smernice za Čistiji vazduh u gradovima srbije

SMERNICE ZA ČISTIJI VAZDUH U GRADOVIMA SRBIJE

INFORMATIVNI EDUKATIVNI VODIČ ZA USPOSTAVLJANJE MONITORINGA KVALITETA AMBIJENTALNOG VAZDUHA NA NIVOU JEDINICA LOKALNIH

SAMOUPRAVA

Centar za kontrolu kvaliteta vazduha (CentAir)

SMERNICE ZA ČISTIJI VAZDUH U GRADOVIMA SRBIJE

INFORMATIVNI EDUKATIVNI VODIČ ZA USPOSTAVLJANJE MONITORINGA KVALITETA AMBIJENTALNOG VAZDUHA NA NIVOU JEDINICA LOKALNIH

SAMOUPRAVA

NOVI SAD, 2020.

Smernice za čistiji vazduh u gradovima Srbije

-vodič-ISBN: 978-86-902796-0-9

Autoridr Marijana Kragulj Isakovski, član udruženja

dr Snežana Maletić, član udruženjadr Mihajlo Gigov, član udruženja

dr Aleksandra Tubić, član udruženja

RecenzentiMSc Elma Bjelica, master analitičar zaštite životne sredine,

Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Novi SadMSc Dragan Đurica, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine

IzdavačCentar za kontrolu kvaliteta vazduha (CentAir)

21000 Novi Sad, Resavska 2

Glavni i odgovorni urednikdr med. Đurađ Hajduković, predsednik udruženja


Vodič je odobren za štampu i upotrebu na trećoj skupštini udruženja Centra za kontrolu kvaliteta vazduha (CentAir) održanoj 23.10.2020. godine u Novom Sadu.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

502.3:504.5502.3 SMERNICE za čistiji vazduh u gradovima Srbije: informativni edukativni vodič za uspostavljanje monitoringa kvaliteta ambijentalnog vazduha na nivou jedinica lokalnih samouprava / [autori Marijana Kragulj Isakovski ... [et al.]]. - Novi Sad: Centar za kontrolu kvaliteta vazduha (CentAir), 2020 (Petrovaradin : Maxima graf). - 25 str.: ilustr.; 24 cmPodaci o autorima preuzeti iz kolofona. - Tiraž 300. - Bibliografija: str. 25.ISBN 978-86-902796-0-9

1. Крагуљ Исаковски, Маријана, 1982- [аутор]а) Ваздух -- Загађење б) Ваздух -- Заштита

COBISS.SR-ID 26831881

©Sva prava zadržana. Tiraž: 300, Slog: Marijana Kragulj Isakovski, Snežana Maletić, Mihajlo Gigov, Aleksandra Tubić; Tehnička obrada: Štamparija SZR, Maxima graf, Petrovaradin; Štampa: Štamparija SZR, Maxima graf, Petrovaradin

Ovaj vodič se može koristiti u obrazovne ili neprofitne svrhe bez posebne dozvole nosioca autorskih prava, pri čemu je obavezno navođenje izvora. Autori ovog Vodiča bi bili zahvalni ukoliko bi dobili po jednu kopiju materijala odnosno publikacije u kome je korišćen ovaj Vodič kao literaturni izvor. Ova publikacija se ne može koristiti za dalju prodaju ili u bilo koju drugu komercijalnu svrhu bez prethodnog pismenog odobrenja autora i članova udruženja Centra za kontrolu kvaliteta vazduha (CentAir).

Izjava o odricanju odgovornostiStavovi izneti u ovoj publikaciji su stavovi autora i članova udruženja Centra za kontrolu kvaliteta vazduha (CentAir).

Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

Ministarstvo zaštite životne sredine

Centar za kontrolu kvaliteta vazduha (CentAir) je nevladina organizacija (NVO), čije osnivanje su inicirali lekari i stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine, u Novom Sadu 2018. godine. Udruženje je nastalo usled potrebe da se ukaže na sve prisutnije zagađenje ambijentalnog vazduha i na njegove posledice na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovo je prva organizacija u našoj zemlji koja se bavi isključivo problemima vezanim za zagađenje i zaštitu vazduha. Naša misija je razvoj organizacije koja je lokalni, regionalni i međunarodni centar za: edukaciju u oblasti zaštite vazduha; zastupanje stava da je čist vazduh bitan preduslov za smanjenje učestalosti oboljenja i drugih negativnih efekata po zdravlje ljudi; saradnju sa ustanovama i pojedincima iz zemlje i inostranstva; realizaciju projekata koji imaju za cilj smanjenje zagađenja i zaštitu vazduha; promociju zaštite životne sredine, održivi razvoj i strategiju za borbu protiv klimatskih promena.U skladu sa osnovnim ciljevima Udruženje aktivno učestvuje na prijavi i realiazaciji projekata iz oblasti zagađenja i zaštite vazduha. Jedan od takvih projekata je i ovaj pod nazivom „Smernice za čistiji vazduh u gradovima Srbije“ koji je ko-finasiran od strane Ministarstva zaštite životne sredine. Ovaj projekat ima za cilj zaštitu životne sredine kroz edukaciju i podizanje svesti šire javnosti u cilju smanjenja aerozagađenja i zaštite vazduha. Specifični ciljevi projekta su izrada informativno edukativnog vodiča za uspostavljanje monitoringa kvaliteta ambijentalnog vazduha na nivou jedinica lokalnih samouprava; podizanje nivoa znanja o aerozagađenju i merama zaštite vazduha šire javnosti i informisanje šire i stručne javnosti putem online prezentacija pripremljenih iz ovog edukativnog materijala

CENTAR ZA KONTROLU KVALITETA VAZDUHA (CentAir)https://www.centair.org/

UDAHNIMO BITNO! Danas… za sutra!

Reč autora

Zagađenje vazduha se smatra jednim od najvećih problema na svetskom nivou zbog rizika po zdravlje ljudi, vegetaciju i uopšte životnu sredinu.Veliki napori se ulažu kako na globalnom, tako i na nacionalnom i lokalnom nivou kako bi se sprovele različite akcije/mere u cilju smanjenja zagađenja vazduha. Napori koji se ulažu u cilju smanjenja zagađenja vazduha na globalnom nivou odražavaju se na razvoj i jačaje regionalnih i nacionalnih inicijativa/udruženja putem kojih se ističe potreba za prioritetnim rešavanjem ovog pitanja kroz zajednički i integrisan pristup.

U Republici Srbiji rezultati merenja državnih i lokalnih mreža za kvalitet vazduha ukazuju da postoje prekoračenja graničnih i tolerišućih vrednosti što utiče i na zvaničnu ocenu stanja kvaliteta vazduha odnosno na kvalitet života i zdravlje ljudi. Generalno, zagađenje vazduha u najvećem broju zona i aglomeracija javlja se kao posledica prisustva suspendovanih čestica PM10 i PM2.5.

Udruženje Centar za kontrolu kvaliteta (CentAir) kroz ovaj Vodič predlaže opšte smernice za uspostavljanje monitoringa kvaliteta ambijentalnog vazduha na nivou jedinica lokalnih samouprava kao jedan od načina da realizuje misije i vizije udruženja. Rezultati monitoringa kontrole kvaliteta vazduha će rezultovati primenom odgovarajućih mera u cilju smanjenja zagađenja na nivou aglomeracija/zona u skladu sa važećom regulativom u Republici Srbiji.

