koreni (29.mart 2011)

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

1/27

30. March, 2011

::. Navigaci ja

::. Obavetenje!

Svake srede novitekstovi...

::. Pravo na miljenje

::. Dokument i

Klanje Srba u Sarajevu

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Govor mrnje, kao nasledna bolest? drugi deo

Ne trebaju namkanibali - sami seujedamo!

Govor mrnje je govor kojimse napada ili omalovaavaodreena drutvena ili etnika

grupa ili pripadnik te grupe. Usutini je govor uperen protiv osobe ili osoba zbognjihove rasne, verske, etnike pripadnosti, seksualne

orijentacije, izgleda (visina, teina, boja koe...), pola,godina ili bilo koje osobine koju neko moe smatratinedostatkom.

29.3.2011. Opirnije...

"ZapaDNOizirana Srbija"

"Ti si Zvezdinetnik, Putine!"

Genijalni Ivo Andri je jednom

rekao: "Kad bi ljudi znalikoliko je mala pamet koja

upravlja svijetom umrli bi odstraha". Svestan injenice da

je ovo svet neznalica opet doem do zakljuka da nije

najgore to to su ljudi neznaveni. Gore od tog je tose prave pametni u nekim stvarima o kojima pojmanemaju, a gore i od tog je to nee da ue.

29.3.2011. Opirnije...

Popularnije je iz zemlje iznosti nego u

nju unositi

Ko prolazi bolje?

'''Jer e vas ljudi predati

sudovima i po zbornicamabie vasSvet mene mrzi,

j j d i j d

Kiklopova zora

Pustoenje libijskepustinje

Nekadanja rimska kolonijaLibija, najveim delom

smetena na pustinjskom tlu,pretrpela je u svojoj istorijibrojne inavazije, poev od

Vandala, Vizantije, Arapa, Turaka, pa sve do one"nedavne", koju je izvrila Italija poetkom XX veka

(1911). Stradanja tamonjeg stanovnitva uposlednjem stoleu prolog milenijuma ima "epske"

razmere.

29.3.2011. Opirnije...

Palijativno zbrinjavanje kao novi vidpomoi najteim bolesnicima

Da svaki dan budekvalitetniji

Palijativna medicina je jouvek nepoznanica u Srbiji.Mnogi i ne razumeju ta ta

grana medicinepodrazumeva. Meutim kada

dospete u jednu od najteih ivotnih situacija, kadaneko va gubi bitku sa ivotom i zvanina "velika"

medicina odustane od borbe, oni su tu. Lekari,izuzetni strunjaci, a pre svega veliki humanitarci koji

svojim savetima olakavaju bol.

29.3.2011. Opirnije...

Uro Derota poasni graanin Srbije ilan Uneska

Prvi proneo srpskuzastavu krozSarajevo

U D t l

::. tampana izdan ja

::. Proitajte

Govor mrnje kaonasledna bolestirokih razmera

Ministarstvo (ne)sree Jo se definiu teme

za pregovore oKosovu
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2398http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2398http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2398http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2397http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2395http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2395http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2395http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2395http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2395http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2395http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2397http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2398http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2398http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2398http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.isrim.eu/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

2/27

pripadnici starije generacije,koji nisu iskusili ari

kafanskog ivota. Kafane sutokom gotovo dva veka bilejedno od vanih poprita drutvenih dogaanja u

Srbiji, a najpoznatije i najbrojnije kafane bile subeogradske.

29.3.2011. Opirnije...

Iskuenja srpskog kolstva

"Reforme" saukusom krupnogkapitala

trajk prosvetnih radnika uSrbiji skrenuo je panjujavnosti na njihov, sve teimaterijalni poloaj. Namoralno stanje naeg obrazovnog sistema i zamkenjegovog budueg razvoja, za sada naalost malo ko

ukazuje...

29.3.2011. Opirnije...

Okrugli sto na temu"SRBIJA I NATO"

U Beogradu je 23. marta2011. godine odran Okrugli

sto u znak seanja naagresiju NATO alijanse na SRJugoslaviju i sve rtve koje sutokom te agresije pale. Cilj organizatora je bio da sesa razliitih aspekata i iz razliitih uglova suele

argumenti za i protiv ulaska Srbije u NATO pakt.Okrugli sto je odran u sali Skuptine optine NoviBeograd.

29.3.2011. Opirnije...

Mile Dragi govori za "Korene"

Politikimsredstvima seopstaje na tritu

Od 1985. godine, kada je nasrpsko privredniko tle,

stupio kao student druge

godine Mainskog fakulteta,Mile Dragi postigao je mnogo. Mnogo u Srbiji, koja

je pokuala da ga baci u mulj i to mnogo pretvori unita, a mnogo i u svetu, koji ga priznaje kao jednogod najboljih u svom poslu.

22.3.2011. Opirnije...

Srbija

Pokret nesvrstanih Libija na prekretnici Svetlana Kiti se nije

dvoumila da li dauzme tuedravljanstvo ili da sevrati

Kad mukarci uu uensku svest, telo iduu, ta ostajeenama

Glavnom Iodgovornom uredniku

Vladan Glii, lan

Upravnog odboraSrpskog sabora"Dveri"

185. godinjicaMatice srpske i 250godina od rodjenjaSave PopoviaTekelije

Portret: MILANGRAHOVAC

ega se pametan

stidi... Muamer Zukorli,

Boko Jaki i DarkoTanaskovi -nastavak

::. Pesma nedelj e

Kuerak u Sremu

::. Stih nedelj e

Po rastanku
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2388http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2387http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2386http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2381http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2381http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2378http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2378http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2377http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2377http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/download/Vlada%20Kanic%20-%20Kucerak%20u%20Sremu.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/Vlada%20Kanic%20-%20Kucerak%20u%20Sremu.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2375http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2377http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2377http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2378http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2378http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2379http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2380http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2381http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2381http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2384http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2385http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2386http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2387http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2388

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

3/27

30. March , 2011

::. Navigacija

::. Obavetenje!


::. Pravo na miljen je

::. Dokumenti


"ZapaDNOizirana Srbija"

"Ti si Zvezdin etnik, Putine!"

Genijalni Ivo Andri je jednom rekao: "Kad bi ljudi znali koliko je mala pamet koja upravlja svijetomumrli bi od straha". Svestan injenice da je ovo svet neznalica opet doem do zakljuka da nije najgoreto to su ljudi neznaveni. Gore od tog je to se prave pametni u nekim stvarima o kojima pojmanemaju, a gore i od tog je to nee da ue.

Eto, toliko je stvari o kojima pojma nemam. Iz matematike znam raunske radnje i Pitagorinu teoremu, iz fizikepojma nemam, znam Njutnov zakon, ok, i zakon relativiteta. Ali je jako bitno da se ja onda uopte ne uputam urasprave te vrste, jer znam koliko ne znam. Malo li je? Onda, ne znam da igram basket. Mislim, pogodim ja trojku,od 10 pogodiu 5 (3 na foru, jer i inae nisam lo u sportovima sa loptom, i 2 ako zabodem na kvarnjaka) ali to nijeto jer nemam izgraen ut, jer ut se ui, veba, a ja sam retko igrao basket. Ali je bitno da znam da nemamizgraen ut pa otud znam da iako pogodim 5 od 10 da nisam pogodio zahvaljujui koarkakom majstorstvu,realno. Fudbal sam ve igrao maestralno, nisam postao vrhunski fudbaler, jer mi je falilo malo vie radne discipline,samopouzdanja i dobar vetar u lea. Naalost, nije imao ko da me pogura, il ako je i imao nije umeo.

Dal je , ta jo ne znam . Da, ne znam da crtam, ma pojma nemam. Onda, ne znam da igram tenis, teak mireket. Ili su bili teki ti reketi kojima sam ja igrao pre 25 godina, a koje mi je kupio otac. K'o da ih gledam, firma'Karpati', neboplavni, teki kao tu. Karpati... Tek kasnije sam saznao da sa Karpata duva predivni vetar koji samtoliko voleo u Beogradu i ija lepota me 'terala' da budem napolju kad god dune sa Karpata i udahne sveinu irevitalizuje teak, do nepodnoljivosti ponekad, od zagaenja Beogradski vazduh. Vetar koji obraduje beogradskufloru kolko je to mogue u velegradskim uslovima, a iteljima Beograda koji su bar jednom bili na planini stvoriprivid da se nalaze na 1500 metara nadmorske visine, makar. Zbog tog, naknadnog saznanja, su mi i ti teki reketikoje mi je otac kupio bili jo drai. Elem, sutina je da o onom u ta se ne razumete ne treba da debatujete. Ma, dase ne uputate u polemiku uopte, a ovde svi znaju sve, a ustvari pojma nemaju, zato i jeste kako je.

Retke su l jubavi kao to je ona koju srpski narod, an gro, gaji prema majici Rusiji. Koju srpski narod oseaprema svojoj pravoslavnoj brai. I retke i retko toliko dugo traju kao ta ljubav. Kroz vekove. Bilo bi jako dobro da seoseti ljubav slinog intenziteta i sa druge strane, makar s vremena na vreme, no to je neretko izostajalo kad jekonkretna pomo bila potrebna. Najsveiji primer je bilo Nato bombardovanje danas ve prozapaDNOizirane Srbije.Mada, ruski narod i nije kriv, krivi su oligarsi kojih ima i u ruskoj dumi i oni koji su imali preeg posla (teko da nisuimali snage i moi) od zauzimanja rigoroznijeg stava uoi i za vreme bombardovanja Srbije ba u ovo vreme pre 12godina. A kao da je bilo jue. Iako nekom moda ne deluje tako obzirom da je sadanja vlast u Srbiji prilinozapaDNOizirana.

