generalni plan opstine arandjelovac

ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН

"АРАНЂЕЛОВАЦ 2026"

( ПРЕДЛОГ ПЛАНА )

G E N E R A L N I P L A N " A R A N \ E L O V A C 2 0 2 6 "

„ I N F O P L A N “ д . о . о . – A R A N \ E L O V A C 2

ПРЕДМЕТ:ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН

"АРАНЂЕЛОВАЦ 2026"

НАРУЧИЛАЦ:ЈП ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

ИНФОПЛАН ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ ЗА ПЛАНИРАЊЕ, ПРОЈЕКТОВАЊЕ, АУТОМАТСКУ ОБРАДУ ПОДАТАКА И ИНЖЕЊЕРИНГ

34300 Аранђеловац, Краља Петра I бр. 29

ОБРАЂИВАЧ:

· РУКОВОДИЛАЦ РАДНОГ ТИМА:

МАРИЈА ПАУНОВИЋ, дипл.инж.арх.одговорни урбаниста

_______________________________________· РАДНИ ТИМ:

ГОРДАНА КОВАЧЕВИЋ, дипл.инж.арх.БОБАН ПАНИЋ, дипл.инж.грађ.АЛЕКСАНДАР ПРОКИЋ, дипл.инж.арх.ДАНИЈЕЛА КАРАШИЋЕВИЋ, дипл.инж.арх.НАТАША МИЛОШЕВИЋ, дипл.инж.грађ.ВАЛЕНТИНА ЈАНКОВИЋ, дипл.инж.арх.ТАМАРА ТОШИЋ, дипл.инж.арх.СЛАЂАНА ГАЈИЋ, дипл.инж.геод.ВЛАДА ПЕРИШИЋ,инж.геодСАША ЦВЕТКОВИЋ, инж.грађ.НАТАША ЦВЕТКОВИЋ, инж.грађ.МИЛОРАД ДОБРИЧИЋ, дипл.инж.ел.ДРАГОЉУБ ШЕЋЕВИЋ, дипл.инж.грађ.ЗОРАН ХЕРЦЕГ, дипл.инж.птт.сао.МИРА ПРОДАНОВИЋ, грађ.техн.ВЕРА РАДОВИЋ, оператер на уносуГОРДАНА ФИЛИПОВИЋ, инж.инф.ЗОРИЦА БОЖИЋ, опрема

Председник Управног одбораДраган Агатуновић_______________________________________



САДРЖАЈ

I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА1. Регистрација предузећа.....................................................................................62. Решење о постављању одговорног урбанисте са фотокопијом лиценце .......7

II ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН ”АРАНЂЕЛОВАЦ 2026”- ТЕКСТУАЛНИ ДЕО

1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ1.1. Правни и плански основ за израду плана ..................................................91.2. Разлози за израду плана .............................................................................10

2. ПОДРУЧЈЕ И ГРАНИЦА ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА2.1. Подручје Генералног плана.........................................................................102.2. Граница генералног плана ..........................................................................102.3. Граница грађевинског реона .......................................................................122.4. Граница Буковичке бање .............................................................................19

3. ОСНОВЕ ДУГОРОЧНОГ ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОГ И ПРОСТОРНОГРЕЗВОЈА3.1. Основни параметри дугорочног развоја .....................................................20

3.1.1. Положај насеља и везе са окружењем ...........................................203.1.2. Демографски развој.........................................................................203.1.3. Постојеће стање коришћења простора ..........................................253.1.4. Друштвено економски развој ..........................................................273.1.5. Уређење грађевинског земљишта..................................................333.1.6. Перспективе за просторни развој насеља......................................36

3.2. Планске основе дугорочног развоја ............................................................373.2.1. Смернице из Просторног Плана Републике Србије.......................373.2.2. Основни циљеви дугорочног развоја..............................................383.2.3. Концепција уређења простора........................................................393.2.4. Биланс планираних намена површина ...........................................413.2.5. Потрошња грађевинског земљишта ...............................................44

4. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА ....................................................................44

4.1. Намена простора подручја Генералног плана ...........................................444.2. Урбанистички показатељи..........................................................................464.3. Основна намена подручја плана .................................................................484.4. Грађевински реон.........................................................................................484.5. Зоне и просторне целине са истим правилима уређења и грађења .........494.6. Јавно грађевинско земљиште .....................................................................53

4.6.1. Образовање .....................................................................................534.6.2. Здравство.........................................................................................574.6.3. Дечја и социјална заштита ..............................................................594.6.4. Управа и администрација................................................................614.6.5. Зеленило ..........................................................................................624.6.6. Спорт и рекреација ..........................................................................654.6.7. Комунални објекти ...........................................................................66



4.6.8. Саобраћај.........................................................................................684.6.9. Водоснабдевање .............................................................................784.6.10. Одвођење површинских и отпадних вода ......................................824.6.11. Електроенергетика ..........................................................................844.6.12. Телекомуникације............................................................................874.6.13. Гасификација ...................................................................................90

4.7. Остало грађевинско земљиште ..................................................................914.7.1. Основни принципи и процеси уређења и изградње .......................914.7.2. Становање .......................................................................................914.7.3. Верски објекти..................................................................................984.7.4. Производне делатности ..................................................................984.7.5. Услуге ...............................................................................................1004.7.6. Туризам ............................................................................................1024.7.7. Просторно уређење бање ...............................................................107

5. ПРАВИЛА И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ5.1. Заштита и унапређење животне средине ...................................................109

5.1.1. Унапређивање планирања и уређивања простора .......................1095.1.2. Посебне намене...............................................................................1095.1.3. Заштита земљишта .........................................................................1095.1.4. Заштита воде ...................................................................................1105.1.5. Заштита ваздуха ..............................................................................1115.1.6. Заштита шума ..................................................................................1115.1.7. Заштита од буке и вибрација...........................................................1115.1.8. Заштита од акцидената ...................................................................1115.1.9. Управљање отпадом .......................................................................1125.1.10. Мере заштите од негативног утицаја планираних намена...............112

5.2. Заштита природних и културних добара.....................................................1145.2.1. Мере заштите природних добара ...................................................1145.2.2. Мере заштите културних добара ....................................................115

5.3. Заштита од елементарних непогода...........................................................1245.3.1. Заштита од пожара ..........................................................................1245.3.2. Заштита од земљотреса..................................................................1245.3.3. Заштита од поплава ........................................................................124

5.4. Услови од интереса за одбрану земље ......................................................125

6. ПРАВИЛА ИЗГРАДЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА ПО ЗОНАМА И ЦЕЛИНАМА

6.1. Општа правила грађења..............................................................................1266.2. Посебна правила грађења ..........................................................................1266.3. Правила грађења на пољопривредном земљишту ...................................1266.4. Правила коришћења шумског земљишта ..................................................1546.5. Правила коришћења водног земљишта .....................................................1566.6. Правила грађења за условно стабилне терене..........................................157



7. СПРОВОЂЕЊЕ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ............................................................158

8. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ ..................................................................162

III ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН "АРАНЂЕЛОВАЦ 2026"- ГРАФИЧКИ ДЕО

1. Геодетска подлога са границом плана .................................................Р 1: 10 0002. Подручје плана са основном наменом површина................................Р 1:10 0003. Саобраћајна инфраструктура...............................................................Р 1:10 0004. Просторна организација простора - намена површина .......................Р 1:10 000

4.1. Просторна организација – становање ...........................................Р 1:10 0005. Oбјекти за јавну намену и систем центара .....................................Р 1:10 0006. Просторна организација - просторне целине и подцелине .................Р 1:10 0007. Систем зеленила ...................................................................................Р 1:10 0008. Водопривредна инфраструктура..........................................................Р 1:10 0009. Електроенергетска инфраструктура ....................................................Р 1:10 00010. Телекомуникације и гасификација........................................................Р 1:10 00011. Заштита простора..................................................................................Р 1:10 00012. Услови спровођења и разраде .............................................................Р 1:10 000



I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА

1. Решење о регистрацији предузећа2. Решење о постављању одговорног урбанисте

3. Копија лиценце одговорног урбанисте



На основу чл.51. Закона о планирању и изградњи (“Сл.гласник РС број47/2003) «”Инфоплан”» АД Аранђеловац издаје:

Р Е Ш Е Њ Е

О одређивању Руководиоца радног тима - Одговорног урбанисте за израду:

ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА "АРАНЂЕЛОВАЦ 2026"

одређујем:

МАРИЈУ ПАУНОВИЋ, дипл.инж.арх. Број лиценце: 200 0857 05

Председник Управног одбораДраган Агатуновић

_______________________________________



II ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН "АРАНЂЕЛОВАЦ 2026"

- ТЕКСТУАЛНИ ДЕО -



На основу члана 54 Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС''бр.47/03 и 34/06) и члана 22. став 1. тачка 5. Статута општине Аранђеловац(''Службени гласник општине Аранђеловац'', број 8/08), Скупштина општинеАранђеловац на седници одржаној дана ________________. године, донела је:

ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН"АРАНЂЕЛОВАЦ 2026"

Генерални план "Аранђеловац 2026" (у даљем тексту: Генерални план илиГП) утврђује и разрађује генерална урбанистичка решења заснована на дугорочнојстратегији и концепцији уређења простора и изградње објеката, за плански периоддо 2026. године, којима одређује и утврђује, и то: опште одредбе и положајнасеља са границама ГП-а, намену простора са билансом површина, услове зарационалну употребу животних ресурса, правила и услове заштите и унапређењеживотне средине, правила и услове за спровођење ГП-а, прелазне и завршнеодредбе и садржи графички приказ плана.

I УВОД

1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

1.1. ПРАВНИ ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА

Правни основ за израду планаo Закон о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'' бр.47/03 и 34/06)o Правилник о садржини, начину израде, начину вршења стручне контроле

урбанистичког плана, као и условима и начину стављања Плана на јавниувид (''Службени гласник РС'' 12/04)

o Правилник о општим условима парцелацијие и изградње и садржини,условима и поступку издавања акта о урбанистичким условима заобјекте за које одобрење за изградњу издаје општинска, односно градскауправа ("Службени гласник РС" бр.75/2003),

o Одлука о приступању изради Генералног плана за градско насељеАранђеловац, бр.06-96/2006-01 од 09.06.2006.год.

Плански основ за израду планаo Просторни план Републике Србије ("Службени гласник Републике

Србије" бр.13/96)



1.2. РАЗЛОЗИ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА Генерални план "Аранђеловац 2002" је урађен 1985.године. 1999.године је усвојена Измена и допуна Генералног плана "Аранђеловац2002". Општинском Одлуком бр.06-105-1/03-01 од 11.11.2003.год одређени суделови измена и допуна Генералног плана "Аранђеловац 2002", који се могупримењивати до доношења новог урбанистичког плана.

Главни разлози за приступање изради новог Урбанистичког плана заградско насеље Аранђеловца су:

o Истекао плански период предходног Генералног плана (2002.година).o Проблеми у спровођењу предходног плана због његове изразите

монофункционалне структуре.o Значајна бесправна изградња, како на периферним деловима простора тако

и у самом градском ткиву, па и самом центру насеља. Евидентне су бројнештете као последица такве изградње и из тог разлога се јавља као изразитапотреба бржег и законског реаговања на захтеве грађана за новом градњомна основу планске документације која то и омогућава.

o Потребе новог времена за планом усклађеним са његовим захтевима иправцима развоја.

o Актуелна привредна и социјална дешавања морају бити испраћена новим иадекватним урбанистичким решењима.

o Кроз инструменте за спровођење новог плана морају да се отворемогућности за усклађивање, или стављање ван снаге, делова постојећеурбанистичке документације као и преиспитивање свих општинских одлукаи поступака који су били део актуелне ситуације.

Од укупне површине важећег Генералног плана, око 50% површине јепокривено донетим и преиспитаним урбанистичким плановима. Од укупно (затериторију општине) важећих 74 урбанистичка плана: 1 је генерални план, 1 јеплан генералне регулације, 46 регулационих планова, 26 детаљних урбанистичкихпланова и 14 урбанистичких пројеката, по предходном закону.

2. ПОДРУЧЈЕ И ГРАНИЦЕ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА2.1. ПОДРУЧЈЕ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА

У складу са одлуком о изради Генералног плана за градско насељеАранђеловац бр. 06-96/2006-01 од 09.06.2006. год., подручје Генералног планаобухвата простор од 2487,4hа, односно 24.87km².

Генерални план обухвата целу Катастарску Општину Аранђеловац површине747,3hа (7,473km2) и делове К.О. Буковик површине 428,8hа (4,288km2); К.О.Врбица површине 1059,7hа (10,559km2); К.О. Бања површине 239,8hа (2,398km2);К.О. Орашац површине 0,8hа и К.О. Мисача површине 11,0hа, што је и приказанона графичком прилогу бр.2 "Геодетска подлога са границом плана" 1:10 000.

2.2. ГРАНИЦА ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА

Граница урбанистичког плана за градско насеље Аранђеловац креће однајсеверније тачке тј. од тромеђе кп. бр. 814, 815/2 и 816/1 у КО Буковик, у смеруказаљке на сату ободом кп. бр. 814, затим пресеца пут (кп. бр. 697), настављаободом кп. бр. 804, 805, 806, 786/2, онда пресеца кп. бр. 786/2. Граница настављаободом кп. бр. 786/5, 785/1, 785/4, 851/1, 852/1, 852/7 852/4, пресеца кп. бр. 706,онда иде ободом кп. бр. 860/4, 860/6, 3266, 864/1, 863/1, затим пресеца пут (кп.



бр.145), наставља ободом кп. бр. 953/1, 954/2, 958/1, 966, 968, 970, 948/2, 944/2,944/1, опет пресеца пут (кп. бр. 932), затим граница иде ободом кп. бр. 928/2, 740,онда пресеца кп. бр. 740, наставља ободом кп. бр. 922, 1130, 1153, 1154, 1159,1164, 1165, 1166, 1167, 1168, 1151, 1150, 1149, 1147/1, 1146/4, 1145/2, 1145/1,1142/3, 1141/1, 1204/2, 1214/2, 1215, 1216/1, 1216/2, 1091/1. Граница плана онданаставља ка североистоку у дужини од око 400 м до границе са КО Мисача, потомграница прелази у КО Мисача и иде ободом кп. бр. 1331, 1327/7, 1328/1, 1325/2,1326, 1325/1, 1323/2, 1323/3, 1322/2, 1322/1, 1329/4, 1329/3, 1401/3, 1400/10,1399/11, 1399/1, 1399/10, 1399/12, 1398/4, 1397/3, 1397/4, 1396/1. Граница затимпресеца пут кп. бр. 1392 и прелази у КО Орашац где наставља ободом кп. бр.2656/8, 2657/4, 2656/5, 2656/6, затим граница плана прелаци у КО Врбица гденаставља ободом кп. бр. 2/2, 2/3, 2/5, 2/4, 2/6, 2/7, 3886, 97/1, 98/3, 101, 102/2,105/3, 107/2, 3883/1 (пут), 76/2, 77/1, 77/2, 77/1, 75, 74/3, 72/9, 72/11, 72/14, 72/13,72/1, 72/2, 52/2, 52/3, 52/9, 52/10, 52/11, 52/3, 57/13, 57/21, 57/28, 57/1, 57/17, 57/5,57/7, 57/3, 57/2, 196, 194, 210, 195, затим пресеца пут кп. бр. 3893, онда настављаободом кп. бр. 258/1, 259/4, 259/3, 259/2, пресеца кп. бр. 364 (пут), затим границаиде ободом кп. бр. 3889 (пут), 294/1, 294/2, 3892 (пут), 3890 (пут), 3887 (пут), 572,570, 565/1, 562/2, 560. Граница Генералног плана пресеца пут (кп. бр. 578) и идеободом кп. бр. 582, 584, 585, 592, 3941 (железничка пруга), 617/3, 617/12, 618, 623,онда пресеца кп. бр. 3903/1 (Р-202), наставља ободом кп. бр. 626/2 пресеца пругу(кп. бр. 3941), затим иде ободом кп.бр.: 629, 631, 632/1, 632/2, 633/3 (пут), 634/4,635, 636, 637/1, 642, 434, 436, 438, 441/2, 441/1, 446, 445, 444, 449. Граница планаонда наставља ободом планиране акумулације воде А8, онда прелази у КО Бањаи наставља ободом кп. бр. 836/1, 834/2, затим пресеца кп. бр. 3630/1 (пут), ондаиде ободом кп. бр. 856/6, 857/7, 857/8, 899, онда наставља ободом планиранерегулације А9, пресеца кп. бр. 904/2 и наставља ободом кп. бр. 984/11, 865/2,865/5, 872/5, 872/4, 872/3, 982/9, 982/2, 982/3, 982/10, 982/13, 985/4, 984/11, 997/6,997/5 (пут), 997/4, 992/2, 992/3, 3632 (пут), затим га пресеца и наставља ободомкп. бр. 957/1, 957/5, 957/4, 957/3, 957/6, 957/7, 960/1, 969/2, 973/1, 973/3, потомпресеца кп. бр. 977 (пут) и иде ободом кп. бр. 978/2, 979/7, 979/6, 3640/1 (М-4),затим граница пресеца магистрални пут и наставља ободом кп. бр. 1145/1, 1143/2,онда пресеца реку Кубршницу (кп. бр. 3665), затим иде ободом кп. бр. 1141/4,1140/11, 1140/41, 1140/40, 1139/2, 1139/5, 1120/3 (пут), 1120/6, 1127/2, 1447/2.Граница Генералног плана затим пресеца кп. бр. 3623 (регионални путАранђеловац-Топола), наставља ободом кп. бр. 1440/2, 1673/2, 1673/4, 1673/1,1673/3, 1676/2, 1676/1, 1682/1, 1683/1, 1684/3, 1684/2, 1684/1, 1717/2, 1717/9,1717/8, 1717/3, 1717/1, 1717/4, онда наставља ободом планиране акумулацијеводе А14, па ободом кп. бр. 1715/8, 1714/5, 1712/3, 1709/4, 1707/2, 1707/1, ондапресеца кп. бр.1707/7 (пут), потом наставља ободом кп. бр.1239/1, 1237/1, 1237/4,1231/2, 1231/3, 1231/4, 1210/3, 1210/1, 1210/8, 1209, 1208, затим граница прелази уКО Врбица где наставља ободом кп. бр. 3927 (пут), онда пресеца кп. бр. 3932/2 инаставља ободом кп. бр. 1831, 1975, 1974/2, 1974/1, 1973/2, 1971/2, 1971/1, 1969/6,1969/9, 1969/8, 1969/5, 1969/4, 1970, 2607/2, 2608, 2609/2, 2612/2, 2613, 2616/2,2615, 2619, 2673/1, 2673/2, 2676/5, 2676/3, затим пресеца кп. бр. 3918 (пут),наставља ободом кп. бр. 2692, 2715/2, 2710, 2712, пресеца кп. бр. 2762 (пут),потом иде ободом кп. бр. 2722, 2721, 1512/1, 2564/2, 2554, 2549/1, 2548, 2766/6,2770/1, 2526/1, 2527/6, 2527/5, 2527/4, 2527/1, 2527/3, 2529 (пут), опет пресеца пут(кп. бр. 1505) и наставља ободом кп. бр. 1443, онда наставља ободом планиранеакумулације воде А12, па ободом кп. бр. 2517, 1430/1. Граница затим пресеца кп.бр. 3914, наставља ободом кп. бр. 3914, 1423/5, 1423/4, 1423/3, 1423/2, 1423/1,пресеца кп.бр. 1119/1, потом иде ободом кп. бр. 1421, 1373, пресеца кп. бр. 3909,наставља ободом кп.бр. 1093/2, 1372, 1084/4, 1084/1, 1083/1, 1075, 1065, онда



граница пресеца кп. бр. 1060, 1061, 1062, затим иде ободом кп. бр. 1064, 1050,1049, 1045/1, 1044, 1043, наставља пресецајући кп. бр. 981/1, 981/7, прелази у КОБуковик где пресеца кп.бр.: 3157/1, потом иде ободом кп. бр. 3168, 3160/1, 3160/2,3160/3, 3152/1, 3152/2, 3152/10, 3149, 3150/3, 3150/2, 3150/1, онда пресецадржавну шуму (кп. бр. 2431/1), затим се граница плана поклапа са границомизмеђу КО Аранђеловац и КО Буковик од око 830 м онда се одваја од границекатастарске општине и иде ободом кп. бр. 2486/3, 2486/4, 3238/1 (Р-202), 2485/1,пресеца регионални пут Р-202, потом иде ободом кп. бр. 2484/3, пресеца кп. бр.2483, наставља ободом кп. бр. 2608/1, 2608/2, 2608/3, 2603, пресеца кп. бр. 2598,затим иде ободом кп. бр. 2597, 2585/1, 2594/1, онда пресеца пут кп. бр. 2613,наставља ободом кп.бр.2636, 2635, 2642, опет пресеца пут (кп.бр.2630), потомнаставља ободом кп.бр.: 2630, 2648/2, 2648/1, 2767/1, 2630, 2769/1, 2772/2.Граница Генералног плана затим пресеца пут кп. бр. 1868, наставља ободом кп.бр. 1807/1, 1804/10, 1804/12, пресеца пут кп. бр. 1864, потом иде ободом кп. бр.1762/3, 1792, 1790, 1775, 1869 (пут), 1785, 1781, 1594/2, 1595/4, 1596/3, 1605/3,1606/3, 1606/2, 1606/1, 1607, 1608, 1609/1, 1611, 1870 (пут), 1373/1, онда пресецареку Пештан (кп. бр. 514/1) затим наставља ободом кп. бр. 1361/4, потом пресецамагистрални пут (М-4) и железничку пругу, затим иде ободом кп. бр. 1026/2, 1015,1016, 834/1, пресеца кп. бр. 697 (пут), онда наставља ободом кп.бр.833/9, 833/8,832/2, 3092/5, 3092/4, 3092/1, 3092/3, 831/2, 831/4, 811/1, 811/2, 813, 814 где сепредложена граница урбанистичког плана затвара. Граница је дуга 35.5 km.

Горе наведене катастарске парцеле чијим ободом иде граница плана налазесе унутар границе тј. налазе се у планираном обухвату плана. Граница плана јеисцртана и описана на скенираним катастарским плановима размере 1:1000 и1:2500, па у случају неслагања овог описа са графичким прилогом "Геодетскаподлога са границом плана" 1:10 000, важи графички прилог.

Површина подручја обyхваћеног границом плана износи 2487,4hа.

2.3. ГРАНИЦА ГРАЂЕВИНСКОГ РЕОНА

Подручје плана структурално садржи: грађевински реон и остало земљиште(земљиште изван грађевинског земљишта).

Грађевински реон унутар подручја ГП обухвата грађевинско земљиште саукупном површином од 1935,6 hа, што износи 71,6% површине плана.

Грађевински реон чине јавно грађевинско земљиште и остало грађевинскоземљиште.

Јавно грађевинско земљиште у грађевинском реону је грађевинско земљиштена коме су изграђени јавни објекти од општег интереса и јавне површине, као иземљиште намењено у плану за такву изградњу и намену (све саобраћајницеранга датог у плану, као и проширења постојећих и изградња нових објеката јавненамене,) - приказано на графичком прилогу бр.5.

Јавно грађевинско земљиште (као део грађевинског земљишта) обухватаповршине намењене за: образовање, здравство, дечију и социјалну заштиту,културу, науку и информисање, управу, јавно зеленило, спорт и рекреацију,комуналне објекте и јавне саобраћајне површине.

Остало грађевинско земљиште у грађевинском реону је изграђено грађевинскоземљиште, као и земљиште намењено за изградњу објеката, а које није одређенокао јавно грађевинско земљиште а намењено је за изградњу објеката становања,производње,пословања,услуга,спорта и рекреације,заштитног зеленила и другог.

Остало грађевинско земљиште обухвата површине намењене за: становање,привредне делатности, спорт и рекреацију, туризам, верске објекте и заштитнозеленило.



Остало земљиште обухвата пољопривредно, шумско и водно земљиште.

Грађевински реон, приказан је на графичком прилогу бр.2 "Подручје плана саосновном намено површина" 1:10 000.

Грађевински реон се састоји из две енклаве за које је дат опис по детаљнимтачкама и катастарским парцелама које су идентификоване на катастарскимплановима размере 1:1000 (К.о. Аранђеловац) и 1:2500 (К.о. Буковик, К.о. Врбица,К.о. Мисача, К.о. Орашац)

ЕНКЛАВА 1. Граница грађевинског реона почиње у К.о. Буковик од тромеђе кп.бр. 856/1, 856/5, 856/2, затим граница даље наставља ободом кп.бр. 856/5,пресеца кп. бр.145 (пут) и наставља ободом кп. бр. 145, 994/1, 993/1, 985/1, 992,991/1, 990/1, 990/2, 1419/1, 515/1, затим граница наставља пратећи тачке 1-26 идолази до кп. бр. 1430/1, наставља пратећи ободe кп. бр. 1430/1, 973/5, 973/4,1430/2, 515/1, 1352/3 и долази до тачке 27 одакле граница наставља пратећитачке 27-33 и долази до кп. бр. 1/1 К.о. Аранђеловац даље граница настављапратећи к.п. које се налазе у К.о. Аранђеловац , и то кп. бр. 1/1, 5/10, 4940, 9/1, 10,11, 17/4, 17/5, 14, 17/13, 17/8, затим граница прелази у К.о. Буковик и настављаободом кп. бр. 1175/2, 1175/3, 1170/1, 1170/2, 1170/3, 1170/4, 1170/5, 1169/2,1148/2, пресецајући кп. бр. 1147/1 иде од тачке 34 до тачке 35 и настављаободима кп. бр. 1145/3, 1146/1, 1145/6, 1145/5, 1144/2, 1144/1, 1142/10, 1142/7,1142/5, 1206/3, 1206/1, 1206/4, 1209, 1213/1, 1218/1, 1217/2, 1217/4, 1219/1, 1220/2,1223/4, 1223/5, 1223/6, 1223/7, 1223/8, 1223/9, 1223/10, 1223/11, 1223/25, 1223/13,1223/26, 1223/1, 1223/23, 1223/24, 1223/16, 1224, 1085/12, затим граница настављапратећи тачке 36-38, иде ободом кп. бр. 1085/1, 1084, па по тачкама 39, 40, 41 ипрелази у К.о. Мисача и даље наставља ободом кп. бр. 1331, 1327/7, па редом потачкама од 42 до 51 и онда наставља ободом 1327/1, 1327/6, даље иде потачкама 52 – 54 и наставља ободом кп. бр. 1329/4, па се поклапа са границомплана, ломи се и наставља ка југу ободом кп. бр. 1401/3, 1400/9, 1400/8, 1400/7,1400/6, 1400/5, 1399/5, 1399/8, 1398/3, 1398/2, 1398/1, 1397/2, 1397/1, 1396/2,1396/3, 1396/1, наставља даље поклапајући се са границом плана и то пресеца кп.бр. 1392 прелази у К.о. Орашац и наставља ободом кп. бр. 2656/8, па пратиграницу плана притом прелази у К.о. Врбица и наставља ободима кп. бр. 2/2, 2/3,2/4, 2/6, 3886, 2/7, 3886, 97/1, 97/3, пресеца кп. бр. 98/1 и наставља ободима кп.бр. 99, 103, 102/1, 105/1, 106, пресеца кп. бр. 107/1, 107/4, 110, 109, пресеца кп. бр.3883/1, па наставља ободом кп. бр. 162, па по тачкама 55 , 56 и наставља пратећиграницу плана ободом пута све до кп. бр. 76/1 чијим ободом наставља. Границаграђевинског реона даље иде пратећи ободе кп. бр. 76/1, 76/4, 76/5, 76/3, 75, 74/3,72/11, 72/14, 72/13, и долази до тачке 57, од које иде ка тачки 58, па настављаободом кп. бр. 73/1, 72/6, па иде по тачкама 59, 60 (ободом планиранеакумулације воде А3), од које иде право на тромеђу кп. бр. 52/1, 53/6 и 53/4, панаставља ободом кп. бр. 53/4, 53/3, 52/19, 52/7, 52/20, 52/9, наставља пратећиграницу плана све до тромеђе кп. бр. 52/13, 57/21 и 57/8, ломи се и настављапратећи кп. бр. 57/10, 57/11, 57/6, пресеца кп. бр. 57/26 и иде на тачку 61, затимнаставља ободом кп. бр. 57/24, пресеца кп. бр. 57/17 и иде на тачку 62, затимнаставља ободом кп. бр. 57/17, 57/27, 57/7, долази до тачке 63 иде на тачку 64 инаставља ободом кп. бр. 57/7, 57/19, ломи се и наставља ободом кп. бр. 57/14,57/4 до тачке 65, од које иде на тачку 66, па наставља ободом кп. бр. 194, даљенаставља пратећи границу плана, ломи се на граничној линији 20м од тромеђе кп.бр. 3893, 257/1 и 258/1 иде право ка тачки 67, од које наставља ободима кп. бр.



259/1, 457, све до обода планиране акумулације воде А4, коју прати све до тачке74, од које иде ободом кп. бр. 178, 477, 474/4, 474/3, 474/2, 474/1, 401, 499, 465,470, 473/2, 461, 291, 289, 291, 290, прати редом тачке 75 – 84 и наставља ободимакп. бр. 315/1, 316/4, 507/2, 508, 509/9, долази до тачке 85 и наставља ободом кп.бр. 509/5, 505/5, 505/4, 326/4, 325/3, 325/4, 325/1, 325/5, 325/6, па наставља редомпо тачкама 86 – 95, затим иде ободом 3887, па наставља поклапајући се саграницом плана све до тромеђе кп. бр. 572, 573 и 570, од које иде ободима кп. бр.572, 571, одакле наставља редом по тачкама 96, 97, 98, затим наставља ободимакп. бр. 562/1, 557, 3941, 578, затим прати тачке 99, 100 и наставља ободима кп. бр.586, 590, 591, 590, 3941, долази до границе плана и наставља пратећи је све дореке Кубршнице (кп. бр. 3665 у К.о. Бања). Граница грађевинског реона даљенаставља пратећи границу плана све до тромеђе кп. бр. 1677, 1676/2 и 1676/1 одкоје иде ободима кп. бр. 1676/2, 1676/3, 1673/3, 1440/1, 1442/1, 1442/2, 1442/6,1443/1, 1435, 1433/1, 1433/2, 1433/5, 1436/4, 1436/3, 1436/2, 1430/5, 1430/4, 1430/3,1430/2, 1430/6, 1430/7, 1430/8, 1430/9, 1430/1, 1716/8, 1716/11, 1716/9, 1716/10,1706/1, 1717/6, 1717/5, 1717/4, све до границе плана са којом се поклапа све дотачке 101 од које наставља планираном регулацијом акумулације воде А14 па селоми и наставља ободима кп. бр. 1715/2, 1717/5, 1715/3, 1706/1, 1709/5, 1707/6,1707/1, па наставља пратећи границу плана до тромеђе кп. бр. 1238/2, 1237/1 и1239/1, затим наставља ободима кп. бр. 1239/1, 1230/2, пресеца је пратећи тачке102, 103, и наставља ободом кп. бр. 1230/2, 1230/1, 1426, 1423/2, 1092, 1426,1100/4, 1100/3, 1083, онда иде по тачкама 104, 105, 106, 107, затим наставља поободима кп. бр. 1101, 1107/1, 1103, 1081, 1080, 1079, 1078/2, 1077/2, 1077/1,1074/2, 1074/1, 1073/3, 1073/4, затим граница прелази у К.о.Врбица и настављапратећи ободе кп. бр. 1959, 1651/1, 1651/2, 1650, 1656/1, 1656/2, 1658, 1661, 1906,1905, 1908/1, 1909/1, 1910, 1911, 1912, затим граница наставља пратећи тачке108, 109 и наставља ободима кп. бр. 1875/2, 1873/2, 1873/1, 1870, 2008, 2007,3920, 2005, наставља по тачкама 110, 111, затим иде по ободима кп. бр. 1869/4,3920, 1869/1, 1882/2, 1866, па на тачку 123 и онда наставља пратећи ободе кп. бр.1991/1, 3926, 1865/2, 3926, 1995/7, па редом по тачкама 124, 125, 126, 127, 128,129, 130, 131, па наставља пратећи границу плана све до четворомеђе кп. бр.1831/1, 1975, 1982/2 и 1982/1, од које иде ободима кп. бр. 1831/1, 1831/26, 1831/27,1831/5, идући право на границу са К.о. Аранђеловац коју прати све до међногкамена 36 и наставља по ободу кп. бр. 1820/3, 1820/6, 1818/2, 1818/7, 1818/12,1817, 1968/1, 1969/3, 1968/10, 1968/9, 1968/8, 1969/7, 1969/1, 2606, 2607/1, 2609/2,2612/2, 2613, 2614/1, 2614/2, 2611, 2676/1, 2676/5, 2676/3, 2692, до тачке 132, одкоје наставља ободом кп. бр. 2686/1, 2685/2, 2685/3, 2683, 2680, 2592/2, 2592/5,1594/1, 2594/5, 2594/9, 2596/2, 2598/1, 2597/2, 2602/2, 2602/1, пресеца кп. бр. 3916,па наставља ободом кп. бр. 1549/1, 1549/3, 1549/4, 2603, 1550/10, 1550/12,1550/11, 1550/3, 1550/1, 1815/2, 1815/1, 1816/7, 1816/6, 1816/5, 1816/4, 1816/2,1816/1, 1816/8, 1812, 1813/1, 1813/2, 1535/1, 1534, затим граница настављапратећи границу К.о. Врбица , ломи се ка западу и даље прати ободе кп. бр.1508/2, 1508/5, 1508/4, 1508/3, 1508/1, 1507/2, 1507/3, 1507/5, 1507/1, 1506/2,1504/12, 1504/11, 1504/10, 1504/9, 1478/5, 1478/6, 1481/4, 1481/5, 1481/6, 1481/1,1481/7, 1481/8, 1481/9, 1499, до тачке 133, па право на тромеђу кп. бр. 1505,1498/1 и 1498/2, од које иде ободима кп. бр. 1498/2, 1497/2, 1493/3, 1493/6, 1493/4,1493/2, 1493/1, 1489/3, 1489/4, 1489/2, 1488, 1487/3, 1487/2, пресеца кп. бр. 1487/1,па наставља ободима кп. бр. 2539, 2538, 2546, 2536/1, 1505, 2532, 2531, 2532,пресеца по тачкама 134, 135 кп. бр. 1505, па наставља ободима кп. бр. 1505,2537, 1460/2, 1460/1, па по тачкама 136, 137, затим иде ободима кп. бр. 1464/2,1456/2, пресеца кп. бр. 1445/1, наставља ободима кп. бр. 1454, 1448/4, 1448/5,1448/3, 1448/2, 1448/1, пресеца је, и наставља по тачкама 138, 139, 140, 141, па



иде ободима кп. бр. 1446/1, 1439, 1441/1, 1435, 1433, па до тачке 142, онда иде попланираној регулацији акумулације воде А12 до границе плана, одакле настављапоклапајући се са границом плана све до тачке 143, од које иде ободима кп. бр.1423/3, 1422, 1405/1, 1403/3, 1403/1, 1402, 1401/3, 1401/1, 1401/2, до тачке 144 одкоје иде право на тромеђу кп. бр. 1396/1, 1397 и 1403/2, па наставља ободима кп.бр. 1396/1, 1396/2, 1396/3, 1395/4, 1395/1, па наставља по планираној регулацијиакумулације воде А11, затим иде ободима кп. бр. 1354, 1305, 1312/1, 1306/7,1306/6, 3911, 1320, 1321, 1319/4, 1319/1, 1319/6, 1323, пресеца кп. бр. 1322, панаставља ободима кп. бр. 1335, 1324, ломи се и пресеца кп. бр. 1324, па настављаободима кп. бр. 1062/2, 1061/2, 1369, 1368, 1369, долази до тачака 145, 146, панаставља ободима кп. бр. 1375/2, 1375/1, долази до тачке 147 од које иде правона тромеђу кп. бр. 1376/1, 1377/5 и 1377/4 од које прати ободе кп. бр. 1376/1,1418/1, прати тачке 148, 149, 150, наставља ободима кп. бр. 1413, 1409/1, 1409/3,1411, до тромеђе кп. бр. 1411, 1388 и 1378. Од претходно поменуте тромеђеграница иде право ка тромеђи кп. бр. 1388, 1389 и 1390, па наставља ободом кп.бр. 1388, 1409/3, 1409/1, 1408, 1406, 1418/1, 1419, 1420, 1373, па настављапратећи границу плана све до тромеђе 1066, 1065 и 1060, од које настављаободима кп. бр. 1065, 1062/2, 1332, 1064, 1050, 1049, 1048, 1047, 3911, ломи сепресеца кп. бр. 3910 и наставља њеним ободом, затим иде ободима кп. бр. 3991,1038/20, 1038/12, 1038/10, 1038/11, 1038/19, 1038/2, 1038/13, 1038/1, 1038/3,1038/4, 1039/7, 1039/8, 1039/13, 1039/1, 1039/12, 992/2, 992/1, 992/6, 992/7, 1166/1,затим граница наставља границом између катастарских општина Врбица иБуковик, прелази у К.о Буковик и наставља ободима кп. бр. 3135/13, 3135/12,3135/11, 3136/18, 3135/10, 3135/9, 3135/8, 3135/5, 3135/4, затим граница прелази уК.о. Аранђеловац и наставља ободима кп.бр. 3689, 3686, 3685, пресеца кп. бр.5002 и наставља њеним ободом до међног камена бр. 7, од којег настављаободом кп. бр. 3681, ломи се и наставља ободима кп. бр. 3678/2, 5002, 3669, 4966(пут), до међног камена бр. 8, иде право на границу плана и наставља пратећи јесве до тачке 151 од које наставља пратећи нову саобраћајницу до тачке 152, панаставља пратећи ободе кп. бр. 2488/5, 2488/4, 2488/3, 2491/18, 2491/17, 2491/16,2491/15, 2491/8, 2491/19, 2495/3, 2495/4, 2495/5, 2495/6, 2494, до тачке 153, па идена тачку 154 од које наставља ободима кп. бр. 1734, 1733, 1711, 1707/1, 1707/2,1695/5, до тачке 155 па иде на тромеђу кп. бр. 1695/1, 1695/2 и 1695/7 од које идеободом кп. бр. 1695/7 и право на тачку 156, пресеца поток и наставља ободом кп.бр. 2579/2 до тачке 157, од које наставља право на тачку 158. Од тачке 158граница грађевинског реона наставља ободима кп. бр. 2581/7, 2581/6, 2581/5,2581/4, 2581/3, 2581/2, 2583/2, 2584/2, 2584/1, 2587/3, 2587/2, па по тачкама 168,169 и онда наставља ободима кп. бр. 2781/3, 2781/2, па по тачкама 159-165, ондаиде по ободима кп. бр. 2790/4, 2795, 2797, 2798/2, 2799, 1822/1, 1821/1, 1820/2,1820/1, 1819, 1539, 1530/8, 1530/7, 1530/4, 1530/5, 1529/1, 1547/3, 1546/5, 1546/6,па по тачкама 166, 167 и од ње иде на тромеђу кп. бр. 1580/2, 1586/1 и 1581/1 одкоје иде по ободима кп. бр. 1586/1, 1586/2, 1581/2, право ка тачки 192 и настављаободима кп. бр. 1546/8, 1546/1, 1542, 1803/2, до тачке 193, ломи се и настављаободима кп. бр. 1809/2, 1809/1, 1810/2, 1810/9, 1812, 2785/1, 2776, 2777/2, 2777/3,2778, 2779/2, 2779/4, 2578, 2590, 2591/7, 2591/2, пресеца кп. бр. 2593 право катачки 194, па на тачку 195 од које иде право на границу плана коју прати дотромеђе кп. бр. 2594/1, 2594/1 и 2613 од које наставља по ободима кп. бр. 2594/1,2593, 2591/2, 2591/16, 2591/6, 2590, 2779/2, 2778, 2648/1, излази на границу планаи прати је све до тромеђе кп. бр. 1807/1, 2770 и 1868 и наставља ободима кп. бр.1868, 1804/8, 1804/6, 1804/5, 1804/4, 1804/3, па по тачкама 196, 197 излази награницу плана и наставља пратећи је све до тромеђе кп. бр. 1764, 1762 и 1761 инаставља ободима кп. бр. 1762, 1793, 1791/1, 1789/1, 1788/1, 1786/2, 1786/1,



1594/2 и излази на границу плана и прати је све до тромеђе кп. бр. 1606/3, 1605/3и 1604, па од ње наставља пратећи кп. бр. 1605/3, 1605/2, 1605/1, 1870, 1392,1389/1, 1389/7, пресеца пут и наставља пратећи границу плана све до тачке 199 ииде право на тромеђу кп. бр. 1870, 1389/3 и 1370/1 и наставља ободима кп. бр.1389/3, 1389/5, 1389/4, 1389/2, 1389/2, 1389/1, 1392, 1870, 1402/2, 1403/1, 1403/2,па право на тачку 200 од које иде ободима кп. бр. 1405/1, 1405/3, пресеца кп. бр.1593/8 и наставља ободима кп. бр. 1593/3, 1593/2, 1593/4, 1593/5, 1593/6, 1591,1590, 1576/4, 1576/1, 1556/2, 1556/1, пресеца кп. бр. 1555/1, па по тачкама 201,202, 203, па иду пратећи ободе кп. бр. 1577/2, 1577/1, 1578, 1579, 1524/6, 1524/1,па по тачкама 170, 171 и наставља ободом кп. бр. 1524/2, пресеца реку , настављапо ободима кп. бр. 1522/1, 1522/2, 1522/3, 1522/4, 1514, 1513/1, 1511/7, 1511/1,1511/8, 1509, 1409/1, 1410, 1411, 1400, 1399, 1398, 1395/2, 1395/1, 1857, 1368,1366/10, 1367/3, 1367/1, 1365/3, 1364, 1362/3, 1361/7, 1361/3, 1361/2, 1361/1,1361/4, поклапа се са границом плана све до тачке 172 па иде редом по тачкама172, 173, наставља по заштитном појасу планираног дела трасе обилазнице одприкључка на трасу М-4, па по тачкама 174-178, наставља ободима кп. бр. 845/2,до тачке 179 и наставља по заштитном појасу планираног дела трасе обилазницеод прикључка на трасу М-4 до границе плана, па се ломи и наставља позаштитном појасу планираног дела трасе обилазнице ка прикључку до тачке 180 ииде редом по тачкама 180, 181, 204, 205 и наставља ободом кп. бр. 145, 1003/3,1003/1, 1003/10, 1003/5, 1003/6, 1000, 995/3, 995/1, 994/1, 856/4, 856/5 до тромеђекп. бр. 856/1, 856/5, 856/2 где се граница затвара.