Stoga je cilj ovog Vodiča da pruži osnovne smernice i pomogne jedinicama lokalnih samouprava da naprave i donesu svoj program za sprovođenje monitoringa kvalieta ambijentalnog vazduha u skladu sa postojećim zakonskim aktima. Vodič ima za cilj da ukaže na sve neophodne elemente i obaveze koje jedinica lokalne samoprave treba da sprovede u cilju kontrole kvaliteta vazduha u datoj zoni/aglomeraciji. Ovaj neobavezujući dokument sastoji se od četiri poglavlja koja identifikuju zagađujuće materije na teritoriji Republike Srbije, bliže opisuju uslove za uspostavljanje monitoring programa, zahteve u pogledu kvaliteta podataka, kriterijume za ocenjivanje koncentracije zagađujućih materija, kao i kriterijume za ocenjivanje kvaliteta vazduha, kao i daje predlog mera koje se mogu primeniti u cilju smanjenja zagađenja vazduha.

Autori

SADRŽAJ

1. VAZDUH I AEROZAGAĐENJE............................................................................1

1.1. Izvori zagađenja vazduha.........................................................................2

1.2. Uticaj na zdravlje ljudi.............................................................................4

2. MONITORING KVALITETA VAZDUHA...............................................................5

2.1. Zakon i zakonski akti .........................................................................7

2.2. Mreža mernih stanica i/ili mernih mesta....................................................7

2.3. Zone i aglomeracije, referentne metode i zahtevi u pogledu

kvaliteta podataka za ocennjivanje kvaliteta vazduha...................................9

2.4. Metode za merenje i ocenu kvaliteta vazduha sa zahtevima

za kvalitet podataka................................................................................10

2.5. Kriterijumi za određivanje minimalnog broja mernih

mesta za monitoring kvaliteta vazduha......................................................13

2.6. Kriterijumi i zahtevi kvaliteta vazduha.......................................................16

2.7. Kategorije kvaliteta ambijentalnog vazduha................................................21

3. NEKE OD MERA ZA UNAPREĐENJE KVALITETA VAZDUHA U ZONAMA/ AGLOMERACIJAMA..........................................................................................22 3.1. Primeri dobre prakse u borbi protiv zagađenja vazduha ..............................23

4. LITERATURA...................................................................................................25

12


1


1. VAZDUH I AEROZAGAĐENJE

Vazduh je mešavina različitih gasova i sastoji se od otprilike 78% azota i 21% kiseonika. Pored toga, vazduh sadrži i male količine drugih gasova, kao što su ugljen-dioksid, neon i vodonik. Sa hemijske tačke gledišta vazduh predstavlja mešavinu različitih gasova, među kojima preovlađuju azot, kiseonik, argon i ugljen-dioksid koji zajedno čine približno 99,99% njegove mase. Osim stalnih gasova vazduh sadrži i vodenu paru, čija količina varira. U zavisnosti od geografske oblasti, klimatskih činilaca, godišnjeg doba, vremena i drugih činilaca u slobodnom vazduhu se u izvesnim količinama nalaze i drugi gasovi kao i para, čiji su izvori uglavnom industrija, domaćinstva i saobraćaj. Neki od njih su ozon, ugljen-monoksid, azotni oksidi, sumpor-dioksid, amonijak i slično. Upravo ti gasovi koji su posledica ljudskih aktivnosti, dospevaju u prizemni sloj vazduha, menjajući njegove prirodne karakteristike i sastav. Njihova pojava negativno utiče na kvalitet vazduha, drugim rečima, prouzrokuje zagađenje vazduha a time direktno utiče na zdravlje ljudi.

Vazduh se smatra zagađenim kada sadrži određene supstance u dovoljno visokim koncentracijama i u trajanju dovoljno dugom da izazove štetu ili neželjene efekte, na zdravlje ljudi, imovinu i atmosfersku vidljivost. Atmosfera je podložna zagađenju iz prirodnih izvora ili kao posledica antropogenih aktivnosti. Neki prirodni fenomeni, poput erupcija vulkana i šumskih požara, mogu imati ne samo lokalne i regionalne efekte, već i dugotrajne globalne. Ipak, samo zagađenje uzrokovano ljudskim aktivnostima, poput industrije i transporta, podleže ublažavanju i kontroli.

Brzina emisije je maseni protok u kg/h i predstavlja količinu emitovane zagađujuće materije iz stacionarnih izvora zagađivanja. Ukupna emisija je emisioni faktor odnosno masa emitovanih zagađujućih materija u odnosu na masu proizvedenog produkta ili proizvedene energije. Nivo zagađujuće materije jeste koncentracija zagađujuće materije u vazduhu ili njihovo taloženje na površini u određenom vremenskom periodu, kojima se izražava kvalitet vazduha.

2


1.1. Izvori zagađenja vazduha

Izvori aerozagađenja antropogenog porekla se mogu podeliti na stacionarne i mobilne, odnosno tačkaste i linijske izvore. Mobilni izvori aerozagađenja u nerazvijenim zemljama još uvek predstavljaju manji deo zagađenja za razliku od razvijenih zemalja gde je taj procenat mnogo veći. U razvijenim zemljama automobil, pored neosporne koristi, predstavlja i veoma jak izvor polutanata jer nepotpunim sagorevanjem nastaju znatne količine štetnih gasova odnosno polutanata. Direktan uticaj se ogleda u konstrukciji i korišćenju saobraćajnog sistema, zbog čega su široko rasprostranjeni neželjeni efekti korišćenja automobila, kamiona i autobusa na životnu sredinu, počevši od izmene konfiguracije terena usled konstrukcije autoputeva, raskrsnica, parkirališta i slično. Sa druge strane, brojni su i indirektni efekti korišćenja automobila, koji su najizraženiji

u urbanim zonama gde se manifestuju preko poremećenog režima prirodnog plavljenja, problema odlaganja saobraćajnih sredstava po isteku upotrebe i slično. Sagorevanjem benzina i dizela dobija se ugljen-dioksid (CO2) i vodena para (H2O). U direktnom kontaktu CO2 nije štetan, ali ima negativnu ulogu u očuvanju životne sredine. Ovaj gas se svrstava u grupu gasova koji doprinose stvaranju efekta staklene bašte, te tako utiče na globalno zagrevanje. Usled nepotpunog sagorevanja u motorima zaostaju kapljice goriva i ulja i javljaju se štetni gasovi kao što su ugljen-monoksid (CO), ugljovodonici (CH) i oksidi azota (NOX). Oksidacijom ugljen-monoksida i ugljovodonika sa azotom, koji se takođe nalazi u izduvnim gasovima motora, nastaju oksidi azota.

Glavni stacionarni izvori aerozagađenja potiču uglavnom od sagorevanja fosilnih goriva i raznovrsnih industrijskih operacija. Od njih potiču najveće količine čestičnih materija i sumpornih oksida, SOx. Iz njih se emituje takođe čitav niz ostalih organskih i neorganskih polutanata. Kontrolu zagađenja vazduha predstavljaju različite tehnike koje se koriste za smanjenje ili uklanjanje emisije supstanci koje mogu imati negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Kontrola zagađenja vazduha je jedno od glavnih područja kontrole zagađenja, zajedno sa tretmanom otpadnih voda, upravljanjem čvrstim i opasnim otpadom.

3


U tabeli 2. dat je pregled zagađujućih materija na teritoriji Republike Srbijie, kao i izvori/emisije i efekti koje izazivaju.

