ALU

MIN

IJU

M&

PVCm

agaz

inNAUKA U PRAKSI www.aluminijum-pvc.com

Kako je započelo hladnije razdoblje, svake godine javljaju se pitanja vezana uz kondenzaciju vlage na prozorima. Razlozi, posledice i mogućnosti sprečavanja, biće opisani u daljnjem tekstu. Nedovoljno provetravanje prostora ima više negativnih efekata, npr. udobnost i zdravlje ljudi u tim prostorima se pogoršava, previše vlage u vazduhu lako prouzrokuje nastanak plesni i s tim posredno štetu na izloženim delovima objekta. Posebno štetno je delovanje vlage na drvo i drvene prozore. U jednoj studiji o kvalitetu vazduha u unutrašnjim prostorima analizirano je u ko-likoj meri pojedini elementi utiču na loš kvalitet vazduha. Studija je pokazala da je u 54 odsto slučajeva nekvalitet-nog vazduha u unutrašnjim prostorima krivo nedovoljno provetravanje. U svakom domaćinstvu nastaje vodena para kako zbog obavljanja svakodnevnih poslova (kuvanje, tuširanje, pranje, itd.), bilo zbog sušenja građevinske kon-strukcije, bilo zbog disanja – jedna četvoročlana porodica dnevno proizvede/pošalje u svoj životni prostor prosečno 10 litara vode u obliku vodene pare. Kondenzacija se po-javljuje na slabije zaštićenim mestima na ivicama stakla, a ako takvi uslovima traju duže vreme dolazi do pojave ple-sni.

74

STOLARIJA NIJE KRIVAKondenzacija vlage u stambenim prostorima

Često se tokom zime orose stakla i često se posledice nastale kondenzacije vode, potpuno

neopravdano pripisuju kao krivica proizvođača stolarije i lošem kvalitetu samog proizvoda. Ali,

takvo površno sagledavanje problema dovodi do pogrešnih zaključaka u vezi uzroka i po-

sledica problema sa pojavom nastanka viška vlage u vazduhu u prostorijama tokom zimskog razdoblja. Evo nekoliko primera: Uzmite bocu iz

frižidera i stavite je na sto. Videćete kako se boca za kratko vreme orosi. Stakla na naočalama se

odmah orose čim se spolja uđe u zagrejanu pro-storiju. Sigurno vam ne pada napamet okriviti

optičara.

Januar 2010

ALU

MIN

IJU

M&

PVCm

agaz

inNAUKA U PRAKSI www.aluminijum-pvc.com

76

Januar 2010

Moderno i tradicionalno

Navedeni su određeni propusti samih ljudi u odnosu na održavanje objekata kao i spoljnji uticaji na objekt koji uzrokuju povećanu vlagu u samom objektu. Prilikom ranog useljenja u novoizgrađene objekte i nedo-voljnog provetravanja, opasnost od plesni je zadnjih go-dina naglo porasla. Kondenzacija vlage nastaje gde se para na hladnijim mestima pretvara u vodu (podrumski zidovi, nepravilno vetrenje tokom letnjih meseci). U nekoliko zad-njih godina broj ovakvih problema se znatno povećao. Jednostavno rečeno, osnovni uzrok ovome je današnji način gradnje usmeren prema štednji energije te u stalno rastućim zahtevima za što većom izolacijom unutrašnjeg prostora objekta. Zahtevi tržišta za stolarijom uzrokovali su da ima dobre termoizolacione osobine i omogućuje značajne energetske uštede.

