoj na pravi nain

eliminie uticaj veterinarskih lekova na pojavu rezistentnih sojeva i favorizuje uzgoj genetski rezistentnih ivotinja (putem prirodne selekcije), to doprinosi ouvanju animalnih

5 Vision for an organic food and farming research agenda to 2025 . IFOAM EU Group, Brisel 2008 (str.

17-22.)

8

resursa u stoarstvu i zatiti biodiverziteta. Biorazgradljivost materija koje ne nastaju u prirodi veoma je ograniena i njihova upotreba dovodi do akumulacije hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju organotoksine, teratogene i/ili genotoksine efekte na ukupnu ivu

populaciju, ukljuujui i ljude. Zbog toga, postoji sve vea potreba da se ogranii i izbegne primena bioloki nepoznatih materija u poljoprivredi, uz istovremeni monitoring stepena

zagaenja. Prednosti organske proizvodnje su u tome to je zasnovana na meovitom sistemu gajenja vie vrsta domaih ivotinja i razliitih kultura. Takav nain proizvodnje obezbeuje da se na manjim povrinama omogui uspostavljanje bioloki zakonite

interakcije i da se doe do kruenja materija izmeu divljih i domaih vrsta, zemljita i voda unutar stanita. Ovakva poljoprivreda obezbeuje amortizaciju negativnih efekata

drutvenog razvoja na ekosferu i ljudsku populaciju u celini.

5.4. Socijalna dimenzija

Iako konkretni empirijski podaci variraju i sugeriu razliite zakljuke u zavisnosti

od zemlje u kojoj je studija sprovedena6 generalno se moe zakljuiti da pokretanje organske proizvodnje dovodi do poveanja zaposlenosti na datom podruiju. Zbog samog

karaktera organske proizvodnje potrebno je vie ljudskog rada na poljima. Takoe zakljueno je da su radnici koji rade na parcelama sa organskim kulturama zdraviji i sreniji od onih koji rade na parcelama obradjivanim na konvencionalan nain.

6. Slabosti organske proizvodnje7

Pored svih svojih prednosti koje su do sada objanjene i organska proizvodnja ima

svoje nedostatke. Treba naglasiti da to nisu nikakva tetna dejstva po okolinu i ljude koja bi prouzrokovala sumnju u celokupni znaaj organske proizvodnje. To su slabosti koje, ako stvari posmatramo sa optimistinog stanovita, moemo smatrati i razvojnom ansom

organske poljoprivrede.

6.1. Loa produktivnost

Prinosi u organskoj poljoprivredi su generalno gledano manji od onih u konvencionalnoj proizvodnji. Slede i podaci iz nekoliko evropskih zemalja koji govore u prilog ovoj tvrdnji.

6 Videti opirnije u: Konstantinidis C. (2009.) Assessing the Rise of Organic Farming in the European Union: Environmental and Socioeconomic Consequences, University of Massachusetts Amherst (str.22-

27.) 7 Vision for an organic food and farming research agenda to 2025 . IFOAM EU Group, Brisel 2008 (str.

24-27.)

9

Tabela 2. Prosean prinos useva pod organskim kulturama.

Izvor: Sanders, J. 2007. Economic impact of agricultural liberalisation policies on organic

farming in Switzerland. PhD thesis, Aberystwyth University.

U tabeli 2. Usevi pod organskim kulturama prikazani su kao procenat od prinosa na

povrinama pod organskom kulturom. Posmatrane kulture su respektivno: Penica, jeam, ovas, kukuruz (u zrnu), uljarice, paradajz i mahunarke.

Iz priloenog se vidi da su najbolji rezultati postignuti u proizvodnji mahunarki i paradajiza, dok se od zemalja istakla Italija. Potrebno je naglasiti da se kod organske proizvodnje uvek tei maksimizaciji prinosa svih kultura koje se gaje na farmi dok u

konvencionalnoj proizvodnji uvek postoji osnovna kultura koja ima primat nad ostalim.

6.2. Propusti u energetskoj efikasnosti

U uzgajanju nekih kultura (vidi tabelu 2.) postoje propusti u pogledu energetske efikasnosti s obzirom da su prinosi na organskim usevima tek neto vie od polovine u poreenju sa onim konvencionalnim. Treba raditi na efikasnijoj i rac ionalnijoj upotrebi

prirodnih ubriva i sredstava koja se koriste za dodatnu prehranu bilja (vitamina, amino kiselina itd.). Takoe potrebno je raditi na dodatnoj hibridizaciji biljaka i semena kako bi

se prirodnim putem ojaala genetska struktura biljaka.