Tabela 2. Emisije oksida sumpora, oksida azota, suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 i benzo(a)pirena po sektorima na teritoriji Republike Srbije

Zagađujuća materija Izvor EfekatSOx Proizvodnja električne i toplotne

energije, industrija, ostalo stacionarno sagorevanje

Učestvuju u formiranju ultrafinih PM, PM2.5, oštećuju biljke i useve, utiču na smanjenje vidljivosti, zdravlje ljudi, formiranje kiselih kiša

NOx Proizvodnja električne i toplotne energije, drumski saobraćaj, industrija, poljoprivreda bez stočarstva, deponije

Učestvuju u formiranju ultrafinih PM, PM2.5, utiču na smanjenje vidljivosti, zdravlje ljudi, doprinose nastajanju ozona, deluju na materijale, pojavu kiselih kiša

PM10-2.5 Ostalo stacionarno sagorevanje, industrija, proizvodnja električne i toplotne enerige, ostali izvori, drumski saobraćaj, poljoprivreda bez stočarstva, deponije

Zdravlje, vidljivost, oštećenje materijala, klimatske promene

PM2.5 Ostalo stacionarno sagorevanje, industrija, proizvodnja električne i toplotne enerige, ostali izvori, drumski saobraćaj, poljoprivreda bez stočarstva, deponije

Zdravlje, vidljivost, oštećenje materijala, klimatske promene,

Prizemni ozon (O3) Nalazi se u troposferi, sekundarni polutant, formira se u prisustvu oksida azota, saobraćaj, industrijska postrojenja

Negativno deluje na zdravlje ljudi, vegetaciju

Bezo(a)piren Ostalo stacionarno, sagorevanje, industrija, fugitivni gasovi, katran, automobilski izduvni gasovi, vulkasne erupcije, šumski požari, deponije

Negativno deluje na zdravlje ljudi, vegetaciju

Uzimajući sve ovo u obzir, najveći broj zemalja, uključujući Republiku Srbiju, rade na kontinuiranom monitoringu kvaliteta vazduha i proceni nastalih promena i trendova u budućnosti, a sve sa ciljem da se predupredi dalje zagađenje vazduha.

4


1.2. Uticaj na zdravlje ljudi

Kratkotrajno izlaganje umerenom zagađenju vazduha smatra se da neće izazvati posledice po ljudsko zdravlje kod mladih i zdravih osoba. Međutim, izlaganje povišenim koncentracijama zagađujućih materija iz vazduha mogu izazvati ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje. Zagađujuće materije uzrokuju prvenstveno respiratorne poremećaje, kao i zapaljenjske procese u organizmu. U najtežim slučajevima, izloženost zagađujućim materijama iz vazduha može uzrokovati srčane i maligne bolesti. Suspendovane čestice (PM) uključuju čestice različite veličine i različitih fizičko-hemijskih osobina. Najsitnije čestice prodiru do najdubljih delova pluća. Ove čestice se mogu podeliti u tri kategorije (PM10, PM2.5 i PM1).

Azot dioksid (NO2) nastaje u procesu sagorevanja na visokim temperaturama iz motornih vozila, sagorevanja goriva i iz domaćinstva. Oksidi azota uz prisustvo volatilnih organskih jedinjenja (VOC) i sunčevog zračenja dovode do formiranja fotohemijskog smoga koji utiče na smanjenje vidljivosti i izaziva otežano disanje.Troposferski, prizemni ozon (O3) nalazi se u troposferi, nastaje hemijskim reakcijama, sekundardni je polutant. Ulazi u sastav gradskog smoga. Visoke koncentracije ozona (>200 µg/m3) izazivaju glavobolju, iritaciju očiju, opadanje plućne funkcije i fizičke kondicije. Sumpor dioksid (SO2) utiče na formiranje kiselih kiša. Biološko raspadanje dovodi do formiranja sumpor-vodonika, koji se dalje oksiduje do sumpor-dioksida. Antropogeni izvori kao što su sagorevanje fosilnih goriva dovode do emisije ovog polutanta. Za benzo(a)piren (BaP), koji spada u grupu policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH) dokazano je da ispoljava kancerogeno i mutageno dejstvo. Izaziva tumore želuca, jetre, dojke, jajnika, limfnih čvorova, leukemiju i dr. Izvori su automobilski izduvni gasovi, katrani dr., dok su prirodni izvori vulkanske erupcije, požari i dr.

5


2. KONTINUALNI MONITORING KVALITETA AMBIJENTALNOG VAZDUHA

Monitoring ambijentalnog vazduha je sistematska, dugoročna procena nivoa zagađenja merenjem koncentracije i vrste zagađujućih supstanci u ambijentalnom vazduhu. Monitoring ambijentalnog vazduha je sastavni deo efikasnog sistema upravljanja kvalitetom vazduha. Najznačajniji razlozi za monitoring vazduha su:

• procena obima zagađenja; • blagovremeno pružanje informacija o zagađenju vazduha široj javnosti; • podrška primeni ciljeva i/ili standarda kvaliteta vazduha; • procena efikasnosti uspostavljene strategije kontrole emisija; • pružanje informacija o trendovima kvaliteta vazduha; • obezbeđivanje podataka za ocenu kvaliteta vazduha primenom matematičkih modela; i • podrška istraživanjima (kao što su npr. dugoročne studije o efektima zagađenja vazduha na zdravlje).Postoje različite metode za merenje bilo koje zagađujuće supstance u vazduhu. Odgovorna

lica za razvoj strategije monitoringa ambijentalnog vazduha treba da utvrde koje su metode najprikladnije, uzimajući u obzir glavnu namenu podataka, početne investicione troškove opreme, operativne troškove, pouzdanost sistema i jednostavnost rada.

Lokacije za monitoring stanice zavise od svrhe monitoringa. Većina mreža za praćenje kvaliteta vazduha osmišljena je u cilju procene uticaja na ljudsko zdravlje, a stanice za monitoring uspostavljene su u naseljenim mestima. Mogu biti u blizini prometnih puteva, u gradskim centrima ili na lokacijama od posebnog značaja (npr. škola, bolnica, određeni izvori emisija). Takođe se mogu uspostaviti stanice za monitoring nivoa pozadinskog zagađenja, daleko od urbanih područja i izvora emisija. Potrebno je uspostaviti sistem za obezbeđivanje prihvatljivog kvaliteta podataka, za evidentiranje i čuvanje podataka, i za analizu podataka i predstavljanje rezultata.

6


Slika 1. Opšta shema sprovođenja monitoringa kvaliteta vazduha u skladu sa postojećom zakonskom regulativoma

Generalno, monitoring kvaliteta vazduha sprovodi se u skladu sa postojećom zakonskom regulativom što je bliže predstavljeno na slici 1. Dalje u tekstu biće dato objašnjenje svakog koraka predstavljenog u algoritmu.

7


2.1. Zakon i zakonski akti

Kada je u pitanju zaštita vazduha i monitoring kvaliteta vazduha trenutno su na snazi sledeći zakonski akti u Republici Srbiji:

• Zakon o zaštiti vazduha (Službeni glasnik RS, 36/2009, 10/2013); • Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Službeni glasnik RS, 11/2010, 75/2010, 63/2013); • Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o određivanju zona i aglomeracija (Službeni glasnik RS“ 58/11 i 98/12)• Uredba o utvrđivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži (Službeni glasnik RS, 58/11) i • Pravilnik o načinu razmene informacija o mernim mestima u državnoj i lokalnoj mreži, tehnikama merenja, kao i o načinu razmene podataka dobijenih praćenjem kvaliteta vazduha u državnoj i lokalnim mrežama (Službeni glasnik RS, 84/10).U skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha u cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha

uspostavlja se jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha (monitoring kvaliteta vazduha). Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svoje nadležnosti, obezbeđuju monitoring kvaliteta vazduha.