Komparativne razlike

Zbog današnjeg ubrzanog ritma života, buke, tehnologije koja nas okružuje, kad krećemo u gradnju po-slovnog ili stambenog objekta, svi težimo tome da nam bude osiguran mir, pa od stambenih objekata gradimo prave male izolovane zadihtovane tvrđave. U davna vre-mena, mikroklima u prostorijama nastajala je u uslovima slabije izolacije prostora jer su prozori puno slabije dih-tovali i usled toga je postojala stalna (neželjena) cirkulacija vazduha u prostoru. Taj gubitak toplote nadoknađivao se pojačanim grejanjem, a o troškovima grejanja nije se vo-dilo računa. Rezultat toga je bio niski procenat vlage u pro-storijama. Negativne posledice nastajanja kondenzacijske pare i plesni tada skoro nisu postojale. Razlozi su u primen-jenim materijalima (glina, kreč, drvo) koji su morali ispuniti znatno niže zahteve u pogledu difuzije vodene pare (pro-laz vodene pare kroz građevinski element od toplije strane prostorije ka hladnijoj spoljnjoj strani). Zatim, u primen-jenim prozorskim sistemima, kod onih starije izrade, kod kojih je dihtung znatno lošiji (koeficijent propusnosti fuge do 10 m3 /mh tj. za 1 sat kroz 1m2 fuge krilo-štok prođe 10 m3 vazduha dok 1m 2 fuge krilo-štok kod novih pro-zora za 1 sat propusti u proseku 0,1 m3 vazduha. Koliko god da je izmena vazduha poželjna i ima prednosti, ipak mana starijih objekata je u potrošnji energije, jer za posti-zanje odgovarajuće temperature veći je utrošak energije za grejanje, a među probleme današnjice ubraja se i sve veća potreba za očuvanjem prirodnih resursa i okoline i što većoj redukciji troškova energije jer su cene u stalnom porastu. Objekt mora biti izgrađen tako da se postigne što bolja toplotna izolacija. Na tržištu su dostupni i sistemi za provetravanje koji poboljšavaju cirkulaciju vazduha, osiguravaju udob-nu klimu u prostoriji, bešumni su, prozori se nesmetano mogu održavati, nemaju nikakav uticaj na protivprovalne sisteme i vrlo jednostavno se ugrađuju

„Problemi“ moderne gradnje

Današnje norme i propisi su sve zahtevnije u pogledu uštede energije. Velika se pažnja daje dobroj izolaciji zidova objekata i ugrađene stolarije. Zahtevi za boljom toplotnom izolacijom i nepropusnosti prozora i vrata su sve veći jer su u današnjem načinu gradnje ot-vori za stolariju puno većih dimenzija nego pre, pa je uti-caj stolarije na ukupne energetske uštede sve veći. Zbog štedljivog načina grejanja te dobre izolacije prozora dolazi do značajno manje izmene vazduha i time se povećava procenat vlage u prostoriji što za vreme hladnog zimskog doba u svim novoizgrađenim objektima kao i pri renovi-ranju starijih objekata ukoliko se ne poštuju neke od za-konitost gradnje dolazi do pojave kondenzacije i plesni na zidovima. To osim što dovodi do oštećenja objekta, bitno narušava kvalitet stanovanja ali isto tako može i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Ne sme se zaboraviti da u svim novoizgrađenim objektima se zadržava određeni procenat vlage na to se ne sme zaboraviti jer pojava kon-denzacije je gotovo pa garantovana, dok isušivanje objek-ta može trajati i po nekoliko godina. No adekvatna gradnja takođe pogoduje kondenzaciji zbog pojave termo-mosto-va, kao i nedovoljno provetravanje prostorija.

