PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 12 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

^A^AK, 29. MART 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Fotoreporta`a

sa Sajma automobila

u Beogradu

strane: 35, 36. i 37.

strana 3.

FONDACIJA „DRAGICA NIKOLI]”

FINANSIRA]E GRADWU NOVOG ILI

REKONSTRUKCIJU POSTOJE]EG

PORODILI[TA

PO^ETAK

RADOVA

VEROVATNO

U JUNU

Na 50. Disovom prole}u

SABRANA

DELA VINAVERAstrane 18. i 19.

Uspe{na premijera doma}eg

pozori{nog komada

SIN DOMA]EG

IZDAJNIKAstrana 21.

U susret 53. Draga~evskom saboru

SME[TAJ

TRUBA^A

PRIORITET strana 29.

Protivgradni strelci: NAJAVQUJU KOLEKTIVNI OTKAZstrana 10.

Marko Mitrovi},

poqoprivrednik iz Qubi}a

strana 15.

NEOPHODNA

VE]A POMO]

DR@AVE

Miroslav Ili}

odr`ao humanitarni koncert

^a~ak dobija atletsku stazu

strana 31.

NA POTEZU

GRAD I

ATLETSKI

SAVEZ

PRIKUPQENO

400.000 DINARA

ZA LE^EWE

MR^AJEV^ANKE

strana 14.

2 PETAK 29. MART 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 29. MART 2013. GODINE

FONDACIJA “DRAGICA NIKOLI]” FINANSIRA]E GRADWU NOVOG, ILI REKONSTRUKCIJU

POSTOJE]EG PORODILI[TA U ^A^ANSKOJ BOLNICI

3POLITIKA

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter).

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“www.caglas.rs

Jedna od prvih i najlep-

{ih investicija koju

}e u ovoj godini fi-

nansirati Fondacija

“Dragica Nikoli}”, ~iji je

osniva~ supruga predsed-

nika Srbije Tomislava

Nikoli}a, bi}e izgradwa

novog, ili rekonstrukcija

postoje}e zgrade porodili-

{ta u ~a~anskoj Bolnici.

To je u izjavi za medije po-

tvrdila “prva dama” Srbi-

je, posle razgovora sa grad-

skim ~elnicima, kome su

pro{log petka prisustvo-

vali i ministar gra|evi-

narstva i urbanizma Veli-

mir Ili} i direktor Sao-

bra}ajnog instituta CIP

Milutin Igwatovi}.

- U ^a~ku }emo najvero-

vatnije graditi novo poro-

dili{te. Qudi iz gradskog

rukovodstva su obe}ali da

}e nam u svemu pomo}i, da

bismo {to pre obezbedili

dozvole i ostalu dokumen-

taciju. Arhitekte iz Sao-

bra}ajnog instituta CIP

}e pregledati postoje}e po-

rodili{te i predlo`iti

na kojoj lokaciji bi mogao

da se gradi novi objekat.

Ovo }e biti jedan od prvih

i, verujem, najlep{ih zada-

taka na{e fondacije.

Nikoli}ka je najavila

da }e fondacija pozvati

sve qude, me|u kojima i

udru`ewe `ena, koji budu

mogli i `eleli volonter-

ski da pomognu, da ovaj ve-

liki i zna~ajan posao {to

pre bude realizovan. Pla-

nirano je da projektant od-

mah uradi projektnu doku-

mentaciju, da bi ve} u junu

i izvo|a~ radova bio uve-

den u posao. Fondacija

“Dragica Nikoli}”, ina~e,

okupqa veliki broj stru~-

nih qudi, a odluke o tome

{ta }e se i gde wenim sred-

stvima graditi, ne donosi

ni osniva~, ni direktor

fondacije, ve} wen Stru~-

ni savet, naglasila je Ni-

koli}ka. Najavila je pri-

tom da }e ove godine “u}i u

sva porodili{ta u Srbi-

ji”, sagledati stawe u

wima i predlo`iti da bu-

du ure|ena i rekonstruisa-

na, i to od temeqa do kro-

va. Ova godina }e prakti~-

no biti u znaku porodili-

{ta, rekla je ona i nagove-

stila skoriji po~etak ra-

dova i na ovim bolni~kim

odeqewima u Vrawu i Le-

skovcu.

Ministarstvo gra|evi-

narstva i urbanizma podr-

`ava akcije ove fondacije,

zbog ~ega }e joj pru`iti i

neophodnu pomo} prili-

kom obezbe|ewa dokumenta-

cije i infrastrukturnog

ure|ewa i opremawa, obe-

}ao je ministar Velimir

Ili}: “Razgovarali smo i

o obezbe|ewu nekoliko sta-

nova za stru~wake, da bi

Bolnica mogla da dovede i

stambeno zbrine najboqe

doktore. Grad ima 12 slo-

bodnih, velikih stanova i

spremni smo da neke od

wih ustupimo lekarima,

koji bi pomogli da se po-

digne kadrovski nivo ~a-

~anske Bolnice.” On je na-

javio i da }e ministarstvo

na ~ijem je ~elu, pokloniti

opremu i ure|aje pomo}u

kojih }e budu}e porodili-

{te, koje }e biti izgra|eno

potpuno po principu “ze-

lene gradwe”, dobijati gre-

jawe iz podzemnih voda.

Stru~na ekipa iz In-

stituta CIP }e ove sedmi-

ce ponovo posetiti poro-

dili{te u ^a~ku i predlo-

`iti da bude izgra|ena

potpuno nova, ili nadogra-

|ena postoje}a zgrada, re-

kao je direktor Milutin

Igwatovi}, a narodni po-

slanik i ~lan skup{tin-

skog Odbora za zdravstvo

dr Aleksandar Radojevi}

je, po{to je izrazio

zadovoqstvo {to }e posle

32 godine, prvi put u bol-

ni~kom krugu biti izgra-

|en novi objekat, rekao:

“Raduje to {to }e se oni ko-

ji dolaze na svet, ra|ati u

novom porodili{tu. Pred-

lo`io sam da projektanti

predvide i mogu}nost

nadogradwe ovog odeqewa,

da bi se u nekom budu}em

vremenu, kada bude bilo

sredstava, dogradio

paviqonski i neuslovan

deo Bolnice, i stvoreni

boqi uslovi za gra|ane,

korisnike primarne zdrav-

stvene za{tite”. M.N.

Pro{le sedmice je sklopqen predugovor sa kine-

skom bankom o obezbe|ewu dodatnih 340 miliona do-

lara za gradwu auto - puta, tako da je finansijska

konstrukcija za gradwu deonice do Obrenovca prak-

ti~no zatvorena, rekao je ministar Ili}, uveren da

}e radovi po~eti najkasnije za 90 dana i da }e grad-

wa koridora 11 te}i “punom parom”:

- Trenutno pregovaramo i o~ekujemo da za nekoli-

ko meseci bude postignut i dogovor o gradwi deoni-

ce od Preqine do Po`ege, mosta na Savi i ulaza u

Beograd. U pregovore, tako|e sa kineskom kompani-

jom, svi smo ukqu~eni, po~ev od ministarstva, do

Vlade i kabineta predsednika dr`ave.

SKLOPQEN PREDUGOVOR SA KINEZIMA

Odgovaraju}i na neka pitawa novinara, mini-

star Ili} je rekao da je ^a~ak dobio zna~ajna sred-

stava od nadle`nog ministarstva za gradwu nekoli-

ko infrastrukturnih i komunalnih objekata, prven-

stveno zbog toga {to je konkurisao dobrim projekti-

ma. Posledwih meseci u Grad se iz republi~ke kase

slilo vi{e od 100 miliona dinara, tvrdi on i pod-

se}a da je 47 miliona dinara nameweno za program

takozvanog socijalnog stanovawa, odre|ena suma za

“srpsku ku}u”, jo{ 30 miliona za gradski stadion.

“Sredstva su dobili svi gradovi i op{tine koji su

imali papire i dokumentaciju. Samo u jednom danu

raspodeqeno je ju~e 240 miliona dinara. To je znak

da aktulena Vlada podsti~e gra|evinarstvo i da `e-

li da Srbija krene. I predsednik Srbije se maksi-

malno anga`uje da aerodrom u La|evcima bude pre-

tvoren u moderan i savremeni kargo centar, povr{i-

ne od oko 30 hiqada kvadrata, koji }e pokriti veli-

ki deo Srbije. Zahvaquju}i tome, vi{e ne}e biti

problema sa malinarima i proizvo|a~ima drugog

vo}a, koje }e iz ovog centra odlaziti u izvoz, uglav-

nom u Rusiju,” uveren je Ili}.

VLADA PODSTI^E GRA\EVINARSTVO

PO^ETAK RADOVANAJVEROVATNIJE U JUNU

4 PETAK 29. MART 2013. GODINEPOLITIKA

Komemorativnom sve~ano{}u kojoj

su prisustvovali predstavnici

Moravi~kog upravnog okruga, Gra-

da, Udru`ewa ratnih vojnih invalida,

SUBNOR- a, Vojske Srbije, Policijske

uprave, ~lanovi porodica poginulih bo-

raca, Dru{tva za negovawe tradicija

oslbodila~kih ratova Srbije do 1918. go-

dine, Udru`ewa rezervnih vojnih stare-

{ina, u nedequ je polagawem cve}a i vena-

ca ispred spomenika `rtvama ratova od

1991. do 1999. godine, u malom parku pored

`elezni~ke stanice, obele`ena 14. godi-

{wica od po~etka NATO agresije na Sa-

veznu Republiku Jugoslaviju.

Prisutnima se obratio zamenik grado-

na~elnika Radenko Lukovi}, podsetiv{i

na nesumwivu ~iwenicu da su napadi NA-

TO alijanse predstavqali zlo~in protiv

Srbije i srpskog naroda:

- ^a~ak i wegovi gra|ani bili su, na-

`alost, me|u prvima na udaru. Ve} prvog

sata te ve~eri, 24. marta 1999. godine, zlo-

slutne ptice koje su poletele iz Alijana,

zasule su projektilima podru~je na{eg

grada. Mu~ki ispaqene tomahavk rakete,

padale su po na{im ku}ama. Zahvaquju}i

juna~kom otporu na{eg naroda, veri u

uspeh i mudrim takti~kim odlukama, od-

braweni su na{a zemqa i grad od neupore-

divo ja~eg neprijateqa. Ipak, 78 dana na-

pada iz vazduha nije moglo pro}i bez `r-

tava. ^a~ak je jedan od gradova koji je naj-

vi{e stradao u NATO agresiji, izgubiv{

11 svojih gra|ana, civila, i nekoliko po-

licajaca i vojnika.

Na`alost, to nije i kona~an broj `rta-

va, rekao je Lukovi}, jer u godinama koje su

usledile posle agresije, drasti~no je pove-

}an broj gra|ana obolelih od raznih vr-

sta karcinoma. Za tu epidemiju odgovorni

su, opravdano se sumwa, upravo hemijske

reakcije prilikom eksplozije projektila

i osiroma{eni uranijum kojim su puweni

NATO projektili.

- Privredni kapaciteti na{eg Grada

pretrpeli su enormna razarawa. U vi{e-

strukim bombardovawima uni{teni su gi-

ganti “Sloboda”, Tehni~ki remontni za-

vod, “Cer”... Kao da je neko sistemski `e-

leo da uni{ti na{ Grad. Bile su potrebne

mnoge godine da privreda, prethodno is-

crpqena ekonomskim sankcijama, ponovo

stane na noge, da bi optere}ena svetskom

ekonomskom krizom i lo{im privatiza-

cijama, ponovo posrnula. I danas, kao da

nas ponovo bombarduju, poku{avaju}i po-

liti~kim ucenama da nam uzmu deo terito-

rije Srbije, Kosovo i Metohiju kao duhov-

no sredi{te srpskog naroda - naglasio je

zamenik gradona~elnika, oceniv{i da ono

{to nisu uspeli ratom, sada ho}e da urade

na perfidan na~in u mirnodopskim uslo-

vima. Me|utim, srpski narod, uveren je on,

nikada ne}e dozvoliti da ostane bez svog

duhovnog identiteta, bez sr`i svoje dr-

`avnosti. “Na to nas opomiwu nevine `r-

tve koje su pale za o~uvawe slobode. Heroj-

ski i nepokolobiv duh na{e nacije i na-

{ih sugra|ana poma`u nam da istrajemo u

tome i da budemo svoji na svome, ne podle-

`u}i nikakvim pritiscima. Rukovodstvo

Grada ^a~ka za to ima snage i verujem da

zajedni~kim snagama mo`emo da pobedimo

sva isku{ewa i doprinesemo boqem `ivo-

tu u na{em Gradu”, zakqu~io je Lukovi}.