Uslovi za monitoring kvaliteta vazduha utvrđuju se za: • kriterijume za određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u slučaju fiksnih merenja i u slučaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim merenjima ili postupcima modelovanja; • metodologiju merenja i ocenjivanja kvaliteta vazduha (referentne metode merenja i kriterijume za ocenjivanje koncentracija); • zahteve u pogledu podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha; • način obezbeđenja kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha (prema zahtevu standarda SRPS ISO/IEC 17025); • obim i sadržaj informacija o ocenjivanju kvaliteta vazduha

2.2. Mreža mernih stanica i/ili mernih mesta

Sistemom monitoringa kvaliteta vazduha uspostavlja se državna i lokalna mreža mernih stanica i/ili mernih mesta za fiksna kontinualna automatska merenja (24/365). Kada je u pitanju kvaliteta vazduha jedino ova merenja mogu dati pravi rezultat za za njegovu ocenu. Državna mreža mernih stanica i/ili mernih mesta uspostavlja se za praćenje kvaliteta vazduha

8


na nivou Republike Srbije. Državna mreža uspostavlja se u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha (“Službeni glasnik RS”, br. 58/11), tabela 3, kojim se određuje broj i raspored mernih stanica i/ili mernih mesta u određenim zonama i aglomeracijama, kao i obim, vrsta i učestalost merenja. S druge strane, indikativna merenja ukazuju na potrebu uvođenja automatskih kontinualnih merenja.

LOKALNA MREŽA mernih stanica i/ili mernih mesta uspostavlja se za praćenje kvaliteta vazduha na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Lokalnu mrežu čine DOPUNSKE merne stanice i/ili merna mesta koje nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave određuje na osnovu merenja ili postupaka procene za zone i aglomeracije za koje nema podataka o nivou zagađujućih materija, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.

Monitoring kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži obavlja se prema programu koji za svoju teritoriju donosi nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave a koji mora biti usklađen sa Programom kontrole kvaliteta vazduha (“Službeni glasnik RS”, br. 58/11), za koji saglasnost daje Ministarstvo. Sredstva za realizaciju programa kontrole kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži obezbeđuju se iz budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave.

U slučajevima kada postoji osnovana sumnja da je došlo do zagađenja vazduha koje može narušiti zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu moraju se obaviti namenska merenja nivoa zagađujućih materija.

Za potrebe monitoringa kvaliteta vazduha i prikupljanja podataka organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti treba da obezbede:

• merne stanice i/ili merna mesta za fiksna merenja u državnoj i lokalnim mrežama;• kontinualno i/ili povremeno merenje/uzimanje uzoraka zagađujućih materija na fiksnim lokacijama;• povremeno merenje/uzimanje uzoraka zagađujućih materija na mernim mestima koja nisu obuhvaćena mrežom monitoringa kvaliteta vazduha;• prenos, obradu, proveru validnosti i analizu rezultata dobijenih merenjem i/ili uzimanjem uzoraka i analizom;• proveru kvaliteta mernih postupaka;• održavanje mernih mesta, mernih instrumenata sa pratećom opremom, i opremom za prijem i prenos podataka, u cilju obezbeđenja zahteva u pogledu kvaliteta podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha.

9


Nadležni organi u skladu sa Zakonom obavezni su da pri uspostavljanju i funkcionisanju mreže mernih stanica i/ili mernih mesta, za fiksna merenja: odrede, pripreme i obezbede fiksne mikro i makro lokacije, obezbede odgovarajuće tehničke uslove za merenje i/ili uzimanje uzoraka zagađujućih materija na fiksnim lokacijama, opreme merna mesta za fiksno merenje opremom za sakupljanje, skladištenje, obradu i prenos podataka; održavaju merna mesta, merne instrumente i opremu za praćenje i prenos podataka na način kojim će se obezbediti njihova projektovana funkcionalnost.

Podaci o kvalitetu vazduha Nadležni organ autonomne pokrajine, nadležni organ jedinice lokalne samouprave, republička organizacija nadležna za hidrološke i meteorološke poslove i ovlašćena pravna lica dužni su da podatke o kvalitetu vazduha dobijene kontrolom kvaliteta vazduha iz državne i lokalne mreže, kao i rezultate merenja posebne namene, dostavljaju Agenciji, do 15. u mesecu za prethodni mesec, a godišnji izveštaj, najkasnije 60 dana od dana isteka kalendarske godine za prethodnu godinu.

2.3. Zone i aglomeracije, referentne metode i zahtevi u pogledu kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha

U cilju ocenjivanja i upravljanja kvalitetom vazduha koja sa stanovišta kontrole, održavanja i/ili unapređenja stanja kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije definisane su tri zone i osam aglomeracije (“Službeni glasnik RS”, br. 58/11 i 98/12), tabela 3.

Tabela 3. Zone i aglomeracije na teritoriji Republike Srbije

Zone ili aglomeracije

Zone

„Srbija”- teritorija Republike Srbije, osim teritorija autonomnih pokrajina, grada Beograda, grada Niša, opština Bor, grada Užica, grada Smedereva i opštine Kosjerić„Vojvodina“ - teritorija Autonomne pokrajine Vojvodine osim teritorija grada Novog Sada i grada Pančeva„Kosovo i Metohija” - teritorija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija

Аgl

omer

acije

„Beograd” - teritorija grada Beograda„Novi Sad” - teritorija grada Novog Sada„Niš” - teritorija grada Niša„Užice” - teritorija grada Užica„Kosjerić” - teritorija opštine Kosjerić„Bor” - teritorija okruga Bor„Smederevo” - teritorija grada Smedereva„Pančevo” - teritorija grada Pančeva

10


Zona predstavlja deo teritorije Republike Srbije sa definisanim granicama, koja čini karakterističnu funkcionalnu celinu. Aglomeracija je zona sa više od 250.000 stanovnika. Aglomeracija može biti i zona sa manjim brojem stanovnika, ako je gustina naseljenosti u toj zoni veća od propisane, pa je zbog toga opravdana potreba za ocenjivanjem i upravljanjem kvalitetom vazduha.

2.4. Metode za merenje i ocenu kvaliteta vazduha sa zahtevima za kvalitet podataka

Nivo zagađenosti vazduha prati se merenjem koncentracija zagađujućih materija primenom referentnih metoda navedenih u tabeli 4. Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine može odobriti upotrebu druge metode za koju može dokazati da je u saglasnosti sa referentnom metodom. Uzorkovanje, pripremu, čuvanje i transport uzoraka u skladu sa zakonskim propisima mogu da vrše:

• laboratorije koje su akreditovane prema zahtevu standarda SRPS ISO/IEC 17025 i• laboratorije ovlašćene od strane nadležnog ministarstva.

Spisak laboratorija sa ovlašćenjem za merenje kvaliteta vazduha je dostupan na sledećoj internet adresi:https://www.ekologija.gov.rs/dozvole-obrasci/zastita-vazduha-i-ozonskog-omotaca/dozvole-za-merenje-kvaliteta-vazduha-i-dozvole-za-merenje-emisije-zagadjujucih-materija-iz-stacionarnih-izvora-zagadjivanja/.

11


Ocenjivanje kvaliteta vazduha u zonama i aglomeracijama vrši se u odnosu na nivo zagađujućih materija u zavisnosti od donje i gornje granice ocenjivanja (koje su objašnjene u delu 2.6.) i to:

u svim zonama i aglomeracijama u kojima nivo zagađujućih materija prelazi gornju granicu ocenjivanja za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha koriste se podaci dobijeni fiksnim merenjima koji se mogu dopunjavati podacima dobijenim tehnikama modelovanja i/ili indikativnim merenjima;

u svim zonama i aglomeracijama u kojima je nivo zagađujućih materija ispod gornje granice ocenjivanja ustanovljene za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha može se koristiti kombinacija fiksnih merenja i tehnika modelovanja i/ili indikativnih merenja;

u svim zonama i aglomeracijama u kojima je nivo zagađujućih materija ispod donje granice ocenjivanja ustanovljene za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha koriste se tehnike modelovanja i/ili tehnike procenjivanja.