ALU

MIN

IJU

M&

PVCm

agaz

inwww.aluminijum-pvc.com

78

Januar 2010

Tehnički parametri vlage

Vazduh može apsorbovati izvesnu količinu vlage (relativna vlažnost vazduha, izražava se u procentima). Količina vlage koju vazduh može apsorbovati zavisi od temperature. Što je viša temperatura to vazduh može primiti više vodene pare, tj. ako zagrevamo hladan i vlažan vazduh, isušujemo ga i time raste njegova sposobnost ab-sorbovanja vodene pare. Samim tim – ako je temperatura manja, vazduh može primiti manje vlage pa će se desiti normalna pojava da će se pri padu temperature vazduha zasićenog vlagom, višak vlage morati negde kondenzo-vati (izcediti iz vazduha putem kapljica vode), a ta pojava je posebno izražena na mestima gde je temperatura pro-stora odnosno temperatura tela manja od temperature vazduha. Dakle što je spoljnji vazduh hladniji, sadrži niži procenat vlage. Nakon ulaska spoljnjeg vazduha u pros-torije, nakon zagrevanja u prostoriji moći će primiti veću količinu vodene pare. Što je procenat vlage niži, to veće količine vodene pare vazduh može primiti. Tek kada se u vazduhu nalazi najveća moguća količina vodene pare, vazduh ne može primati više vlage. Tada govorimo o 100% procentu vlage. Pri 50% procentu vlage imamo vazduh koji je samo do pola ispunjen vlagom i koji može primiti još toliku količinu vodene pare.

Kako izbeći ili smanjiti kondenzaciju

Provetravanjem se u prostoriju uvodi sveži i hlad-niji vazduh, a vazduh u prostoriji koji je topao i vlažan isušuje se, i tako može primiti više vlage, što u normal-nom slučaju traje nekoliko sati. Ako provetravanje pravil-no dozira neće doći do toga da se vlažan vazduh gomila i tako stvara kondenzaciju na površini predmeta. Ukoliko je vlažnost vazduha toliko visoka izdvaja se suvišna vlaga i taloži se. Nedostatak je upravo u tome jer ova osobina vazduha je razlog nastanka kondenzacije. U dodiru toplog vazduha i hladnijih površina rashlađuje površine predme-ta i on postaje sve vlažniji i taloži se na hladnije površine

Sistem i ventilacije prozora

Kondenzacija se ne stvara samo na prozor-skim staklima ili ramovima, već na svim površinama hladnijim od temperature vazduha u prostoriji, a to su i zidovi. Zbog toga dolazi do stvaranja plesni na zidovima. Češće provetravanje prostorija u kojima je povećana količina vlage. Na tržištu su dostupni i sistemi za provetravanje – sistem koji se ugrađuje u okvir samog prozora. Može biti ugrađen u žljebu ili u krilu prozora osiguravajući na taj način dugotrajnu i kontrolisanu razmenu vazduha. Oni poboljšavaju cirkulaciju vazduha, osiguravaju udobnu klimu u prostoriji, bešumni su, prozori se nesmetano mogu održavati, nemaju nikakav uticaj na protivprovalne sisteme na prozorima, ugradnja je jednostavna, nevidljiva, a postoji i mogućnost naknadne ugradn-je, a isto tako se može i otkloniti u svakom trenutku.

Koeficijent prolaska toplote

U-vrijednost tj. koeficijent prolaska toplote to je vrednost prolaska toplote kroz građevinski materijal ili građevinsku konstrukciju (u W/m3K). što je U-vrednost manja to je bolja toplotna izolaci-ja. Na prozorima se lakše pojavljuje kondenzacija nego na zidovima iz razloga jer prozor ima znatno veću U-vrednost od dobro izolovanog zida, pa je temperatura unutrašnje površine prozora niža od temperature zida.

Nisu proizvođači krivi

Često se tokom zime orose stakla i često se posledice nastale kondenzacije vode, potpuno neopravdano pripisuju kao krivica proizvođača stolarije i lošem kvalitetu samog proizvoda. Ali, takvo površno sagledavanje problema dovodi do pogrešnih zaključaka u vezi uzroka i posledica prob-lema sa pojavom nastanka viška vlage u vazduhu u prostorijama tokom zimskog razdoblja. Evo neko-liko primera: Uzmite bocu iz frižidera i stavite je na sto. Vide ćete kako se boca za kratko vreme orosi. Stakla na naočalama se odmah orose čim se spolja uđe u zagrejanu prostoriju. Sigurno vam ne pada napamet okriviti optičara. Na klimatizacijskom uređaju uključite isušivanje a zadržite temperaturu. Na kraju dana u slivnom sistemu klime ima ćete nekoliko litara „meke“ vode.