Nikola Davidovi}, predsednik Udru-

`ewa ratnih vojnih invalida i predstav-

nik porodica poginulih, podsetio je da je

NATO alijansa, pre 14 godina, bez odobre-

wa UN, zapo~ela napad na SRJ pod nazi-

vom “Milosrdni an|eo”, u kome su o{te}e-

ni infrastruktura, {kole, zdravstvene

ustanove, medijske ku}e, spomenici kultu-

re i drugi objekti koji nisu kori{}eni u

vojne svrhe: “Srbija je pretrpela velike

qudske `rtve, a kao i svi ratovi i ovaj je

ostavio veliki broj poginulih i invali-

da. Samo u ^a~ku ima 59 ratnih vojnih in-

valida i 83 ~lana porodica poginulih bo-

raca,” rekao je Davidovi} i zahvalio lo-

kalnoj samoupravi na pomo}i koju pru`a

ovoj kategoriji invalida.

Sat pre komemorativne sve~anosti na

istom mestu po~ast `rtvama agresije oda-

li su predstavnici Gradskog odbora Rav-

nogorskog pokreta, Dveri srpskih i Udru-

`ewa Branioci otaxbine, koji su organi-

zovali i parastos `rtvama svih ratova od

1991. do 1999. godine: “Okupili smo se da-

nas da se molimo Gospodu Bogu za spasewe

du{e svih `rtava koje su svoje `ivote da-

li u ratovima od 1991. do 1999. godine i da

se molimo da vi{e nikada ne bude `rtava

zbog uzaludne politike re`ima koji je na

vlasti,” rekao je tom prilikom Dragan

]endi}, predsednik GO Ravnogorskog po-

kreta u ^a~ku. M. N.

OBELE@ENA 14. GODI[WICA OD PO^ETKA NATO AGRESIJE NA SRJ

Pod sloganom “Nikad u NATO”, Gradski odbor

Demokratske stranke Srbije obele`io je u nede-

qu na Gradskom trgu 14. godi{wicu od po~etka

NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, poru-

~iv{i aktuelnoj vlasti da odustane od evroatlanske po-

litike i da se “okrene narodu Srbije.” Na ovaj na~in

DSS je, kako je rekao potpredsednik stranke i narodni

poslanik Miroslav Petkovi}, pozvao “sve misle}e i

qude svesne ozbiqnosti situacije u kojoj se dr`ava Sr-

bija nalazi, da se vrate svojim vrednostima, po{tovawu

Ustava i stvarawu jedne boqe, savremene, moderne i voj-

no i politi~ki neutralne Srbije.”

Svima je jasno da je stravi~nim i divqa~kim bombar-

dovawem NATO `eleo da stvori svoju dr`avnu tvorevi-

nu na teritoriji ju`ne srpske pokrajine, podsetio je

Petkovi}, ukazuju}i na “tu`nu ~iwenicu da Vlada Sr-

bije ovih dana pregovara sa predstavnicima Pri{tine

o uspostavqawu dobrosusedskih odnosa i ukidawu srp-

skih institucija na severu Kosova i Metohije:

- Ovu godi{wicu po~etka NATO agresije do~ekujemo

u te{kim okolnostima, pre svega zbog stava aktuelne

vlasti u Beogradu da postoji mogu}nost dogovora u ta-

kozvanim pregovorima sa

predstavnicima Pri-

{tine. Bojimo se da }e

Vlada Srbije podle}i

pritiscima EU i Va-

{ingtona za dobijawe

datuma za pristupawe

jednoj razvalini, kao

{to je EU, i prihvatiti

da se na severu KiM uki-

nu srpske institucije i

da se kona~no, po `eqi

Zapada, uspostave dobro-

susedski odnosi izme|u

Srbije i Srbije. To je ne-

{to {to DSS nikada ni-

je prihvatio i protiv to-

ga }emo se uvek boriti -

izjavio je Petkovi}, uve-

ren da se srpski narod mora okrenuti sebi, a ne da moli

EU da mu pomogne. On je podsetio da je Narodna skup-

{tina, na inicijativu DSS-a, usvojila Deklaraciju o

vojnoj neutralnosti Srbije i da }e insistirati da bude

doneta sli~na deklaracija i o politi~koj neutralno-

sti.

DSS je jedina parlamentarna stranka u Srbiji koja

“jasno i glasno ka`e” da Srbija nikad ne treba da u|e u

NATO i postane ~lanica EU, rekao je predsednik Grad-

skog odbora DSS Milan Bojovi}:

- Na{a je obaveza da se setimo svih nedu`no strada-

lih `rtava i svega {to je prethodilo 14. godi{wici

bombardovawa. Moramo da ka`emo da ta agresija,

uslovno re~eno, jo{ traje, {to se vidi i po razornim

posledicama po ekonomiju i srpsku privredu, a posebno

po zdravqe stanovni{tva, o ~emu svedo~e podaci iz me-

dija da su maligna oboqewa pove}ana za 200 odsto! Na

tako ne{to ne mo`e se }utati, zbog ~ega je na{a obaveza

da pozovemo aktuelnu vlast da se okrene sebi i svom na-

rodu, ispo{tuje wegovu izbornu voqu i opredeqnost za

vojnu i politi~ku neutralnost, a ne za evroatlanske in-

tegracije i ~lanstvo u EU.

M. N.

ZLO^IN PROTIV SRBIJE

I SRPSKOG NARODA

NIKAD

U NATO

GRADSKI ODBOR DSS-A OBELE@IO 14 GODINA OD PO^ETKA AGRESIJE

PETAK 29. MART 2013. GODINE

GRADSKO VE]E TEK U TRE]EM „POKU[AJU” DALO SAGLASNOST NA OVOGODI[WI PROGRAM

POSLOVAWA JKP „GRADSKO ZELENILO”

5GRAD

Dru{tvo za negovawe tradicija

oslobodila~kih ratova Srbije do

1918. godine za Moravi~ki okrug ovogodi-

{we svoje aktivnosti usmerava ka nekoli-

kim manifestacijama i pokloni~kim pu-

tovawima. Najpre, 27. aprila, bi}e u ^a~-

ku obele`ena 84. godi{njica smrti vojvo-

de Stepe Stepanovi}a. Kao i ranijih go-

dina, u~estvova}e predstavnici desetak

gradova i op{tina. Zajedno sa istoime-

nim beogradskim dru{tvom, ^a~ani pla-

niraju i putovanja u inostranstvo. @eqa

je organizatorâ da po~etkom juna budu po-

se}ena srpska vojni~ka grobqa u Tunisu: u

gradovima Bizerti, Menzel Burgibi i Su-

su. Tako|e, Dru{tvo nastoji da po{aqe

delegaciju u Pariz, gde bi ona, 14. jula, na

nacionalni praznik Francuske, posetila

Srpsko grobqe u obli`wem Tijeu. U sep-

tembru predstoji pose}ivawe srpskih voj-

ni~kih grobaqa u Gr~koj: grobqa na Zej-

tinliku u Solunu, zatim po~ivali{ta

umrlih boraca Drinske divizije u mestu

Agios Mateos na ostrvu Krfu, kao i mau-

zoleja sa kriptom na ostvrcetu Vidu, do

kojeg se sti`e pokloni~kim preplovqava-

wem dela Krfskog kanala i Plave grobni-

ce. U programu je i u~e{}e na komemora-

tivnim sve~anostima koje se krajem avgu-

sta prire|uju na ma~vanskom bregu Teke-

ri{, u znak se}anja na heroje Cerske bit-

ke. Polovinom decembra, u Lazarevcu se

odr`ava komemoracija u slavu junaka Ko-

lubarske bitke. Planirano je u~e{}e ^a-

~ana i na tom skupu. Ina~e, ~a~ansko Dru-

{tvo za negovawe tradicija oslobodila~-

kih ratova Srbije do 1918. godine postoji

i deluje ve} vi{e od pola veka. Osim ak-

tivista i ~lanstva, u akcije Dru{tva

ukqu~uju se i drugi zainteresovani gra|a-

ni, to jest ustanove i radne organizacije.

B. Jevtovi}

Zbog neuskla|enosti

pojedinih delova pro-

grama sa odlukom o

buxetu za 2013. godinu i

programom poslovawa JP

“Gradac”, posebno onih u

kojima je re~ o cenama

usluga, planiranim inve-

sticijama i zapo{qavawu,

Gradsko ve}e je dva puta

vra}alo “na doradu” ovogo-

di{wi plan poslovawa

JKP “Gradsko zelenilo”,

da bi kona~no na wega dalo

saglasnost na posledwoj

sednici, odr`anoj pro-

{log petka.

Obrazla`u}i program,

direktorka Jasminka La-

zi} je, pored ostalog, ista-

kla da preduze}e planira

da u ovoj godini u radni

odnos na odre|eno vreme

primi devet, i jednog rad-

nika na neodre|eno vreme.

Osim redovnog teku}eg

odr`avawa svih gra|evin-

skih objekata i usavra{a-

vawa kadrova u skladu sa

tehnolo{kim dostignu}i-

ma, strate{ki ciq firme,

rekla je ona, bi}e “pra}ewe

konkurencije i obezbe|ewe

{to boqih pozicija na tr-

`i{tu.” Govore}i o plani-

ranim investicijama, na-

glasila je da je u ovoj godi-

ni neophodno sanirati ka-

pelu, popraviti o{te}ene

saobra}ajnice na grobqu i

izgraditi jednu novu, adap-

tirati mokri ~vor u

upravnoj zgradi i rekon-

struisati dvori{nu ogra-

du. Re~ je o investicijama

koje preduze}a planira da

finansira sopstvenim

sredstvima, a uz pomo} bu-

xeta da realizuje zapo~et

projekat energetske efika-

snosti, odnosno nabavku

instalacija i kotla za gre-

jawe upravne zgrade i pra-

te}ih objekata iz bio mase.

Osim toga, planirano je da

za ure|ewe novih zelenih

povr{ina i sadwu 100 sta-

bala u gradu bude utro{eno

milion dinara.

Direktorka Lazi} je po-

sebno potencirala “proce-

nu rizika”, odnosno ote`a-

vaju}e okolnosti koje mogu

da ugroze poslovawe predu-

ze}a, me|u kojima su najo-

zbiqniji nasle|eni sudski

sporovi iz radnih odnosa,

od kojih za pojedine ve} po-

stoje izvr{ne presude. Ka-

ko se tokom rasprave ~ulo,

oni }e firmu u ovoj godini

ko{tati skoro 10 miliona

dinara. Osim toga, i zasta-

rela oprema predstavqa

jednu od ote`avaju}ih

okolnosti u poslovawu, re-

kla je direktorka i po{to

je ustvrdila i da firma,

zbog udaqenosti upravne

zgrade od centra grada, ima

pove}ane tro{kove, “raz-

qutila” gradona~elnika

Vojislava Ili}a: “Da li

biste hteli da je premesti-

mo na Trg?”

Qudi iz Gradskog ve}a,

zadu`eni za funkcionisa-

we javnih preduze}a su se

prili~no namu~ili, dok sa

menaxmentom JP i odgo-

vornima iz GU za lokalni

ekonomski razvoj nisu iz-

balansirali program ovog

JKP, da bi revidovali

brojne pozicije i “izvukli

maksimum iz postoje}e si-

tuacije”, objasnio je Mila-

din Ristanovi}, a zamenik

gradona~elnika Radenko

Lukovi} ocenio nekorekt-

nim poku{aj menaxmenta

da “razvojnost buxeta do-

vodi u vezu sa razvojno{}u

programa firme.” Odgova-

raju}i na pitawe Ostoje

Mijailovi}a, na kojim po-

slovima }e biti anga`ova-

no 10 novih radnika, koji

je insistirao i da JP tra-

`i saglasnost Gradskog ve-

}a za novo zapo{qavawe,

Lazi}ka je rekla da je re~ o

radnicima u novootvore-

noj cve}ari, prodavnici

organske hrane, grobarima

i finansijskom direktoru.

Gradsko ve}e je na pro-

{lonedeqnoj sednici dalo

saglasnost “Gradskom zele-

nilu” da cene pogrebnih

usluga i odr`avawa gro-

bqa pove}a za 5,5 odsto,

uprkos obrazlo`ewima da

su kalkulativne cene skoro

za 20 odsto vi{e i da su ove

koje primewuje ~a~ansko

JP, ni`e od onih koje va`e

u ve}ini gradova u Srbiji.