1)

2)

3)

12


Zagađujuća materija1

Referentna metoda

Fiks

na m

eren

ja2

Indi

kativ

na m

eren

ja

Maksimalno dozvoljenamerna nesigurnost merenja (%)

Minimalna raspoloživost podataka (%)

Maksimalna vremenska

pokrivenost (%)

Modelovanje

Obj

ektiv

na

ocen

a

Fiks

na m

eren

ja

Indi

kativ

na

mer

enja

Fiks

na m

eren

ja

Indi

kativ

na

mer

enja

1h p

rose

k

8h p

rose

k

Dne

vni

pros

ek

God

išnj

i pr

osek

Sumpor dioksid (SO2)

SRPS EN 1421215 25 50 50 50 30 75 90 90 - 144

Azot dioksid (NO2) i okside azota (NOx)

SRPS EN 1421115 25 50 50 50 30 75 90 90 - 144

Suspendovane čestice (PM10)

SRPS EN 12341 25 50 - - - 50 100 90 90 - 144

Suspendovane čestice (PM2.5)

SRPS EN 1490725 50 - - - 50 100 90 90 - 144

Olovo (Pb) SRPS EN 14902 25 50 - - - 50 100 90 90 - 144

Arsen (As), kadmijum (Cd), nikl (Ni) u frakciji PM10

SRPS EN 1490240 40 60 - 90 50 14

Benzen (C6H6) SRPS EN 14662-1 –Deo 1SRPS EN 14662-2, -Deo 2 iSRPS EN 14662-3 – Deo 3

25 30 - - - 50 100 90 90GS-353

IL-90143

Ugljen monoksid (CO) SRPS EN 14626 15 25 50 50 50 30 75 90 90 - 144

Prizemni ozon (O3) pridruženi azot monoksid i azot dioksid

SRPS EN 14625SRPS EN 14211 15 30 50 50 - - 75

90 leti75

zimi90 - > 10

leti

Živa (Hg) - 50 50 60 - 90 - 14Benzo(a)piren (BaP) SRPS ISO 12884 50 50 60 - 90 33 14Policiklični aromatični ugljovodonici

SRPS ISO 1288450 50 60 - 90 - 14

Ukupno taloženje - 70 70 60 - 90 - 33Koncentracije alergogenog polena

metode koje su propisane srpskim ili evropskim standardima

- - - - - - - - - - -

Tabela 4. Metode za merenje i ocenu kvaliteta vazduha

13


*Zapreminu gasovitih zagađujućih materija treba preračunati na referentne uslove tj. temperaturu od 293 K i atmosferski pritisak od 101,3 kPa. Za suspendovane čestice i supstance koje treba analizirati u suspendovanim česticama (npr. olovo) zapremina uzetog uzorka vazduha je određena ambijentalnim uslovima koji podrazumevaju temperaturu i atmosferski pritisak na dan merenja.

Umesto kontinualnih merenja za benzen, olovo i suspendovane čestice, mogu se vršiti i povremena merenja ukoliko je moguće pokazati da merna nesigurnost, uključujući i onu koja potiče od povremenog uzimanja uzoraka, zadovoljava mernu nesigurnost od 25% i vremensku pokrivenost koja mora biti veća od vremenske pokrivenosti propisane za indikativna merenja. Povremena uzimanja uzoraka moraju biti pravilno raspoređena tokom godine. Nesigurnost povremenih uzimanja uzoraka može se odrediti na osnovu postupka koji je utvrđen standardom SRPS ISO 11222, “Kvalitet vazduha - Određivanje merne nesigurnosti i srednje vrednosti rezultata merenja kvaliteta vazduha u određenom vremenskom periodu”. Ako se povremena uzimanja uzoraka koriste za ocenu prekoračenja granične vrednosti za PM10, ocenjuje se 90,4 - percentil (koji treba da je niži od ili jednak 50 µg/m3) umesto broja prekoračenja, što umnogome zavisi od raspoloživosti podatakaRaspoređeno tokom godine tako da bude reprezentativno u odnosu različite klimatske uslove i saobraćaJednodnevna merenja tokom nedelje kao rezultat slučajnog izbora, ravnomerno raspoređena tokom godine ili osam jednako raspoređenih nedelja tokom godineJedno merenje tokom nedelje kao rezultat slučajnog izbora, ravnomerno raspoređeno tokom godine ili osam nedelja ravnomerno raspoređenih tokom godine.GS- gradska sredina i saobraćaj, IL –industrijske lokacije

Ovde je potrebno još jednom napomenuti da merenja (tačke 2, 3 i 4 iz prethodne tabele) treba da budu ravnomerno raspoređena tokom cele godine i to u odnosu na različite klimatske uslove i saobraćaj.

2.5. Kriterijumi za određivanje minimalnog broja mernih mesta za monitoring kvaliteta vazduha

Određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u svrhu merenja koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica (PM10, PM2.5), olova, benzen, ugljen-monoksida i brzine taloženja arsena, kadmijuma, žive, nikla, policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH) i benzo(a)pirena u vazduhu, koncentracija prizemnog ozona definisani su Prilogom I, II i III člana 8 Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Službeni glasnik RS, 11/2010, 75/2010, 63/2013) odnosno u datim tabelama 5-7. Broj mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u cilju

(1)

(2)

(3)

(4)

14


određivanja koncentracija alergogenog polena određuje se tako da jedno merno mesto i lokacija reprezentuju oblast od oko 2.500 km2.

Prilog 1 Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Službeni glasnik RS, 11/2010, 75/2010, 63/2013):

Tabela 5. Kriterijumi za određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za fiksna i difuzna merenja koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica (PM10, PM2.5), olova, benzena i ugljen monoksida u vazduhu

Naseljenost (u hiljadama)

Ako maksimalne koncentracije prekoračuju gornju granicu

ocenjivanja(1)

Zagađujuće materije izuzev

PM

PM(2)

(zbir PM10 i PM2.5)

Zagađujuće materije izuzev

PM

PM(2)

(zbir PM10 i PM2.5)

0-249 1 2 1 1250-499 2 3 1 2500-749 2 3 1 2750-999 3 4 1 21 000-1 499 4 6 2 31 500-1 999 5 7 2 32 000-2 749 6 8 3 42 750-3 749 7 10 3 43 750-4 749 8 11 3 6

Za azot dioksid, suspendovane čestice, benzen i ugljen monoksid - najmanje jednu mernu stanicu za monitoring u urbanim područjima i jednu za monitoring uticaja saobraćaja. Mesta za uzimanje uzoraka sa prekoračenjima granične vrednosti za PM10 u poslednje tri godine, ne menjaju se, osim ukoliko posebne okolnosti, koje se naročito tiču prostornog razvoja, ne zahtevaju izmenu lokacije mernog mesta.Kada se mere koncentracije PM2.5 i PM10 na istoj mernoj stanici za monitoring, računa se kao da je merenje vršeno na dva posebna merna mesta.

Za potrebe fiksnih merenja u svrhu poređenja sa ciljem smanjenja izloženosti suspendovanim česticama PM2.5 radi zaštite zdravlja ljudi obezbeđuje se jedno merno mesto za uzimanje uzoraka na milion stanovnika.

(1)

(2)

15


Za tačkaste izvore emisije: broj mernih mesta i lokacija za fiksna merenja u svrhu ocenjivanja zagađenja u neposrednoj blizini tačkastih izvora, određuje se s obzirom na gustinu emisija, očekivanu raspodelu zagađujućih materija u vazduhu i potencijalnu izloženost stanovništva.