U zvaninu posetu Beogradu doao je Vladimir Vladimirovi Putin. Doekan uz uobiajeni protokol primerentakvim susretima, al verujem da se ovek i sam zaudio kad je video i osetio koliko ljudi u Srbiji ga voli. I to ga voliba, iznad granica normale. Putin se sastao sa predsednikom Tadiem i priali su seterotipne prie kakve se i inaepriaju u tim prigodama. Isprazne prie o saradnji na svim nivoima i bez limita, pa ta bude bie, a ako ne bude,nikom nita, bila je pria radi prie. Tu se malo priunjao i edomir Jovanovi, pa se po navici pravio pametan, almu je Putin, ovla, stavio na znanje gde mu je mesto, pa je edomir koji je u zapaDNOiziranoj Srbiji neretkoozbiljno shvaen posluio za podsmeh. A onda je Putin otiao na Marakanu da gleda fudbal. Igrali su Zenit(omiljeni mu ruski tim) i Crvena Zvezda. Kad je Putin uao na Zvezdin stadion iz nekoliko desetina hiljada grla seprolomilo'Putin, Putin'. Na severnoj tribini razvijen je transparent na ruskom jeziku "Stariji brate, poljubi nau majicu
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.isrim.eu/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

4/27

da ta ljubav prelazi u patologiju. Zato je to tako? Ako je ljubav iracionalna kategorija onda se zanemaruju stratekiinteresi i faktor nezameranja tim pre to je Rusija u situaciji da moe da se zameri bilo kom na planeti a da nesnosi konsekvence. Bilo kom osim Bogu. Pa zato je onda Rusija dozvolila da Nato zlikovci ( oo, kako se sada, ovafraza ve, retko izgovara u prozapaDNOiziranoj Srbiji) bombarduju Beograd? Da li je mogue da velika Rusija nijemogla biti rigoroznija i upornija u odbrani Srba, pa i povui za uvo inicijatore bombardovanja Srbije? Teko da nijemogla. Zato nije htela? Moda zato to je uvek kad je Srbiji bila preko potrebna pomo na elu Rusije bio nekipredsednik kom je votka bila bitnija od vekovne ljubavi izmeu Rusije i Srbije na Balkanu. Ako je tako, a postojeindicije da jeste, onda zaista ne treba kriviti ruski narod i mrljati ljubav koju Srbi gaje prema Rusiji, tim pre to je,evidentno je, ta ljubav ista makar malo bila i uvezana sa interesom koju namee svest da je poeljno imati

snanog starijeg brata, makar i kao podatak, kao informaciju. Kakve odjeke i 'posledice' za dalji napredak Srbije eimati Putinova poseta ostaje tek da se vidi.

Vuii, neverne Tome and.co. se spremaju za miting zakazan za 16i april.

Naruuje se stiropor nepoznate debljine, valjda varira od sedita, guzita, kako se to ve kae a da ne zvuirogobatno, a zavisi i od plaanja. Virmanskog il ivom lovom jer, Karii su kompanjoni, a gde su Karii tu je iharmonika, oops, lova. Gde su mladi tu je i (t)ala. Izvrgavajui ruglu nakanu SNS za mitingom koji e zaseniti ideveti martVuk Drakovi je 'kod konja' ( dok mu servilni Srekovi sve vreme dri mikrofon kao Titov pionir) rekao sledee

'Oni e da stave stiropor pod neki organ, da im se taj organ ne bi prehladio. Kakva banalonost i , kakav duhovnipad.' Ree Vuk, a masa se zatalasa, pocrka od smeha mislim.

Rekao je Vuk skoro, i da su ga devetog marta u skuptini uhapsili iznad lavaboa, jer je popio 8 suzavaca pa jeotiao da spere lice vodom pa je time pogorao stanje, a onda su ga tu, iznad lavaboa, uhapsili. Ne bira narodnamilicija ni mesto ni vreme, mada je duhovito malo da jednog Vuka uhapse iznad lavaboa. Vuk se 'hapsi' u umi, iliu nekom skrovitu, jer je prirodno da je ako je u gradu, Vuk urbana gerila. Meutim ovaj Vuk je sve vie deo fensijet setera, koji nisu irski. Vuku je sve lake prebrojati zube jer se sve vie licka, stavlja antirid kreme i razne drugepreparate za negu lepote. Na svoju ili inicijativu supruge? A naminkani Vuk nije Vuk. Ma nije ni vuica. NaminkaniVuk je najsliniji klovnu. A propo devetog marta, koji imaju nameru da zasene Vuii, neverne Tome i Milanka (bez

harmonike) Branislav Lei je rekao da osea potpuno isti naboj kad se seti ta se sve dogaalo tog dana.

Ja sam bio neposredni uesnik devetomatrovskih dogaanja. Al' ne kao deo grupe, ne kao korisni idiot, nekao deo psihologije mase, ve kao pravi samotnjak Vuk, koji je sklanjao nekog nesretnog oveka idealistu, kojibee nameran da poloi ivot za promene tako to je zalegao ispred tenka u ulici Vojvode Stepe u kojoj sam tadaiveo. Ugledavi ga tako iskekeenog, namernog da poloi ivot za ideale, istrao sam i vukao ga zajedno satenkistom koji bee izaao iz oklopnog vozila. Vukli smo ga i nosili kao to su nosili eelja iz skuptine kad beezalegao. Samo to ovaj i nije bio toliko teak ali bee jako agilan i ratoboran, potpuno reen da ga tenkovskegusenice 'izedu' ! Jedva smo ga sklonili. A onda, mislim neto, moda bi bolje bilo da ga nismo ni dirali, ne bidoiveo da gleda iste te za koje je bio spreman da poloi ivot kako se besprizorno bogate i besne od dobra. Kako

izvode besne gliste a on bee nameran da ga 'izedu' gusenice!

Da ga te veeri nismo spasli on ne bi ni video da je bio u zabludi, da je prevaren negde. Debelo prevaren! Ja samtog dana, u Lee konoj jakni, svojim oima gledao Leia u konom gunju kako 'besedi' kod Terazijske esme, pabih u skladu sa navedenim pitao sledee 'Kako danas ive jurinici devetog marta?' Dobro, zar ne? Mnogo subogatiji nego tada kad su bili golje. Gunjeve su zamenili odelima od listera. Nisu vie demperai.U tom je sutina.

Video klip koji je na youtube gledan skoro koliko i ' Valter brani Sarajevo' u Kini, je klip sa mitinga 'SNS, Milankaand.co.' Na tom klipu se vidi da se pristalice SNS kreu elevatorom koji vozi nizbrdo iako su se oni 'ukrcali' s

namerom da idu na gore, uzbrdo. Ako niste razumeli, oni su krenuli gore, a elevator ih vraa dole, prosto jer je takoprogramiran. Kao rulet, nadole. Grabe pristalice (spornih mentalnih potencijala evidentno je) SNS ka gore, aelevator ih vraa odakle su krenuli. Ne haju oni. Navalili i ne primeuju da ne mrdaju. Kreu se, al ne vide datapkaju u mestu. Kao nojevi na pokretnoj traci. Samo to ovi behu uzdignutih glava, nisu ih zabili u pesak kao to toradi noj, kao da se stidi. Moda ovi i ne znaju za stid? Koraaju snano, ali u mestu. Ne die se praina pa i neprimeuju. Tapkaju u mestu, u urbanom jezgru, a tu nema praine da ih opomene. A itelji grada k'o itelji grada,pokvareni pa im se smeju i nee da im kau ta im je smeno. Pri tom ih snimaju, slikaju i askaju s njima umiruiod smeha. Mislim, koraaju pristalice SNS promena nesmanjenim intenzitetom, al jaa mehanika elevatora od

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

5/27

vie puta ono 'slanje po burek' Bertija Fogtsa. Prvo ga je poslao po burek sa mesom, pa sa sirom, pa krompirom, aonda ga je poslao po pitu zeljanicu. Kolko se seam' lomio' ga je 4 puta.

E sad Daja, koji je jednog reprezentativnog Nemca slao po burek, kukumavi da nema ni za prazan burek. Kaeima samo peo 206 i tu kuu. Ajde Dajo seti se. Dobro razmisli pre nego se seti ta sve ima. Jer tvoje je i onoto se ne vodi na tvoje ime, a to je kupljeno tvojom lovom. Znam da zna, a znam i da nisi lud da si preveo nanekog van porodice!? Priseti se vodi li se neto na nekog od njih. I da se razumemo, neka ima, al nemoj da lae.Ako lae, daje lo primer omladini, pogotovo deci, pa i svojoj. I kakve veze ima neija prolost, makar bila jakoblistava kao Dajina fudbalerska, sa lopovlukom? Neverovatno.

Alo l jud i , aman zaman, ako je Daja krao, a izgleda da jeste, pa ta je sporno? A lepo sam rekao, im jeBranka, njegova ena, postala intimus sa Danicom Drakovi, da e ova da je navadi na marifetluke. Danica jeiskusna u tim rabotama, ona je navebala za vreme stolovanja SPO-a optinom Stari Grad. Ih, kolko se tu paranamaklo, ba je skoro Vui priao na tu temu. I ovog puta nije lagao. Sad branioci Dajinog lika i dela pominjurazne zavere. Pominju i Zeevia i Bjekovia, koji naravno nisu poteniji nego li je Daja, to je ista kuhinja, al ajdeda se od nekog krene. Ajde, od efa kuhinje, il od glavnog kuvara, jednog od glavnih, ok. A onda da se procesuirajui ef sale, recepcioneri, kuvarice pa i konobari, dok se ne proelja ceo objekat. Ako se ve krenulo od Daje doie se i do ove dvojice, od kojih je jedan, a nije Bjekovi, na pitanje (konstataciju) Olivere Kovaevi, da se njegovobogatstvo procenjuje na 50 miliona evra, odgovorio: "Zar samo 50 miliona?" - smejui se pritom. Moe mu se! U

suprotnom bi se desila situacija kao u Crnoj Gori. Kad se svak iole normalan pita od ega Slavko Perovi ivi uPragu u kui koju je tamo kupio onda njegovi branioci kau: "A to ne pitate ove iz vlasti od ega oni ive?" A ondaPerovi prilikom skoranjeg boravka u Crnoj Gori na isto pitanje tv voditelja odgovara: "Pitajte ukanovievog brataod ega on ivi !?" Pa ekajte, to nije odgovor! Odgovori ti odakle tebi lova za kuu u Pragu i od ega tamo ivi?Dri kladionicu, kantinu, bife, ili krmu u planini? Kineski restoran? Gleda u karte i u pasulj? Da dri nekiseminar ili veernju kolu, ne dri. A od neeg mora da ivi. Nije odgovor da se pita ukanoviev brat odaklemu lova. Odgovori ti pa e ohrabriti nekog da pita i odobrovolji i ukanovievog brata da kae, al konkretno setebe pitalo. Zato ti odgovori! Ali niko nije insistirao na odgovoru pa je i izostao.

