koreni (18. januar 2012)
TRANSCRIPT
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 1/23
31. January, 201
::. Skeni rano
::. Navigacija
Više od 65 000
mesečnih ulazaka nawww.koreni.net je
razlog za toliko puta
rečeno: Hvala!
::. Web TV Koreni
Fiziologija zločina
Defloracija dobrote
Onaj ko ne sprečava zločin, kada je u prilici da ga spreči, zapravo ga podržava—rekao je Seneka,rimski filozof s polovine I veka naše ere. A mi bismo tome dodali, da onaj, ko ne sprečava zločin, kada,bez opasnosti po sebe, može da ga spreči—i sam postaje zločinac.
Saučestvovanje u zločinu isto je što i zločin, a u slučaju kada se čovek nalazi na vrhupiramide vlasti, tada svi zločini u njegovoj državi, koje on nije sprečio iako je mogao, padajuna njegovu dušu.
Pomenimo ovde i Simon Vej, francusku književnicu i filozofa, kod nas, izgleda, ne mnogo poznatu, koja je napisala
da "postoji samo jedna stvar koja je odvratnija od zločina, a to je—represivna pravda". Ako smemo da neštododamo ovome što je ovaj mislilac, na ovakav briljantan način iskazala, onda bismo možda mogli dodati onugorepomenutu i malo "friziranu" Senekinu misao, pa zaključiti: onaj ko ne sprečava represivnu pravdu, a u prilici je
da to učini, gori je od najgoreg zločinca.
I zaista, kada se stvar pogleda hladno i odmereno, neizbežno se dolazi do zaključka, da je dopuštanje zločina
potencijalno daleko veća opasnost od samog zločina. Jedan nekažnjeni zločin iznedriće iz sebe barem još tri takvanova zločina i broj zločina u takvom društvu rašće geometrijskom progresijom. A represivna pravda stvaraće plodnotlo za rast svake vrste straha, a time i svake vrste kriminala. Stoga, takvo povećanje kriminala na kraju ćeneizbežno dovesti do opšte društvene anomije, u kojoj će strah nadvladati svoju suštinu i preobratiti se u ogromnuneustrašivu silu, koja će poplaviti zemlju poput cunamija, lavine vulkana ili mega tornada.
Simon Vej
Vejova je rođena u Parizu u jevrejskoj porodici koji su pobegli u Englesku nakon aneksijeAlzas-Loren oblasti. Odrasla je u udobnom okruženju. Otac joj je bio doktor. Njen brat je
Andre Vej, poznati matematičar XX veka. Simon je patila od migrene, sinuzitisa i loše fizičkekoordinacije. Živela je asketski, bila je introvertna i ekscentrična osoba, ali to je nijesprečavalo da učestvuje u političkom životu onog doba. Pisala je o tome naširoko i pronicljivo.Docnije se dosta bavila duhovnim misticizmom. Njen biograf Gabrijela Fiori napisala je da je
Vejova "moralna gromada u orbiti etike, jedan genije ogromnog revolucionarnog dometa".
Pomenuta Simon Vej konstatovala je kako se linija između dobra i zla prelazi samo jednom:
Postoji neka vrsta nevinosti duše, koja vezana za dobrotu. Ako se ona jednom oduzme više se nikada ne može vratiti. Slično nevinosti koju žena predaje muškarcu .
I zaista, do juče pošten svet u Srbiji, pod pritiskom "nepoštenog" okruženja, i sam postaje "korumpiran", tako da sesav taj proces "kvarenja" odigrava "preko noći". Kao kada dobar čovek legne u krevet, i sutradan se probudi zao.Neobično, zar ne. Vreme u kome je Simon Vej izgubila "veru" u ljude i svet bilo je samo po sebi do vrha ispunjenozlom u vrtlogu strašnog svetskog rata i najvećeg ljudskog stradanja u istoriji sveta. Otuda, da nije ove gorke srpskestvarnosti, u kojoj se "dobro" gubi prekonoćnim kriminalnim "deflorisanjem", mogli bismo da pomislimo da jeSimonin gornji zaključak nešto što važi samo za ratno doba.
Ubistvo ili samoubistvo—produkt kriminalizacije društva
U Srbiji svedoci smo svakodnevnog multiplikovanja
Nikada kasno...
Dani dijaspore2009
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 2/23
::. Pesma nedelje
Hej momci mladi
::. Stih nedelje
Sirota odsutnost
kao neka vrsta obrnutog evolucionog procesa u kome "srpskacivilizacija" plovi ka neolitu.
Među brojnim (samo)ubistvima, pomenimo onaj užasni skok usmrt cele jedne porodice (otac, majka i trogodišnje dete) i
nedavni slučaj doktora Nenada Borojevića, prvooptuženog uaferi "Citostatik", koji je nedavno pronađen mrtav na Košutnjaku.
U prvom slučaju reč je o porodici koja je 18 godina čekala da dobije dete Konačno, dočekali su da dobiju sina uvremenu u kome su ih nemaština i jad bacili u takav očaj, da nisu više mogli da izdrže. Tog utorka, početkom
decembra prošle godine, Ponjigeri su dobili nalog da se isele iz onih 15 kvadrata u vojnom samačkom hotelu. Nalogza iseljenje stigao je u 12 sati, a 45 minuta kasnije, Ponjigeri su skočili u smrt. Neverovatnom srećom dete jepreživelo. Odmah nakon tragedije oglasio ministar Šutanovac, tvrdeći da su Ponjigeri imali pristojna primanja ("čakpreko 50.000 dinara") i da njihova porodica nije bila predviđena za iseljenje.
Ipak, istina je bila sasvim drugačija, a ministar odbrane nije objasnio zašto je od Ponjigera traženo da vrate 500.000dinara na ime toga što im je vojska plaćala dodatak za odvojeni život i uvećane troškove stanovanja. Naravno, kakoto obično biva, pomenuta nesreća je ispraćena u srpskim medijima različito, zavisno od toga koga je tu "trebalo"okriviti za tragediju. Jedino što je ostalo neporecivo jeste činjenica da se u jednom deliću sekunde zlo rodilo i da seono više nikako ne može ispraviti.
U videu koji se nakon nesreće pojavio na Jutjubu, a koji je snimljen na sastanku Udruženja vojnih beskućnika u junu prošle godine, Ponjiger emotivno kaže "da ga niko (u vojsci) nije hteo", jer je on Slovak, a žena mu je
Hrvatica. Iako je to Palko Ponjiger tako doživeo, teško se može reći, da je uzrok njegovog užasnog stradanja bilanjegova etnička pripadnost. Zapravo, ovde je reč o jednoj autističnoj vlasti, kojoj ništa, sem ličnog dobra i koristi,nema nikakvog značaja. Šta ih briga za jednog Palka i hiljade sličnih JNA beskućnika, koji se, ne svojom krivicom,potucaju (lomataju) po nekakvim smeštajima u kojima nisu obezbeđeni ni minimalni uslovi za pristojan život i ukojima su higijenski uslovi na nivou srednjovekovnih "standarda". Vlasti tamo ne žive niti ih tamo put ikada može
naneti da bi znali kako takva (ne)ljudska muka izgleda u stvarnosti.
Po logici stvari, svako ubistvo ili samoubistvo je zločin. Neodgovoreno ipak ostaje, ko je tu zločinac? Da li onaj ko jeubio ili se samoubio? Ili je zločinac onaj, koji, kako Seneka tvrdi, nije ništa učinio da spreči da se ubistvo ilisamoubistvo dogodi. U civilizovanom svetu se podrazumeva, da onaj ko je izabran ispred naroda, da bi zastupao
narodne interese, mora biti odgovoran za sve ono što se loše dešava u tom istom narodu. U stvari, ne postoji
odgovorniji posao na svetu, od onog da se prihvatite da zastupate i predstavljate jedan kolektivitet, počev odporodice do državnog entiteta. Htela to priznati ili ne, srpska vlast je odgovorna je za sve ono što je loše u državi, a
zaslužna je za sve ono što je tu dobro. Ponjigeri postaju (ili su već postali) simbol jednog zlog doba i moralnogposrnuća (potonuća) čitave nacije, koja zatvara oči pred očiglednom nesposobnosti (i što je još gore)nezainteresovanosti srpskih vlasti za sudbinu onih koji su ih izabrali da brinu o opštem dobru.
Grubo rečeno, Ponjigere je ubio "sistem", a preciznije, ubila ih je srpska vlada i ministar odbrane; oni koji sudirektno zaduženi za pristojan život svakog srpskog vojnika. Oni su ti koji su svojim nečinjenjem učinili da čovek nasebe digne ruku. Izgleda da bolju potvrdu za navedene poruke velikih mislilaca (Seneka i Simona Vej) ne možemo
trenutno pronaći: Ponjigeri su samoubice, a oni koji su ih na taj čin nagnali sigurno su ubice, to jeste, zločinci. Tošto zločinci ovde nisu direktno imenovani i što, po zakonu, "nisu odgovorni", nikako ne znači da nisu odgovorni predkolektivnim duhom nacije; nacije na koju su ovi "izabrani", čini se, sasvim zaboravili.
Ništa manje porazan, po samom činu i pozadini koja iza toga stoji, nije ni slučaj Nenada Borojevića, nekadauvaženog direktora Instituta za onkologiju i radiologiju. Naime, doktor Borojević je nedavno nađen obešen o jednodrvo na Košutnjaku. Ministar policije, već sledećeg dana (što je nedopustivo), izlazi sa pretpostavkom da "sveukazuje na samoubistvo". Pored toga, Ministar policije Ivica Dačić, tada je takođe rekao:
"Policija će izvršiti kriminalističku obradu čitavog događaja, a koliko je meni poznato, dosadašnja analiza ukazuje nasamoubistvo "
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 3/23
Postavite na
S druge strane, Dačićeva izjava mogla bi da ukazuje na nameru da se istraga prejudicira i u sudu i u javnosti.Mada, nije isključeno da je pomenuta izjava Ivice Dačića došla kao posledica lakomislenosti i prihvatanje nečijeranije "stručne" sugestije.
Vidimo, da je ovakav vid ponašanja predstavnika vlasti, koje je "narod birao", zapravo jedan oblik zločinačkogčinjenja ili nečinjenja, koje je zločin i onda kada predstavnik vlasti nije svestan težine svojih izgovorenih reči. Tonam govori da se zločin može počiniti i tako da počinilac nikada ne bude svestan svog zločinjenja.
Petar Petrović
18.1.2012.
Prilagođeno za štampanje
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 4/23
31. January, 201
::. Skeni rano
::. Navigacija
Više od 65 000
mesečnih ulazaka nawww.koreni.net je
razlog za toliko puta
rečeno: Hvala!
::. Web TV Koreni
Fiziologija zločina
Defloracija dobrote
Onaj ko ne sprečava zločin, kada je u prilici da ga spreči, zapravo ga podržava—rekao je Seneka,rimski filozof s polovine I veka naše ere. A mi bismo tome dodali, da onaj, ko ne sprečava zločin, kada,bez opasnosti po sebe, može da ga spreči—i sam postaje zločinac.