6.3. Potrebno je jo vie poboljati sertifikaciju proizvoda

Dosadanje iskustvo je pokazalo da je upravo sertifikacija garancija kvaliteta

organskih proizvoda, ona u isto vreme titi proizvoaa i potroaa organskih proizvoda od nelojalne konkurencije. Sertifikacija je neophodna budui da na jedini pravi nain pomae

irenje trita organskih proizvoda.

Slika 1. Sertifikat za organske proizvode

Izvor: www.organska.rs preuzeto 11.01.2013.

10

7. Opti osvrt na zajedniku poljoprivednu politiku (ZPP)8, 9

S obzirom da je organska poljoprivreda u EU deo vee celine tj. zajednike poljoprivredne politike u potrebno je ukratko izloiti karakteristike ZPP-a u celini.

Rodno mesto Zajednike poljoprivredne politike je posleratna Zapadna Evropa.

Posleratna situacija je izgledala beznadeno, a vie od 30% stonog fonda bilo je uniteno. Zalihe hrane, ak i u zemljama koje su ih oduvek imale dovoljno, kao to su Danska i

Holandija, bile su znaajno iscrpljene. Oko 1,4 miliona hektara obradivih povrina u Francuskoj bilo je potpuno uniteno. Nakon prvih tekih godina situacija se ipak drastino promenila.

Maralov plan je oznaio poetak obnove zapadnog dela Evrope ali se vrlo brzo stovorio novi problem u vidu vikova poljoprivrednih proizvoda Kreatori politike poinju

da razmiljaju o nainima na koje je mogue osvajati nova trita. Najznaajniji izvozni proizvodi bili su isti: mleko, meso, jaja i drugo. U takvim okolnostima otpoela i diskusija unutar nacionalnih udruenja poljoprivrednika o buduem pravcu nacionalnih politika u

ovoj oblasti. Prividna dilema da li se okrenuti uspostavljanju uspostavljanju zone slobodne trgovine, ili preduzeti mere protekcionizma, polako je nestala. Grupa zemalja, koja je

krenula putem protekcionizma donela je odluku da usaglasi i definie jedinstvena pravila funkcionisanja zajednikog trita u oblasti poljoprivrede.

U nastanku Zajednike poljoprivredne politike su naroito znaajni rimski sporazum iz 1957. godine i konferencija u Stresi iz 1958. godine, koja postavlja budue

okvire poljoprivredne politike Evropske ekonomske zajednice.

Principi, koji su utvreni na Konferenciji u Stresi, na kojima se zasniva zajednika poljoprivredna politika su: Jedinstveno trite, prvenstvo unije, finansijska solidarnost .

Dalji razvoj zajednike poljoprivredne politike se uslovno moe podeliti u nekoliko celina:

1. Period od nastanka do ezdesetih godina dvadesetog veka, kao period formiranja i prvobitnog utemeljenja ZPP. 2. Period od ezdesetih do poetka osamdesetih godina. Ovo je izuzetno prosperitetan

period ZPP, imajui u vidu visok obim sredstava koji je izdvajan u svrhu podrke poljoprivredi, naglaenu cenovnu podrku ali i rast sveukupne produktivnosti.

3. Period od poetka osamdesetih do 1992. godine. Ovo je period prvog suoavanja sa velikim trinim vikovima i pokuajima da se smanje davanja za poljoprivredu u ukupnom budetu Evropske zajednice.

4. Period od 1992. godine i Ugovora iz Mastrihta do 2004. godine . Odlikuju ga uvoenje politike direktnih plaanja i poetak uspostavljanja politike ruralnog razvoja.

MacSharry reforma iz 1992. godine je preusmerila podrku ZAP-a od subvencija cenama i tritu ka direktnoj podrci farmerima. 5. Period od 2005. godine, do danas , koga odlikuje uvoenje jedinstvene eme plaanja i

odvajanja plaanja od proizvodnje odreenih kultura.