Poeo je novi serijal Velikog brata. Voditeljka je izvesna Marijana Mii. Zapamtio sam je po jednoj epizodi u

kojoj je ganjala ljude po ulici da ih alje na putovanje, jedini uslov je bio da imaju paso. I navata ona nekudevojku, ode sa njom i njenim dekom kod njenih roditelja, a onda pogledavi u njegov paso proita smejui se nasav glas njegovo prezime 'Trpkovi', pa tako iskeena kae devojinim roditeljima: "Ovo je gospodin Trpkovi kojivau erku .. voli!" Asocijacija na termin 'trpa' je bila jasna i budali.

A trpanje je, za one koji ne znaju, argonski sinonim za j...nje. Jadni roditelji ta e, umesto da isteraju ubre izkue smeju se, jer ako je isteraju nita od erkinog putovanja u inostranstvo, a ko zna kad je bila i da li je bila ikadauopte. Trpe oni trpanjeba kao i Trpkovi koji njihovu erku trpa. I svi se smeju, svima lepo. Trpkoviu najlepe, nidevojci nije loe reklo bi se, a roditelji su pritrpeli Marijaninu opasku i erka im je otila na put za d. A tamo nekaona i Trpkovi rade ta god hoe, pa i to to je Marijana rekla njenim roditeljima. Svima lepo. A onda je upravo ta

Marijana Mii, na otvaranju nove sezone VB uletela kroz tobogan u neko ubre, pa se na glas zapitala: "Zatosam ja u uBRU ?" Za razliku od Daje, Slavka Perovia, arka Zeevia i slinih, ja dajem odgovore, pa uodgovoriti i Marijani. Marijana, ti si 'u uBRU' zato to si neobrazovana, glupa i sporne pismenosti. Jer se kae uubretu a ne 'u ubru'. A to, to sa takvom pismenou radi voditeljski posao na televiziji koja ima nacionalnufrekvenciju nije nita iznenaujue, ovo je zemlja nepismenih.

Zeml ja u k o jo j b l i sku p r i jate l j i cu predsednika Tadia (ako se ve grle, najsrdanije, na finalu Dejvis kupa utenisu, pred milionskim auditorijumom) Lepu Brenu teraju iz Osjeka ne dozvoljavajui joj da odri koncert!'Kulturocid' kako su ga oni tamo u lijepoj njihovoj nazvali. I, iako se radi o Hrvatima, to je primer koji pozdravljam.Primer za ugled! Treba uiti od njih kako se zatititi makar od kulturocida. Pokazali su na delu da je to lako. Tako

to se mentalni zagaivai proteruju, zabranjuju, kakogod. Zabranjuje im se pristup, pa onda i nastup, zabranjuje imse mentalno trovanje naroda. Bez obzira to i tamo ima idiota koji vole Fahretu i njen 'slatki greh i umetniki opus'.Oni malo pametniji u gradskoj vlasti, a koji se zaista pitaju, to je vrlo bitno, su ih uskratili za 'hepening'.

To nije nedemokratski, to je potpuno legitimno i utemeljeno u zakonima demokratije. Nije demokratija dozvoljavanjesvega i svaega. Ne. Slagao je neko Srbe da je demokratija bezgranina sloboda koja podrazumeva i paradiranjelgb spodoba. To nije uslov demokratije, ve je to uslov nalogodavaca sa zapada. Mogli su da pitaju Putina (ruglumu izvrgnuti edomir) zato toga nema u Rusiji, pa bi im on odgovorio ono to svak mislei zna. Sloboda je

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

6/27

30. March, 2011

::. Navigacija

::. Obavetenje!



::. Dokumenti


Govor mrnje, kao nasledna bolest? drugi deo

Ne trebaju nam kanibali - sami se ujedamo!

Govor mrnje je govor kojim se napada ili omalovaava odreena drutvena ili etnika grupa ilipripadnik te grupe. U sutini je govor uperen protiv osobe ili osoba zbog njihove rasne, verske, etnikepripadnosti, seksualne orijentacije, izgleda (visina, teina, boja koe...), pola, godina ili bilo kojeosobine koju neko moe smatrati nedostatkom.

Koncept se pojavio u SAD kasnih 70- ih godina XX veka i od tada su u mnogim drugim zemljama, uvedeni zakonikojima se odreuju dodatne kazne za govore motivisane predrasudama ili netrpeljivou uperenim protiv odreenihgrupa koje za posledicu imaju podsticanje i podstrekivanje rasne mrnje, agresiju ili zloin, ukljuujui irenjenacistike propagande.

Uvrede na verskoj i nacionalnoj osnovi, kao glavna karakteristika govora mrnje, vrlo su esta pojava u javnomivotu u Srbiji. Sociolozi i psiholozi koji su na ovu temu govor kau da se u Srbiji govor mrnje ustalio kaouobiajena pojava, kao naslee od koga na alost ne moemo da pobegnemo. Govor mrnje, militantni govor jegovor ljudi na Balkanu, maltene svakodnevno upotrebljen. Za govor mrnje, kau, moe se otii u zatvor na pet

godina. I ovo bi bila kazna za osnovni oblik govora mrnje, dok je za neto tei, ako je delo uinjeno putem prinude,kazna od jedne do osam godina. Najtei oblik je ukoliko je delo izvreno zloupotrebom poloaja i ovlaenja, ili jedolo do tekih posledica nereda i nasilja. Kazna je do 10 godina zatvora. Ako je zaista tako nai zatvori e udogledno vreme biti puni politiara, estradnih zvezda i verskih voa. Ne zna se ko koga vie mrzi, da li reima ilidelima.

Da su kojim sluajem Afrikanci uli govor lidera LDP-a edomira Jovanovia, ne bi ga sigurno kanibalizovali, ali bise zapitali emu sve to. ta su oni krivi to njemu smeta nae neangaovanje u Ujedinjenim nacijama po pitanjuLibije. Nazvao ih je ni manje ni vie nego ljudoderima.

- Koliko ljudi treba da pogine u Libiji da bi naa vlast, kao punopravna lanica UN, postavila pitanje odgovornosti zatako neto? I ta radi na ministar spoljnih poslova, osim to ima tako mnogo razumevanja za susrete s kanibalimapo Africi - upitao je Jovanovi.

A koliko jo ovakvih govora i to za skuptinskom govornicom, koliko jo uvredljivih rei je potrebno da bi neko ostaou zatvoru. Ako nita drugo, ono bar za primer drugima. Kod nas izgleda puno, jer je eda ponosan na svoj govor,ak ga je stavio na veb-sajt svoje stranke. Neka svi vide i uju kakve politiare imamo.

to je jo i gore niko iz LDP-a nije se oseao odgovornim, niti je bilo ko oseao potrebu da se izvini, tvrde da je tobila metafora. Poznato je da su Srbi vrlo metaforian narod.

- Potenciranjem teme o kanibalima samo se potvruje koliko smo bili u pravu kad smo rekli da se naa vlastponaa kao klovn - jedan dan Gadafijev, drugi dan Obamin. Vlast je prvo utala pred brutalnim obraunom Gadafijasa svojim graanima, a onda pred stradanjem civila. Metafora u govoru, a posebno politikom, jeste dozvoljena.Vie je nego jasno da je re o "politikom kanibalizmu". LDP nema nita zajedniko s rasizmom, niti e imati - istiuu LDP.

Dok je veina duebrinika zautala ili nije elela da komentarie politiki kanibalizam direktor Jukoma Milan

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

7/27

zajednice, meta su Zukorlievih medija u Novom Pazaru, u kojima se vreaju. Ljudi koji upotrebljavaju govor mrnjenisu izali iz ablona 90-ih godina - ocenio je Aeri.

Taj jezik devedesetih godina bio je jezik primitivizma i mrnje naroito u politici. ta se sve tada moglo uti,objasnio je docent Fakulteta politikih nauka Slavia Orlovi.

- To je jezik prostakluka, nekulture i primitivizma. Tokom devedesetih godina najvie jezika mrnje bilo je u politici.Politiari su jedni druge nazivali lanim prorocima i ludacima, janiarima i nitarijama. Stvarao se privid da to steagresivniji, to ste jai, a tolerancija je tumaena kao slabost. Danas takoe ima olakih tvrdnji o kriminalcima,

lopovima, izdajicama. Najvei problem je oduvek bio nacionalizam sa elementima ovinizma, koji je imao krvaviepilog u graanskim ratovima na prostoru bive Jugoslavije. Deo tog naslea jo uvek je prisutan - tvrdi Orlovi, ato su nam potvrdili i sociolog Duan Janji i psihoterapeut Zoran Milivojevi.

- Mi se odreujemo preko rei. Manje- vie mi smo ratniki narod, ratniki svet, balkanski. Ako bi analizirali samoratniki govor i na govor onda bi smo videli da je on i previe u znaku netolerancije i da on ima estokooznaavanje ostraenosti. Ovde preovlauje govor ratniki, govor nepristajanja na drugoga ili govor mrnje premadrugome. Na je problem to imamo jezik koji je nasleen kao militantni ili jezik netolerancije i mrnje. Mi smo iinae kao svet, kao entitet zbog istorijskih okolnosti vie prihvatili taj jezik mrnje ili netolerancije.