Saučestvovanje u zločinu isto je što i zločin, a u slučaju kada se čovek nalazi na vrhu
piramide vlasti, tada svi zločini u njegovoj državi, koje on nije sprečio iako je mogao, padajuna njegovu dušu.
Pomenimo ovde i Simon Vej, francusku književnicu i filozofa, kod nas, izgleda, ne mnogo poznatu, koja je napisala
da "postoji samo jedna stvar koja je odvratnija od zločina, a to je—represivna pravda". Ako smemo da neštododamo ovome što je ovaj mislilac, na ovakav briljantan način iskazala, onda bismo možda mogli dodati onugorepomenutu i malo "friziranu" Senekinu misao, pa zaključiti: onaj ko ne sprečava represivnu pravdu, a u prilici je
da to učini, gori je od najgoreg zločinca.
I zaista, kada se stvar pogleda hladno i odmereno, neizbežno se dolazi do zaključka, da je dopuštanje zločina
potencijalno daleko veća opasnost od samog zločina. Jedan nekažnjeni zločin iznedriće iz sebe barem još tri takvanova zločina i broj zločina u takvom društvu rašće geometrijskom progresijom. A represivna pravda stvaraće plodnotlo za rast svake vrste straha, a time i svake vrste kriminala. Stoga, takvo povećanje kriminala na kraju ćeneizbežno dovesti do opšte društvene anomije, u kojoj će strah nadvladati svoju suštinu i preobratiti se u ogromnuneustrašivu silu, koja će poplaviti zemlju poput cunamija, lavine vulkana ili mega tornada.
Simon Vej
Vejova je rođena u Parizu u jevrejskoj porodici koji su pobegli u Englesku nakon aneksijeAlzas-Loren oblasti. Odrasla je u udobnom okruženju. Otac joj je bio doktor. Njen brat je
Andre Vej, poznati matematičar XX veka. Simon je patila od migrene, sinuzitisa i loše fizičkekoordinacije. Živela je asketski, bila je introvertna i ekscentrična osoba, ali to je nijesprečavalo da učestvuje u političkom životu onog doba. Pisala je o tome naširoko i pronicljivo.Docnije se dosta bavila duhovnim misticizmom. Njen biograf Gabrijela Fiori napisala je da je
Vejova "moralna gromada u orbiti etike, jedan genije ogromnog revolucionarnog dometa".
Pomenuta Simon Vej konstatovala je kako se linija između dobra i zla prelazi samo jednom:
Postoji neka vrsta nevinosti duše, koja vezana za dobrotu. Ako se ona jednom oduzme više se nikada ne može vratiti. Slično nevinosti koju žena predaje muškarcu .
I zaista, do juče pošten svet u Srbiji, pod pritiskom "nepoštenog" okruženja, i sam postaje "korumpiran", tako da sesav taj proces "kvarenja" odigrava "preko noći". Kao kada dobar čovek legne u krevet, i sutradan se probudi zao.Neobično, zar ne. Vreme u kome je Simon Vej izgubila "veru" u ljude i svet bilo je samo po sebi do vrha ispunjenozlom u vrtlogu strašnog svetskog rata i najvećeg ljudskog stradanja u istoriji sveta. Otuda, da nije ove gorke srpskestvarnosti, u kojoj se "dobro" gubi prekonoćnim kriminalnim "deflorisanjem", mogli bismo da pomislimo da jeSimonin gornji zaključak nešto što važi samo za ratno doba.
Ubistvo ili samoubistvo—produkt kriminalizacije društva
U Srbiji svedoci smo svakodnevnog multiplikovanja
Nikada kasno...
Dani dijaspore2009
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 5/23
::. Pesma nedelje
Hej momci mladi
::. Stih nedelje
Sirota odsutnost
kao neka vrsta obrnutog evolucionog procesa u kome "srpskacivilizacija" plovi ka neolitu.
Među brojnim (samo)ubistvima, pomenimo onaj užasni skok usmrt cele jedne porodice (otac, majka i trogodišnje dete) i
nedavni slučaj doktora Nenada Borojevića, prvooptuženog uaferi "Citostatik", koji je nedavno pronađen mrtav na Košutnjaku.
U prvom slučaju reč je o porodici koja je 18 godina čekala da dobije dete Konačno, dočekali su da dobiju sina uvremenu u kome su ih nemaština i jad bacili u takav očaj, da nisu više mogli da izdrže. Tog utorka, početkom
decembra prošle godine, Ponjigeri su dobili nalog da se isele iz onih 15 kvadrata u vojnom samačkom hotelu. Nalogza iseljenje stigao je u 12 sati, a 45 minuta kasnije, Ponjigeri su skočili u smrt. Neverovatnom srećom dete jepreživelo. Odmah nakon tragedije oglasio ministar Šutanovac, tvrdeći da su Ponjigeri imali pristojna primanja ("čakpreko 50.000 dinara") i da njihova porodica nije bila predviđena za iseljenje.
Ipak, istina je bila sasvim drugačija, a ministar odbrane nije objasnio zašto je od Ponjigera traženo da vrate 500.000dinara na ime toga što im je vojska plaćala dodatak za odvojeni život i uvećane troškove stanovanja. Naravno, kakoto obično biva, pomenuta nesreća je ispraćena u srpskim medijima različito, zavisno od toga koga je tu "trebalo"okriviti za tragediju. Jedino što je ostalo neporecivo jeste činjenica da se u jednom deliću sekunde zlo rodilo i da seono više nikako ne može ispraviti.
U videu koji se nakon nesreće pojavio na Jutjubu, a koji je snimljen na sastanku Udruženja vojnih beskućnika u junu prošle godine, Ponjiger emotivno kaže "da ga niko (u vojsci) nije hteo", jer je on Slovak, a žena mu je
Hrvatica. Iako je to Palko Ponjiger tako doživeo, teško se može reći, da je uzrok njegovog užasnog stradanja bilanjegova etnička pripadnost. Zapravo, ovde je reč o jednoj autističnoj vlasti, kojoj ništa, sem ličnog dobra i koristi,nema nikakvog značaja. Šta ih briga za jednog Palka i hiljade sličnih JNA beskućnika, koji se, ne svojom krivicom,potucaju (lomataju) po nekakvim smeštajima u kojima nisu obezbeđeni ni minimalni uslovi za pristojan život i ukojima su higijenski uslovi na nivou srednjovekovnih "standarda". Vlasti tamo ne žive niti ih tamo put ikada može
naneti da bi znali kako takva (ne)ljudska muka izgleda u stvarnosti.
Po logici stvari, svako ubistvo ili samoubistvo je zločin. Neodgovoreno ipak ostaje, ko je tu zločinac? Da li onaj ko jeubio ili se samoubio? Ili je zločinac onaj, koji, kako Seneka tvrdi, nije ništa učinio da spreči da se ubistvo ilisamoubistvo dogodi. U civilizovanom svetu se podrazumeva, da onaj ko je izabran ispred naroda, da bi zastupao
narodne interese, mora biti odgovoran za sve ono što se loše dešava u tom istom narodu. U stvari, ne postoji
odgovorniji posao na svetu, od onog da se prihvatite da zastupate i predstavljate jedan kolektivitet, počev odporodice do državnog entiteta. Htela to priznati ili ne, srpska vlast je odgovorna je za sve ono što je loše u državi, a
zaslužna je za sve ono što je tu dobro. Ponjigeri postaju (ili su već postali) simbol jednog zlog doba i moralnogposrnuća (potonuća) čitave nacije, koja zatvara oči pred očiglednom nesposobnosti (i što je još gore)nezainteresovanosti srpskih vlasti za sudbinu onih koji su ih izabrali da brinu o opštem dobru.
Grubo rečeno, Ponjigere je ubio "sistem", a preciznije, ubila ih je srpska vlada i ministar odbrane; oni koji sudirektno zaduženi za pristojan život svakog srpskog vojnika. Oni su ti koji su svojim nečinjenjem učinili da čovek nasebe digne ruku. Izgleda da bolju potvrdu za navedene poruke velikih mislilaca (Seneka i Simona Vej) ne možemo
trenutno pronaći: Ponjigeri su samoubice, a oni koji su ih na taj čin nagnali sigurno su ubice, to jeste, zločinci. Tošto zločinci ovde nisu direktno imenovani i što, po zakonu, "nisu odgovorni", nikako ne znači da nisu odgovorni predkolektivnim duhom nacije; nacije na koju su ovi "izabrani", čini se, sasvim zaboravili.
Ništa manje porazan, po samom činu i pozadini koja iza toga stoji, nije ni slučaj Nenada Borojevića, nekadauvaženog direktora Instituta za onkologiju i radiologiju. Naime, doktor Borojević je nedavno nađen obešen o jednodrvo na Košutnjaku. Ministar policije, već sledećeg dana (što je nedopustivo), izlazi sa pretpostavkom da "sveukazuje na samoubistvo". Pored toga, Ministar policije Ivica Dačić, tada je takođe rekao:
"Policija će izvršiti kriminalističku obradu čitavog događaja, a koliko je meni poznato, dosadašnja analiza ukazuje nasamoubistvo "
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 6/23
Postavite na
S druge strane, Dačićeva izjava mogla bi da ukazuje na nameru da se istraga prejudicira i u sudu i u javnosti.Mada, nije isključeno da je pomenuta izjava Ivice Dačića došla kao posledica lakomislenosti i prihvatanje nečijeranije "stručne" sugestije.
Vidimo, da je ovakav vid ponašanja predstavnika vlasti, koje je "narod birao", zapravo jedan oblik zločinačkogčinjenja ili nečinjenja, koje je zločin i onda kada predstavnik vlasti nije svestan težine svojih izgovorenih reči. Tonam govori da se zločin može počiniti i tako da počinilac nikada ne bude svestan svog zločinjenja.
Petar Petrović
18.1.2012.
Prilagođeno za štampanje
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 7/23
31. January, 201
::. Skeni rano
::. Navigacija
Više od 65 000mesečnih ulazaka nawww.koreni.net jerazlog za toliko putarečeno: Hvala!
::. Web TV Koreni
Dokumenti iz devedesetih
Jasuši Akaši: postoji tajni izveštaj UN o Markalama
03.06.1996. Proterani-Srbi: "Hrvatska je sa svoje teritorije proterala 700.000 Srba, oko 130.000 Šiptarai 120.000 hiljada muslimana. Ona je prva započela etničko čišćenje: učinila je to medijskompropagandom, ubistvima nedužnih Srba i teranjem svih Srba sa njihovih radnih mesta".
Ovo je izjavio Milan Đukić, predsednik SNS u Hrvatskoj. Ambasadori kontakt grupe tražili su
od hrvatskog predsednika Franje Tuđmana da osigura povratak Srba, a on je na taj zahtev odgovorio kako višeneće prihvatiti ničije diktate. Takvim svojim stavom hrvatski predsednik odbacuje i obaveze koje je prihvatio uDejtonu Aktuellt ni reči o ovome.