Gradsko ve}e je utvrdilo i

predlog odluke da za eks-

ternu reviziju zavr{nog

ra~una buxeta Grada za

2012. godinu bude anga`o-

van najpovoqniji komerci-

jalni revizor. Doneto je

re{ewe da iz teku}e buxet-

ske rezerve bude izdvojeno

68.000 dinara za nabavku

devet softvera, neophod-

nih za funkcionisawe au-

tomatskih meteorolo{kih

stanica, i 725.641 dinar za

nabavku aparata video ga-

stroskop, kojim }e Zdrav-

stveni centar prakti~no

“zaokru`iti” opremu (ko-

lonoskop), za koju je tako|e

na ovoje buxetskoj poziciji

nedavno obezbe|eno oko 2,9

miliona dinara. M.N.

NEGOVAWE SLOBODARSKIH

TRADICIJA

Sude}i po obimnom

dnevnom redu, koga

je za dana{we - 13. zaseda-

we gradske Skup{tine,

predlo`io predsednik

Veqko Negovanovi}, ~la-

novi Gradskog ve}a su bi-

li veoma vredni izme|u

dve sednice lokalnog par-

lamenta. Osim mnogih te-

ma koje su iskqu~ivo u wi-

hovoj nadle`nosti, “prou-

~ili” su i odbornicima

na razmatrawe i usvajawe

prosledili vi{e od 20,

uglavnom predloga odluka

i izve{taja i programa

poslovawa javnih preduze-

}a i ustanova. Posle ove

sednice Grad bi trebalo

da dobije izmewen i dopu-

wen Statut, kao najvi{i

pravni akt lokalne samou-

prave, uskla|en sa odred-

bama pet zakona i drugim

dokumentima, bitnim za

funkcionisawe Grada. Ne-

ke od osnovnih izmena su,

da podsetimo, pove}awe

broja ~lanova Gradskog ve-

}a sa devet na 11 i odredba

koja predvi|a da zborovi

gra|ana mogu punova`no

da odlu~uju, ukoliko im

prisustvuje 10 odsto, ili

najmawe 30 bira~a.

Odbornici bi trebalo

da usvoje i odluke o bes-

platnoj pravnoj pomo}i

gra|anima i uslovnom ot-

pisu kamata i mirovawu

poreskog duga, na osnovu

koje je rok za izmirewe

obaveza produ`en do 31.

marta. Grad }e Ustanovi

za dnevni boravak dece,

mladih i odraslih sa smet-

wama u razvoju “Zra~ak”

preneti na kori{}ewe no-

voizgra|eni objekat, pred-

lo`ilo je odbornicima

GV i dalo “zeleno svetlo”

i izve{tajima o pro{lo-

godi{wem poslovawu jav-

nog preduze}a “Rzav”,

“Gradac” i “Vodovod”. Po-

{to je tri puta detaqno

razmatralo, maksimalno

korigovalo i sa odlukom o

buxetu uskladilo program

poslovawa JKP “Gradsko

zelenilo”, GV je i ovaj do-

kument uputilo na ocenu

odbornicima. Oni }e da-

nas raspravqati i o izve-

{taju i planu Centra za

socijalni rad i dati sa-

glasnost na Statut novoo-

snovane Pred{kolske

ustanove “Moje detiw-

stvo”, koji je Gradsko ve}e

jednom vra}alo “na dora-

du”.

Narodni predstavnici

u lokalnoj Skup{tini }e i

danas “kadrovati”, odno-

sno odlu~ivati o predlo-

zima Komisije za kadrove

i mandatno - imunitetska

pitawa, koja je pored osta-

log, predlo`ila da Kata-

rina Novkovi}, koja je do

sada obavqala tu funkci-

ju, bude ponovo imenovana

za Gradskog javnog pravo-

branioca, Milan Dra-

{ki} za direktora Grad-

ske stambene agencije, a

Aco Jakovqevi} za direk-

tora Ustanove za fizi~ku

kulturu SC “Mladost”.

Komisija je predlo`ila da

Delfina Raji} i u nared-

nom ~etvorogodi{wem

mandatu obavqa du`nost

direktora Narodnog muze-

ja i da poziciju ~elnog ru-

kovodioca “Turisti~ke

organizacije ^a~ka”, ume-

sto Miodraga Stevani}a,

zauzme Dragomir Savi}.

M.N.

DANAS ZASEDAJU ODBORNICI GRADSKE SKUP[TINE

O STATUTU,

IZVE[TAJIMA,

IMENOVAWIMA...

SPORNE CENE,

INVESTICIJE,

ZAPO[QAVAWE

6 PETAK 29. MART 2013. GODINEDRU[TVO

Pro{le subote, na

dan kada se navr-

{ilo dve godine od

kako je u Fabrici

hartije, zbog nedo-

statka obrtnih

sredstava i iskqu-

~ewa struje, preki-

nuta proizvodwa,

nekoliko desetina

radnika je, paqe-

wem sve}a ispred

velike Titove sli-

ke, odr`alo “para-

stos” firmi. Ovaj,

vi{e o~ajni~ki, ne-

go simboli~an po-

tez preduzeli su,

po{to su, kako ka-

`u, izgubili i po-

sledwu nadu da }e

dr`ava i Agencija

za privatizaciju

kona~no re{iti

pravni status pred-

uze}a, {to je osnov-

ni preduslov za iz-

lazak iz krize,

pronala`ewe novog

strate{kog partne-

ra i obnavqawe

proizvodwe.

Radnike koji odavno

nisu prolazili kroz

fabri~ke kapije, do-

~ekala je i “umrlica” zale-

pqena na spomeniku osni-

va~a fabrike, narodnog he-

roja Bo`a Tomi}a, na kojoj

je podse}awe da je FH pri-

vatizovana 17. jula 2007.

godine i “umrla” 23. marta

2011: “Pro{lo je {est go-

dina tuge i bola, a oni ko-

ji su je uni{tili i daqe se-

de u svojim foteqama. I

daqe im je omogu}eno da

bez iole stida uni{tavaju

na{e fabrike, ubiraju plo-

dove svoga nerada i u`iva-

ju u wima.” U potpisu:

o`alo{}eni, prevareni i

poni`eni radnici Fabri-

ke hartije sa svojim poro-

dicama.

Milo{ Tripkovi},

predsednik Samostalnog

sindikata, koji je organi-

zovao jo{ jedan u nizu pro-

testnih skupova, u ime rad-

nika koji “to nisu, jer ne-

maju ni radna mesta, ni za-

rade”, pored ostalog, je re-

kao da je zaposlenima “odu-

zeto {est godina `ivota”,

jer im toliko nije upla}i-

van radni sta`. On je na-

glasio da nije re~ o poli-

ti~kom protestu, jer su

radnicima Fabrike harti-

je prakti~no krivi svi oni

koji su dozvolili da bude

prodata 2007. godine bu-

garskoj kompaniji “^e-

stjim”, kojoj je dr`ava, ina-

~e, 17 puta produ`avala

rok da ispuni ugovorne

obaveze. Iako je Agencija

za privatizaciju od 2008.

do 2012. godine obavqala

kontrolu, dozvolila je da

ve}inski vlasnik radnici-

ma ne ispla}uje platu i do-

prinose. “Danas smo ovde

da odamo po{tu jednoj od

najstarijih fabrika papi-

ra u Srbiji, koja nije staja-

la ni u vreme Drugog svet-

skog rata i tokom NATO

agresije, fabrici koja je

svojevremeno proizvodila

i papir za novac. Kucali

smo na mnoga vrata, ukazi-

vali na brojne neparvilno-

sti, ali Agencija je dozvo-

lila ve}inskom vlasniku i

da obaveze prema radnici-

ma ispuwava putem pozaj-

mica i ~ak mu je, po{to je

prekinuta proizvodwa,

jo{ dva puta produ`avala

rokove za ispuwewe ugovo-

ra.”

Neshvatqivo je, smatra

Tripkovi}, da Agencija ne

re{ava pravni status fa-

brike, i u situaciji kada se

pojavio novi zainteresova-

ni kupac. Osim nere{enog

statusa firme, veliki pro-

blem predstavqaju i dugo-

vawa prema biv{em vla-

sniku, koji na ime pozajmi-

ca i svojih poverilaca -

“}erki firmi” potra`uje

oko sedam miliona evra,

ka`e Tripkovi}. Najgore je

{to 262 radnika dve godi-

ne nemaju plate (pro{log

aprila primili su pola

martovske zarade iz marta

2011. godine), a od Nove go-

dine ni zdravstveno osigu-

rawe.

Za razliku od Tripko-

vi}a, zamenik gradona~el-

nika Radenko Lukovi} i

direktor Dragan Mileno-

vi} pokazuju vi{e optimi-

zma, kada je re~ o daqoj sud-

bini fabrike. Grad }e i

ubudu}e davati logisti~ku

podr{ku radnicima, mate-

rijalno pomagati u skladu

sa mogu}nostima i zalo`i-

ti se da bude izna|eno naj-

boqe re{ewe, obe}ao je Lu-

kovi}:

- Voleo bih da ovo danas

ne bude pomen fabrici, ve}

lo{im privatizacijama,

postupcima i nestru~no-

sti svih onih koji su je do-

veli u ovakvo stawe. Naj-

boqe re{ewe je da fabriku

preuzme novi strate{ki

partner, koji je najavio do-

lazak ve} tokom ove sedmi-

ce. Me|utim, wegov prvi i

osnovni uslov je da se eli-

mini{u obaveze i prava

biv{eg vlasnika i da dr-

`ava radnicima pove`e

sta`. Osim pokretawa

osnovnog, potencijalni

strate{ki partner namera-

va da uvede i dopunske pro-

grame - proizvodwu elek-

tri~ne energije i distri-

buciju vi{ka pare u sistem

za grejawe grada, i aktivi-

rawe kapaciteta od 1.000

tona za su{ewe {qive i

drugog vo}a i povr}a. Da se

radi o ozbiqnom partneru,

svedo~e i wegove namere da

u krugu fabrike podigne i

pak centar. U protivnom,

mora biti zapo~et ste~ajni

postupak, {to je boqe i iz-

vesnije od trenutnog statu-

sa reorganizacije, u kome

radnici nemaju plate, osi-

gurawe, niti o wima i za-

{titi imovine bilo ko

brine.

Ugovor sa bugarskom

firmom “^estjim” raski-

nut je u decembru pro{le

godine, po{to od 2011. nije

ispo{tovala jo{ tri do-

punska roka za ispuwewe

ugovornih obaveza, podse-

tio je direktor Dragan

Milenkovi}: “Poku{ava-

li smo i sami da pokrene-

mo fabriku, ali za to nije

bilo {ansi, jer su iskqu-

~eni i struja i voda. Pre

nekoliko meseci dve - tri

firme iz Beograda su bile

zainteresovane da pokrenu

delove proizovdwe u fa-

brici - jedna proizvodwu

sredwe finog papira, dru-

ga toalet paira, ali i za to

nismo mogli da na|emo za-

jedni~ki jezik sa Agenci-

jom. Sada se kona~no poja-

vila firma, ~iji su vla-

snici na{i qudi koji rade

u inostranstvu, koja se ba-

vi proizvodwom i distri-

bucijom hrane, uglavnom u

Rusiju. Ona je zaintereso-

vana i za aktivirawe ener-

gane za proizvodwu struje

i pare, i podizawe novih

pogona, uglavnom su{ara

za vo}e i povr}e.”

I Milenkovi} veruje da

su namere ovog potencijal-

nog partnera iskrene i re-

alne, ali ne i dr`ave i

Agencije za privatizaciju,

od kojih on izri~ito zahte-

va da, pre nego {to preuzme

fabriku, budu eliminisa-

ni goru}i problemi: pove-

zan sta` radnicima, re{en

status fabrike i dugovawa

prema biv{em vlasniku,

koji je sva svoja ulagawa

definisao kao pozajmice.

M. N.

Da ne}e sedeti skr{tenih

ruku i ~ekati da im

pomogne neko sa strane,

pokazalo je novoizabrano

rukovodstvo Mesne zajednice „3.

decembar” proteklog vikenda.

Anga`ovawem ~lanova Saveta

MZ, stanovnika tog dela grada,

pa ~ak i dece, o~i{}en je prostor

oko objekta u Balkanskoj ulici

gde se odr`avaju sastanci i

sportsko igrali{te, popularno

„Medicinsko”, u neposrednoj

blizini. Porede toga {to su

uklonili svo nagomilano |ubre,

popravqene su dve kapije, ograda

i postavqen obru~ na ko{, kako

bi teren bio u funkciji. Stare

tuje ispred prostorija Mesne

zajednice zamewene su novim sad-

nicama. Ovu akciju pohvalili su

i pripadnici komunalne poli-

cije.