Prilog II Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Službeni glasnik RS, 11/2010, 75/2010, 63/2013):

Tabela 6. Kriterijumi za određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za fiksna i difuzna merenja koncentracija i brzine taloženja arsena, kadmijuma, nikla i benzo(a)pirena u vazduhu

Naseljenost (u hiljadama)

Ako maksimalne koncentracije prekoračuju gornju granicu

ocenjivanja(1)

Ako su maksimalne koncentracije između gornje i

donje granice ocenjivanjaAs, Cd, Ni B(a)P As, Cd, Ni B(a)P

0-749 1 1 1 1750-1 999 2 2 1 12 000-3 749 2 3 1 13 750-4 749 3 4 2 24 750-5 999 4 5 2 2≥ 6 000 5 5 2 2

najmanje jedna merna stanica za monitoring u urbanim područjima i jedna za moni-toring uticaja saobraćaja za benzo(a)piren, pod uslovom da to ne povećava ukupan broj mernih stanica

Za tačkaste izvore emisije: broj mernih mesta i lokacija za fiksna merenja u svrhu ocenjivanja zagađenja u neposrednoj blizini tačkastih izvora, određuje se s obzirom na gustinu emisija, očekivanu raspodelu zagađujućih materija u vazduhu i potencijalnu izloženost stanovništva.

(1)

16


Prilog III Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Službeni glasnik RS, 11/2010, 75/2010, 63/2013):

Tabela 7. Kriterijumi za klasifikaciju i određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u svrhu merenja koncentracija prizemnog ozona i kriterijumi za određivanje minimalnog broja mernih mesta, lokacija i merenja koncentracija supstanci prekursora prizemnog ozona

Vrsta stanice Ciljevi merenja Reprezenta-

tivnost (1) Kriterijumi za određivanje makrolokacija

Urbana

Zaštita zdravlja ljudi: za ocenu izloženosti gradske populacije koncentracijama prizemnog ozona, tj. na mestima gde su gustina naseljenosti i koncentracije prizemnog ozona relativno visoki i reprezentativni za izloženost opšte populacije

Nekoliko km2

Daleko od uticaja lokalnih izvora emisije kao što su sao-braćaj, benzinske pumpe, lokacije gde postoji provetravanje i gde se mogu meriti dobro izmešani nivoi;lokacije poput stambenih i trgovačkih četvrti gradova, par-kovi (udaljene od drveća), široke ulice ili trgovi sa malim intenzitetom saobraćaja ili bez njega, otvorena područja karakteristična za sprovođenje edukativnih, sportskih ili rekreativnih aktivnosti.

Prigradska

Zaštita zdravlja ljudi i vegetacije: za ocenu izloženosti populacije i vegetacije na rubovima aglomeracije, gde su izmerene najviše koncentracije prizemnog ozona, kojima su stanovništvo i vegetacija najverovatnije direktno ili indirektno izloženi

Nekoliko desetina km2

Na određenoj udaljenosti od područja maksimalnih emisija, u pravcu niz vetar, prateći glavni pravac/pravce vetra i to u uslovima pogodnim za formiranje prizemnog ozona; tamo gde su stanovništvo, osetljivi usevi ili prirodni ekosistemi, zbog položaja uz rub aglomeracije, izloženi visokim nivoima prizemnog ozona; kada je moguće, na nekim prigradskim lokacijama koje se nalaze u smeru suprotnom od glavnog smera strujanja i maksimalnih emisija, radi utvrđivanja regionalnih osnovnih nivoa prizemnog ozona.

Ruralna

Zaštita zdravlja ljudi i vegetacije: za ocenu izloženosti stanovništva, useva i prirodnih ekosistema koncentracijama prizemnog ozona na podregionalnom nivou

Podregionalni nivoi

(nekoliko stotina km2)

Merne stanice mogu biti smeštene u manjim naseljima i/ili područjima s prirodnim ekosistemima, šumama ili usevima; reprezentativne za prizemni ozon daleko od uticaja neposrednih izvora emisija poput industrijskih postrojenja i puteva; na lokacijama na otvorenom, ali ne na vrhovima većih planina.

Osnovna ruralna

Zaštita vegetacije i zdravlja ljudi: za ocenu izloženosti useva i prirodnih ekosistema koncentracijama prizemnog ozona na regionalnom nivou, kao i za ocenu izloženosti stanovništva

Regionalni/ nacionalni

nivoi (1 000 do 10 000

km2)

Merne stanice smeštene u područjima sa manjom gustinom naseljenosti, npr. sa prirodnim ekosistemima, šumama, na najmanje 20 km udaljenosti od gradskih i industrijskih područja kao i lokalnih izvora emisija; izbegavati lokacije na kojima dolazi do pojave temperaturne inverzije izazvane lokalnim uslovima, kao i lokacije na vrhovima većih planina.

(1) Merna mesta treba, gde je to moguće, da budu reprezentativna za slične lokacije koje nisu u njihovoj neposrednoj blizini.

17


2.6. Kriterijumi i zahtevi kvaliteta vazduha

U skladu sa članom 8. Zakona o zaštiti vazduha (Službeni glasnik RS, 36/2009, 10/2013) ocenjivanje kvaliteta vazduha vrši se za sledeće polutante:

Zahtevi kvaliteta vazduha su: • granične vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu; • gornje i donje granice ocenjivanja nivoa zagađujućih materija u vazduhu; • granice tolerancije i tolerantne vrednosti; • koncentracije opasne po zdravlje ljudi i • koncentracije o kojima se izveštava javnost; • kritični nivoi zagađujućih materija u vazduhu; • ciljne vrednosti i • dugoročni (nacionalni) ciljevi zagađujućih materija u vazduhu; • rokovi za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti, u slučajevima kada su one prekoračene u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 36/09 i 10/13).

Ako za neku zagađujuću materiju nije propisana granica tolerancije, njena granična vrednost je tolerantna vrednost.

Maksimalno dozvoljene koncentracije za zaštitu zdravlja ljudi u slučaju namenskih merenja definisane su Prilogom XV člana 22a Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 11/10, 75/10 i 63/13).

Ocenjivanje kvaliteta vazduha, na osnovu izmerenih koncentracija zagađujućih materija u vazduhu, vrši se primenom kriterijuma za ocenjivanje u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 11/10, 75/10 i 63/13) prikazanim u Tabeli 8.

• sumpor dioksid, • azot dioksid i okside azota, • suspendovane čestice, • olovo, • benzen, • ugljen-monoksid,

• prizemni ozon, • arsen, • kadmijum, • nikl i • benzo(a)piren.

18


Tabela 8. Gornje i donje granice ocenjivanja koncentracija polutanata u vazduhu s obzirom na zaštitu zdravlja ljudi/zaštitu vegetacije i prirodnih ekosistema za period praćenja od jedne kalendarske godine definisane Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 11/10, 75/10 i 63/13)

Zagađujuća materija

Jed.mere

Period usrednjavanja

GV(granična vrednost)

Ne sme da bude pekoračena

više od X puta u kalendarskoj

godini

Donja granica

ocenjivanjaDGO

Gornja granica

ocenjivanja GGO

Sumpor dioksid zašti-ta ljudi SO2

μg/m3

1 h 350 24 x - -24 h 12 3 x 50 75

god. 50 - - -

Sumpor dioksid zašti-ta vegetacije SO2

zimski period 20 - 8 12

Azot dioksid zaštita zdravlja ljudi NO2

1 h 150 18 x 75 10524 h 85 - - -

god. 40 - 26 32

Azot dioksid zaštita vegetacije NO2

1 godina 30 - 19,5 24

Suspendovane čestice za PM10

24 h 50 35 x 25 35god. 40 - 20 28

Suspendovane čestice PM2,5

god. 25* - 12,5 17,5

Prizemni ozon О3 8 h max 120 25 x u god. u toku 3 god. - -

Ugljen monoksid CO 8 h max 10 - 5 7

24 h 5 - - -god. 3 - - -

Olovo Pb u PM1024 h 1 - - -god. 0,5 - 0,25 0,35

Benzen C6H12 god. 5 - 2 -

Arsen (As) u PM10 god. - - 2,4 3,6

Kadmijum u PM10 (Cd) god. - - 2 3

Nikl u PM10 god. - - 10 14

Benzo(a)piren u PM10 god. - - 0,4 0,6

*Od 1. januara 2024. indikativna granična vrednost je 20 μg/m3

19


Dodatno, propisane su i granice (kritični nivoi, ciljne vrednosti) za pojedine polutante za zaštitu vegetacije (sumpor dioksid, azotni oksidi, ozon) u tabelama 9-13 Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 11/10, 75/10 i 63/13). Za namenska merenja pojedinih polutanata, u zonama i aglomeracijama u kojima se nalaze različiti izvori emisije polutanata koji mogu uticati na nivo zagađenosti vazduha, propisane su maksimalno dozvoljene koncentracije (gasovite neorganske, organske i kancerogene materije, ukupne suspendovane čestice, ukupne taložne materije i čađ) i date su u Prilogu XV člana 22a ove Uredbe.