05.06.1996 . Kardinal Kuharić: Na evropskoj biskupskoj konferenciji zagrebački kardinal Franjo Kuharić izneo je nizneistina o događajima na Balkanu, nastojeći da čitav srpski narod proglasi zločincem i da istovremeno spere krv saruku hrvatskih vlasti. Između ostalog, kardinal tvrdi da su Srbi pljačkali, razarali kuće i crkvene objekte koji supripadali Hrvatima, a pljačke i razaranja srpskih kuća nakon vojne agresije hrvatske vojske pripisuje pojedincima ibanditima.
Kao da kardinal Kuharić ne zna da 70 hiljada srpskih kuća nisu mogli da poruše pojedinci. Za to je bila potrebnaorganizacija, stručnih ljudi i velike količine eksploziva koje u svim državama sveta čuva vojska i policija. Kardinalu jevaljda poznato i to da je hrvatska država otela 51 hiljadu srpskih stanova sa stanarskim pravom. Iako ih je Tuđmanpozvao da ostanu, garantujući im bezbednost, 120 hiljada Srba se povuklo, kaže kardinal. Po njemu, svi Srbi sugrešni, odgovornost je kolektivna. A poznato je šta se desilo Srbima koji su ostali u Krajini u svojim kućama. Pethiljada njih, uglavnom starijih, je pobijeno. Pre ovoga rata u Hrvatskoj je živelo skoro 800.000 Srba, a hrvatskaetnička metla pomela je oko 700.000. A kardinal je pomenuo samo njih 120.000 koji su pobegli. Zna li zašto supobegli Srbi iz velikih gradova? Zna li da je u proleće 1991. Godine samo na zadarskom području zapaljeno više od500 srpskih kuća? Zna li kardinal da su hrvatski vojnici u ovom veku zapalili gotovo sve srpske crkve na područjuHrvatske? Zna li kardinal da je pod njegovim krovom 1946. Godine pronađeno 4,5 tone zlatnih zuba izvađenih iz
usta pobijenih Srba i Jevreja? (Večernje Novosti, 05.06.96.) "Ne pati kardinal od kratkog pamćenja. Posredi jenjegovo saučesništvo u zločinu nad srpskim narodom, pa ga je strah da to javno prizna", piše i "Glas srpski" , štoprenosi i Borba u broju od 06 juna.
05.06.1996. Srpski zarobljenici: Hrvatska sutra, 06 juna, oslobađa 60 srpskih zarobljenika. Prema izjavi MKCK samonjihovi predstavnici posećuju 302 srpska lica u zatvorima Hrvatske. Prema odredbama Dejtonskog sporazuma,Hrvatska je bila obavezna da odjednom oslobodi sva lica koja drži u zatvorima, kao što je to već odavno učinilaSRJ. Aktuellt i većina švedskih medija ni jedan jedini put, ni jednom jedinom rečju nisu spomenuli ove srpskezatvorenike i ovo kršenje Dejtonskog sporazuma od strane Hrvatske.
Hrvatska - Savet Evrope
B r i s e l (Tanjug) Poslanici evropskog parlamenta danas suse ubedljivom većinom izjasnili protiv prijema hrvatske u savetEvrope.
Evropski poslanici su takođe izglasali rezoluciju u kojoj seosuđuju nedemokratski postupci vlade u Zagrebu, konkretno upogledu gušenja slobode štampe, uz isticanje primerahapšenja i pretnji novinarima koji radi u listovima opozicije.
U rezoluciji se takođe zahteva od hrvatske vlade da odustaned j kt d J d ij l t ž t
Nikada kasno...
Dani dijaspore2009
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 8/23
Postavite na
::. Pesma nedelje
Hej momci mladi
::. Stih nedelje
Sirota odsutnost
naglašava da se oni kreću uglavnom u okviru istih koje su već potpisali hrvatski predsednik F. Tuđman i predsedniksabora V. Pavletić.
Hrvatski mip M. Granić najavio je da će Hrvatska odgovoriti na pismo u roku od sedam dana, a da će posle toga24. ovog meseca Ministarski savet u Strazburu ponovo raspravljati o prijemu Hrvatske u Savet Evrope.
06.06.1996.
V a š i n g t o n (Tanjug) Kako danas navodi u izveštaju iz Sarajeva "Vašington post", muslimanske bande, uzprećutnu i aktivnu podršku lokalnih vlasti, zlostavljaju, prebijaju i na silu iseljavaju preostale Srbe u Sarajevu iznjihovih domova.
List navodi podatak da su funkcioneri međunarodne policije UN u Sarajevu dobili oko 40 prijava o zlostavljanju iprogonu Srba, da je većina tih prijava tačna, ali da muslimanske vlasti nisu tim povodom ništa preduzele, niti suikog uhapsile. Čak, naprotiv, posvedočili su izveštaču strani posmatrači, muslimanska policija je, takođe, uključena uneke od tih akcija zastrašivanja i progona Srba.
Tvrda struja u vladajućoj muslimanskoj stranci SDA, navodi "Vašington post" svedočenje jednog evropskogfunkcionera, želi etnički čistu Bosnu i zato podstiče iseljavanje Srba. Ima indicija da muslimanske vlasti dalje
podstiču iseljavanje Srba iz sarajevskih naselja i zato da bi za naredne izbore imali što "čistiji teren", odnosnodominantno muslimanska naselja koja će listom glasati za vladajuću stranku Izetbegovića.
07.06. 1996.
Nj u j o r k (DPA) Visoki funkcioner UN je, po prvi put, zvanično priznao postojanje tajnog izveštaja UN u kojem sebosanski muslimani krive za masakr civila na sarajevskoj pijaci Markale februara 1994. Jasuši Akaši, sadapodsekretar UN za humanitarna pitanja, a u vreme masakra šef misije UN za Bosnu, naglasio je da "postojanjetajnog izveštaja zapravo nikada nije bilo tajna".
Bosna - sloboda kretanja
B a nj a l u k a (Tanjug) portparol kancelarije međunarodnepolicije (IPTF) u Banjaluci A. Roberts izjavio je danas da imapouzdane podatke da su četvoricu Srba iz Glamoča uhapsiliHrvati.
Četvorica Glamočana nestali su 1. juna kada su krenuli, poodobrenju preduzeća "Srpske šume" iz Banjaluke, na
razgovore sa hrvatskim predstavnicima o korišćenju šuma ugraničnom pojasu i pokretanju pilane na Mliništu.
Zabrinutost zbog sporog uspostavljanja slobode kretanjaizmeđu dva entiteta u BiH izrazio je i portparol UNHCR M.
Niberg. Jedino što, po njegovoj ocjeni, u tom pogledu zadovoljava jeste otvaranje autobuskih linija Banjaluka-Zenica, Mostar-Sarajevo, a uskoro se očekuje i linija iz Banjaluke za Drvar.
07.06.1996. Evropski Savet je zatražio od Hrvatske da uhapsi i isporuči Haškom tribunalu osumnjičene za ratnezločine kao jedan od uslova za prijem ove republike u članstvo Saveta. "Hrvatska mora odmah da uhapsi i preda
Tribunalu osobe optužene za ratne zločine i narušavanje drugih ljudskih prava", kaže se u memorandumu koga je39 članica Saveta uputilo hrvatskim vlastima. Da je verovati onome o čemu izveštava i šta se kaže u Aktueltu, mine bi ni znali da Hrvatska krši Dejtonski sporazum. Po Aktueltu samo su Srbi ti koji ne sarađuju sa Haškimtribunalom i ne poštuju dogovor iz Dejtona
11.1.2012.
Prilagođeno za štampanje
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 9/23
31. January, 201
::. Skenirano
::. Navigaci ja
Više od 65 000mesečnih ulazaka nawww.koreni.net jerazlog za toliko putarečeno: Hvala!
::. Web TV Koren i
Hoće, ili neće...
Da li će EU ponovo uvesti srbima vize?
Zvaničnici Evropske unije već mesecima pokušavaju da na sve moguće načine pristrasnim, čestonebuloznim izjavama zagorčaju život Srba –njihovih sugrađana koji sada žive na teritorijama vodećihdržava –članica EU. Nas je, kažu stručnjaci, u Evropi najmanje oko jedan milion!
Gotovo svake nedelje pojavi se po neka evropska protuva u liku "zvaničnika" koja u
manjkavosti drugih tema ali zbog žarke želje za ličnom profilacijom, "ospe paljbu" po Srbiji u nekom od brojnihštampanih ili elektronskih medija.
Po prirodi stvari, zvaničnici se u svojim pričama za medije uglavnom koncentrišu na bezrezrevnu podršku šiptarskojlažnoj državi na iskonskoj srpskoj teritoriji Kosovu, ali se često dohvate i drugih tema. Ma koliko nam neke izjavepomenutih zvaničnika smetale, mi koji već decenijama živimo van matice priznajemo da ima izjava, kritika i stavovakoje su na mestu jer se tiču loših, veoma često kriminalnih poteza danas već prolazne srpske vlade koja u ovomsastavu, to je već sigurno, posle dolazećih izbora više neće postojati. Nama smeta izdaja Srba sa Kosova zaraddobijanja statusa kandidata za pristup EU, a evropskim zvaničnicima smeta omogućena enormna pljačka društveneimovine i građana, najveća korupcija u Evropi, toboža, verovatno najlošija "reforma" sudstva u istoriji Evrope itd. –
lista je beskrajna! Tu su kritike EU unije, ako ih ima, na mestu i po mišljenju naših sunarodnika u Nemačkoj trebalebi da budu još oštrije.
Jedna kritika iako se ne tiče tzv. "visoke politike", naše ljude posebno tangira –to su sve češće izjave koje se čuju uBrislu da će EU Srbima ponovo uvesti vize. Tako će našim rođacima i prijateljima, ako EU ostane na toj liniji,uskoro biti uskraćeno da nas bez ponižavajućeg višečasovnog čekanja u redovima pred konzularnim odelenjimastranih ambasada u Beogradu po suncu, kiši ili snegu, dakle bez vize, posete uvek kada to zažele!
Izgovor za najavljeni korak EU je navodno –citat- "sve veći broj lažnih azilanata iz Srbije koji polako ali sigurnopreplavljuju Evropu". Na stranu što je ovaj navod netačan jer je zadnjih meseci broj azilanata iz Srbije smanjen.
Ipak ostaje činjenica, da azilanata ima. Najviše ih je iz redova Roma i "specijalnih, velikih prijatelja Evrope" -Šiptarakoji su "prijatelji" samo dok ostaju i množe se na teritoriji Srbije spremajući se na neko dodatno otimanje srpsketeritorije sve do Vranja!
Ako se zapitamo, šta to tera te ljude na begstvo u EU i traženje azila moramoda priznamo, da je katastrofalno četvorogodišnje delovanje ove, kako je mnoginazivaju "najlošije vlade u istoriji" koja je omogućila u Evropi do danas nezabeleženu pljačku stanovništva ukidanjem osnovnih uslova za život –stotinehiljada radnih mesta, pravi razlog za begstvo iz Srbije. Glad je počela da harau nekada bogatoj Srbiji pa se onda begstvu Roma i drugih ne treba čuditi.