- Ovo je tek po~etak i ne}emo

se zaustaviti samo na tome –

isti~e predsednik Saveta MZ „3.

decembar” Violeta Markovi}. –

Radimo na projektu „Teretana na

otvorenom”, ve} smo predali

zahtev za donaciju Balkanskom

fondu za lokalnu inicijativu i

o~ekujemo odgovor za par nedeqa.

Pomo} nam je obe}ala i lokalna

samouprava. Nameravamo da

„teretanu na otvorenom”

izgradimo na postoje}im sport-

skim terenima kod zgrade biv{eg

„Drvoimpeksa”.

Kako ka`e agilna predsedni-

ca, zahvaquju}i anga`ovawu

organizatora ko{arka{kog

turnira „Zicer”, koji se tradi-

cionalno odr`ava tokom leta na

igrali{tu kod prostorija MZ „3.

decembar”, ove godine je od

firme „Ceresit” dobijena

donacija od 100.000 dinara kako

bi se upotpunili sadr`aji na

igrali{tu, a brojna publika

mogla komfornije da prati nad-

metawe pod obru~ima.

PROLE]NA AKCIJA U MESNOJ ZAJEDNICI „3. DECEMBAR”

AMBICIOZNI PLANOVI NOVOG RUKOVODSTVA

RADNICI FH PRO[LE SUBOTE ODR@ALI DVOGODI[WI “PARASTOS” FABRICI

UMESTO FIRMI,

POMEN LO[OJ PRIVATIZACIJI

PETAK 29. MART 2013. GODINE 7DRU[TVO

Udru`ewe poslovnih `ena

Srbije ve} 15 godina radi

na ekonomskom osna`iva-

wu `ena, a ove godine je kao

“krovna” organizacija akcenat

stavila na projekte udru`ivawa

i ja~awa kapaciteta lokalnih

udru`ewa u Srbiji.

- Upravo i ciq projekta “@e-

ne napreduju u izgradwi kapaci-

teta na lokalnom nivou za rodno

balansirane ekonomske tokove”

je da se {to vi{e osna`e lokalna

udru`ewa, da bi mogla da uti~u

na kreirawe ekonomske politike

u gradovima i op{tinama. Drugi

ciq je da se udru`ewa me|usobno

i sa krovnom organizacijom {to

boqe umre`e i na taj na~in lak-

{e uti~u na lokalne samouprave

i qude koji donose odluke prili-

kom kreirawa ekonomske politi-

ke, koja obavezno mora sadr`ati

i rodnu komponentu - rekla je

Olivera Popovi}, potpredsedni-

ca Udru`ewa poslovnih `ena

Srbije. Osim ovog, UP@S, pod-

se}a Popovi}ka, realizuje jo{

nekoliko zna~ajnih projekata,

me|u kojima je veoma va`an pro-

gram osna`ivawa kapaciteta ma-

lih i sredwih preduze}a, koji,

pored ostalog, predvi|a i imple-

mentaciju sedam principa koje je

propisala Evropska unija. On

prakti~no treba da obu~i vla-

snike preduze}a kako da ekonom-

ski osna`e `ene, ne samo u wiho-

vim firmama, ve} i u lokalnim

zajednicama u kojima ona posluju.

Ve} pet godina Udru`ewe po-

slovnih `ena “Nade`da Petro-

vi}” zagovara udru`ivawe i

osna`ivawe `ena i osnivawe

“`enskih” preduze}a, a ove u sa-

radwi sa UP@S realizuje proje-

kat “@ene napreduju”, koji se,

osim u ^a~ku, sprovodi i u Kra-

gujevcu, Ni{u, Vaqevu i Novom

Pazaru. Wega finansira Delega-

cija Evropske unije u Srbiji i

Kancelarija za saradwu sa ci-

vilnim dru{tvom, u okviru IPA

“Programa podr{ke civilnom

dru{tvu 2011 - 2013”.

- Shvatili smo da se moramo

udru`ivati, ukoliko `elimo ne-

{to da promenimo, da napreduje-

mo i da ostvarimo na{e ciqeve,

a samim tim i da uti~emo na gru-

pe koje odlu~uju o tim ciqevima.

To mo`emo najboqe preko udru-

`ewa i umre`avawem sa ostalim

srodnim organizacijama. Upravo

ovaj projekat koga UP@ “Nade-

`da Petrovi}” realizuje sa

Udru`ewem poslovnih `ena Sr-

bije, bavi se osna`ivawem `ena i

poma`e im da realizuju svoje ci-

qeve i uti~u na sve one od kojih

to zavisi - rekla je Gorana Tana-

skovi}, direktorka Udru`ewa

poslovnih `ena “Nade`da Pe-

trovi}” i lokalna koordinator-

ka projekta “@ene napreduju”.

Osim ~lanica udru`ewa, pre-

zentaciji programa i radnom sa-

stanku, na kome je Lola Miloje-

vi} iz beogradske kompanije

“Meri Plan” govorila o “javnom

zagovarawu”, a Vesna Jovanovi},

vlasnica firme “Asist centar”

iz Beograda, o informacionim

tehnologijama i wihovoj prime-

ni, prisustovale su i `ene predu-

zetnice i vlasnice ovda{wih

firmi.

M. N.

Memorandum o

saradwi ozva-

ni~io je part-

nerstvo kompanije “NIS”,

uvoznika i prodavca gori-

va na na{em tr`i{tu i

“Auto^a~ka”, zvani~nog

distributera [kodinih

vozila. U ime svojih firmi,

u ponedeqak na Beograd-

skom sajmu, Memorandum su

potpisali generalni di-

rektori “NIS-a” Kiril

Krav~enko i “Auto^a~ka”

Milun Todorovi}. Obo-

strana saradwa prevashod-

no je usmerena na potro{a-

~e kojima }e biti preporu-

~ivani dobri automobili i

kvalitetna goriva.

- Zajedno }emo se poja-

vqivati na tr`i{tu. Mi

}emo svojim kupcima pre-

poru~ivati wihovo gorivo,

maziva i motorna uqa, po-

sebno xi-enerxi i nisotek,

koja su vrlo kvalitetna i

proizvedena po svim evrop-

skim standardima, a oni }e

na svojim benzinskim sta-

nicama reklamirati [ko-

dina vozila - objasnio je

Du{an Cincar, direktor

marketinga kompanije “Au-

to^a~ak”.

Saradwa ove dve kompa-

nije datira nekoliko dece-

nija. Pro{le godine kruni-

sana je jednim velikim po-

slom.

- Potpisali smo ugovor

o prodaji i servisirawu

300 [kodinih vozila. Bio

nam je to najve}i poduhvat u

posledwih pet godina. Oni

su i ranije kupili 150 na-

{ih vozila, a koliko su bi-

li zadovoqni pokazuje i taj

ugovor o 300 novih. Sarad-

wa izme|u “Auto^a~ka” i

[kode, koja u Srbiji ima

35 prodajnih i servisnih

centara i kompanije NIS

sa 350 maloprodajnih obje-

kata je obaveza koja mora

biti ispo{tovana i pre-

vashodno usmerena na na{e

korisnike. Ciq je da i oni

i mi poboq{amo kvalitet

svojih usluga - rekao je Mi-

lun Todorovi}.

Saradwa izme|u dve kom-

panije odvija}e se pod slo-

ganom: ”Najboqi se prepo-

znaju”. I za “NIS” kori-

snik je na vrhu prioriteta.

- Ponosni smo {to je

[koda izabrala ba{ nas za

partnera. Siguran sam da

}e se na{a saradwa samo

razvijati, a za to imamo do-

sta mogu}nosti. “NIS” te-

`i stabilnom i konstant-

nom razvoju koji, pre svega,

podrazumeva odgovornost

prema potro{a~ima i na-

predak u skladu sa wihovim

o~ekivawima. To je zajed-

ni~ki interes “NIS-a” i

“Auto^a~ka” , koji su sino-

nim za kvalitet - napome-

nuo je Kiril Krav~enko.

Kupci }e u salonima

“Auto^a~ka” imati poseb-

nu pogodnost. Dobi}e kar-

ticu za kupovinu 10 litara

evro dizela ili evro pre-

mijuma BMB 95. Z. J.

PREDSTAVQEN PROJEKAT „@ENE NAPREDUJU U IZGRADWI KAPACITETA NA LOKALNOM

NIVOU ZA RODNO BALANSIRANE EKONOMSKE TOKOVE”

U ekonomiji i biznisu jo{ uvek ima diskriminacije, ali je

ona u posledwe vreme sve vi{e skrivena, smatra potpredsednica

UP@S Olivera Popovi}: “Ne postoji toliko otvorena diskri-

minacija. Ona je mnogo vi{e skrivena, ~ak do te mere da je ~esto

ni `ene ne prepoznaju. Zbog toga je veoma bitno da se kroz udru-

`ewa one same osna`e i da se podigne svest, ne samo kod qudi u

lokalnim samoupravama, dr`avnim upravama i donosiocima od-

luka, ve} i kod drugog dela stanovni{tva, svih mu{karaca.”

SKRIVENA DISKRIMINACIJA

Vesna Jovanovi}, vlasnica privatne firme “Asist centar”, ko-

ja se bavi informatikom, informati~kim tehnologijama i kon-

saltingom u okviru informaciono komunikacionih tehnologija,

ka`e da joj je prilikom pokretawa biznisa od izuzetne pomo}i bi-

la podr{ka Udru`ewa poslovnih `ena i da bi bez we, mnogi pro-

jekti ove firme na druga~iji i te`i na~in bili realizovani.

Udru`ewe pru`a podstrek svim preduzetnicama u Srbiji i ima

izuzetnu i zna~ajnu viziju o razvoju ovog prostora, smatra Jovano-

vi}ka:

- Moja iskustva su pozitivna jer sam, osim te, imala i podr{ku

porodice i najbli`eg okru`ewa i {to je veoma va`no, na startu

sam imala i odre|eni broj klijenata. Za preduzetnike je najva`ni-

ji taj prvi korak, odnosno uspostavqawe po~etne saradwe sa kli-

jentima i qudima kojima su nameweni na{i proizvodi i usluge.

PODR[KA UDRU@EWA OD VELIKOG ZNA^AJA

DA @ENE VI[E KREIRAJU

EKONOMSKU POLITIKU

POTPISAN MEMORANDUM O SARADWI KOMPANIJA „NIS” I „AUTO^A^AK”

DOBRI AUTOMOBILI, KVALITETNO GORIVO

Milun Todorovi} i Kiril Krav~enko

8 PETAK 29. MART 2013. GODINEGRAD

Povodom Svetskog

dana voda, 22. mar-

ta, i dve godine po-

stojawa, Gradski odbor Ze-

lenih Srbije organizovao

je pro{log petka konfe-

renciju za novinare, na ko-

joj je posebno istaknut zna-

~aj o~uvawa vodnih resur-

sa. Zeleni Srbije podr`a-

vaju ideju “izlaska grada na

obale Morave”, ali isto-

vremeno apeluju na gra|ane

da ne stvaraju divqe depo-

nije, kako ne bi naru{ili

prirodni eko-sistem.

- U svom programu smo

ukazali na vodu, kao jedan

od najbitnijih resursa, a

shvataju}i wen zna~aj, mi

smo izabrali ba{ 22. mart

kao Dan osnivawa Grad-

skog odbora. Osim {to je

danas Svetski dan voda, ~i-

tava 2013. godina posve}e-

na je saradwi dr`ava u

oblasti voda. Zeleni }e u

Gradskoj skup{tini, a i

{ire, podr`avati pribli-

`avawe gradova vodi. Mi

smo pobornici ideje ^a~ak

- grad na Moravi. Smatra-

mo da stanovnici grada,

koji ima ovakav geograf-

ski polo`aj, koga jedna re-

ka prakti~no grli, kao

Morava ^a~ak, moraju da

iza|u i pru`e ruke reci, da

priobaqe u~ine {to po-

godnijim za upotrebu, kako

za rekreaciju, tako i za

ekonomsku korist. U svrhu

afirmacije te ideje u~e-

stvovali smo u svim mani-

festacijama, poput Morav-

ske regate i Pliva~kog ma-

ratona, ali smo se i trudi-

li da uka`emo na proble-

me, kao {to je bio pomor

{aranske mla|i u decem-

bru, na brani u Parmencu -

rekao je, izme|u ostalog,

predsednik GO Zelenih Sr-

bije Du{ko Brkovi}.

Predsednik je podsetio

da je ostvarena saradwa i

sa zelenima {irom Evrope,

istakav{i da su Zeleni Sr-

bije posebno ponosni na

akciju kojom se zabrawuje

uzgoj genetski modifikova-

ne hrane, {to je rezultira-

lo usvajawem dekleracije o

slobodnoj zoni od GMO u

25 gradova na{e zemqe.