Taj nasleeni ratniki balkanski govor devedesetih godina meu prvima su koristili Vojislav eelj, Vuk Drakovi, au novije vreme Dragan Palma Markovi.

-Tuman je iz Hrvatske proterao nekoliko stotina hiljada Srba i mi treba da proteramo sve Hrvate iz Srbije. NemajuHrvati ta da trae u Srbiji. Onaj ko se poziva na ljudska prava i graanske slobode, neka ih trai u Zagrebu, i nekatamo trai uzroke, a posle razmilja o tome - govorio je tada eelj.

Nita manje ratniki raspoloen bio je i Vuk Drakovi, dodue ne samo prema Hrvatima, ve i prema Muslimanima.

- Svako ko zemljom Srbijom bude mahao turskim i ustakim barjacima, ostae i bez ruke i bez barjaka - rekao je

jedan od najitanijih pisaca toga perioda Vuk Drakovi.

Tako je bilo devedesetih, mnogi od onih koji su taj govor mrnje koristili sada se prave neveti. Meutim, dok se uSrbiji prave neveti, u Federaciji se u emisiji "60 minuta" vrlo veto koriste rei kao to je: mafija, faista,ratnohuka.Ovim epitetima ve godinama Bakir Hadiomerovi, voditelj emisije "60 minuta", koja se emituje na Federalnojteleviziji, i njegovi gosti "aste" Srbe, ali niko u toj dravi ne reaguje!

U pomenutoj emisiji, prema istraivanju Nezavisnog udruenja novinara RS, Republika Srpska je 187 putaokarakterisana kao "mafijaka drava". U isto vreme, srpske i hrvatske politiare, crkvene velikodostojnike i novinare

nazivaju ustaama, faistima, etnicima, avoljim vladikama, teroristima!

Urednik "60 minuta" Bakir Hadiomerovi za Kurir kae da je ponosan to emisiju napadaju ve devet godina iz svatri tabora.

- Re je o klasinoj propagandi protiv nae emisije, to znai da smo na dobrom putu. Neemo podlei pritiscima.Toliko puta su nas tuili za klevete, svaki sluaj smo dobili na sudu, kao i pred RAK. Naporno mi je da vieodgovaram na te napade - ali se Hadiomerovi. Na konstataciju da se mnoge javne linosti nazivaju pogrdnimimenima kae:

- Istina je da smo neke nekad nazivali kriminalcima ili ratnim hukaima, ali to nema veze s govorom mrnje. Govormrnje je kada Dodik poziva na nestajanje BiH, koja je meunarodno priznata drava. Uostalom, to istraivanje jeradio ovek koji je vrlo blizak Dodiku i reimskim medijima - zakljuuje Hadiomerovi.Izrazi koji su se mogli uti u emisiji "60 minuta" su i psihiki bolesnici, teroristiki mediji, lopovi, divljak, politikikrvnik, srpski Kremlj, manijaci, etniki zloini, srbijanski kriminalci, monstrum, krvolok, udba, Dodikovi faisti,nepodobni Srbi, etniki slavuj i etnikinje...

U Nezavisnom udruenju novinara RS nisu bili lenji pa su istraili koliko puta su odreeni "epiteti" korieni u

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

8/27

Postavite na

Inae, ispod ovih napisa oglasio se i Ivan, Marijanin suprug,koji je napisao: - Hteo bih ovim putem da se zahvalimhiljadama ljudi koji su mi pruili toplu re podrke. Od srca vamhvala svima. Glavu gore i idemo dalje jer sutra je novi dan.

Da, u pravu je. Sutra je novi dan, moda i dan u kome se neemo toliko mrzeti, dan u kome e militantni jezikBalkana zameniti jezik tolerancije.

A to to je gospoa vrljak za jednu no zamenila njenog hrvatskog mua sa srpskim Nikolom, sigurno nijeuinjeno iz mrnje. Bar ne prema Nikoli, a verovatno ni prema Srbima.

Zorica Dragojevi

29.3.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2408http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2408&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Govor%20mr%C5%BEnje%2C%20kao%20nasledna%20bolest%3F%20%E2%80%93%20drugi%20deo&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d9340c035c8764f/1&uid=4d9340c073d5ef2e&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2408http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

9/27

30. March, 2011

::. Navigacija

::. Obavetenje!



::. Dokumenti


Iskuenja srpskog kolstva

"Reforme" sa ukusom krupnog kapitala

trajk prosvetnih radnika u Srbiji skrenuo je panju javnosti na njihov, sve tei materijalni poloaj. Namoralno stanje naeg obrazovnog sistema i zamke njegovog budueg razvoja, za sada naalost malo

ko ukazuje...

Prolo je ve skoro dva meseca od poetka trajka prosvetnih radnika u Srbiji, a jedini njegov"rezultat" za sada su umanjene plate onih profesora koji su i posle "dogovora" u Vladi Srbije (koga nisu prihvatila triod etiri reprezentativna sindikata) nastavili proteste. Naime, ministarstvo je donelo odluku da februarske zarade

nastavnika koji su nastavili trajk pridravajui se minimuma procesa rada (njihovi asovi traju 30, umesto

predvidjenih 45 minuta) budu umanjene za treinu, dok oni koji su potpuno obustavili nastavu platu nee ni videti...

Drugih "rezultata", ako se izuzme jo jedna "sitnica" - da e uenici iji su asovi mesecima skraeni teko uspeti

da savladaju predvidjeno gradivo, jer kroz njega sada samo "preleu" nema, a teko da e ih, kako sada stvari

stoje i biti. Dodue, sindikalne vodje i dalje prete radikalizacijom protesta, nadleni kaznama i MMF-om, roditeljiispisivanjem dece iz kola koje su u trajku, a "deurni" ekonomiski strunjaci inflacijom ("plate jesu male, ali para

za poviicu nema"), tako da se itava stvar vrti u krug, bez realnih izgleda da e uskoro biti reena.

Jedno je, medjutim izvesno kako god da se zavri obrazovnom sistemu Srbije, ovaj trajk nee doneti nita novo.

Do poboljanja materijalnog poloaja prosvetnih radnika nee doi i to ne zato to su zahtevi "nerealni", ve zato

to je privreda u Srbiji u sve teem i od krupnog (uglavnom stranog) kapitala sve zavisnijoj poziciji. Zato, akoprosvetni radnici, kao rezultat trajka i dobiju neku poviicu ona e biti tako simbolina da e jedva pokriti inflaciju i

trokove ivota, tako da e ljudi, na kraju ostati na istom. Inae, za ilustraciju njihovog poloaja valja napomenuti da

su plate prosvetnih radnika "na papiru" zamrznute ve dve godine, ali da su u stvarnosti (zbog inflacije i devalvacije

dinara) opale najmanje za etvrtinu. Ilustracije radi profesor poetnik sa visokom kolskom spremom ima platu od

oko 40 hiljada dinara, to je manje od 400 evra....

Ali, vie od materijalnog poloaja prosvetare u Srbiji brinu najavljene "reforme", odnosno pitanje u kom e pravcu

krenuti na obrazovni sistem i ta e biti sa njihovim radnim mestima. U tom smislu, uvek su im u mislima pojmovi

kao to su "racionalizacija kolske mree", "optimalizacija broja odelenja", "inkluzija", "reformisanje sadraja","transformacija obrazovnog sistema"...Nadleni ih, sa njima svakodnevno bombarduju, ubedjujui ih da su najavljene

promene neophodni deo "sveobuhvatnih drutvenih reformi", a oni se plae da e im one doneti gubitak radnih

mesta i uruavanje, decenijama gradjenog obrazovnog sistema Srbije.Da te bojazni nisu bez osnova videlo se i iz,prologodinjeg izvetaja MMF-a i Svetske banke, iji je dobar deo bio posveen srpskom kolstvu. Sutina tih

"dobronamernih" saveta je da je na obrazovni sistem skup, zastareo i neefikasan i da ga, u skladu sa tim podhitno treba "reformisati".Kako, da se naslutiti i iz reenice u kojoj ove institucije poruuju da bi, ako se uvede pravilo

da jedno odelenje mora imati najmanje 30 uenika to dovelo do ukidanja najmanje 11.000 odelenja. Nekako

paralelno sa ovim izvetajima (ije su smernice podrali i "vodei" srpski ekonomisti) na sav glas su objavljena PISA

istraivanja koja pruaju navodne "neoborive" dokaze sa je nivo znanja (naroito, onih praktinih) u Srbiji veoma

nizak. Drugim reima da je na obrazovni sistem lo i da ga treba menjati, naravno po ve "proverenim"

modelima koje nam oni nude.

Da li su i u kojoj meri ove preporuke usvojene u Ministarstvu prosvete teko je rei, tek neke od najavljenih reformi

prilino su zabrinule zaposlene u prosveti. Tako je novim Zakonom o obrazovanju predvidjeno da, najkasnije od

nacionalni i h manistiki karakter i podredi interesima kr pnog kapitala globali acije i neoliberalnog (kolonijalnog)

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

10/27

Postavite na

nacionalni i humanistiki karakter i podredi interesima krupnog kapitala, globalizacije i neoliberalnog (kolonijalnog)

poretka, u kojem se ovek doivljava kao potroa, a drutvo kao trite u kojem se jedinke bore za ivotni prostor.

U takvom poretku stvari vie nee biti vano ko predstavlja dravu, a ko prosvetne radnike, jer e svi sluiti istom

cilju. Zato je od borbe za poboljanje (sve loijeg) materijalnog poloaja prosvetnih radnika, jo vanija borba zaouvanje onih vrednosti naeg obrazovnog sistema koji se, bez obzira na razliite sisteme i ideologije u Srbiji

neguju ve due od jednog veka. A na vanost te borbe, na alost malo ko, za sada ukazuje...