Ipak čudan je stav srpskih zvaničnika jer ne pokušavaju dovoljno da sprečeodliv azilanata iz Srbije i na taj način ugrožavaju teškom mukom dobijenibezvizni režim. Čuli smo izjave ministra policije Dačića da se navodno "čini sveda se spreči odlazak lažnih azilanata, ali ako se generalno zabrani izlazRomima i Šiptarima iz Srbije, onda bi tek EU graknula i taj korak nazvalakršenjem ljudskih prava!" Znači, neku dobru ideju kako smanjiti broj mogućihlažnih azilanata, nema ni ministar policije.
Na predloge iz Nemačke kako sprečiti lažne azilante da prouzrokuju ponovno
uvođenje viza za građane Srbije, ministar –ili neki njegov saradnik-nikada nijeodgovorio! A predlog je bio jednostavan, i kako nam je rekao jedan pravnik uŠtutgartu od koga je potekla ta ideja, veoma efikasan.
Nikada kasno...
Dani dijaspore2009
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 10/23
Postavite na
::. Pesma nedelje
Hej momci mladi
::. Stih nedelje
Sirota odsutnost
pored potpisa na pasošu da se odriče prava na azil, u obavezi da prihvati njegov zahtev! Oni koji to ne učine prekoambasada –za njih važi pomenuto odricanje potpisom tako da policija i pravosudni organi ciljnih zemalja nisu uobavezi da uopšte reaguju na zahtev za dobijanje azila. Takvi "lažni azilanti" će morati da napuste ciljnu zemlju bezsmeštaja u prihvatne logore, nastajanja troškova oko njihovog smeštaja i boravka, readmisije itd. Pomenimo, da senpr. u Nemačkoj odbija čak 99 posto zahteva za azil od ljudi sa teritorije Srbije.
Prosta –i sigurno bi to bila efikasna metoda! Naš sagovornik se pita, zašto naši zvaničnici bar ne pokušaju da u tompravcu razgovaraju sa evropskim moćnicima koji sve češće prete ponovnim uvođenjem viza!
"Možda je i srpskim vlastodršcima stalo do toga, rezimira naš sagovornik, da opet gro svojih državljana drže ukavezu zvani "vizni režim" nedozvoljavajući im tako izlaz iz Srbije uvek kada građani to požele"!
P. Rakočević
18.1.2012.
Prilagođeno za štampanje
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 11/23
31. January, 201
::. Skeni rano
::. Navigacija
Više od 65 000mesečnih ulazaka nawww.koreni.net jerazlog za toliko putarečeno: Hvala!
::. Web TV Koreni
Kosovo: Poslednja nada Srbije
Srbija bliže EU
Iz donjeg članka dobija se utisak da ni Rusija (ili pre ruski mediji) u potpunosti ne razumeju o kakvim seprocesima radi, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Videćemo da se ovde jasno koriste termini "državaKosovo", "garanica između Srbije i Kosova" i slično.
Ruska televizija
13. januar 2012.
Srpske nade za ulazak u EU sada su bliže realizaciji. Zakonodavci EU preporučili su Evropskom savetu da odobriBeogradu dugo očekivani status kandidata na zasedanju u martu. Međutim, Kosovo je i dalje glavna prepreka zapristupanje Uniji.
Kontrolni punkt Jagnjenica na severu Kosova možda ne izgleda kao očigledan trijumf mira.
Od leta, EU podržava kosovske Albanace koji su pokušali da preuzmu kontrolu granice između Srbije i Kosova.Srpska manjina tada podiže barikade kao odgovor. Oni ne priznaju nezavisnost Kosova, da kažemo pokrajine – u
kojoj je većinsko albansko stanovništvo – i koja je još uvek deo Srbija. Trenutno, obe strane su se konačno složileoko granice, koja će biti zajednički kontrolisana. Vozila iz svih pravaca sada su u prilici da slobodno prolaze krozkontrolni punkt.
Međutim, dok se trenutna situacija popravlja, mnogi se ovde pitaju da li su Srbi ponovo platili previsoku cenu zakompromis, i da li su se dugoročni izgledi za rezoluciju popravili.
Beograd je pokušao da ubedi Srbe na Kosovu da uklone barikade. Srbija želi da uđe u EU, ali za to je preduslovmirno rešenje pitanja granice.
Uprkos napretku u vezi granice, srpski zahtev za status kandidata zaustavljen je u poslednjem krugu pregovora saBriselom.
"Neke zemlje koje su priznale Kosovo ... osetile su da je Srbija slaba neposredno pre nego što je ona trebalo da
dobije status kandidata", rekao je Oliver Ivanović, državni sekretar srpskog Ministarstva za Kosovo: "To je razlog
zašto su oni pritisli Srbiju pokušavajući da postignu nešto više od onog što obično traže od kandidata."
Samo nekoliko metara od EU vojnika, nalazi se srpska milicija. Mnogi od njih su učestvovali u sukobima saAlbancima od 1999, kada je etnički rat podelio ovu teritoriju na dva dela. Oni dolaze na ovu barikadu od jula, adogovor oko granice tu ništa neće promeniti.
"Da li treba da budemo srećni da nam EU vojnici daju dozvolu da koristimo ovaj put? Nikada nam nije trebala
dozvola da ga koristimo", rekao jejedan od milicionera. " Albancima i EU mi ne verujemo nimalo, jer naši rođaci i
prijatelji stradaju u ovom sukobu poslednjih 12 godina."
Oni koji dobijaju najviše ovim kompromisom na granici jesu građani Srbi. Blokirani putevi sprečavali su veliki brojdece da pohađaju škole i njihove roditelje da odu da nabave čak i osnovne prehrambene proizvode. Ipak,normalizovanje situacije je na dugom štapu.
"Stalno se oglašavaju sirene u toku nastave", rekla je školski psiholog Biljana Janićević: "Ova deca ne odrastaju
normalno… njihovi životi su omeđeni ovim konfliktom."
To ne važi samo za decu, već i za sve Srbe koji žive na Kosovu ovih 12 godina. Dok je otvaranje puteva korak
Nikada kasno...
Dani dijaspore2009
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 12/23
Postavite na
::. Pesma nedelje
Hej momci mladi
::. Stih nedelje
Sirota odsutnost
tužilаc je zatražio dоživоtnu kаznu zа оptužеnog Аrida* U.Оsim tоgа, tužilаštvо trаži dа sе utvrde posebno otežavajućeokolnosti u datom slučaju. U. је priznао dа је ubiо dvааmеričkа vојnikа.
Frаnkfurt - Nаpаdаč na Frаnkfurtskom аеrоdrоmu koji jeuputio smrtonosne hice trebalo bi zbоg dve tаčkе optužnice zаubistvо i tri za pоkušај ubistvа da bude osuđen na doživotnu
robiju. Fеdеrаlni tužilаc u pоnеdеl јаk se tako izjasnio prеdVišim Rеgiоnаlnim sudom u u Frаnkfurtu u vezi 21-gоdišnjegАrida i njegovog nаpаdа nа аmеričkе vојnikе, zahtevajućipоsеbnu kvalifikacuju tеžinu krivicе. Time bi se sprečilo dа onbudе puštеn iz zаtvоrа pоslе 15 odležanih gоdinа.
Ovo delo sе smаtrа prvim smrtоnоsnim nаpаdom sа islаmskom pozadinom u Nеmаčkој. Prеmа mišljenjutužilаštva tim činom bеzbеdnоst u Nеmаčkој је ozbiljno dovedena u pitanje.
Arid U. je delovao zlonamerno i s predumišljajem, rekao je fеdеrаlni tužilаc Јоhеn Vеingаrtеn u svom završnom
izlaganju optužnice. Оn је (Arid U.) biо zaslepljen islamskom propagandom i delovao je kao pојеdinаčni prеstupnikkoji je krenuo u tzv. sv еti r аt . "Želeo je da se priključi džihаdu, jer je оsеćао mržnju prеmа vојnicimа." Poginili iranjeni vојnici bili su njegove žrtvе spletom okolnosti—umesto njih mogli su da nastradaju i drugi. U. je želeo daubije Аmеrikаncе. Njih је dеgrаdirаo u proste оb јеktе, a sebe tu postavi na mesto gоspоdаra živоta i smrti. U. jepratio jednoipočasovno izlaganje federalnog tužioca nеpоmičnо i pоgnutе glаvе.
Građanin Frankfurta, koji je rоđеn nа Kоsоvu, vеć je na početku suđenja priznао da je 2. mаrtа, ubio dvааmеričkа vојnikа hicimа u gl аvu i nаnеo teške pоvrеdе јоš dvеma оsоbama. Kаkо је uzео na nišan pеtogvојnika oružje mu je otkazalo. Prеmа rеčimа svеdоkа, оn је dvаput uzviknuo "Аlаh је vеliki".
Svаkо оd ovih dela sadrži u sebi ubilačke namere i оsоbinе svireposti, rеkао је Vеingаrtеn. Tеk kаdа su svivојnici ušli u аutоbus i upali u njegovu zаmku, оn је pоčео dа pucа. Arid je nameravao dа ubi је svih 16 vојnikа."Оn bi to i urаdio dа se zatvarač nije zaglavio", rеkао је Vеingаrtеn.
Моtiv zа nаpаd biо, po mišl јеnjе tužioca, bila je želja da lično dоprinese "džihаdu", i "svеtom rаtu". Pоštо nijemоgao dа ode u Аvgаnistаn, оn је pоtrаžiо svоје žrtvе u Nеmаčkој. Оkidаč је biо јеdan video snimak na komesu prikazani američki vojnici kako navodno siluju jednu muslimanku. Arid U. je poverovao da je ta scena istinita.
U kоrist оptužеnog, pored njegovog vlastitog priznanja, ide i njegovo ubеdl јivо izrečeno pоkајаnjе, rеkао јеVеingаrtеn. Arid је tаkоđе pоzvао druge dа sе ne ugledaju na njеgа. Ipаk, bеz оbzirа na sve to zа njеgovo delozаhtеvа se nајveća kаzna. Prеsudа će biti objavljena 19. Јаnuаra.
* Arid U. zapravo je Arid Uka (21), Šiptar poreklom iz sela Žabar blizu Kosovske Mitrovice. On je priznao da jepucao na američke vojnike, kada su ubijena dva vojnika, a još dva vojnika su ranjena.
18.1.2012.
Prilagođeno za štampanje
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 13/23
31. January, 201
::. Skenirano
::. Navigaci ja
Više od 65 000mesečnih ulazaka nawww.koreni.net jerazlog za toliko putarečeno: Hvala!
::. Web TV Koren i
Podsetnik - sedam dana
Spasavaj se ko može: Mađarska bi da napusti brod koji tone
Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u subotu u Budimpešti na protestu protiv Evropske unije, tražeći daMađarska napusti taj evropski blok. Protestanti su zapalili zastavu EU, tvrdeći da je Unija objavila ratMađarskoj. U Rumuniji, pak, situacija još gora i uveliko liči na ono doba u kome su ubijeni Nikolaj iElena Čaušesku.
Dok naše komšije pokušavaju da uteknu iz te "grobnice naroda" koja se zove Evropska unija, srpske vlasti suspremne da se odreknu samih sebe samo da bi Srbija nekako ušla na "brod koji tone".
Strane u sukobu
Ponedaljak 09.01.2012.