Preduze}e “Vodovod”

^a~ak redovno kontroli-

{e ispravnost vode za pi-

}e, a prema re~ima diplo-

miranog hemi~ara Mire

Domanovi}, {efa Slu`be

za sanitarnu kontrolu,

gra|ani piju kvalitetnu

vodu. Ona je istakla da u

Srbiji, Vaqev~ani i ^a~a-

ni piju najboqu vodu, {to

pokazuju svakodnevna ispi-

tivawa koja se vr{e na ne-

koliko lokacija u na{em

gradu.

- U “Vodovodu” se svaki

dan rade analize kvaliteta

vode, kao i u JP “Rzav”. ^a-

~ak se uglavnom snabdeva

vodom sa regionalnog si-

stema “Rzav”, oko 80 - 85 od-

sto stanovni{tva, dok se

jedan deo grada snabdeva

vodom sa bunara u Beqini

i Prijevoru. Sa na{ih iz-

vori{ta vodom se snabdeva

“Sloboda” i naseqe oko

“Slobode”. Imamo izuze-

tan kvalitet vode. Od neko-

liko hiqada analiza, koje

se godi{we urade u na{oj

laboratoriji, imamo oko

pet-{est neispravnih uzo-

raka i to na banalne para-

metre, kao {to je prisustvo

broja `ivih bakterija. Od-

re|en broj analiza radi i

Zavod za javno zdravqe, kao

na{a javna kontrola. Za-

vod, na primer, od hiqadu

uzoraka koje uradi godi-

{we, na|e da su neispravna

dva, a to je oko 0,19 odsto, a

po pravilnicima o zdrav-

stvenoj ispravnosti vode

za pi}e dozvoqeno je pet

procenata neispravnih

uzoraka - naglasila je Mi-

ra Domanovi}.

Omladina Gradskog od-

bora Zelenih Srbije, povo-

dom Svetskog dana voda, na

brani na Moravi, organi-

zovala je akciju lepqewa

flajera sa ekolo{kim po-

rukama.

N. R.

Dru{tvo za za{titu `ivotiwa „Ko-

{utwak“ je pro{le subote, na

Gradskom trgu, organizovalo pro-

test protiv zlostavqawa `ivotiwa, po-

zivaju}i nadle`ne u gradu, a ujedno i sve

`iteqe ovog podru~ja da po{tuju i prime-

wuju Zakon o dobrobiti `ivotiwa.

- Ho}emo da skrenemo pa`wu da se nad

`ivotiwama vr{i nasiqe i da je trovawe

`ivotiwa protivzakonito. Lokalne vla-

sti u gradovima Srbije su bile du`ne da u

skladu sa Zakonom o dobrobiti `ivotiwa

naprave azile do juna pro{le godine. U

^a~ku nije ni{ta ura|eno na tom planu.

Niko nije ka`wen za zlostavqawe `ivo-

tiwa i niko ne propagira odgovorno vla-

sni{tvo. Koliko god je nas koji bismo

hteli da spasimo `ivotiwu na ulici i da

je nahranimo, deset puta je vi{e qudi ko-

ji }e izbaciti ku}nog qubimca. Mi pro-

pagiramo sterilizaciju da ne bi bilo ne-

`eqenih mladunaca, koje }e neodgovorni

vlasnici ostavqati po parkovima, is-

pred vrata zgrada i na ulicama kod kon-

tejnera. @elimo da propagiramo kako bi

trebalo da se pona{a odgovorni vlasnik.

Da bismo to realizovali, iza nas mora da

stane neko ko }e ispo{tovati taj zakon, da

kazni one koji izbacuju i truju `ivotiwe

- istakla je Du{anka Gavran Braji}, ~lan

Dru{tva za za{titu `ivotiwa “Ko{ut-

wak”, apeluju}i na sve vlasnike pasa ili

ma~aka, koji nemaju dovoqno sredstava da

se na adekvatan na~in brinu o wima, da se

obrate Dru{tvu, kako bi se organizovale

akcije prikupqawa hrane. I preudomqa-

vawe je jedan od na~ina pomo}i da se zbri-

nu ku}ni qubimaci, jer postoje qudi koji

im mogu dati novo uto~i{te u svojim do-

movima. Sterilizacija pasa je u ^a~ku

besplatna i wu pla}a Monika Brukner,

koja je postigla dogovor sa veterinarom

Ceri}em da pru`a ovu vrstu usluge. Po-

stoje i donatori, koji svakog meseca iz-

dvajaju sredstva za nabavku hrane za napu-

{tene `ivotiwe i wihove mladunce o ko-

jima se ovo dru{tvo stara. Trenutno ~la-

novi Sekcije za za{titu `ivotiwa brinu

o 15 {tenaca, pa tim pre i ovu priliku

nisu propustili da za wihovu negu priku-

pe koliko-toliko sredstava.

Organizatori protesta su uputili

apel svim mladim qudima da im se pri-

dru`e, ukoliko vole `ivotiwe i imaju

snage i voqe da se bore za wihovu dobro-

bit.

Povodom odr`anog protesta, a i zbog

~iwenice da iz dana u dan na ulicama

^a~ka ima sve vi{e napu{tenih `ivoti-

wa, pitali smo i nadle`ne u lokalnoj sa-

moupravi kakve su mogu}nosti da na{

grad uskoro dobije azil za pse.

- Psi lutalice su prenosioci neizle-

~ive zarazne bolesti besnila i raznih vr-

sta parazita. Zbog neodgovornog pona{a-

wa vlasnika prema `ivotiwama, na pod-

ru~ju grada krstare ~opori pasa koji

predstavqaju opasnost za gra|ane. I sami

psi trpe posledice neadekvatnih uslova

za `ivot, kao {to su glad, izlo`enost bo-

lestima i parazitima, udarima automobi-

la i napadima od strane pojedinih gra|a-

na. Grad ^a~ak je u pro{loj godini samo

na ime od{tete gra|anima po osnovu ujeda

pasa isplatio devet miliona dinara. Za

tretman pasa lutalica u azilu za pse u Po-

`egi u 2012. izdvojeno je tri miliona di-

nara. Ovi podaci nam najboqe govore da je

neophodno da se u {to kra}em roku izgra-

di prihvatili{te za pse i ostale nezbri-

nute `ivotiwe. Na taj na~in bismo posti-

gli vi{estruki efekat: smawili bismo

rizik po zdravqe gra|ana, adekvatnim

tretmanom produ`io bi se `ivotni vek

nezbrinutih `ivotiwa, a Grad bi zna~aj-

no umawio tro{kove - istakla je Mirjana

\okovi}, pomo}nik gradona~elnika za

oblast ekonomskog razvoja i za{tite `i-

votne sredine. Ona je dodala da se izgrad-

wa i funkcionisawe prihvatili{ta ne

mogu finansirati sa buxetske pozicije za

za{titu `ivotne sredine, jer je ta delat-

nost u nadle`nosti Ministarstva poqo-

privrede, {umarstva i vodoprivrede.

Upravo zbog toga, Grad ^a~ak }e neophod-

na sredstva obezbediti kroz projektnu ak-

tivnost sa inostranim partnerom. Reali-

zaciju projekta }e svojim buxetskim sred-

stvima pomo}i i Ministarstvo energeti-

ke, razvoja i za{tite `ivotne sredine.

Razgovori su ve} obavqeni, a deo novca

bi}e obezbe|en i iz gradskog buxeta sa po-

zicije namewene komunalnim delatnosti-

ma.

Kako isti~e Mirjana \okovi}, Grad ^a-

~ak je ve} obezbedio lokaciju za izgradwu

prihvatili{ta, a gra|ani koji `ive na tom

prostoru dali su svoju saglasnost.

DRU[TVO ZA ZA[TITU @IVOTIWA „KO[UTWAK”

PROTEST PROTIV NASIQA

NAD @IVOTIWAMA

Protestu na Gradskom trgu su prisustvovali brojni qubiteqi `ivotiwa, koji su

tom prilikom do{li sa svojim ku}nim qubimcima.

- Ja `ivim u kraju grada gde ima mnogo napu{tenih pasa i ma~aka. Stra{an je ose-

}aj kada se svaki dan suo~avate sa wihovom patwom. I `ivotiwe su `iva stvorewa i

potrebna su im nega i pa`wa. Tu`no je {to se pojedinci neodgovorno pona{aju pre-

ma wima. Ako ne mogu da im uka`u pa`wu, neka im bar obezbede elementarne uslove

za `ivot. Ako je neko nabavio ku}nog qubimca, trebalo bi da se brine o wemu, a ne da

ga izbacuje na ulicu. Podr`avam sve inicijative kojima se ukazuje na nehuman odnos

prema `ivotiwama. Ovo je pravi na~in da se uti~e na svest qudi i rekla bih da pri-

~a polako postaje sve ozbiqnija. Na dobrom smo putu da ostvarimo zna~ajniji pomak

u ovoj oblasti - ka`e Vera Pe{akovi} iz ^a~ka.

- Akcija je izvanredna. Trebalo bi da bude jo{ masovnija i nadam se da }e veoma

brzo qudi uvideti koliko je zna~ajno imati odgovoran odnos prema `ivotiwama.

Smatram da bi na ovom mestu trebalo da bude mnogo vi{e qudi, kojima je bavqewe ̀ i-

votiwama posao. Kada bi se svi ukqu~ili, bilo bi daleko boqe, jer svojim primerom

uti~emo na druge da nam se prikqu~e. Najva`nija je dobra voqa. Potrebno je da svi

u~estvuju u zbriwavawu napu{tenih ku}nih qubimaca u granicama svojih mogu}nosti

- isti~e Dragana Kne`evi}, koja ne propu{ta ovakve skupove i svaku priliku kori-

sti da qudima u svom okru`ewu uka`e na problem nezbrinutih `ivotiwa.

I @IVOTIWE IMAJU DU[U

GRADSKI ODBOR ZELENIH SRBIJE OBELE@IO SVETSKI DAN VODA I DVE GODINE POSTOJAWA

^A^AK - GRAD NA MORAVI

PETAK 29. MART 2013. GODINE 9OBRAZOVAWE

Sa zvawem profesora

tehnike i informa-

tike, ste~enom na

TF-u, Nikola Radojkovi}

se zaposlio u Osnovnoj

{koli “Ivan Milutino-

vi}” u Beogradu, a po{to

je, tako|e na ~a~anskom fa-

kultetu, okon~ao master

studije, `eleo je da mu sle-

de}i korak bude doktorat.

Kao i ve}ina pripadnika

wegove generacije, koji su u

prethodnom {kolovawu

postizali odli~ne rezul-

tate, bio je uveren da je za

wega odlazak u svet jedini

pravi potez. Holandiju mu

je preporu~io drug koji je u

toj zemqi ve} zapo~eo dok-

torske studije, a do detaq-

nijih informacija o ho-

landskim fakultetima u

sferi matematike, infor-

matike i kompjuterske nau-

ke do{ao je putem interne-

ta. Poslao je prijave na ne-

koliko strana, a sa Uni-

verziteta Tvente, koji je

tra`io kadar za rad na

projektu iz oblasti tako-

zvanih pametnih mre`a,

stigao mu je potvrdan odgo-

vor. Usledio je intervju

(preko skajpa) i poziv da u

Holandiji prezentuje svoj

master rad.

Od oktobra pro{le go-

dine Nikola je u gradu En-

{edeu i tamo }e ostati ~e-

tiri godine, koliko i tra-

ju doktorske studije. Ovih

dana ga susre}emo na biv-

{em fakultetu, jer je, do-

{av{i u ^a~ak da poseti

porodicu, po`eleo da se

vidi i sa profesorkom

Sne`anom Dragi}evi}, ko-

ja mu je bila mentor dok je

pripremao master rad.

- Naravno da je potre-

ban izvestan period adap-

tacije, ali studenti iz Sr-

bije se brzo sna|u u ino-

stranstvu. Holandija je

divna, sre|ena i ure|ena

zemqa, a qudi gostopri-

mqivi, srda~ni i bez pred-

rasuda prema strancima.

Svi|a mi se {to je tamo sve

prilago|eno modernom ~o-

veku i {to se vreme ne gubi

na neva`ne stvari - iznosi

Nikola svoje utiske o no-

vom prebivali{tu.

@ivi u kampusu, u nepo-

srednoj blizini fakulteta,

i ima status zaposlenog ~o-

veka, ~ija radna nedeqa

traje 38 sati.