Из описаног грађевинског реона изузимају се 2 дела који обухватају следећекатастарске парцеле:део 1:Граница дела 1 почиње са севера од тромеђе кп. бр. 1696/1, 1700/1 и 1700/2десним смером ободом кп. бр. 1700/2, 1699, 1774, 1773, а онда праволинијски идепресецајући кп. бр. 1773 и 1769, затим наставља ободом кп. бр. 1769, 1764/2,1765/5, 1765/7, 1766, 1754, 1755/1, 1755/2, 1755/1 до планиране пешачке стазечијим ободом наставља и ободом градске саобраћајнице пресецајући кп. бр.1755/1, 3663/3, 3666/1, 3666/2, 3666/1, 3663/3, 1753, 1752, 1721, 1722, 1741, 1740/2,1739 , одваја се од регулације саобраћајнице и иде ободом кп. бр. 1739, 1738/2,1720, 1723, 1720, 1715/1, 1715/2, 1699/2, 1699/1и 1700/2 до тромеђе кп. бр. 1696/1,1700/1 и 1700/2 где се граница затвара.Горе наведене катастарске парцеле чијим ободом иде граница налазе се унутаргранице и све се налазе у Ко Аранђеловац.

део 2:Граница дела2 почиње са севера од тромеђе кп. бр. 1674/1, 1674/2 и 1675 деснимсмером ободом кп. бр. 1674/1, 1671/2 до тромеђе кп. бр. 1671/2, 1672 и 3922(пут),од тромеђе пресеца кп. бр. 1671/2, 1671/1и 1670 идући до тромеђе кп бр. 1668/1,1668/2 и 1670, наставља ободом кп. бр. 16668/2, пресеца кп. бр. 1665/1, затим идеободом кп. бр. 1663, 1894/3, 1894/5, 1890, 1889/1, 1889/3 (у дужини од око70метара), пресеца кп. бр. 1888, 1887/2, 1887/1, 1886, граница наставља ободомкп. бр. 1886, 1885, 1896, 1883/4, 1883/3, 1883/2, 1878, 1877, затим пресецакатастарске парцеле у дубини од око 30 метера и то: 1857/1, 1857/2, 1858, 1859/1,1859/2, 1860, 1861 до тромеђе кп. бр. 1861, 1862/1 и 1862/2, онда иде ободом кп.бр. 1862/1, пресеца кп. бр. 1862/1 идући до тромеђе кп. бр. 1862/1, 1863/1 и 1863/2,наставља ободом кп. бр. 1863/2, 1852, пресеца кп. бр. 1852, 1851/2, затим идеободом кп. бр. 1850/4, 1850/1, 1850/2, 1850/1, 1849, 1846, 1845/1, 1845/2, 1778/3,1778/2, 1778/13, 1776/2, 1775, 1856(поток), 1706, 1705/2, 1705/1, пресеца кп. бр.



1703/1, настављаободом кп. бр. 1703/2, 1703/1, 1699/2, 1699/1, 1684/2, 1684/1,1683, 1664, 1674/1 до тромеђе кп. бр. 1674/1, 1674/2 и 1675 где се границазатвара.Горе наведене катастарске парцеле чијим ободом иде граница налазе се унутаргранице и све се налазе у Ко Врбица.

ЕНКЛАВА 2. Граница грађевинског реона почиње у К.о. Буковик од тромеђе кп.бр. 812, 811/2, 811/1, и наставља ободом кп. бр. 811/2, 697, 840/3, настављапратећи тачке 182-186, затим наставља ободом кп. бр. 838/1, 838/2, 834/7, 834/1,прати тачке 187, 188,189 и наставља пратећи границу плана до тромеђе кп. бр.833/8, 3092/5 и 3091, где се ломи и одваја од границе плана настављајућиободима кп. бр. 833/8, 833/10, 833/1, 832/5, 832/7, прати тачке и наставља ободимакп. бр. 831/3, 831/4, 811/1, до тромеђе кп. бр. 812, 811/2, 811/1 где се граница изатвара.

Све поменуте катастарске парцеле се налазе у обухвату грађевинског реона.Површина грађевинског реона износи 1978.3ха.Списак координата тачака које су коришћене у опису грађевинског реона дат је унаредној табели.

КООРДИНАТЕ ТАЧАКА ЗА ОПИС ГРАЂЕВИНСКОГ РЕОНАбр.тачке Y X бр.тачке Y X

1 7 462 466.38 4 909 321.26 52 7 465 196.53 4 909 796.192 7 462 485.37 4 909 335.04 53 7 465 253.61 4 909 781.843 7 462 537.20 4 909 349.84 54 7 465 287.98 4 909 781.154 7 462 561.67 4 909 354.99 55 7 465 545.30 4 908 623.915 7 462 589.03 4 909 363.03 56 7 465 552.67 4 908 626.726 7 462 626.37 4 909 382.34 57 7 465 824.18 4 908 389.517 7 462 620.51 4 909 406.73 58 7 465 830.43 4 908 346.998 7 462 643.99 4 909 415.58 59 7 465 900.02 4 908 325.849 7 462 679.88 4 909 444.91 60 7 465 899.04 4 908 336.98

10 7 462 693.69 4 909 460.56 61 7 466 126.17 4 908 398.7811 7 462 725.36 4 909 470.14 62 7 466 148.49 4 908 368.9712 7 462 756.19 4 909 473.55 63 7 466 163.08 4 908 351.7613 7 462 764.37 4 909 485.47 64 7 466 171.92 4 908 323.2514 7 462 772.00 4 909 486.08 65 7 466 085.97 4 908 265.1015 7 462 776.38 4 909 480.69 66 7 466 240.03 4 908 198.1016 7 462 779.36 4 909 481.28 67 7 466 247.78 4 908 197.1717 7 462 802.29 4 909 443.43 68 7 466 517.27 4 907 839.7618 7 462 835.83 4 909 467.40 69 7 466 520.34 4 907 854.5019 7 462 840.03 4 909 496.77 70 7 466 528.64 4 907 864.9420 7 462 858.93 4 909 498.87 71 7 466 532.82 4 907 896.6521 7 462 854.73 4 909 513.55 72 7 466 544.05 4 907 858.8322 7 462 886.23 4 909 524.04 73 7 466 543.30 4 907 833.9223 7 462 938.72 4 909 551.32 74 7 466 540.79 4 907 819.7924 7 462 947.12 4 909 568.10 75 7 466 960.48 4 907 992.8425 7 462 992.69 4 909 570.93 76 7 466 967.42 4 907 995.0126 7 463 041.48 4 909 569.60 77 7 466 964.73 4 908 015.2227 7 463 572.09 4 909 154.47 78 7 466 967.64 4 908 032.2928 7 463 599.86 4 909 153.56 79 7 467 020.95 4 908 022.7929 7 463 636.73 4 909 155.10 80 7 467 079.50 4 908 017.7530 7 463 684.79 4 909 160.34 81 7 467 086.02 4 908 036.7131 7 463 724.48 4 909 172.92 82 7 467 116.85 4 908 024.87



32 7 463 775.99 4 909 180.82 83 7 467 112.31 4 908 008.5933 7 463 864.60 4 909 173.68 84 7 467 142.58 4 907 999.6134 7 464 462.20 4 909 232.51 85 7 467 146.36 4 907 869.5435 7 464 487.52 4 909 245.18 86 7 467 319.79 4 907 919.7836 7 465 201.50 4 909 533.35 87 7 467 325.88 4 907 919.0137 7 465 178.84 4 909 618.27 88 7 467 323.10 4 907 893.3538 7 465 152.36 4 909 676.36 89 7 467 335.49 4 907 897.4839 7 465 097.03 4 909 730.08 90 7 467 356.91 4 907 894.9840 7 465 088.63 4 909 734.38 91 7 467 402.56 4 907 882.8141 7 465 088.56 4 909 766.52 92 7 467 409.04 4 907 906.9942 7 465 169.02 4 909 832.39 93 7 467 416.12 4 907 939.0243 7 465 166.08 4 909 862.17 94 7 467 443.68 4 907 939.4744 7 465 173.10 4 909 916.75 95 7 467 453.76 4 907 944.4145 7 465 211.42 4 909 899.52 96 7 467 678.37 4 907 699.7446 7 465 231.53 4 909 917.71 97 7 467 677.62 4 907 686.5547 7 465 253.92 4 909 947.75 98 7 467 696.16 4 907 608.8148 7 465 289.69 4 909 931.15 99 7 467 903.60 4 907 549.3049 7 465 297.67 4 909 911.37 100 7 467 906.68 4 907 551.9650 7 465 285.85 4 909 877.53 101 7 468 736.88 4 904 280.1951 7 465 251.42 4 909 885.09 102 7 468 500.44 4 904 687.59103 7 468 499.57 4 904 731.63 155 7 463 536.31 4 907 287.56104 7 468 824.98 4 904 932.52 156 7 463 505.87 4 907 314.82105 7 468 829.18 4 904 951.90 157 7 463 470.81 4 907 352.08106 7 468 821.57 4 904 979.23 158 7 463 374.37 4 907 378.02107 7 468 805.99 4 905 012.12 159 7 463 199.06 4 907 685.32108 7 468 005.03 4 905 000.29 160 7 463 183.15 4 907 753.22109 7 467 664.91 4 904 999.21 161 7 463 220.10 4 907 789.77110 7 467 452.85 4 904 906.00 162 7 463 154.95 4 907 788.08111 7 467 406.95 4 904 961.66 163 7 463 163.43 4 907 819.07112 7 466 994.74 4 904 951.74 164 7 463 149.86 4 907 843.53113 7 466 997.00 4 904 936.06 165 7 463 191.28 4 907 854.15114 7 467 532.39 4 905 144.10 166 7 463 169.40 4 908 538.95115 7 467 583.36 4 905 205.38 167 7 463 165.15 4 908 539.89116 7 467 828.36 4 905 315.07 168 7 463 318.67 4 907 629.98117 7 467 914.95 4 905 338.36 169 7 463 318.66 4 907 635.33118 7 468 002.93 4 905 264.48 170 7 463 155.72 4 908 783.69119 7 468 002.43 4 905 275.04 171 7 463 176.67 4 908 781.61120 7 468 098.84 4 905 440.94 172 7 462 042.41 4 909 615.68121 7 468 191.94 4 905 540.69 173 7 462 079.97 4 909 615.45122 7 467 762.19 4 905 465.05 174 7 462 314.44 4 909 869.05123 7 467 152.96 4 904 912.81 175 7 462 301.87 4 909 873.63124 7 467 363.64 4 904 870.12 176 7 462 298.45 4 909 899.99125 7 467 372.43 4 904 833.04 177 7 462 277.05 4 909 935.34126 7 467 377.35 4 904 763.08 178 7 462 319.35 4 909 979.54127 7 467 466.56 4 904 743.33 179 7 462 469.64 4 909 901.95128 7 467 802.03 4 904 699.35 180 7 462 215.77 4 909 714.80129 7 467 920.22 4 904 679.87 181 7 462 252.44 4 909 671.85130 7 467 971.55 4 904 662.28 182 7 462 147.80 4 910 129.64131 7 468 024.32 4 904 626.10 183 7 462 138.03 4 910 110.09132 7 465 764.04 4 904 441.32 184 7 462 124.56 4 910 087.11133 7 465 365.75 4 905 143.79 185 7 462 101.94 4 910 052.93134 7 464 705.72 4 904 997.82 186 7 462 076.23 4 910 031.30135 7 464 712.79 4 904 997.80 187 7 462 026.47 4 909 942.67136 7 464 825.45 4 905 088.30 188 7 462 018.93 4 909 900.44137 7 464 823.38 4 905 091.81 189 7 462 020.41 4 909 884.28



138 7 464 611.62 4 905 144.61 190 7 462 035.65 4 910 177.63139 7 464 572.65 4 905 127.41 191 7 461 979.06 4 910 201.37140 7 464 523.68 4 905 118.29 192 7 463 085.39 4 908 432.66141 7 464 533.15 4 905 088.31 193 7 463 004.25 4 908 185.98142 7 464 325.37 4 904 970.27 194 7 463 114.67 4 907 549.62143 7 464 064.58 4 905 133.67 195 7 463 119.34 4 907 445.54144 7 464 529.16 4 905 238.47 196 7 462 739.75 4 908 089.91145 7 464 142.94 4 905 456.84 197 7 462 733.00 4 908 090.63146 7 464 107.26 4 905 448.54 198 7 462 719.79 4 908 067.91147 7 464 129.03 4 905 393.89 199 7 462 316.55 4 909 120.27148 7 464 274.00 4 905 352.70 200 7 462 729.15 4 908 782.47149 7 464 313.02 4 905 345.46 201 7 462 993.18 4 908 719.84150 7 464 388.31 4 905 365.67 202 7 462 996.56 4 908 711.72151 7 463 099.88 4 907 077.93 203 7 462 977.05 4 908 677.84152 7 463 186.68 4 907 024.24 204 7 462 327.26 4 909 607.01153 7 463 381.65 4 907 208.24 205 7 462 321.17 4 909 593.24154 7 463 387.94 4 907 206.72

2.4. ГРАНИЦА БУКОВИЧКЕ БАЊЕ

На основу УРЕДБЕ Владе Републике Србије (05 број 514-1438/97 од25.04.1997.год.)утврђена је бања на подручју на територији општине Аранђеловац.

Подручје "„Буковичке Бање" обухвата простор у укупној површини од 377.55.10ха,чије границе чине катастарске парцеле број:.4961/1, 4962/7. 1503, 1502, 1484,5019/4, 5019/3, 5019/1, 5020/10, 5020 3. 5020/4, 5020/7, 5020/1. 2386. 2393. 2395.2896. 4973, 4974. 763. 2751/1, 2751/2. 2751/3, 2760/1, 4984, 2750, 2745/2, 2765/2,2766, 4982, 2714, 2713, 2712, 2600, 2603, 2604, 2607, 2608. 2611, 2612, 2616. 2617.2618/1, 2618/2, 2619/1, 2619/2, 2620. 2621, 4980/1, 2560/2, 2560/3, 4980/2. 2560/1,2544/1, 2543/1, 2542/1. 2542/2. 2460/1, 5048/6. 2461/2, 2469, 24701, 2475/5, 2476/2,2477. 2483/2, 2483/1, 2483/5, 2483/4, 248772, 2489 2. 2489/1. 4979. 2492/5. 2492/4,4511. 4516/1,4484, 5013/1, 4528/11, 4528/4. 4530. 4529, 4479/1, 4470, 4466, 4465,4464/3. 4463/1, 4462/1. 4580. 5045/1. 4723. 4724. 4725, 4729, 4191/15. 4191/4,4191/1, 4191/18. 4191/14, 4218/13, 4219/4, 4216/2, 4213,4225/1, 4215/2, 4215/3,4228/4, 4229/2, 4229/1, 4231/7, 3052/2, 3044/4, 3044/3, 3043/2, 3042.3041.4981,5006/1, 5004.3668.3667, 3666/2. 3666/1, 3666,-3, 1753. 1752. 1721, 1722,1741, 1740/2. 1739. 1937/3. 1737/1, 1737/5, све у КО Аранђеловац: кп. бр. 805/7.805/1. 805/3, 804/2. 1553, 1552, 3911/2, 1037. 1041/4. 1041/1. 1041/3,3991, 1038/20.1038/12. 1038/10. 1038/11, 1038/21. 1038/19, 981/10. 981/11,981/12, 981/13,981/14,981/15. 981/16, 1039/1, 1039.2.992/2 и 992/11. све у КО Врбица; кп.бр.3157/1,3167/1. 3167/2, 3166/1, 3165. 3111,3112/1, 3112/2, 3112/3, 3151, 2985/4,2985/3, 2985/1. 2985/2, 2508/7. 2508/3, 2508/4, 2508/2, све у КО Буковик.



3. ОСНОВЕ ДУГОРОЧНОГ ДРУШТВЕНО - ЕКОНОМСКОГ ИПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Планирање дугорочног развоја Аранђеловца до 2026.-е године урађено је наоснову истраживања, студија и анализе постојећег стања и досадашњег развоја,постојеће урбанистичке и техничке документације, података и услова које утврђујуовлашћени органи, организације и предузећа, пројекције демографског развоја каои планских и других смерница вишег нивоа.

3.1. ОСНОВНИ ПАРАМЕТРИ ДУГОРОЧНОГ РАЗВОЈА

3.1.1. ПОЛОЖАЈ НАСЕЉА И ВЕЗЕ СА ОКРУЖЕЊЕМ

Подручје општине Аранђеловац налази се у централном делу РепубликеСрбије. Према организацији послова републичке управе подручје општинеАранђеловац припада шумадијском округу. У класификацији центараАранђеловац је субрегионални центар, упућен на макрорегионални центарКрагујевац.

Подручје Генералног плана се налази у ценралном делу општине и просторнои саобраћајно је доступно свим насељима општине.

Саобраћајни положај је релативно повољан. Кроз средину општине пролазимагистрални пут М-4 правцем исток-запад, који повезује ибарску магистралу сааутопутем Е-75. Магистралом М-4 и регионалним путем Р-202 (преко Орашца)остварује се веза са магистралним правцем М-23 за Крагујевац ка југу и Београдпреко Младеновца ка северу. Магистрални пут М-4 оствариваће везу и сапланираним аутопутем Е-763 Београд - Јужни Јадран.

Удаљеност Аранђеловца од Крагујевца је 55км, од Београда око 90км,Младеновца око 22 км, Тополе 15 км и Лазаревца око 33 км. Овакав положај градаомогућава добру повезаност са административним, привредним и туристичкимцентрима.

3.1.2. ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ

Циљ анализе постојећег стања и кретања становништва на подручјуурбанистичког плана јесте да се сагледају основне тенденције и процеси упросторном организовању, односно размештају становништва.

За потребе израде Просторног плана општине Аранђеловац урађена једемографска анализа и прогноза за подручје Општине а тиме и општинскогцентра и осталих насеља, што је послужило као основа за демографију и овогплана.

Демографске промене на територији општине Аранђеловац су другачије одкретања која се бележе на просторима региона и Републике Србије. ОпштинаАранђеловац је једна од ретких у Републици Србији, а једина у шумадијскомокругу која бележи пораст броја становника у периоду обављених пописа 1991.-2002. година.

Подручје општине Аранђеловац обухвата површину од 376 км2. На тојтериторији налази се 19 насеља. Према попису обављеном 2002. годинеопштина је имала једно насеље градског типа (Аранђеловац), и 18 насељасеоског типа.

Укупан број становника у 2002. години износио је 48.129 што даје густину од128 становника на км‰2, што је у односу на Шумадијски округ више за 4



становника по км2, а више и од Централне Србије која износи 98 становника накм2.

Градско насеље Аранђеловац је најгушће насељено са преко 3.200 становникана км2., док су остала насеља имала према попису од 2002. године просечнугустину насељености око 65 становника на км2..

Густина насељености територије коју обухвата предлог границе урбанистичкогплана износи 1.127 становника по квадратном километру (27,777 становника -24,64 км2). Предлогом границе урбанистичког плана обухваћено је градсконасеље Аранђеловац и делови насеља:Буковик, Врбица и Бања.

§ Кретање укупног броја становника

У периоду између два пописа 1991-2002. бележи се пораст стопе морталитета(са 11,7 на 12,6 ‰) и смањење стопе наталитета (са 12 на 11,1 ‰). Оваквакретања су резултирала смањењем броја становника по основу негативногприродног прираштаја. У овом периоду смањен је број за 881 становника пооснову резултата праћења природног кретања броја становника.

Позитиван миграциони салдо у последњем пописном периоду 1991-2002.година - износи 2.568 становника.

Број становника градског и приградских као и број становника на подручјуГенералног плана такође бележи благи раст у читавом посматраном периоду.

Број становника општине Аранђеловац који се налази на раду и боравку уиностранству дуже од једне године износи 1,946 становника.

§ Структура становништва према полу и старости

У погледу полне структуре становништва, треба нагласити да је у градскомнасељу 10,2% више жена од мушкараца, а у осталим насељима овај број јеравномеран.

Просечна старост становништва општине износи 39,9 година, у градскомнасељу 38,7 година а у сеоским насељима 41 година. Сва насеља изванподручја обухвата урбанистичког плана (Аранђеловац, Врбица и Буковик) спадајуу насеља дубоке и најдубље демографске старости. Просечна старостстановништва у обухвату урбанистичког плана је 38,6.

Становништво у радном добу општине бележи благи раст учешћа у укупнојпопулацији са 63,4 на 64,7 процената, односно на 31.127 становника.Становништво у радном добу у простору обухвата Генералног плана износи18.833 становника, односно бележи учешће у укупној популацији од 67,8процената.

Активно становништво општине задржава стабилан ниво учешћа у укупнојпопулацији од 46,4%. Активно становништво у простору обухвата Генералногплана има ниво учешћа у укупној популацији од 47,7%, односно износи 13.262становника.

§ Потенцијали и ограничења

Пораст укупног броја становништва узрокован је позитивним миграционимкретањима на овом подручју. И поред укупног раста броја становника већнаведени подаци о радно способном и активном становништву указују нанегативне промене у делу старосне структуре становништва општинеАранђеловац и процеса старења популације. Константан пад стопе наталитета ираст стопе морталитета указује на негативне трендове који се још увек компензују



имиграцијом на ове просторе, али су показатељ негативних трендова који суизраженији на ширем подручју Републике Србије.

Имиграционо становништво се углавном насељавало на простору градског иприградских насеља. Процес пресељења село-град је осетно утицао на раст бројастановника на територији обухвата генерлног плана.

До краја планског периода (2026. године), треба очекивати наставак благограста броја становника. У градском насељу пројектовани број износи 26.000, а усеоским насељима 23.000 становника, односно 49.000 на нивоу општине.

Што се тиче промена до краја планског периода на простору обухватагенералног плана треба очекивати :

- планирани број од 30.100 становника,- становништво у радном добу 20.057 и активно становништво 13.696

задржава стабилан ниво учешћа у укупној популацији,- фертилни контигент, ће бележити благо релативно смањење броја жена у

овом животном добу,- наставак старења укупне популације.

§ Демографска прогноза

На основу података из пописа обављених у предходним годинама, анализомпописаних појава можемо планирати укупан број становништва у наредномпериоду, као и његову структуру (старосну, полну, економску...).

У демографској анлизи и приликом рађења прогнозе коришћене суаритметичка и геометријска метода пројектовања броја становника. Аритметичкаметода уз геометријску методу спадају у групу математичких метода упројектовању – планирању броја становника. Математичке методе дају добререзултате у краћим временским периодима.

За квалитетније планирање кретања броја и структура становништва у дужемвременском периоду, како захтева демографска анализа за потребе израдеГенералног плана, потребно је применити "аналитичку" методу односно "методукомпонената".

У даљем тексту дат је табеларни приказ пројектованог броја становникаурађен по аналитичкој методи за подручје Генералног плана, а по подацима издемографске студије за Просторни план општине Аранђеловац.

Кретање броја становника на подручју генералног плана - обухвата целанасеља

Табела 2.- Кретање броја становника

БРОЈ СТАНОВНИКА - ГОДИНА ПОПИСАНАСЕЉЕ

1981 1991* 2002* 2015 2026Аранђеловац 21,379 23,153 24,309 25.320 26,000Бања 1,930 1,910 2,246 2.330 2,500Буковик 2,667 2,483 2,743 2.860 3,100Врбица 2,323 2,865 3,536 3.940 4,300УКУПНО насеља 28,299 30,411 32,834 34.450 35,900УКУПНО општина 46,803 46,442 48,129 48.500 49.000

Кретање броја становника на подручју урбанистичког плана - обухвата деловенасеља која припадају генералном планом



Табела 3.- Кретање броја становника

БРОЈ СТАНОВНИКА - ГОДИНА ПОПИСАНАСЕЉЕ1981 1991* 2002* 2015 2026

Аранђеловац 100 % 21,379 23,153 24.309 25.320 26,000Бања 5 % 97 96 112 116 125Буковик 45 % 1,200 1,117 1.234 1.287 1,395Врбица 60 % 1393.8 1719 2.122 2.364 2,580

УКУПНО ГП 24,069 26,085 27.777 29.087 30,100* - Попис по новој методологији

Густина насељености на територији ГП-а по насељима (деловима који припадајуГП) према попису 2002. г.у односу на планирани број становника 2026. године:

Табела 4.- Густина насељености

НАСЕЉЕ км2 2002. ГОДИНА 2026. ГОДИНАБрој

становникаГустина

(стан./км2)Број

становникаГустина

(стан./км2) Аранђеловац г100% 7,61 24.309 3194 26,000 3.416

Бања5% 2,42 112 46 125 52

Буковик45% 4,10 1.234 301 1,395 340

Врбица60% 10,46 2.122 203 2,580 247

укупно 24,59 27.777 1130 30,100 1.224

Густина насељености за територију Генералног плана расте због очекиваногприраштаја броја становника. Промене у густини насељености по катастарскимопштинама одсликава очекивана кретања броја становништва, као резултатбиолошког и миграционог кретања становништва.

Добне групе према плану аналитичком методом у 2026. години - обухвата целанасеља

Табела 5.- Добне групе

Назив насеља Укупно 0-5

5-9.

10-1

4.

15-2

0

20-3

0

30-4

0

40-5

0

50-6

0

60-6

5

прек

о65

Аранђеловац г 26,000 1,550 1,600 1,750 1,700 2,800 3,800 4,500 3,680 1,800 2,820Бања 2,500 150 150 150 170 360 360 370 370 180 240Буковик 3,100 210 210 220 220 420 440 420 430 200 330Врбица 4,300 320 330 325 325 540 580 690 520 280 390

УКУПНО 35,900 2,230 2,290 2,445 2,415 4,120 5,180 5,980 5,000 2,460 3,780

Добне групе према плану аналитичком методом у 2026. години - обухвата деловенасеља у обухвату ГП



Табела 6.- Добне групе

Назив насеља Укупно 0-5

5-9.

10-1

4.

15-2

0

20-3

0

30-4

0

40-5

0

50-6

0

60-6

5

прек

о65

Аранђеловац г100% 26,000 1,550 1,600 1,750 1,700 2,800 3,800 4,500 3,680 1,800 2,820Бања5% 125 8 8 8 9 18 18 19 19 9 1225Буковик45% 1,395 95 95 99 99 189 198 189 194 90 149Врбица60% 2,580 192 198 195 195 324 348 414 312 168 234

УКУПНО 30,100 1,844 1,900 2,052 2,003 3,331 4,364 5,122 4,204 2,067 3,215

До података датих у претходним табелама дошло се анализом кретањабројних појава и њихових трендова, као и очекивања у наредном периоду.

Раст броја становника у читавом периоду до 2026. године последица је благограста наталитета, који ће и у наредном периоду задржати наведене трендове, алиса нешто већом стопом промена него у периоду 1981-2002. година.

Миграциона кретања која су редовно бележила позитиван салдо на овимпросторима, треба очекивати и у наредном периоду.

Позитиван салдо миграције остварен у периоду 1991-2002 и то у првом делунаведеног периода , као резултат досељавања српског народа са простора широмтериторије бивше Југославије због ратних дејстава, треба гледати као на изузетаки није реално очекивати оваква кретања у наредном периоду. Економски мотивимиграција биће пресудни у наредном периоду.

Смањење броја становника у сеоским насељима и њихово груписање у мањемброју насеља, првенствено у рубним зонама ГП-а треба очекивати збогекономско-социјалних потреба становниоштва.

У наредним табелама дат је преглед броја становника према узрасту. Овакавпресек је дат за потребе израде ГП-а, а показује кретање броја деце по школскомузрасту, односно кретања броја становника по великим добним групама.

Табела 7.- Предшколски узраст 0-7

Назив насеља Укупно насеља ГП - 2002. ГП - 2026.

Аранђеловац град 2,190(100%

) 1,560 2,190Бања 210 (5%) 8 11Буковик 294 (45%) 85 133Врбица 452 (60%) 162 272

УКУПНО 3,146 1,815 2,606

Табела 8.- Основна школа 7-15

Назив насеља Укупно насеља укупно ГПАранђеловац град 2,710 (100%) 2,710Бања 240 (5%) 12Буковик 346 (45%) 156Врбица 523 (60%) 314

УКУПНО 3,819 3,192



Табела 9.- Средња школа 16-19

Назив насељаУкупнонасеља укупно ГП

Аранђеловац град 1,360 (100%) 1,360Бања 136 (5%) 7Буковик 176 (45%) 79Врбица 260 (60%) 156

УКУПНО 1,932 1,602

Табела 10.-Радно способно становништво


Аранђеловац град 17,380 (100%) 17,380Бања 1,720 (5%) 86Буковик 2,030 (45%) 914Врбица 2,795 (60%) 1,677

УКУПНО 23,925 20,057

Табела 11.-Активно становништво


Аранђеловац град 11,830 (100%) 11,830Бања 1,138 (5%) 57Буковик 1,411 (45%) 635Врбица 1,957 (60%) 1,174

УКУПНО 16,335 13,696

§ Промене у саставу домаћинстава

У посматраном периоду повећан је број домаћинстава на нивоу општине за123%, од чега у сеоским насељима за 32%, а највећи раст је у градском насељу иизноси 474%.

До краја планског периода, односно 2026. године, треба очекивати благи растброја домаћинстава, како због раста броја становника тако и због даљеграслојавања породица. На нивоу општине треба очекивати 19.530 домаћинставаод чега: у граду 11.830, а у осталим насељима 7.700. На територији генералногплана треба очекивати раст броја домаћинстава са 9.387 на 9.990 у 2026.години.

Табела 12.-Број домаћинстава


Аранђеловац г 8.800 (100%) 8.800Бања 800 (5%) 40Буковик 1022 (45%) 460Врбица 1150 (60%) 690

УКУПНО 11.772 9.990



3.1.3. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА

§ Морфологија градске територије

Град се развијао из два правца: Буковика и Врбице. Прво су формиранесаобраћајнице које су их повезивале, а оне су касније се дефинисале каодоминантни путни правци. Улица Књаза Милоша, Кнеза Михајла и Краља Петра Ису аорте града. Спонтано развојем насеља (1859-1982) оне су формирале посебнуурбанистичку целину (градско језгро), где је грађевинска линија идентична сарегулационом, са најчешће објектима у низу. Парцеле су са већом дубином, ускимфронтом према саобраћајници често ширине самог објекта. Суседни објекти седодирују калканским зидовима и спратност објеката је претежно П+1 и П+1+Пк.Парцеле које су формиране као вишенаменске, санитарним и урбанистичкимпрописима изгубиле су своје првобитне функције па је унутрашњи простор честои запуштен. Друга урбанистичка целина се формирала из потребе за ширењемграда и активирања занемарених површина. Од 1945. године парцелишу сепостојеће парцеле на мање, у просеку од 3-7 ари површине. Изградњомсекундарних саобраћајница оне се урбанизују. На њима се изграђујуслободностојећи објекти са помоћним зградама и гаражама. Трећа, генерална,урбанистичка целина су приградска насеља настала ширењем урбанизацијенасеља. Нарочито је екстензивно развијена дуж путних праваца Р-202 и М-4. Свиприлазни путеви Аранђеловцу су нападнути изградњом која је делом и непланска.За разлику од периферије, део градског језгра, простор на коме је настаоданашњи Аранђеловац, је делимично сачувао своју организацију, форму и изгледиз времена када је формиран, што свакако представља вредност коју требасачувати..

§ Изграђене и уређене површинеПоједине радне зоне индустрије и производње ("Шамот", "Кубршница",

магацини и силоси "Победе", експлоатација минералне воде у парку Буковичкебање) налазе се окружене изграђеним стамбеним објектима. У складу саусловима заштите животне средине и простора за даљи развој насеља неопходноје преиспитати њихову намену и ускладити са окружењем.

Неплански изграђене зоне становања (према Букуљи, Буковику, Раниловићу,Орашцу, Бањи, Трешњевици и др.) отежавају могућност очувања квалитетапростора.

Парк Буковичке бање и комплекс хотела "Старо здање", "Шумадија" и "Извор"формирали су бањско-туристичку зону која се налази у центру града. Ова зонапрекида лонгитудиналне саобраћајне правце који иду током Кубршнице, папредставља ограничавајући саобраћајни фактор, као што и ти јаки саобраћајнитокови нарушавају квалитет саме бање.

Шира зона Рисоваче са пећином, парком, етно-кућом, гробљем, црквом,школом и спортским теренима и развијеним становањем формира зону коју требазадржати и унапредити и поред тога што је настала на терену са великимнагибима али са повољним положајем и оријентацијом.



§ Начин коришћења земљиштаУкупна површина подручја Генералног плана износи 2464хa

Табела 13.-Постојећи начин коришћења земљишта ( по катастру)површина

НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТАхa %

1 ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ 977,6 39,72 ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1077,1 42,83 ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 412,5 16,74 ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ 20,2 0,8

УКУПНО 2487,4 100.0

40%

42%

17% 1%

*напомена – постојеће површине приказане у табели 8 су добијене из података службеза катастар непокретности Аранђеловац

Табела 14.-Постојећи начин коришћења земљишта ( по фактичком стању)

*напомена – постојеће површине приказане у табели 9 су добијене анализомпостојећег стања на терену

Из предходних табела уочава се неслагање између података који су у катаструнепокретности и стања на терену. Разлика од 126.8ха у грађевинском земљиштупоказује да процес легализације није завршен на територији Плана.

3.1.4. ДРУШТВЕНО ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ1

Привредни амбијент општине Аранђеловац у последњој деценији прошлог векау економској области карактеришу исте карактеристике које су утицале натрендове и стање у целој Републици Србији.У првој групи фактора од одлучујућеважности су:- смањење величине државног и тржишног простора;- економске санкције Европске уније и Савета безбедности УН;- затварање тржишта развијених земаља условљених глобализацијом

политичких и економских веза;- стагнација светске привреде и заоштравање дужничке кризе и сл.

У другој групи фактора (унутрашњих) који су утицали на обликовање данашњегстања економије, најкрупније су:

1 izvod iz studije ura|ene za Generalni plan Aran|elovac 2026. – Privreda i urbo-ekonomskirazvoj, Milan Jankovi} (deo analiti~ko dokumentacione osnove – prilog 3.3

површинаНАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА хa %

1 ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ 1104.4 44.42 ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 856.3 34.43 ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 494.7 19.94 ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ 32 1.3

УКУПНО 2487.4 100

45%

34%

20%1%



- неконзистентност и недовршеност привредног амбијента уз честе променеинституционалних услова привређивања;

- неуспостављање тржишног модела привређивања;- нестабилност услова привређивања: курса и цена;- предходно ратно окружење које је yа последицу имало велики прилив избеглих

и интерно расељених лица и одлив младих стручних кадрова са савременимтехнолошким знањима.

- Основне карактеристике урбо – економског развоја града

Због алокације индустрије и уопште секундарних (производних) делатности, сарелативно лаком приступачношћу градско насеље Аранђеловац, према грубојпроцени обезбеђује дневно око 50000 лица запослених, у транзиту, због куповинеили других (административних и сл.) потреба, укључујући и становнике града и 3насеља (Врбица, Буковик и Бања).То значи да ово подручје са изграђенимобјектима и инфраструктуром која је у незадовољавајућем стању опслужује пресвега уже гравитационо подручје. Поред тога, ваља имати у виду да је подручје(са ова три поменута насеља) настањено са приближно 32.834 становника које јепривредно врло активно, будући да око 38% становништва (ова четири насеља)обавља занимање. Кратко речено, главни саобраћајни токови повезујући градАранђеловац омогућили су да се овај град у прошлости (посебно до почетка 90–тих година прошлог века) агломерира и урбанизује доста интензивно по темпу, аекстензивно по начину. Наиме, општина Аранђеловац се екстензивно развијаладуж путних праваца Р-202 и М-4 те су сви прилазни путеви Аранђеловцунападнути изградњом која је углавном спроведена неплански и ван контроле.

- Водеће привредне делатности

Водеће делатности на подручју ГП-а: производне, прерађивачка индустрија,грађевинарство, вађење руде и камена, а такође, и услужне делатности,укључујући поред трговине, хотела и ресторана и саобраћај, складиштење и везеи др. Поређења са подацима о концентрацији запослених у граду у потпуностипотврђују ову констатацију, али само до краја 2005. године.

- Основни развојни проблеми и тенденције

Спонтани процеси економског развоја стварају многе конфликте уорганизацији и коришћењу простора Аранђеловца, а то је једна од значајнихкарактеристика. Међутим, практично гледано ова спонтаност (непланска изградњау ранијем периоду) је последица интерактивног узајамног деловања многих,економских, социјалних и просторних фактора, тако да су планске акције биле унемогућности да оставе значајније трагове. Напори да се утврде основни узроци ипоследице спонтаног раста су доста тешки будући да је градско подручје дуги низгодина било под снажним притиском бројних процеса који се дешавају у урбаномподручју са значајним повратним спрегама.



· ПРОЈЕКЦИЈЕ УРБО-ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА

Циљеви, стратегија и пројекције

Будући урбо-економски развој овог подручја требало би да спречи некенегативне тенденције и елиминише, колико је то могуће, неке последице итешкоће. Међутим, њихово разрешавање условљаваће развој Аранђеловца каосубрегионалне урбане агломерације и функционално повезане и условљенецелине.

Полазећи од оствареног развоја, стања и уочених проблема, као и потребе дасе оствари амбијент који ће омогућити да се створи здрава, разноврснија иконкурентна привреда града али и читаве општине, као основни стратешки циљпривредног развоја може се дефинисати:

Подизање општег нивоа економске развијености, на основу заустављањарецесије, обнављања привредних функција и подстицања нових коришћењемпросторних и других потенцијала на читавом подручју општине, уз успостављањеекономије градског земљишта увођењем економских принципа, али уз поштовањепринципа одрживог развоја.

Да би се подигао ниво економске развијености неопходно је да се у општиниАранђеловац настави процес преструктурирања на:- међугранском нивоу у правцу даљег јачања услужног сектора, али и

реструктурирања индустрије, грађевинарства и пољопривреде. У сфериуслужног сектора акценат је на развоју - не само прометног, већ и другихуслужних делатности, као што су комерцијалне (трговинске), транспортне,производно-занатске, угоститељско-туристичке, а посебно финансијских,банкарских, информатичких, интелектуалних и других, без којих немаамбијента за модерно пословање;

- на градском нивоу кроз финансијско (финансијском консолидацијом –решавање питања покривања губитака, наплате потраживања и подмирењадуговања потражиоцима, улагањима) организационо (постављање новеорганизације послова, издвајање делова који могу самостално дафункционишу) и производно (увођење нових програма тржишно оријентисаних,стицање «бренда»тј. марке производа и сл.) реструктурирање. Приватизацијаје један од кључних метода оздрављења, који поред финансијских исоцијалних елемената треба да садржи и аспект заштите животне средине,који у савременом пословању постаје све важнији елемент вредностиакционарског капитала.Без приватизације нема промене привредне структуре,без промена привредне структуре нема нових радних места.

Поред тога, неопходно је у циљу успостављања економије земљишта да се уопштини Аранђеловац:- успоставе институције тј. пре свега механизми који би омогућили да се

средства уложена у земљиште (опремање и уређење) поврате у реалномекономском износу и временском року, како би се омогућила одговарајућапонуда локација и простора (кроз развој новог земљишта, урбану обнову,реструктурирање постојећих простора, и сл.),

- успоставе инструменти који би обезбедили кохерентност економске, фискалне,посебно пореске и кредитне политике.Уређење и обезбеђење функционалногразвоја како урбаног подручја тако и руралних насеља ће захтевати великафинансијска средства, а самим тим и унапређење досадашње порескеполитике како би се захватио приход од земљишта и промета непократности,



где се, такође, одвија један вид сиве економије, као и тражење додатнихизвора прихода, укључујући и приватна средсва,

- омогућити газдовање локалне заједнице својим непокретностима, што језначајан предуслов да се исти капитализују и на тај начин побољшају локалнефинансије.