U Banjaluci, povodom dvadesetog rođendana Republike Srpske, Boris Tadić seobratio skupu u dvorani "Borik", rečima:
"Rat ostaje opomena svima nama po svojoj tragici i žrtvama kako našebalkanske političke i verske sukobe i omraze moramo rešavati mirnim putem,strpljivim dijalogom i pregovorima, poštujući legitimne demokratske intereseljudska i kulturna prava svih strana u sukobu."
Gornji tekst preneli smo iz lista Politika. Ako je to tačno ono što je predsedniktamo rekao, ostaje nejasno šta je on mislio pod "stranama u sukobu". Ispada da
rat još nije završen i da sukobi i dalje traju. Naime, kada se upotrebi sintagma "strane u sukobu", tada to obaveznoobeležava ratna vremena. U miru, narodi mogu biti u sporu, svađi, nesuglasicama, nesporazumima, a kada se svi tinesporazumi nagomilaju toliko da se više ne mogu kontrolisati, tada dolazi do sukoba. Uostalom, rat se definišekao sukob naroda. Otuda vidimo da je apsurdno govoriti o poštovanju legitimnih demokratskih interesa i ljudskih ikulturnih prava u momentima kada se dve strane nalaze u sukobu (tj. u ratu ).
Neuspešno samoubistvo
Poljski vojni tužilac Mikolaj Pšibil je pokušao samoubistvo. Učinio je to na konferenciji za novinare, na kojoj sepovelo pitanje o tome ko je dao nalog da se prisluškuju novinari koji su izveštavali u vezi tragedije u Smolenskukada je poginuo gotovo kompletan državni vrh Poljske. U jednom trenutku Mikolaj je zatražio od novinara danapuste prostoriju da bi je navodno provetrio. Nakon toga začuo se pucanj, a Pšibila su našli na podu u lokvi krvi.
Ono što je ovde neobično, jeste činjenica da Pšibil nije pucao sebi u glavu (slepoočnicu) već u lice. Kako to davojno lice ne zna gde treba da puca ako uistinu želi da se ubije. Dobro, moguće je da se u poslednjem trenutkupokoleba ili uplašio tako da je nesvesno pomerio cev pištolja. Ipak,pre bi se moglo reći da je tužilac bio pod drugimvrstom pritiska koji nije imao nikakve veze s prisluškivanjem novinara. Izgleda da su određeni krugovi u Poljskoj iliizvan Poljske želeli da za nesreću u Smolensku okrive Rusiju. Ali, u medijima su stvari krenule drugim tokom, takoda se otkrilo da je glavni krivac za pad aviona tada bio predsednik Poljske Leh Kačinjski, koji je, i pored upozorenjakontrole leta da sletanje u Smolensk nije bezbedno zbog magle, naredio pilotima da postupe protivno tomupozorenju.
Kreativac
Nikada kasno...
Dani dijaspore2009
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 14/23
::. Pesma nedelj e
Hej momci mladi
::. Stih nedelj e
Sirota odsutnost
Jasno je da Srbija treba i mora da traži saveznike u svetu za našu stvar. Ali problem je u tome što savezniketražimo na onim stranama gde je unapred jasno da ih nećemo naći. To činimo kao zaljubljeni adolescent kome sečini da mu nema života bez devojke u koju se do ušiju zaljubio i koju je, odnekud, bezalternativno "zacrtao" u svojojglavi. A ta devojka mu svakodnevno objašnjava da ne želi da ga vidi i da joj više ne dosađuje. U suštini, naša"adolescentna" država i njen predsednik hteli bi da učine nemoguće—da zadovolje sve!
Zaboravili smo srpsku narodnu priču: Svetu se ne može ugoditi ili, malo korigovano, teško je svakog zadovoljiti !
Bomba u Boriku
Sreda 11.01.2012.
Božidar Stanišljević, radnik u dvorani Borik u Banjaluci, priznao je da je uneo naoružanje ieksploziv u prostorije te dvorane. Cela priča oko tog incidenta deluje pomalo nategnuto. Teško
je pretpostaviti da se tu radilo o pokušaju terorističkog napada. Pre bi se moglo reći da jeStanišljević, inače težak invalid koji se kreće uz pomoć štaka, to oružje tu ostavio zbogpreprodaje. Mada nije isključeno da je Božidar takvo priznanje dao da bi zaštitio nekog drugogili je, možda, priznao delo koje nije počinio, a iz nekakvih motiva psihičke prirode. Nadajmo seda će istraga ubrzo doći do saznanja i dokaza koji će nam nedvosmisleno kazati o čemu se turadilo. U svakom slučaju, takav događaj nije nimalo bezazlen, jer se tu radilo o količini
eksploziva koja je mogla ubiti na desetine, pa i stotine ljudi.
Vojislav Šešelj operisan
Četvrtak 12.01.2012.
Operisan Vojislav Šešelj, ugrađen mu je pejsmejker. Zdravstveno stanje Vojislava Šešelja iznenada se pogoršalo,
pa je zbog toga prebačen na kliniku u Lajdenu. Izgleda da je Vojislav Šešelj doživeo srčani udar i da je nađen ućeliji bez svesti. Kažu da je sreća da se to desilo u toku dana, kada je ćelija bila otključana, inače bi Šešelj,najverovatnije, završio na isti način kako je svoj život u haškoj tamnici završio Slobodan Milošević. Izgleda da višeu Tribunalu i ne kriju da im je namera da Vojislav Šešelj ni pod kakvim uslovima odonud ne izađe živ. Srpske vlasti,osim ministra za ljudska prava Rasima Ljajića, povodom zdravstvenog stanja Vojislava Šešelja nisu se izjašnjavaliniti su u tom pravcu preduzimali bilo kakve diplomatske korake.
Bestijalnost američke vojske
Petak, 13.01.2012.
Snimak iz Avganistana: američki vojnici su se bestijalno iživljavali nad avganistanskimžrtvama, da bi na kraju mokrili na njihova mrtva tela. O sličnim slučajevima ubijanja i mučenjazarobljenika i slučajnih prolaznika (civila) mnogo se pričalo i ranije. Postoje snimci mučenjazarobljenika u zatvoru Abu Graib u Iraku. Poznato je da se američki vojnik Bredli Mening nalaziu zatvoru vojnog suda i da ga očekuje doživotna robija zbog toga što je tajna dokumentaameričke vojske predao Džulijanu Asanžu, koji je sve to objavio na Vikiliksu. Kada je u pitanjugorepomenuti video snimak još se ne zna ko ga je postavio na interenet, ali, on je izazvaonevericu i zgražavanje širom sveta.
Eksplozivna demokratija
Subota, 14.01.2012.
Više od 50 mrtvih u bombaškom napadu u Iraku u gradu Basri na severu Iraka. Amerikancisu došli u Irak 2003. Godine da bi ove "oslobodili" od Sadamove "tiranije i da bi iračkomnarodu doneli "sreću i blagostanje". Prošle godine u decembru i poslednji američki vojnik jenapustio Irak nakon "uspešno" okončane misije koja je odnela više stotina hiljada života (nekitvrde više od milion) i koja je po nekim navodima koštala oko 3.000 milijardi dolara. Odlaskom
američkih marinaca stvorili su se uslovi za ponovno razgorevanje građanskog i verskog rata.Sukobu sunita i šiita kao da nema kraja.
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 15/23
Postavite na
gube glave. Neverovatno. Postoji li igde ovoliki "pacifista", a da se nalazi načelu resora odbrane? Ministar odbrane nalazi se na tom položaju, valjda, da bičuvao i branio zemlju, a ne da bi čuvao i branio od rata vojnike države koja
gotovo i ne postoji. Odbrana zemlje podrazumeva da se za tu zemlju daje život. To je tako otkad je sveta. Ili, tako
je bilo, dok na čelo ove naše sirote balkanske državice nije došao predsednik koji tvrdi da njegova zemlja nikada ini pod kojim uslovima neće ratovati ni za šta, pa ni za vlastiti opstanak. Dakle, kakav predsednik takva i država,kakva država takva i vojska, kakva vojska takav i ministar odbrane.
Sve kad se sabere ni jedna baba cela.
18.1.2012.
Prilagođeno za štampanje
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 16/23
31. January, 201
::. Skenirano
::. Navigaci ja
Više od 65 000mesečnih ulazaka nawww.koreni.net jerazlog za toliko putarečeno: Hvala!
::. Web TV Koren i
Raste pritisak na Siriju
Amnestija za ubice
Sirijski prеdsеdnik Bašar al Аsаd izdао je prošle nedelje dеkrеt kојim је prеdviđеnа оpšta аmnеsti јazа zlоčinе pоčinjеnе u pеriоdu оd 15. marta 2011 do 15. јаnuаrа ove godine. To pokazuje težinupolitičke krize u kojoj se Sirija danas nalazi, a možda i prvi znak slabosti sirijskih vlasti, koje više neznaju kako da obuzdaju višemesečnu pobunu.
Sirijski rеžim је ozbiljno uzdrmаn ustаnkom (za kojeg Zapad tvrdi da je "narodni"), koji je započeo u martu prošlegodine, а U јеdinjеnе nаci је prоcеnju јu da je do pоlоvine dеcеmbrа u obračunima vladinih snaga i pobunjenikapоginulо višе оd 5.000 l јudi. Teško je pretpostaviti da će pomenuti dekret o aboliciji onih koji su činili zločine donetidugo željeni mir u toj bliskoistočnoj zemlji, kao što je teško pretpostaviti šta je Asadov režim (kojeg članice NATOalijanse sve više i sve češće porede sa Sadamom Huseinom) zamislio da bi time mogao da postigne. Ako suverovali da će takav postupak sirijskog režima izazvati ikakve pozitivne reakcije na Zapadu, tada su se grdnoprevarili. Zapadna alijansa je upravo ta koja je takve nerede u Siriji podržala, a velikim delom i inicirala. Plan je biosličan onom koji je prošle godine efektno upotrebljen u Libiji. Trebalo je broj pobunjeničkih snaga povećati toliko daoni postanu respektivni "pokret otpora", koje bi Zapad dobro naoružao i pružio im (kao i u pomenutoj Libiji) podrškuiz vazduha.
Vlаdа u Dаmаsku tvrdi da je broj ubijenih daleko manji od onog koji su izneli Ujedinjene nacije i pokušava dadokaže da su za nasilje odgovorne "nаоružаnе tеrоrističkе bаndе" u Siriji, koje imaju podršku оd strаnе nekihstrаnih sila. Među ozbiljnim političkim analitičarima u svetu gotovo da nema spora da je takva konstatacija sirijskevlade tačna, ali, propagandna mašinerija okcidentalnog sveta toliko je moćna, da tu istina teško može da prodre navidelo. Taktika lažnih optužbi, za koje se kasnije javno saopšti da su bile "strateške prirode", jednostavno daje svojemonstruozne rezultate u stotinama hiljada, pa i milionima nevinih žrtava, i u postizanju onih ciljeva koje je NATOalijansa zacrtala pre mnogo godina (decenija).