- Projekat na kome ra-

dim sa jo{ nekoliko kolega

je deo ve}eg projekta, a od-

nosi se na racionalnu po-

tro{wu elektri~ne ener-

gije i gasa u ku}ama i po-

slovnim objektima, pomo}u

be`i~nih mre`a koje kon-

troli{u rad ure|aja. Uslo-

vi za istra`iva~ki rad su

izvanredni, svi profesori

sa mog smera, odseka za

kompjutersku arhitekturu

za ugradne sisteme, uvek su

dostupni i veoma spontani

u opho|ewu. Nema sujete

niti titulirawa, studenti

se profesorima obra}aju

imenom. Komuniciramo na

engleskom, ali sam po~eo

da u~im holandski. Imam

pravo da te~aj poha|am bes-

platno. Holan|ani veoma

cene kada vide da se neko

trudi da nau~i wihov je-

zik. Za svoj rad, ina~e, pri-

mam platu i sa wom mogu da

pokrijem sve tro{kove. Ta-

mo je sve jeftinije nego u

Srbiji.

Odnosi izme|u univer-

ziteta i doktoranata su,

nagla{ava Nikola, jasno

definisani.

- Mi u projekat ula`emo

svoj rad i stru~no znawe, a

za uzvrat sti~emo dokto-

rat. Daqe obaveze jedni

prema drugima nemamo.

Dvadesetosmogodi{wi

Nikola Radojkovi} ne kri-

je da bi voleo da ostane u

inostranstvu, a koliko je

wegova `eqa blizu realno-

sti najboqe govori ~iwe-

nica da su u Holandiji ve-

oma tra`eni stru~waci iz

oblasti energetike i in-

formatike.

E. V.

Autori simpozijuma o savremenoj kwi-

`evnosti za decu, koji je 22. marta

odr`an na Tehni~kom fakultetu u ^a~ku,

su kwi`evni kriti~ar i pisac Qubomir

]orili}, nastavnica srpskog jezika Mi-

la Mutavxi} i prosvetni savetnici Da-

nijela Kova~evi} Miki} i Sla|ana Mi-

jatovi}.

Sa istorijskim razvojem ove vrste

kwi`evnosti prisutne, mahom profesore

srpskog jezika, u~iteqe i vaspita~e, upo-

znao je Qubomir ]orili}. On je, prethod-

no, razre{io terminolo{ku dilemu, re-

kav{i da odrednica “de~ija kwi`evnost”

nije pravilna i da se literatura namewe-

nu mla|oj populaciji mora nazivati kwi-

`evno{}u za decu. Ona je, naglasio je

kwi`evni kriti~ar, izborila svoj sta-

tus, ima smisaoni i estetski profil, ste-

kla je svoje ~itaoce i tuma~e, i funkcio-

ni{e kao vid umetnosti ravnopravan

kwi`evnosti za odrasle. O temi “Najlep-

{im pri~ama za decu i mlade u nastavi i

vannastavnim aktivnostima” govorila je

Danijela Kova~evi} Miki}. Izlagawe

Sla|ane Mijatovi} odnosilo se na pri~e

za decu ~iji su autori Momo Kapor i Ne-

deqko Popadi}, a doprinos simpoziju,

kao gosti, dali su i kwi`evnici - Nedeq-

ko Popadi}, Blagoje Bakovi}, Bo{ko @i-

vanovi} i Rade \ergovi}.

E. V.

OD TEHNI^KOG FAKULTETA U ^A^KU DO UNIVERZITETA TVENTE U HOLANDIJI

ODR@AN SIMPOZIJUM “SAVREMENA KWI@EVNOST ZA DECU”

U^ESTVOVALI KRITI^ARI, PISCI I NASTAVNICI

@EQA MU JE DA U HOLANDIJI I OSTANE

Dana{wi sredwo-

{kolci vape za sa-

dr`ajima i metoda-

ma koje }e im bora-

vak u {koli u~ini-

ti interesantnijom

i podsta}i ih da

razvijaju kreativ-

nost. Gra|ansko vas-

pitawe pru`a za to

velike mogu}nosti,

smatra profesor

Vladimir @ivano-

vi}, pod ~ijim men-

torstvom se grupa

gimnazijalaca pri-

prema da, po prvi

put, u~estvuje na

Festivalu kreativ-

nosti u Beogradu.

Festival kreativ-

nosti }e, u organi-

zaciji Izdava~ke

ku}e “Klio” i Nevladine

organizacije “Biblioteka

plus”, biti odr`an 25. maja

u Beogradu, a pred u~esni-

cima, u~enicima sredwih

{kola, je zadatak da poruku

i sadr`aj kwige, koju oda-

beru me|u ponu|enih deset,

prika`u kroz neki od dru-

gih medija.

Ekipa u~enika Gimnazi-

je, podstaknuta profeso-

rom gra|anskog vaspitawa

Vladimirom @ivanovi-

}em, odlu~ila je da, po pr-

vi put, u~estvuje na Festi-

valu, tako {to }e probleme

koje u kwizi “Sami zajed-

no” pokre}e ameri~ki an-

tropolog [eri Terkl pre-

to~iti u dokumentarno -

animirani film.

Ova, izuzetno aktuelna

i provokativna kwiga, su-

o~ava nas sa neveselom bu-

du}no{}u savremenog ~ove-

ka. Pisana jednostavnim je-

zikom, ona nudi {okantnu

pri~u o robotima dana-

{wice (takozvanim socija-

bilnim robotima) koji iz-

gledaju kao qudi, pona{aju

se kao qudi i nude se ~ove-

ku kao zamena za qudsko

dru{tvo. Naj~e{}e su na-

meweni usamqenim i sta-

rim osobama, kao i onima

koji imaju problem u pro-

nalasku odgovaraju}eg

partnera. [eri Terkl

predvi|a da dete koje odra-

sta na Fejsbuku, koje radije

komunicira putem dru-

{tvenih mre`a nego u`i-

vo, ima dobre {anse da iz-

raste u ~oveka sa patolo-

{kom sklono{}u da ne`i-

ve objekte, odnosno robote,

tretira kao `ive i da sa

wima gradi bliske odnose.

Autorka kwige upozorava

da dolazi vreme kada }emo

ma{ine tretirati kao su-

bjekte, a jedni druge kao

objekte. U svesti na{ih

gra|ana roboti naj~e{}e

predstavqaju nau~no - fan-

tasti~ne kreature kojima

pripada daleka budu}nost.

Malo je, me|utim, poznato

da danas u Srbiji postoji

vi{e od 30 robota zaposle-

nih u industriji. U Livni-

ci u Se~wu robot opslu`u-

je liva~ke prese, u Beogra-

du roboti pakuju kafu i de-

terxent za prawe ve{a, u

Zemun u sastavqaju vodome-

re, u U`icu prave kotlove

za grejawe, u Kuli poliraju

vodovodne cevi... Stru~wa-

ci predvi|aju da }e u na-

rednih nekoliko godina

do}i do masovnije roboti-

zacije srpske privrede. Ro-

boti su poslodavcima veo-

ma isplativi, jer su br`i i

jeftiniji od qudske radne

snage. Zato bismo s pravom

mogli postaviti pitawe

ho}e li se, na ovaj na~in,

pove}ati ionako visoka

stopa nezaposlenosti u na-

{oj zemqi.

Dvoume}i se izme|u ove i

kwige “Geopolitika emo-

cija”, koju je napisao Do-

minik Mojsi, ekipa gimna-

zijalaca (Ikonija Jefti},

Filip Ristovi}, Nemawa

Milosavqevi}, Tijana Pa-

ji} i Maja Stojanovi})

opredelili su se za delo

“Sami zajedno”, jer ih je

osim savremenosti proble-

ma privukla i wena, veoma

upozoravaju}a poruka. Oni

su pripreme za snimawe

filma ve} zapo~eli, a u

utorak su ih posetili Zo-

ran Hamovi}, direktor

“Klia” i Stanko Crnobr-

wa, televizijski i filmski

rediteq.

Oni su se upoznali sa dosa-

da{wim aktivnostima gru-

pe u~enika i dali im kori-

sne savete, a Stanko Crno-

brwa je, uz to, u Galeriji

“Nade`da Petrovi}” odr-

`ao predavawe pod nazi-

vom ”Estetika televizije i

novih medija”. Kao uvod u

predavawe, u~enici koji

poha|aju ~asove gra|anskog

vaspitawa predstavili su

pomenutu kwigu ameri~kog

antropologa. E.V.

NA FESTIVALU KREATIVNOSTI U^ESTVUJU I ^A^ANSKI GIMNAZIJALCI

NOV PRISTUP NASTAVI GRA\ANSKOG VASPITAWA

Profesorka Sne`ana Dragi}evi} i Nikola Radojkovi}

10 PETAK 29. MART 2013. GODINEDRU[TVO

Festival “Vite{kih vi-

na” odr`an je pro{log

petka u holu ~a~anskog

Doma kulture. Re~ je o delu pro-

jekta koji finansira Evropska

unija, a naziva se “Lanac vredno-

sti za visokokvalitetna srpska

vina “Vite{ko vino” u okviru

koga se odvija i ovaj festival,

koji }e posetiti 15 gradova Sr-

bije, me|u wima je kao trinaesti

po redosledu bio i ^a~ak. U pro-

jekat je konkursom ukqu~eno 35

vinarija i 50 vinogradara. To su

male vinarije kapaciteta od

15.000 do 50.000 boca godi{we, a

na sajmovima se pojavquju u raz-

li~itom sastavu. Za wih se naba-

vqa oprema, a stru~nu pomo} u

podrumima i vinogradima dobi-

jaju i od profesora Poqopri-

vrednog fakulteta. Projekat pod-

razumeva i marketin{ki deo po-

sla, {tampani materijal i sajt, a

zanimqivo je da je ciq celog

projekta promocija srpskih vi-

na, jer su na{i vinari, uprkos

kvalitetnim sortama u nezavid-

noj situaciji, u odnosu na uslove

uvoza inostranih jeftinih vina

lo{ijeg kvaliteta, rekao je u ime

organizatora Festivala Sa{a

Paunovi} i istakao da se pred

^a~anima na{la prva liga srp-

skog vinarstva.

Svoja vina u Domu kulture iz-

lo`ilo je petnaestak vinarija iz

Srbije, a na {tandovima se na-

{lo oko sto razli~itih vrsta vi-

na, najve}im delom poreklom iz

@upe. Festival je trajao od 15 do

21 ~as, a ulaz i degustacija su bi-

li besplatni za sve posetioce.

- Ja sam jednu plemenitu, ali

na`alost zaboravqenu sortu vra-

tio u `ivot, tamjaniku. Dr`ava

je prepoznala to {to mi radimo

i Ministarstvo se zalo`ilo da

propagira tu sortu gro`|a, tako

da je sada petnaestak hektara za-

sa|eno ovom sortom. U celoj pri-

~i nije dobro {to mnogi qudi

svoja vina zovu “Tamjanikom”, a

da ona to zapravo nisu. To je spe-

cifi~na sorta gro`|a koja daje

prepoznatqiv miris, po ukusu je

izuzetno dobra i uglavnom je to

ja~e, belo vino, a qubiteqi vina

idu za ukusom. Mo`e neko da

“ukrade” i naziv vina i izgled

fla{e i etikete, ali ne mo`e da

ukrade ukus - ka`e Milorad Mi-

}a Mini}, iz sela Tr`ac iz

Aleksandrovca @upskog, vla-

snik Vinske ku}e “Mini}” koja

postoji ve} nekoliko generacija,

drugi ~ovek u Srbiji koji je na-

{ao smelosti da stavi vino u bo-

cu, onda kada to dr`ava nije do-

zvoqavala, a proizvo|a~ je ~uve-

nih vina “Prokupac” i “Tamja-

nika” od istoimenih, autohtonih

sorti gro`|a sa za{ti}enim geo-

grafskim poreklom. Prvu dozvo-

lu za proizvodwu vina ova poro-

dica je dobila daleke 1936. godi-

ne.

Me|u izlaga~ima su bili i

mladi proizvo|a~i vina iz @u-

pe, koja je svojevrsni centar vi-

narstva. In`ewer prehrambene

tehnologije Radovan \or|evi}

(1982) }e uskoro doktorirati na

katedri za tehnologiju vrewa

Poqoprivrednog fakulteta u Be-

ogradu. Osniva~ je Vinarije “^o-

kot” u selu Starci kod Aleksan-

drovca, namerava stru~no da se

bavi proizvodwom vina i nada se

ve}oj finansijskoj podr{ci dr-

`ave u ravijawu posla. Milan

Spasi} iz Vinarske ku}e “Spa-

si}”, selo Tr`ac, ceo `ivot je,

ka`e, proveo u vinogradima i po-

drumu uz oca i ujaka i proizvod-

wu vina. Ka`e da mu ograni~ene

koli~ine sirovine umawuje mo-

gu}nosti izvoza, a nove mere dr-

`ave kojima su prepisani ne~iji

zakoni, to dodatno ote`avaju.