8 U ovom kratkom osvrtu na ZPP bie prikazana samo okvirna hronologija dogaaja i osnovne strukture ZPP

(prim. aut.) 9 Videti opirnije u Prokopijevi M. (2009) Evropske integracije Slubeni g lasnik, Beograd (str. 199-227)

11

Poslednja velika reforma ZPP izvrena 2003. godine, postavila je osnove za dananju politiku EU u ovoj oblasti. U okviru I stuba ZPP uvedeno je tzv. ponovno spajanje (decoupling) ija je sutina bila da se plaanje koje je do tada bilo povezano za odreene

vrste proizvoda, sada omoguava farmerima kroz direktna plaanja. Ova nova mera nazvana je jedinstvena ema plaanja (Single Payment Scheme). Da bi proizvoai mogli

da dobiju pomenuta plaanja bilo je potrebno da su u periodu od 2000-2002 ve dobijali subvencije.

Grafikon 1. Stubovi ZPP-a

Izvor: Vodi kroz EU politike Poljoprivreda, Evropski pokret Srbija, Beograd 2010. str. 22

Zajednika poljoprivredna politika predstavlja najskuplju politiku sa stanovita centralnog budeta Evropske unije. Dugi niz godina je njeno uee u ukupnom,

centralnom budetu iznosilo vie od polovine ukupno raspoloivih sredstava EU .

Finansiranje je podeljeno po stubovima u skladu sa go re navedenim grafikim

prikazom. Prvi stub se sastoji od razliitih mera, koje direktno ili indirektno podravaju dohodak u poljoprivredi, a imaju manji ili vei uticaj na trite i cene. U osnovi se politika prvog stuba deli u dve velike grupe: direktna plaanja i trine intervencije.

Direktna plaanja - Jedinstvena plaanja za poljoprivredna gazdinstva (single farm payment) na osnovu istorijskih prava imaju dva osnovna oblika. Prvi je da gazdinstva,

koja su u nekom referentnom periodu dobijala podrku za odreene proizvode (npr. mleko, itarice), isti iznos sredstava (preraunat po hektaru poljoprivrednog zemljita) dobijaju i nadalje, ali mogu proizvoditi i druge kulture (otud i naziv proizvodna nevezanost -

decoupling). Drugi oblik, zvani regionalni model, prilagoen je za one lanice EU koje su u uniju ule posle reforme 2003. Godine. Po ovom modelu za koji se upotrebljava naziv

SAPS ema pojednostavljenih plaanja po povrini (Simplified Area Payment Scheme), na poseban nain definie se ukupan iznos za direktna plaanja, onda se taj iznos deli sa poljoprivrednim povrinama, za koje se oekuje da e gazdinstva aplicirati za podrku.

Trine intervencije - Potrebno je naglasiti da u ovoj oblasti, kao i kod direktnih plaanja, zemljalanica ne moe imati svoje mere, nego je politika u celini na nivou EU.

Trine intervencije su trenutno u postupku deregulacije.

12

Zvaninici EU su odluili da u prolee 2004 godine sprovedu istraivanje u zemljama EU (Austrija, Nemaka, Danska, Italija, Velika Britanija, eka Republika, Estonija, Maarska, Poljska, Slovenija) na 50 organskih farmi i da ispitaju zavisnost

organskih farmi od direktnih subvencija. Za taj poduhvat je koriena posebna baza podataka FADNs (Farm Accountancy Data Networks) Da bi se istraivnje sprovelo morala

se primeniti neka vrsta standardizacije farmi kako bi se dobila tipina farma. Medjutim, vrlo brzo se ispostavilo da je to praktino neizvodljivo te se umesto jedne uniformne tipine farme dobilo od dve do pet razliitih grupa karakteristinih farmi. Npr. U ekoj Republici

ima mnogo panjaka te se organske farme uglavnom orjentiu na uzgoj krava i junadi. U Estoniji su najvie zastupljene mlekare i uzgoj ovaca. Maarska je pak vie bila orjentisana

na zemljoradnju; uzgoj uljarica i povra.

Pored standardizacije farmi (koja je kao to smo videli sprovedena samo delimino) bilo je potrebno standardizovati i obraune finansijskih sredstava. Pri poreenju su uzeti u

obzir FFI (Farm Family Income) prihodi ali se ponovo zbog razliitosti strukture privrednih registara zemalja lanica napravio kompromis te se na FFI dodao i W/WAU (Wage per

Agricultural Work Unit) tako da se kao konana jedinica uzeta za komparaciju posmatrao zbir porodinih prihoda od farme(FFI) i najamnine po poljoprivredniku (W/WAU). Nakon poreenja dolo se do podatka da FFI + W/WAU u zemljama zapadne Evrope iznosi od