Jovan Gaji

29.3.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2400http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2400&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Isku%C5%A1enja%20srpskog%20%C5%A1kolstva&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d9344e97f406e78/1&uid=4d9344e9e60bb7e1&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2400http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

11/27

30. March, 2011

::. Navigacija

::. Obavetenje!



::. Dokumenti


Kiklopova zora

Pustoenje libijske pustinje

Nekadanja rimska kolonija Libija, najveim delom smetena na pustinjskom tlu, pretrpela je u svojoj

istoriji brojne inavazije, poev od Vandala, Vizantije, Arapa, Turaka, pa sve do one "nedavne", koju je

izvrila Italija poetkom XX veka (1911). Stradanja tamonjeg stanovnitva u poslednjem stoleu

prolog milenijuma ima "epske" razmere.

Naime, smatra se da je Libija pod italijanskom okupacijom (u periodu od dve decenije) izgubila gotovo polovinu

svog stanovnitva. Musolinijeva Italija je tu bila posebno nemilosrdna. Nakon dvadeset godina estokog otpora

italijanskim zavojevaima, libijski heroj Omar al Muhtari, uhvaen je, okovan u lance i obeen pred njegovim

sledbenicima i narodom koji je bio prinuen da to posmatra. Tek nakon Drugog svetskog rata Libija je stekla

nezavisnost (1951). Malo docnije, 1959. godine, u Libiji je pronaena nafta, koja je uinila da Libija pone brzo da

stie ozbiljno dravno bogatstvo. Samo deset godina kasnije, Libijski kralj Idriz zbaen je sa trona u vojnom puu

koji je izvrio mlaani oficir, 27-godinji Moamer el Gadafi. Od tog doba do danas, Libija je "narodna damahirija",

kojom formalno vladaju "narodni kongresi", a ustvari, neosporni vladar ove zemlje, due od etiri decenije, bio je

pukovnik Gadafi. U svom vienju dravnog ureenja, Gadafi je pokuao da nae nekakav "trei put" izmeu

socijalizma i kapitalizma, koji se uslovno mogao nazvati "islamski socijalizam" (Libijska damahirija). U etiridecenije svoje neupitne vladavine, Gadafi je imao vie neobinih "eksprimenata", pokuavajui da stvori nekakav

drutveni sistem kakvog nema nigde na svetu. Konano, nakon decenija "lutanja", ba kada je Gadafi, izgleda,

shvatio da je vreme da se nekako uklopi u "ostali svet" i kada je Libija konano dobila ansu (nakon dugogodinjih

sukoba sa SAD i EU i sankcija Zapada) da funkcionie kao respektabilna drava, a ne kao drava "parija",

pukovnika je zadesilo "domae" zlo, koje je, verovatno, i za njega samog bilo prilino neoekivano. Zapravo, nije to

prvi put da se protiv Gadafija odreeni krugovi u zemlji odmetnu (sve ranije pobune Gadafi je relativno lako

uspevao da ugui), ali, prvi put se desilo da takav "ustanak" bude toliko masovan i da, u ozbiljnom stepenu, bude

voen sa nekog mesta koje je prilino dugo uspevalo da dri "konce" pobune u svojim rukama.

Gadafijev sluaj je jedan od pokazatelja da niko ko nije po volji "velikih" nikako ne moe ostati na vlasti u malim

zemljama. Jo davne 1969, kada je Gadafi puem preuzeo kontrolu nad tom severnoafrikom zemljom, postojao je

plan da se u Libiju ubace plaenici, iji bi zadatak bio da se u tu zemlju vrati monarhija. Meutim, u zadnjem asu

se od takvog plana odustalo, jer je u Gadafijevu zatitu tada stala vlada SAD. Dakle, oko Libije, kao i oko drugih

slinih zemalja u svetu, vodila se jedna tajna politika, iji su pravi ciljevi obinom svetu uglavnom ostajali

nedokuivi. Gadafi nije, u sutini, izgubio podrku Sjedinjenih Drava ak ni u doba Regana (ovaj je Gadafija

nazvao "besnim psom Bliskog Istoka"), kada je u aprilu 1986. godine (nakon podmetanja bombe u jednoj berlinskoj

diskoteci i pogibije dvojice marinaca, za ta je optuena Libija) izvreno bombardovanje Tripolija, Bengazija i jo

nekih priobalnih mesta i vojnih objekata. Takva akcija odmazde bila je poznata pod nazivom Kanjon El Dorado.

Moda je i ime El Dorado ovde upotrebljeno kao sinonim za bogatstvo te severnoafrike zemlje. Nakon

bombardovanja, koje je trajalo jedan dan (gde je poginulo na desetine civila), Libiji su uvedene ekonomske sankcije,

koje su SAD skinule tek 2004. godine. Naravno, Gadafi je imao dosta iskustva na politikoj mapi ondanjeg

bipolarnog sveta i, ini se, da je tano znao kada da uzde "zategne", a kada da ih "popusti". Pa ak i onda kada je

u svetu ostala samo jedna sila, Gadafi je veto plovio kroz uzburkane politike talase Sredozemlja. I ba kada je

izgledalo da se odrekao svih ranijih "ideja" i onih otrih i borbenih izjava, po kojima je bio poznat decenijama,

Gadafiju je, reklo bi se, otupeo onaj udesni "gregarni" instinkt, koji ga je verno i nepogreivo sluio jo od poetka

njegove vlasti iz 1969. godine. Ukoliko danas padne (a male su anse da nee, mada, nije iskljueno da mu SAD

jo jednom priteknu u pomo u zadnjem asu), pae na domaem terenu i od domaih "izdajnika" sa kojima se

nikakvog dobra narodu koji je u potrazi za "boljim ivotom" pokazae se na svim stranama uleteo "grlom u

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

12/27

nikakvog dobra narodu, koji je u potrazi za boljim ivotom , pokazae se na svim stranama, uleteo grlom u

jagode". Srbija je primer jedne takve zloupotrebe narodnog nezadovoljstva u interesu stranih sila, a ne u interesu

dobra vlastite zemlje. Danas, nakon to je prola jedna puna decenija od "slamanja" Miloevievog "diktatorskog

reima", Srbija se nala u takvom ekonomskom i politikom orsokaku, za koji je negdanja Miloevieva

autoritarna vlast samo "deja igra". Neke zemlje, nakon prvobitne sree i opijenosti, ipak se, izgleda, uspeno

oporavljaju od "narandastih" i drugih "ok terapija". Jedine dve zemlje, koje tu ne uspevaju nikako da "progledaju",

ini se, jesu Srbija i Gruzija, ije sudbine su, na izvestan i krajnje neobian, kontradiktoran nain, veoma povezane.

No, da se vratimo Magrebu. Izgleda da su sve tamonje "revolucije" nekako isprovocirane i precizno upravljane

samo zato da bi sve to kulminiralo ba u Libiji. Napred smo rekli da je Libija bogata naftom i gasom, pa prematome, rat koji se danas tamo vodi, zapravo je rat za resurse. Tu nema nikakve dileme. Gadafijevo pominjanje

"krstakog pohoda", mada preuveliano u religijskom smislu, svakako nije bez osnova. Zapad koristi rezouluciju UN

o "zoni neletenja" za primenu gole sile, krei meunarodno pravo i zakone kao i moralne postulate na kojima bi

trebalo da je dananji svet zasnovan. Zakoni i pravila vae sve do onog asa kada vas oni spreavaju u ostvarenju

sebinih nacionalnih ciljeva. Neko e rei. verovatno s pravom takav je svet oduvek bio. U njemu vlada zakon

jaega. Naravno, zavisno od toga da li ste miljenici "meunarodne zajednice" ili ste oznaeni kao "zlo koje se mora

po svaku cenu iskoreniti", vaa sudbima je "unapred odreena". Na primer, kada Izrael izvri odmazdu po ciljevima

u Gazi, ne birajui mnogo ciljeve i ubijajui veliki broj civila, tada e se retko uti iz krugova "meunarodne

zajednice" da je Izrael tu primenio "prekomernu silu" ili da je "neadekvatno odgovorio na provokaciju". Arini su

razliiti, jer su uloge dobrih i loih momaka odavno podeljene i tu nema prostora za bilo kakve "korekcije" papobogu "the show must go on"; i zato, "the shooting is going on!" (Pucnjava ili snimanje se nastavlja). Zapadne

sile stalno ponavljaju istu "mantru" decenijama; oni idu da pomognu "obinom svetu" i oni su ti koji odlaze u razne

delove sveta da bi smanjili ljudsku patnju i stradanja. A gde god su oni stigli, deavale su se masovne pogibije

neshvatljivih razmera. Na primer, ono civila to je stradalo pod Sadamovom vladavinom postalo je, maltene,

zanemarljivo u poreenju sa uasom koji je Irak zadesio nakon dolaska "spasonosne alijanse". Za NATO osvajae

ubijeni civili nisu civili, nego su "kolateralna teta", onda kada su ih oni "grekom" ubili. Ali, ako se desi da neko od

onih koji su igosani kao "odrodi", koji se ne uklapaju u norme "modernog" i "civilizovanog" sveta, tada e se prema

takvima upotrebiti sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva (setimo se samo klaster bombi, zabranjenih

meunarodnim pravom, koje su bacane na gradove u Srbiji, od kojih je stradao veliki broj civila), bez obzira da li e

se tako delovati na "razbojniki reim" ili na "civile" kome taj reim uskrauje "ljudska prava".