Временски гледано, може се говорити о два стратешка периода. Први, периодопоравка, који се процењује да ће трајати до 2011. године. Други, развојни период,који би се у потпуности исказао у другом делу планског периода. Наиме,процењује се да је исто време које је потребно за опоравак (достизање резултатаиз 1989.године) толико неопходно и за пуно исказивање ефекатапреструктурирања. Структурне промене ће се одвијати брзо, и са одређенимкарактеристикама и тенденцијама. У првом периоду, до 2011. године, очекује сенајвиша стопа раста народног дохотка индустрије, која се базира на претпоставцида ће се завршити својинска трансформација, која ће уједно значити и њенопроизводно, организационо и финансијско реструктурирање. Реструктурисанаиндустрија ће омогућити да се у овом периоду остваре значајнији финансијскиефекти, који ће значити јачање материјалне основе.У другом периоду, 2012 –2026. године најбржи раст ће имати сектор приватно предузетништво, секторуслуга, саобраћајна делатност и грађевинарство (са комуналним сектором). Свесу то пропулзивни сектори, јер за себе везују и развој других делатности и услуга.Реално је да ће опорављена привреда резултирати бржом стопом раста и већимприрастом народног дохотка, јер ће са повећањем друштвеног и животногстандарда расти потребе за различитим услугама. На крају планског периода(2026.г) треба очекивати да ће годишњи обим народног дохотка бити већи за окочетири пута, а приближно томе и повећање народног дохотка по једномстановнику. Наиме, рачунајући са ПДВ-ом, народни доходак ће се у наредних 20година повећати са 5.701.525 хиљада динара (68.769,8 хиљ.ЕУР-а) у 2005.годинина 22.806.100 хиљ.динара (275.079,2 хиљ. ЕУР-а) у 2026.години или просечногодишње око 7,17%. По једном становнику општине Аранђеловац народнидоходак ће се, по том сценарију, повећати са 119.327,5 динара (2005.) или 1.440ЕУР-а, на 464.281 динара (5.600 ЕУР-а) у 2026.години.

Међутим, да би се достигао ниво дохотка по становнику из 1989.године, до2012.године, од 3.600 ЕУР-а, просечна годишња стопа раста дохотка морала би сеудвостручити (око 14% годишње) у односу на горе наведену дугорочну стопу растадохотка, од 7% просечно годишње! Ако, дакле Општина себи постави циљостварење двоцифреног просечног годишњег раста, са таквим темпом развоја упериоду 2006-2012.године, могла би да постигне народни доходак по становнику,који је имала 1989.године (3.600 ЕУР-а), или бруто друштвени производ од неких(приближно) 7.000 ЕУР-а.

Концепт развоја привреде града

Концепт привредног развоја мора поћи од чињенице да је подручје градалинеарно и да интегрише неколико формираних развојних делова (чворишта)различитог садржаја и величине, али и одређених специфичности. Отуда убудућем развоју посебно урбо-економском овог подручја и његовог функционалногповезивања са суседним контактним (приградским) и удаљеним деловимаопштине Аранђеловац нужно је водити рачуна да се развоју тих подцентара(чворишта) приступи плански водећи рачуна о расположивим ресурсима који ћевременом бити повећани. Нова улагања у развој ових подцентара (као и радних



зона) морају бити функционално распоређена и синхронизована да би се добиливећи економски ефекти, али и обезбедило рационалније коришћење простора ињихових привредних и осталих објеката. Евидентно је да је концептуално нужнообезбедити раст и ширење развојних подцентара (градских чворишта) каолинеарног система у коме свако од њих развија одређене садржаје прилагођенеконкретним условима и потенцијалима не искључиво економске него и друштвенеприроде. Другим речима, то претпоставља да се дуж магистралног коридора одсеверозападног односно југоисточно од централног дела, који се све вишеинтегрише у централни пословни део Аранђеловца, обезбеде услови бржегразвоја, али тако да ови од подцентрима (чвориштима) буде диферентан, али икомплементаран поштујући њихове специфичности, просторни размештај иразличите величине зоне утицаја које захватају унутрашње делове Аранђеловца ипростиру се нешто даље према југоистоку, ван граница пројектног подручја. Топрактично значи, периферно ширење које је најизраженије дуж путева за Ваљево,Горњу Трешњевицу, Крагујевац и Београд.

Запосленост становништва подручја ГП-а

Број запослених ће перманентно расти као што показује следећа табела.

Табела 15.-Пројекција раста запослености у пројектном подручју

2002. 2006.2011. 2026.Укупна запосленост 12.430 12.572 14.03817.150Учешће запослених у радном контигенту 53,9% 53,5% 60%70,0%Учешће запослених у укупном становништву 37,8% 37,7% 42,1%48,9%

Но, део овог броја запослених свој рад обављаће у другим деловима општине(и шире), што подразумева да ће знатан број становништва других деловаопштине Аранђеловац редити на подручју града, тј. ГП-а Аранђеловац. Сигурно је,мада је то тешко без поузданих података проценити, да ће на подручју града (ГП-а) бити запослено од око 21 до 23 хиљада лица крајем 2026.године, што у смислупросторног организовања и опремања представља посебан проблемсвакодневних комутација (мењања, измена) у подручју и ван њега. Овајкомутирајући број запослених (тзв. дневни мигранти захтеваће обезбеђивањеодређених услуга, како у погледу њихових квантитета, тако и у погледу већегквалитета, што ће време и већа економска снага запослених диктирати.

Народни доходак

Народни доходак је у свим пројекцијама кључна развојна категорија будући даод његове величине и начина распоређивања зависи укупан и посебно економскинапредак. За подруче ГП-а Аранђеловац, који је део општине Аранђеловац, тешкоје извести било какву, па и грубу процену народног дохотка, како у целини тако и упосебно у погледу делатности у којима се он ствара. Ипак, вредан је покушај да сепреко индиректног пута дође до неке величине са којом се може пројецирати.Користећи податак да је према статистичким проценама, за 2005. годину народнидоходак у општини Аранђеловац, у текућим ценама износио 4.831,8 милионадинара (без ПДВ-а); са израчунавањем ПДВ-а народни доходак општине је 5.798,2



милиона динара, односно 69.935.856 ЕУР-а (или по становнику: 1.463 ЕУР-а),можемо закључити да је у години процене (2005.) укупан народни доходак наподручју ГП-а око 80% општинског дохотка односно у апсолутном износу 4.638,5милиона динара (55.948.685 ЕУР-а). Међутим, он је био свакако и нешто већи јерсе ради о виталном урбаном центру (са значајним економским окружењем од тривелика сеоска насеља) у односу на остала рурална насеља, но колико, то језаиста тешко проценити. Ако претпоставимо да ће његов раст бити као онај уопштини, из 2003. године (једини позитиван пораст у посматраномшестогодишњем периоду, 1999-2005.године), од 6,4% просечно и прихватимо даће се тако развијати до краја 2026.године, примењујући логику трендаекстраполације као јединог применљивог модела, с обзиром на недостатакосталих показатеља, онда ће 2026.године на овом подручју (ГП-а) бити оствареннародни доходак у висини од 16.040,2 милиона динара (193.471.422 ЕУР-а). Тозначи да ће 2005. године пер цапита доходак износити у пројектном подручју458.290 динара (око 5.500 ЕУР-а), што би требало да значи његово више негоутростручавање, тј. раст дохотка по становнику са 1.695 ЕУР-а у 2005. на 5.500ЕУР-а у 2026.години.Толика количина народног дохотка по становнику омогућуједа се предвиди знатно инвестиционо улагање поред знатног пораста животногстандарда становништва.

Инвестиције

Инвестиције за ово предметно подручје суштински је тешко утврдити, а јоштеже пројецирати. Разлог није само у томе што се инвестиције алиментирају самоиз народног дохотка него, пре свега, што се исте у Србији, па и на овом (ширем-општинском односно ужем-градском) подручју, јављају у облику иностранихкредита а убудуће, вероватно, и из директних иностраних улагања (тзв.греенфиелд ивестиције).Ова улагања из године у годину су варирале зависно одекономских и политичких кретања у самој земљи. Осим тога, Србија је упоследњих седам година уживала и значајне потпоре у виду донација које убудућем периоду може пресушити или се свести на мање обиме. Све су торазлози да се у овој пројекцији, величини и структури будућих инвестиција неприступи, јер она унапред не може бити реална већ само фиктивна.

Просторне импликације пројекције привредног развоја

Аранђеловац као линеарно насеље, добија заокружену матрицу каосадржински хетерогено подручје. Током следећих деценија насеље ће доживети,управо под утицајем привредног развоја, али у функционалној интеграцији саразвојем осталих делатности, пре свега, квалитативне трансформације иобликовати се у виду привредно снажнијих или слабијих развојних центараодносно чворишта. Та чворишта су се већ, мање више формирала и стекла својагравитациона подручја или зоне мањег или већег утицаја.

(1) Горњи центар» као континуирани део централног стамбено-пословног дела ГП-а је већ формирана стамбена и привредна целина, ту се развиловишепородично становање и објекти јавне намене. Ова централна целина ћесе даље квалитативно оплемењивати и опремати новим објектима не самокварталних него и терцијално-услужних делатности. И њој ће се временомизградити одређен број пословних седишта, пре свега домаћих фирми, банака,осигуравајућих друштава и примарна трговачко-пословна зона субрегионалногзначаја.

(2) Падине су такође једно од делова града (чвориште) на којима су, највећимделом саграђене породичне стамбене зграде тако да у овом делу насеље



Аранђеловац почиње да се шири ван правца северозапад - југоисток; ту сунастала, већ наведена насеља, као што су Сеничани, Колонија, Отворенопоље, Ђикино Брдо и друга, која су омогућила да град добије своју, правилнијуматрицу. Ова чворишта, у оквиру породичног становања почињу да сепретварају у мешовите намене, са пословним простором у приземљу кућа.Знатно мањег и ограниченијег значаја у односу на центар града ови простористећи већи привредни потенцијал тек крајем 2026.године, али ће у свакомслучају знатно унапредити и консолидовати своје постојеће привреднекапацитете и изградити нове тако да се може већ сада третирати каосекундарна трговачко-услужна зона. Могуће је очекивати и снажан утицајдаљег «преливања и просторног ширења самог језгра (центра) Аранђеловца ина ова подручја.

(3) Југоисточна зона "Кубршница" је прва по значају радна зона града. У овојрадној зона су смештени, поред «Књаза Милоша» и други прерађивачки(производни) и услужни капацитети: "Бања Комерц", "Неметали", "Навип","Шумадија Гранит", производња бетона и бетонских цеви, Конфекција "Рудник",Бетоњерка, Фабрика за производњу монте, блока, цигле "Кубршница",Трговина (складишта), Шивара, Отпад, Пекара "Победа", Прерада "Венчац" идр. Ова зона служиће за алокацију прерађивачке индустрије и делатности којесу комплементарне овим делатностима, у овој зони.

(4) Северозападна радна зона "Пештан" је једна од три индустријске зоне наподручју ГП-а Аранђеловац. Налази се на простору, катастарске општинеБуковик. Значај овог подручја у будућем развоју нужно мора бити наглашенијирадни центар, са акцентом на чисту прерађивачку индустрију и другепривредне активности које не угрожавају становање у окружењу.

(5) У контактним зонама индустрије и становања у наредном периоду требанаставити са подизањем заштитних зелених површина на површинаманамењеним индустрији и другим производним секторима.

(6) Централна радна зона «Град», где је смештена фабрика «Шамот» (ванфункције), својим повољним положајем је и привредно опредељена, будући дапредставља погодан простор за комплетирање постоје’их у непосреднојблизини али и изградњу нових туристичко-рекреативних капацитета. Овајбудући комплекс (зону) треба планирати садржајима који ће укупну туристичкупонуду подићи на далеко виши ниво. За то постоје реални услови, па имогућности. Зато у овој зони сем основних туристичких објеката, могу сеградити јавни објекти и други непроизводни објекти као пратећи садржај, а пресвега туристичких садржаја и капацитета.

3.1.5. УРЕЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА2

Непотпуна и неблаговремена припрема грађевинског земљишта има запоследицу угрожавање животне средине, те деградирање квалитета становањаи привређивања.

Изградња пратећих објеката, социјалне и комерцијалне намене представљајууслов и претпоставку за рационалну експлоатацију стамбених зона и насеља,индустријскихрадних и туристичких зона, односно за квалитетно становање ипривређивање. Комуналне делатности комплементарне су у односу на бројне

2 izvod iz studije ura|ene za Generalni plan Aran|elovac 2026. – Politika upravqawa ifinansirawa ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta u gradu Aran|elovcu, Milan Jankovi} (deoanaliti~ko dokumentacione osnove – prilog 3.2



делатности, међу којима посебно у односу на: привреду, припрему грађевинскогземљишта, стамбену изградњу и друштвене делатности.

Средства за изградњу и реконструкцију наведених (пратећих) објекатаобезбеђују се из прихода одговарајућих друштвених и државних организација,као и из комерцијалних, пре свега трговинских и других услужних предузећа иорганизација.

· Закуп грађевинског земљишта

Закуп осталог грађевинског земљишта у државној својини спроводи се премаважећим Законима.

Општина одлучује о закупу неизграђеног јавног грађевинског земљишта иосталог грађевинског земљишта у државној својини. За инвеститоре је посебнобитно да се унапред обавесте о томе које локације су спремне за давање узакуп, услови за изградњу на парцели (намена објекта, спратност, површинаобјекта у м², габарит и др.), рок изградње и који је степен уређености. Оваквеинформације се у Аранђеловцу добијају у Јавном предузећу за планирање иизградње општине Аранђеловац.

· Уређивање грађевинског земљишта

Грађевинско земљиште у јавној (државној) својини може бити: уређено инеуређено; изграђено и неизграђено.

Општина Аранђеловац уређује јавну (као и остало грађевинско земљиште ујавној/државној) својину и стара се о његовом коришћењу према намени(билансу) предвиђеним планом, а у складу са Законом о планирању и изградњи.

Према чл. 71. Закона о планирању и изградњи, уређивање грађевинскогземљишта врши се у складу са дугорочним, средњорочним и годишњимпрограмима уређивања јавног грађевинског земљишта.

· Основни циљеви и стратегија политике грађевинског земљишта

Основни циљ развоја области управљања земљиштем се може остварититаквим моделом газдовања земљиштем, који уважава тржиште, са једне, ипоштује принцип пословања јавног сектора, са друге стране. У том смислуциљеви и стратегија газдовања некретнинама и земљишне политике може сегенерално дефинисати :- Денационализацијом грађевинског земљишта као претпоставком развијања

тржишта у овој области и бржим преображајем нашег система газдовањаземљиштем, у тржишни систем.

- Заштитем социјалних категорија грађана од тржишног деловања крозпосебне механизме.

- Афирмацијом потенцијалне ренте и уважавањем свих учесника у њеномефектуирању (власник земљишта, градитељ, закупац земљишта и објекта, и,локална заједница) омогућиће домаћинско понашање.

- Реалним ценама и инструментима газдовања земљиштем без социјализацијетрошкова, као до сада; осим за категорије грађана који својим економскимстањем стварно то захтевају.

- Разрадом механизама за активирање до сада уступљених а не реализованихлокација (како би се обезбедило довољан број парцела за новоградњу иреконструкцију града).



- Разврставањем јавног од осталог грађевинског земљишта, која се хитно морастворити и електронска база података.

- Заједничком развојном, пореском, урбаном и земљишном политиком града иопштине Аранђеловац у целини.

· Стратегијско опредељење ренте у тржишним условимапривређивања

Ренту, као специфичан вид доходка, у њеном највећем делу присвајају (утржишним условима) власници земљишта. У условима приватне својине,власник парцеле партиципира у трошковима опремања градског грађевинскогземљишта и побољшава својства парцеле. Услед тога и сви приходи којеостварује по основу ренте припадају власнику парцеле. Држава, односнолокална заједница, ће путем опорезивања доходка од ренте партиципирати утим доходцима. У условима државне и друштвене својине, уследнационализације градског грађевинског земљишта, приходи од ренте, по основупромета земљишта или издавања у закуп припадају држави, односно државноморгану као власнику, из којих се покривају расходи уређивања градскогграђевинског земљишта и обезбеђује материјална основа комуналног развоја уграду и његовом окружењу.

Вредност парцеле грађевинског земљишта се формира на основу следећихелемената :- трошкова прибављања права својине над земљишном парцелом;- трошкова уређивања земљишне парцеле ;- трошкова комуналног опремања земљишне парцеле;- аликвотног дела трошкова улагања у комунално опремање насеља;- просечног износа приноса (профита) на уложена средства.

Тржишна вредност грађевинске парцеле формира се на бази тржишнопризнатих трошкова улагања и просечне стопе профита на та улагања.

· Програм уређивања грађевинског земљишта у тржишним условимаразвоја градског насеља

У нашим условима, на основу важеће законске регулативе и у праксипрограмирања изградње комуналних система, актуелни су Програми уређивањаграђевинског земљишта, јер су комунални системи део целовитог процесауређивања земљишта, те се кроз тај процес могу интегрално програмирати,стављајући земљиште у функцију корисника у контакт са комуналном услугом.

Програм уређивања грађевинског земљишта обухвата све радове науређивању земљишта, на разматраном подручју и у планском периоду. Овирадови представљају израз усклађивања потреба са реалним могућностимапросторног развоја и расположивим средствима. Програмом се обезбеђујемеђусобна просторна и временска усклађеност свих активности које чинејединствен просторни развој и њихове уклопљености у циљеве укупног развоја.

Програми уређивања грађевинског земљишта се по правилу доносе каосредњорочни и годишњи.

Приказ радова на уређивању грађевинског земљишта обухвата:1. припремање земљишта и2. комунално опремање.



Припремање земљишта (или шира – општа припрема) обухвата :- прибављање земљишта – подразумева решавање имовинско-правних

послова, набавку станова и других просторија за пресељавање корисникаобјеката који су предвиђени за рушење и њихово исељавање;

- припремне радове – обухватају израду планских докумената, односноурбанистичких планова (регулационих планова) и услова за уређењепростора, израду геодетских и других подлога и инжињерско-техничкаиспитивања земљишта као што су геолошка, сеизмолошка, хидрогеолошка идруга;

- измештање објеката и водова инфраструктуре;- асанационе радове – подразумевају насипање, изградњу дренажних система,

потпорних зидова и друго;- рашчишћавање земљишта.

Комунално опремање земљишта третира радове на изградњи комуналнихобјеката и водова система водоснабдевања, канализације и саобраћаја, док суобјекти и водови електроенергетике, телефона, даљинског грејања, снабдевањагасом, затим уређење слободних површина и других специфичних намена ислично, обухваћеним посебним програмима надлежних предузећа. Међутим,има и других решења где сви наведени системи имају одређено место упрограму уређивања грађевинског земљишта.

Посебан део програма уређивања грађевинског земљишта посвећен јепретпостављеном и програмираном начину финансирања предвиђених радова.Тако се утврђују:- вредност накнаде за утврђивање земљишта у појединачном и укупним

износима и врсте и вредности радова који се из ове накнаде финансирају;- износ вредности накнаде за коришћење грађевинског земљишта;- износ вредности закупнине за земљиште у јавној (државној) својини дато у

закуп приватним и другим инвеститорима;- износ других извора финансирања, као што су разни доприноси, порези,

накнаде, таксе;- укупна вредност радова који се из сваког од појединачних извора може

финансирати.

Дефинисањем структуре и обима радова на уређивању земљишта иконструкције извора финансирања успоставља се рекапитулациона матрицавезе, врсте и вредности групе радова и извора њиховог финансирања упрограму уређивања земљишта.

За спровођење тако конципираног програма предвиђа се и одговарајућиинструментариј који подразумева утврђивање носилаца појединих група пословаи начина организовања укључених субјеката, периодично оперативнопланирање реализације програма и разматрање извештаја, одржавање базаподатака итд. У финансијском делу програма се утврђује поступак валоризацијеуплаћених и преосталих обавеза, санкционисање неизвршеног дела уговоренихобавеза и низ других мера и активности које треба да обезбеде њиховоефикасно извршење.

3.1.6. ПЕРСПЕКТИВЕ ЗА ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ НАСЕЉА

Дугорочна концепција организације и уређивања простора који покрива План,заснована је на стратегији и одговарајућим планским решењима и мерама који су



дефинисани овим планом као одговори на проблеме с којим се Аранђеловац каонасеље сусрећу.

Главна замисао која је уграђена у концепцију организације и уређивањапростора овог плана, јесте унутрашња трансформација урбаног ткива као иизградња на новим локацијама.

Основне концепцијске замисли о просторној организацији и уређењу насеља,дате су у следећим тачкама.- уважавање постојеће изграђености насеља и реалних процена физичких

могућности даљих интервенција у насељу- континуитет у планирању саобраћаја и инфраструктуре у складу са постојећим

и планираним наменама површина- интеграција различитих садржаја, уколико се међусобно не угражавају, уместо

њиховог раздвајања- повећање грађевинског реона насеља.

Анализом природних и створених карактеристика простора плана може сезакључити:- да постоје повољни природни услови за будући развој града,- да постоје природна ограничења за просторни развој града ка југо-западу,

односно према Букуљи,- да не постоје значајна природна ограничења за просторни развој ка северу- да нису у већој мери изражени процеси плављења, ерозије и клизања

земљишта.

На основу овакве оцене природних карактеристика јасно је да се у планскомпериоду може рачунати са великим површинама за потребе просторног развојаграда.

Анализом постојећих изграђених површина и густине становања долази се доследећих закључака:

Табела 16. Анализа постојећих изграђених површина и густине становања

бројстановника

изграђенеповршине густине (становника/ха)

2002. 2026. 2002. 2026. постојећест/ха

пл. бр.стан./пс.површ.

земљ.

планираност/ха

Аранђеловац 24309 26000 480 970 50.6 54.2 26.8Подручје ГП-а 27777 30100 620 1204 44.8 48.5 25.0

*Напомена: у површине изграђеног земљишта су рачунате су површине за становање,услуге, производњу, спорт и рекреацију и комуналне објекте.

- просечна густина становања је око 51 стан/ха.- према демографским прогнозама нема нужне потребе за значајнијим ширењем

грађевинског реона. Међутим, одређене резерве треба имати премастатистичким подацима демографије, која се ради на основу трендова изпредходних пописа. Свеукупна економска и развојна кретања која се могуоценити као позитивна у периоду од поседњег пописа до данас, остављајумогућност позитивније демографске слике у будућности од оне исказанедосадашњим трендовима;



- разлози за увећање грађевинског реона се могу наћи у потреби легализацијепостојеће изграђености, урбаном уобличавању већ заузетих површина,погушћавању у циљу бољег инфраструктурног опремања, самим тим подизањустепена урбанизације простора, уз наравно, већу економску оправданостинвестирања.

- унутрашње ширење градског простора је ограничено подизањем нивоа ипроцента зелених површина, што делом оправдава смањење густинеизграђености, односно повећање грађевинског земљишта.

3.2. ПЛАНСКЕ ОСНОВЕ ДУГОРОЧНОГ РАЗВОЈА

3.2.1. СМЕРНИЦЕ ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Аранђеловац нема Просторни план општине, нити је његова територија уобухвату неког Регионалног или другог просторног плана.

Плански основ за израду Урбанистичког плана за градско насеље Аранђеловацје Просторни план Србије ( 1995. год.) из кога следе смернице са основним циљемпостизања рационалне организације и уређења простора, усклађивања његовогкоришћења са могућностима и ограничењима у располагању природним иствореним ресурсима и потребама дугорочног социјалног и економског развоја.Потенцијали Аранђеловца су;

· Коришћење и заштита природних ресурса - сточарско- воћарско - виноградарски макрорејон - сточарско-планински макрорејон - винородно подручје са производњом вина - пошумљено подручје - станишта дивљачи: срна,зец, фазан - изворишта површинских вода - шумадијска зона експлоатације неметала - минералне сировине:вода и неметали - грађевински материјал - енергетски извори: термоминералне бушотине и лежишта урана

· Становништво,насеља, делатности и регионална подела- густина насељености 100 – 149 становника на км2

-функционално подручје регионалног система насеља: КРАГУЈЕВАЦ(Аранђеловац, Баточина, Кнић, Крагујевац, Рача, Топола и Лапово) сапрогнозираним бројем становника за 2011. годину од 320 300 што на републичкомнивоу значи 3,05% - субрегионални центар - индустријски центар средње величине( 5000 до 10 000 запослених ) - подручје утицаја макрорегионалног центра Београд

· Саобраћај и везе - постојећи магистрални пут М-4 - планирана једноколосечна пруга Вреоци-Аранђеловац Запад - планирана једноколосечна пруга Аранђеловац Исток-Крћевац - телекомуникације; планирани коридори РР веза

· Туризам и заштита животне средине, природне и културне баштине - дугорочно: туристичка зона II степена и туристичка регија I степена - међународна и национална бања I степена



-умерено до интензивно загађивање земљишта услед применеагротехничких мера

- природни и природно -антропогени екосистем

3.2.2. ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ ДУГОРОЧНОГ РАЗВОЈА

Основни циљеви и задаци Генералног плана су:· Поштовање и спровођење смерница и циљева развоја Аранђеловца утврђених

Просторним планом Србије· Концепција дугорочног просторног развоја насеља у складу са стеченим

обавезама и постојећим потенцијалима· Унутрашња трансформација градског ткива уз одговарајућу спољну изградњу· Одређивање праваца просторног развоја насеља ради контроле његовог

просторног ширења и заштите висококвалитетног пољопривредног земљиштау окружењу

· Заштита и очување центра насеља као амбијенталне целине· Обезбеђивање простора за развој постојећих и нових привредних делатности,

са акцентом на развој и опоравак туризма.· Усклађивање постојећих површина, објеката супра и инфраструктуре са

новопланираним· Стварање услова за очување и унапређење животне средине, природних

вредности, непокретних културних добара, историјских и архитектонскихвредности.

· Стварање планског основа за разраду на нивоу планова детаљне регулацијеза просторе где треба дефинисати јавни интерес и утврдити јавно грађевинскоземљиште

· Омогућити издавање извода из генералног плана, као једног од основнихуслова за добијање одобрења за изградњу, на деловима где је то сапостојећим стањем регулације и парцелације могуће (тамо где је то завршено).

· Одредити приоритете просторног развоја и омогућити његову фазнуреализацију

3.2.3. КОНЦЕПЦИЈА УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА

Концепција уређења простора је заснована на успостављањумултифункционалне структуре насеља и сваке његове четврти.

Основни принципи на којима почивају планска решења су:1. Насеље и свака његова четврт треба да имају мултифункционалну структуру,

која се заснива на следећим поставкама:- становање увек прате услуге и то утолико у већем обиму, уколико је већа

фреквенција пешака (центар, главна улица, тргови, раскршћа, железничкастаница и сл.);

- зонама становања се приближавају или се у њима и налазе малипроизводни погони, занатски тип производње, често у домаћој радионостикао допуна туристичкој понуди, уз услов, да буком, вибрацијама, гасовима,мирисима, отпадним водама и другим штетним дејствима не угрожавајуоколину.

2. Највеће резерве за дугорочан развој становања, производних делатности,услуга и јавних служби су у оквиру урбанизованог дела, који обухватакомпактно насеље као и у деловима формираних или започетих групација и



садржаја дуж излазних главних праваца. На том простору се остварује"унутрашње ширење града", кроз доградњу, замену и нову изградњу, у оквиру:- недовољно искоришћених или неизграђених уређених простора (шири

делови центра);- простора који ће претрпети урбану трансформацију (улазне зоне у град -

просторне целине 7.1 и 7.3 и рурални делови насеља) и промену (просторфабрике "Шамот", делови (млин) прехрамбене индустрије "Победа");

- ивичних подручја насеља, која треба заокружити, ради санације стања иумерене нове изградње (северни и јужни делови насеља).

3. Један од стратешких принципа одрживог развоја је ограничавање ширењанасеља, којим се:- успорава процес трајне потрошње пољопривредног земљишта, као

специфичног обновљивог ресурса; зауставља процесе поремећаја уприроди и пределу; доприноси заштити обновљивих ресурса, очувањуапсорпционих способности екосистема и обиља врста;

- сузбија неконтролисани раст насеља и дисперзно насељавање, чиме сесмањује потрошња земљишта за изградњу, енергетски интензитетсаобраћаја, као и издаци за изградњу, одржавање и коришћење комуналнеинфраструктуре и јавних служби.

4. Посебан акценат је стављен на опоравак и развој туризма кроз просторноуређење бање. Поред формирања туристичке зоне око парка Буковичке бање,понуђене су локације са повољним условима за развој туристичких комплексамањих и већих капацитета. Формирање улазне радне зоне у град и променомурбане структуре овог дела и простора фабрике Шамот ствара се атрактивнијии модерниј простор за нове садржаје и улагања. У развој туризма се морајуукључити све општинске структуре, и значајним напорима се морају наћирешења за афирмацију свих вредности на териториј целе општине у функцијитуризма.

5. Санација постојећег стања ће се постићи концентрисаном децентрализацијом уободним деловима подручја, заокруживањем изграђених енклава окоприлазних путева и раскршћа локалних путева, уз што мање проширењеграђевинског земљишта, подизањем саобраћајне и комуналне опремљености инивоа услуга и тиме, стварањем квалитетнијих услова за живот.- Формирање саобраћајног прстена око језгра насеља ради његовог

саобраћајног растерећења.- Развој ширих простора усмеравати плановима општина и регионалним

плановима, али и акционим плановима и програмима развоја. Нарочито јепотребно посветити пажњу саобраћају и инфраструктури.

6. У европским оквирима, железница је постала основни носилац превоза утеретном саобраћају. То је разлог за увођење и планирање железничке пругеса железничком станицом у индустријској зони али и планирање железничкепруге у туристичке сврхе .

7. Становање карактерише више типичних целина:- Становање високих густина у центру и просторним подцелинама које се

наслањају на централну зону.- Становање средњих густина, које се интерполује у оквире постојећих

структура, на принципима "унутрашњег ширења града", следећи иунапређујући створене амбијанталне целине и уводећи у њих услуге идисперзно размештене паркове и рекреативно - спортске терене.

- Становање ниских густина, које представља трансформацију руралне уградску целину, кроз деобу великих грађевинских парцела иинфраструктурно опремање земљишта.



- Рурално становање, у ободним деловима насеља и дуж инфраструктурноопремљених коридора, са претежно пољопривредним домаћинствима.Рурално становање, укључивањем у грађевински реон, добија могућностурбанизације, трансформације парцела и диференцирање пољупривредногод стамбеног дела домаћинства. Оваквом трансформацијом се постижеочување пољопривредног земљишта и квалитетније уређење и опремањестанбених и пословних простора.

8. За даљи развој града од посебног је значаја усмеравање индустријскеизградње у оквире проширене индустријске зоне Кубршница. Индустријсказона може да се шири у оквиру просторне целине 6 по принципу унутрашњегширења са строго прописаним условима заштите животне средине.Дислоцирањем индустрије од других радних зона постиже се:- заустављање непланског ширења индустријских површина на простору

северно и северозападно од града, а посебно у оквиру, планом одређенихстамбених зона.

- организовање радних и мешовитих зона за мале производне погоне, што ћеомогућити етапно уређивање и рационално коришћење уређеногземљишта, као и еластичност на промене и изградњу производних погонамањих капацитета.

- доминантан значај малих производних погона у будућем привредномразвоју условљава: подстицање развоја малих производних погона удомаћој радиности нарочито, на руралном подручју и деловима насељаниских густина.

9. Активирањем постојећих и потенцијалних просторних нуклеуса повећава сеатрактивност целог насеља и доприноси повољном амбијенту за туристички ипривредни развој, а то се односи нарочито на:- Ревитализацију улице Књаза Милоша, центра и старог градског језгра- Формирање разноврсних нових реперних простора и објеката, као што су:

простор фабрике Шамот, нови тргови и паркови, стари центар града,рекреативни центар, жичара;

10. Зелене површине добијају функцију места за одмор и рекреацију, то супростори и потези који треба да оплемене и употпуне радне, стамбене и јавнеповршине. Значајно виши ниво уређења и одржавања мора се спроводити и најавним и на свим осталим зеленим површинама.

11. Посебна пажња се мора посветити заштити и презентацији непокретнихкултурних добара и амбијенталних целина, посебно у туристичке сврхе. Збогзначајних могућности оживљавања атрактивности и аутентичности појединихпростора (стара градска чаршија, пећина Рисовача, парк Буковичке Бање,појединачни објекти...) општинска управа мора да се активно укључи уревитализацију свих вредности (утицајем на републичке и друге институције,инвестирањем и анимацијом инвеститора). Препуштање власницимапојединачних објеката одговорност и обавезу о стању и старању, је неодрживои не води адекватном афирмисању појединачних објеката и простора, апосебно не води до стварања јединственог препознатљивог амбијентаБуковичке бање. Такође очекивање од репуличких органа и других кућа да безиницијативе општинске управе, реше пороблеме везане за хотеле СтароЗдање, Шумадија и новог РХ завода.

3.2.4. БИЛАНС ПЛАНИРАНИХ НАМЕНА ПОВРШИНА

У наредној табели приказан је однос постојећих и планираних површина попојединим намена.



Из датог прегледа се види да су најмање промене код објеката јавних намена(средње образовање, дечија и социјална заштита, па ипак су увећане за више од10%), површине под зеленилом се увећавају око 62%, спорт и рекреација 2.5 пута,површине намењене за комуналне садржаје су скоро двоструко повећане,саобраћајне површине су највећим делом увећане јужним и северним обилазнимполупрстенима и планираном железницом, што укупно представља код јавногграђевинског земљишта увећање од око 33.5%.

Остало грађевинско земљиште је увећано највећим делом на пословање,туризам,зеленило и становање.

Код осталог земљишта, шумско је смањено за око 60%, а пољопривреднозначајно смањено ( око 65%), највећим делом претварањем у грађевинско.

Овде треба имати у виду да је биланс површина за постојеће стањеидентификовано теренским радом и са орто - фото карата, где парцелација нијеувек уочљива, док је планирано стање дефинисано по катастарским подлогама.Тако да код постојећег стања становања ниских густина треба калкулисати са 5-10% више код углавном нелегалних објеката, а код пољопривреде са 5-10% мањеповршине.

Табела 17.-Упоредни биланс постојеће и планиране намене површина

Постојеће Постојеће Планирано Планирано

стање стање стање стање

Намена површина

(ха) (%) (ха) (%)

I Грађевински реон

1.Јавно грађевинско земљиште

1.1. Јавне службе 51.86 2.08 58.8 2.36

Основно образовање 5.05 0.20 6 0.24

Средње образовање 1.81 0.07 2.2 0.09

Више образовање 0.55 0.02 0.5 0.02

Здравство 3.76 0.15 3.9 0.16

Дечија заштита 2.02 0.08 6.8 0.27

Социјална заштита 1.95 0.08 1.8 0.07

Култура, наука, информисање 0.6 0.02 1.5 0.06

Управа и администрација 36.12 1.45 36.1 1.45

1.2. Зеленило 26.64 1.07 47.7 1.91

Бањски парк 22.75 0.91 22.7 0.91

Градски парк-блоковски паркови 2.86 0.11 16.8 0.68

Сквер 0.25 0.01 4.1 0.16

Меморијални парк 0.78 0.03 4.1 0.16

1.3. Спорт и рекреација 8.73 0.35 13.7 0.54

Градски спортски центар 1.6 0.06 3.6 0.14

Спортски терени и хале 6.9 0.28 9.8 0.39

Купалишта 0.23 0.01 0.3 0.01

1.4. Комунални објекти 14.58 0.59 33.5 1.35



Гробља 11.48 0.46 17.9 0.72

Зелена пијаца 0.27 0.01 0.3 0.01

Сточна и пијаца 0.28 0.01 0.3 0.01

Постројење за пречишћавање вода 2.27 0.09 2.3 0.09

Ужа зона заштите изворишта мин. вода 7.1 0.29

Остали комунални објекти 0.28 0.01 5.6 0.23

1.5. Крупна инфраструктура 198.55 7.98 316.7 12.73

Друмски саобраћај 183.85 7.39 284.1 11.42

Обилазница (М4) 22.5 0.90

Градске саобраћајнице 79.9 3.21 95.6 3.84

Сабирне саобраћајнице 103.95 4.18 133.4 5.36

Железничко земљиште 14.7 0.59 14.3 0.57

Железнички пруга 11.9 0.48

Туристичка пруга узаног колосека 6.4 0.26

Железнички саобраћај 14.7 0.59 32.6 1.31

1.6. Саобраћајни објекти 0.9 0.04 1.5 0.06

Аутобуска станица 0.6 0.03 0.6 0.02

Паркинзи за путничка возила 0.3 0.01 0.7 0.03

Паркинг за теретна возила 0.2 0.01

1.7.Водно земљиште 16 0.64 38 1.52

Акумулације 22 0.88

Водотокови 16 0.64 16 0.64

Свега јавно грађевинско земљиште: 317.26 12.76 477.3 19.19

2. Остало грађевинско земљиште

2.1. Становање 674.39 27.11 920.1 36.99

Високе густине 18.72 0.75 27.6 1.11

Средње густине 314.42 12.64 396 15.92

Ниске густине 256.25 10.30 411.5 16.54

Становање у централној зони 85 3.42 85 3.42

2.2. Верски објекти-цркве 1.18 0.05 1.2 0.05

2.3.Услуге 32.61 1.31 176.4 7.09

Услуге 29.41 1.18 104.8 4.21

Туризам 3.2 0.13 45.9 1.85

Туристичко бањске намене 25.7 1.03

2.4. Производне делатности 78.15 3.14 171.4 6.89

Производња 78.15 3.14 171.4 6.89

2.5. Спорт и рекреација 0.81 0.03 10 0.40

2.6. Зеленило 221.9 8.92

Заштитно зеленило 66 2.65

Парк шума 155.9 6.27



Свега остало грађевинско земљиште 787.14 31.64 1501 60.34

Укупно грађевинско земљиште: 1104.4 44.40 1978.3 79.54

IIОстало земљиште

Водно земљиште 32.0 1.29 16 0.64

Пољопривредно земљиште 856.3 34.43 301.2 12.11

Шума 494.7 19.89 191.9 7.71

Укупно остало земљиште: 1383.0 55.60 509,1 20.46

Подручје плана 2487.4 100 2487.4 100

3.2.5. ПОТРОШЊА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

Планирана потрошња грађевинског земљишта по становнику је 643м2/становнику, док је постојећа 461 м2/становнику (са поменутом резервом одемографским прогнозама и постојећој површини грађевинског реона)

Релативно висока потрошња грађевинског земљишта по становникупоследица је потребе за растреситом структуром насеља, како би се успоставилаевапотранспирација и подигао квалитет животне средине, у односу на становање,рад, одмор и рекреацију. То су:

1) велике зелене површине - заштитно зеленило и парк шуме на 221,9ха, спорт ирекреација на 23,7ха;

2) ниски индекси заузетости земљишта, односно високе норме слободнихповршина по становнику (односно по запосленом) и под зеленилом на парцелама.

Значајну ставку у потрошњи грађевинског земљишта чине планиранеобилазнице и железничке пруге са станицом. Као и издвајање локација погоднихза туризам и туристичко-здравствене намене, са ниским индексом заузетости.

4. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА

4.1. ОСНОВНА НАМЕНА ПОДРУЧЈА ПЛАНА

Намена простора у захвату Генералног плана, заснована је на дугорочнојпројекцији демографског и друштвено-економског развоја као и могућностима којепружају природни и створени чиниоци простора.

При планирању потребног земљишта за појединачне функције, примењени сунормативи и критеријуми за мања насеља којима по својој величини припада иАранђеловац узимајући у обзир све специфичности самог града.

Основна подела земљишта у обухвату генералног плана је на грађевинскоземљиште (грађевински реон) и остало земљиште.

Подручје генералног плана захвата простор од 2487,4ха. Основна планирананамена у подручју плана је: грађевинско земљиште (1978,3ха), пољопривредноземљиште (301,2ха), шумско земљиште (191,9ха) и водно земљиште, изванграђевинског реона (16,0ха).



Табела 20.-Биланс површина

површинаНАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТАха %

1 ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ 1978,3 79,62 ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 301,2 12,13 ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 191,9 7,74 ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ 16,0 0,6

УКУПНО 2487,4 100.0

4.2. ГРАЂЕВИНСКИ РЕОНПланирани грађевински реон има 1978,3ха, односно 79,6% од површине плана.Као упоредни податак, потрошња укупног грађевинског земљишта у захвату

предходног ГП-а, била је 1542,4ха, односно 75% од укупне површине тог плана.До увећања грађевинског реона је дошло из потребе уобличавања постојећег

изграђеног земљишта, његовог урбаног опремања као и обухватања границомграђевинског реона значајних инфраструктурних коридора (пруге и обилазнице),који су као крути инфраструктурни коридори уједно и граница грађевинског реона.

Грађевински реон подељен је на просторне целине, према положају, временунастајања, морфолошким и другим карактеристикама, и подцелине каоспецифични делови просторних целина у оквиру којих су прописана правилауређења и правила грађења за објекте јавног интереса и за површине које нисујавног карактера. (графички прилог бр.6. "Просторна организација: просторнецелине и подцелине”).