15.000 25.000 dok u zemljama istone evrope taj zbir iznosi od 1.000 13.000 . Razlog za to su naravno direktne subvencije koje zemlje istone Evrope nisu imale pre

nego sto su usle u uniju kao i nemogunost da se neke poljoprivredne povrine proglase za povrine pod organskom kulturom jer nisu zadovoljava le standarde evropske komisije. to se tie korelacije izmeu visine prihoda firme sve zemlje (osim Poljske i Maarske) su

pokazale visoku povezanost izmeu visine subvencija i autputa. 10

8. Scenariji za razvoj trita organske hrane u Evropi11

Pre razmatranja etiri scenarija vezana za budunost organske poljoprivrede treba istai osnovne karakteristike ovakvog metoda istrazivanja. Scenario ne daje precizne numireke podatke niti predvia egzakte detalje o budunosti ve daje polazne

pretvostavke koje se uzimaju kao istinite. Jedino pod ispunjenim svim predpostavkama, ma koliko rigidne one bile, scenario ima smisla.

8.1. Scenario 1 Stabilna ekpanzija

Osnovna predpostavka ovog scenarioa podrazumeva povoljno okruenje po proizvoae organskih proizvoda. To bi znailo da cena organskih proizvoda stabilno raste

ali, sa druge strane podrazumeva da se smanjuje disparitet izmeu cene organskih i konvencionalnih poljoprivrednih proizvoda (kako bi organski proizvodi postali

konkurentniji).

Nakon uvaavanja poetne pretpostavke dalja predvianja ovog scenarija su sledea:

10

Videti opirn ije u: Offermann F., Nieberg H. (2009) Dependency of organic farms on direct payments in selected EU member states: Today and Tomorow, Braunschweig (str.273-279) 11

Zanoli R., Gambelli D., Vairo D. (2011) Scenarios of the organic food market in Europe, Ancona (str. 41-57)

13

Potroai su sve vie zainteresovani za zdravu i bezbednu organsku hranu Potroai troe sve vie hrane kako zbog rasta populacije tako i zbog potrebe da se

uspori ivot i uiva u hrani.

Veinski deo trita se okree organskoj hrani jer naputa ishranu zasnovanu na brzoj hrani. (Potroai shvataju koliko je brza hrana tetna po zdravlje)

Javni sektor prua sve veu podrku proizvoaima organske hrane. Pruanje podsticaja za pretvaranje obinog zemljita u zemljite pogodno za

organsku proizvodnju.

8.2. Scenario 2 Rast u uslovima krize i dravnog intervencionizma

Ovaj scenario nastoji da prikae reakcije sektora organske pro izvodnje u uslovima opte

socio-ekonomske krize. Predpostavke ovog scenaria su sledee:

Rast cene nafte i ostalih energenata dovodi do rasta cena hrane. Rast cene hrane i pad dohotka usled krize smanjuju kupovnu mo potroaa. Kriza zahteva dravni intervencionizam. Organska proizvodnja zbog injenice da ne koristi skupu tehnologiju u svojoj

proizvodnji moe da ponudi niu cenu od svojih konvencionalnih konkurenata. Organska proizvodnja dobija podrku dravnih struktura zato to proizvodi uz

manju cenu inputa.

Organska proizvodnja razvija kompetitivne prednosti.

8.3. Scenario 3 Industrijalizacija poljoprivrede

Trei scenario za polazno stanovite opte pogoranje ekonomske situacije. Usled svetske krize javlja se potreba za jeftinom hranom to u prvi plan stavlja GMO proizvode a ulogu organske proizvodnje marginalizuje. Opirnije pretpostavke ovog scenarija su:

Nii prihodi i via cena hrane dovode do smanjenja kupovne moi Politika drave je laissez-faire. Subvencije za organsku proizvodnu se ukidaju zato to je organska proizvodnja

previe skupa. Zbog smanjene tranje i ogranienog finansiranja organska proizvodnja ne moe da

priuti marketing. Iz svega gore navedenog, organska proizvodnja postaje potpuno nekonkurentna.

8.4. Scenario 4 Tehnika odrivost

Ovakav scenario predvia toliko veliki tehnoloki napredak da bi u takvim uslovima konvencionalni proizvodi postali toliko kvalitetni i opte prihvaeni tako da za organskim

proizvodima praktino ne bi bilo ni potrebe. Detaljnije pretpostavke:

Ekonomija se oporavlja od globalne recesije. Cene hrane polako padaju dok cene energenata stabilno rastu, zaposlenost je

stabilna. Bioinenjering postaje bezbedan po ljude. Ukidaju se sve subvencije poljoprivredi koja nije zasnovana na visokoj tehnologiji Potroai prihvataju bioinenjering jer je jeftin, zdrav, i bezbedan. Znaaj organske proizvodnje je znaajno smanjen i svodi se na epitet egzotinog.