Podsetimo se da je u nоvеmbru rеžim nајаviо dа ćе оslоbаđаnjе skоrо 4.000 zаtvоrеnikа "koji nisu okrvavili
svoje ruke." Pоčе tkоm istog meseca vlada je оbеćа lа аmnеsti јu zа one kојi prеdајu оruž је pоlici јi u rоku оdоsаm dаnа. Svi ti potezi Bašar al Asada pokazuju svu težinu nevolje pod kojom se sirijska država lomi mesecima.A ovaj poslednji čin amnestije za sve koji su učestvovali u pobuni i koji su počinili eventualne zločine, najviše liči način očajnika. Zapravo, moguće je da će to biti najveća Asadova greška, jer će time samo ohrabriti o ojačati front kojise nalazi s druge strane njegove države.
UN kao pion NATO falange
Sirijska "priča" sve više počinje da liči na "nekad viđeno". Generalni sekretar UN Ban Ki Mun u nedelju je pozvao Bašar al Asada da zaustavi ubijanje svognaroda, upozoravajući ga da je put represije bio "ćorsokak", a to se, eto, vidi potome što je Damask objavio opštu amnestiju za one koji su počinili zločinetokom nemira. Dakle, generalni sekretar je "primetio" slabost ili veliki pukotinu udržanju sirijske države, kao i njenu neodlučnost da, po svaku cenu, spreči daljueskalaciju nemira. Time je "svet" (a za UN jedini "svet" su zapadne sile) dao doznanja Asadu da takav njegov čin "dobre volje" ne prihvata.
Gotovo neverovatno (nadrealno) zvuče reči generalnog sekretara Ban Ki Muna,koji se apsolutno stavio na stranu "međunarodne zajednice" ili onog "sveta" koji
je oličen u Sjedinjenim državama i njihovim vazalima. On bukvalno poručuje
predsedniku jedne suverene, međunarodno priznate zemlje, da mu nemapomoći: "Vetrovi promena neće prestati da duvaju. Vatra koja je zapaljena uT i ž iti " T k di l t ki ij j d l i i
Nikada kasno...
Dani dijaspore2009
Arapa na Arape
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 17/23
Postavite na
::. Pesma nedelj e
Hej momci mladi
::. Stih nedelj e
Sirota odsutnost
Pošto Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim satelitima postaje sve jasnijeda opozicija u Siriji, bez obzira na brojne slabosti tamošnjeg režima, neće uspetisama da sakupi dovoljno pobunjeničkih snaga (kako je to bilo u Libiji prošlegodine), počinje da se razmišlja o promeni dosadašnje taktike. Naime, ovih dana
ja na CBS Njus gostovao katarski šeik Hamid bin Kalifa, koji je predložio da se uSiriju upute vojne snage arapskih zemalja. Takav predlog je oduševljenodočekao egipatski predsedavajući tamošnjeg predsedništva Amr Musa.
Ako znamo da je organizacija Muslimanska braća bila decenijama zabranjena uEgiptu, a da je ponovo legalizovana nakon revolucije (Egipatsko proleće) 2011,tada mnoge stvari postaju daleko jasnije. Istovremeno, to što postaje jasnije ubuđenju i instaliranju muslimanskih fundamentalističkih snaga u arapskom svetu inije toliko za čuđenje, ali, gotovo je neverovatno da Zapad zdušno danaspomaže slične terorističke organizacije u islamskom svetu. Nema jasnogodgovora zašto se to čini niti koji su ciljevi takve podrške jačanju muslimanskihradikalnih grupa. Da li možda Sjedinjene Države tu uistinu vide nekakav posebaninteres, koji se u ovom času teško može razumeti, ostaje da se vidi. Možda na
kraće staze u smislu neokolonijalističke politike i pljačke bliskoistočnih resursa, prvenstveno nafte. Ali, dugoročnogledano, teško da takav potez Zapada može doneti korist bilo kome.
Umesto da sami dižu galamu tamo gde im je to neophodno, Amerikanci koriste svoje "istomišljenike" u drugimzapadnim zemljama. Tako se pre nekoliko dana oglasio francuski ministra inostranih poslova Alan Žipe "izgrdio" jesavet bezbednosti zbog "ćutanja" povodom "smrtonosnog obračuna" sirijske vlade sa "pobunjenicima". U posetiMijanmaru (bivša Burma) Žipe je dodao kako se "masakri" nastavljaju i da se takva situacija u Siriji nadalje "ne smetolerisati". Naravno, njegove kritike su posredno upućene Rusiji i Kini koje su stavili veto na rezoluciju u Savetubezbednosti, koja je trebalo da svu krivicu za događaje u Siriji prebaci na stranu režima.
Žipeov britanski kolega, s druge strane, izražava žaljenje što danas nema mogućnosti da se nad Sirijom uspostavi"zona neletenja", kakva je bila ona nad Libijom prošle godine. A to što je takva "zona neletenja" zloupotrebljena zadirektne avio napade na oružane snage jedne suverene zemlje, kakva je prošlog proleća bila Libija, kao da nikogana Zapadu mnogo ne tangira.
Sadam u Siriji
Zapadni mediji sve češće i sve zlotvornije atakuju na sirijske vlasti, upoređujući ih sa "ubilačkim" režimom SadamaHuseina. Ne zanima ih čak ni to što već i ptice na granama znaju da Sadam nije imao ni program nuklearnognaoružanja niti fabrike za proizvodnju bojnih otrova. A osnovni izgovor za napad na Irak 2003.godine bilo jenavodno iračko "oružje za masovno uništenje", koje, kako se kasnije ispostavilo, nikada nije postojalo.
Naravno, jasno je da u Siriji ne postoji demokratija u onom obliku u kakvom se ona posmatra na Zapadu. Ali,nesporna je činjenica, da i pored sve priče o demokratiji, Sjedinjene Države i NATO alijansa ne idu ka tome da naBliskom istoku uspostave nove demokratske režime. Sasvim suprotno, oni tamo uvode najcrnje islamističke pokrete,slične Muslimanskoj braći, koji će takve zemlje držati u stalnom stanju konflikta niskog intenziteta. Smatraju datakve zemlje onda neće biti nikako u mogućnosti da se bore za svoje legitimne ekonomske interese i kontrolu svojihrudnih resursa, čime će proces neokolonizacije biti sasvim uokviren.
Ipak, takva taktika Zapada pomalo liči na dvosekli mač. Stvari bi tu mogle da toliko izmaknu kontroli da čitava
Evropa, pa i Amerika, budu taoci jedne loše osmišljene ideje, koja se pretočila u "arapsko proleće", koje seprodužilo na neodređeno vreme i kome se kraj teško može sagledati.
18.1.2012.
Prilagođeno za štampanje
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 18/23
31. January, 201
::. Skeni rano
::. Navigacija
Više od 65 000mesečnih ulazaka nawww.koreni.net je
razlog za toliko putarečeno: Hvala!
::. Web TV Koreni
Religija & država & crkva & politika
Sukob(i) & susret(i) interesa
Crkva je nevladin sektor i u koncepciji moderne države od 18. veka pa nadalje je odvojena od države.
Crkva se brine o dušama vernika a političari koji imaju legitimitet od naroda kroz izbore sprovodepolitičke odluke.
Kad god se crkva prepliće sa politikom neizbežna je njena instrumentalizacija i manipulacija.
Zbog svoje autonomije, zbog svog duhovnog i moralnog uticaja na vernike, crkva se ne bi smela identifikovati ni sa jednim "tipom države", a pogotovo ne sa stranačkim aspiracijama Nedelotvorno je da država "pritiska" crkvu jer bitada bile ugašene verske slobode, dok bi "pritisak" crkve na državu mogao dovoditi u pitanje političke slobodegrađana.
Želja Crkve da i ona odlučuje o nekim političkim pitanjima pojavljuje se u poslednjih petnaestak godina, što jedakako nedopustivo, baš kao što su nedopustiva očigledna interesna koketiranja naših političara sa crkvom zaradličnih i partijskih interesa
U vremenima komunističke vladavine drastično je unižavan
značaj religije. Već je osamdesetih godina prošlog veka, u nas,zapaženo da je društvena kriza osnažila religijski način života.On se pojavljuje sa nezadrživom snagom. Društvenasvečarenja izgubila su odavno svežinu i atraktivnost, najvišezbog bezgranične trivijalnosti i dosadnog ponavljanjanemaštovitog obrasca. Kriza je degradirala i isušila društveni
ritual, pa se verski obred pojavljuje kao njegova alternativa.
Privrženici religijske kulture mogli bi, s razlogom, da dokazujuda je čovek bez religije čovek bez sopstva, mudrosti ismirenosti. Podeljen između teizma i ateizma, verovanja i
neverovanja, duha scijentizma i mističnih osećanja, savremenikse izgleda teško oslobađa ambivalentnosti u sebi samom.Ambivalentan čovek s mukom dospeva do čista srca i bistre pameti. Najgore je što ne vrši svoje izbore iz srcaslobode. Zato proosjećano opredelenje ima najviše smisla. U njemu je dominantna težnja za pripadanjem. Ovde jeateista detronizovan, a religioznost doskorašnjih militantnih ateista danas deluje tragikomično!
Valjda i zbog toga što je u vremenima ideološke strahovlade drastično unižavan značaj religije, ona se i u vremedanašnje krize pojavljuje sa nezadrživom snagom. Niko je nije prizvao "iz prošlosti". To nije bilo potrebno jer se onaiznova, uvek pojavljuje iz realnosti, iz čovekovog unutrašnjeg sveta, iz njegove strepnje, nade i verovanja. Stoga, umasovnoj demonstraciji religijskog samoiskazivanja ne bi trebalo videti klasičnu religioznost.
Bilo bi gotovo neizbežno prevrednovati poziciju religije tamo gdje se umesto homo religiosusa bio inkorporirao homoideologicus. Dr Esad Ćimić, koji se na prostorima nekadašnje jugoslovenske zajednice smatra utemeljivačemsociologije religije (autor knjiga "Dogma i sloboda";1985, "Ateizam kao povijesni humanizam",1988; "Sveto isvjetovno";1992. i "Drama ateizacije" iz 2007. godine) je argumentovano pokazao kako je politička mitologijatotalitarnih društava izvršila obogotvorenje ideoloških vrednosti na način religijskih shvatanja boga, pa time dovela uopasnost ljudsku slobodu i vrednosti postojanja.
- Ukoliko bi se ateizam - zapazio je Esad Ćimić - shvatio samo kao ne - verovanje u boga, onda on ne bi bio ništa
drugo nego poseban oblik teizma, upravo zbog toga što ne - verovanje, zapravo, jeste verovanje, samo izloženo u
obliku negacije. To novo viđenje sveta religijskog nije nadraslo "obmanu" koju je trebalo da poništi. Političkamitologija i religija kao ideologija, i u prošlosti i u savremenosti, znale su se približiti i udaljiti, ali i smjenjivati. Onošto je, međutim, zanimljivije od toga jeste da su se one u svojoj militantnosti služile gotovo identičnim sredstvima. I
Nikada kasno...
Dani dijaspore2009
prava na učešće u društvenim događanjima. Nije reč samo o nijansama, već o ozbiljnoj "smetnji na vezama" i,moglo bi se slobodno reći nedovršenom modelu odnosa države i crkve te pitanju koje se nameće da li su u
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 19/23
::. Pesma nedelje
Hej momci mladi
::. Stih nedelje
Sirota odsutnost
moglo bi se slobodno reći, nedovršenom modelu odnosa države i crkve, te pitanju koje se nameće - da li su, upraksi, crkva i država zaista odvojene?