Грађевински реон подељен је на јавно грађевинско земљиште (образовање,здравство, дечија и социјална заштита, култура, информисање, управа,администрација, посебне намене, комунални објекти, зеленило, спорт ирекреација, саобраћајни објекти, као и мрежа саобраћајне и комуналнеинфраструктуре) - графички прилог бр. 5 "Јавно грађевинско земљиште" ипоглавље 4.4 и остало грађевинско земљиште (становање, привређивање,услуге, зеленило и спорт и рекреација) - графички прилог бр. 3 " Просторнаорганизација: планирана намена површина" поглавље 4.5.

4.3. НАМЕНА ПРОСТОРА ПОДРУЧЈА ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА

Подручје Генералног плана је организационо подељено на претежне наменекоје чине простор и које омогућавају функционисање резличитих активности иостваривање различитих потреба уз максимално раздвајање, функционално ипросторно, конфликтних намена.

Претежне намене дефинисане на графичком прилогу “Просторна организацијаподручја – намена површина”, су преовлађујуће намене, односно заузимају преко50% означеног простора (блока или зоне). У оквиру одређене намене могу се наћии друге компатибилне и комплементарне намене у функцији основне намене каодопунске или пратеће, или као самосталне.

Принцип организације намена и просторних целина на подручју Плана јеизвршен тако да су просторне целине заправо просторно одређене и заокружнекомпатибилне финкције (намене). У оквиру просторне целине не могу се наћинамене које једна другу угрожавају својим функционисањем. Такође су целинеформиране тако да се конфликти између суседних целина сведени на минимум.Например, просторна целина 6 – индустрија – која није компатибилна становању,централним градским садржајима и туризму, граничи се са целинама 7.3 и 7.2 које



су радне зоне са пословно комерцијалним садржајима и занатском производњом.Опет садржаји у целинама 7.3 и 7.1 су компатибилни становању, централнимфункцијама и туризму и чине прелазну зону из индустрије у градски део насеља.

Табела 18.-Намене планиране у генералном плану као доминантне

Намена површина

Постојећестање

(ха)Постојећестање (%)

Планираностање

(ха)Планираностање (%)

Јавне службе 53.0 2.08 58.8 2.36

Зеленило 26.6 1.07 269,6 10.83

Спорт и рекреација 9.5 0.38 23.7 0.94

Комунални објекти 14.6 0.59 33.5 1.4

Саобраћајни објекти 199.4 8.02 284,1 11.42

Становање 589.4 23.70 920,1 36.99

Услуге 35.9 1.44 176,4 7.09

Производне делатности 98.3 3.95 171,4 6.89

Водно земљиште 32.0 1.29 54.0 2.16Пољопривредно и шумскоземљиште 1428.7 57.44 493.1 19.82

укупно подручје плана 2487.4 100.0 2487.4 100.0У наредној табели је приказана компатибилност намена, односно која се

намена као пратећа, допунска или основна може наћи у оквиру претежне намене,а да на графичком прилогу није приказана.Табела 19.-Компатибилност намена

……...OVA NAMENA

PRATEĆA ILIDOPUNSKA

NAMENA

OSNOVNA NAMENA

Jaвн

есл

уžбе

Zел

енил

о

Sпо

рти

рекр

еaци

јa

Kом

унa

лни

обје

кти

Sa

обрa

ćaјн

иоб

јект

и

Sтa

новa

wе

Бањ

ско.

- тур

исти

чки

садр

жај

иU

слуг

е

Pро

изво

дне

делa

тнос

ти

Vод

нозе

мq

и{те

Pоq

опри

вред

нои

{ум

ско

зем

qи{

теJaвне слуžбе X X X XZеленило X X* X* X* XSпорт и рекреaцијa X X X X XKомунaлни објекти X X X XSaобрaćaјниобјекти X X X X X

Sтaновawе X X X* X X X* X X*Бањско-туристичкисадржаји

X X X X X X X*

Uслуге X X X X X XPроизводнеделaтности X X X X X X*

Vодно земqи{те X X X X X

SA

OV

AO

M N

AM

EN

OM

JE

KO

MP

AT

IB

IL

NA

…

Pоqопривредно и{умско земqи{те X X X* X



Зеленило(парковко зеленило, заштитно, линијско..),спортски садржаји, јавнеслужбе и услуге се могу наћи као допунска или пратећа намена уз све другенамене.

4.4. ЗОНЕ И ПРОСТОРНЕ ЦЕЛИНЕ СА ИСТИМ ПРАВИЛИМАУРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА

Простор Генералног плана је подењен на седам просторних целина. Подела јеизвршена на основу претежне намене простора зоне. Правила урећења су дата зајавно грађевинско земљиште и правила уређења по зонама.

Просторна целина 1: зона центра (подцелине 1.1. и 1.2)Захвата градски центар, у укупној површини од 108,0ха.Карактерише је "тиха реконструкција", са, у већем делу, стабилизованом

регулацијом и парцелацијом и развијеном мултифункционалном структуром уоквиру које је заступљено становање виших густина, све врсте услуга, јавнеслужбе, култура, управа и администрација. Ова зона је инфраструктурно икомунално најопремљенија у граду.

Изразито мешовита структура типова објеката и блокова у којима доминиракомпактно ткиво, а у односу на регулациону линију блока објекти су постављенина њу или парелелно са њом на одређеном одстојању. Изражена је изграђеностпо дубини парцеле претежно помоћним објектима, посебно у улицама КнезаМилоша и Занатлијској. Ову целину карактерише, на нивоу насеља, највећииндекс изграђености и индекс искоришћености на парцели, неуређеностунутрашњих делова блока, недостатак паркинг места и недовољна површина подзеленилом.

Циљ је да се временом унапреди и знатно увећа стандард коришћењапростора центра града и то решавањем проблема паркирања, стварањем новихзелених површина, побољшањем услова становања и пословања у објектима.

Планирано је да се простор развија кроз ревитализацију заштићених објеката,унапређивањем амбијенталних вредности и јавних простора, побољшањем иобновом постојећих објеката и у мањој мери изградњом нових објеката нанеизграђеним парцелама, а већим делом заменом постојећег градитељскогфонда новим.

Карактеристично за овај простор је то да је део њега изворни, аутохтоницентар града Аранђеловца, који се временом "померио" северније, према бањи.Због просторне и функционалне уравнотежености вредности целог градскогнасеља неопходно је садржајно и естетски унапредити и повратити значај овогдела града.

Са густином становања од 90-120 становника/ха, на површини од 43,0ха (40%површине за становање) ова целина броји око 4700 становника. Степенискоришћености простора је максимално 70%, са обавезним уређењем зеленихповршина минимум 20%.

Просторна целина 2: општа стамбена зона Претежна немена је становање које се концентрично шири око зоне центра.Површина просторне целине 2 износи око 470 ха.



Као изразито стамбена зона, на великим просторима и са значајним бројемстановника, у целој целини 2 се јављају као недостајући јавни садржаји:објектиспорта и рекреације, вртићи и уређене јавне слободне и зелене површине. Са планираном густином становања за зону 2 од 60-90 становника по хектару иизграђеношћу од око 50% (235,0ха) на овом простору може да се смести око19000 становника. Постојећа претежна намена - становање средњих густина се задржава ипланом, уз ограничену могућност изградње вишепородичних стамбених објеката.Из тих разлога је дат нешто шири опсег густине становања, уз обавезу уређењаслободних површина и обезбеђивања паркинг простора на парцели. Планирано је да се карактеристична неуређеност унутрашњих делова блокова,недостатак паркинг места и недовољна површина под зеленилом, сведу наминимум кроз правила која су дата за уређење парцеле и правила за становања. Постојеће неизграђене јавне површине планиране су за изградњу јавнихобјеката (вртића, школе, спорта) и блоковских паркова.

Планом је дефинисана просторна целина 2, као општа стамбена зона саподелом на 6 подцелина.

Подцелина 2.1 – северни делови насеља, укупне површине 72,0ха. Овајпростор је у великој мери већ изграђен, инфраструктурно потпуно опремљен, саутврђеном регулацијом и скоро завршеном парцелацијом.

Планирани јавни садржају су вртић, блоковски паркови и спорт. Нанеизграђеним парцелама се могу градити објекти становања са компатибилнимнаменама, услугама, пословањем комерцијалним делатностима. Производнипогони, који својим радом на било који начин, угрожавају претежну наменуокружења, се не могу наћи у овој просторној целини.

Подцелина 2.2 је део насеља уз поток Јелинац и чини прелазну целинуизмеђу центра града и просторних целина 3 и 4 - зона изразите породичнеградње.

Планирана претежна намена је становање средњих и ниских густина.Ободни део целине 2.2 према целини 4 на северо-истоку има изузетно

повољан положај (осунчање, проветреност, природно окружење) за изградњуздравствено туристичких садржаја.

Подцелина 2.3 је насеље Колонија коју карактерише израженијадислоцираност у односу на центар насеља, али и просторна целовитост,уједначена изграђеност објектима породичног становања и одређена аутономносту односу на град. То се огледа у неодговарајућем функционисању, организовању инедостатку одређених јавних садржаја.Планиран је центар насеља са мешовитим функцијама (јавни садржаји, услуге,комерцијалне делатности), на простору уз новопланирану градску саобраћајницу(код основне школе).

Ово је целина нове породичне градње, зона насељавања и зона у којој јепотребно утврдити регулацију и парцелацију и инфраструктурно је до крајаопремити.

Подцелина 2.4 коју чине део Отвореног поља, део Ђикиног брда и деоЈешовца. Овај простор је скоро у потпуности изграђен, инфраструктурноопремљен, са утврђеном регулацијом и скоро потпуно завршеном парцелацијом.

Карактеристика целине 2.4 је да је то искључиво стамбена зона, породичногстановања, непосредно ослоњена на центар насеља и парк као фундаменталнувредност целог простора, уједно има највиши квалитет и аутохтоност, када је



стамбени фонд у питању. Овај простор обухвата, у највећем броју, најлепшепородичне стамбене објекте и виле у граду, као и локације које су изграђене илисе могу изградити у функцији бање. У том смислу представља значајан и посебновредан простор у граду.

Због повећања фонда зеленила, и природно амбијанталних вредности у овојцелини индекс искоришћености не треба да пређе 40%, али се индексизграђености може дозволити до 1.2.

Производни погони се не могу наћи у овој просторној целини

Подцелина 2.5Планом се предвиђа да до краја планског периода, објекти производње, који не

задовољавају услове заштите животне средине буду измештени из ове целине.Простор ће се уређивати кроз промену намене постојећих, где за то постоје

услови, и изградњу нових објеката.У овој подцелини се планирају на неизграђеним локацијама становање

средњих густина (60-80 ст/ха), услужне делатности, производне делатности са"чистом" производњом, спорт и рекреација, зонски паркови.

Подцелина 2.6Ово је подцелина на падинама Венчаца која се наставља на целину 2.4 са

сличним карактеристикама. Претежна намена је породично становање средњихгустина.

Дислоцираност од центра захтева обезбећивње услуга и комерцијалнихнамена. Такође је неопходна значајнија инфраструктурна опремљеност.

У оквиру ове просторне целине је планирана нова основна школа, која бипрвенствено растеретила школу Милован Илић Чича. Гравитационо подручје новешколе су просторне целине 2.4 и 2.6 и део зоне 4.

Просторна целина 3:

Зона породичне градње се састоји из три подцелине за које је заједничко дапредстављају стамбене зоне рубног дела грађевинског реона. То су зонепородичног становања на граници урбаног са елементима руралног становања.Од изграђених компактних простора на подручју града ово су најслабијеинфраструктурно опремљене површине, на којима су потребна велика улагања уопремање грађевинског земљишта.

У све три подцелине је планирано становање средњих и ниских густина каопретежна намена,са просечном густином становања 40ст/ха (30-50 становника/ха),на овим просторима (214,0хa) релативно ниске изграђености, могуће је сместитиоко 3800 становника.

Подцелина 3.1 се налази у северозападном делу грађевинског реона, иза насељаКолонија. Планиране намене поред становања и услуга су четвороразреднашкола, вртић, мањи производни погони, и друге копатибилне намене становању.Постојеће шуме у оквиру цеилине 3.1 се уређују као спортско рекреативне шуме.

Подцелина 3.2 је део Јелинца. Ова целина има исте карактеристике као и целина3.1 са истим планираним наменама простора.

Подцелина 3.3 је на падинама Букуље, иза фабрике "Шамот". Ово је просторпородичног становања, средњих и ниских густина.

Просторна целина 4:Ова просторна целина обухвата рубна подручја плана и представља окружењепредходних простора. Зона ретке градње обухвата шест подцелина укупне



површине 460,0ха. Просторне целине су енклаве изграђеног земљишта или чакпојединачно изграђених објеката руралног типа становања у пољопривредномземљишту.

То су углавном инфраструктурно неопремљени простори на којима текпредстоји да се уради регулација и парцелација простора, односно створе условиза његово комплетније инфраструктурно опремање.

Поред становања, у целини 4 могу се наћи и комерцијално - услужнеделатности, мањи производни погони који не угрожавају животну средину,спортско рекреативни садржаји. Посебно су подцелине 4.2 и 4.5 погодне зарекреативно туристичке садржаје.

У подцелини 4.2 је планирана четвороразредна основна школа.

Просторна целина 5:

Зона туризма обухвата парк Буковичке бање као полазну тачку и шири се дофабрике "Шамот" на западу и на падине Букуље до границе плана. Обухватапростор који треба да буде туристичко језгро Аранђеловца са реконструисанимхотелом "Извор".

Подела на пет подцелина је произашла из односа изграђеног и неизграђеногпростора и потребе да се у што већој мери заштити од започете деградације и наодговарајући и реалан начин пропишу правила уређења и грађења простора.

Подцелина 5.1 је парк Буковичке бање у оквиру кога није дозвољена новаградња. Хотели "Старо здање" и ""Шумадија" представљају централни деотуристичких капацитета бање.

Подцелина 5.2Простор од парка до фабрике "Шамот" је динамичнији део туристичке понуде самешовитим садржајима (Спомен костурница са планираним парковским уређењемпростора око ње, услужно комерцијалне намене, хотел "Извор", смештајнитуристички капацитети, становање, услуге, спортско рекреативни садржаји ишколски центар са планираним проширењем површина. Део уз улицу ИлијеГарашанина је један од неуређених простора града, па се планом омогућаваунапређење постојећег стања давањем могућности реконструкције постојећих иизградњом нових објеката мешовитих намена у оквиру становања .

Подцелина 5.3Простор постојећег индивидуалног становања средњих густина је готово потпуноизграђен. То су новији и квалитетнији објекти који су складно уклопљени уамбијент иако су својом изградњом нарушили концепт ширења парка и спајањаздравствено туристичких понуда са шумама Букуље. У оквиру ове целине поредстановања могућа је изградња угоститељских и комерцијално услужних садржајаса туристичким смештајним капацитетима. Степен искоришћености је максимално40%, док је степен изграђености максимално 1,0 за ову просторну целину.

Подцелина 5.4Ово је претежно неизграђен простор кога са југоисточне стране затварајуболница, нови РХ завод и дечије одмаралиште. Планиран је као здравствено -туристичка зона, са наменама и садржајима у функцији здравственог и бањскогтуризма, кроз коју пролази новопланирана саобраћајница која треба да повежетуристичку понуду Венчаца и Букуље у јединствену целину..Степен искоришћености је максимално 20%, док је степен изграђеностимаксимално 0.6 на нивоу просторне целине.



Подцелина 5.5Постојећа намена простора фабрике "Шамот" је производња и у

случају остајања постојеће намене морају се применити најбољерасположиве технологије да би своје негативне утицаје на околину свели угранице своје парцеле.

Постојећем простору дата је могућност промене намене као део туристичкезоне са могућим искоришћењем постојећих објеката и инфраструктуре успецијалну туристичку понуду. Основни циљ је да се уклони индустријскапроизводња из зоне парка и центра града, и замени наменама компатибилнимсуседној зони бање (туристички, спортски, смештајни, услужни,културни и другисадржаји у функцији туризма). Посебним плановима и анализама треба доћи дооптималног решења за уређење овог простора са акцентом на туристичке понудеи садржаје.

Остали део зоне 5 је ван грађевинског реона, то су шумске површине на којиманије дозвољена градња. Пожељно је означити пешачке стазе и уредити пунктове,у складу са туристичким решењима из Просторног плана општине за зону Букуље.

Просторна целина 6Постојећа индустријска зона "Кубршница" је део ове планиране просторне целинена површини од 197 ха.

На овом простору су велики индустријски капацитети "Књаз Милош","Кубршница-Универзум", "Победа", "Венчац", "Карбон", као и бројни мањипроизводни капацитети, али и површине на којима је завршена или се вршиексплоатација минералних сировина.

Постојећа изграђеност ове зоне је око 30%, тако да остаје велика могућност занову градњу објеката индустрије, производње, комуналних и комерцијалнихобјеката.

Просторна целина 7Прва подцелина радне зоне обухвата простор бивше индустријске зоне

"Пештан" са изграђеним становањем, унутар и по ободу, тих индустријскихкапацитета.

Друга подцелина радне зоне је простор уз регионлни пут Р-202. Овде је готовоподједнако заступњено становање средњих густина и пословање. То су мањипроизводно услужни капацитети у склопу становања или засебно на парцели.

Сама намена зоне омогућава разноврсну изградњу, стамбених и пословнихобјеката, уз поштовање заштитних појасева и свих других законом утврђених меразаштите животне средине.

Трећа подцелина 7.3 је источна улазна зона у град. У подцелини 7.3 се налазиутврђено природно добро и археолошко налазиште„пећина Рисовача“ као објекатод изузетног туристичког значаја. Ово је простор реконструкције, која треба употпуности да измени улазни простор од "неуређеног складишта" до модернепословне зоне.

4.5. ЈАВНО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ

4.5.1. ОБРАЗОВАЊЕ· Основно образовање

На територији генералног плана очекивана популација узраста 7-15 годинарачунајући демографски тренд и најављене реформе (9 - разредне основнешколе) бројаће око 3192 ученика 2026.године.



Основне школе треба да обезбеде потпуни обухват младих од 7 до 15 година уприближно истим условима наставе и боравка деце.

Изградња основних школа у планском периоду, одвијаће се према следећимкритеријумима:- учионички простор................. 2 м2/ученику- школски објекат.................... 6-8 м2/ученику- школски комплекс................20-25 м2/ученику,- број одељења...........................24

За очекивани број ученика у 2026. години - 3192, према горе наведенимкритеријумима долази се до следећих резултата:

Табела 21.-Потребан капацитет школских објеката

објекат – 7м2/ученикукомплекс – 25м2/ученику

постојећестање

потребно за 1смену

потребно за 2смене

БГП објекта (м2) 9864 22344 11172П парцеле (м2) 50500 79800 39900

недостаје БГП објекта 12480 1308недостаје П парцеле 29300 -

Анализом потребних површина, чак и за 5м2/ученику комплекса, што је исподминималних критеријума, долази се до закључка да је једносменска организацијанаставе још увек нереална за наше услове. Међутим површину од 25м2/ученикушколског комплекса је могуће и потребно остварити.

Усвајајући двосменско одвијање наставе потребно је обезбедити укупно 11172м2 бруто грађевинске површине објеката, односно 1308 м2 новог школскогпростора.

Такође је потребно да укупни школски коплекси заузимају површину од 4,0ха,што је мање од постојеће, значи да је потребно обезбедити нови простор само узнове школе, односно нове површине минимално 0,5ха.

Анализирајући гравитациона подручја свих пет школа, а узимајући у обзир и тода за узраст од 1. до 4. разреда треба обезбедити пешачку дистанцу максимум700м, најнеповољније стање је код школе "Милан Илић-Чича", затим "ИлијаГарашанин" и ""Светолик Ранковић". Такође подручја која припадају КО Врбица иКО Буковик су на неприхватљивој удаљености од основних школа, како градскихтако и сеоских.

ОШ "Милан Илић-Чича" према садашњем стању нема довољано капацитета, атакође и број одељења од 40 увелико прелази оптималних 24.

Као закључак предходих анализа издваја се да су надовољно покривенаосновним школама, на територији ГП-а, подручја Врбице и Буковика, деловиЂикиног брда и Отворених поља, делови између Баљковице и Јелинца и просторизмеђу ФЕП-а и Шамота.

У првој фази релизације ГП-а:- Планира се изградња осмогодишње основне школе на простору између

Отвореног поља и Ђикиног брда, са улицом Војводе Степе као главномкомуникацијом. Ова школа ће највећим делом да преузме јужно гравитационоподручје школе "Милан Илић-Чича"и једним делом школе "Илија Гарашанин".

- Планира се изградња школе за узраст од 1. до 4. разреда на подручјуБуковика, која би опслуживала простор Буковика и део јужно од Капетановогпоља. Локацију одредити тако да нема директан излаз на магистрални пут М4.



- Планира се изградња затворених сала за физичко васпитање уз школе I.Гарашанин и Милош Обреновић.У другој фази реализације ГП-а:

- Планира се изградња школе за узраст од 1. до 4. разреда на подручју измеђуБаљковице и Јелинца.

- Планира се изградња школа за узраст од 1. до 4. разреда на подручјуТрешњевичког пута, јужно од Ђајиног брда.

- Планира се изградња школа за узраст од 1. до 4. разреда на подручју северноод Сеничана и Колоније уз регионални пут Р200а, која би прихватила децу изрубних зона Сеничана и Колоније и јужног дела Мисаче.

Изградњу нових школа треба планирати са максималним нормативима заобјекте школе и фискултурне сале, као и слободног простора са отвотенимтеренима, за двосменско одвијање наставе.

Нове четвороразредне школе треба да прихвате и децу из постојећих школакоја су из рубних зона гравитационог подручја постојећих школа, односно на већојудаљености од прописане.

· Средњошколско образовање

На нивоу средњег образовања постоје три средње школе на територији ГП-а.До краја планског периода, предвиђа се да ће на територији Генералног плана

бити 1602 детета узраста од 16 до 19 година. Међутим средње школе имајугравитационо подручје целу општине то је укупно 2817 деце. Према садашњимтрендовима средњу школу похађа 60-70% популације овог узраста, са увећањемдо 10% са територија околних општина. У плану је усвојено да ће до крајапланског периода средњу школу похађати 2192 ученика.

Капацитет средњих школа треба да задовољи следеће критеријуме:- учионички простор................. 2 м2/ученику- школски објекат.................... 10-12 м2/ученику- школски комплекс................15-25 м2/ученику,

Табела 22.-Потребан капацитет школских објеката

постојећестање

минималнопотребно

максималнопотребно

БГП објекта (м2) 7932 10960 13152П парцеле (м2) 18100 16440 27400

недостаје БГП објекта 3028 5220недостаје П парцеле 9300

За двосменски рад школа до краја планског периода потребно је обезбедитиминимално 3028м2 новог школског простора. Према анализи постојећег стања,тренутно само гимназија задовољва критеријуме потребних капацитета. А премасадашњим трендовима највеће интересовање ће бити за техничку школу, за којутреба обезбедити 50% од потребних нових површина.

За обезбеђивање нових површина треба преиспитати постојеће локацијејавних намена, такође треба преиспитати локације јавних намена које су утврђеневажећом планском документацијом, а које нису реализоване.

Пренаменом и другачијом организацијом постојећих средњих школа, створићесе повољнији услови за остваривање потребних капацитета.

Најповољније локације су у оквиру и уз већ постојеће школске комплексе:



- простор и објекат старе економске школе, који је јавно земљиште, а објекат јетренутно недовољно и неадекватно искоришћен,

- простор између фудбалског игралишта и основне школе Светолик Ранковић;којим се проширује постојећи образовни комплекс, и обједињује зона спортазеленила и образовања.У првој фази реализације плана:

- обезбедити неопходне капацитете за економску и техничку школу у првој фазиза око 50% од укупно недостајућих капацитета за крај планског периода.У другој фази реализације плана:

- Обезбедити укупну потребну површину (минимум 3028м2) за средње школе.- Планира се изградња ђачког дома, капацитета за 10-15% од укупног броја

средњошколаца (минимум 200 ученика). Планира се да овај дом буде усаставу дома више технолошке школе. Локација ђачког дома је планирана уоквиру образовног комплекса. Поред капацитета за 200 ученика средњихшкола, дом треба да обезбеди смештај и 25-35% студената више технолошкешколе.

· Високо образовање - Виша технолошка школа

Висока технолошка школа струковних студија у Аранђеловцу основана је 1960.год. Оснивач је Влада Републике Србије.

Ове године је добила Уверење о акредитацији од стране Комисије заакредитацију и проверу квалитета Републике Србије, и тиме прерасла у Вишутехнолошку школу струковних студија-Аранђеловац.

На основним струковним студијама изводе се 4 студијска програма:· Заштита животне средине· Технологија воде· Технологија неметала· Дизајн индустријске и уникатне керамике

Виша технолошка школа за неметале располаже адекватним простором (око4000м2 корисног простора и 5700м2 парцеле) и одговарајућом опремом,неопходном за извршење наставног плана. Школа, како по капацитету, тако и понамени, има све услове за нормалан рад трогодишње образовне установе.

Виша технолошка школа за неметале у 2007/08 школску годину уписује 180студената. Око 60% студената је са територије општине Аранђеловац. До крајапланског периода очекује се да се број студената повећа за око 20-30%, са истимодносом студената ван територије општине.

Код димензионисања постојећих високошколских установа примењиваће сенорматив од 14 до 18 м2 /студенту корисног изграђеног простора.

Код димензионисања парцеле примењиваће се стандард од 35-40м2 /студенту.Паркирање обезбедити са 50% потребних места у оквиру своје парцеле, и то 1 ПМна 5-10 студената.

До краја планског периода предвиђа се да ће школу похађати 225 студената.Садашња површина школе задовољава потребе до краја планског периода.Међутим треба обезбедити укупно око 8000 м2 површине парцеле, што значи око2300м2 нове површине.

Такође се планира изградња ђачког, односно студентског дома, за смештај око25-30% студената. Овај дом ће користити и око 200 ученика средњих школа.

У оквиру комплекса школа поред прописима утврђених садржаја, требапредвидети и друге могуће и пожељне компатибилне намене: научно-истраживачке установе, спортско-рекреативни полигони и пратећи комерцијални,угоститељски и забавни садржаји.

http://www.vtsar.edu.yu/studije2.html





4.5.2. ЗДРАВСТВО

· Примарна здравствена заштита

Примарна здравствена заштита се остварује за све категорије становништва уДому здравља. Гравитационо подручје је различито за различите здравственеуслуге.1. Општи диспанзер дома здравља има гравитационо подручје територије

Аранђеловца, Вукосавца, Врбице, Буковика, Брезовца са укупно становника39430 према демографским карактеристикама до краја планског периода. Бројод 39430 становника обухвата и све узрасте и врсте корисника (запослене,незапослене..). Када одузмемо децу узраста до 20 година и део запосленихкоји су упућани на медицину рада, оперишемо са 12093 корисника домаздравља.

2. Диспанзер за омладину и децу за гравитационо подручје има територију као иопшти диспанзер, односно 8897 корисника до 2026.

3. Диспанзер за жене има целу општину за гравитационо подручје, односноженску популацију узраста од 15 година, а то је 20905 жена.

4. Медицина рада према садашњој организацији рада за гравитационо подручјеима запослене у привреди са територије целе општине. Стање објекта иопремњеност су на јако ниском нивоу, тако да одређени број корисника користиуслуге општег диспанзера. До краја планског периода са повећањем квалитетаи опремљености медицине рада, ова јединица дома здравља ће имати 14500корисника.

Табела 23.-Потребан капацитет за Дом здравља

постојеће P-м² потребне P-м²Дом здравља

бројкорисника

2026БГП

објекта парцелаБГП

објекта парцела

општи диспанзер(0.1м²/кориснику) 12093 1908 1210

диспанзер за омладину и децу(0.1м²/кориснику) 8897 667 889диспанзер за жене(0.03м²/кориснику) 20905 335

4284

627

4798

медицина рада (0.05м²/кориснику) 14500 298 1734 725 1450укупно 56395 3208 6018 3451 6248

Према прописима јединице дома здравља би требало да опслужују подручје са30.000 до 70.000 становника у радијусу од 2-2.5 км. Први критеријум је задовољен,међутим радијус од 2.5 км обухвата само К.О. Аранђеловац, док су рубни деловиподручја плана на већој удаљености. Такође становници насеља која су упућенана дом здравља, Вукосавци и Брезовац су на великој удаљњности од домаздравља. Ово представња посебан проблем имајући у виду старосну структурупопулације већине сеоских насеља.

Параметри и стандарди за димензионисање објеката примарне здравственезаштите:

- БГП објекта је потребна 0.05-0.1 м2/становнику гравитационог подручја- површина парцеле 0.05-0.2 м2/становнику гравитационог подручјаРаспоном се прилагођавају потребне површине према учесталости коришћења

појединих јединица.



Анализирајући постојеће стање и потребе до краја планског периода,закључује се да укупно недостаје само око 100м2 површине објеката, и око 300м2

парцеле. Из тог разлога се не планира нова изградња објеката дома здравља.Постојећи објекти дома здравља могу се, у циљу постизања бољегфункционисања, трансформисати и унапредити.

Као један од видова превазилажења проблема велике удаљености корисника,може се обезбедити формирање мобилних здравствених екипа у перифернимделовима ниских густина насељености.

Планира се проширење капацитета медицине рада код фабрике "Шамот" заоко 400 м2. Постојећи објекат се може доградити за једну етажу и проширити кајужном делу парцеле, али тако да се не наруши стабилност постојећег делаобјекта. Паркирање обезбедити за 25-30% запослених, са обавезнимозелељавањем слободних површина.

· Секундарна здравствена заштита

Установе секундарне здравствене заштите на територији плана су Општаболница, Специјална болница за превенцију, лечење, специјализовану и општурехабилитацију "Буковичка Бања" и специјалистичка болница за дечији дијабетис.

Започета изградња новог објекта рехабилитационог завода, кроз план ће сетретирати као потенцијал у области здравства.

Такође, други облици здравствене делатности у приватној пракси, за које нијебило могуће дођи до егзатних података, третирају се као потенцијал са акцентомна увођење контроле у ову област првенствено са стране стручности и квалитетапружања услуга.

За димензионисање капацитета према стандардима који су прописани уопсегу, усвојени су горњи параметри због очекиваног увећања корисника бањскоглечења:

- број постеља: 5-10 на 1000 становника- БГП објекта је потребна 25-40 м2/постељи- површина парцеле 100-150 м2/ постељи

Табела 24.-Потребан капацитет за здравствени центар Аранђеловац

постојеће P-м² потребне P-м²здравствени центарАранђеловац

гравитационоподручје БГП

објекта парцелаБГП

објекта парцела

1 општа болница целаопштина 6312 14390 7350 29400

2 бањско лечење -специјална болницаболница за превенцију,лечење,специјализовану и општурехабилитацијуспецијалистичкаболницаза дечији дијабетис

републичкиниво 3047 6213

3 нови РХ заводрепублички

ниво 3300 21523

8575 24500

укупно 12659 42126 15925 53900укупно недостаје 3266 11774



Организационим мерама трансформације здравсвене заштите реконструисаћесе и побољшати постојећи фонд објеката стационарне здравствене заштите.Објекти и установе у приватној пракси морају ући у општи систем здравственезаштите као интегрална понуда бањског лечња.

Нови јавни објекти секундарне здравствене заштите нису планирани.Недостајуће капацитете обезбедити укључивањем и форсирањем здравствено -рекреативне и друге видове здравствених понуда кроз приватну иницијативу иулагања.

Погодне локације могу бити у склопу постојећих и нових хотелских комплекса, урубним зонама становања ниских густина, ...

4.5.3. ДЕЧИЈА И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

· Социјална заштита

Осим центра за социјални рад не постоје друге установе социјалне заштите натериторији општине Аранђеловац.

Према стандардима потребно је обезбедити:- површина објекта: 3м2/ кориснику за центре за социјални рад и- површина објекта: 20-25м2/ кориснику за домове за социјалну заштиту- површина парцеле: 5м2/ кориснику за центре за социјални рад- површина парцеле: 40-50м2/ кориснику за домове за социјалну заштиту

Постоји потреба за организовањем дневног боравка деце и омладине сапосебним потребама, као и за отварањем савременог геронтолошког центра собзиром на повећање броја ове старосне категорије становника. Такође постојипотреба за отварањем „сигурне куће”, за ургентни смештај лица у случају насиљау породици.

Објекте социјални заштите за гравитационо подручје имају територију целеопштине Аранђеловац. У следећој табели је дата анализа броја корисника за крајпланског периода и потребних површина за адекватан и солидан рад службесоцијелне заштите, а према подацима Центра за социјални рад „Сава Илић” уАранђеловцу.

Табела 25.-Потребан капацитет за објекат социјалне заштите

категоријекорисника

бројкорисникадо 2026.

год

потребно БГПобјекта/ П

парцеле центраза соц. рад (м2)

бројкорисника

за смештај уустанове

потребно БГПобјекта заустанове

(м2)

потребноповршине

парцеле заустанове (м2)

деца и омладина 1125 125 2500 5000одрасли 1100 112 2240 4480остарела лица 275 156 3120 6240

укупнокорисника 2500 7500/12500 393 7860 15720

- Прва фаза:Планира се изградња дневног боравка деце и омладине са посебним

потребама. Капацитет објекта треба да буде око 10-15% од укупног капацитета задецу и омладину (око 300м2). Спратност је максимална П+1.

Локацију за овај објекат одредити преиспитивањем јавних намена. Дневниборавак не треба да буде изолован од урбаног ткива. Погодно је да буде уз некуод школа или вртића.



Изградња геронтолошког центра се може спровести у сарадњи са приватноминицијативом. Није неопходно да објекат буде на територији Генералног плана.Локацију за дом за старе потражити у смерницама просторног плана општинеАранђеловац. Опремање и капацитети морају да задовоље све критеријуме заизградњу установа за смештај старих лица.

- Друга фаза:Препорука министарства је да деца без родитељског старања буду смештена у

хранитељске породице, или ако је неопходно смештање и установе Дома за децу,то буде што ближе територији одакле су деца, односно најближи рођаци. Из тогразлога је неопходна сарадња општинских служби и центра за социјални рад окорешавања овог проблема. Потребно је обезбедити око 50% површина од укупнопотребних за категорију деце и омладине (око 1300 м2 објекта). Повољнелокације су у зонама становања средњих и виших густина, у близини школа ишколскох центара.

Сигурне куће треба организовати у сарадњи са надлежним министарством исуседним општинама, због осетљивости и тајности природе проблема.

Остале установе социјалне заштите (домови за лица са посебним потребама)нису планирани на подручју плана. Ове установе, поред смештајних капацитетазахтевају и специјалну медицинску службу. Уколико се покаже потреба ииницијатива за оснивањем ових установа, у сарадњи са републичким органима,локације треба тражити ван граница генералног плана у зонама ретке породичнеградње. Уколико услови буди такви да трба обезбедити локацију на подручјугенералног плана (нпр. страни донатори, услови министарства...), погоднелокације су у рубним зонама подручја генералног плана, зонама ниске густинестановања.

Објекти „социјалног становања”, су потребни за најугроженије социјалнекатегорије становништва. То су објекти са нижима трошковима изградње, најефтинијем земљишту, мањим трошковима за комунално опремање. ОбавезаОпштине се првенствено односи на ангажовање донатора и страних улагача, крозфондове за рекострукцију и сл.

· Дечија заштита

Тренутно дечији вртићи обезбеђују боравак за 880 деце, што је преко 40%укупне популације од 0-7 година. У односу на постојеће површине капацитетизадовољавају најниже критеријуме.

Реално је очекивати да дечијом заштитом узраста 0-4 године буде обухваћено30% деце, узраста 4-6 година 60% деце, а узраста 6-7 година 100% деце.

Критеријуми за димензионисање вртића су следећи:- потребна површина објекта 5-7 м2/кориснику- потребна површина парцеле 15-20м2/коиснику

Распоном се контролишу површине према узрасту, с тим да најстарији узраст,од 6-7 година захтева највеће параметре за одређивање површина.

У наредној табели дата је анализа очекиваног броја деце за боравак увртићима и потребне површине за димензионисање објеката. Очекивани бројдеце за боравак у вртићима је увећан за око 10% укупно, за кориснике вантеритирје плана.



Табела 26.-Потребан капацитет за објекат дечије заштите

узрастбројдеце2026

очекиваниброј у

вртићима

потребно БГПобјекта (м2)

потребноП парцеле

(м2)

постојећеБГП објекта/П парцеле

недостајеБГП објекта/П парцеле

0-4 1488 521 2604 78124-6 744 484 2902 72547-6 374 374 2618 6732

2606 1378 8124 21798 5538/ 20228 2586/1570

Евидентан је знатан недостатак површине објеката, док површине парцелезадовољавају критеријуме. Потребно је обезбедити, до краја планског периода око2000м2 простора. Објекти треба да буду максималне спратности П+1. Могу селоцирати уз постојеће школе. Узраст од 6-7 година, због трансформације школскогсистема је и пожељно да буде уз школе. У објектима дечијих установа дозвољенесу искључиво намене везане за дечије установе прописане законом и другимпрописима.

Приватизација овог сегмента јавних служби је пожељна уз строгу контролуквалитета услуга. Наиме приватне установе овог типа нису регистроване, аевидентно је да постоје, и оне морају да испуњавају исте критеријуме као и јавнеустанове.- Планира се изградња дечијег вртића на простору између Отворених поља и

Ђикиног брда. Овај вртић је уз планирану основну школу и највећим делом ћеимати гравитационо подручје као и планирана школа. Капацитет вртића је до100 корисника свих узраста.

- Планира се изградња вртића за узраст од 6-7 година уз новопланирану школуза узраст од 1-4 разреда на подручју Буковика, који би опслуживао просторБуковика и део јужно од Капетановог поља.

- Планира се изградња вртића за све узрасте на подручју Колоније у близинишколе Свети Сава. Капацитет овог вртића је око 100 деце.

- Планира се изградња вртића за све узрасте који би опслуживао простор окоцркве св. Петра и Павла. Капацитет овог вртића је око 70 деце.

- Планира се изградња вртића за све узрасте на подручју Јелинца узновопланирану школу. Капацитет овог вртића је око 70 деце.

4.5.4. УПРАВА И АДМИНИСТРАЦИЈА

Аранђеловац, као општински центар имаће одговарајући значај и у судству иуправи. Потребни објекти ове врсте градиће се у центру у складу са потребама, апрема утврђеним нормативима. Постојећи објекти претежно задовољавају предвиђене капацитете, с тим да јеевидентан проблем паркирања у самој Централној зони. Потребно је предвидети1ПМ на 70м2 пословне површине за јавне објекте у оквиру парцела објеката. Објекат старе пореске управе (на кп.бр. 4239) се мора реконструисати. Овајпростор ће се користити за потребе управе и администрације општинеАранђеловац. Модернизацијом систем рада и увођењем нових информационих технологија, ујавним службама повећаће се квалитет пружања услуга и ефикасност рада.



4.5.5. ЗЕЛЕНИЛО

Зелене површине у оквиру плана морају да заузму знатно значајније место уодносу на постојеће стање. Карактер града треба да буде препознатљив управо по парковскимповршинама и зеленим везама између паркова. Такође је непоходно обезбедитиочување и ревитализацију шумских површина на падинама Букуље и Венчаца сајужне стране и Пресеке са севера. Шуме, као приоритетну, треба да имајузаштитну и рекреациону функцију. Неопходне ургентне мере су: уклањање привремених објеката и дивљихдепонија са свих категорија зелених површина, ревитализација и нега већпостојећих градских зелених површина, припреме за спровођење мера неге иконверзије изданачких шума у виши узгојни облик, санирање клизишта,пошумљавање на правцу дивље изградње и пошумљавање у занама заштитевода. Такође коришћењем линијског зеленила остварује се веза постојећег ипланираног зеленила поштујући принципе повезаности и непрекидности зеленилау оквиру стамбених, мешовитих, индустријских зона и других урбанистичкихелемената града, уз повећање степена озелењености.

С тим у вези утврђена је обавеза уређивања и озелењавања индивидуалнихокућница као и повећање степена слободног уређеног простора у оквирупроизводно пословних намена.

У систем зелених површина улазе и површине намењене здравственотуристичким садржајима где је проценат изграђености до 30%, а проценатуређених зелених површина 60%.

Као закључак се намеће да је повећање степена зеленила на подручју планаобавезно остварити повећањем јавних зених површина и урећењем и повећањемосталих зелених и шумских површина.