Tabela 9. Ciljne vrednosti za suspendovane čestice (PM2.5) i za arsen, kadmijum, nikl i benzo(a)piren u suspendovanim česticama PM10 u cilju zaštite zdravlja ljudi za period usrednjavanja od jedne kalendarske godinu

Zagađujuća materija Ciljna vrednost (CV)PM2.5 25 µg/m3

Arsen (As) u PM10 6 ng/m3Kadmijum (Cd) u PM10 5 ng/m3Nikl (Ni) u PM10 20 ng/m3Benzo(a)piren 1 ng/m3

Tabela 10. Ciljne vrednosti i dugoročni ciljevi za prizemni ozon

Cilj Vreme usrednjavanja Ciljna vrednost (CV)*Zaštita zdravlja ljudi

maksimalna dnevna osmočasovna srednja vrednost

120 µg/m3 (ne sme biti prekoračena više od 25 dana u kalendarskoj godini usrednjeno na 3 godine)

Zaštita vegetacije

od maja do jula AOT40 (izračunata iz 1-časovnih vrednosti) 18000 µg/m3 kao proces 5 godina

Dugoročni ciljeviZaštita zdravlja ljudi

maksimalna dnevna osmočasovna srednja vrednost u jednoj kalendarskoj godini

120 µg/m3

Zaštita vegetacije

od maja do jula AOT40 (izračunata iz 1-časovnih vrednosti) 6000 µg/m3

*Rok za dostizanje ciljnih vrednosti je 01.01.2018.god.

20


Кoncentracije opasne po zdravlje ljudi (sumpor-dioksid i azot-dioksid) i pragovi obaveštavanja/upozorenja (prizemni ozon) dati su u tabeli 11:

Tabela 11. Кoncentracije sumpor-dioksida i azot-dioksida* opasne po zdravlje ljudi

Zagađujuća materija Koncentracija opasna po zdravlje ljudi (µg/m3)

Sumpor-dioksid 500

Azot-dioksid 400

* za prekoračenja koncentracija opasnih po zdravlje ljudi mora se meriti tokom 3 uzastop na sata na mestima koja su reprezentativna za kvalitet vazduha na najmanje 100km2, ili na čitavoj zoni ili aglomeraciji, ako je njihova površina manja.

Tabela 12. Prag obaveštavanja i prag upozorenja za prizemni ozon*

Svrha Period usrednjavanja Prag (µg/m3)

Obaveštavanje 1 sat 180Upozorenje 1 sat* 240

*prekoračenje praga upozorenja se mora meriti/predviđati u toku 3 uzastopna sata

Tabela 13. Кritični nivoi sumpor-dioksida i oksida-azota za zaštitu vegetacije

Zagađujuća materija Vreme usrednjavanja Kritični nivo (µg/m3)

Sumpor-dioksid (SO2)kalendarska godina i zima (1. oktobar - 31. mart) 20

Azotni oksidi (NOx) Kalendarska godina 30

21


2.7. Kategorije kvaliteta ambijentalnog vazduha

Kategorije kvaliteta vazduha definisane su članom 21. Zakonom o zaštiti vazduha (Službeni glasnik RS, 36/2009, 10/2013). Kategorije kvaliteta vazduha utvrđuju se jednom godišnje za proteklu kalendarsku godinu. Listu kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije donosi Vlada i objavljuje ih u “Službenom glasniku Republike Srbije”, elektronskim medijima, kao i na veb-stranici Vlade i Ministarstva. Kategorije kvaliteta ambijentalnog vazduha su:

• prva kategorija - čist ili neznatno zagađen vazduh gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju; koncentracija zagađujuće materije (X), X< GV• druga kategorija - umereno zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti nivoa za jednu ili više zagađujućih materija, ali nisu prekoračene tolerantne vrednosti ni jedne zagađujuće materije (X), GV<X< TV • treća kategorija - prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija (X), X > TV.U skladu sa članom 21. Zakon o zaštiti vazduha

rezultati monitoringa kvaliteta vazduha koje objedinjuje Agencija za zaštitu životne sredine predstavljaju osnov za donošenje Uredbe o utvrđivanju liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za svaku kalendarsku godinu. U skladu sa članom 6 Zakona o zaštiti vazduha određivanje zona i aglomeracija preispituje se najmanje jednom u pet godina, na osnovu ocene kvaliteta vazduha, u zavisnosti od utvrđene gornje i donje granice ocenjivanja.

22


3. NEKE OD MERA ZA UNAPREĐENJE KVALITETA VAZDUHA U AGLOMERACIJAMA/ZONAMA

Održavanje i unapređenje kvaliteta vazduha u životnoj sredini, čiji je osnovni cilj zaštita i unapređenje zdravlja ljudi, može se ostvariti izradom strategije i akcionog plana za upravljanje kvalitetom vazduha životne sredine u cilju unapređenja i očuvanja zdravlja ljudi i zaštite životne sredine. Navedenim dokumentima neophodno je definisati broj i prostorni raspored mernih mesta, pokazatelje kvaliteta vazduha (zagađujuće materije) usklađenih sa nacionalnim i međunarodno priznatim propisima i delatnosti usmerene ka sprovođenju politike javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva, izborom neophodnih preventivnih mera i aktivnosti:

• zoniranje teritorija lokalnih samouprava;• plansko ozelenjavanje javnih površina;• plansko ozelenjavanje pravaca duž saobraćajnica;• plansko ozelenjavanje napuštenih i neiskorištenih površina u i oko teritorija lokalnih samouprava;• ograničenje visine stambenih i poslovnih zgrada;• redovno i stalno čišćenje puteva i javnih mesta;• fizičko ograđivanje izvora zagađenja vazduha (građevinski radovi, rekonstrukcije);• izmena režima saobraćaja u gradskim naseljima;• unapređenje upravljanja saobraćajem;• zamena standardnih raskrsnica kružnim;• povećanje broja zona sa saobraćajnim ograničenjima;• unapređenje ponude i kvaliteta javnog prevoza;• redovno održavanje čistoće transportnih, građevinskih i poljoprivrednih mašina koje učestvuju u saobraćaju;• povećanje broja parkirališta;• povećanje broja pešačkih zona;• povećanje broja biciklističkih staza;• obezbeđivanje daljinskog sistema grejanja za sve delove grada i naselja;• podrška korišćenja obnovljivih izvora energije;• sistematska, kontinuirana kontrola kvaliteta vazduha u jedinicama lokalnih samouprave;• formiranje katastra zagađivača vazduha na teritoriji Srbije sa podacima o stacionarnim izvorima zagađenja vazduha;• obezbeđivanje što većeg broja automatskog praćenja pokazatelja kvaliteta vazduha;

23


• unapređenje informacionog sistema o kvalitetu vazduha dostupnog i jasnog svima;• procena uticaja zagađujućih materija iz vazduha životne sredine na zdravlje stanovništva Republike Srbije.