Nesporno je da crkve i verske zajednice imaju odgovor na mnoga društvena pitanja, ali to ne znači da učestvuju upolitici. Predsjednik Centra za demokratiju dr Dragoljub Mićunović, naglašava da je ključni problem, kad je reč onacionalnim crkvama, monopol koje su one preuzele u izražavanju nacionalnog suvereniteta.
- Potreban je precizan odgovor na pitanje da li će crkve nastupati kao društveni partneri ili, pak, kao deo društva,
kao i odgovor na pitanje ko ima pravo da govori u ime nacije. Ne treba mistifikovati ulogu religioznosti jer je toduboko intimna sfera koju niko nikome ne može da ospori niti uskrati. Problem počinje da varniči kad počne da utičena javni život". Neophodno je definisati granice i da je "svetlost slobode pala na široko polje", ali ne isključiti važnuemancipatorsku i prosvetiteljsku ulogu crkve - ulogu koja bi mogla biti istinska spona u saradnji sa državom.
Politizacija crkve
Politizacija svega što u društvu krize postoji nije zaobišla ni crkvu kao specifičnudruštvenu instituciju. Međutim, neprihvatljiva je njena politizacija u bilo kojoj formi
jer je njeno poslanje usmereno isključivo na uspostavljanje duhovnog i moralnogživota. Ako nije u središtu toga života ljubav, sloboda, dobro, pravda i moral, onda
su zatvoreni i prozori otvoreni prema nebu, kako to formuliše Johan Huizinga.
Državni poslovi nespojivi su sa crkvenim poslanjem. Tako je "umjetnost služenja u
ljubavi" nespojiva sa političkim pragmatizmom, sa politikom rata, nasilja i mržnje. Ikad god se crkva udružila sa politikom bila je neizbježna njena
instrumentalizacija. Zbog svoje autonomije, zbog svog duhovnog i moralnog
uticaja na vernike, crkva se ne bi smela identifikovati ni sa jednim "tipom države",a pogotovo ne sa stranačkim partikulizmom i stranačkim interesima.
U višedecenijskom prekidu sa religijom, u kome je preovladala verska
nepismenost i poricanje religijskog pamćenja, bilo je ne samo ideološke osionostiveć i drastične nerazumnosti. Verovalo se u mogućnost "apsolutnog odumiranja"religijske svesti, čak i onda kad se obznanilo da je ona deo temelja kulture.
Pozitivizam nauke i ideološki daltonizam objektivno su poricali sposobnost čovjekovog čuđenja i tajanstva nadanja.Bio je to udar na metafizičku, onostranu, iracionalnu i arhetipsku čovekovu suštinu. Religija je bila tolikozapostavljena da je činjeno sve da se ne zna gotovo ništa čak i o velikim religijama – jevrejskoj, hrišćanskoj iislamskoj. Ostajalo se bez elementarnih saznanja i trajnih pojmova. A zna se, na primjer, da je bez Biblije i Kurana
teško protumačiti duh prošlosti, istoriju i kulturu, a posebno vrednosti u književnosti, likovnoj umetnosti i arhitekturi.Nema tumačenja celine čovjekovog sveta bez religije.
Savremeni sukob civilizacija nije moguće temeljno shvatiti bez starog i novog religijskog konteksta. Ono što jeuveliko pretnja i miru i demokratiji svakako je verski fundamentalizam, koji se pretvorio u političku ideologiju, unetolerantnu politiku. A to što savremenik čini planeti Zemlji, nespojivo je sa Biblijom, po kojoj je Bog čoveku daoda bude gospodar nad svim što na zemlji živi. Teško je reći šta se sve čini kad je nebo daleko, a zemaljske nevoljeblizu. U vreme dramatične tranzicije, crkva bi svakako mogla da utiče na uspostavljanje moderne lestvice vrednosti,u kojoj bi bila zastupljena duhovnost, duševnost i moralnost. Snagom tolerancije i dostojanstvom pozvanja branile bi
se vrednosti postojanja, a posebno vrenosti multikulturalnosti i multikonfesionalnosti.
SPC o EU i Kosovu
Evropa je himera, Kosovo je realnost, a vlasti ne treba da menjaju ranije utvrđenu politiku, poručio je nedavnoSinod Srpske pravoslavne crkve. U minulih nekoliko godina nije zabeležena ovako dramatična razlika između crkvei političara, odnosno države, u odnosu na neko pitanje od suštinskog značaja za Srbiju. Srećom da razlike ustavovima crkve i države nisu izazvale nikakva krupnija talasanja u javnosti. Stiče se utisak kako i vladajući krugovi icrkva zaziru od proširenja sukoba pa su i jedni i drugi zaključili da bi najbolje bilo da, bar za sada, ostanu uzdržani.Nikom nije do sukoba na relaciji SPC – država, iako ih je kroz istoriju bilo. Pomenimo samo jedan više simpatičan ipoučan no oštar - Stojadinovića sa vrhom SPC. On je na jednom sastanku u Patrijaršiji, želeći da skrene pažnju dacrkva ne treba da se bavi politikom, jednom od učesnika skupa rekao: "Pope, skini mantiju pa onda sa mnom
razgovaraj o politici".
Istine radi treba reći da pomenuto Saopštenje izvire iz jednog zvaničnog opširnog dokumenta SPC objavljenog
nego ikada do sada politički intonirano jer se u njemu na veoma jasan način udara na režim, na ustavnogpoglavara države Borisa Tadića i evropsku politiku u celini. Ovo saopštenje je vrlo blisko partijama kakve su Srpska
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 20/23
radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije i stavovima koje te stranke zastupaju.
Neočekivan je oštar ton kojim se udara na nosioce političke vlasti i na one koji su orijentisani prema Evropi. Ovajantievropski duh u saopštenju nije novina. Izvire iz tradicije SPC, ali u ovom momentu deluje takođe kao jednahimera jer upućuje na zemlje koje nisu priznale Kosovo (apostrofirana je Rusija), a ne donosi realna rešenja zapolitiku nalaženja nekog modela odnosa između Srbije i Kosova.
Crkva u tranzicionom periodu
Neodređen odnos države i crkve u tranzicionom procesu, koji je rukovođen političkim pragmatizmom i marketinškimtekovinama za pridobijanje birača, uneo je pometnju u strategiju reforme obrazovanja. U nekim zemljama crkva jepokazala pretenzija da učestvuje u kreiranju sadržaja nastavnog programa, ne samo verskih škola, već i obrazovnojnastavi i državnoj školi. To je, u glavama učenika, brzo dovelo do sudara dva svetonadzora, naučnog i religijskog istvorilo zbrku u obrazovnom sistemu. U većini zemalja veronauka je prepuštena verskim školama, a u onimzemljama gde postoji nastava teologije, ona je svedena na istoriju religije i mitologije.
Borbeni ateizam i netolerancija prema crkvenim i verskim manifestacijama, a u nekim komunističkim zemljama iprogon crkve, ostavili su tragove patnje i nepravde na društvenom tkivu. Potreba za ispravljanjem nepravdi
pojavljuje se nekad kao zahtev za povratkom privilegija crkve, nekad kao aspiracija za većim političkim uticajemcrkve. Neophodne društvene reforme treba da unesu više principijelnog rada u odnosu crkve i države.
Sa izuzetkom nekoliko država koje su podlegle verskom fundamentalizmu, savremene države u najvećem delusveta su laičke. Odvojenost crkve od države je civilizacijska tekovina od koje i jedna i druga imaju koristi. Iza nas suostala vremena u kojima je politika bila "sluškinja teorije" ili crkva i teologija "sluškinja politike". Ta borba izmeđudržave i crkve je završena. Laičke države preuzimaju odgovornost za javno obrazovanje i vaspitanje, za prosvetnereforme i školske programe. One izdvajaju iz nacionalnog dohotka značajna sredstva za obrazovanje i usklađivanješkolske reforme sa potrebama i interesima društvenog razvoja.
Komplementarnost stavova
- Već na prvoj godini pravnog fakulteta profesori studente, u okviru teorije prava, uče da ustavno pravni sistemsvake demokratske države mora biti usklađen sa osnovnim društvenim vrednostima, koje su ujedno i izraz najvišegracionalnoh uma jedne državne zajednice, a to su: pravda, pravičnost, moral, tolerancija, mor, sloboda itd. Da li sete, dakle najviše društvene vrednosti prožimaju sa najvišim hrišćanskim vrednostima teološkog karaktera – kaže dr
Zdravko Jež, profesor i prodekan Privredne akademije u Novom Sadu, koji se u okviru svoje doktorske disertacije
"Principi demokratrske pravne države" bavio i pitanjem odnosa države i religije. Kaže:
- Ako prvo krenemo od morala, kao jedne od važnih društvenih vrednosti, na kojoj počivaju svi demokratski pravnisistemi, i ako se podsetimo da je za svaku moralnu vrednost bitna dihotomija sa njena dva pola – a to su dobro na
jednom polu što je suština morala, a zlo na drugom polu što se smatra nemoralnim, videćemo da to isto imamo i uhrišćanstvu u vidu borbe između anđela s jedne strane i anti Hrista sa druge strane. Dalje, ako se ima u vidu da sesociološki i teorijsko prvno moral u najkraćem definiše sintagmom "Čini drugome što želiš da i oni čine tebi", vidimoda je to jedna suštinska hrišćanska vrednost koja se izražava još kroz sintagme tipa "Sve, dakle, što hoćete da činevama ljudi, činite i vi njima", "Da ti se nikada ne dosadi drugima činiti dobra dela" ili "Čineći dobro drugima, time isebi dobro činimo".
Dalje, kad je u pitanju pojam pravičnost, koja se još od Platona do danas u naučnim stavovima definiše kao "Nečini drugima što ne želiš ni samome sebi" a u hrišćanskim sintagmom "Veliko blago i velika vrlina je dobrotaiskazana prema Bogu i ljudima, " Kao što je grešno činiti zlo, tako je grešno i dobro ne činiti" i "Ne zaboravi daonima što su te uvredili darove pošalješ" – jasno je da se pojam preavičnosti identično poima i u društvu i u religiji.
Društvena vrednost tolerancija se i u svetovnosti ogleda u uvažavanju i poštovanju drugih i bitisanje u jednom
društvenom suživotu, s tim što se ono u hrušćanstvu ogleda, ne samo kao suživot i zajednički život da uvažavamo jedni druge, nego i da živimo jedni za druge i jedni kroz druge, na taj način pronalazeći Boga u sebi, jer kakvi smoprema drugima takav će i Bog biti prema nama.