У планском периоду планирано је подизање 137 ха нових зелених површина. Поред Планом дефинисаних локација за зеленило (свих врста), плановимадетаљне разраде могу се планирати нове зелене површине у свим просторнимцелинама и у оквиру свих намена.

o Паркови

Планира се увећање парковских површина за 11.60 ха.Постојећи парк Буковичке бање и парк "Милан Илић Чича" се задржавају и

реконструишу у постојећем просторном обухвату. Планирани паркови већих површина су на местима постојећих зеленихповршина (парк код цркве св. Аранђела, код школе Милош Обреновић и на старомпуту за Тополу). Остали планирани паркови су блоковски паркови, планиранипретежно на неизграђеним јавним површинама у зонама становања. Посебна категорија паркова је меморијални парк Костурница и уређеникомплекс заштићеног природног добра Рисовача (улазни плато у пећину).За меморијални парк Костурница је урађен Урбанистички пројекат уређења иизградње који је неопходно реализовати. Комплекс заштићеног природног добраРисовача је потребно кроз одговарајућу урбанистичку документацију допунитисадржајима који ће допринети бољој заштити, коришћењу и презентацији овогприродног и културног добра. Поред локација за планиране паркове у овом плану потребно је плановимадетаљне разраде планирати нове парковске површине у свим просторнимцелинама и у оквиру свих намена.



o Скверови

Под појмом сквера обухваћене су зелене површине које се налазе уизграђеном градском ткиву, и користе се за пешачки транзит, краткотрајан одмор иигру. Иако мале зелене површине представљају важну зелену инфраструктуруградског језгра.

Разликује се: сквер испред јавних објеката, сквер у стамбеним насељима,сквер у оквиру саобраћајница и паркинг простора и др. У односу на на начинозелењавања могу да буду: партерног типа (травњаци, цветњаци), полуотворени(партерни простори са садницама дрвећа и жбуња) и затворени (где преовлађујувисоко дрвеће и шибље).

Локације за нове скверове треба обезбедити у склопу пешачких зона, новихсаобраћајних решења, уређењем неуређених простора града, пренаменомграђевинског блока или грађевинске парцеле у склопу реконструкције деловаграда.

o Остало јавно зеленило

Основни задатак линеарног зеленила је да постојеће зелене површине повежеса планираним и зеленилом из окружења у систем зеленила.

Остало зеленило јавног карактера су зелене површине: школа, дечијих,здравствених и социјалних установа, гробаља, као и у оквиру блоковске изградње.

o Зеленило специфичног карактера

Савремена урбанистичка концепција уређења простора подразумевафункционално озелењавање специфичних целина.Такве зелене површине као елемент у обликовању простора имају ифункционални значај:- зелене површине радних комплекса- зелене површине школских комплекса- зелене површине дечјих установа- зелене површине здравствених установа

o Блоковско зеленило

Важан сегмент у концепцији озелењавања насеља је блоковско зеленило.У зонама становања високих густина-блоковско зеленило уредити

комбинацијом травних површина и солитарних стабала аутохтоне вегетације.У зонама средњих и ниских густина озелењавањем парцела обезбедити

оптимално учешће зеленила.У оквиру блоковског зеленила могу се наћи игралишта за децу, мањи спортски

терени, угоститељски објекти, комунална инфраструктура. Обавезна је минималнаопрема парковским мобилијаром (клупе, канте за отпатке...)

o Парк шумаПовршина парк шума у оквиру грађевинског реона износи 56.24 ха.

Највећу површину заузима простор на падинама Рисоваче 30.52 ха, док су остлепарк шуме мањих површина у оквиру стамбених зона на теренима неповољнијимза изградњу или као заштитна зона становања.



Парк шуме ван грађевинског реона су шуме око водоакумулације "Водојажа"(око 60ха) и шуме на падинама Букуље (око 37хa у оквиру ГП).

o Заштитно зеленило

Заштитно зеленило се јавља у претежно два случаја:- по ободу индустријских комлекса као тампон зона између различитих

намена и,- као линијски коридор дуж водотокова и терена неусловних за градњу

o Простори за рекултивацију

Ово су површине које су досадашњим коришћењем потпуно девастиране, то супростор депоније код Рисоваче и површине експлоатације глине.

Подручје затворене депоније код Рисоваче је планирано да се користи иуређује као парк шума након што хитније рекултивације и ревитализације.

Експлоатација глине северно од расадника, је такође планирана као паркшума. Према подацима општинске управе, експлоатација на овом простору ће сезавршити за максимално три године. По завршетку експлоатације обавезна јерекултивација простора и планирање парк шуме.

Експлоатација глине на делу уз стари пут за Тополу, источно од гробљаРисовача, је једним делом у индустријској зони, док је један део планиран за паркшуму као заштитни појас индустрије. По завршетку експлоатације потребна јерекултивација земљишта, а затим привођење планираној намени.

o Зеленило ван грађевинског реона

Делови Букуље, Венчаца и Пресеке представљају зону изразитог еколошкогзначаја за град. Надвисујући положај и резерве у еколошком капацитету,представљају услов за уређење:- извршити ревитализацију постојећих засада,- озелењавање спроводити сходно условима станишта, (пошумљавање и

пејзажно уређење),- избор врста за озелењавање је комбинација лишћара I, II и III категорије и

четинара,- вегетацијски склоп прилагодити експозицији и негибу терена,- дозвољени су садржаји за активну и пасивну рекреацију, пратећи садржаји и

мобилијар.

Шумске површине ван грађевинског реона заузимају површину од око 315 ха.Оне се уређују као приоритетне заштитне шуме.

Забрањено је претварање шумских површина у грађевинско земљиште.Забрањено је крчење шума, уништавање зелених појасева уз водотокове и настрмим теренима.

4.5.6. СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА

Спорт је дефинисан као: спортско образовање (обучавање у физичкомвежбању, развој физичких способности и стицање спортских навика); такмичарскиспорт (активности усмерене на постизање спортских резултата); рекреативниспорт (спортске активности усмерене на рекреацију која се изводи самостално илиу спортским и другим организацијама), као и школска спортска такмичења(спортска такмичења ученика).



Спортски објекат је грађевина, односно простор (грађевински објекат, односноњегов део или уређена површина), намењен за спортске активности, који може даима пратећи простор (санитарни, гардеробни, спремишни, гледалишни и други) иуграђену опрему (грађевинску и спортску).

Постојећи спортско-рекреативни садржаји се задржавају.Планирани спортско-рекреативни центри на нивоу општина се нормирају са

минимумом укупне површине 4 м2 по становнику и 1,2 м2 по становнику кориснеповршине, са препоруком закоришћење и већих параметара.

Постојеће спортско-рекреативне површине и дечија игралишта у оквирустамбених зона се задржавају и не дозвољава се њихова пренамена у другенамене. Постојеће спортске површине и дечија игралишта, или оне које супланиране важећим планским документима а нису реализоване, требадефинисати у оквиру јавне или посебне парцеле са јавним режимом коришћења.

Омогућава се и изградња спортских терена у приватном власништву (фитнесклубови, тениски терени, куглане, базени и др). У зависности од потребапотенцијалних корисника, могуће је спортске терене и објекте реализовати и уоквиру комерцијалних зона, радних зона или комплекса, туристичких објеката икомплекса и др.

Спортско-рекреативни садржаји су дозвољени у оквиру зелених површина каопратеће функције, како је дефинисано у поглављу 4.6.6. Зеленило.

Спортски објекти – отворени и затворени терени за мале спортове, тенискитерени, дечија игралишта могу се наћи у свим стамбеним зонама. Планираноповећање јавних спортско-рекреативних садржаја износи око 3,0хa. То суповршине уз постојеће спортске садржаје (код школе М. Обреновић и кодфудбалског терена Шамот) и дечије игралиште изнад цркве св. Петра и Павла узновопланирани вртић.

Основна намена ових површина је употпуњавање постојећих садржајанедостајућом инфраструктуром, објектима, слободним уређеним зеленимповршинама и паркинг просторима.

Простор већ предвиђен за спорт и рекреацију, урбанистичком документацијому подножју Рисоваче површине око 2,0ха је кроз предлог плана третиран као јавноземљиште. Сличан садржај спортско рекреативног центра је планиран уз улицуЧегарска у Врбици.

Школски спортски објекти су планирани као обавезни садржај свих школа. Тосу отворени и покривени спортски терени који уз надзор могу да буду коришћени иван школског времена (викендом и у вечерњим часовима). У складу сакапацитетом школе (броја разреда), минимална покривена површина за физичкукултуру мора да се састоји из простора за вежбање минимум 32 х 18 х 7м висине ипратећих помоћних просторија. Уз школске спортске објекте се не могу наћи другисадржаји.

Поред јавних спортских садржаја планиран је и простор од око 7,0ха за спорт ирекреацију на осталом земљишту. То је локација у просторној подцелини 5.2 усклопу туристичко спортских зона. На перифериј зоне 6, у крајњем источном делуплана уз стари пут за Тополу планиран је простор за спорт и рекреацију наповршини од 3.4ха.

Садржај ових локација треба одредити детаљнијом урбанистичкомдокументацијом у складу са потребама и тенденцијама. Поред спортских објекатау склопу зоне се могу наћи и угоститељски и други услужни објекти.

Осим поменутих локација и планираних спортско-рекреативних површинавелики потенцијал за развој спорта и рекреације планиран је у спортско-рекреационим зонама зеленила. Пошто у овим зонама доминира зеленило у



разним облицима оне су као површине приказане и билансиране у оквирузеленила. То су парк шуме, делови заштитног зеленила и паркови.

4.5.7. КОМУНАЛНИ ОБЈЕКТИ

· Гробља

Постојећа гробља која су у функцији се задржавају и у наредном периоду, стим што услове за значајније проширење има само централно гробље наРисовачи.

За остала гробља која су у функцији потребно је опремити их недостајућиминфраструктуром где год то просторне могућности дозвољавају.

Ради рационалног коришћења постојећих капацитета постојећих гробаља, усваком поједином случају треба сагледати могућности оптималног проширењагробља.

Гробље у Рисовачи има већ изграђену капелу и осталу потребнуинфраструктуру. Ово гробње мора да задовољи потребе за сахрањивањем натериторији генералног плана до краја планског периода. Према садашњој стопиморталитета 14,7%о до краја планског периода биће потребно око 11000 новихгробних места. Што значи да је потребно обезбедити минимум 14 ха новеповршине гробља.

На простору уз постојеће гробље Рисовача могуће је обезбедити око 10ха. Зарационалније коришћење простора и капацитета гробља треба преиспитатимогућности увођења поступка кремације.

Табела 27.-Основни елементи за димензионисање површина за сахрањивање

ВРСТЕ ГРОБНИЦА димензија (м) бруто површинагробнице -двојне 2.50 х 2.75 око 12,0 м2

гробови у низу 2.20 х1,0 и 2,30x1,10 око 5,0 м2

гробови за урне око 1,2 м2

Пре израде планске документације за новопланирана гробља потребноје, у складу са важећом законском регулативом, израдити претходну анализуутицаја гробља на животну средину.

Ниво подземних вода за гробље не сме изнад 2,5 метaра. Уколико је нивоподземних вода виши потребно је дренирати земљиште.

Гробља за животиње

Сточно гробље је најнеповољнији начин уклањања лешина и конфиската схигијенског и епизоотиолошког стајалишта.

Локација јаме мора бити изван насеља, на оцедном терену (крупногранулирано тло) са довољним протоком ваздуха. Ниво подземних вода не смебити виши од 2.5-3 м испод површине тла. Сточно гробље се не сме користити занапасање, а за садњу неке културе се може користити тек 26 година наконпрестанка употребе. До тада се на њему може садити само дрвеће.

Јама гробница се гради изван насељеног места. За одабир локације је важанниво подземних вода и гранулометријски састав тла.

Локације за сточна гробља ће се, у складу са потребама, а у сарадњи сарелевантним институцијама, разматрати на нивоу општине или насеља у оквируПросторног плана општине Аранђеловац, који је у изради.



· Зелена пијаца

Потребних 0.1ха за проширење централне зелене пијаце обезбедити изкомуналног земњишта и реорганизацијом паркинга и улазне зоне у пијацу.

У простору планираног локалног центра на Колонији може се организоватимањи зелени маркет који ће опслуживати простор насеља Колонија.

· Сточна пијаца

У индустријској зони “Кубршница” на простору од 3.49 ха је изграђена иопремљена сточна пијаца са потребном инфраструктуром. Обезбеђени супотребни приступни путеви из три правца, што омогућава несметано обављањепромета стоке, па у наредном периоду нема потребе да се планира њено већепроширење пошто задовољава потребе за ову намену.

· Кванташка пијаца

Планирана је кванташка пјаца у оквиру просторне целине 6, уз магистрални путМ4, укупне површине 1.3 ха. Ова пијаца не мора да буде јавно грађевинскоземљиште.

· Депонија отпадног материјала

Постоји уређена депонија чврстих отпадака у Буковику на потесу “Цинцарскакоса” на простору од 4.96.44 ха у свему према важећим санитарно-техничкимпрописима (уређена депоније са дренажним системима и подлогама саармираним фолијама, развијеним системима мониторинга и контолу филтрата игасова на депонији. Планирани капацитет ове депоније је 650.000 м3 што треба дазадовољи потребе Аранђеловца у наредном планском периоду.

Неопходно је напуштену стару депонију испод Рисоваче комплетно санирати,озеленити (обавезно извршити ревитализацију и рекултивацију) и претворити урекреативни простор уз могућност уређења отворених спортских терена. Овеактивности спровести сагласно одредбама Правилника о критеријумима заодређивање локације и уређења депонија отпадних материјала (“Службенигласник РС” бр.54/92). До спровођења мера ревитализације и рекултивације цеопростор депоније и подручје у радијусу од 250 м, је под могућим негативнимутицајем загађења животне средине од испарења, зрачења и осипања отпада садепоније.

Сва друга дивља сметлишта на подручју плана је неопходно санирати ипросторе привести планираној намени.

4.5.8. САОБРАЋАЈ

За израду планског документа ГП АРАНЂЕЛОВАЦ 2026 при планирањуразвоја инфраструктурних капацитета из области саобраћајне инфраструктурекоришћени су следећи параметри:- Просторни план РС- Саобраћајна студија Аранђеловца (Институт Саобраћајног факултета, Београд

из 2003)- постојеће стање и стечене навике корисника јавних површина намењених

саобраћају- постојећа документација која је понуђена обрађивачу



- услови јавних предузећа чија је основна делатност из ове области- постојећа изграђеност и планиране намене површина- катастарске и топографске подлоге и ортофото снимци- консултације са представницима локалне самоуправе.

Према Просторном плану РС у домену саобраћајница планирана је изградњапруге Вреоци-Аранђеловац-Младеновац и Младеновац –- Топола - ДоњиМилановац - Чачак док су путеви државне мреже задржани у постојећимкапацитетима.ЈП Железнице Србије у претходним условима за израду планског документаизјасниле су се да су заинтересоване за изградњу пруге Младеновац –- Топола -Доњи Милановац - Чачак за коју још није урађена одговарајућа пројектнадокументација, затим пруге Вреоци - Аранђеловац Запад постојећимжелезничким коридором укинуте пруге узаног колосека Вреоци - Аранђеловац –Младеновац до станице Буковик (пруга је ван граница подручја плана) и пругеАранђеловац Исток (од индустријске зоне на истоку) до пруге Младеновац - Чачак.Својим условима прописују да задржавају све коридоре на територији републикепа и коридор узаног колосека Младеновац - Аранђеловац - Младеновац.

Саобраћајна студија Аранђеловца свеобухватно се бави истраживањимасаобраћајних токова у самом градском насељу, уобличавањем истражнихподатака у резултате истраживања који пружају увид у стање и природусаобраћајних кретања на улицама Аранђеловца и на основу резултата дајепрогнозу и решења за свођење саобраћаја у оквире који би омогућили несметанои безбедно одвијање саобраћаја за све учеснике.

Прогноза саобраћаја дата је за период до 2023 године што се може узети и каопројекција саобраћајних потреба за потребе овог планског документа.

Резултати истраживања говоре да саобраћајна оптерећеност уличне мрежеАранђеловца не прелази критичне вредности ни у пројектованим вршнимпериодима односно да искоришћеност капацитета и на најоптерећенијим улицамаи раскрсницама неће прелазити 25% могућег у односу на саобраћајни профил.

Саобраћајна студија је рађена за матрицу саобраћајница по ГП Аранђеловац2002 те је применљива у делу анализе постојећег саобраћаја, прогнозе али и уделовима моделирања са варијантним решењима која, такође дају изузетнокорисне одговоре.

Пошто су резултати детаљно обрађени студијом овом приликом се износе некечињенице у најкраћем облику:- у Аранђеловцу има 10100 домаћинстава (35227 становника) са 0.5 запослених

по домаћинству (5050)- степен моторизације износи 236 возила на 1000 становника односно 0.8% по

домаћинству- централна градска зона (по студији) налази се у граници коју чине улице

Мишарска, Војводе Путника, Краља Петра И, Краља Александра, КњазаМилоша, Јосипа Грушовника, Кнеза Михајла

- главни коридори путовања су правци Лазаревац-Крагујевац и Београд-Лазаревац

- најоптерећенија је раскрсница је Ликинац тј. Илије Гарашанина и ВождаКарађорђа у периоду од 14-15 сати са више возила у улици Илије Гарашанина

- просечна брзина кретања моторних возила је 30-40 км/х на потезу Ликинац-Циглана

- део Илије Гарашинина и Књаза Милоша од Вожда Карађорђа до Јадранске иКнеза Михајла од Краља Александра до Јадранске су најоптерећеније у 15.сату са по 400 односно 370 возила/х по смеру.



- јавни превоз је организован по градским, приградским и међуградскимлинијама али се не поклапају са кретањима унутар насеља. Распоредстајалишта у централној зони је задовољавајући али по периферним није а ниполасци аутобуса нису усклађени са потребама потенцијалних корисника(време путовања је 24 мин. просечно време пешачења је 16 мин.)

- положај аутобуске станице је што се тиче жеља путујућег становништва надоброј позицији. Долазак и одлазак са станице обавља се пешке у 94%служајева а 5% аутомобилима

- према броју возила потребно је 8317 паркинг места. За 6200 возила власнициимају обезбеђен простор а 2000 се паркирају на јавним површинама

Проблеми и недостаци саобраћајне инфраструктуре и одвијања саобраћајнихтокова

При сагледавању постојећег стања и његове анализе на мрежи саобраћајницау Аранђеловцу постоје следећи проблеми- недефинисани и неиздвојени коридори за кретање пешака на великом броју

улица- одвијање транзита теретних возила кроз централну градску зону- централна зона је оптерећена кретањима чији крајњи циљ није у оквиру зоне- недостатка адекватних, попречних веза између зона на ободу насеља- јавни превоз није адекватно организован и није у стању да преузме већи број

кретања- неадекватно паркирање у централној зони (посебно у улици Кнеза Михајла)- недостатак уређених површина за паркирање

Циљеви

Постављени циљеви су резултат тежње да Аранђеловац као бањсколечилиште 1. категорије од међународног значаја, добије потврду и припланирању саобраћајница и саобраћајних токова. Основна идеја је да се уужем и ширем окружењу бање, са смештајним капацитетима хотелског типа иатрактивног парка, саобраћај моторних возила умири а да се афармишепешачки и бициклистички саобраћај и јавни превоз. До крајњих резултататреба стићи уобличавањем постојеће инфраструктуре, њенимпреусмеравањем, повезивањем и допуњавањем. Ти циљеви су:

- обезбедити коридоре за одвијање железничког саобраћаја- обезбедити коридор за трасу обилазнице око Аранђеловца на путу М-4- хијерархијски решити одвијање саобраћаја на градским саобраћајницама- обезбедити правце паралелне централним градским улицама које би

прихватиле одређен број кретања из ободних насеља- пронаћи и обезбедити локације за организовано паркирање за око 500 возила- успоставити коридоре за кретање пешака и бициклиста- успоставити коридоре јавног превоза

ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ

Веза Аранђеловац-пруга Младеновац-Чачак

Траса пруге којом би се остварила веза Аранђеловца, односно његове источнеиндустријске зоне са планираном пругом Младеновац-Топола- Горњи Милановац-Чачак повучена је десном обалом реке Кубришнице, између реке и регионалногпута Р-215а како је то на графичком прилогу приказано. Веза са пругом



Младеновац-Топола-Г.Милановац-Чачак остварена је у пределу Крћевца. Дужинапруге је око 5850 м, у границама плана 697 м.

Станични плато је комуникацијски добро повезан са мрежом путева што јојобезбеђује једноставан приступ. Близина пруге Младеновац-Чачак којом би билаостварена попречна веза магистралних пруга Београд-Ниш и Београд-Бар иблизина индустријских постројења, фабрике воде Књаз Милош, рудника мермераВенчац и мањих и средњих погона за обраду камена и других погона обезбеђују јојатрактивност за будуће кориснике услуга железничког превоза у робномтранспорту као и за кориснике путничког транспорта.

Станица Аранђеловац Исток је на станичном платоу дужине око 580 м, саглавним пролазним и станичним колосецима, сигнално-сигурноснимпостројењима, станичном зградом са пословним простором за потребеорганизовања и одвијања саобраћаја и простором за пријем и пружање услугапутницима, робно-претоварном рампом са магацинским и складишнимкапацитетима прилагођеним средствима за интермодуларни транспорт.

Пошто нема прописане техничке документације потребно је приступити израдиисте и на основу ње изради планова детаљне регулације како би се прецизно, натерену обезбедило потребно земљиште за колосек и припадајућа постројења уззаконски прописану процедуру.

Туристичка пруга "Шумадијска кривуља

Туристичка пруга узаног колосека која би служила за превоз путника,првенствено, полазила би од станице Аранђеловац Центар и постојећимкоридором водила према Орашцу, Марковцу са претоваром путника са планиранепруге Младеновац-Чачак и даље до Младеновца. У првој фази може се изградитидеоница до Марковца.

Станични плато у Аранђеловцу има минимум два главна станична колосека иједан споредни за потребе одржавања вучних средстава који може бити слепи аодвојио би се од главног у његовом наставку.

У састав воза обавезно предвидети возна средства која омогућавају превозбицикала.

Туристичка пруга служи за превоз организованих туристичких група поутврђеном програму са комплетном понудом која би укључила разгледањеуспутних знаменитости али и као допунска понуда јавном превозу састајалиштима Златар и Баљковица опремљених одговарајућим мобилијаром зазаштиту од временских неприлика и одређеним бројем клупа за седење запотребе лица са посебним потребама. Туристичка организација мора даорганизује израду елабората којим би се одредили и распоредили интересантнилокалитети (културно-историјски објекти, објекти у којима би се туристимаомогућило да се упознају са традицијом и начином живота у овом крају, израда ипродаја сувенира (такође добро осмишљених), видиковци и др. Туристичкаорганизација у сарадњи са општинским органима мора да анимира изградњу иуређење објеката за пријем излетничких група са утврђеним стандардом услуга икатегоријом.

Из тих разлога саобраћај би се организовао по трасама са утврђеним вознимредом. Трасе је могуће и закупити као и возна средства што отвара широкемогућности организовања превоза.

Коридор пруге узаног колосека Вреоци-Аранђеловац-Младеновац

Коридор којим је некада пролазила пруга узаног колосека у времену накондемонтирања користи се као саобраћајница.



Део коридора од станице Буковик до станице Аранђеловац планом нијеискоришћен за потребе одвијања железничког саобраћаја, а ЈП Железнице Србијеу условима датим за потребе израде планског документа и даље њим располажуи не одричу га се.

Овим коридором делом је планирана сабирна саобраћајница улицамаКачарском и Цара Николе до новопланиране градске саобраћајнице изнадКостурнице. Остатак коридора се и сада користи као саобраћајница нижег ранга.

Око права коришћења тим земљиштем потребно је да локална управа покренеиницијативу код ЈП Железнице Србије и Републике Србије у надлежномминистарству за уступање тих права по предвиђеној процедури.

Потребна је израда урбанистиких планова нижег ранга ради реализације овихпланираних активности и проширења коридора.

ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ

Саобраћајно решење односно основна матрица градских саобраћајницазаснива се на постојећем стању које диктира постојећа изградња, решењима изакључцима Саобраћајне студије, потребама на основу планиране наменеповршина, потребом да се уочени проблеми реше на оптималан начин поштујућилокалне услове.

Улична мрежа је на овом нивоу планирања и на основу величине градскогнасеља Аранђеловац подељена на две категорије:- градске саобраћајнице- сабирне саобраћајнице

У оквиру градских саобраћајница издвојена је саобраћајница која се поклапа сасадашњом трасом пута М-4 (1300 каплара, Илије Гарашанина, Кнеза Михајла иЗанатлијска) која је добила префикс "главна" јер свом својом дужином пролазикроз Аранђеловац ,спаја источни и западни део насеља (издужени део).

Деонице државних и локалних путева који се налазе унутар градског подручјаодносно граница плана прогласити градским саобраћајницама на правцу јавногпута, по прописаној процедури коју покреће локална заједница.

За новопланиране саобраћајнице и њихову реализацију неопходна је израдаодговарајућих урбанистичких планова.

Урбанистички планови су неопходни и при реконструкцији постојећихсаобраћајница уколико профилом значајно прелазе границе јавног земљишта(мања одступања се могу решавати и непосредном погодбом са власницима иоткупом од стране општине и препарцелацијом) као и за реконструкцијураскрсница у циљу побољшања углова прегледности. Концепт саобраћајног решења ослања се на изградњи заобилазнице на трасипута М-4, формирањем северног и јужног полупрстена који ће повезиватисаобраћај са радијалних праваца и прихватати теретни саобраћај и усмерити га каизлазним правцима и према обилазници, и формирање унутрашњег прстена окоградског језгра (централне зоне) и Бање са парком што би довело да улица КњазаМилоша изгуби значај у саобраћајном смислу и да се претвори у зону садоминантним пешачким саобраћајем уз примену мера за “умиривање саобраћаја.Раскрсница Ликинац се растерећује подизањем ранга саобраћајнице Качарске иновопланиране, у наставку, до Костурнице (наставак Цара Николе).

Траса пута Обилазница М-4 око Аранђеловца

Једним делом трасе планирана обилазница око Аранђеловца обухваћена јепланским подручјем и на источном делу од искључења од пута М-4 у км 0+000 докм 1+247 када напушта границе плана.



Потребно је наручити и израдити одговарајућу пројектну документацију којомће се траса коначно утврдити а затим приступити изради одговарајућихурбанистичких планова да би се створили законски услови за резервисањепотребног земљишта.

Иако је Саобраћајна студија доказала да је тренутно саобраћајно оптерећењеу транзитном саобраћају није критично на улицама Аранђеловца обилазница јепланирана из разлога да се бањско лечилиште и околина заштите од свихкретања којима Аранђеловац није одредиште за будуће околности и вероватнепромене услова који се односе на судбину М-4. Наиме она једним својим деломјош није изграђена тако да још није искоришћена у потпуности. На деоницама накојима је заживела са осталом мрежом путева постиже и у овим условимапривредног развоја задовољавајуће саобраћајно оптерећење. У овим условима одЛазаревца, својим техничким карактеристикама није атрактивна, а ако се дода даод Свилајнца није ни изграђена њену улогу су преузели други правци.

У том смислу већ сада треба обезбедити потребне коридоре који ће унапредпонудити целовита решења.

Укрштање са јавним путевима је у нивоу осим уколико пут са којим са укрштаније аутопутског профила (Шумадијска магистрала) када се укрштај изводи ваннивоа са прикључцима у облику петље која се решава кроз пројектнудокументацију.

Укрштаји су следећи:· у км 667+260, лево, у нивоу, на месту где се прикључује обилазнаца М-4.

Постојећи прикључак локалног пута треба реконструисати и прилагодитиновим условима

· у км 2+580 у нивоу, новопланиране обилазнице са регионалним путем Р-200а (км 30+433). Од ове тачке је и нова траса М-4 према Крушевици.

· у км 4+950 са локалним путем (денивелисан)· 6+060 са локалним путен (денивелисан)· км 7+500 са путем Р-202 (54+728) раскрсница у нивоу· км 9+890 са локалним путем (денивелисан)· км 13+150 са постојећом трасом (денивелисан)· км 14+500 раскрсница са планираним путем М. Пожаревац-Топола-

Рудник као денивелисан. До реализације овог путног правца укрштај у км13+150 извести као раскрсницу у нивоу.

Укрштај (раскрсница) у нивоу мора имати траке за лева скретања а по потребии уливне и изливне траке. Укрштај (раскрсница) се може извести и ван нивоауколико саобраћајно оптерећење два пута упућује на ово решење из разлогабезбедности саобраћаја.

Градске саобраћајнице

Градске саобраћајнице су оне саобраћајнице које се поклапају са правцимадржавних путева кроз насеље и неких локалних путева од значаја за насеље, каосаобраћајнице са највећим саобраћајним оптерећењем а повезују делове насеља.

Мрежу градских саобраћајница употпуњују и новопланирани саобраћајниправци које треба изградити а који су настали из потребе да се формирају правципаралелни централним улицама, које би преузеле један део саобраћаја са њих иуспоставиле везе и смернице којим се на неки начин заокружује и уобличаванасеље у компактну целину.



У градске саобраћајнице убрајају се следеће улице:делови унутрашњег прстена:

- Кнеза Михаила- Занатлијска- Краља Петра I- Краља Александра- Војводе Путника- Цвијићева- Пупинова- Мишарска, затим- Вожда Карађорђа- Ђурђевданска- Краљице Марије- Проте Исаковића- 1300 каплара- Чегарска- Танаска Рајића- Војводе Степе- Букуљска- Качарска- Цара Николе до Костурнице

Осим побројаних улица у мрежу градских саобраћајница улазе и трасеполупрстенова и то:Северни полупрстен који чине постојеће улице Јанићија Ђурића и ЈевремаГрујића. Од улице Вожда Карађорђа планирана је нова траса у дужини од 3658,0мдо Занатлијске.Јужни полупрстен одваја се од 1300 каплара на раскрсници са улицом ЈанићијаЂурића формирајући пуну раскрсницу и успостављајући везу полупрстенова уједној тачки. Од раскрснице иде новом трасом до ул. Алексе Шантића доБукуљске од које се новом трасом, уз краће деонице по већ постојећим улицама,пружа до ул. Проте Исаковића у дужини од 5138 м нове деонице.

Градска саобраћајница је и новопланирана саобраћајница која од Костурнице,у наставку Букуљске, води до трасе регионалног пута Р-200а у дужини од 1663 м.Ову саобраћајницу када се изгради треба прогласити насељском саобраћајницомна траси државног пута П-200а уместо улице Вожда Карађорђа.Градска саобраћајница је и саобраћајница у наставку улице Краља Петра I , одраскрснице са улицом Краља Александра, до прикључка на улицу Занатлијску. Зањено извођење потребно је порушити два објекта уз саму улицу и по два помоћнау дубини парцела. Пробијањем ове улице смањује се притисак на раскрсницуулица Краља Александра и Књаза Милоша, на будући градски трг, а саобраћај сеиз улице Краља Петра I , која у будућности има већи значај за саобраћајмоторних возила од улице Књаза Милоша, усмерава ка свом природном току.Укупно је нових улица 11129 м.

Постојеће саобраћајнице које су на правцу градских саобраћајница морајупретрпети реконструкцију како би се створили услови за потребну регулацију исадржај а ако је потребно и проширење коридора.

Као главна градска саобраћајница издвојена је саобраћајница која се налазина правцу магистралног пута (1300 каплара, Илије Гарашанина, Кнеза Михајла,Занатлијска и део кроз источну индустријску зону).

Након изградње и комплетирања деоница које недостају на коридоримаградских полупрстенова створили би се услови да се теретни саобраћај(осим за



комуналне потребе и потребе снабдевања) и преусмери на њих и на тај начиностале градске улице ослободе овог вида саобраћаја.

Градске саобраћајнице које су на траси државних путева остају то и даље сведок се не створе услови, изградњом нових праваца, и док се не прибави потребнасагласност надлежног Министарства за те нове правце. Након тога СО доносиодлуку о новим правцима.

Сабирне улице

Мрежа сабирних улица је мрежа улица уметнута између градскихсаобраћајница и њихова основна намена је да формира стамбене и друге блоковеи да из и према блоковима усмере саобраћајна кретања са градских улица.

Њима се остварује и међувеза градских саобраћајница по оптималнојдинамици од око 200 м, или више уколико је у подручју са мањом густиномстановања.

Овим коридорима се стварају услови за постављање осталихинфраструктурних капацитета којима се задовољавају основне потребепојединачних корисника у свим деловима насеља и станбеним оазама.

Саобраћајнице су постојеће, потребне су интервенције на коловозу крозредовно одржавање или рехабилитацију.

Раскрснице

Раскрснице планирати као управне, због повољније прегледности при наиласкуна раскрсницу, што је обавеза код новопланираних. Код постојећих урадитиреконструкцију. Посебно се морају уредити раскрснице на којима се насељскесаобраћајнице прикључују на правце државних путева. За нове раскрснице морасе прибавити сагласност надлежног министарства. Потребна је израда планованижег реда за новопланиране и реконструкцију раскрсница.

За семафоризацију раскрсница потребно је урадити пројекат семафоризације,уз претходну студију. Светлосни сигнали се на раскрсницама на правцимадржавних путева могу поставити уз сагласност и одобрење управљача.

При изради планског документа и планирања нових траса саобраћајницанеопходно је било да се на постојећим и планираним правцима државних путевапредвиде нови укрштаји.

На раскрсницама се мора обезбедити потребна зона прегледности као иувођење саобраћајних трака за лева скретања, а по потреби и у yависности одвеличине саобраћаја и за десна.

Новопланиране раскрснице на правцима државних путева су следеће:· магистрални пут М-4 (до изградње обилазнице)

o км 667+260 - прикључак обилазницеo км 668+632 - раскрсница на којој се прикључују Северни и Јужни

полупрстен - реконструкција постојећеo км 670+260 - раскрсница код Костурнице где се прикључује

планирана градска (Р-200а) - постојећа Т раскрсница сереконструише у укрсну

o км 674+054 на месту прикључка Северног полупрстена у виду Траскрснице

· регионални пут Р-200аo км 32+935 - реконструкција постојеће раскрсницеo км 33+483 - реконструкција постојеће Т у планирану укрсну на

месту прикључка деонице Северног полупрстена· регионални пут Р-215



o км 0+830 на месту укрштања са планираним Јужнимполупрстеном

· регионални пут Р-215аo км 10+353 на месту прикључка Јужног полупрстена

Бициклистички саобраћај

За кретање бицикала и бицикала са помоћним мотором у оквиру планаозначени су коридори посебно интересантни за одвијање саобраћаја овимсредствима.

До тих праваца дошло се на основу највећег броја кретања, распореда насељау општини као и за потребе потенцијалне а реалне туристичке понуде и захтевасавременог туризма односно корисника туристичких услуга.

Иако тренутне потребе не изускују стварање посебно издвојених коридора јерсе тренутно само 1% свих кретања обави бициклом треба очекивати да ће трендуптребе бицикла у транспортне и рекреативне сврхе, који је постао глобални,захватити и Аранђеловац и његове становнике. Унапред створени услови овајпроцес ће знатно убрзати.

С друге стране савремена туристичка понуда обавезно укључује и рентирањебицикала и бицикала са помоћним мотором и издвајањем стаза са занимљивимсадржајима у околини туристичких дестинација.

Аранђеловац има у том смислу велике и несумњиве потенцијале па јепланирање ових праваца у интересу локалне заједнице.

При свему не треба заборавити ефекте које свакодневна употреба бициклаима на опште здравствено стање становништва и економско-еколошке ефекте паи ту треба истаћи интересе државе, односно општине.

Коридори се налазе на траси 1300 каплара, Илије Гарашанина, Књаза Милоша,Занатлијске, затим на траси регионалног пута Р-215а (Букуљском, КраљаАлександра, Проте Исаковића), Р-215 (ул. Танаска Рајића), 200а (ул. ВождаКарађорђа и новопланираном градском саобраћајницом), ул. Радничком иЂурђевданском.

Коридори морају бити означени саобраћајном сигнализацијом како биупозорили возаче моторних возила на присуство бициклиста.

Кретање пешака

За најмасовнији саобраћај у Аранђеловцу издвојени су пешачки коридори којисе поклапају са највећим бројем кретања пешака а уједно повезују и заокружујусве централне садржаје у којима становници насеља задовољавају својесвакодневне потребе. На овим коридорима за кретање пешака издвојене супосебне површине у виду тротоара у попречном профилу улица.

Поред ових, централних коридора, успоставља се и коридор према Букуљи каонајближи и најатрактивнији за кретање пешака у рекреативне сврхе у амбијентубукове шуме и према Орашцу.

Коридури обухватају: главну градску саобраћајницу, Књаза Милоша, КраљаАлександра, Проте Исаковића до гробља, Војводе Путника, Мишарску, ПротеБуковичког, део новопројектоване градске саобраћајнице од Букуљске до ВојводеПутника, Цара Николе и Ђурђевданску.

Део улице Књаза Милоша од Војводе Путника до Јадранске и део улицеВојводе Путника од Љубићке до раскрснице са Књаза Милоша постајесаобраћајница са посебним режимом саобраћаја. По посебној одлуци општинскихвласти одредио би се режим и временски интервали када би она биларезервисана само за саобраћај пешака а када и у ком интервалу омогућен



саобраћај моторних возила. Интервали могу бити сезонски и дневни. У време кадаје затворена за кретање моторних возила под посебним условима одобрава сеприступ доставним возилима (са посебном дозволом коју издаје надлежнаопштинска служба за саобраћај до 3.5 т осовинског притиска а за осовинскооптерећење преко 3.5 т уз дозволу и евентуално и накнаду).

У том смислу саобраћајница се мора реконструисати, поставити на једнојнивелацији и визуелно одвојити површине само за друмски саобраћај потребномшрафуром или урбаним мобилијаром. Размештај свих садржаја утврдиће сепројектом водећи рачуна о намени саобраћајнице.

Снабдевање погонским горивомПланом није утврђен размештај планираних локација станица за снабдевање

горивом, већ се оне могу градити као компатибилна наменама у зонамамешовитих намена, комерцијалних, услужних и производних делатности.

Постојећа бензинска станица на углу улица Занатлијске и Радничке својимположајем се не уклапа у планирану намену за ову зону , па је неопходно њеноизмештање са те локације.

Могућа је изградња нових станица уз правце ободних прстенова иправаца регионалних и магистралних путева (издвојени као погодне локације), узпримену услова и са мерама заштите који важе за те објекте, водећи рачунаоколној намени површина и утицају објекта на животну средину.

Јавни превоз

За потребе јавног превоза издвојени су коридори у оквиру централне зоне сараспоредом стајалишта који обезбеђује минимум услова за ефикасно одвијањејавног превоза и његову привлачност за кориснике, како би се смањио укупан бројвозила на градским улицама.

Стајалишта на коридору опремити мобилијаром који би пружио основнузаштиту од временских непогода и једним бројем клупа за лица са посебнимпотребама.

Стајалишта су на посебно формираним нишама издвојених од коловоза илиуколико има ограничења у простору на самом коловозу са прописаномхоризонталном и вертикалном сигнализацијом.

Узимајући у обзир чињеницу да улична мрежа унеколико представљаограничавајући фактор за кретање аутобуса због ширине профила потребно је дасе изврши реконструкција раскрсница на улицама којима се одвија јавни превоз акроз њих пролазе и скрећу аутобуси. Раскрснице морају бити са довољномпрегледношћу и прописаном величином радијуса скретања.

Из истих разлога при организувању градског превоза заинтересованима семоже понудити или прихватити могућност обављања делатности и минибусевимакоји су бржи и спретнији у тесним улицама и раскрсницама, паралелно сааутобуским превозом који би у том случају прихватали путнике у дневнимшпицевима (на почетку и на крају радног времена или смена). Ова мера бидопринела и рационализацији у укупним трошковима.

Средства јавног превоза морају бити прилагођена за превоз лица са посебнимпотребама и лица са инвалидитетом.

О успостављању и распореду стајалишта постоји одлука Скупштине општинеАранђеловац из 1996 којом су одређена стајалишта градском, приградском имеђуградском саобраћају која се може примењивати са допунама и изменама.Потребно је још једном размотрити положај стајалишта у односу на локалнеуслове (близина раскрсница нпр.)



Као допуна услуга у јавном превозу организована је и служба такси превозникакоју треба организовати тако да се уклопи и у сектор јавног превоза и дапредставља његову надградњу у смислу потенцијалних дестинација. Такси превозсе организује са уређених такси стајалишта чије су локације у близини локација накојима се окупља већи број лица као што су градске тржнице, јавне установе,аутобуске и железничке станице и сл.

Превоз путника у приградском и даљинском путничком саобраћају се обављаизван локације аутобуске станице, која је изграђена, али није у функцији, и акозадовољава својим капацитетима и садржајима у функцији пружања услугапутника. Развој туристичких понуда Буковичке бање и околине и потреба самогнасеља Аранђеловца оставља простора за проширење капацитета објеката запријем и отпрему путника и изградњу објеката у виду аутобуског терминала сасвим пратећим објектима за пристајање и задржавање аутобуса, њихову отпрему,за пријем и задржавање путника са услугама продаје карата, ресторана,гардеробе, продавница и сл. и на другим локацијама које се покажу као повољне иусловне за ову врсту објеката.

Стацинарни саобраћај

За потребе организованог, јавног, паркирања на централним градским улицамаиздвојене су површине као посебне, посебно уређене површине за паркирањевозила, као површине на коловозу у виду обостраног и једностраног паркирања.