14

8.5. Diskusija o rezultatima scenarija

Svi prikazani scenariji kljunu ulogu daju stepenu intervencionizma u privredi to govori u prilog injenici da je cela ZPP veoma zavisna od finansijske podrke briselske

administracije.

Prva dva scenarija predvi]aju povoljan poloaj za proizvoae organskih proizvoda.

U prvom scenariju je finansiranje od strane drave i javnog sektora vie indirektnog karaktera dok je u drugom scenariju finansiranje direktno.

Vidimo da su prisutne povoljne okolnosti po organske proizvoae i u situaciji

umerenog i stabilnog rasta i u situaciji umerene krize (scenario 1 i 2). Takoe, veliki znaaj za sudbinu organske poljoprivrede igra i svest potroaa i njihova odluka da li svoje

zdravlje ele uvaju zdravom ishranom. Jo jedan veoma znaajan inilac je cena organskih proizvoda. to je manja razlika u ceni (price gap) izmeu organskih i konvencionalnih proizvoda to je situacija povoljnija za organske proizvoae.

U okolnostima kada je na sceni prisutna kriza velikih razmera i samim tim su neophodne velike koliine po niskoj ceni organska proizvodnja nema budunost. Jo jedna

okolnost koja je nepovoljna po organsku poljoprivredu je veliki, brz i bezbedan tehnoloki progres. Kada bi se dokazalo i postalo opte prihvaeno da su genetski modifikovani organizmi i hrana tretirana velikim koliinama pesticida potpuno bezbedna po ljudsko

zdravlje (bilo da je to uradjeno objektivnim istraivanjem ili pak potpunom pobedom GMO lobija) organska proizvodnja bi potpuno izgubila svoj znaaj i njena uloga bi se svela na

turistiki i egzotian znaaj.

15

9. Zakljuak

Organska proizvodnja predstavlja alternativu konvencionalnom nainu proizvodnje hrane a sa genetski modifikovanim proizvodima ima dijametralno supradstavljena

stanovita. Glavne prednosti organske hrane su viskok kvalitet hrane i njen blagotvoran uticaj na zdravlje ljudi dok najvee nedostatke predstavlja relativno visoka cena i niska

produktivnost. Glavna uzdanica organskih proizvoaa su sami potroai od kojih se oekuje da postanu svesni da je zdravlje najbitnija stvar na svetu i da od samog poetka naprave dugronu investiciju u svoje zdravlje tako to e konzumirati zdravu, prirodnu

hranu. Da bi zadrali poverenje sadanjih i pridobili poverenje novih potroaa proizvoai organske hrane moraju da striktno potuju kriterijume sertifikacije svojih proizvoda.

to se tie budunosti same organske proizvodnje iako smo videli da postoje 4 razliita scenarija lino smatram da je budunost organske proizvodnje veoma izvesna. U prilog ovom stavu govori analiza data 4 scenarija koji pokazuju da je organska proizvodnja

ugroena jedino u ekstremnim situacijama u odnosu na ekonomski ciklus, a ekt remne situacije su veoma retke i vremenski relativno kratko traju.

16

10.Literatura

I - Udbenici i relevantni nauni lanci

1. Konstantinidis C. (2009.) Assessing the Rise of Organic Farming in the European Union: Environmental and Socioeconomic Consequences, University of Massachusetts Amherst

2. Mirecki N., Wehinger T., Repi P. (2011), Prirunik za organsku proizvodnju Biotehniki fakultet, Podgorica

3. Prokopijevi M. (2009) Evropske integracije, Slubeni glasnik, Beograd

4. Offermann F., Nieberg H. (2009) Dependency of organic farms on direct payments in selected EU member states: Today and Tomorow, Braunschweig

5. Sanders, J. 2007. Economic impact of agricultural liberalisation policies on organic farming in Switzerland. PhD thesis, Aberystwyth University.

6. Zanoli R., Gambelli D., Vairo D. (2011) Scenarios of the organic food market in Europe, Ancona

7. Vision for an organic food and farming research agenda to 2025. IFOAM EU Group, Brisel 2008.

8. Vodi kroz EU politike Poljoprivreda, Evropski pokret Srbija, Beograd 2010.

II Internet sajtovi

www.fao.org www.ifoam.org www.organska.rs http://ec.europa.eu