Nemanja Popov, generalni direktor poslovnog sistema Centroproizvod

Promenadelatnosti nijevelika preprekaSagledali smo potencijale i doneli odluku da investiramo. Svesnismo rizika i odgovornosti koju imamo jer kompanija zcposljcvo oko4.000 Ijudi, ali kadajednom donesete odluku i jasno postavite ciljeve,nema vise osvrtanja nazad - U uslovima visokog budzetskoq deficitai smanjenog obima privredne aktivnosti neophodno je omoguCitikompanijama da postanu konkurentnije na trziStu kroz nize troskoveposlovanja, otvoriti rnoqucnost poveccnju izvoza i veceg prilivadeviznih sredstava

Biljana Korica Vukajlovic (biljana.korica.vukajloviv@emg.rs)

Centro stamp a, da-niea poslovnog si-stema Centroproi-zvod, kompanije ko-

ja je deeenijama bila prepo-znatljiva po supama, zadni-ma i cipiripiju, ulazi u novudelatnost, sistem maloproda-je u kioscima, u kojem je za-posleno cetiri hiljade ljudi. 0izazovima i daljim planovimarazvoja za Ekonom:east ma-gazin govori Nemanja Popov,prvi covek poslovnog siste-ma Centroproizvod a. d.@: Kako se poslovni sistemCentroproizvod odludo da uvreme ekonomske krize in-vestira u novu privrednu de-latnost sa tako velikim bro-jem zaposlenih?Nemanja Popov: Poslovnisistem Centroproizvod je od2004. do danas postigao izu-zetne rezultate i stasao u sta-bilnu i uspesnu kompanijukoja je prosla mnogo izazo-va. Samo privredno okruze-nje je takvo da se kompani-je susrecu sa stalnim prome-nama i turbulencijama. Onesu dodatno izraiene u uslo-virna ekonomske krize u ko-

joj se trenutno nalazimo. Ka-da imate iza sebe toliko godi-na iskustva i iskusan i profe-sionalan tim, promena delat-nosti nije velika prepreka. Vise nalazite u istom poslovnomokruZenju. Prvo smo sagleda-Ii potencijale i doneli odlukuda investiramo. Svesni smo ri-zika i odgovornosti koju ima-mo jer kompanija zapoSljavaoko 4.000 ljudi, all kada jed-nom donesete odluku i jasnopostavite ciljeve, nema viseosvrtanja nazad. Odlucnost,istrajnost i vera u to sto radi-te je one sto vodi ka uspehu.@: Imajud u vidu da je kom-panija .Futura plus" bila ustecaju, kakvo ste stanje za-tekli u tom preduzecu i koli-ko ce vremena biti potrebno,prema vasim proeenama, dase one revitallzuje?N. Popov: Imajud u viducinjenicu da su i "Stampa si-stem" i "Futura plus" zate-cene u veoma losoj finan-sijskoj situaeiji i da su ne-profitabilni sistemi, glavnicilj profesionalnog tima me-nadzera u narednom perio-du bice brza i efikasna im-

plementacija i sprovodenjeplana restrukturiranja. Ka-da dobijemo odobrenje Ko-misije za zastitu konkuren-cije. krecemo u implemen-taeiju plana restrukturiranjau .Futuri plus" u koji cvrstoverujemo da ce uspeti i da ce"Futura plus" samim tim iza-d iz stecaja i ocuvati radnamesta. Pred nama su jasni,detaljni planovi. Prioritet usamom proeesu daljeg re-struktuiranja svakako ce bitiunapredenje svih segmenataposlovanja, od modernizaci-je maloprodajne mreze. una-predenja samog asortimanaproizvoda i ulaganja u zapo-slene do pronalazenja novihmodela saradnje sa postoje-dm i novim poslovnim par-tnerima. Svakako da cemo uproeesu restruktuiranja vo-diti racuna i 0 racionalizacijitroskova, all ne na stetu za-poslenih i bududh investici-ja. U prilog tome govori i ci-njeniea da smo do sada in-vestirali u sistem oko 25 mi-liona evra, a u narednomperiodu planiramo da inve-stiramo jos toliko. Sa mera-