Поред постојећих паркиралишта код зелене и бувље пијаце и зграде општинеза ову намену издвојене су површине код железничке и аутобуске станице, иза„Пештанове зграде”, на платоу преко пута зелене пијаце уз улицу Кнеза Михајлакао две издвојене површине, једна за путничка а друга за теретна возила итуристичке аутобусе (прилаз из сабирне саобраћајнице-Шумадијске). Укупнаповршина на локацијама за потребе паркирања је око 6700 м2 што је довољно засмештај око 350 возила.

Број се може повећати увођењем монтажних гаража за јавно паркирање илиизградњом јавних гаража на месту јавног паркирања (у улици Кнеза Михајла кодзелене пијаце).

Подужно паркирање је у ул. Краља Петра I, Књаза Милоша, делу Занатлијске,Илије Миловановића, Јосипа Грушовника, Ломиној, делу Илије Гарашанина. То јеукупно 1350 паркинг места што са јавним паркиралиштима задовољава потребе упланском периду.

Паркирање на јавним површинама је са временским ограничењем, у случајупаркирања уз коловоз нарочито, и наплатом. У објектима за јавно паркирање самоса наплатом.

Туристичка жичара

Туристичка жичара се може планирати за потребе превоза путника према врхуБукуље као излетничкој дестинацији.

За потребе изградње жичаре потребно је урадити одговарајућу урбанистичку итехничку документацију у складу са њеним капацитетима и техничкимкарактеристикама.

У претходном периоду, због постојања иницијативе за изградњу жичаре, наделу планиране трасе изнад шуме на Букуљи је постигнут споразум са



"Србијашумама" тако да је на делу трасе (углавном ван границе ГП-а) извршено ипросецање шуме. У случају планирања жичаре треба то, свакако, узети у обзир.

Посебне обавезе према кретању хендикепираних особа

У планском подручју код изградње јавних саобраћајних и пешачких површина, каои код прилаза објектима за јавно корићење (спортско - рекреативни терени,пословни објекти и сл.) морају се применити следеће одредбе Правилника оусловима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањемдеце, старих и хендикепираних лица ("Сл.гласник РС" бр.18/97), и то:

- тротоари и пешачки прелази могу имати нагиб до 5% (1:20), а изузетно 8,3%(1:12);

- највиши попречни нагиб тротоара на правац кретања износи 2%;- за савлађивање висинске разлике између тротоара и коловоза максимални

нагиб закошеног дела може износити 20% (1:5);- прилаз до објеката предвидети на делу објекта чији је приземни део у нивоу

терена или је мање уздигнут у односу на терен.

4.5.9. ВОДОСНАБДЕВАЊЕ

Град Аранђеловац и још 15 сеоских насеља су прикључени на централниводоводни систем који снабдева 28.600 потрошача у граду Аранђеловцу и још24.800 потрошача у сеоским насељима, обухваћеним садашњимводоснабдевањем и 31310 потрошача у необухваћеним Забукуљским селима.

Према демографској анализи крајем планског периода биће укупно градскогстановништва у Аранђеловцу и деловима Врбице и Буковика 36.500 становника, ау сеоским насељима још 20.030 становника, па је потребно обезбедити по 600л/ст/дан за градско становништво и 400 л/ст/дан за сеоско становништво у складуса одредбама Водопривредне основе Републике Србије.

Коефицијенти неравномерности потрошње воде износе:- за градско становништво.........................кдн=1,3............Kчас =1,5- за сеоско становништво...........................кдн=1,4............Kчас=1,7

Потребне количине воде- за градско становништво: Q ср= 36.500х600 = 253,47 л/с

86.400Q маx/дн=253,47х1,3 = 329,51 л/с

Q маx/х=329.51х1,5 = 494,27 л/с

- за сеоско становништво: Q ср= 20.030х400 = 92,73 л/с 86.400

Q маx/дн=92.73х1,4 = 129,82 л/с

Q маx/х=129.82х1,7 = 220,69 л/с

Табела 28.-Укупне потребе до краја планског периода

Потрошачи Q ср Q маx/дан Q маx/хГрадско становништво 253,47 329,51 494,27Сеоско становништво 92,73 129,82 220,69Укупно: 346,20 л/с 459,33 л/с 714,96 л/с



Из изворишта водоснабдевања треба обезбедити капацитет од 459,33 л/счасовни максимум би се обезбеђивао преко резервоара у дистрибутивној мрежи.

· Изворишта водоснабдевања

- садашње стање: Каптажа “Кубршница”............................5 л/сакумулација “ИЕП-а”...........................15 л/сакумулација “Букуља”.........................40 л/сакумулација “Гараши”.......................116 л/сакумулација “Речица”..........................19 л/с

водозахват “Качер...............................60 л/скаптажа “Водица”...................................5 л/скаптажа “Дукића врело”.......................15 л/с”

СВЕГА: 275 л/с- будућа нова изворишта водоснабдевања:

Уредбом о утврђивању водопривредне основе Републике Србије (“Службенигласник” 11/02) подручје Аранђеловца је опредељено на коришћење вода сливаКачера и водосистема Лопатница-Студеница, па су могућности за обезбеђењенедостајућих количина воде од око 184 л/с следеће: Из водосистема “Лопатница-Студеница”, доводним цевоводом из правца Тополе у индустријској зони у Бањиби се помоћу црпне станице на доводном цевоводу убацивала недостајућаколичина воде у дистрибутивну мрежу Аранђеловца.

Као алтернативно решење могуће је на реци Босути изградити акумулацију,одакле би се воде могле пребацивати ка брани Букуља и даље ка филтер станициу Аранђеловцу, а на Качеру би се могао повећати капацитет водозахвата за још90 л/сек и новим цеводом допремити до акумулације “Гараши”.

Од динамике реализације водосистема “Лопатница-Студеница” зависиопредељење за једну од технички могућих варијанти за другу фазу обезбеђењанедостајућих количина воде.

· Објекти водоснабдевања

Вода из акумулација се доводи до филтер станице “Парлог” где суизграђене инсталације за пречишћавање пијаће воде капацитета 300 л/с напарцелама укупне површине 0.96.60 ха.

Филтер станицу треба реконструисати и доградити још један филтер, како припрању филтера не би био смањен капацитет испод нивоа потреба за водом.

Уз филтер станицу је изграђен резервоар III висинске зоне Р.3.1. запремине1.200 м3 воде.

Главни контра резервоар III висинске зоне Р 3.2. на Пресеци је изграђен напарцели од 0,20хa, а запремина је 1.200 м3 воде.

За II висинску зону је резервоар код старе филтер станице Р-21 на парцеливеличине 0.28.68 ха а запремине је 1.200 м3 воде.

За II висинку зону је планиран контра резервоар Р-2.2. В=1.000м3 код сеничкоггробља на парцели величине 0.20.47 ха, а изграђена је само прекидна комора.

У Томића крају у Врбици постоји резервоар Р-2,4 на парцели од 0.17.56ха изапремине је 600м3 воде.

У Сеничанима постоји резервоар Р-2,3 ИЕП-а В=700м3 на парцели величине0.18.39 ха.

Изграђен је резервоар Р-2.5. у Бановићима у Буковику величине 1.000м3 водена парцели површине 0.27.94ха.



За I висинску зону постојећи резервоар “Кубршница” Р-1.1. је запремине 350м3

воде, а на парцели од 0.05.05ха.Главни резервоар I висинке зоне код ”ИНО-а” запремине 1.200м3 је на парцели

површине 0.34.97ха.У Бањи постоји резервоар Р-1.3. запремине 1.200 м3 на парцели величине

0.23.42ха.У Врбици је изграђен резервоар Р-1.4. на парцели величине 0.26.64ха, а

запремине је 1.000м3 воде.Потребно је следећем раздобљу изградити нови контра резервоар за

I висинску зону Р-1.6. код бивше фабрике боја.

На водоводној мрежи за сеоска насеља изван подручја обухваћеногГенералним планом Аранђеловца постоје изграђени цевоводи и неки резервоарина мрежи, али је потребно за исправно функционисање дистрибутивне мреже посеоским насељима изградити и остале планиране резервоаре и прекидне коморе,како би се обезбедиле висинке зоне водоснабдевања по селима, која су у системуградског водовода Аранђеловца.

· Водоводна мрежа

Главна филтер станица на Парлогу на коти 400 треба да преради око 95%пијаће воде за поребе града Аранђеловца и свих села ове општине. Остало уколичини од око 5% се прерађује на филтер станици ИЕП-а (око 15 л/с).

Због тога је од постојећих акумулација (“Букуља’, “Гараши” и будуће “Босута”,изграђен главни овод воде Ø500 мм, али од азбест цементних цеви и најслабија јекарика у целокупном систему водоснабдевања због лоших механичких особинаових цеви и честог пуцања ових цеви. Ако се жели повећати сигурност уводоснабдевању на прихватљиви ни во, неопходно је од црпне станице “Букуља”до филтер станице изградити паралелни доводни цевовод Ø500 мм одсавремених материјала, бољих механичких својстава. За снабдевање села изаБукуље, од филтер станице се планира нов потисни цевовод ИВ висинске зонепреко Травног Поља до будућег резервоара “Цинцарев гроб” у Вукосавцима.

Градска мрежа је због висинског положаја конзумног подручја од коте 180 кодпостројења за пречишћавање отпадних вода у Бањи, до коте 400 код филтерстанице подељена у 3 висинске зоне, а ка Букуљи и Гарашима је формирана V иIV висинска зона.

I висинска зона обухвата цело градско и приградско подручје јужно од бившеускотрачне пруге, а за ову зону се планира контра резервоар В=1.000м3 нападинама Орашачког брда, који ће бити повезан цевоводима Ø200мм из правцаВрбице и из правца градског насеља “Вашариште”, што ће да допринесеравномернијем распореду притисака у мрежи и повећаће противпожарнусигурност.

II висинска зона обухвата подручје падине Дугајлије између Букуља иВенчаца, као и подручје северно од старе пруге. За ову зону се планираконтрарезервоар “Сеничко гробље” запремине 1000м3, што ће пружати безбедноснабдевање овог подручја. Нови резервоар треба изградити на месту садашњепрекидне коморе, која тренутно игра улогу малог контрарезервоара.

III висинка зона са главним резрвоаром Р-3.1. код филтр станице и контрарезервоара Р-3.2. на Пресеци, омогућава нормално водоснабдевање високихделова градског подручја, а од Пресеке иду краци на запад и исток и снабдевајусва села северно од Аранђеловца.

Новоизграђени резервоар “Бановићи” Р-2.5. обезбеђује нормалноводоснабдевање Мијаиловог Поља на високим падинама Букуље, а одводом ка



Буковику обезбеђује водоснабдевање Буковика и Даросаве. Помоћу пумпе, која семоже поставити у предкомори резервоара, може се снабдевати подручје насељаТопи Гараши.

· Зоне санитарне заштите

Ради заштите изворишта водоснабдевања од могућих загађења успостављајусе зоне и појасеви санитарне заштите објеката за снабдевање водом за пиће, асве у смислу важећег правилника ("Службени лист " бр. 33/78).

У циљу заштите воде, изворишта водопривредних објеката и постројења, као иизворишта минералне воде који се користе за водоснабдевање од њиховогнамерног или случајног загађења или неког другог штетног дејства која могунеповољно утицати на здравствену исправност воде или издашност извориштаодређене су следеће зоне санитарне заштите.

- зоне непосредне заштите (зоне строгог надзора)- ужа зона заштите (зоне ограничења)- шира зоне заштете (зона надзора)

Зоне непосредне заштите (строгог надзора)Зона непосредне заштите одређује се око извора бунараских кућица и црпнестанице са резервоарем на изворишту.

Око објеката изворишта црпне станице и резервоара су образоване зоненепосредне заштите (Зоне ограничења, које су ограђене на најмањој удаљености10м од објеката). У зони непосредне заштите дозвољен је приступ само лицимазапосленима у водоводу и која су под здравственим надзором. Зона непосреднезаштите може се користити само као сенокос али без употребе ђубрива пестицидаи хербицида.

Око главних цевовода појас заштите износи по 2,5м са обе стране цевовода.

Ужа зона заштите (зона ограничења)

Ужа зона заштите изворишта чини површина земљишта сопственика односнокорисника непокретности која се налази под санитарним надзором и која јеодређена у мери којој треба да се обезбеди заштита воде од хемијскогмикробилошког и других врста загађивања.

Ужа зона заштите је од истог значаја за квалитет сирове воде као и зонанепосредне заштите.

У зони уже заштите се обезбеђује заштита од микробилошког хемијског,радиолошког и других врста загађења. У овој зони земљиште се може користити упољопривредне сврхе али се ограничава употреба појединих врста ђубрива,пестицида и хербицида.

Ужа зона заштите је образована и дефинисана око изворишта минералне воде.

Шира зона заштите (зона надзора)

Шира зона заштите изворишта, обухвата површину земљишта у целом сливурека.

У широј зони заштите је забрањена израдња инвестиционих објеката у гранамаиндустријске произодње чије отпадне воде садрже опасне и штетне материје(хемијска индустрија, индустрија целулозе и папира, индустрија кожа металургијетекстилна индустрија и др.) осим од посебног значаја за заштиту земље.



4.5.10. ОДВОЂЕЊЕ ПОВРШИНСКИХ И ОТПАДНИХ ВОДА

· Постројења за пречишћавање отпадних вода

Пошто конфигурација терена где се налази Аранђеловац на вододелницисливова ка Морави и ка Сави, условљава одвођење отпадних вода у два смера каистоку и западу, то је било нужно да се изграде два Постројења за пречишћавањеотпадних вода. Већи део града гравитира ка истоку па је у Бањи изграђено већепостројење за пречишћавање отпадних вода капацитета 25.000 ЕС. на просторуод 2.28 ха. Исто је комплетно опремљено и у раду је.

За део подручја Аранђеловца у сливу Пештана, као и за Буковик и Даросаву,изграђено је мање постројење за пречишћавање отпадних вода у Даросави,капацитета 8.000 ЕС. Исто је опремљено савременим уређајима запречишћавање, али тренутно није у функцији због мањих техничких иорганизационих проблема, па је неопхдно да се учини напор да се проблемипревазиђу и да изграђено постројење обавља своју функцију у складу сазаконским прописима и потребама становништва.

· Мрежа фекалне канализације

Од вододелнице код Шамота ка истоку иде главни колектор Ø250, Ø300, Ø350и Ø500 мм до постојећег постројења за пречишћавање отпадних вода у Бањи,гравитационо прикупљајући бочне огранке из правца Букуље и Орашачког брда.Овај слив обухвата око 80% потрошача и у функцији је, уз мање неуралгичнетачке, углавном на укрштању са регулисаним водотоцима Кубршнице, Балабанца,Станковића потока и Пресечког потока, може се лако довести у ред и одржавати урадном стању.

Главни колектор на запану страну почиње од Шамота помоћу одводне цевиØ300, која у Даросави прелази у Ø500, и иде до садашњег постројења у Даросави,које тренутно није у функцији. Неопходно је довести у ред мање застоје наколектору кроз варошицу Даросаву и оспособити постројење како је топројектовано и како је радило у почетном периоду, а ово постројење је јошсавременијих техничких решења, од постројења у Бањи.

На овај главни колектор ка западу треба повезати необухваћени део подручјаКолоније, чиме би се обухватило целокупно конзумно подручје Аранђеловца иприградских насеља.

· Кишна канализација и регулација водотокова

Повољна конфигурација терена са постојећим речним коритима горњег деласлива Кубршнице и Пештана са многобројним притокама, пружају услове заефикасну евакуацију кишних вода из градског подручја.

Још пре II светског рата је корито Кубршнице и Станковића потока кроз паркрегулисано и покривено у облику кишног колектора димензија 200х200 цм и150х150 цм, јер је природно корито Кубршнице и Станковића потока пресушило,пошто је каптирањем изворишта Кубршнице код буковичке цркве, целокупниизворишни потенцијал употребљен за водоснабдевање. Због тога је и низводнидео тока скоро пресушио, изузев при јаким падавинама, па је и овај део водотокаКубршнице зацевљен у облику потковичастог пресека димензија 200х300 цм до350х450 цм на низводном крају под Рисовачом.

На тај начин је створен главни колектор кишне канализације кроз град, у когасу уведени базни потоци, било отворени или зацевљени. Балабанац је зацевљен



само у делу од млина до излива у Кубршници, Пресечки поток је зацевљен целомдужином кроз градско подручје профилима Ø100 цм, Ø120 цм, и Ø1.500 мм.

У главним градским саобраћајницама су уграђени ливено-гвоздени сливнициза прихватање атмосферских вода и уведени у зацевљене одводнике. Превеликиподужни пад главне улице од око 1,5% отежава прихватање оборинских вода, јеристе због велике брзине често претачу сливнике, али то је познати проблем савећим подужним падом саобраћајница.

Поток Јелинац је делимично регулисан отвореног корита са каменом облогомдна и бочних зиова, али је неопходно да се овај посао настави барем доукрштања са бившом пругом. Тим радовима би се привело намени веће подручјеземљишта, а изградњом попречних објеката дуж регулисаног корита би сеспречило активирање клизишта, нарочито дуж десне обале Јелинца баш ка граду. Река Кубршница са својим бочним притокама, чини једну лепезу водотокова,око Аранђеловца који дренирају падине Букуље, Венчаца и Орашачког брда.Оваква лепезаста хидрографска мрежа представља потецијалну опасност забујичне поплаве због изразите концентрације великих вода на градско подручје,што је се и десило 1969. године.Ради тога, а циљу заштите градског подручја од бујичних поплава, кроз стручнустудију „Водопривредно уређење слива горњег тока Кубршнице – на територијиАранђеловца“. (Р.О.“Хидропројект“ Београд 1981. године). Обухваћено је ипланирање малих акумулација на бочним притокама Кубршнице на свим местимагде то топографија омогућава. Од укупно 18 могућих локација за малеакумулације, на ужем градском подручју на 8 притока је планирано да се изградевишенаменски објекти ради:

- одбране од поплава градског језгра Аранђеловца,- задржавање наноса- наводњавање пољопривредног земљишта,- туризма и рекреације,- Риболова,- Лов на птице- Производње лелектричне енергије – мале електране

Код сваке мале акумулације је планиран и оставен неприкословљени простордовољан да прихвати поплавни талас Р=1% велике воде, затим простор заприхватање вученог и суспендованог наноса за низ од 50 година.Слободно расположиви простор у акумулацијама ће се користити за потребе:наводњавања, туризма и рекреације, риболова и лова на птице.Укупна запремина акумулационог простора у свих осам малих акумулација износи1.242.000м3, од чега је корисни простор 840.000,0 м3, простор за депоновањенаноса 129.000,0м3 и неприкосновени простор за пријем поплавног таласаВ=273.000,0м3.Преглед могућих локација малих акумулација око градског језгра Аранђеловца саукупном запремином појединих акумулација је:

Ознака акумулације Водоток Укупна запреминаА.3. Јелинац 238.000 м3

А.4. Каменац 110.000 м3

А.6. Орашачки поток 154.000 м3

А.8. Јунац 264.000 м3

А.9. Баљковац 88.000 м3

А.11. Балабанац – леви крак 90.000 м3

А.12. Балабанац – десни крак 156.000 м3

А.14. Саставци 142.000 м3



Ради заштите зацевљених водотокова кроз Аранђеловац – главни колекторикишне канализације , изграђене су и три бетонске бране – преграде зазадржавање насипа и то:В.1. На Станковића потокуВ.2. На Вуковића потокуВ.3. На Балабанцу – леви крак

На карти бр.8 „Водопривредна инфраструктура“, уцртан је положајпредвиђених малих акумулација, као и изграђених бетонских преграда зазадржавање наноса.

4.5.11. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА

На подручју Општине Аранђеловац егзистира 5 напонских нивоа:110 кV, 35 кV, 10 кV, 20 кV и 0.4 кV.

Напонски нивои 35 и 10 кV су у фази гашења тако да ће у наредном периодупостојати само 1 средњенапонски ниво-20 кV, односно укупно 3 напонска нивоа -110,20 и 0,4 кV.

Увођењем једног С.Н. нивоа 20 кV уместо постојећих 35 кV и 10 кV постиже севишеструки циљ:- Смањење губитка елктричне енергије,- Растерећују се постојећи 10 кV водови јер се превођењем истих на 20 кV,

двоструко повећава њихова преносна моћ, а тиме се смањује потреба заизградњом нових далековода 20 кV за дужи период.

- Побољшава се кVалитет напајања потрошача електричном енергијом јер серастерећењем водова 20 кV, смањује падови напона на истима.

- Повећава се поузданост напајања с обзиром да ће сви далеководи средњегнапона бити на јеном напонском нивоу 20 кV. Собзиром да се већина од њихмеђусобно резервирају, односно представљају резерву један другоме, узнатној мери могу покрити потребе потрошача у случају кVара на неком одњих.

· Електроенергетска прогноза

Код израде електроенергетске прогнозу коришћени су подаци из студије:“даљи развој ЕД мреже и избор средњег напона на подручју ЕПС-ЈП“Електросрбија” Краљево ЕД Аранђеловац” и подаци из планова ЕД Аранђеловац.

Имала се у виду и чињеница да ће Аранђеловац, као општински центар идаље апсорбовати део становништва из сеоских насеља, што ће за последицуимати повећање броја становника у истом уз стагнацију у ванградским насељимаи уз смањење у брдскопланинским селима.

Према важећем тарифном систему за продају електричне енергије, потрошачису разврстани у следеће категорије:- Потрошачи на високом напону 110 кV (ова категорија потрошача није

заступљена на конзуму Општине Аранђеловац);- Потрошачи на средњем напону (35,20(10) кV);- Потрошачи на ниском напону (Вирмански потрошачи И степен, са уграђеним

мерним групама за регистрацију потрошње и снаге електричне енергије;- Широка потрошња (домаћинства и остала потрошња на 0,4 кV, односно

вирмански потрошачи без мерења снаге);- Јавна расвета.



У предходном периоду присутан је трендд стагнације потрошње и снагеелектричне енергије код свих категорија потрошача.

Разлог за то је осиромашење и пад стандарда становништва, економскипроблеими великих предузећа и све веће коришћење других енергенатаекономски исплативијих у односу на електричну енергију-пре света гаса.

У базној години израде ГУП-а однос потрошње по појединим катгоријамаприказан је у табели бр.2 за период до 2026. год. посматрано по пресечнимпериодима (5-огодишњи периоди).

За наредни период се очекује да ће у укупној потрошњи доћи о повећањаудела потрошње из категорије средњег и ниског напона уз нешто успоренији расту категорији широка потрошња, из напред наведених разлога и оживљавањапривреде, пре свега мале привреде.

У циљној години плана - 2026. год. се очекује да ће стопа раста потрошње уодносу на базну годину достићи ниво од 205%, уз просечни годишњи раст од 3%.

У табели бр.29 дата је прогноза броја становника и домаћинстава у планскомпериоду.

За сагледавање будућих потреба за ел.енергијом и снагом, коришћена јеметодологија из техничке препоруке ТР14а ЕД Србије “Планови развоја и основнаконцепцијска решења за планирање електродистрибутивне мреже”.

Саставни део прогнозе су табеле:

Табела 29.-Прогноза броја становника и домаћинсава

Број становника Број домаћинставаНасеље 2006. 2010. 2015. 2020. 2026. 2006. 2010. 2015. 2020. 2026.Аранђ. 24600 25300 25510 25800 26000 8330 8560 8635 8730 8800Бања 100 110 115 120 125 35 37 38 39 40Буков. 1100 1150 1200 1300 1395 420 430 440 450 460Врбица 2300 2350 2450 2500 2585 610 630 650 670 690Укупно 28100 28910 29275 29720 30100 9395 9657 9763 9889 9990

Табела 30.- Прогноза потрошње електричне енергије по појединим категоријамапотрошача, на нивоу Општине и на нивоу подручја које је предмет ГУП-а, изражена у MWх

годинакат.пот.

2006. 2010. 2015. 2020. 2026.

Потрошња на Н.Н. 58.5 66 84 107 137Потрошња на Н.Н. 20.6 23 28 34 42Широка потр. 103 116 138 163,5 194Потрошња домаћ. 72 81 96 114 135Остала потр.на 0,4 кV 31 35 42 49,5 59Јавна расвета 1,92 2,0 2,5 3 3.7Укупно општина 184 207 252 308 377Укупно на нивоу ГУП-а 138 155 189 231 283



Табела 31: Прогноза вршне снаге у МW годинакат.пот. 2006. 2010. 2015. 2020. 2026.

В.Н. (С.Н.) 10.9 12.2 15 18.6 23 Н.Н. 3.8 4.3 5.3 6.6 8.2Широка потрошња 19 21.5 24,8 28,7 33.4Јавна расвета 0.36 0.40 0.45 0.55 0.6Укупно на нивоу Опшине 34.6 38.4 45.5 54,5 65,2Укупно на нивоу ГУП-а 75% 25.9 28,8 34 40,9 49Табела 32.- Прогноза потрошње домаћинстава и специфичне потрошње по 1 становникуи по 1 домаћинству, на годишњем нивоу

годинакат.пот.

2006. 2010. 2015. 2020. 2026.

Потрошњ, дом.(МWх) 72 81 96 114 135Потрошња по домаћ. годишњеКWх/дом/год. 7664 8.388 9.833 11.528 13.514Потрошња по становнику годишњеКWх/стан/год 2562 2.802 3.279 3.836 4.485Табела 33.- Основни параметри прогнозе за циљну 2026. год.Ред.број Показатељ Јед.мере Врдност

1. Број становника ком. 30.1002. Број домаћинстава ком. 9.9903. Потрошња домаћинстава МWх 1014. Остала потрошња 0,4 кV МWх 445. Широка потрошња МWх 1456. Потрошња по становнику КWх/становн./год. 4.4857. Оитришња по домаћин. КWх/дом./год. 13.5148. Потрошња на В.Н. МWх 10310. Потрошња на Н.Н. МWх 3211. Вршна снага на нивоу ГУП-а МWх 5012. Вршна снага на новоу општ. МWх 6613. Укупна потрошња на нивоу ГУП-а МWх 28314. Укупна потрошња на нивоу Општине МWх 37715. Укупна потребна снага- инсталисана МВА 3х31,5 МВАТабела 34.- Инсталисани капацитети ТС 110/х и 35/х кV, стање 2006. год.

Назив ТС кV/кV Преносниоднос кV/кV

Снагатрансформатора

МVАГодина

производње

110/35 31,5 2000110/20 31.5 1988

35/20 8 1973ТС 110/35/20/10 кVАранђеловац 1

35/10 8 197135/10 4 1980ТС-Врбица 35/10 кV 35/10 4 1977

ТС Букуља 35/10 кV 35/10 4 197835/10 4 1935/10 4 1975ТС Забрежје 35/10 кV35/10 4 1979

Укупна инст. снага 110/H 63Укупна инстал. снага 35/H 40



Табела 35.- Инсталисани капацитети ТС 20/0,4 кV, стање 2006. год.

Број ТС Напонски ниво кV Укупна снага МW Подручје51 20/0.4 кV 31,84 Зона ГУП-а Аранђеловац

Табела 36.- Инсталисани капацитети ТС 10/0,4 кV стање 2006. год.

Број ТС Напонски ниво кV Укупна снага МW Подручје62 10/0.4 кV 31,87 Зона ГУП-а Аранђелова ц

Табела 37.- Инсталисани капацитети ТС 110/20 кV, 20/0,4 кV и 10/0,4 кV у циљној 2026.год.

Напонски нивообјеката кV

Инсталисанаснага МVА Напомена

110/20 кV 2х(2х31,5) 2026. год.

10/0,4 кV 7,35 ТС у зони напајања ЕД Лазаревац и ЕД Београдпогон Младеновац

20/0,4 кV 126 МVА ТС у зони напајања ЕД Аранђеловац

4.5.12. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

На основу пописа становништва из 2002. године, на подручју обухваћенимпланом живи 27777 становника у 9387 домаћинстава. Планско подручјесврстава се у ред добро развијених телефонских подручја у Србији, са 45,43инсталисаних прикључка на 100 становника.

Према демографској пројекцији предвиђено је, да до краја планског периодау 2026. години,на посматраном подручју живи укупно 30100 становника у 9990домаћинстава .

Према критеријуму по коме се сматра да је од 45 до 50 инсталисанихтелефонских прикључака на 100 становника подручје телекомуникационо доброразвијено, у планском периоду, неопходно је извршити замену свих комутационихи преносних система као и изградњу нових, на предметном подручју,мултисервисним приступним чворовима (MSAN), довољног инсталисаногкапацитета да минимално задовољи поменути критеријум.

Одабир локација за постављање мултисервисних приступних чворова(МСАН), било као постојеће или нове локације, радити по критеријуму да дужинапретплатничке петље до најудаљених корисника не буде већа од 1,5 км.

Паралелно са проширењем комутационе опреме потребно је проширење ипреносног система по постојећем оптичком каблу на релацији Аранђеловац –Крагујевац као и проширење месне телефонске мреже у Аранђеловцу.

Проширење фиксне месне телефонске мреже треба вршити кроз: 1)проширење кабловске канализације; 2) проширење и изградњу нових кабловскихподручја са изводима ТТ стубићима и подземном разводном мрежом; 3) полагањецеви малог пречника због перспективног удувавање оптичких каблова.

Услови и ограничења код даљег планирања и пројектовања мрежетелекомуникационих инсталација су:- сви телефонски комутациони уређаји су потпуно дигитални;- сви преносни системи су дигитални;



- фиксна месна телефонска мрежа (примарна и секундарна) је подземна;- мобилна месна телефонска мрежа је високорасположива широкопојасна;- сви радио системи, у погледу техничких услова, су усаглашени са одредбама

закона из области телекомуникација;- сви привредни субјекти и зоне становања повезани су ПВЦ цевима малог

пречника са најближим окнима кабловске канализације за удувавање оптичкихкаблова;

- кућна кабловска инсталација ће бити изведена у складу са одредбамаупутства за структурно каблирање;

- приликом пројектовања мреже телекомуникационих инсталација потребно је усвему се придржавати важећих техничких упустава ЗЈПТТ и других услова изаконских прописа из области телекомуникација.

Постојеће стање месне телефонске мреже посматраног подручја, покVантитету, делимично задовољава тренутне потребе али по кVалитету, упланском периоду, треба извршити значајне доградње и реконструкције исте уциљу:- Проширења мреже кабловских окана и канализационих цеви ради боље

доступности ТТ мреже до свих делова предметне територије, у циљу пружањаширег дијапазона телекомуникационих услуга;

- Проширења постојеће и доградње нове месне мреже кабловима типа ТК 59, сапрерадом свих надземних извода са ТТ стубићима и израдом подземнеразводне мреже до сваког корисника појединачно;

- Приликом израде нове разводне ТТ мреже потребно је положити и цеви малогпречника за перспективно удувавање оптичких каблова.

· Стратегија развоја телекомуникација

Потребе и захтеви становништва и привреде за пружањем основних инапредних телекомуникационих услуга, условили су убрзани развојтелекомуникационог тржишта, како у свету, тако и код нас. Настанак новихсервиса (на бази преноса података, тона и слике – трипле плay) иосавремењавање постојећих (класични говорни сервиси) омогућен је развојемтехнологије и увођењем нових концепата у телекомуникациону мрежу(децентрализација мреже, MSAN платформе, IP технологије).

Предлог стратегије развоја телекомуникација у Србији у својим приоритетимасадржи укидање двојничких прикључака, дигитализацију мреже и увођење IPсервиса преко развоја ADSL прикључака. Планирана је миграција са TDMкомутација на комутацију пакета (формирање мреже рутер-а и софт-свитцх-ева).

Потребе за остваривањем сервиса трипле плay, односно остваривањемвисоких битских протока (чак до 20 Мб/с), узроковала је потребу за смањивањемпретплатничке петље до 1 км у градским насељима и до 2 км у сеоскимнасељима. Ово је могуће остварити дубљим уласком оптичких каблова уприступну мрежу (Fибер Tо Tхе Rемоте) и увођењем нових приступних уређаја уприступну мрежу – мултисервисних приступних чворова (MSAN). Ово истовременозахтева изградњу нове приступне мреже и осавремењавање постојеће.

Изградњу телефонске мреже, треба планирати тако да обезбеди високквалитет сервиса, велику поузданост и расположивост мреже коришћењемсавремених технологија доступних на тржишту. Планирати замену дотрајале итехнолошки застареле опреме у циљу стварања услова за увођење новихтелекомуникационих сервиса, интеграцију у европску и светску



телекомуникациону мрежу, ефикаснију експлоатацију уз смањење трошковаодржавања.

Приступна мрежа мора бити грађена тако да задовољи следеће захтеве:- Прикључење нових претплатника, у складу са листама захтева за новим

везама;- Раздвајање постојећих двојника и обезбеђење 100% дигитализације

комутационе мреже;- Реализацију широкопојасних сервиса и захтева резиденцијалних мањих и

средњих бизнис корисника коришћењем технологија ADSL 2+, SHDSL АТМ иVDSL 2;

- Повезивање великих бизнис корисника изградњом оптичких каблова;- Почетак реализације IPTV сервиса, за које је потребно на основу података из

одговарајућих служби, планирати инсталацију ADSL 2+ портова на локацијамапредвиђеним за реализацију IPTV сервиса;

- Реализацију трипле плay сервиса (POTS, приступ интернету са већимпротоком, дистрибуција ТВ програма и филмова, интерактивне игре). Tриплеплay сервис захтева далеко веће пропусне опсеге у приступној мрежи од онихкоји су до сада коришћени. Потребно је обезбедити пропусни опсег од бар12Мбит/с по кориснику како би се омогућио трипле плay преко DSLтехнологије (претпоставка је да су понуђени следећи сервиси: 2 SDTV укупногопсега 8Мбит/с, брзи приступ интернету опсега 1,5Мбит/с и VоIP опсега око100кбит/с). Треба имати у виду да је циљни пропусни опсег по кориснику20Мбит/с.

· Стратегија развоја поштанског саобраћаја

Адаптацијом постојећих шалтер сала као и прерасподелом опслуживањаклијената на постојећим шалтерима, у планском периоду, као и увођењеминформационих технологија у опслуживању клијената створиће се услови закVалитетније опслуживање корисника из асортимана поштанских услуга.Бољим димензионисањем, увођењем нових и прерасподелом постојећихдоставних реона, у планском периоду, створиће се услови за квалитетнијеопслуживање клијената на доставном подручју.

· Актери за реализацију

Учесници у развоју телекомуникација и поштанског саобраћаја у општиниАранђеловац су Телеком Србија» а.д. , ЈП «ПТТ саобраћаја, оператери мобилнетелефоније и приватна предузећа и организације који имају интерес за улагањему телекомуникације.

Обавеза наведених је даље улагање у телекомуникациони саобраћај у смислуизградње инфраструктуре, замене дотрајале или застареле телекомуникационеопреме, увођење савремених сервиса, проширење покривености подручјасигналном мобилне телефоније и слично.

4.5.13. ГАСИФИКАЦИЈА

Природни гас представља савремено технолошко гориво, чија примена дајевелику предност у економском и еколошком смислу у односу на остале врстеенергената. Његовом применом, штити се животна средина од загађења и чувајусе ресурсе.



Енергетском политиком дистрибутера и изграђеношћу градског гасовода стичусе услови за покривеност гасификацијом широке потрошње целе територијеградског подручја.

Ширење мреже уз обезбеђење енергетских сагласности могуће је и за ширутериторију по сеоским месним заједницама, посебно Буковик, Даросава,Прогореоци, Стојник, Раниловић, Мисача, Орашац, Копљари, Врбица и Бања.

Проблеми у коришћењу могу настати неадекVатним обезбеђењем увознихколичина, и ограниченост пропусне моћи магистралоног гасовода од Младеновцапрема Аранђеловцу до главно мерне регулационе станице Аранђеловац.

Такође велика почетна улагања у даљи развој гасоводне мреже представљајупроблем, посебно код ризично економски исплативих потрошача.

Техноекономским анализама утврђен је план развоја широке потрошње натериторији Општине Аранђеловац.Планирана је изградња следећих Мернорегулационих станица и то:

- МРС Аранђеловац II - “Бошковића крај” ; капацитет 4000 цм3/х, П излазно 1-4 бара,

- Аранђеловац III непосредно уз ГМР-станицу “Аранђеловац I”; капацитета8000 цм3/х, П излазно 1-4 бара,

- МРС-“Копљари”,- МРС-“Буковик”; капацитета 6000 цм3/х, P излазно 1-4 бара- МРС-“Даросава”; капацитета 600 цм3/х, P излазно 1-4 бара;- МРС-“Раниловићи”; капацитета 400 цм3/х, P излазно 1-4 бара.

Технички капацитети утврдиће се појединачним пројектима са излазнимпритиском од 4 бара. Развод гаса вршио би се полиетиленским цевима,укопавањем у земљу.

У првој фази реализације развоја гасоводног система (приближни период од 2године, до 2010.) планира се изградња дистрибутивне гасоводне мреже напростору генералног плана. У овој фази на мрежу се прикључују и потрошачи дужрегионалног пута Р-202 до Бајковице (Орашачки пут).

До 2010. године планира се изградња укупно 30 км дистрибутивне градскемреже и 12 км прикључног гасовода, што чини 100% покривености подручја угенералног плана.

У другој фази реализације развоја гасоводног система (приближни период од 8година, до 2016) планира се израда пројеката и изградња гасоводне мреже засеоска насеља и то: Врбица, Бања, Орашац, Стојник, Буковик, Копљари,Даросава, Прогореоци, Раниловићи. За гасификацију села Раниловићинајреалнија је варијанта снабдевања са дистрибутивног гасовода из Сопота.

4.6. ОСТАЛО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ

4.6.1. ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ И ПРОЦЕСИ УРЕЂЕЊА И ИЗГРАДЊЕ

Уређење и изградња ових простора, глобално ће се догађати као:

"Тиха реконструкција", која обухвата (претежно просторна целина 1 - центар):- заштићене просторне културно-историјске целине, где ће се вршити

ревитализација објеката;- амбијенталне целине, где ће вршити унапређивање постојећих амбијената, а

нарочито јавних простора и- целине за обнову, где ће се вршити побољшање и доградња постојећих

објеката, а у мањој мери и замена постојећих и изградња нових објеката;



"Унутрашње ширење града", које обухвата (претежно подцелине 1.1, 2.2, 2.5,5.3):- целине за замену, са стабилизованом регулацијом и парцелацијом, где ће се

вршити обимнија доградња и замена постојећих објеката;- целине за урбану трансформацију, које имају рурална обележја;- целине које мењају намену, као што су погони индустрије, напуштени поседи

задруга, где ће се утврдити нова намена, регулација и парцелација;

"Санација", која обухвата спонтано настале целине, где треба обезбедитисаобраћајну функцију, комуналну инфраструктуру и елементарне јавне службе(претежно просторне целине 3 и подцелина 2.6);

"Спољашње ширење града", које представља заокружење и урбанутрансформацију ивичних подручја насеља, где ће се утврдити нова или допунитипостојећа намена, регулација и парцелација (просторне целине 3 и 4).

Полазећи од принципа мултифункционалне структуре насеља и сваке његовечетврти, оствариће се мешовито коришћење простора за становање, услуге, јавнеслужбе и делатности које не угрожавају околину штетним дејствима (бука,вибрације, гасови, мириси, отпадне воде). Међутим, и у најекстремнијимслучајевима, учешће становања не може бити мање од 30%.

4.6.2. СТАНОВАЊЕ

На основу анализе постојеће намене и степена искоришћености грађевинскогземљишта, просторних могућности према валоризацији простора за ширењенасеља, очекиваног броја становника (30100), односно домаћинстава (9990) до2026.године, дугорочни концепт размештаја зона становања обезбеђује:- да свако домаћинство има стан, одговарајући по величини и опремљености, а

да смештајни капацитети буду већи за 10% од очекиваног броја домаћинстава ;- просечну величину стана од 80 м2, односно укупну површину стамбеног

простора за 11.000 станова од 880.000 м2 и површину стамбеног простора покориснику стана од око 30 м2 за просечну величину домаћинства од 3,00 члана.

Просторни размештај зоне становања заснива се на различитим густинамастановања што омогућава рационалније коришћење грађевинског земљишта уурбанистички организованим зонама, зонама погушћавања, реконструкције и узонама ниских густина у ободним деловима подручја ГП-а и дуж инфраструктурноопремљених коридора..

Зоне највиших густина заступљене су у зони градског центра. Густине опадајупрема периферним зонама подручја ГП-а.

Густине становања су дефинисане према планираним површинама застановање. У ове површине нису ушле површине планиране за друге намене уоквиру зона. За високе густине становања у централним деловима насељастановање учествује са просечном заступљеношћу од 70% површине мешовитенамене (комерцијално-пословне).



Планиране су зоне становања са следећим густинама:

Висока густина становања (вишепородично и породично становање)В - Гс=40-50 станова/ха (90-120 становника/ха)

Средње густине становања (вишепородично и породично становање)С1 - Гс = 30-40 станова/ха (60-90 становника/ха)С2 - Гс = 10 -30 станова/ха (30-60 становника/ха)

Ниска густина становања (породично становањеи рурално становање)Н - Гс = око 10 станова/ха (10- 30 становника/ха)

По начину уређења простора, садржају и обликовању објеката и интензитетукоришћења простора, издвајају се:- Становање високих густина, са типичном мултифункционалном структуром и

максималном густином насељености до 120 становника/ха;- Становање средњих густина, где предстоји стварање мешовите структуре, са

просечном густином насељености око 50 становника/ха;- Становање ниских густина, са започетим формирањем мешовите структуре, са

просечном густином насељености око 20 становника/ха;

· ТИПОЛОГИЈА СТАМБЕНОГ ТКИВА

Основна подела на породично и вишепородично становање у оквиру планаобогаћена је и облицима становања у циљу активирања простора и развојатуризма, рационалног инфраструктурног опремања и квалитетнијег урбаногразвоја у стамбеним и мешовитим зонама.