Mir je gotovo prvorazredna društvena vrednost kao pretpopstavka normalnog i civilizovanog života. S sa stanoviđštasvetovnog svetonadzora, bolje reći stanovišta hrišćanske duhovnosti, mor je mera svih dobara i pretpostavka svakeljudske radosti. U interesu mira, proklamuje hrišćanstvo, treba se rukovoditi božijom porukom "Ne postoji ništa bolje
Umesto rezimea
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 21/23
Postavite na
Tačno je da su komunisti 8. marta 1945. godine rekli da su crkva i država razdvojeni (mada nisu dozvolili da crkvabez njih sama bira patrijarha), da dolazi do vidne plime induvidualnih ljudskih prava i preovlađujućeg prosvetiteljskogsvetonadzora u promišljanju sveta i na toj osnovi sekularnog ustrojstva države i njene ustavno pravne konstitucije
koja u svom Ustavu ne pominju/priznaju hrišćanske vrednosti. Međutim, život i vreme pokazuju da sve više dolazido jednog civilizacijskog univerzalističkog shvatanja sveta gde će se uvažavati sve najvrednije i najbolje za ljude idruštvo u celini, bez obzira da li je svetovnog ili duhovnog karaktera!
Činjenica je da crkva jeste važan segment društva, njegov je značajan deo i treba da se bavi društvenimproblemima (sadašnjost i budućnost zemlje, natalitet, nezaposlenost, porodica, trgovina ljudima, iskorišćavanjedece...) i ima zajednički jezik sa demokratijom, ali problem nije u tome već u činjenici što ona hoće i uspeva dabude deo države i da se upliće u politiku. A to je njena velika greška jer, umesto da se bavi društvom a nedržavom, ona se kad god joj se ukaže prilika "venčava" sa političkim režimom i političarima na vlasti , a ostajeudovica uvek kada oni padnu i odu!
Dragan Pejić
18.1.2012.
Prilagođeno za štampanje
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 22/23
31. January, 201
::. Skeni rano
::. Navigacija
Više od 65 000mesečnih ulazaka nawww.koreni.net je
razlog za toliko putarečeno: Hvala!
::. Web TV Koreni
Vojvodina—država u pripremi (2)
RTV—Mali državni udar Nenada Čanka
U prošlom broju Korena govorili smo o jednom segmentu rada i aktivnosti RTV Vojvodina, koji po
našem mišljenju pokazuje određene separatističke tendencije. Taj tekst se odnosio na internet portal,ali narod ne kaže uzalud, da se "po jutru dan poznaje". U ovom slučaju, još se ne radi o "jutru", već je,reklo bi se, tu u pitanju praskozorje jedne nove politike glavnog vojvođanskog medija.
Dakle, pažljivim posmatračima onoga što se dešava na RTV Vojvodina, sigurno nije promakla činjenica da se iz tekuće, u eteru pojavljuje sve više emisija, čiji sadržaj ima određene antidržavne konotacije. To je možda i razlogzbog kojeg je dovedena "udarna" ekipa iz TV B92, među njima i ranije pomenuta Danica Vučinić. Pretpostavljamoda su svi dosadašnji "jedan na jedan" intervjui samo priprema za neskrivenu propagandu "vojvođanskesamostojnosti", koja će, nakon "probnih balona" puštanih u 2011. godini, krenuti u "punu ofanzivu" u 2012.
U decembru, u emisiji "Jedan na jedan", između ostalih,gostovali su Milan Pajević, predsednik Međunarodnog centraza pitanje bezbednosti (ISAC International and Security Affairs
Centre), Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za
demokratiju, organizator i moderator Briselskog forma ipredstavnik Nemačkog Maršalovog fonda u Srbiji, MiljenkoDereta, izvršni direktor Građanske inicijative, Dinko Gruhonjić.predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Jurij Bajec,ekonomski savetnik premijera Srbije, Milica Delević, direktorkaKancelarije za evropske integracije, Tamara Lukšić-Orlandić,zamenica zaštitnika građana za prava deteta, BorislavStefanović, šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu saPrištinom, Dragan Šutanovac, ministar odbrane, Čedomir Jovanović, lider LDP-a….
No, da goste za sada ostavimo po strani... Sredinom leta prošle godine izabran je novi direktor RTV Vojvodina. Na
čelo te kuće došao je Siniša Isakov, čovek koji je decenijama, kao diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva,radio u Televiziji Novi Sad na održavanju tehnike. Dakle, teško bi se moglo reći da Isakova preporučuju njegovi"medijalni, novinarski i organizacioni" kvaliteti. Izgleda da je javnosti malo poznato da je Siniša Isakov visoki
funkcioner Lige Socijaldemokrata Vojvodine . A kada znamo da je Isakov čovek Nenada Čanka, onda je i jasnieotkuda ovako značajan zaokret u programskoj politici te medijske kuće. Vidimo da su odmah nakon imenovanjaligaša Siniše Isakova u tu novosadsku TV kuću dovedene pomenite "vedete" TV B92 u cilju "popravljanjaprogramske šeme".
Otuda, ko god misli da su promene u toj novosadskoj Radiodifuznoj ustanovi došle spontano ili slučajno—grdno sevara. Zapravo, tu se radi o perfidnom i laganom preuzimanju ključnih vojođanskih medija i njihovom predavanju (uformi "ratnog plena") Ligi socijaldemokrata Vojvodine, a time, i prepuštanju te medijske (srpske i državne) institucije"naciji u pripremi"—Vojvođanima i Vojvođankama! Iako Liga socijaldemokrata nema, maltene, nikakvu podršku ubiračkom telu Vojvodine (verovatno ne više od 2-3 procenta), Nenad Čanak je svih ovih godina, na neki volšebannačin, uspevao da, za sebe i svoje istomišljenike, obezbedi veliki deo ključnih funkcija u toj severnoj srpskojpokrajini. U normalnim parlamentarnim demokratijama sveta nezamislivo je da na državnom ili lokalnom nivou"vedri i oblači" neko ko nije u stanju ni cenzus da ispuni. Tako nešto, izgleda, moguće je samo u Srbiji i nekim"banana" državama u Aziji, Africi ili Južnoj Americi.
Da je "vrag odneo šalu" potvrđuje i izjava koju je (početkom ove godine) potpredsednik Lige socijaldemokrata
Vojvodine Bojan Kostreš dao Večernjim novostima, gde tvrdi da će Vojvodini "uredbom" biti vraćena "imovina",među kojom se nalazi i RTV. Evo šta je Kostreš odgovorio na pitanje, kako će biti regulisano pitanje zgrade RTV,
Nikada kasno...
Dani dijaspore2009
sistema javnog informisanja u republici Srbiji do 2016. godine ne nagoveštavaju se nikakve promene u vlasništvu i
nadležnostima kada su u pitanju javni servisi. Uz to, Ustav Srbije, nedvosmisleno kaže da je oblast javnog
8/3/2019 Koreni (18. januar 2012)
http://slidepdf.com/reader/full/koreni-18-januar-2012 23/23
Postavite na
::. Pesma nedelje
Hej momci mladi
::. Stih nedelje
Sirota odsutnost
p j j j j j ginformisanja u nadležnosti Republike Srbije (član 97. tačka 10: "sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite,boračke i invalidske zaštite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja;sistem javnih službi).
Ispada da se u Srbiji vlada uredbama, a da Ustav zemlje i
zakoni služe samo za ukras. Zapravo, odluka o promeni
vlasništva ne može se učiniti, a da se ne prekrši Ustav i zakon(Zakon o informisanju, Zakon o radiodifuziji, Zakon oinformisanju, Zakon o elektronskim komunikacijama). Statut APVojvodine, opet, u svom članu 11, stav 2 donosi:
"U svojini AP Vojvodine, kao oblika javne svojine, jesu stvari
koje na osnovu zakona koriste organi AP Vojvodine, ustanove i javna preduzeća čiji je ona osnivač i druge pokretne inepokretne stvari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javnasvojina. Skupština AP Vojvodine pokrajinskom skupštinskom
odlukom određuje organe nadležne za upravljanje i raspolaganje imovinom AP Vojvodine na način utvrđen
zakonom."
Pored nepoštovanja Ustava, problem je što se u Srbiji ista materija (u ovom slučaju ona vezana za javni servis)utvrđuje u više zakona koji su često u međusobnoj koliziji. Javni servis Srbije sada teži da preraste u javni servisVojvodine, a Nenad Čanak, predsednik LSD Vojvodine odavno radi na tome. Podsetimo se šta je Nenad Čanakuradio pred kamerama: polomio je tablu sa natpisom RTS-a na ulazu u TV Novi Sad zapretivši da "više nećedopustiti da Beogradu gazi Vojvodinu", a potom divljački dodao:
"Ovo đubre, to ovde vise stajati neće. I ovo je trebalo uraditi 5. oktobra prosle godine (rekao je dok je lomio tablu sa
natpisom RTS-a). Pu, jebem ti mater! Trpeli smo do sada da nas vređaju svim ovim đubradima koje su nam ostavili
u nasleđe, posle okupacije koju su nam napravili. Ovo je znak pod kojim su izginula vojvođanska deca naVukovaru. Ovo je znak pod kojim je sramota ove zemlje počela i pod kojim se završava... Gde su bili svi ti geniji 5.
oktobra prošle godine, kada smo ovde mogli svi da izginemo? Gde su bili kad je trebalo boriti se? "
Postoji li ijedna država u svetu koja takvog čoveka ne bi proglasila državnim neprijateljem i ne bi ga osudila nadugogodišnju robiju? Teško da postoji, čak i među pomenutim "banana" državicama.
Ono što Nenadu Čanku nije do kraja uspelo u oktobru te davne 2001. godine, kada je pokušao da svog "ligaša"Aleksandra Kravića postavi na čelo RTV Novi Sad, nakon deset godina je dobilo onu formu o kojoj je decenijamasanjao. Naime, on zna—kao što zna i svako ko se iole ozbiljnije zanima politikom—da preuzimanjem i stavljanjem
pod svoju kontrolu javnog servisa u Vojvodini udesetostručuju šanse da ostvari onu njegovu osnovnu političkuzamisao—formiranje nove nacije od Srba na severu zemlje i odvajanje Vojvodine iz sastava Srbije.
Kako smo gore već napomenuli, Radio-televizija Srbije postoji kao jedinstveno javno preduzeće (JP) "Radio-televizija Srbije" ili kao Radiodifuzni servis Srbije , koji se sastoji iz Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne
ustanove Vojvodine . Barem je to tako bilo dok prevrat Nenada Čanka nije urodio plodom. Ulazak funkcionera Ligesocijaldemokrata Vojvodine na čelo RTV Vojvodina, bez imalo preterivanja, može se okarakterisati kao mali "državniudar". A posledice takvog čina, više je nego sigurno, osetiće se daleko ranije nego što bi to i najveći pesimista uSrbiji mogao da zamisli. Čovek koji je s onolikom mržnjom gazio znak RTS-a (kao simbol države Srbije), bezdvoumljenja će zgaziti i samu državu.
Prilika mu je data, a ne treba sumnjati da će takvu priliku Čanak, na veliku žalost izumirućih Srba, umeti da iskoristi.Otuda ne bi trebalo da se nađemo u čudu ako za koju godinu Nenad Čanak izađe za govornicu SkupštineRepublike Vojvodine i slavodobitnički saopšti:
"Svoj posao sam obavio, Srbije više nema !"
Lazar Janićijević
11.1.2012.
Prilagođeno za štampanje