nje ima neprofitabilnost i lo-se poslovanje ovako velikihsistema kao sto su "Stampasistem" i .Futura plus". Po-sebno treba istad da cemoocuvanjem ove maloprodaj-ne mreze direktno sacuvatiradna mesta za oko 4.000 lju-di. U celoj Srbiji u ovom ma-loprodajnom kanalu kioskaje zaposleno izmedu 17.000 i20.000 ljudi. Svesni smo ulo-ge i odgovomosti koju ova-kav jedan sistem ima u drus-tvu i zato ce dalji razvoj ma-loprodajne mreze i odgovor-no poslovanje prema svimpartnerima biti prioritet uposlovanju "Centro stampe".@: KoIike investicije podra-zumeva taj razvoj i kako ihobezbediti, imajud u vidunovi krizni udar?N. Popov: Za dalji razvojposlovanja i maloprodajnemreze planiramo da investi-ramo jos oko 25 miliona evra.S jedne strane vazno nam jeda sacuvamo tradicionalnevrednosti kioska, a sa dru-ge strane zahtevi potrosacai trzisni trendovi zahtevaju ikontinuirano uvodenje ino-vacija. Misljenja sam da sva-ka kompanija mora da nadeodgovor za svaku kriznu si-tuaciju u kojoj se nalazi. Nascilj je da sacuvamo zdravojezgro kompanije, dodatnoinvestiramo u nove segmenteposlovanja, u nove proizvodei usluge, angafujemo vrhun-ski menadzment, unapre-dimo prodaju i saradnju sasvim poslovnim partnerima.@: Koliko zaposlenih ce bro-jati novi sistem?N. Popov: "Stampa sistem"i "Futura Plus" zajedno ima-ju oko 4.000 zaposlenih rad-nika od kojih indirektno za-visi preko 12.000 ljudi. Upra-vo u ofuvanju radnih mestavidimo svoju najvecu odgo-vomost. Kompanija na imeporeza i doprinosa za zapo-slene izdvaja svakog mesecapreko 700.000 evra, a uskoroce to biti drasticno ved iznosu skladu sa novim zakonima.Smatramo da su nasi zapo-sleni ujedno i nas najvredni-

»

ma koje sprovodimo cilj namje da brzo stabilizujemo si-stem i sacuvamo sva zdravajezgra kompanije. S obziromna zateceno stanje, ne oce-kujemo da cemo preko nodostvariti pozitivne poslovnerezultate.@: Proslo je nepunih godi-nu dana otkad je Centropro-izvod od nemaCke medijskegrupacije WAZ kupio "Stam-pa sistem", Da li ste zadovolj-ni postignutim u prvoj godi-ni rada?N. Popov: Ovo je jako tezaki kompleksan biznis i imamopuno malih prodajnih mikro-lokacija i niske marze, takoda sistem ne trpi nesinhro-nizovanost, neorganizova-nost i neefikasnost. Akvizici-ja "Stampe" je samo deo pro-jekta, a da bi na njemu mo-glo sinhronizovano da se ra-di, potrebno je da se ceo pro-jekat objedini i zavrsi akvizi-cija "Future". Nasa izgradnjai restruktuiranje poCinje tekod trenutka kada su ta dvasistema objedinjena. Narav-no, prethodnih godinu da-na smo iskoristili za ozbilj-nu i detaljnu analizu siste-ma ciji je cilj bio identifiko-vanje onih segmenata poslo-vanja koji su neprofitabilni iizazivaju previsoke troskove,uz istovremeno odrediva-nje onih segmenata poslova-nja koji imaju ekonomski po-tencijal i mogu postati glav-ni nosioci vrednosti kompa-nije u buducnosti. Napravilismo detaljan plan koji je te-melj u daljem razvoju celo-kupnog projekta.@: Kako vidite dalji razvojovog maloprodajnog kanala?N. Popov: Trenutna situaci-ja u maloprodajnom kanaluje neoptimizovana, nestruk-tuirana i haoticna. Verujemoda velikom investicijom i na-pomim radom i u ovoj granimozemo da postavimo novestandarde koji ce sistemati-zovati, organizovati i olaksatiposlovanje nasim poslovnimpartnerima kojih ima preko2.500. ZamisIite kakav uticajna trziste i poslovno okruze-

N. Popov: Svuda u syetu ki-osci su vazan segment drus-tva i drzave, koji je stavljenpod kontrolu, jer se baveprodajom stampanih medijai akcizne robe koja je mogu-o izvor sive ekonomije. Po-mno pratimo zahteve triistai trendove u grani ne sarno uzemijarna u okruzenju, vec iu svetu. Sva unapredenja po-slovnog sistema koja cemoprimeniti su potpuno u skla-du sa visokim standardimakoji se primenjuju u Evropi,a potrosaci ce imati sve vi-se novih mogucnosti kako bibrze i lakse mogli da zadovo-Ije potrebe.e. Da Ii je kriza u Srbiji pro-menila navike kupaca na ki-oscima i u kojim segmentimase ona najvise oseca?N. Popov: Navike petrosa-ca se u poslednjim decenija-ma nisu mnogo promenile,osim sto je stil zivota postaomnogo brzi, pa su sarnim timi kiosci ovog tipa postaii po-trebniji. Prema istrazivanji-ma koje smo sproveli, 95 od-sto ispitanika je istaklo dasu im kiosci potrebni u bli-zini mesta stanovanja ili ra-da, jer im je brza i ugodnakupovina svakodnevno po-trebna. Ukoliko petrosae nemoze u kratkom vremenu daobavi kupovinu novina, do-puni mobilni telefon ili ku-pi neki od proizvoda, odu-stace od kupovine. Kvalitet-na i prosirena ponuda proi-zvoda i usluga je takode ne-ophodna, i bice svakako os-nova za podizanje profita-bilnosti svih maloprodajnihobjekata sirom zemlje. De-cenijama unazad potrosacisu poceli da kupuju novineu nasim objektima, to je bilanjihova osnovna delatnost izato su kiosci i nastali. Vre-menom se asortiman pro-izvoda prosirio i na drugeproizvode i usluge, ali i daljesvakodnevno nasi petrosa-Cisvoj dan zapodnju na na-sim objektima kupujud no-vine koje su sastavni deo ju-tarnjeg rituala. x