Ipak, vaqa re}i da su mladi qu-

di u `upskom kraju prepoznali

sebe u ovom poslu, pa bi ih u vre-

me privredne depresije i uga{ene

proizvodwe svakako vaqalo po-

dr`ati.

Z. L. S.

Pripadnici protivgradne

za{tite u ^a~ku, posle ne-

davno odr`anog sastanka

pred po~etak sezone, najavili su pod-

no{ewe kolektivnog otkaza, zbog lo-

{ih uslova rada. Protivgradni

strelci zahtevaju pove}awe nov~ane

naknade za svoj rad, ve}i broj protiv-

gradnih raketa i boqu opremu.

Radojko Petronijevi}, jedan od

pripadnika protivgradne za{tite iz

Ri|aga, isti~e da Grad ~a~anskim

strelcima izlazi u susret, pa uvek

dobiju sedam - osam raketa. Me|utim,

stanice iz drugih op{tina dobijaju

po tri - ~etiri rakete, {to je nedo-

voqno za adekvatno dejstvovawe.

- Primawa od Republike su ve} po-

sledwih {est godina 4.000 dinara.

Mi smo potceweni za svoj rad, a ne

nagra|eni. Niko od nadle`nih iz Re-

publike i iz Hidrometeorolo{kog

zavoda ne poku{ava da problem re{i

na vi{em nivou. Re{avawe problema

ostaje na nivou lokalnih samoupra-

va. Problem je i predajnik za radio-

stanicu, pet - {est stanica uop{te

ne ~uje komandu iz U`ica. Godinama

smo poku{avali da vratimo predaj-

nik na Ov~ar, me|utim niko od nad-

le`nih nam ne izlazi u susret - ka`e

Petronijevi}, nagla{avaju}i da su

~a~anski strelci tra`ili sastanak

sa gradona~elnikom Vojislavom

Ili}em, kako bi i gradska vlast dr-

`avnim institucijama ukazala na

wihove probleme.

Grad ^a~ak se mo`e pohvaliti da

je me|u boqima u Srbiji, s obzirom

na to koliko ula`e u protivgradnu

za{titu, ali ostali gradovi i lokal-

ne samouprave nemaju dovoqno sred-

stava, ka`e Vesna Pavlovi}, {ef

Slu`be za razvoj poqoprivrede.

- Dr`ava ove godine nije odvojila

dovoqno sredstava, tako da smo dobi-

li zahtev od Sektora za vanredne si-

tuacije da, ukoliko mo`emo, nabavi-

mo rakete i obezbedimo sredstva za

naknadu strelaca. Grad ^a~ak je je-

dan od retkih gradova, koji godinama

unazad ula`e u protivgradnu za{ti-

tu, obezbe|uju}i sredstva za naknade

i rakete.

Prema wenim re~ima, sistem pro-

tivgradne za{tite funkcioni{e je-

dinstveno i da bi moglo adekvatno da

se dejstvuje potrebno je da svi u okru-

`ewu imaju optimalan broj raketa.

Me|utim, problem je u tome {to nisu

isti uslovi rada u svim gradovima i

op{tinama, odnosno {to nisu svi

mogli da nabave dovoqan broj pro-

tivgradnih raketa. Ni{ta ne zna~i

dobra protivgradna za{tita u ^a~-

ku, ako na podru~jima iznad kojih se

stvaraju gradonosni oblaci, strelci

ne mogu po wima da dejstvuju.

- Nije dovoqno da ^a~ak ima 20

raketa, ako op{tine koje nas okru`u-

ju nemaju dovoqan broj raketa i

strelci ne mogu da dejstvuju u pravom

trenutku. Ako se gradonosni oblak ne

razbije u pravom trenutku, grad }e se

izru~iti kod nas. Ono sa ~im raspo-

la`u u protivgradnom centru, tri

rakete po stanici, nedovoqno je za

neki optimalni rad - obja{wava Ve-

sna Pavlovi}.

Ona podse}a da su protivgradni

strelci zahvalni na pomo}i Grada,

ali i da nisu zadovoqni nadoknadom

koju dobijaju od Republike, koja se

pet godina nije mewala. Grad ^a~ak,

pored toga {to izdvaja 5.000 dinara

za pripadnike protivgradne za{ti-

te, na kraju sezone dodatno stimuli-

{e gorivom one koji su udaqeni od

stanica. Tako|e, Grad ula`e i u sana-

ciju protivgradnih stanica i prila-

znih puteva, napomiwe Pavlovi}eva.

- Protivgradni strelci rade od-

govoran posao i u te{koj su situaci-

ji, jer wihove probleme odgovorne

institucije ne re{avaju. U nadle-

`nosti su Sektora za vanredne situa-

cije, a sklapaju ugovor sa Republi~-

kim hidrometeorolo{kim zavodom.

Strelci smatraju da je poni`avaju}e,

da budu anga`ovani ceo mesec, 24 sa-

ta de`urni, da na teren izlaze i dej-

stvuju u svim uslovima i da za taj rad

budu pla}eni 4.000 dinara. Posao ni-

je lak i veoma je odgovoran, a za tih

{est meseci, koliko traje sezona,

strelci ne mogu nigde da odu od ku}e.

Ukoliko se ne re{i problem wiho-

vih nadoknada i broja raketa, pri-

padnici protivgradne za{tite

spremni su da daju kolektivni otkaz -

ka`e Vesna Pavlovi}. N. R.

PROTIVGRADNI STRELCI NAJAVQUJU KOLEKTIVNI OTKAZ

ZAHTEVAJU POVE]AWE

NAKNADA I BOQU OPREMU

U ^A^KU ODR@AN FESTIVAL „VITE[KIH VINA”

PRVA LIGA SRPSKOG VINARSTVA

Statisti~ki Zavod Ma|arske, sa partnerima Republi~-

kim zavodom za statistiku, Institutom dru{tvenih nauka

i op{tinom Kawi`a pokrenuo je SEEMIG - strate{ki

projekat. Ovaj projekat je finansiran u okviru Programa

Evropske unije, koji se odnosi na upravqawe migracijama

i posledicama migracija u Jugoisto~noj Evropi, a traje do

30. novembra 2014.

Ciq SEEMIG- a je boqe razumevawe dugoro~nih migra-

cionih i demografskih promena u okviru qudskih resursa

u Jugoisto~noj Evropi, kao i wihovog uticaja na tr`i{ta

radne snage, kako bi se obezbedila pouzdana osnova za do-

no{ewe strategija i politika kako na nacionalnom, tako

i na lokalnom nivou.

Deo projekta je pilot istra`ivawe “Migracije“ koji se

sprovodi zajedno sa anketom o radnoj snazi, u periodu od

25. marta do 7. aprila 2013. godine, na uzorku od 10.309 do-

ma}instava.

Svrha pilot istra`ivawa je da se proceni broj qudi

koji su oti{li u inostranstvo, kao i da se utvrde razlozi

wihovog odlaska. Neki od podciqeva ovog istra`ivawa su

da se smawi broj qudi koji odlaze u inostranstvo stvara-

wem boqeg ekonomskog okru`ewa u zemqi, kao i povratak

emigranata u zemqu, ~ije bi ste~eno znawe, iskustvo i

strani jezik mogli na najboqi na~in da se iskoriste u Sr-

biji.

Upitnik Migracije se popuwava samo za lica starija

od 15 godina u slu~ajevima kada doma}instvo ima jednog

ili vi{e ~lanova koji povremeno rade u inostranstvu; jed-

nog ili vi{e ~lanova koji su oti{ali i `ive u inostran-

stvu pre mawe i/ili pre vi{e od godinu dana; brata ili se-

stru, polubrata ili polusestru bilo kog ~lana doma}in-

stva koji `ivi u inostranstvu.

Najva`niji deo upitnika, koji se zove “Kontakt infor-

macije” ima za ciq da se do|e do kontakata osoba koje su

u inostranstvu, a koje su ranije spomenute u upitniku.

Na osnovu kontakt adrese, u daqim koracima je plani-

rano direktno kontaktirawe prethodno identifikovanog

migranta putem mejla, kako bi mu se naknadno prosledio

upitnik koji se odnosi na dodatna migraciona obele`ja.

OBAVE[TEWE REPUBLI^KOG

ZAVODA ZA STATISTIKU

U TOKU ANKETA O

RADNOJ SNAZI

PETAK 29. MART 2013. GODINE 11MODA

UBe o gra du, u “Klu -bu po sla ni ka”,po ~et kom mar tasu po de ve ti put

do de qe na pri zna wa “Naj -bo qe iz Sr bi je”. Mod naku }a “Lu na” iz Po ̀ a rev cado bi la je pri zna we “Naj -bo qe iz Sr bi je”, za naj bo -qi lo kal ni brend u 2012.go di ni. Ciq ove ak ci je jepro mo vi sa we vred no stido ma }e pri vre de i tr ̀ i -{nog na ~i na raz mi {qa wa,is ta }i i na gra di ti pre po -zna tqi ve bren do ve ko ji supo kre ta~ uspe {ne pri vre -de i uti ca ti na pro me nusve sti po tro {a ~a u da va wupred no sti do ma }im pro iz -vo di ma. Na gra de “Naj bo qeiz Sr bi je” u 20 ka te go ri ja,do de li li su Pri vred na ko -mo ra Sr bi je, Mi ni star -stvo spoq ne i unu tra {wetr go vi ne i te le ko mu ni ka -ci ja i dnev ni eko nom skilist “Pri vred ni pre gled”.U kon ku ren ci ji za iz bornaj bo qih bren do va u Sr bi -ji u~e stvo va lo je vi {e od

100 kom pa ni ja.Po vo dom na gra de ko ju je

do bi la, Mod na ku }a “Lu -na” {i rom Sr bi je u svo jimrad wa ma or ga ni zu je dru ̀ e -we za kup ce.

- Ovo je na ~in da se “Lu -na” odu ̀ i svo jim kup ci ma.

@e li mo ovu na gra du da po -de li mo sa na {im kup ci ma,jer smo je ta ko i do bi li.Na gra da se osva ja upra voza hva qu ju }i gla so vi ma jav -no sti. Ina ~e, “Lu na” je po -zna ta po bri zi o kup ci ma iwi ho vim `e qa ma, za {ta je

ve} i na gra |i va na pret -hod nih go di na - iz ja -vi la je Ka ta ri naTri~ ko vi}, mar ke -ting me na xerMod ne ku }e “Lu -na”, u sre duuve ~e pridru ̀ e wusa kup -ci ma u~ a ~ a n -skoj rad wi,ko ja se na la zina po ~et kuGrad skog {e ta li -{ta.

U opu {te noj at -mos fe ri, uz ko la ~e,pi }e i ne iz be ̀ ni{am pa wac, pred -sta vqe na je no vapro le} na ko lek -ci ja, kao i deolet we. No vim mo -de li ma Mod neku }e “Lu na”, ma -

ne ken ke, ~a ~an ske gim na -zi jal ke, Ne da, Je le nai Ju li jana pri zva lesu pro le }e i le to iodu {e vi le pri -

sut ne da me.M o d e -

l i

ve se -lih de se -na i bo ja,

kao i ne {tokla si~ ni jih,

pri la go |e ni supo tre ba ma `e na,po go to vu po slov -nih da ma, pru ̀ a ju -}i ose }aj sa vr -{e ne udob no stito kom ce log da -na. Pre le pemo de le, ko jisu tek ne ko li -

ko da na u rad wi,kup ci su te ve ~e -ri mo gli da do -bi ju uz po pustod 15 od sto.

I no -vom ko -l e k c i -

jom pro -le }e - le -t o ,Mod nak u } a“ L u -n a ”j edo -ka za -

la da pra -ti po tre be `e -

na, da kre i ra mo -de le od naj kva li -tet ni jih pri rod -nih ma te ri ja la,udob ne, ele gant -ne i so fi sti ci -ra ne. Do sled no

gra de }i brend pre po zna -tqiv po ori gi nal no -sti i kva li te tu, ovamod na ku }a kon stan todo ka zu je kva li tet

svog po slo va wa. Ouspe hu Mod ne ku -}e “Lu na” sve do ~ei broj na pri zna -wa, me |u ko ji masu: Go di {wa na -gra da Re gi o nal -ne pri vred neko mo re Po ̀ a -rev ca (2007),Cvet uspe ha za

`e nu zma ja(2008), Re gi o nal nana gra da ’’Bi znispart ner 2011’’ uobla sti mod ne in du -stri je, Ok to bar skana gra da Gra da Po ̀ a -rev ca za ostva re neiz van red ne pri vred -ne re zul ta te (2011).