Namera Zapada u Libiji je vie nego jasna: izvori nafte i gasa moraju biti potpuno u rukama "meunarodne

zajednice", odnosno, u rukama SAD i njenih saveznika. Takav cilj se vie i ne krije, jer "opozicione snage" u Libiji

idu ka rafinerijama i izvorima nafte, a ne prema Tripoliju, to bi bilo logino ukoliko im je cilj da preuzmu vlast u

celoj zemlji. Mada, s druge strane, zauzimanjem naftnih izvora posredno e se, verovatno, stii do pobede i,

najposle, do ulaska u Tripoli (to sve, ukoliko Amerikanci u poslednjem asu ne obrnu "urak"). Naravno, da bi

Amerikanci doneli odluku da zadre Gadafija na vlasti, pukovnik bi morao da se pokae dovoljno vrstim i odlunim

u borbi, da resursi gasa i nafte ne budu nikome dostupni za due vreme. Zapravo, videemo ta e doneti sutra, ali,

kako god bilo, narod Libije (onaj koji je zaveden lanim obeanjima o boljem ivotu) tek e biti izloen stradanju, u

kome e im ivot pod diktatorom Gadafijem izgledati kao "lepo prolo doba" u kome su nekada mirno radili, spavali i

snevali. Libijci su mogli da se raspitaju kod Srba, kako se zavrava "antidiktatorska revolucija", bez nade, bez posla,

bez budunosti. Naalost, mase se veoma lako "potpaljuju" i njima se danas relativno lako upravlja; mediji su toliko

moni i toliko lako i brzo (u deliu sekunde) kontaminiraju "jasnu" ovekovu misao, onako kako se to nikada ranije u

ljudskoj istoriji nije moglo uraditi. S druge strane, onako lako kako se pokreti masa mogu poveavati, isto tako,

zaas se sve moe dovesti "u red" i u "mirno stanje". Takvim "cimanjem" naroda, kakvo je Srbija ve uveliko

doivela, moete da inite s ljudima ta vam je volja. Na primer, danas imamo ludaku zamisao da ljudi u Srbiji

izau na ulicu i sede na komadu stiropora, kao da su upravo stigli iz duevne bolnice. I takva suluda ideja "igranja"

protiv vlasti, kako vidimo, nailazi na "plodno tlo" i podrku meu ozbiljnom (nezanemarljivom) masom naroda.

Dakle, Libija, koja je na odreen nain prijatelj Srbije (Gadafi je uvek i otvoreno podravao Jugoslaviju i Srbiju u

poslednjem Balkanskom ratu), ima ansu da poe stopama bive Jugoslavije, a moda i da zavri izdeljena na

plemenske feude, jer je Libija jo uvek zasnovana na snanom plemenskom principu. Zapad je i ovaj put, ocrnjujui

Gadafija i libijski aktuelni reim, iskoristio priliku da nekako povee jednu "zlu" dravu sa slinim "zlom" u drugim

krajevima sveta, a u takvoj "uproenoj" slici, Srbija je neizbena meta. Naime, odnekud je "procurela" vest da u

Libiji uestvuju srpski piloti kao plaenici, koji bombarduju libijske civile. Vele, domai piloti nee da pucaju po

"svojima". Uostalom, ko bi danas mogao da bude bolji kandidat za "ubijanje civila" od prokazanih "divljih" Srba?

Naravno, odgovor je jasan niko! S druge strane, postavlja se i pitanje koliko dugo e NATO avijacija da

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

13/27

Uskoro oprema i za ene

Ova firma je nastala iz proizvodnje za vojnui policijsku opremu, a do skoro u vojsci ipoliciji nije bilo ena. I zbog svih ovih

deavanja nismo se adaptirali na uslovetrita tako brzo, da bi smo poeli saprogramom za ene. Ali vrlo brzo emo touraditi.

30. March, 2011

::. Navigaci ja

::. Obavetenje!


::. Pravo na miljenje

::. Dokument i


Mile Dragi govori za "Korene"

Politikim sredstvima se opstaje na tritu

Od 1985. godine, kada je na srpsko privredniko tle, stupio kao student druge godine Mainskogfakulteta, Mile Dragi postigao je mnogo. Mnogo u Srbiji, koja je pokuala da ga baci u mulj i to mnogopretvori u nita, a mnogo i u svetu, koji ga priznaje kao jednog od najboljih u svom poslu.

Firma za proizvodnju opreme za vojsku i policiju "Mile Dragi" napravila je lem koji je posvojim karakteristikama najjai a najlaki, njihova oprema spasila je oko 15.000 ivota. Priznanja stiu sa svihstrana, a Srbija kao da je zaboravila da ga je ona pet godina za redom birala za najboljeg privrednika i da je u to

vreme bio etvrti izvoznik. U toj otadbini on se susree sa problemom kako da dobije izvoznu dozvolu i unese udravo to vie novca. Deluje smeno, ali je istinito.

Ipak, gospodin Dragi je optimista i ima jaku elju da uz pomo ljudi dobre volje, snanog karaktera i bez straha,udari temelje dravi koja e svojim odlikama podseati, ili makar podseati na vajcarsku. O proizvodnji, politici,dravi i boljem ivotu, priali smo u hotelu "Moskva". I iskreno, bili smo iznenaeni neposrednou, smirenou iodmerenou Mileta Dragia. Jer, naviknuti smo na bahato ponaanje mnogih novokomponovanih biznismena, panam je jedan ovakav bio potpuno iznenaenje.

- Fi rmu sam osnovao 1985 . godine kao student druge

godine Mainskog fakulteta. Studirao sam, i uz rad razvijao

radionicu za obradu metala. Pravili smo male mainske delove

za nametaj i slino. Inae sam proizvodio samo ono to seuvozilo u Srbiju. Meutim, dole su devedesete i sa njimaratna zbivanja. Kako sam bio dudista, druio sam se sa

ljudima koji su se takoe bavili borilakim vetinama, a bili su uspecijalnim jedinicama, to komadanti, to na visokim

funkcijama. U druenju i razgovorima sa njima video sam da

postoji veliki nedostatak opreme u vojsci i policiji - pria Dragidodajui da je odluku o preorijentisavanju rada sa mainskihdelova na vojnu opremu doneo lako, jer je ve imaoregistrovanu firmu.

-I tako je sve

krenulo. Pravio sam

zatitnu opremu, pancire, prsluke, ploe, lemove, kasnije smo krenuli dapravimo odela protiv bojnih otrova. A nakon toga maskirnu opremu i sve

osim ubojitih sredstava. Ta oprema koju smo proizvodili dala je veliki

doprinos u spaavanju ivota. Po pokazateljima vojske i po nekimnezvaninim podacima naa oprema je spasila oko 15.000 ljudskihivota. Od 2000. do 2005. godine pet puta sam za redom proglaen za

privrednika godine u Srbiji, u izboru Privredne komore i medijskih kua.U tom intervalu sam bio i etvrti izvoznik u Srbiji iza Nis-a,Elektroprivrede i Sartida, velikih dravnih javnih preduzea. Od privatnih preduzea sam bio ubedljivo najveiizvoznik u to vreme. Tada sam upoljavao preko 8.000 radnika, samo u poslovima izvoza - lagano objanjava Mile

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

14/27

Srbija kao vajcarska

Samo bih hteo da dodam da imamo dravupo mestu, prirodi i prirodnim lepotama,paritetnu vajcarskoj. I po prirodnom

bogatstvu takoe. Mogli bi smo da budemoi tako bogati samo treba da se desi netoda se krene da se radi. Da se promenisistem i da dou ljudi koji mogu to dasprovedu u delo. To je jedan dug put, moeda se eka dugo da oni sami sebe pojeduili da se narod organizuje i udrui. Da dou

sposobni i da povedu ovu dravu putemrazvoja. Imamo sve predispozicije dabudemo bogati i da budemo mesto sree izadovoljstva. Ispravio bih onu misao da"svaki narod ima vlast kakvu zasluuje". To

nije tano, nego svaki je narod onakavkakvu ima vlast. Na narod i sada nijesrean jer ima takvu vlast. PogledajteNemaku koja je pokretaka snaga sveta,

jedna od zemalja od najvie poverenja, kojavue svet napred. Kakva je ta zemlja bila

kada je Hitler bio na vlasti? A to je jedanisti narod. Nije se narod promenio, samo sepromenila vlast. I zbog toga apelujem nasve ljude dobronamerne i sposobne da seukljue i izbore da nam bude bolje.

O trajku policije i neadekvatnoj opremi pisalo se i prialonadugako i nairoko. Mediji su bili puni pria o tome, ali retkoko se setio da pomene da dok je Dragi opremao vojsku i

policiju nije bilo problema sa kvalitetom iste. O tome sada moe samo da se pie, dok gospodin Dragi opremasvetske vojne sile.

- Kvalitet prozivoda iz programa firme "Mile Dragi" poznat je irom sveta, jer izvozimo u preko 30 svetskih

drava. Mi se probijamo jedino kvalitetom i nismo do sada imali reklamacije. I sami pokazatelji koliko je naaoprema kvalitetna i funkcionalna je i podatak da je spaseno 15.000 ljudskih ivota.

- Da li je taj kvalitet i izvoz u inostranstvo jedan od razloga zbog kojih su pokuali da Vas diskredituju - pitali

smo

- Nije. Moram da kaem i da budemo svesni da se, blago reeno,udne stvari deavaju ovde u Srbiji. Montiraju se politiki postupci samoda bi se dolo do neijeg posla, da bi se uzelo neije. To nije vezano zatrite i zdravu konkurenciju da ko je bolji, ko jeftinije radi, taj i opstane.

Ne. Nego se ovde, suprotno tome, politikim sredstvima opstaje na tritui spreava se drugi da radi. Kao u mom sluaju. Progonjen sam iskljuivopolitiki i dan danas to proganjanje traje, tako da je to ono toobeshrabruje, i to Srbiju u ovom trenutku vue dole umesto da je vinegore.

Mada kae da takve stvari obeshrabruju, Mile Dragi je ostao u Srbiji idokazao da se ipak moe raditi i pored svega. Jedan od njegovih

uspenijih poslovnih poduhvata je i kupovina hotela "Moskva" u kome je

zaposleno mnogo mladih ljudi.