NAUKA U PRAKSI

ALU

MIN

IJU

M&

PVCm

agaz

inwww.aluminijum-pvc.com

80

Januar 2010

u vidu kondenzata. Pravilno provetravanje uključuje širom otvorene prozore na par minuta dnevno, naročito u sezoni grejanja. Tako je osigurana razmena vazduha. Sveži vazduh spolja brzo se zagreje i može apsorbovati novu količinu vlage, koja će sledećim provetravanjem izaći napolje. Ot-varanje prozora na kip u sezoni grejanja nije baš od neke velike koristi jer rashlađuje zidove oko prozora što može dovesti do izostanka kondenzacije ali dovodi do vlaženja zidova. Nije provetravanje nužno samo u sezoni grejanja, tokom toplijih dana može se bez ikakvih posledica prove-travati i dok je prozor otvoren na kip.Redovito vetrenje zatvorenih prostorija sprečava visoku vlagu vazduha, a time i potencijalni razvoj gljivica (stvaran-je plesni). Time se produžava vek trajanja slojeva boje, premaza i tapeta na zidovima, obloga na plafonima, zi-dovima i podovima kao i predmeta za unutrašnje uređenje i zavesa.

Pravilno provetravanje

Uglavnom, pravila kojih bi se trebalo pridržavati su: Redovno izmenjujte vazduh u prostoriji ( redovno provetravanje ). Provetravajte što je moguće kraće ( tzv. „naglo provetravanje“) kod kojeg se odjednom u pot-punosti otvore svi prozori i vrata, i u kratkom vremenu napravi potpuna izmena vazduha u prostoriji bez gubitka toplote u zidovima i nameštaju, pa se usled toga puno brže povrati željena temperatura vazduha u prostoriji. Pri „nag-lom provetravanju“ prozori bi trebali biti otvoreni ca. 5 do 10 min. Kratko naglo provetravanje ne rashlađuje značajno zidove i nameštaj tako da ćete i sami primetiti kako brzo

će se prostorija ponovno zagrejati. Kako bi se smanjili en-ergetski gubitci, isključite grejanje tokom provetravanja. Nakon provetravanja ponovo uključite grejanje. Pokušajte postići ‘’poprečno provetravanje’’ što znači da biste trebali otvoriti sobna vrata ili prozor na suprotnoj kako bi nastala promaja. Na taj način će se vlažni vazduh iz prostorije iz-meniti sa svežim, hladnim i suvim vazduhom spolja. Na-kon nekoliko sati vazduh je ponovo upio dovoljno vodene pare tako da ponovo sadrži višak vodene pare pa postu-pak provetravanja možemo ponoviti. (dnevno 3-5 puta). Znatno poboljšanje postiže se najčešće nakon dve do tri nedelje. Prostorije koje se nalaze na severnoj strani bi se zimi trebale jače grejati i provetravati jer se one više hlade. Takođe isti slučaj je i sa prostorima sa većom količinom vlage (kupatila, vešeraji i sl). Okolnosti pri gradnji koje povećavaju mogućnost kondenzacije vodene pare vezane su uz sve što dovodi do niskih površinskih temperatura na staklu i na spoljnjoj ivici zida, duboke ili izbačene prozor-ske klupice sa unutrašnje strane, spuštene zavese ispred prozora, podno grejanje ( zbog male konvekcije toplote kod prozora ). Omogućeno strujanje toplog vazduha od radijatora prema prozoru ugrađivanjem radijatora gde je to moguće ispod prozora, korišćenje boljih materijala za topli spoj ivice rama i stakla, koristiti kod gradnje i proiz-vodnje stolarije materijale koji imaju bolji koeficijent pro-laza toplote . Zbog današnjeg ubrzanog ritma života, buke, tehnologije koja nas okružuje, kad krećemo u gradnju po-slovnog ili stambenog objekta, svi težimo tome da nam bude osiguran mir, pa od stambenih objekata gradimo prave male izolirane zadihtovane tvrđave . q

NAUKA U PRAKSI