I Intervju ••"'." I '"-~" I """"'-••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• u •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

ji resurs i kljuc daljeg uspehai razvoja kompanije.@: S obzirom na to da je ovoizborna godina i da ce mno-gi u reaiizaciji poslovnih pla-nova cekati majske rezultatei novu vladu, da li su mogu-d zastoji ill usporavanje u re-alizaciji planova i u "Centrostampi"?N. Popov: Obe kompanije senalaze u teskoj finansijskojsituaciji nevezano za izbornugodinu. Narna predstoji peri-od u kom cemo morati da sebavimo sobom, nasim proce-sima, organizacijom kao i dapostavimo temelj za zdravrast i razvoj. Bila izborna go-dina ili ne, ova godina ce zanas biti podjednako zahtev-nai radna.@: Imajud u vidu da poslovnisistem Centroproizvod prera-sta u jednu od najveCih do-madh kompanija sta oceku-jete od buduce vlade, kojemere su kljucne i koje pote-ze bi prvo trebalo da povucekako bi stvorila sto povoljnijiarnbijent za poslovanje?N. Popov: Najved izazovikoji predstoje novoj vladi je-su svakako reforma poreskogsistema stabilizacija finansij-skog sistema, i kreiranje po-voljnijeg arnbijenta ne sarnoza privlacenje novih direk-tnih stranih investicija, veci za razvoj preduzetniStva uSrbiji. Jedini izlaz iz krize je-ste povecanje stope privred-nog rasta i dodatno zaposlja-vanje radnika, kako bi se po-vecao i nivo potrosnje i po-krenula privredna aktivnostzemlje. U uslovima visokogbudzetskog deficita i sma-njenog obima privredne ak-tivnosti neophodno je omo-gudti kompanijarna da po-stanu konkurentnije na tr-zistu upravo kroz nize tros-kove poslovanja, otvoritimogucnost povecanja izvo-za i veceg priliva deviznihsredstava.@: Poslednjih nedelja u jav-nosti su se mogle cuti kritikeda domad investitori nemajuisti tretman kao inostrani, pre

Do sada smo u sistem ulozili oko 2S miliona evra, a u narednomperiodu planiramo da investiramo jos toliko

svega kadje 0 subvencijarna iolaksicama rec, Osecate li ra-zliku u tretmanu izmedu do-madh i stranih investitora?N. Popov: Uporedo sa pod-sticajnim merarna drza-ve usmerenim ka unaprede-nju privrede kao i realizaci-jom reformi koje imaju za ciljprivlacenje novih investicijaiz inostranstva, vazno je na-pomenuti znaca] koje imajudomace kompanije i predu-zeca u ovom procesu. Daljinapredak ekonomije se mo-ze ostvariti kroz dodatna in-vesticiona ulaganja u privre-du i to ne sarno stranih vec idomadh kompanija. Od veli-kog znacaja je svaka dodat-na investicija koja ce dugo-rocno imati pozitivne efek-te, ne sarno na obim poslo-vanja kompanije nego i ocu-vanje postojedh radnih me-sta, otvaranje novih, odrza-vanje platne moo zaposlenih

i njihovih porodica i poveca-nje opsteg zivotnog standar-da. Kao primer mogu nave-sti upravo iskustvo Centro-proizvoda nakon privatiza-cije kompanije 2004. godine.Kadaje kompanija promenilavlasnika, zapoceli smo procesrestrukturiranja poslovanja ivelikim naporom i radom po-sle osarn godina dostigli sta-tus jedne od najuspesni-jih domadh kompanija ko-ja je postala interesantna zainostrani kapital. KompanijaCentroproizvod je danas deoNestle porodice, koja je naj-ved svetski proizvodac hra-ne i koja ima jasno definisa-ne razvojne planove.@: U kojoj meri se trzistestampe, i kiosci kao posebansegment maloprodajne mre-:ie, razlikuje u Srbiji u odno-su na okruzenje i evropskestandarde i gde su mogucaunapredenja?