- Svi moji preci, od kada znam za istoriju svoje porodice, borili su

se, uvali i stvarali ovu dravu. Pa i ja tako ne mogu da budem mimonjih. Mislim da sam svoj dug prema dravi, za sve ovo to me je

kolovala i to sam stvorio, asno i poteno vratio. Sad mi je ao to jenae drutvo zapalo u takav period, i to ga takvi ljudi vode, ali borim se

protiv toga koliko god mogu. Osnovao sam udruenje graana "Pokret zarazvoj Srbije" gde elim da sakupim svesne i savesne ljude, potene i

pametne, radne. Da potenjem, pameu i radom izvuemo ovu dravu izkrize. Ljude koji imaju informacije i koji se ne plae, koji hoe da seupuste u jednu politiku borbu da bi zdravim, regularnim zakonskimsredstvima osvojili vlast. Da pokuamo da promenimo ono to se promeniti moe i mora.

Na alost, takvih hrabrih ljudi u Srbiji je sve manje, to i sam Dragi priznaje. Ljudi idu linijom manjeg otpora iekaju da neko drugi za njih uradi ono to moraju oni sami. To, kako ree na sagovornik "pogoduje kriminalcimana vlasti".

- Citirau rei naeg narodnog poslanika Krasia "Ovo je oit primer da je mafija dobila dravu. Jer mafija

deci, naim mladim talentima, ikolovali smo nekoliko doktora nauka, koji su otili u Sjedinjene Amerike drave.

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

15/27

Postavite na

Ako bi smo merili u santimetrima, imamo zahvalnica visine nekoliko desetina cm. I to je ono samo to smo dobili, a

koliko ima jo onih koje treba da dobijemo, to smo pomagali. To je sve bilo dok smo radili kako treba. Ali doli su

ljudi koji ne cene to, koji ne gledaju tako i rezultate njihovog rada svi mi vidimo i svi oseamo. Zato je Srbija naovom stupnju razvoja i tu gde je. Zato to je takvi ljudi vode.

Da li postoji mogunost da se uspeni privrednici organizuju nezavisno od drave i pokrenu neku inicijativu,naprave neto poput Vlade nacionalnog spasa, interesovalo nas je, a gospodin Dragi kao da je ekao neko takvopitanje:

- To govorite kao rodoljub ije su to elje, a elite isto to i svaki savestan ovek u i domain u Srbiji. Kaoneko ko eli da pronae reenje i izlaz iz ove situacije. Ja sam ponudio jedno takvo reenje. Ima sigurno jo grotakvih malih stranaka i udruenja koje imaju sline elje i ambicije. Ali vrlo je teko, ovde su, citiram i mediji podkontrolom, tako da je vrlo teko probiti se i na pisane i na elektronske medije. Da kaete neto to je istina i

suprotno interesima ove vlade. Vrlo je teko i u takvim situacijama jo tee je okupiti ljude. Kao to je u mom

sluaju, isceniraju vam razne stvari, pa su ljudi koji bi vam se pridruili, malo i zaplaeni. Ne znaju ta da misle, taje prava stvar, ta nije. Unosi se neki haos u narodu po sistemu "zavadi pa vladaj".

Sanja Pavlovi22.3.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2399http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2399&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Mile%20Dragi%C4%87%20govori%20za%20%22Korene%22&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d93453b2c7202ff/1&uid=4d93453bce1a1410&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2399http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

16/27

30. March, 2011

::. Navigacija

::. Obavetenje!



::. Dokumenti


Obiaji kod Srba

Kafana kao druga kua

Retki su oni, naroito pripadnici starije generacije, koji nisu iskusili ari kafanskog ivota. Kafane sutokom gotovo dva veka bile jedno od vanih poprita drutvenih dogaanja u Srbiji, a najpoznatije inajbrojnije kafane bile su beogradske.

Beograd-meka za kafane

Srbi, kako je zabeleio dr Vidoje Golubovi u knjizi "Mehane i kafane starog Beograda", imaju najduu kafanskutradiciju u Evropi, jer je prva kafana otvorena na Dorolu, 1522. godine.Turci su naime, u toku 16. veka, poredkaravan-saraja i damija, otvarali i kafane ili kue u kojima se pila samo kafa. Kafane u Beogradu pominje iputopisac Keper, koji je piui o Beogradu 1740. godine detaljno opisao kafanu "Crni orao", koja je imalaminderluke prekrivene ilimom, bez stolova i stolica, a njena tavanica je bila tako niska da ovek nije mogao da seuspravi.

Ipak, kafane u dananjem smislu, gde su se sluili pie, meso i druga jela u Beogradu, otvarane su tek od vremenaustolienja Miloa Obrenovia 20 tih godina 19. veka. Mrea kafana i mehana brzo se irila, pa je vlast uvelaobaveze za vlasnika, koji je morao da pribavi specijanu dozvolu od kneza lino i da plaa porez od 12 groa. Umehanama su se sastajali trgovci radi kalkulisanja i pekulisanja, a u kafanicama u Sava-mali i Bukure mali,

kako kau svedoanstva, od 20-tih godina 19. veka se uivalo u jelu, piu i gurmanlucima, starogradskimpesmama, ali i bludu. Tih godina je za Sava-malu izdato 15 dozvola za legalno dranje mehana, a bilo je i onih

koje su se otvarale na "divlje". S obzirom da nije postojao jasno definisan propis za izgled, veliinu i namenumehana i kafana, ne zna se sa sigurnou koliko ih je u to vreme zaista bilo. Po jednom popisu iz 1820. godine uSava-mali je bilo izmeu 50 i 60 kua, a samo jedna mahana. Meutim, ve 1827. godine bilo je 178 domova inekoliko veoma poznatih kafana: kod "Paje Kantardije"i "Eim Tome", kao i "Zasina" i "Guaneva kafana"blizuKalemegdana.

Meutim, kafanski ivot u glavnom gradu Srbije toga vremena imao je i svoje tamne strane. Odmah po formiranjubeogradskog suda 1826. godine i prvog izvetaja napisanog knezu, navodi se hapenje nekih "beara koji zaludniei pijane po kafanama", pa su jedni kanjeni batinama, a drugi su proterani iz Beograda. U izvetaju iz 1838. godinespominju i uestali neredi na tadanjim "krompir balovima" prireivanim u kafanama za "obinu raju". Da bi gostespreio da izazivaju nerede, knez Milo Obrenovi je uveo porez za sve posetioce balova u iznosu od "deset groaza bolniku kasu i jedan cvancik za pandura". Takoe se u jednoj preporuci kneza tadanjem efu beogradskepolicije iz 1837. godine kae, da prati rad kafana sa "etvore oi "i da posebno motri na spletkaroe i besposlenekoji se povlae u mehane, runo govore o Praviteljstvu i prave "pionluke". Sledee godine usledila je i"Publikacija"o zabrani igranja karata u novac, pijanenja i larmanja u mehanama i kafanama, kao i naredba da se unjima ne sme sluiti pie pijanim gostima, moraju biti otvorene samo do odreenog vremena.

Ali, ljubitelji lumperajki, lakih dama i ljute kapljice oduvek su bili "ilavi"i lako su zaobilazili naredbe. este neredepokuao je da suzbije tadanji beogradski gradonaelnik Nikola Hristi, koji je 1860. godine naredio da sestanovnitvo moe zadrati u kafani do 23 sata i da posle tog vremena niko na ulici ne sme biti bez

fenjera.Tadanja policija poslala je i protestno pismo komandantnu beogradske varoi Jevremu Obrenoviu, u komese kae da su mehane otvorene na neurednim mestima i da se u njima kojekakva bezakonja ine. U to vremedolo je i do jasnog razgranienja ta su kafane, a ta mehane.

Mnogi znani i neznani autori pisali su o gradu na uu dveju reka a stare kafane kao deo ivota arije imale su

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

17/27

Mnogi znani i neznani autori pisali su o gradu na uu dveju reka, a stare kafane, kao deo ivota arije, imale suposeban, neobian i specifian duh. U njima je pulsirao kulturni, zabavni, privredni i drutveni ivot Beograda,protkan politikom, ali kako kau, i nemoralom.U njima su prikazivane pozorine predstave, odravani koncerti i

balovi, sastanci sportskih drutava, politikih stranaka, esnafa, organizovane zabave. U kafanama su ureivane inovine, pisale se pesme i uili muziki akordi. Naravno, tu se i jelo i pilo, pa i noivalo.

Svaka kafana ima svoje goste

Svaka kafana starog Beograda imala je svoj "imid". Znalo se kakvi gosti u nju dolaze, kakvo se pie slui i oemu se raspravlja. Tako je kafana "Dardaneli", koja se nalazila na Trgu Republike, kod dananjeg Narodnogmuzeja, bila prvo stecite boema. Kada je 1901. godine doneta odluka o njenom ruenju, organizovani su pravi

protesti u gradu.

Najstarija do danas sauvana beogradska kafana je "Znak pitanja", podignuta 1823. godine. Bila je svojina knezaMiloa Obrenovia, koji ju je poklonio svom trgovakom konzulu, Naumu Iku,. Gradili su je "majstori iz Grke"ubalkanskom stilu. U prizemlju je ve 1826. godine Eim-Toma Kosti, zet Nauma Ika i uveni vidar iz Drugogsrpskog ustanka, koji je izleio i samog kneza Miloa, otvorio tzv. "Eim-Tominu kafanu. Od 1878. godine, kada suje naslednici prodali, menjala je vlasnike i nazive. Nosila je prvo naziv "Kod pastira", a zatim je 1892. godine dobila

ime "Kod Saborne crkve". Meutim, od ovog imena se brzo odustalo, jer nije odgovaralo ni uredbi o mehanama, nicrkvenim vlastima. Kao privremeno reenje, vlasnik je stavio samo znak pitanja, koji je ostao do danas. Poznato je

da je u kafanu "Znak pitanja" izmeu 1830. i 1831. godine esto navraao i Vuk Karadi. Prvi bilijarski sto uprestonici unet je upravo u ovu kafanu 1834. godine, a iste godine tu je bilo prvo italite "Srpskih novina".