Нови облици становања, могу бити и породични и вишепородични, узависности од функције и диспозиције у градском ткиву:- становање у функцији туризма (викенд куће, туристичка насеља, пансиони,

апартмани, елитни објекти)- социјално становање (станови за социјалне групе становништва, домови за

старе, ђачки дом)- мешовити типови становања (становање са услугама и пословањем,

становање у периферним и радним зонама).

У односу на морфологију градског ткива становање се развија у оквирутипологије блокова:- становање у компактним блоковима (објекти у низу и прекинутом низу)- становање у отвореним блоковима (слободностојећи објекти – градске куће и

зграде)- становање у мешовитим градским блоковима (слободностојећи објекти и

објекти у прекинутом и непрекинутом низу)- приградско становање (индивидуалне куће са окућницом и пољопривредним

домаћинством)

У односу на густине становања и поделу на просторне целине и подцелинеразвијају се и одређене врсте становања у оквиру предвиђене типологије блока.Компактни блокови са објектима у низу и прекинутом низу и то првенственомешовитог типа становања (са услугама, јавним функцијама, туристичким



садржајима) јавиће се у просторним целинама 1.1 и 1.2 са становањем високихгустина. Док ће се компактни блокови са породичним и вишепородичнимстановањем наћи у целинама 2 и 3 уз допуну становања у функцији туризма.

У наредној табели дат је преглед типологије становања према типу блока попросторним целинама:

а) Табела 38.- Повољна диспозиција становања

породичностановање

вишепородичностановање

становањеу функцији

туризма

социјалностановање

мешовитостановање

компактниблокови

2.1; 2.2;2.3; 1.2

1.1; 1.2; 2.1;2.2; 2.3 1.1; 1.2 1.1; 1.2; 2.1;

2.2; 2.3 1.1; 1.2

отворениблокови

2.4; 2.5; 2.6;3 и 4

2.1; 2.2; 2.3;2.5; 3.1;

3.2; 3.3; 4

2.4; 2.5; 2.6;5.3, 5.4;3.3; 4.2;

4.5; 7.1; 7.2

2.1; 2.2; 2.3;2.5; 3.1;3.2; 3.3

7.1; 7.2;1.1; 1.2

мешовитиблокови

2.1; 2.2; 2.3;1.2 1.1; 1.2; 1.1; 1.2

приградскостановање 3 и 4 3 и 4 3 и 4 4

б) Табела 39.- Неповољна диспозиција становања

породичнотановање

вишепородичностановање

становањеу функцијтуризма

социјалностановање

мешовитостановање

компактниблокови 1.1 4, 5 4, 5 5, 7 4,5

отворениблокови 1.1 1, 5, 7

мешовитиблокови 1.1 4, 5 4, 5 4, 5

приградскостановање

1, 2, 3, 5,7 - 1, 2, 3, 5, 7 1, 2, 3, 5, 7 1, 2, 3, 5, 7

Као закључак планирана типологија становања је извршена тако да се крозгустину становања и типологију блокова гради стамбено ткиво са максималноискоришћеним просторним ресурсима у већ започетим зонама изградње и садефинисаним повољним и неповољним типовима становања по појединимцелинама.

Не треба кроз даљу урбанистичку разраду и спровођење плана уводитипородично становање и приградско становање у централним зонама, као иприградско становање у централне зоне, туристичке зоне, радне зоне и стамбенезонеа 2 и 3.

У зонама туризма, радним зонама и ободним зонама ретке градње не треба дасе нађу компактни и мешовити блокови вишепородичног, мешовитог социјалног истановања у функциј туризма.

У централним компактним блоковима треба уводити мешовито становање истановање у функцији туризма, као и у стамбеним целинама 2 и 3 вишепородичностановање и становање у функцији туризма.



У даљем тексту су према густинама становања, дефинисана правила уређењаза основне типове становања: породично и вишепородично, у оквиру којих семогу, под одређеним условима, наћи и остали типови становања.

· СТАНОВАЊЕ ВИСОКИХ ГУСТИНА

Становање високих густина заступљено је у просторној целини 1 - центар иподцелинама 2.1 и 2.3 и разликује се по времену настанка, развијеностимултифункционалне структуре, стабилности постојеће регулације и парцелације икарактеристикама уређивања простора.

Типологија становања високих густина су вишепородични објекти у оквирукојих се могу наћи и пословно-комерцијалне делатности у нижим етажама.

Вишепородични стамбени објекат у зони високих густина треба да има 8 ивише станова.

Планиране просечне величине за 2026:- величина домаћинства ................................................................................... 3.0- НРГП по члану домаћинства........................................................................... 25- однос НРГП и БРГП ...................................................................................... 1.25- просечан стан НРГП (са 25 м2/члану)............................................................. 75- просечан стан БРГП......................................................................................... 94

· СТАНОВАЊЕ СРЕДЊИХ ГУСТИНА

Становање средњих густина је заступљено у све четири стамбене просторнецелине.

Становање средњих густина С1 - Гс 20 - 30 станова/ха (60-90 становника/хa) упросторној целини 1 и подцелинама 2.1., 2.2 и 2.4.

Становање средњих густина С2 - Гс = 10 - 20 станова/ха (30-60 становника/ха)у подцелинама 2.3, 2.5 2.6, 3.1, 3.2, 3.3, 4.2 и подцелини 5.3.

Типологија становања средњих густина:- породични стамбени објекти у оквиру којих се могу наћи пословно -

комерцијалне делатности у приземној етажи- вишепородични објекти у оквиру којих се могу наћи и пословно-

комерцијалне делатности у нижим етажама.Вишепородични стамбени објекат у зони средњих густина треба да има

минимум 4 стана, а породични стамбени објекат максимум 4 стана.

Планиране просечне величине за породично становање:- величина домаћинства ................................................................................... 3.0- НРГП по члану домаћинства........................................................................... 30- однос НРГП и БРГП ...................................................................................... 1.25- просечан стан НРГП (са 30 м2/члану)............................................................. 90- просечан стан БРГП.................................................................................... 112.5

Планиране просечне величине за вишепородично становање:- величина домаћинства ................................................................................... 3.0- НРГП по члану домаћинства........................................................................... 25- однос НРГП и БРГП ...................................................................................... 1.25- просечан стан НРГП (са 25 м2/члану)............................................................. 75- просечан стан БРГП......................................................................................... 94



· СТАНОВАЊЕ НИСКИХ ГУСТИНА

Становање ниских густина, Н - Гс = око 10 станова/ха (10-30 становника/ха)заступљено је у ободним деловима насеља концентрично у односу на централнузону града, у просторним целинама 4, 3, 7.1 и 7.2, и у мањем обиму уподцелинама 2.2, 2.6 и 5.4 као постојеће стање које се задржава.Укупно захвата површину од 388 ха.

Планиране просечне величине за становање ниских густина:- величина домаћинства ................................................................................... 3.0- НРГП по члану домаћинства.......................................................................... .35- однос НРГП и БРГП ...................................................................................... 1.25- просечан стан НРГП (са 35 м2/члану)........................................................... 105- просечан стан БРГП....................................................................................... 131

Типологија становања средњих густина:- породични стамбени објекти

Индивидуални стамбени објекат не може имати више од 4 стана.

· ИНТЕНЗИТЕТ КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА

Табела 40.- Интензитет коришћења простора

ред.бр. параметар величина параметраСтановање високих густинаиндекс изграђености 1.6-3индекс заузетости 40-70%

1. максимална спратност објеката П+3+Пк (изузетно П+4+Пк)густина насељености (стан./ха) 90-120слободна површина (м2/стан.) 18-45просечна величина парцеле (м2) 500-1000Становање средњих густина С1индекс изграђености 1.2-2.0индекс заузетости 40-50

2. максимална спратност објеката П+2+Пк (изузетно П+3+Пк)густина насељености (стан./ха) 60-90слободна површина (м2/стан.) 50-85просечна величина парцеле (м2) 400-600Становање средњих густина С2индекс изграђености 1.0-1.5индекс заузетости 30-40

3. максимална спратност објеката П+2+Пкгустина насељености (стан./ха) 30-60слободна површина (м2/стан.) 65-100просечна величина парцеле (м2) 400-500Становање ниских густинаиндекс изграђености 0.4-1.0индекс заузетости 20-40

4. максимална спратност објеката П+1+Пк (изузетно П+2+Пк)густина насељености (стан./ха) 10-30слободна површина (м2/стан.) 150-250просечна величина парцеле (м2) 700-1500



- Интезитет коришћења простора одређен оквирним параметрима на нивоупросторних целина даје могућност за проверу планираних максималних иреалних (очекиваних) вредности.

Искоришћеност земљишта се може исказати као однос између остварене унеком временском пресеку и плански могуће БРГП. Његова средња вредност је0,70 - 0,80.

Искоришћеност простора могуће је исказати и посредно, као однос измеђупланираног броја становника на подручју Генералног плана у 2026.години и бројастановника које је могуће сместити на овом простору.

Табела 41.- Искоришћеност простора

Површиназоне (ха)

бројстановника/ха

бројстановника

бројстанова/ха

бројстанова

становањевисоких густина 27,6 105 2898 35 2483становањесредњих густина 396,0 60 23760 20 8163становањениских густина 411,5 20 8230 10 3746

920,1 34888 14392

На подручју генералног плана пројектовано је 30100 становника у 2026.години, па је искоришћеност простора 30100 : 39431 = 0,86

· КОМПАТИБИЛНЕ НАМЕНЕ

Уз становање као основну намену могу се наћи и друге намене као пратеће идопунске, односно као потребне и пожељне.

Јавне службе и сервиси и зеленило свих врста, су намене које се могу наћиуз становање без посебних ограничења.

Услужне делатности су пожељне у свим стамбеним зонама. Ограничења сеодносе код делатности са великим саобраћајним оптерећењем, као што су великетрговине, (мегамаркети, велетрговине грађевинским и другим материјалом,); већиугоститељски објекти; магацини, складишта и сл. Овакве објекте треба лоцирати уулазно излазним зонама града и пословним и пословно - производним зонама.Обавезна је примена заштитних мера од буке, вибрација, аерозагађења....

Спортски објекти и терени и дечија игралишта могу се наћи у свим стамбенимзонама. Потребно је предвидети заштиту од буке око отворених терена.

Производне делатности се могу наћи у стамбеним зонама само под условомда не угрожавају становање и животну средину. Дозвољени су производња ипласман хране у обиму и на начин који не угрожава основну намену становања,оријентисани на породичну производњу са чистим технолошким процесом ипотребним мерама заштите. Занатски тип производње (мањег капацитета и чистетехнологије) је дозвољен у свим зонама. Потребно је овај тип производњеподстицати и везивати за јединствене туристичке понуде.

Пољопривреда (баште, воћњаци, виногради) се може наћи уз становање урубним подцелинама, у зонама становања ниских и средњих густина.Пољопривредна домаћинстава се лоцирају у просторе планиране за ниску густинустановања.

Уколико је простор инфраструктурно неопремљен, а постоји захтев заизградњу на више од 30% површине, потребна је израда одговарајућегурбанистичког плана.



Одређене намене из постојећег стања које нису компатибилне становању исвојим функционисањем угрожавају становање и животну средину, требадислоцирати у одговарајућу зону и извршити пренамену или реконструкцијуобјекта.

Становање као пратећа намена се може појавити у свим просторнимцелинама.

Постојеће становање у целини 6 се задржава са обавезним формирањемтампон зелених и заштитних коридора око стамбених блокова. Ова обавеза сеодноси на друге намене (производне, услужне које имају фактор угрожавања...) иобјекте који се граде уз стамбене објекте и блокове.

4.6.3. ВЕРСКИ ОБЈЕКТИ

Верске грађевине припадају категорији јавних садржаја у којима религиознидео становништва испуњава духовне потреба у складу са конкретном конфесијом.

На територији плана постоји више верских објеката различитих конфесија.Земљиште на коме се налазе верски објекти је у катњгорији осталог грађевинског.

Површине које које заузимају верски објекти износе 1.18 ха.Црква Св. Арханђела Гаврила у Врбици и Црква Св. Арханђела Гаврила са

спомен чесмом у Буковику имају статус непокретног културног добра. Мерезаштите дате су поглављу 5.2.

Планом се не утврђују нове површине за верске објекте, а у случају исказанепотребе за њиховом изградњом она ће се разрадити израдом потребнеурбанистичке документације.

Локација новог верског објекта треба да задовољава функционалне, локацијскеи амбијенталне услове с обзиром на евидентан просторни и симболички значајове врсте објеката:

- генерална, гравитациона,подобност места-локације објекта (број иконцентрација верника,гравитационо подручје,веза са садржајима центра,саобраћајна приступачност и тд.);

- карактер функционалног окружења (места где се сустичу кретања и интересжитеља, у близини која им по традицији, функцији и обележју припадају);

- повезаност са амбијенталним и природним целинама,- визуре и сагледивост у слици краја.На парцели верског објекта, поред богомоље, могу да се нађу и други управно-

административни,образовно-културни,резиденцијални и комерцијални садржаји саслободним, уређеним површинама.

4.6.4. ПРОИЗВОДНЕ ДЕЛАТНОСТИ

На основу анализе економског развоја, очекује се да ће у 2026. години уАранђеловцу бити око 21000 до 23000 запослених. Од овог броја 45.8%, односнооко 9900 запослених у производним делатностима, односно у индустрији ипроизводном занатству.

Простор за производне делатности обезбеђује се у индустријској зони(просторна целина 6) и радним зонама (просторна целина 7) и у одређеној мери ипод одређеним условима и на просторима других основних намена.

· ПРОИЗВОДЊА - просторна целина 6

Укупна површина простора планираног за индустријску прераду и производњуизноси 171,4ха и може да запосли око 7000 људи.



Постојећа индустријска зона Кубршница планирана је тако да може дапреузме сву будућу индустријску производњу и постојећу која, због пренаменепростора своје место мора да нађе у индустријској зони. То су погони који су уградском ткиву и могу или већ угрожавају животну средину (прехрамбенаиндустрија Победа, Шамот...)

Неопходно је организовати мониторинг стања животне средине и спроводитимере строге заштите у индустријској зони.

· РАДНЕ ЗОНЕ - просторне целине 7

Уз планиране инфраструктурне коридоре, општинског и ширег значаја,планиране су радне зоне мешовите намене (услужне делатности, производнеделатности, комунални објекти, зеленило и становање). Радне зоне су подељенеу три просторне целине:- 7.1 - радна зона запад - део некадашње индустријске зоне Пештан са укупном

површином радних зона 50 ха- 7.2 - радна зона Бајковица - са укупном површином радних зона 19 ха.- 7.3 - источна улазна зона у град - са укупном површином радних зона 13 ха.

У овим просторним целинама планирани су и производни погони као мањепроизводне јединице које могу постојати самостално или као комплекси. Подпроизводним погонима се подразумевају привредне локације величине од 0.5 до50 ха.

Производни погони су самосталне локације које се могу подизати поредстановања, центара и других намена ако задовољавају критеријуме заштитеживотне средине. Сви негативни утицаји који се могу јавити у току производногпроцеса и функционисања делатности морају бити елиминисани у оквирукомплекса делатности, неопходним и прописаним мерама заштите.

У производним погонима, уколико егзистирају самостално, дозвољене суделатности из класе А, Б и В3, као на пример: мале и средње фирме, тржницентри, већа складишта, прехрамбена индустрија, и др. Производни погони изкласе Г могући су само у саставу индустријске зоне - просторне целине 6.

Постојећи производни погони у другим зонама (укупно око 9 ха - уподцелинама 1.1, 1.2 и 2.5) могу се трансформисати у терцијарне делатности:пословање, трговину, мања складишта, угостигељство и сл.

Производни погони за које је обавезна израда Пројеката процене утицаја наживотну средину -ЛИСТА 1 према Уредби о утврђивању Листе пројеката за којеје обавезна процена утицаја на животну средину бр. 05 110-5486/2008-1 од11.12.2008. нису дозвољени у границама Буковичке бање.Табела 42.- Урбанистички параметри за производне делатностииндекс изграђености 0,5-1,0индекс заузетости до - 50%густина запослених (зап/ха) 30 - 100број потребних паркинга остварити унутар парцелеслободна површина (м2/запосленом) 40грађевинска парцела (модул- м)² мин. 500 - ...обавезна инфраструктура водовод, фекална, кишна,

телефон, струја, гас

3 klasifikacija kategorija definisana u poglavqu 5.1.9 Mere za{tite od negativnog uticajaplaniranih namena



· Производни погони на подручју других основних намена

Мали производни погони су најмање производне јединице које се могулоцирати у склопу становања или других намена. То су категорије А и Б изправила заштите животне средине. Под малим производним погонимаподразумевају се привредне локације величине до 0,5 ха. Локација за развојмалих погона нису назначене на карти.

Мале производне погоне могуће је подизати у централној и стамбенимзонама, поготово ако припадају предузећима са делатностима из категорије А.Мали производни погони најчешће су самостални објекти лоцирани у склопудругих намена, најчешће у оквиру стамбеног ткива.

У малим производним погонима дозвољене су делатности из класе А и Б, каона пример: мале фирме, пекарска и посластичарска производња,електромеханичарске радионице, мања складишта грађевинског материјала,прерада пластичних маса, фабрике хлеба и сл.

Трансформација постојећих погона, посебно уколико су у централној зони,могућа је и пожељна ка терцијарним делатностима са којима су ови погонинајчешће у симбиози, као што су трговина, мања складишта, пословање,угоститељство и сл.

Изузетно, постојећи погони, уколико се налазе на периферији и у рубномподручју, могу да се трансформишу у озбиљније фирме које спадају укатегорију Б, под условом да добију сагласност на Стратегију утицаја наживотну средину.

· Искоришћеност простора

Искоришћеност простора исказана је као однос између очекиваног бројазапослених и броја запослених које је могуће сместити на подручју плана.

На подручју Генералног плана Аранђеловац могуће је сместити у оквиру:индустријске и радне зоне = 210,1ха х 50 зап/ха =10 507 запослених

На подручју Генералног плана Аранђеловца, очекује се око 9 900 радних местау индустрији и производном занатству, па је искоришћеност простора:

9 900:10 507 = 0,94.

4.6.5. УСЛУГЕ

На основу анализе економског развоја, очекује се да ће у 2026. години уАранђеловцу бити око 8500 запослених у услугама, односно у трговини,угоститељству, услужном занатству, туризму, банкарству, осигурању, бироима,пројектовању, адвокатури, и другим услугама.

Простор за услуге обезбеђује се:- у зони центра, у оквиру становања свих врста; у просторној целини 5 - зонатуризма,- у радним зонама и зони рекреације, и као пратећи садржај свим осталимнаменама.

· Центри

У погледу садржаја и услуга планирани су мешовити, локални и специјализованицентри.



Мешовити центар:

Градски центар, површине око 98,8 ха, који обухвата ширу зону постојећегцентра, са концентрацијом градских јавних служби, основним и средњимобразовањем, здравством, културам, управам и администрацијам, црквом,комуналним објектима, разноврсним услугама и становањем високих и средњихгустина.

У оквиру централне зоне издвојени су:1. постојећи ужи центар града - подцелина 1.1. површине 57,7ха. Овај простор

треба да буде носилац функција и садржаја центра регионалног значаја, али иопштинског, градског па и локалног центра, односно центра појединих целина.Најужи део центра је нова пешачка улица.У наредном периоду акцент ће бити на усмеравању трансформације и обновестарог градског ткива. Претварање постојећег стамбеног фонда у пословни,као и изградња нових садржаја биће главно обележје развоја. Уз повећањефонда зеленила и решавање проблема паркирања центар треба да добиједругачију амбијенталну атмосферу.

2. старо градско језгро - подцелина 1.2, површине 41,1ха. Најужи део овог центраје део Занатлијске улице са новопланираним тргом на простору бензинскепумпе која је планирана за измештање. Реконструкција објеката градитељскогнаслеђа, трансформација и обнова старог ткива, повећање фонда зеленила изаустављање "прекомерне" изградње (презаузетост парцела, превеликаспратност) су главне смернице развоја старог центра. Стари центар би требаода приближи функције центра подручју источног дела града пре свега ууслужним делатностима, а уједно да се оживљавањем овог центра афирмишустаре вредности града као својеврсна туристичка понуда. Друго награђеноконкурскно решење, на конкурсу за урбанистичко уређење старог градскогјезгра, је спроводљиво и није у супротности са решењима овог плана. За даљуразраду потребно је урадити План детаљне регулације за потез старогградског језгра.

Локални центар:

- планирани локални центар у насељу Колонија као центар подцелине 2.3формиран је уз постојећу основну школу обухвата јавне објекте (образовање,дечија заштита, блоковски парк и спорт), суседни стамбени блок високих густина,са услугама, и мањи трговачко-пословни центар, како би се постиглоуједначавање доступности ових садржаја свим корисницима

- планирани центар у просторној целини 2.5 са новом пословно-привредномзоном уз постојеће становање, спорт и рекреацију, школу и вртић. У овомпростору је и планиран блоковски парк на старом задружном земљишту.

- мање групације услуга или појединачни објекти услуга, на подручју становањаи уз излазне саобраћајнице из града и центра града чине мање локалне центре направцима повезивања центара. Ови центри су у склопу претежних намена. Њиховразвој ослања се на даљу концентрацију пословног простора где би требалопредвидети мањи зелени пункт, са простором за игру деце, одмор и шетњу.



Специјализовани центри:

ПОСЛОВНИ ЦЕНТАР у оквиру улазне радне зоне - просторна целина 7.3 сапретежно терцијалним делатностима: трговина на велико, мега маркети, салони,већи сервиси и центри пословања и сл.,. Овај центар је постојећи, међутим ово јепростор потпуне реконструкције која би требало да обезбеди трансформацијуулазног дела из неуређене хаотичне и доста запуштене локације у модерну иатрактивну структуру. Оно што треба да обезбеди овакаву улазну зону јеуређеност регулације магистралног пута са обостраним линијским зеленилом,затим уређеност пацела са обавезним зеленилом у предњем делу парцеле.Планом детаљне регулације се мора утврдити начин ограђивања, постављањарекламних паноа, архитектонско обликовање објеката, правила пејзажногуређења и партеног уређење и организације складиштења и паркирања узависности од делатности.

ТУРИСТИЧКИ ЦЕНТАР

Део парка Буковичке бање са постојећим хотелима, угоститељским издравственим објектима као стари туристички центар треба да буде улаз утуристичку зону. Обнављање традиције, увођење нових понуда и општареконструкција хотела и улазне зоне у комлекс треба да буде главно обележјеразвоја старог туристичког центра.

ОБРАЗОВНО - СПОРТСКО - РЕКРЕАТИВНИ ЦЕНТАР1. у просторној целини 12. у подцелини 5.2

· Услови за уређење простора

Услуге могу бити у објектима становања или у посебним објектима и за њихваже исти урбанистички параметри, који су прописани за тип становања, у чијемсе окружењу налазе;

За услуге у посебним објектима, величина парцеле, спратност, и интезитеткоришћења простора, одређени су, по просторним целинама, према доминантномтипу становања.

Према урбанистичким параметрима, на подручју Генералног планаАранђеловца планиран је простор за следећи број запослених у услугама:услуге: 176,4ха х 40 зап/ха = 7056 зап.услуге уз становање: 920,1ха х 0,2 х 20 зап/ха = 3680 зап.

У к у п н о: = 10736 зап.

На подручју Генералног плана, очекује се око 8536 запослених у услугама, па јеискоришћеност простора 8536 : 10736 = 0,84

4.6.6. ТУРИЗАМ

Суштина одрживог туризма је да представља индустрију која покушава да неоштети околину, локалну културу, и истовремено да помогне у генерисањуприхода, повећању запослености, а да при том очува локални Еко-систем.

Одговорни туризам је уједно еколошки и културно „сензибилан“.Одрживи туризам бави се преобртањем и пре-адаптацијом. Баланс између

ограничења и употребе проналази се тако што се мења, сагледава и планира утом правцу како би се туризмом могло управљати. Да би постигли такве



резултате, потребно је размишљати 10, 20 и више година унапред. Економске,социјалне и амбијенталне перспективе одрживог туризма морају садржатиинтересе власника, становника, локалних власти, гостију, индустрије и владе. За туризам као примарну развојну грану Аранђеловца посебним студијама ианализама треба утврдити приоритете и правце, начине улагања, потребне иочекиване капацитете. Приликом израде програма за овај Генерални план и програма за Просторниплан општине, исказана је потреба за израдом туристичке студије Аранђеловца. Студију развоја туризма израдила је фирма Хостинг из Словеније, а исту јеусвојила Скупштина општине Аранђеловац на седници одржаној 26.12.2007. Студија, поред SWOT анализе, детаљне анализе стања, детаљних искуственихпримера из иностранства и земље, као и економске анализе потребнихактивности, нуди и потребне капацитете, садржаје и активности са приоритетимадо 2017. године. У даљем тексту дат је извод из Студије туризма, из које произилазе циљеви исмернице, као и потребни капацитети до 2017 године са приоритетнимактивностима које треба спровести у циљу развоја туризма. Извод из Студије је преузет у оним деловима који су релевантни испроводљиви за План, тако да је интегрални део Генералног плана.

· ИЗВОД ИЗ СТУДИЈЕ ТУРИЗМА АРАНЂЕЛОВЦА

Стање урбанизације са аспекта туризма значи у негативном смислу:1. концентрација туристичке понуде у постојећој хотелској понуди у центру града

и приватној понуди, која се ограничава на мање хотеле, пансионе и туристичкесобе, где је тренутно евидентна изразито ниска попуњеност, што представљапоследицу мањка туристичке понуде у крају,

2. недовољна понуда преноћишта ван центра града3. неуређеност града као туристичке зоне у смислу недовољне привлачности и

мањка уређених пешачких зона, недовољне уређености објеката и јавнихградских површина

4. недефинисана, одн. премало дефинисана околина града, где нема довољнотуристичких програма и атракција.

Циљеви развоја туризма на подручју општине Аранђеловац

Основне групе дугорочних циљева развоја туризма у општини Аранђеловац:- Економски и тржишни циљеви- Социјални- Циљеви природне и културне средине

Економски циљеви:- Подстицање инвестиција у уређење постојеће туристичке и остале допунскеинфраструктуре- Подстицање нових инвестиција у туристичку инфраструктуру на подручјуопштине (изградња нових капацитета за смештај - пре свега хотели, спортскорекреациона понуда подручја, Sпa & Wеллнесс програми, објекти за извођењекултурних програма, исл)- Повећање непосредног и посредног дохотка од туристичке потрошње наподручју општине у ширем утицајном подручју- Повећање броја радних места у туризму и делатностима, које су повезане сатуризмом у оквиру постојећих капацитета



- Отварање нових радних места у оквиру предложених инвестиционихпројеката- Повећање просечне потрошње у вези туризма- Повећање постојећег броја једонодневних и стационарних посетилаца иформирање туристичких производа, привлачних за нове циљне групе гостију,прилагођене с обзиром на појединачне мотиве прихода.

Циљеви природне и културне средине:За развој туризма и подизање кVалитета услуга неопходно је извођење

појединачних ивестиционих пројеката, што ће омогућити и позитивне ширепривредне ефекте. Истовремено је потребно поставити као циљ очување ицелокупно наглашавање присних и изворних елемената природне и културнесредине на подручју општине Аранђеловац (пећине, остаци старих градова, цркве,трасе са водичима, изложбени експонати, извори, галерије,..) као тржишнепредности дестинације.

Позиционирање дестинације Аранђеловац као излетничке, рекреационе,културне, опуштајуће и транзитне туристичке дестинације зависи с једне стране одосвешћивања о значају уређености домаће средине, угоститељских и туристичкихобјеката, инфраструктуре (изискује труд и новац), квалитету услуга игостољубивости (изискује стално образовање и стручно усавршавање) и са другестране спремност становништва општине за пријем туризма и туриста са свимпозитивним (приходи, радна места, динамика – догађања) и негативним (бука,гужва) последицама што они носе са собом.

Ради тога је потребно:- активирање заинтересованог локалног становништва,- подстицање уређивања кућа и окућница,- уређење био пијаце,- уређење туристичких домова и гостионица на главним саобраћајним путевима(транзитни туризам),- организација различитих приредби, радионица, такмичења и акција,- подстицање израде производа домаће радиности и њихова организованапродаја- посредовање пропагандног материјала (понуда општине и информационетабле на фреквентним одмаралиштима уз пут са представљеном понудомопштине),- активности (такмичења) на подручју уређивања целокупног краја ипојединачних села- активности повезане са еколошким освешћивањем становништва,- чување обичаја, природне и културне баштине,- подстицање изградње туристичке инфраструктуре,- уређивање депоније одпадака, уређивање отпадних вода,- ограничавање масовног туризма на одређеним осетљивим подручјима

ВРСТЕ ТУРИЗМА:1. WELLNESS И ЗДРАВЉЕ – БАЊСКИ ТУРИЗАМ2. СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА – СПОРТСКИ ТУРИЗАМ3. ПОСЛОВНА ПУТОВАЊА И СУСРЕТИ – ПОСЛОВНИ ТУРИЗАМ4. КРАЋИ И ДУЖИ ОДМОРИ – ИЗЛЕТНИЧКИ И РУРАЛНИ ТУРИЗАМ5. ИСТОРИЈСКА, ПРИРОДНА И ЕТНОЛОШКА БАШТИНА – ЕТНОЛОШКИ И

ЕКОЛОШКИ ТУРИЗАМ6. КУЛТУРА, ЗАБАВА И ПРИРЕДБЕ – МАНИФЕСТАЦИОНИ ТУРИЗАМ7. ТРАНЗИТНИ ТУРИЗАМ



ЛОЦИРАЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ И ПЛАНИРАНИХ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА/ПРОГРАМА У ПРОСТОРУ НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

Зона ужег центра града

У ужој градској зони, поред изградње хотела "Извор" и реконструкције ипреуређења хотела "Шумадија" и "Старо здање", који се преуређују увисококвалитетну хотелску понуду са 4 одн. 5* као и Sпa центра непосредно узњих (садашњи РХ Центар), ставља се пре свега акценат на урбанизацију ипреуређење јавних градских површина у ужем центру града.

У ужем центру града могу да се лоцирају:1. Програми непосредно уз градски парк:- Хотел «Извор»- Хотел «Шумадија»- Хотел «Старо Здање»- Sпa и wеллнесс центар- Културни центар на ивици парка (садашња експлоатација Књаз Милош)- Рехабилитациони центар на започетом и недовршеног објекта на јужној ивици

парка.-2. Остали програми у језгру града - северно од парка- Хотелско - рекреациона зона измђу парка и фабрике "Шамот"- Фабрика "Шамот" као специјална културно – туристичко – спортска понуда

Шире подручје бање и центра насеља

Шире подручје града обухвата дестинације које постају препознатљиветачке у градској туристичкој понуди, и оне су:- пећина Рисовача- спортско-рекреационе зоне са појединачним програмима- туристичко-здравствене зоне са појединачним програмима- етно села- тематски путеви - повезивање историјских, природних, културних

атракција и комерцијалне туристичке понуде.Понуда која се тиче околине заснива се на повезивању зеленог приградског

појаса, са пре свега рекреационом и осталом понудом, са градом и служидугорочно, како потребама грађана, тако и посетиоцима.

ЗАКЉУЧАК

За реализацију набројаних циљева, који воде ка развоју Аранђеловца каопривлачне туристичке дестинације потребно је суделовање како институцијајавног сектора, приватних улагача тако и локалног становништва. Само крозусклађено деловање и усмереност ка заједнички обликованим циљевима, јемогуће у коначној фази постићи успех и коначни циљ - препознатљива ипривлачна туристична дестинација Аранђеловац.



Табела 43.- Планирана реализација унапређења и развоја Аранђеловца1. УРЕЂЕЊЕ КОМУНАЛНЕ И САОБРАЋАЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕУређење канализацијског система до 2010.Уређење промета у градском језгру до 2010.Уређење локалних путева, градских фасада, тротоара, јавне расвете,јединственог система означавања и усмеравања туриста до 2010.

Постицање уређења приватних објеката и њихове околине до 2010.2. ПОДИЗАЊЕ KVАЛИТЕТА ТУРИСТИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И УСЛУГА (од 2* на 4-5*)Пренамена фабрике "Шамот"Инвестиције у постојеће капацитете у смислу обнове и повећањакапацитета и достизању више категорије: "Старо Здање" и "Шумадија" до 2010.

Инвестиције у нове капацитете :хотел "Извор"Образовање и тренинг запослених у угоститељсту и туризмуУређење "Талпаре" ( објекта за точење минералне воде) до 2010.3. ПОВЕЋАЊЕ ОБИМА И РАЗНОВРСТНОСТИ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ НА ПОДРУЧЈУУЖЕГ ЦЕНТРАИзградња нових хотелских капацитета - 4*; 121 лежајеваРеновирање хотела Старо Здање - 4*; 330 лежајеваРеновирање хотела Шумадија - 4*; 168 лежајеваИзградња Њеллнесс – Спа центраИзградња културно-конгресног центраУређење парка и летњег аудиториума4. РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ НА ШИРЕМ ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕЕтно село 100 лежајеваСпортско-рекреативна зона: еко-етно аутокамп, бунгалови вишегквалитетаТематски путеви: историја, култура, природа

ПЛАНИРАНИ КАПАЦИТЕТИРеконструкцијом и адаптацијом (довођење смештајних капацитета на ниво

са више звездица) постојећа тенденција у туризму би требало да се ускоропрекине. Према предвиђањима, капацитети који су лоцирани на подручју ГП-а, ато је око 1.000 кревета/лежаја у основном смештају и неколико десетина лежаја укомплементарном смештају, довољни су за дужи временски период. Могу даприме и угосте обим гостију из најбољих година туризма овог центра, а то јевреме 80-тих. Међутим, недостаје низ објеката и делатности које оплемењујуукупну туристичку понуду, што се не односи само на тзв, домаћу радиност. Остајеотворено питање активирања (осим бањског) туризма на широком простору овеопштине, преко тзв. сеоског туризма.Табела 44.- Смештајни капацитетиБрој лежајева 2007. 2017.

хотели 100 1500апартмани 150 400мотели 70 100викендице 100 150Приватни смештај 150 300укупно 570 2470



4.6.7. ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ БАЊЕ

Специфичан положај језгра Буковичке бање, односно бањског парка уз самцентар града, као и гарница подручја бање која обухвата значајну површинуурбаног ткива града утичу на развој урбаног и активног бањског туризма. Такођеочување бање и природних вредности у оквиру бањског центра и ободнихподручја усмеравају одређене урбане токове града као што су индустрија исаобраћај. Кроз Генерални План саобраћајна мрежа је планирана тако да унапреди ипобољша функционисање самог града, али уједно да у што већој мери заштитијезгро бање од моторног саобраћаја са акцентом на пешачки саобраћај ипешачким повезивањем парка са центром града и осталим деловима бање. Бања је функционална целина, а само језгро бање, парк, је као природно икулурно добро центар туристичке зоне бање. Од центра се шири туристичкаинфраструктура са услугама и објектима за смештај, као и здравственим ирекреативним садржајима. Сви ови садржаји су саставни део бање, али су и уфункцији града и укупне урбане градске структуре, почевши од здравствених ирекреативних центара са отвореним и затвореним базенима, до ресторана,трговина, сервиса и хотела, апартмана и вила.

· ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ПРОСТОРНИ РАЗМЕШТАЈ ТУРИСТИЧКИХСАДРЖАЈА

У складу са циљевима и препорукама туристичке студије дефинисане супросторне целине и зоне са претежном туристичком наменом. Друге намене(становање, трговине, зеленило, здравство...) у оквиру просторне целине 5 –туризам, треба да буду у функциј туризма, односно својом наменом, општимуређењем не смеју да нарушавају или ометају туристичке понуде у простору.

Подцелина 5.1 је простор парка. Условима Завода за заштиту споменика културеје дефинисан начин и услови изградње на овом простору.

Подцелина 5.2: је простор који је изграђен преко 50%, различитим наменама.- Комерцијално услужне делатности уз улицу Илије Гарашанина представљајузападну улазну зону у град, односно бању. Овај простор, у односу на постојећестање мора да буде део озбиљне реконструкције. Детаљнијим урбанистичкимплановима дефинисати пословну зону са акцентом на терцијалне делатности.Архитектонским обликовањем, уједначеном вертикалном и хоризонталномрегулацијом, пејзажним уређењем слободних површина треба подићи квалитетовог простора.- Туристички објекти – хотелско-туристички комплекс "Извор", са планиранечетири звездице, и комплексом површине око 8,0хa , садржи 165 смештајнихјединица, три ресторана,четири вишенаменске сале, фитнес и салонлепоте,мултифункционалну конграсну салу за 500 особа на 650м²,куглану,wеллнесс центар на 4500м², шест затворених базена са турским купатилом и триотворена базена. Комплекс садржи и тематски парк са воденим и зеленимповршинама, и спортским теренима (тенис, кошарка,мали фудбал и рукомет), саклизалиштем у зимском периоду.



Подцелина 5.4:- здравствено туристичке намене подразумевају широк спектар понуда(апартмани, wеллнесс центри, мањи хотели, базени, угоститељство.... ). Акценатје на мирном бањском туризму у природном окружењу.Паркинг обезбедити унутар парцеле према нормативима за одређене делатности.Паркинг простор се мора организовати у комбинацији са високим и партернимзеленилом.

Подцелина 5.5Постојећа намена простора фабрике "Шамот" је производња и у

случају остајања постојеће намене објекти који не задовољавају критеријумеза заштитна одстојања морају применити најбоље расположиве технологије да бисвоје негативне утицаје на околину свели у границе своје парцеле. Уколико то нијемогућно, морају се преоријентисати на еколошки прихватљивију производњу илиизвршити премештање своје производње на погоднију локацију.Овим предлогом плана могућа је пренамена. Фабрика у центру града у суседствубањског парка није прихватљиво решење за туризам као примарну развојнуделатност. Будуће садржаје мора да понуде туристичко економске анализе ииспитивања тржишта и трендова. Постојећи објекти се могу задржати уз одређенеадаптације и реконструкције уколико се за њих нађе одговарајућа намена(пројекцијске сале, изложбени простори, позоришне сцене, сликарске и вајарскерадионице, спортске хале.....)

Туристички капацитети ван просторне целине 5 су планом дати каопотенцијално погодни простори за туристичке садржаје на основу природнихпогодности (нагиб терена, осунчање, визуре..) и слободног неизграђеног простораза нову изградњу. Детаљнијим урбанистичким плановима, а на основу анализатуристичких студија дефинисати ове просторе који су у подцелинама 2.2, 2.5, 2.6,4.2 и 4.5. Садржаји и урбанистички параметри не би смели да угрожавају и дамного одступају од претежне намене ових целина, а то је становање средњих иниских густина.

Туристички садржаји апартманског типа, мањи хотели, градски хотели,појединачни објекти за смештај и боравак гостију бање као и становањеповременог карактера (викенд становање) могу да се нађу у стамбеним зонамасвих просторних целина. За ове садржаје, величина парцеле, спратност, иинтезитет коришћења простора, одређени су, по просторним целинама, премадоминантном типу становања.



5. ПРАВИЛА И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ5.1. ЗАШТИТА И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Саставни део Одлуке о приступању изради Генералног плана је и приступањеизради Извештаја о стратешкој процени утицаја Генералног плана Аранђеловац”на животну средину.

Стратешка процена рађена је у току израде Генералног плана, тако да је уконкретном случају било могуће да се изврши интеграција у сваку фазу израдеГенералног плана, са аспекта мерила и критеријума заштите животне средине.

Критеријуми и мерила заштите животне средине за потребе Генералног планасу уграђени у планска решења и правила уређења и грађења, тако да Генералниплан није у колизији са другим развојним и заштитним плановима, програмима ипројектима.

У наредном периоду спровођења Генералног плана, остаје обавеза да сеизврши адекVатна евалуација, како би се након спроведене анализе заузео став омеђусобној усаглашености Генералног плана са другим стратешким, планским,програмским и пројектним документима, у смислу стварања планског основа изГенералног плана и издавања одговарајућих одобрења за изградњу.

У том смислу Генерални план по потреби, а и по налазима из овог извештаја, узависности од етапности спровођења, може бити измењен и допуњен.

5.1.1. УНАПРЕЂИВАЊЕ ПЛАНИРАЊА И УРЕЂИВАЊА ПРОСТОРА

У циљу заштите, очувања и унапређења квалитета животне средине потребно је:- За комплекс фабрике Шамот урадити посебан план уређења, извршити

пренамену и ремоделацију простора у складу са одредбама овог Генералногплана,

- Урадити посебан план пејзажног уређења и озелењавања подручјанепосредно око пећине Рисоваче,

- За зоне породичног становања, при уређењу парцела, обавезно је пејзажноуређење и озелењавање,

- У зонама привређивања обавезна је израда плана пејзажног уређења и планазаштитног зеленила.