Neophodno je kontinuirano praćenje kvaliteta vazduha, kontrolisati urbani razvoj grada/naselja i preduzimati preventivne mere koje se odnose na: unapređenje saobraćaja (podsticati korišćenje vozila na električni ili drugi vid obnovljive energije, obavezno prečišćavanje izduvnih gasova iz izduvnih sistema vozila, održavanje i unapređenje javnog transporta, izmeštanje teškog saobraćaja van naselja, izgradnja kružnih tokova); ozelenjavanje površina u naseljima; regulisanje individualna ložišta i izbora vrste goriva; sprečavanje spaljivanja otpada na otvorenim površinama (njive, deponije); zaštita građevinskih objekata pri rekonstrukcijama i izgradnji; obavezno prečišćavanje vazduha iz industrijskih postrojenja i dr.

3.1. Primeri dobre prakse u borbi protiv zagađenja vazduha

Mere zaštite čiji je cilj optimizacija metoda i tehnika za poboljšanje kvaliteta vazduha i zaštitu prirodnih resursa zasnovane su na monitoringu životne sredine, a posebno na analizi nivoa zagađenja. Dakle, na osnovu informacija dobijenih monitoring programom, konkretne/praktične mere se mogu primeniti u upravljanja životnom sredinom.

Kada je u pitanju životna sredina, svaka država ima svoju politiku i strategiju u cilju postizanja ciljeva održivog razvoja. Međutim, preuzimanje dobre prakse iz zemalja EU koje su ispunile zahteve Direktiva EU je svakako poželjno..

Primer dobre prakse je regionalni program Susedstva (Quartiers Verts/Groene Wijken) u Belgiji koji je započet još 2000. godine. Kao deo ovog projekta odobrena je podrška regionima Brisela za više od 200 jedinica lokalnih samouprava za ozelenjavanje površina.

U Francuskoj dobra praksa podrazumeva smanjenje saobraćaja i ograničenje kretanja kada su u pitanju stariji automobili što je rezultovalo smanjenjem zagađenja vazduha u gradovima. U isto vreme su promovisane pešačke zone u većim gradovima. Tako su, počev od 2016. godine, uvedena ograničenja kada su u pitanju automobili stariji od 1997. god., a njihovo kretanje u Parizu je zabranjeno između 8.00-20.00 h. Poslednje, ali ne i najmanje važno, jeste zabrana prodaje automobila koji koriste kao gorivo dizel i benzin nakon 2040. godine.

Austrija je usvojila akcioni plan mera za efikasnu upotrebu resursa i unapređenje životne sredine. Cilj ovog plana je da se u odnosu na 2008. god. postigne optimizacija odnosno veća efikasnot upotrebe resursa za 50% do 2020. god. Istovremeno, Austrija je jedna od zemalja Evropske unije sa dobrom praksom kada su u pitanju cirkularna ekonomija i eko-inovacije.

24


S tim u vezi, inicijativa „Odgovorno kupovanje“ („Bevusst kaufen“) ima za cilj putem veb portala, da informiše stanovništvo o održivoj potrošnji i podiže svest o održivim proizvodima čime čuva resurse, štiti životnu sredinu i svakako doprinosi smanjenju zagađenja vazduha.

Projekat Eco-Rom Ambalaje koji se bavi reciklažom otpada (2012. god.) primer je dobre prakse iz Rumunije. Projekat Eco-Rom Ambalaje, ima za cilj informisanje, obrazovanje i podizanje svesti mlađe populacije o problemima vezanih za životnu sredinu. U ovom projektu lokalne samouprave bile su partneri, pri čemu je intezivno promovisana reciklaža od strane dece školskog uzrasta. Ovaj projekat je podržan od strane Ministarstva životne sredine i Ministarstva prosvete, pri čemu su učesnici bili i roditelji i nastavnici, a njihova zajednička uloga je bila obrazovanje i podizanje svesti dece iz oblasti zaštite životne sredine. Prepoznat je trenutni i inovativni karakter ovog projekta što je dovelo do višestrukih nagrada na nacionalnom i internacionalnom nivou: nacionalna nagrada od strane National Energi Globe; Zlatna nagrada za izvrsnost - u okviru takmičenja European CSR Awards u kategoriji za mala i srednja preduzeća; srebrna medalja na takmičenju Business Award (IBA).

U cilju smanjenja aerozagađenja u britanskoj prestonici, britanske vlasti uvele su eko taksu za vožnju automobila i pristup centralnoj gradskoj zoni. Vlasnici automobila koji ne ispunjavaju uslove kao što su: vozila na benzin koja ne ispunjavaju Euro 4 standarde (proizvedena pre 2006. godine); dizel vozila koja ne ispunjavaju Euro 6 standarde (proizvedena pre 2016. godine), autobusi i kamioni koji ne ispunjavaju Euro 6 standarde ili mogu da plate 100 funti dnevno. Pored toga, eko taksu moraju da plate i vlasnici motocikla koji ne ispunjavaju Euro 3 standarde (proizvedeni pre 2007. godine). U slučaju ne poštovanja mera sledi novčana kazna u iznosu od 160 funti, pri čemu je moguće nakon prvog prekršaja dobiti i samo pismeno upozorenje.

25


4. LITERATURA

Abd El Aziz, N., Mahgoub, M., Azza, M., Farahat, M., & Abouziena, H. (2015). Potentiality of ornamental plants and woody trees as phytoremidators of pollutants in the air: a review. International Journal of Chem Tech Research, 8(6), 468-482.

Cvijanović, D., Matijašević-Obradović, J., & Škorić, S. (2017). The Impact of Air Quality conditioned by emission of poluttants to the development of rural tourism and potentials of rural areas. Economics of Agriculture, 64(3), 871-885.

Forastiere, F., Stafoggia, M., Tasco, C., Picciotto, S., Agabiti, N., Cesaroni, G., & Perucci, C. (2007). Socioeconomic status, particulate air pollution, and daily mortality: differential exposure or differential susceptibility. American journal of industrial medicine, 50(3), 208-216.

Henschel, S. A., Le Tertre, A., Analitis, A., Katsouyanni, K., & Goodman, P. (2012). Air pollution interventions and their impact on public health. International journal of public health, 57(5), 757-768.

Knežević, J., Jović, B., Marić Tanasković, L., Jovanović, M., Mitrović-Jospipović, M., Ljubičić, A., Stamenković, D., Dimić, B. (2019) Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji u 2018. godine (urednik: Milenko Jovanović), Ministarstvo zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Beograd, R. Srbija.

Landrigan, P., Fuller, R., Acosta, N., Adeyi, O., Arnold, R., Baldé, A., & Chiles, T. (2018). The Lancet Commission on pollution and health. The lancet, 391(10119), 462-512.

Matijašević Obradović, J., Zarubica, S. (2020). Participation of the Activity Classification Sectors in the Emission of Pollutants, with regard to Criminal Legislation. Economics of Agriculture, 67(1), 241.

Počuča, M., Matijašević Obradović, J., & Drašković, B. (2017). Correlation between the Air Quality Index SAQI_11 and Sustainable Rural Development in the Republic of Serbia. Economics of Agriculture, 64(3), 1249-1262.

Pravilnik o načinu razmene informacija o mernim mestima u državnoj i lokalnoj mreži, tehnikama merenja, kao i o načinu razmene podataka dobijenih praćenjem kvaliteta vazduha u državnoj i lokalnim mrežama (Službeni glasnik RS, 84/10).

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o određivanju zona i aglomeracija (Službeni glasnik RS“ 58/11 i 98/12)

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Službeni glasnik RS, 11/2010, 75/2010, 63/2013)

Uredba o utvrđivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži (Službeni glasnik RS, 58/11)

Zakon o zaštiti vazduha (Službeni glasnik RS, 36/2009, 10/2013).

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

smernice za Čistiji vazduh u gradovima srbije

Documents