I druge kafane u Beogradu imale su neobino poreklo i zanimljivu istoriju. Tako je u zgradi u kojoj se nalazilapoznata kafana "Tri Lista duvana", na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloa, sagraenoj 80-tihgodina 19. veka, instalirana prva telefonska linija u Beogradu. U kafani "Prolee", kasnije nazvanoj "Hamburg"uMasarikovoj ulici, zasijala prva sijalica u Beogradu. Zanimljivo je, da se danas, na mestu te kafane nalazi zgrada

Elekrodistribucije.

Da su kafane imale kulturni i politiki znaaj svedoi i podatak da je prvi sajam knjiga odran 1893. godine u kafani"Kolarac"koja se nalazila na Trgu Republike, a da je u kafani "Kasina"na Terazijama, posle Prvog svetskog rata,

zasedala jedno vreme Narodna skuptina.

U beogradskim kafanama su se izmeu dva svetska rata vodile politike i donosile vane odluke. Pripadnici razliitihstranaka imali su svoje mesto gde su se okupljali. Demokrate su bili vieni gosti u kafani "Barajevo", Slovenskaljudska stranka se okupljala u kafani "Ljubljana", a ministri Cvetkovieve vlade poseivali su kafanu "Madera".

Od sredine prolog veka kafane su dobile status kuturnih ustanova.U njima su se okupljali pripadnici razliitih

profesija, a ponajvie glumci, pisci, muziari, novinari i slikari. Veoma popularne tri kafane u centru Beograda "Podlipom", "umatovac" i "Grme"dobile su duhovit naziv "Bermudski trougao". Legenda kae da je naziv potekao odboema, koji su za goste tih kafana govorili da kada pou u neku od njih, esto se izgube i ne vrate kui po viedana.

Poznata "Srpska kafana", pored pozorita "Ateljea 212", bila je omiljeno mesto potovalaca starih kafanskih

obiaja pijenja kafe sa ratlukom i malom asom kisele vode. Njeni gosti jo uvek dolaze da se zagreju vruomrakijom i zameze pihtije, posute alevom paprikom. Ovde se danas okupljaju i mladi ljudi, kojima prija atmosfera i

izgled kafane bez pomodnih detalja novog vremena. A koliko "Srpska kafana"dri do svojih gostiju, bilo da su tu ili

ih odavno nema, svedoe cipele glumca Zorana Radmilovia privrene za pod ispod stola u jednom oku. One

su tu, da podseaju na uvenog glumca koji je nekada, posle predstave, umeo toliko da se opusti u svojoj omiljenojkafani, da je u njoj zaboravljao i cipele, pa je bos odlazio kui.

Pria o kafanama Beograda ne moe biti potpuna bez Skadarlije i njene i danas uvene boemskeatmosfere.Najstarija kafana "Tri eira", otvorena je na ovom mestu 1864. godine, a dobila je naziv po radnji za

izradu eira na istom ulazu. Kada je 1901. godine sruena najpoznatija gradska kafana "Dardaneli"na Trgu

Republike, u novoj kafani na Dorolu nastavili su da se okupljaju gradski boemi, ura Jaki, Bora Stankovi,

Bogdanovi i "sentimentalno utoite"boema, bekrija, badavadija, sluajnih ili namernih prolaznilka. To jenajverovatniji razlog zato se gradovi i sela varoice i mesta kojih i nema na geografskim kartama oduvek pamte i

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

18/27

Postavite na

najverovatniji razlog zato se gradovi i sela, varoice i mesta kojih i nema na geografskim kartama, oduvek pamte i

traju, ne samo po ljudima, ve i kafanama koje su u njima postojale.

Olivera Milovanovi

29.3.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2402http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2402&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Obi%C4%8Daji%20kod%20Srba&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4d9343ae8861959b/1&uid=4d9343ae7a8967eb&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2402http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

19/27

Najbolji je partnerski odnos

Kod nas se godinje iz budeta izdvaja 260

evra po glavi stanovnika za kompletnuzdravstvenu zatitu. To podrazumeva i

prevenciju, ranu dijagnostiku svih moguihbolesti i lecenje. Nije realno da drava

moe da obezbedi kvalitetno palijativnozbrinjavanje sa 260 evra po glavi

stanovnika. Mnogo bogatije zemlje, koje

imaju daleko vea izdvajanja ne mogu to iz

dravnih budeta da realizuju. Za dravu jebitno da shvati, da treba da postoji vieovakvih organizacija koje e svojim radompomoi zdravstvenom sistemu, i koje epruiti kvalitetno zbrinjavanje pacijenata uz

pomo doniranih finansijskih sredstava. Tone znai te dobrotvorne organizacije trebada budu potpuno preputene same sebi, jerni one ne mogu same. injenica je da nidrutvo ni dobrotvorne organizacije nemogu same. Najbolji je partnerski odnos

vladinog i nevladinog sektora.

30. March, 2011

::. Navigacija

::. Obavetenje!



::. Dokumenti


Palijativno zbrinjavanje kao novi vid pomoi najteim bolesnicima

Da svaki dan bude kvalitetniji

Palijativna medicina je jo uvek nepoznanica u Srbiji. Mnogi i ne razumeju ta ta grana medicine

podrazumeva. Meutim kada dospete u jednu od najteih ivotnih situacija, kada neko va gubi bitkusa ivotom i zvanina "velika" medicina odustane od borbe, oni su tu. Lekari, izuzetni strunjaci, a presvega veliki humanitarci koji svojim savetima olakavaju bol.

I fiziku i psihiku. Oni su tu, ne samo da pomognu pacijentu, ve i njegovoj porodici koja se suoava saneizbenim gubitkom. Sest godina na teritoriji Beograda, postoji i deluje Belhospis, sluzba za palijativno zbrinjavanje

pacijenata. Da bi smo vam pribliili njihovo delovanje razgovarali smo sa doktorkom Leonidom Mirilo.

- Palijativno zbrinjavanje podrazumeva sveobuhvatnu aktivnu brigu o pacijentima i lanovima njihovih porodica.Nastalo je iz potrebe onkolokih pacijenata u terminalnoj fazi bolesti, to je obinim renikom reeno odmakla fazabolesti. Takvi bolesnici nemaju svoju ustanovu u Beogradu u kojoj bi bili zbrinuti rekla je doktorka Mirilo uz

napomenu da osim onkolokih bolesnika palijativno zbrinjavanje obuhvata i pacijente sa eidsom i neuroloke

pacijente.

Samo palijativno zbrinjavanje ali i palijativna medicina kao grana

medicine je vrlo specifina. Lekari koji se time bave moraju biti i dobripsiholozi.

- Zbrinjavaje je vrlo specifino, jer, ako se ne brinete o pacijentu kakotreba, to utie i na njegovu porodicu. Nain na koji pacijent proivi krajsvoje bolesti ostavlja traga na porodicu koja esto ne moe da se izborisa psihikim optereenjem koje donosi bolest u kui. Jako je vano da sesrodnici u pravo vreme ukljue u deavanja i bitno je da zbrinjavanjemoe da se izvede na vie naina. Mogu to da prou sami, a mogu i uz

nau pomo.

A pomo koju palijativa prua odnosi se, po reima doktorke LeonideMirilo, pre svega na kontrolu simptoma same bolesti. --

- Mi pruamo jako dobru kontrolu simtoma bolesti, jer znamo da

onkoloka bolest nosi teke simptome kao to su bolovi, guenje,

mucnina i povraanje. Neko mora da obui pacijenta i porodicu i pruinegu. Svaka teka bolest, naroito onkoloka ima velike psiholokeprobleme, jer ovek je duhovno bie i ima raznih dilema. Bio religiozan ili

ne on se preispituje zato se to deava, ta je svrha svega, moe ili nemoe da se izbori sa tim. Lekar pored toga to jako dobro mora da prepozna simptome i da zna kako da ih ublazi,

on mora da prepozna i psiholoke, socijalne i duhovne potrebe pacijenta i da zna kako da im pomogne. To je

specifinost palijativnog zbrinjavanja i palijativne medicine kao potpuno novog vida medicine, jer uzima od svega pomalo.

U Srbiji se broj onkolokih bolesnika konstantno poveava,

lanovi Belhospis tima:Leonida Mirilo, Nataa Milievi, Bojana Vukovi,

potrebna neka vrsta pomoi objanjava doktorka Mirilo,naglaavajui da je potrebno mnogo posveenih strunjaka

8/7/2019 Koreni (29.mart 2011)

20/27

, , j ,Ivana Lapadatovi, Jagoda Milija i Predrag Simi

Pionirski koraci

U Srbiji, po reima doktorke Leonide Mirilo,ljudi jo uvek malo znaju o palijativnomzbrinjavanju.

- U Srbiji jo nije zaivelo palijativno

zbrinjavanje, ovo to mi radimo su pionirskikoraci. Prvo to bi trebalo da se uradi je

edukacija profesionalaca. Moram priznatida interesovanje profesionalaca i nije

znaajno, jer svi vie vole da se bave

nekom velikom medicinom i mnogi smatrajuovo sporednim poslom. Palijacijom morajuda se bave ljudi koji mogu da razumeju

kroz ta pacijenti i njihove porodice prolaze.

Ovaj posao je izvor velikog zadovoljstva inagrada kad vidite da su pacijenti

zadovoljni.

Postavite na

g j j p g p jkoji bi se bavili palijativnom medicinom.

- BELhospice u svakom trenutku ima 25-30 pacijenata, sami procenjujemo situaciju i pravimo raspored obilazaka.

Nekad je potrebno tee pacijente obilaziti ee, mada ne moemo da obavimo vie od etiri-pet poseta u tokuradnog vremena po jednom timu. Kada se uzmu u obzir sve navedene brojke jasno je da u Beogradu treba da

postoji najmanje desetak ovakvih sluzbi koje moraju biti vrlo posveene i visoko specijalizovane.

Dok se broj ovih sluzbi ne povea tu je Belhospis za koji pacijentiuglavnom saznaju putem p

koreni (29.mart 2011)

Documents