5.1.2. ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

Простори посебне намене у оквиру плана обухватају укупну површину од 68.40ха, на делу Отворених поља јужно од новог РХ завода. Ове површине судефинисане на основу услова Министарства одбране Републике Србије. Уређивање простора који су од значаја за одбрану земље вршиће се премапосебним условима.

5.1.3. ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА

Заштиту земљишта од загађивања спроводити обавезним прописивањемградње непропусних септичких јама у свим деловима без канализационе мреже изабраном неконтролисаног депоновања свих врста отпада.

Заштиту пољопривредног земљишта од неповратне деградације спроводитистрогим поштовањем изградње у оквиру грађевинских реона.Заштиту пољопривредног земљишта, у циљу очувања плодности и као услов запроизводњу биолошки здраве хране, спроводити кроз контролу употребе свих



хемијских препарата, избором врста за гајење према оптималнојмикрорејонизацији и подизањем пољозаштитних појасева.

Основни проблеми односе се на прекомерну употребу пестицида и хербицида,као и на употребу оних препарата, који су у Европи одавно забрањени (атразиннпр.), затим на адекватну употребу ђубрива (у складу са анализама земљишта),као и на ветрозаштитне појасеве, којима се спречава солска ерозија и где сезаржава орнитофауна која је корисна у борби против инсеката. Индиректно овипроблеми утичу и на квалитет вода.

Пољопривредна производња, посебно ратарска и воћарске културе, уконтексту утицаја на животну средину, односно природни комплекс, а индиректнои на становништво, због интензивне примене агротехничких мера, носи са собомизузетне проблеме, који се морају дефинисати и разрешавати.

Пољопривредна производња, не сме имати негативан утицај на животнусредину

Очување квалитета и плодности пољопривредног земљишта успоставити:- утврђивањем нултог стања квалитета и плодности земљишта,- успостављањем сталне контроле квалитета,- успостављањем прогнозно-извештајне службе за прађење стања

пољопривредних површина- вршењем сталне едукације непосредних учесника у пољопривредној

производњи.

Пољопривредно земљиште обухваћено планом се користи и уређује у складуса Законом о пољопривредном земљишту ("Сл.гласник РС" број 62/2006).

Планирано а неизграђено грађевинско земљиште, до привођења намени, семоже користити као пољопривредно земљиште.

5.1.4. ЗАШТИТА ВОДЕ

Заштита вода подразумева:- заштиту изворишта водоснабдевања,- заштиту површинских вода,- заштиту подземних вода.

Заштиту изворишта водоснабдевања, и ако су изворишта изван границагенералног плана, а за допунска и алтернативна решења, успоставити:

- утврђивањем зона санитарне заштите (непосредну, ужу и ширу зону заштите)и спровођењем мера заштите,

- успостављањем контроле режима рада изворишта,- урадити процену могућих штетних утицаја на изворишта водоснабдевања.

Заштита површинских вода обухвата:- заштиту реке Кубршнице и реке Пештан,- заштиту осталих водотокова на подручју плана.

Обале водених токова које су обухваћене Планом, треба да буду проходне иуређене, са формираним шеталиштем, које ће бити адекватно пејзажноархитектонски уређено. Уз шеталиште обезбедити одговарајуће елементепарковског мобилијара, као и адекватну расвету.

Како се у близини воденог тока налази заштићено природно и културно доброспоменик природе пећина Рисовача посебну пажњу посветити уређењу целокупнеоколине (брдо Рисовача и део површине са леве стране Кубршнице), која се, уцелини, може предложити за заштиту у својству споменика природе у оквиручитавог комплекса чије је средиште Буковичка Бања.



Имајући ово у виду неопходно је планирати и спровести низ мера санационо-уређајног карактера са нагласком на хортикултурним интервенцијама и уклањањуили обликовању естетски незадовољавајућих елеменате простора, а у циљустварања повољних услова за популаризацију простора у туристичко-едукативнесврхе.

Заштита подземних вода обухвата:- правилан одбир локација за одлагање чврстог отпада, изван шире зона

изворишта,- планирање санитарних депонија на водонепропусним површинама,- коришћење непропусних септичких јама, у подручјима без канализационе

мреже,- дефинисање локације за

5.1.5. ЗАШТИТА ВАЗДУХА

У циљу заштите ваздуха и праћења стања мерозагађености-мониторингаобавеза је:

- израда катастра аерозагађивања,- успостављање систематског мерења емисија- успостављање контроле емисија.

Производне, услужне или друге сличне делатности, које могу сметатистановању буком, прашином или непријатним мирисима, треба јасно физичкииздвојити, уз формирати одговарајуће заштитне зелене засаде од листопадних,зимзелених и четинарских врста, стварајући спратну конструкцију, почевши одтравног покривача, преко шибља до дрвећа густе крошње, чиме ће се обезбедитифункционалност зеленила, у смислу заштите, током читаве године.

5.1.6. ЗАШТИТА ШУМА

Шуме на подручју Генералног плана имају приоритетну заштитну (ерозија,подземне воде) и рекреативну функцију, узимајући у обзир да се предметнипростор непосредно ослања на обронке планине Букуља.

Из тих разлога обавеза је:- картирање свих шумских површина- успостављање мера неге и заштите- реконструкција и пошумљавање деградираних површина аутохтоним врстама.

Планском садњом зеленила, омогућити повезивање планираног и постојећегзеленила у јединствен систем зеленила

5.1.7. ЗАШТИТА ОД БУКЕ И ВИБРАЦИЈА

У циљу заштите од буке и вибрација потребно је:- урадити зонирање града према угрожености од буке,- спровести мере заштите у зонама са буком преко дозвољених нивоа.

5.1.8. ЗАШТИТА ОД АКЦИДЕНАТА

Потенцијалне могућности за изазивање акцидената представља присуствоштетних и опасних материја (сировине, компоненте, погонска горива илипроизводи) у процесу производње, утовара, претовора, транспорта, складиштењаили одлагања.



Стални надзор, правилни начин руковања у складу са важећим прописима иконтрола, основни су предуслови за спречавање могућих акцидената.

У циљу побољшања заштите од акцидената потребна је израда мапе хазардаза територију Генералног плана Аранђеловца.

Заштита од удеса обухвата:- планирање,- организовање,- предузимање мера управљања опасним материјама на основу анализе

опасности од удеса,- за све активности, технолошке поступке и објекте, где могу бити присутне

опасне материје обавезна је израда анализе.

5.1.9. УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ

Сакупљање, разврставање, промет, превоз, рециклажа, третман отпада,складиштење и одлагање за насеље Аранђеловац мора бити у складу сапринципима одрживог газдовања отпадом на регионалном нивоу, а у складу саокVирима Националне стратегије управљања отпадом. Постојећа депонија у Буковику на потесу “Цинцарска коса” је делимичноизграђена и једина је, поред санитарне депоније у Врању, која одговарапрописима за одлагање комуналног отпада. Сврстана је у категорију великихсанитарних депонија са потпуном опремом (дренажни систем и подлога са фолији,систем за мониторинг и контролу филтрата и гаса на депонији). У мрежирегионалних депонија припада групи општина: Лазаревац, Љиг, Аранђеловац,Барајево, Обреновац, Лајковац. Напуштену стару депонију испод Рисоваче је неопходно комплетно санирати ирекултивирати, са могућношћу формирања рекреативних садржаја на тој локацији.

5.1.10. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД НЕГАТИВНОГ УТИЦАЈА ПЛАНИРАНИХНАМЕНА4

Негативан утицај првенствено од производних, а и од неких услужнихделатности се може очекивати у радним зонама и индустријској зони, као и дужоптерећених инфраструктурних коридора.

Постојећи индустријски објекти који не задовољавају критеријуме зазаштитна одстојања морају применити најбоље расположиве технологије даби своје негативне утицаје на околину свели у границе своје парцеле.Уколико то није могућно, морају се преоријентисати на еколошкиприхватљивију производњу или извршити премештање своје производњена погоднију локацију.

У индустријској зони није дозвољено лоцирати међусобно некомпатибилнетехнологије.

Планирати развој индустрије која троши мање ресурса-материјала, енергије,воде и стимулисати развој производних грана које се заснивају на чистијимтехнологијама,

У постојећим и новим индустријским погонима уградити уређаје за заштиту одиспуштања штетних материја у атмосферу и земљиште.

Планирати и спроводити мониторинг емисије из индустријских погона.

4 kategorizacija privrednih preduze}a je preuzeta iz Generalnog plana Beograda



Према потенцијалном еколошком оптерећењу утврђују се четири категоријепривредних предузећа, чије делатности не смеју угрожавати квалитет чинилацаживотне средине у окружењу (вода, ваздух земља) изнад законом дозвољенихнивоа.

КАТЕГОРИЈА А - мале фирме које према нивоу еколошког оптерећења могу битилоциране унутар стамбеног насеља као што су пекарске и посластичарске радње,технички сервиси, занатска производња у функцији туризма и др. Потребне сумере заштите од буке и евентуалног непријатног мириса.

КАТЕГОРИЈА Б - мале и средње фирме које према нивоу еколошког оптерећењамогу бити лоциране на рубним деловима стамбеног насеља, тако да њиховефункције не изазивају непријатности суседству; као што су веће електромеханичкерадионице, складишта грађевинског материјала, примарна прерада искладиштење пољопривредних производа и друго. Потребне су мере заштите одбуке, вибрација, непријатног мириса. За ове објекте је потребна израда проценеутицаја објеката на животну средину.

КАТЕГОРИЈА В - фирме које према нивоу еколошког оптерећења могу битилоциране на одређеном одстојању од стамбеног насеља (претежно у оквирупросторних подцелина 7 и целине 6) тако да њихова функција на том растојању неизазива непријатности суседству; као што су: тржни центри и већа складишта(БП>5.000 м2, прехрамбена индустрија, текстуална индустрија, итд. Морају сеспроводити техничко-технолошке, урбанистичке и организационе мере заштитеживотне средине. Поред обавезне процене утицаја објеката на животну средину, узависности од делатности потребно је урадити процену опасности од хемијскогудеса.

КАТЕГОРИЈА Г - фирме које према нивоу еколошког оптерећења могу битилоциране (само у просторној целини 6) на већем одстојању од стамбеног насеља,као што су: производња грађевинског материјала, појединачни погони хемијскеиндустрије, веће кланице, прехрамбена индустрија, итд. Морају се спроводититехничко-технолошке, урбанистичке и организационе мере заштите у складу сазахтевима Закона о заштити животне средине. Потребна је стратешка проценаутицаја комплекса на животну средину.

· ПОСЕБНЕ ЗОНЕ ЗАШТИТЕ

Знатно мањи негативан утицај се може очекивати у зонама становања итуристичким зонама. Ипак посебним мерама заштите су 2 издвојене зоне нападинама Букуље у залеђу парка.

Прва зона је зона забрањене градње дефинисана као зона у којој сезабрањује било каква даља изградња објеката инфраструктуре, нискоградње ивисокоградње. За легализацију, уколико постоје нелегално изграђени објекти, каои за реконструкцију постојећих објеката потребна је сагласност Министарстваодбране.

Друга зона је зона ограничене и контролисане градње, где је забрањенаизградња објеката висине преко 10 метара. За израду документације потребна јесагласност Министарства одбране.

За ове две зоне важе правила уређења и изградње према претежнимнаменама дефинисаним за ове просторе. Посебни услови и појединачна правиласу дата у посебном Анексу уз план.



5.2. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ДОБАРА

5.2.1. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИРОДНИХ ДОБАРА

Увидом у документацију Завода за заштиту природе и Регистар заштићенихприродних добара који води овај Завод, констатовано је да се на просторупредвиђеном за израду Генералног плана Аранђеловца, налази заштићеноприродно добро од изузетног значаја, Споменик природе “Рисовача пећина“,КО Врбица, Аранђеловац, старалац Музеј у Аранђеловцу.

Неопходно је поштовати посебне услове који се односе на режим заштите, којиподразумева третман пећине Рисовача као заштићеног природног добраотвореног типа, али и контролисане посете и пажљиво чување. На основу оваквогрежима, актом о заштити, утврђена је:

- забрана изградње стамбених и викенд објеката и објеката за потребепољопривредне и индустријске производње;

- забрана земљаних, шумарских и грађевинских и других радова који могуизазвати оштећења пећине и њеног улаза и неповољне променеамбијенталних вредности.

Радови који нису забрањени, као и радови ван заштићеног простора за које сеосновано претпоставља да могу имати штетне последице за заштићени споменикприроде, подлежу процедури процене утицаја (Закон о процени утицаја наживотну средину, “Службени гласник РС”, бр.135/04) и добијања услова,сагласности и дозвола у складу са законом. Генерални план обухвата Буковичку Бању, која је према Просторном плануРепублике Србије (карта 16: Организација простора за туризам, дугорочно до2010. године), сврстана у међународне и националне бање I степена. ПодручјеБање обухвата простор од заштићеног природног и културног добра Рисовачкапећина, преко чаршије и бањског Парка до споменицима ратницима из Првогсветског рата. Насеље Аранђеловац са Бањом чини просторно-функционалну целину ијединствен инфраструктурни систем, те развојни правац читавог подручја треба дабуде у функцији бањско-климатско-туристичког центра. Целину Бање употпуњујекомплекс Букуље, Венчаца и седла између ове две планиране, на коме треба уперспективи, планирати проширење туристичко рекреативних капацитета Бање.Стога би, границама просторног обухвата Генералног плана Аранђеловца моглиби бити обухваћени и делови овог комплекса, односно барем би требало известизакључке у том смислу.

У циљу очувања и унапређења природних услова средине и других природнихбогастава која представљају основни ресурс за експлоатацију простора каобањског лечилишта и развоја бањског туризма, неопходно је предвидети заштитусвих елемената природних структура. То подразумева пре свега заштиту извора итока лековите воде; потом валорзацију шумских и осталих зелених површина испречавање даље могуће деградације природ и простора, непланским ширењемизградње.

За простор Парка у Буковичкој Бањи, као прстора са посебнимкарактеристикама је програмом рада за 2007. годину превиђена израда Студије



као предлога за заштиту према Закону о заштити животне средине (“Службенигласник РС”, број 66/91, 3/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95).

Сагласно овом израдом, урбанистички план треба да обезбеди следеће:· У складу са одредбама Закона о бањама (“Службени гласник РС”, број 80/92)

неопходно је обезбедити одговарајућу инфраструктуру, комуналне и другеобјекте (водовод, канализација, саобраћајнице, ПТТ и електро-објекте) који ћеомогућити унапређење и развој Бање са туристичким и рекреативнимсадржајима.

· Земљиште и водене површине у подручју изворишта бањске воде, каоосновног природног ресурса, морају бити у потпуности заштићена од намерногили случајног загађивања и других утицаја који могу неповољно деловати наквалитет и здравствену исправност воде.

· На подручју шире зоне изворишта, очување квалитета животне средине изаштита од различитих облика загађивања успостављају се применомследећих превентивних мера:

- није дозвољена изградња објеката који на било који начин могу да угрозе водуили земљиште;

- постојећи индустријски објекти за експлоатацију воде, угоститељско-туристичкиобјекти и све остале врсте малопривредних објеката морају обезбедитиканалисање и пречишћавање отпадних вода у складу са стандардимапрописаним законом.

· Уређење Парковске зоне не смеју да ремете некомпатибилни садржаји;· У непосредној околини изворишта дозвољена је садња траве и растиња

плитког корена. Мере одржавање зленила искључују употребе хемијскихсредстава и вештачких ђубрива;

· Изградња објеката и друге инфраструкуре за развој бањског туризма, не сме уоснови да угрози објекте и одговарајућу инфраструктуру за коришћењеприродног лековитог фатора.

5.2.2. МЕРЕ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

o Заштићена природна и културна добра5

Непокретна културна добра деле се на споменике културе, просторнокултурно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места.Разврстана у три категорије, у зависности од свог значаја:- културна добра од изузетног значаја,- културна добра од великог значаја и- културна добра.

Добра која уживају претходну заштиту, по Закону о културним добрима, имају иститретман као и утврђена културна добра.

5 Studija za{tite graditeqskog nasle|a u okviru granice zahvata GP „Aran|elovac 2026“; Zavod za za{tituspomenika kulture Kragujevac, 2007.



НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА- Археолошка налазишта

"Пећина Рисовача"

КУЛТУРНА ДОБРА- Споменици културе

1. ЦркVа Св. Арханђела Гаврила у Врбици2. Зграда старог Општинског суда у Ул. Књаза Милоша бр. 743. Вила "Караxић" у Буковику4. Зграда старе поште у Ул. Књаза Милоша бр. 725. Окућница Илије Милошевића у Ул. Занатској бр. 656. Спомен-костурница из Првог светског рата7. Зграда у Ул. Књаза Милоша бр. 228. ЦркVа Св. Арханђела Гаврила са спомен чесмом у Буковику

- Просторно културно-историјске целинеПарк Буковичка бања

ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ- Објекти

1. Стара Врбичка школа у Ул. Занатској бр. 822. Зграда старе железничке станице3. Зграда "Ново Здање" - Венац слободе

ВАЛОРИЗОВАНИ ОБЈЕКТИ И ПРОСТОРИ- Објекти градитељског наслеђа

1. Зграда у ул. Занатлијској бр 1а2. Кућа Митра Плужатовца у ул. Краља Александра бр. 13. Зграде у у ул. Краља Александра бр. 28, 37 и 394. Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 1, 3 и 55. Зграда у ул. Књаза Милоша бр. 106. Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 23, 27, 29 и 317. Двојна згр Зграда у ул. Књаза Милоша бр. 108. Зграда у ул. Књаза Милоша бр. 569. Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 66 (Кућа Др. Стојановића), бр. 68

(Прекићева кућа) и бр. 70 (Кућа Филипа Савића)10. Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 77 и бр. 79/81 (Стара апотека)11. Зграда у ул. Књаза Милоша бр. 7812. Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 18013. Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 25514. Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 27515. Вила у ул. Илије Гарашанина бр. 2816. Вила "Милетић" у ул. Надежде и Растака Петровића бр. 1117. Виле у ул. Мишарској бр. 11 ("Анка") и бр. 1318. Вила у ул. Хиландарској бр. 419. Вила "Капетановић " у ул. Војводе Путника бр. 4

- Амбијенталне целине1. Улица Јадранска2. Трг "Венац слободе"



- Спомен бисте и спомен обележја1. Спомен костурница палим борцима НОР - а на Партизанском гробљу у

Аранђеловцу2. Спомен бисте Милану и Миодрагу Танкосићу, стрељаним жртвама у току

НОР - а на Партизанском гробљу у Аранђеловцу3. Спомен биста Чедомиру Плећевићу у Спомен парку у Аранђеловцу4. Спомен биста народном хероју Милану Илићу "Жући" у спомен парку у

Аранђеловцу5. Спомен плоча на згради Југопетрол, посвећена страдалим родољубима

у НОР - у, који су на овом месту били изложени порузи од странеокупатора

6. Спомен плоча страдалим у НОР – у у ходнику гимназије у Аранђеловцу7. Спомен плоча страдалим у НОР – у на месту "Стара пијаца"8. Спомен плоча на зиду НОР – а на зиду хотела "Здање"9. Спомен плоча страдалим у НОР – на кући Мире Симић у улици

Зантлијској бр. 2410. Спомен плоча браћи Марковић, родољубима и учесницима НОР – а на

зиду музеја НОБ – е11. Споменик страдалим ратницима у ратовима 1912 – 1918. године на Тргу

"Венац слободе"12. Споменик Књазу Милошу на углу улица Мишарске и Илије Гарашанина у

парку "Буковичка бања". Савремено скулпторско дело на постаменту унешто већој величини од природне

РЕЖИМИ ЧУВАЊА, КОРИШЋЕЊА И ЗАШТИТЕ ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂААРАНЂЕЛОВЦА (у оквиру граница ГП-а)

Намена простора Аранђеловца, у оквиру граница ГП-а Аранђеловца јеразноврсна. Изградња у овом простору, одвијаће се у складу са поставкама иусловима заштите културног наслеђа, потребама, коришћењу земљишта иизграђености простора.

У складу са значајем заштићених објеката и простора обавезно је поштовањеопштих и посебних услова и мера заштите. Услове за предузимање мера заштитеи других услова зависно од категоризације споменика културе, одређује:- за споменике културе од изузетног значаја, као и за заштићену околину,

Републички завод за заштиту споменика културе (преко Завода у Крагујевцу);- за споменике културе од великог значаја, остале споменике културе и

културна добра која уживају претходну заштиту, као и за заштићену околину,Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу.Валоризоване објекте и просторе треба штитити и очувати кроз урбанистичке

планове, било као појединачне објекте или као амбијенталне целине.

ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

Услови и мере заштите, коришћења и унапређења градитељског наслеђа,анализом постојећег стања и вредновањем расположивих података, дефинисанису кроз два режима заштите и коришћења градитељског наслеђа.

ОПШТИ УСЛОВИ ЧУВАЊА, КОРИШЋЕЊА И ЗАШТИТЕ НЕПОКРЕТНИХКУЛТУРНИХ ДОБАРА

А. ПРВИ РЕЖИМ ЗАШТИТЕ



Обухвата све објекте и просторе који су утврђени за непокретна културнадобра, као и добра која уживају претходну заштиту.

Први режим заштите подразумева строгу заштиту културних добара уз општеуслове, као и посебне услове чувања, коришћења и заштите културних добаракоји су прописани у решењу, тј. одлуци о утврђивању објеката за културно добро.

За све интервенције на објектима и њиховој заштићеној околини, на које сепримењује први режим заштите, надлежан је Завод за заштиту споменикакултуре из Крагујевца, који се стара, у сарадњи са корисницима културнихдобара и надлежним општинским органима Аранђеловца, о чувању, заштити,предузимању мера техничке заштите и презентацији ових споменика културе.

a. Општи услови који важе за први режим заштите културних добара су:

1. Непокретна културна добра – споменици културе морају чувати свој аутентичанизглед, оргиналне материјале, хоризонтални и вертикални габарит,конструктивне и декоративне елементе и функционалне карактеристикеобјекта.

2. Културна добра не смеју се оштетити или уништити нити променити наменубез сагласности надлежне службе заштите.

3. Све итервенције (у ентеријеру и екстеријеру), које би се обављале накултурним добрима, морају имати услове и сагласности надлежних Завода.

4. Културна добра се не смеју отуђити без остваривања права прече куповинекоје је установљено законом у корист надлежне службе заштите.

5. Власник, односно корисник културног добра нема права да раскопава, руши,преправља, презиђује или врши било какVе радове које могу довести дооштећења културног добра или нарушити његова својства.

6. Власник, односно корисник културног добра дужан је да га са изузетномпажњом чува и одржава и спроводи утврђене мере заштите, као и даобавештава надлежни Завод о свим правним или физичким променама у везиса културним добром или његовом заштићеном околином.

7. Власник, односно корисник културног добра нема права да користи илиупотребљава културно добро у сврхе које нису у складу са његовом природом,наменом и значајем.

8. Корисник је дужан да врши континуирано текуће одржавање културног добра,уз одржавање аутентичног изгледа који објекти имају.

9. Корисник објекта је дужан да на време обавештава надлежне службе оевентуалним оштећењима објекта и његове околине.

10. Конзерваторско – рестаураторске елаборате који садрже испитивачке радове,методологију интервенција, начин чувања и презентације непокретногкултурног добра израђује установа заштите или друга овлашћена фирма подусловима и стручним надзором службе заштите.

11. Фотографско или филмско снимање непокретних културних добара којезахтева монтажу скела, кулиса или друге техничке опреме, коришћењекранова, употребу расветних тела укупне снаге преко два киловата илипосебне интервенције на културном добру, односно његовој заштићенојоколини, може се вршити само на основу надлежног завода за заштитуспоменика културе.

b. Утврђују се следеће мере заштите заштићене околине објеката који суутврђени споменици културе :



1. Забрањују се радови који могу да наруше стабилност непокретног културногдобра, као што су геомеханичка, сондажна испитивања или друга ископавањабило какве врсте.

2. Забрањује се грађење објекта трајног или привременог карактера, који својомархитектуром и габаритом угрожавају споменик културе.

3. Комплетно уређење заштићене околине, као и целокупног простора заштићенеоколине (најчешће је то цела парцела на којој се објекат налази), а у складу сапрописаним условима службе заштите културних добара, Завода за заштитуприроде и других надлежних институција.

4. Пројекти уређења морају да садрже податке и детаље обликовања слободнихзелених површина, поплочања свих стаза и прилаза, расвете различитог типа,урбаног мобилијара са својеврсном опремом и др.

5. Обавезно планирање површина за стационарни саобраћај (намењен објектимаиз, горе наведеног, простора), као и ревизију шеме саобраћаја уопште, како бисе побољшали приступи и везе.

6. Потребно је континуирано одржавање целокупне зоне амбијенталне заштите, аод стране надлежних служби града, под условима, прописима и надзоромнадлежне службе заштите.

7. Сви елементи урбаног мобилијара који се постављају у заштићеној околиниспоменика културе (поплочавање, клупе, осветљење…) морају добити условеи сагласност надлежне службе заштите.

8. Евентуална изградња у овој зони подлеже посебним условима исагласностима надлежне службе заштите.

в. Мере заштите Окућнице Илије Милошевића:

1. Извршити конзреваторско-рестаураторске радове на свим објектима у оквируокућнице, према посебним условима надлежног Завода.

2. Извршити ревитализацију, са посебним опремањем читаве окућнице(инфраструктурно, комунално, хортикултурно и др.), ради њене презентације узутврђивање адекватне намене, а према посебним условима надлежног Завода.

3. Укључивање окућнице у туристички итинерер општине.

г. Мере заштите зоне утврђене ПКИЦ “Парк Буковичка бања”:

1. Забрањује се употреба и коришћење културног добра у сврхе које нису ускладу са његовом природом, наменом и значајем или на начин који можедовести до оштећења културног добра.

2. Забрањује се раскопавање, рушење, преправљање, презиђивање,прерађивање или било који други радови који могу нарушити својствокултурног добра.

3. Корисник културног добра је дужан да га брижљиво чува и одржава, а премаприбављеним условима надлежне службе заштите, као и да је обавештава онасталим физичим и правним променама.

ђ. Утврђују се следеће мере заштите археолошког налазишта од великогзначаја "Пећина Рисовача" и његове околине:

1. Забрањено је раскопавање, рушење, преправљање, презиђивање и вршењебило каквих радова који могу нарушити својство културног и природног добра.

2. Забрањује се коришћење или употреба споменика у сврхе које нису у складу сањеговом природном наменом и значајем или на начин који може да доведе доњеговог оштећења.



3. Забрањује се изградња објеката у заштићеној околини осим изградње пратећегуређењеа простора у циљу презентације и реконструкције културног иприродног добра, а према уловима и стручном мишљењу организација зазаштиту културних добара и природе, којим се дефинише садржај и начинградње и уређења овог простора.

4. Изградња објеката инфраструктуре и комуналне опреме вршиће се подусловима који ће се утврдити планским актима или одговарајућом пројектномдокументацијом

5. Забрањује се превођење водова високог напона6. Забрањује се депонивање смећа и другог отпада и испуштање отпадних вода

директно у земљиште и водотокове7. Забрањује се чиста сеча шумских површина, предлаже се њихово уређење и

ревитализација8. Посебно се забрањује сеча вегетације на стрмим падинама9. Подизање нових и реконструкција постојећих зелних површина условљава се

употребом врста које су аухтотоне за ово подручје10. Забрањују се сви радови и активности у заштићеној околини који би битно

утицали на измену природне морфологије терена.

Б. ДРУГИ РЕЖИМ ЗАШТИТЕ

Обухвата валоризоване појединачне објекте, просторе-амбијенталнецелине и спомен обележја. За валоризоване објекте и просторе, као и заспомен обележја, Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца, издајемишљење, за све мере заштите и остале радове.

Код валоризованих објеката надлежни Завод издаје мишљење за све радовена катастарској парцели на којој се налазе исти (јер се она третира као заштићенаоколина).

За све наведене објекте на које се примењује други режим заштите, требанајпре прибавити мишњење са условима, а потом и сагласности напројектну документацију од надлежног Завода.

a. Општи услови који важе за други режим заштите су:

1. Очување постојећих вредности концепта урбаних матрица, са могућношћуремоделација у циљу ревитализације простора и његове имплементације упостојећа градска ткива.

2. Заштита ових објеката и целина састоји се у очувању, пре свегавалоризованих вредности објеката и целина, аутентичне орнаментике, атика,ограда, кровних равни и другим архитектонским детаљима.

3. Могуће је извести интервенције на објектима, уз услов очувања аутентичностисамих амбијената. Висинска регулација није у потпуности дефинисана, алипружа могућност да се преко реперних објеката (највиших у низу) уједначи.

4. Могућа је реконструкција, надградња и доградња објеката, као и изградњанових на парцели валоризованих објеката, јасно диференцирана (али сауважавањем препознатљивим ритмом отвора), уз претходно прибављениммишљењем надлежне службе заштите.

5. Сви објекти, без разлике на степен интервенције, не смеју да имају калканпрема улици, као ни висећи олук (олуци треба да буду лежећи, односноскривени). На кровним равнима према улици нису дозвољене ″кровне баxе″.Осветљење је могуће решавати преко кровних прозора (у равни крова).

6. Фасадне обраде морају да буду трајне, бојене веће заступљеним бојама, у дваили више тона изведених из исте боје са трајно обрађеним соклама



(племенити малтери, облоге од природних мтеријала и сл.). Прозори и осталиотвори треба да буду решавани на начин као код објеката код којих се чувааутентично стање (најчешће су то оригинални портали и украшени прозори оддрвета).

7. Могућа је пренамена простора-амбијената или њихових делова, и увођењенових комплементарних садржаја, са примарном наменом за културу, сапретходно прибављеним мишљењем надлежне службе заштите.

8. Све елементе урбаног мобилијара прилагодити изгледу и намени простора-амбијената.

9. Све интервенције у амбијентима, или на појединачним објектима, не могу сеизводити без претходно прибављених услова надлежне службе заштите.

10. Амбијенталне целине потребно је чувати и одржавати и кроз урбанистичкепланове, као и кроз мере техничке заштите надлежног Завода.6

У одредбама о спровођењу ГП-а, потребно је обавестити СО Аранђеловац, даименује стараоце споменика, спомен биста, плоча и др. споме обележја, са којимаће служба заштите оставарити контакт и којој ће по потреби доставити ближеуслове чувања, заштите, одржавања и презентације ових објеката.

ЗАКЉУЧАК

Аранђеловац, на прагу новог миленијума, карактерише девастирано наслеђецентралне градске зоне, као последица недовољне сарадње планерске, службезаштите, грађевинске инспекције града Аранђеловца, недостатка озбиљнихинвеститора и неедукованости власника објеката (у смислу значаја културногнаслеђа као ненедокнадивог ресурса и печата препознатљивости једненасеобине).

Афирмација урбаног континуитета, посебно укључује регенерацијудезинтегрисаних делова градског језгра.

Активно коришћење одређених зона, за задовољавање културних потреба,основни је стратешки задатак, који се мора спроводити кроз сва планска акта иактивну заштиту на терену.

Садашњи изглед и функције градског језгра потпуно су истиснули наменуобјеката за културу и градско језгро претворили у тржно-пословну зону. Заостале,еколошки неафирмативне зоне у централном градском језгру се морају ставити укатегорију репрезентативних амбијенталних представа града, који свој дигнитетмора градити на свом богатом наслеђу. Санација, ревитализација иреконструкција, основни су методи којима ће служба заштите утицати наафирмацију града, у контексту његове презентације.

Суштина урбане регенерације града, заснива се на обнови његовогнарушеног изгледа ″Старе чаршије, која се новим плановима мора вратити уконтекст градског блока, са примереном наменом и функцијом, у контексту обновесадржаја, који су својом урбаном неглектиком, дислоцирани ка зони парка²Буковичка бања².

У сарадњи са институцијама заштите и условима заштите непокретнихкултурних добара, заштићени простори у оквиру границе ГУП-а, морају се уестетском и функционалном смислу ремоделирати и постићи склад нових истарих делова града. Ревитализација градског ткива извршила би се након израдапосебних програма и студија.

6Zavod za za{titu spomenika kulture Kragujevac; Studija za{tite graditeqskog nasle|a u okviru granica zahvata

GP"Aran|elovac 2026", Kragujevac 2007.



Планиране интервенције у простору у заштићеним зонама пројектују сеусаглашавањем ставова службе заштите и урбанистичких служби, како би сесачувао и унапредио архитектонски и урбани идентитет града. Планерске,пројектантске и градитељске интервенције у заштићеним зонама центра града,требало би да се у наредном периоду крећу у трансформацију блокова у односуна њихову висинску регулацију, регулационе линије, трансформацију уунутрашњости блокова путем реконструкција и ревитализација градских тргова,паркова и пешачких улица. Тим потезом би се ишло ка регенерацији градскогамбијента, који је Аранђеловац, током претходних година, изгубио.

Методи који се примењују у оквиру реконструкције, приликом процесазаштите и обнове старог језгра градске чаршије су следећи:а. рестаурација - начело поштовања старе оригиналне архитектуре иаутентичности споменика, са јасно наглашеним историјским слојем путемразличите материјализације, висинске регулације и боје.б. интерполација - активна метода у области заштите, која мора бити изведенауз конкретне услове надлежне службе заштите, представљене не каопојединачна, већ целовита решења фронтова у оквиру грађевинских блокова, узони заштите као саставни део документације Плана детаљне регулације иУрбанистичких пројеката блокова, као његове разраде.в. пренамена функције - у данашње време неопходан захват, због свеприсутнијих тржишних промена и обезбеђења услова за одрживи развој града.

Циљеви који се морају постићи приликом имплементације планскедокументације:· Афирмација Аранђеловца у ширем региону;· АдекVатно презентовање културних садржаја и повезаност са туристичким

организацијама;· Постизање активности централног градског језгра (истицањем

најрепрезентативнијих објеката и амбијената, адекватним опремањем и сл.);· Ремоделовање урбанистичких склопова (методом интерполације-репликама,

контраста, асоцијације) и адекватно урбанистичко опремање (поплочавање,нови мобилијар, сигнализација, зеленило, водене површине);

· Унапређење квалитета целокупног живота у граду (културолошки, социјални,економски, естетски приступ унапређењу микролокације, стварањем новихјавних простора кроз активне програме и манифестације у зони аутентичногамбијента);

· Повећање економске исплативости централне градске зоне (повећањем бројарадних места адекватних новоизграђеном грађевинском фонду-увећанистепен и обим рентирања и сл., чиме се долази до средстава за квалитетнијиприступ ревитализацији зоне);

· Постављање нових регулатива, са аспекта службе заштите, за будућемоделовање простора и одрживи развој града (дефинисање зона, функција,намена, висинских регулација, спратности, материјала и начина градње,архитектонског стила, боја, ликовних елемената и детаља и др.).

Како би се стекли услови за изградњу нових објеката и амбијената, којиАранђеловцу припадју, сарадња подружница друштва конзерватора,удружења урбаниста, удружења архитеката, инжењерске коморе, као истручних тела при Скупштини града, која разматрају тему изградње градапутем јавних конкурса, јесу смернице за будућу праксу враћања свеукупнеурбане слике града. То подразумева обавезно укључивање стручњака



Завода за заштиту споменика културе, за сваку будућу интервенцију узаштићеној зони.

Како се у протеклом периоду, у урбанизованом градском подручју, наилазилона периоде градитељског наслеђа, који су се односили на потенцијалне,инфраструктурне објекте, недефинисаног периода грађења, посебну пажњуприликом издавања грађевинских дозвола, треба обратити на дозволе које сеиздају у зони градског центра.

Стриктна контрола би обухватала и обавештавање надлежне службе заштитео планираним изградњама у зони центра града (од стране Секретаријата заурбанизам).

Тиме би служба заштите извршила одређена праћења припрема за изградњу,приликом којих би се евентуално стекао увид у налазе, у тренутку када је тонајпожељније за давање сугестија о обустави радова, уколико би се евентуалнонаилазило на градитељске слојеве прошлих времена, а који су битни за податке оурбаном идентитету града кроз историју.

Непримерене ситуације по питању нарушених амбијенталних и архитектонскихкарактеристика заштићене зоне, које су констатоване путем сагледавања стањана терену, представљају додатни показатељ који тему партнерског односа службезаштите и предузећа за изградњу града, обавезују на стратешке партнерскеодносе како би се убудуће такве непримерене појаве на време спречиле. Значајсарадње ових служби са инспекцијским службама града се намеће као приоритетза реализацију предвиђених планских докумената.

Наслеђе представља непроцењив ресурс, чији се идентитет мора јасноприказати на начин који граду даје на значају, са аспекта посматрања града крозњегову историју. Културно наслеђе као предуслов за активирање културногтуризма Аранђеловца се мора припремити за ту делатност, која у савременомтуризму подразумева адекватну припрему зона и објеката кроз улагања у њиховуревитализацију.

Прихватити чињенице које град карактерише кроз историју и на адекVатанначин их представити, значи створити услове за нова улагања која поредпривредног развоја града адекватно прате и његов повратак на културну мапуСрбије, која ће га као таквог и ставити на листу приоритета за улагање.

Његова представа као града са својом богатом културном баштином учинићеда се слика о њему пренесе кроз позитивне односе будућих инвеститора премањему.

Потребан је велики напор и разумевање значаја културног наслеђа да би сеоднос према теми заштите на адекватан начин имлементирао у његов развој.Стратешко опредељење које концепт заштите за ГП представља опредељење каприхватању АГЕНДЕ 21 у смислу односа према граду са еколошког становишта,које град посматра као уређени амбијент, примерен његовом степену културногразвоја.

Баштина се дакле мора прихватити као темељ развоја и подстицај за новетрендове, тенденције и историјске слојеве са амбијенталним просторним ипојединачним представама које заједно чине целину вредну за град, регион идржаву.

Као посебно вредне и значајне делове града, које је у будућности, уз значајантруд на одржавању и почетном уређењу, могуће вредновати као просторе саамбијенталним вредностима, издвајају се делови Отвореног поља и залеђе паркаБуковичке бање заједно са шумама уз границу плана према Букуљи.



5.3. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА

5.3.1. ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

У погледу заступљености мера заштите од пожара неопходно је придржаватисе следећих нормативних аката:

· Сви објекти морају бити изведени у складу са чланом 10. и 11. Закона озаштити од пожара (“Сл.гласник СРС” бр.37/88);

· Објектима мора бити обезбеђен приступни пут за ватрогасна возила у складуса Правилником о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице иуређење платоа за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика одпожара (“Сл.лист СРЈ” бр.8/95);

· Хидрантску мрежу извести у складу са Правилником о техничким нормативимаза хидрантску мрежу за гашење пожара (“Сл.лист СФРЈ” бр.20/71 и 23/71);

· Гараже морају бити изведене у складу а Правилником о техничкимнормативима за заштиту гаража за путничке аутомобиле од пожара иексплозија (“Сл.лист СЦГ” бр.31/05);

· Дистрибутивни гасовод се мора извести у складу са Правилником о техничкимнормативима за пројектовање и полагање дистрибутивног гасовода одполиетиленских цеви за радни притисак до 4 бара;

· Станица за снабдевање горивом мора бити изведена у складу са Правилникомо изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и оускладиштавању и претакању горива (“Сллист СФРЈ” бр.27/71).

5.3.2. ЗАШТИТА ОД ЗЕМЉОТРЕСА

На сеизмичкој карти Србије, подручје општине Арађеловац лежи у зонимогућих сеизмичких потреса од 8 МЦС скале.

Могућа заштита односи се на усклађен размештај функција и намена упростору и строго поштовање законских прописа о сеизмичким дејствима наконструкције, уз детаљно истраживање терена.

Посветити већу пажњу утицају тектонске и утврђивању нивоа подземне водена посматраном подручју, јер од њега битно зависи прираштај сеизмичкогинтензитета.

5.3.3. ЗАШТИТА ОД ПОПЛАВА

Проблем одбране од бујичних поплава на водотоковима ван система редовнеодбране од поплава решаван је на начин који је преузет од организације редовнеодбране од поплава, што је одбрану претварало у уклањање последица.

”Елаборат за план одбране од поплава на водотоковима ван система редовнеодбране од поплава на територији општине Аранђеловац”, израђен од странеИнститута за водопривреду ”Јарослав Черни”, а.д.Београд, Завод за уређењесливова,у постојећу организацију одбране уводи елементе правовремене узбуне и активнеодбране.



5.4. УСЛОВИ ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ

Савезно министарство одбране доставило је услове и захтева за прилагођавањеГенералног плана Аранђеловца потребама одбране земље под бројем:1. Министарство одбране Србије и Црне Горе, инт.бр.5031-5 од 28.12.2005. год.2. Министарства одбране, Управе за инфраструктуру, пов. број 5031-7/05 од

07.06.2007.год.

Сви захтеви и услови прописани од стране министарства одбране су уграђениу планска решења. Појединачни услови су дати у посебном Анексу уз план.

generalni plan opstine arandjelovac

Documents