N. R.

MOD NA KU ]A „LU NA”, DO BIT NIK PRI ZNA WA „NAJ BO QE IZ SR BI JE”,

U KA TE GO RI JI NAJ BO QI LO KAL NI BREND ZA 2012. GO DI NU

Mod na ku }a “Lu na” na sta la je 1990. go di ne kaoma la za nat ska ra di o ni ca. Da nas je to kom pa ni ja ko -ja za po {qa va vi {e od 130 za po sle nih, iz ra |u je kom -ple tan pro gram `en ske kon fek ci je uz pra te }i ak ce -so ar i po slu je kroz svoj la nac eks klu ziv nih ma lo -pro daj nih obje ka ta, na naj a trak tiv ni jim lo ka ci ja mau Ma ri bo ru, Ro ga {koj Sla ti ni, Pod go ri ci, Bu dvi,Bi je qi ni, No vom Sa du, Be o gra du, Po ̀ a rev cu, ^a~ -ku, Le skov cu, Kra gu jev cu, No vom Pa za ru i na Zla ti -bo ru.

Kao iz vo zno ori jen ti sa na kom pa ni ja “Lu na” da -nas iz vo zi vi {e od 40 od sto svog asor ti ma na. “Lu ni -ne” kre a ci je su tre nut no pri sut ne u Sr bi ji, Slo ve -ni ji, Hr vat skoj, Cr noj Go ri, Bo sni i Her ce go vi ni,Ma ke do ni ji i Nor ve {koj.

OD ZA NAT SKE RA DI O NI CE

DO KOM PA NI JE

UZ NO VE MO DE LE I [AM PA WAC,„LU NA” PRI ZVA LA PRO LE ]E

12 PETAK 29. MART 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 29. MART 2013. GODINE

U PONUDI ATRAKTIVNE MORSKE, ALI I USKR[WE DESTINACIJE

13TURIZAM

„Au t o p r e v o z t u -

rist”, kao i

ostale turisti~-

ke agencije, ve} nudi letwe

aran`mane zanimqive za

razli~ite ukuse na{ih su-

gra|ana. Kao i prethodnih

nekoliko godina, i daqe je

najaktuelnija destinacija

za letwi odmor gr~ka oba-

la, naro~ito takozvani

kontinentalni deo Gr~ke,

ka`e Mira Mitrovi}, ko-

mercijalni direktor “Au-

toprevozturista”:

- Kada ka`emo konti-

nentalni deo Gr~ke misli-

mo na Paraliju, Olimpik

Bi~ i Leptokariju. Tako|e,

u ponudi imamo i Halki-

diki, ne{to luksuzniju de-

stinaciju od prethodne.

Nudimo aran`mane sa au-

tobuskim, ali i sa sopstve-

nim prevozom. “Autopre-

vozturist” je svojim putni-

cima obezbedio polaske iz

^a~ka. Najpopularnije ce-

ne su svakako one za predse-

zonu, odnosno jun, od 69

evra pa na vi{e. U punoj se-

zoni, cena po osobi u dvo-

krevetnom apartmanu sa

ura~unatim prevozom iz-

nosi od 170 do 200 evra.

Pored Gr~ke, aktuelno

je i daqe crnogorsko pri-

morje, gde “Autoprevoztu-

rist” nudi svoje kapacite-

te u [u{wu i ^awu. Mno-

gima je Crna Gora “najza-

hvalnija” destinacija za

letovawe, pre svega zbog

blizine, a i pogodna je za

one koji se odlu~e za miris

mora u posledwem trenut-

ku.

- U Crnoj Gori nudimo

aran`mane sa polupansio-

nom i punim pansionom,

jer su oni zanimqivi, pre

svega, porodicama sa mla-

|om decom. Cene punih

pansiona u {picu sezone su

oko 260 evra po osobi, a de-

ca imaju veoma zna~ajne po-

puste - ka`e Mira Mitro-

vi}.

Uz Crnu Goru i Gr~ku, u

ponudi su i aran`mani za

Tursku, a ovog leta ponovo

je aktuelna destinacija Tu-

nis.

Me|utim, dok ne po~ne

leto i ne odemo na godi-

{we odmore, trenutno su

aktuelne prole}ne, odno-

sno prvomajske ture. “Au-

toprevozturist” nudi svi-

ma zanimqive evropske de-

stinacije poput Be~a, Bu-

dimpe{te, Praga, Istanbu-

la i Venecije, sa polasci-

ma iz ^a~ka, ali i onima

sa “dubqim” xepom atrak-

tivne avinske ture za Rim,

Pariz i London.

- Ovi aran`mani su sa

polascima ve} od 24. apri-

la do 6,7. maja, mada }emo

wih imati i kasnije u po-

nudi. Ali, naro~ito su po-

pularni u ovom periodu,

jer nas o~ekuje {est, sedam

neradnih dana za praznike,

pa se mo`emo lako organi-

zovati i odlu~iti za neko

zanimqivo putovawe - ka-

`e Mira Mitrovi}. Aran-

`mani za Veneciju i Bu-

dimpe{tuu su sa dva ili

tri no}ewa, sa veoma po-

voqnim cenama, do 100

evra, u koje su ukqu~eni

sme{taj i prevoz, dok aran-

`man za Istanbul podrazu-

meva ~etiri no}ewa.

U “Autoprevozturistu”

ka`u da jo{ uvek ima na-

{ih sugra|ana koji sebi

mogu da priu{te putovawe

u Pariz ili London, avio-

nom, a najjeftiniji od tih

aran`mana je onaj za Rim,

koji ko{ta 245 evra. I. M.

marketing 032/342-276

„AUTOPREVOZTURIST”

SPREMAN ZA LETO

BE^

RIM

BUDIMPE[TA

[U[AW

LEPTOKARIJA

PARALIJA

14 PETAK 29. MART 2013. GODINE

MIROSLAV ILI] ODR@AO HUMANITARNI KONCERT

DRU[TVO

PRIKUPQENO 400.000 DINARA

ZA LE^EWE MR^AJEV^ANKE OBOLELE OD RAKA

Miroslav Ili} je u

utorak ponovo

podigao prepunu

dvoranu ~a~anskog Doma

kulture na noge, kao jedan

od u~esnika humanitarnog

koncerta koji su Mr~ajev-

~ani organizovali za svoju

bolesnu sugra|anku Biqanu

Stanojevi}. Tokom gotovo

sat vremena wegovog pro-

grama egzaltirana publika

je bila u prilici ne samo

da igra i peva, ve} i da bi-

ra koje pesme }e im Miro-

slav pevati. Ili} je sino}

izjavio da je u svojoj karije-

ri podr`ao nebrojeno mno-

go humanitarnih koncera-

ta, naro~ito tokom devede-

setih godina i na {irem

prostoru, ali da je ove ve-

~eri najve}i aplauz za so-

lidarnost i humanost za-

slu`ila publika.

- S pravom ka`em, iako ne-

rado o tome pri~am, imam

63 godine i 40 sam proveo u

ovom zanatu, kad bi se za

sve te godine i{~eprkalo

koliko je ko i {ta radio u

humanitarne svrhe i koji su

to efekti bili, odgovorno

tvrdim da sam ja {ampion

nad {ampionima. Od 1993.

do 2000. godine to je bio je-

dan aktivan humanitarni

rad, u posebnim okolnosti-

ma za dru{tvo, ali ja nisam

`eleo da se o tome mnogo

pri~a, jer ja to ose}am i ra-

dim kao ~ovek i to me ispu-

wava. Ve~eras nisam samo

ja zaslu`io aplauz, ve} i

svi oni koji su kupovinom

ulaznice dali svoj dopri-

nos ovoj humanitarnoj ak-

ciji, koja }e o~igledno us-

peti. Oni su zaslu`ili naj-

ve}i aplauz - rekao je uo~i

koncerta Miroslav Ili}.

Predstoje mu uobi~ajene

aktivnosti, gostovawa po

klubovima {irom Balkana,

ukqu~uju}i, osim biv{ih

republika, i Bugarsku i Ru-

muniju, dobija puno poziva

i iz Zapadne Evrope, ali

sve to je ve}, ka`e, pro{ao

i dovoqno mu je da radi na

ovim na{im, balkanskim

prostorima. Planira da,

pored tradicionalnog beo-

gradskog koncerta u decem-

bru, snimi jo{ neku novu

pesmu. Z. L. S.

APLAUZ ZA

SOLIDARNOST

I HUMANOST

Odziv je bio ve}i

od o~ekivanog.

Prodate su sve ula-

znice, a dvoranu je

ispunila pozitiv-

na energija, ka`e

organizator kon-

certa Nemawa Cve-

ti}.

Zahvaquju}i nov-

cu od prodatih

karata, pedeseto-

godi{wa Biqana

Stanojevi}, iz

Mr~ajevaca, mo}i }e da

ve} 21. aprila ponovo ot-

putuje u Moskvu, gde je u

februaru ove godine na

klinici doktora Boriso-

va zapo~ela terapiju

iwekcijama hlorina.

- Ose}am se odli~no,

koncert mi je ulio novu

snagu. Sigurno da mi je

novac neophodan, ali mi

isto toliko zna~i podr-

{ka qudi, od kojih mnoge

i ne poznajem - ka`e Bi-

qana i dodaje da ju je ovaj

doga|aj preporodio.

Osim Miroslava Ili-

}a, u velikoj dvorani ~a-

~anskog Doma kulture, 26.

marta nastupili su peva-

~i Nemawa Kujunxi}, Mi-

roslav Milinkovi} i

Sne`ana Kockar, orke-

star “Be}ari”, peva~ka

grupa “Srpski jelek” i

kulturno - umetni~ka dru-

{tva “Radi{a Po{ti}” i

“Bambi”.

- @elela sam da na kon-

certu, iako je u wegovoj

pozadini te{ka bolest, ne

prevagnu crne misli i tu-

ga ve} radost i vedro ras-

polo`ewe. Svoje `eqe sam

saop{tila svima sa koji-

ma sam uo~i nastupa peva-

~a razgovarala, a i sama

sam zapevala i nastojala

da doprinesem prijatnoj

atmosferi - rekla nam je

Biqana posle koncerta.

Pre tri i po godine ona je

saznala da boluje od kar-

cinoma grli}a materice,

a operacije i hemoterapi-

je nisu joj donele ozdra-

vqewe. Kada od zvani~ne

medicine vi{e nije mogla

mnogo da o~ekuje, saznala

je za doktora Borisova.

Ku}na terapija je dala od-

li~an rezultat, iznemogla

`ena je uspela da se pri-

digne iz kreveta, ali je za

daqe le~ewe bilo potreb-

no otputovati u Moskvu,

za{ta Biqana, ~ija inva-

lidska penzija ne prelazi

12.000 dinara, nije imala

sredstava. Porodica je

ozbiqno po~ela da razmi-

{qa o prodaji ku}e, ali

Biqanine kom{inice Gi-

na i Aleksandra nisu to

dozvolile. One su organi-

zovale prikupqawe novca

u svom mestu i tako joj

omogu}ile da u februaru

ode u Rusiju i primi prvu

iwekciju. Koncert u Do-

mu kulture je jo{ jedan do-

kaz qudske humanosti i

solidarnosti. Re~i za-

hvalnosti Biqana upu}uje

svim u~esnicima, kao i

onima koji su na drugi na-

~in doprineli da koncert

uspe. Me|u wima je publi-

ka, fudbalski klub “Or-

lovac”, koji je obezbedio

autobus za prevoz Mr~a-

jev~ana, taksisti i mle~-

ni restoran u kome je Bi-

qana radila, Grad ^a~ak,

Dom kulture zbog besplat-

no ustupqene sale, {tam-

parija ACEKO, student

Nemawa Cveti} i agenci-

ja wegovog brata „Ars

Balkanika” iz Beograda,

za izuzetno dobru i gratis

organizaciju. E.V.

foto: Nikola Kujunxi}

PETAK 29. MART 2013. GODINE 15SELO

Od sedamdesetih do devedestih go-

dina pro{log veka, dr`ava je

preko svojih poqoprivrednih

ogranizacija i zadruga vi{e bri-

nula o poqoprivrednicima, pre

svega o sto~arima. Danas o kom-

pletnoj organizaciji proizvodwe,

po~ev{i od nabavke, upravqawa,

kalkulacije i prodaje, mora da

brine sam farmer. Problem sto-

~arstva je kompleksan i zahteva

ulagawe velikih sredstava i re-

{avawe prvenstveno na nivou dr-

`avnih institucija, a potom i ni-

`ih instanci. Delimi~no bi mo-

gao biti re{en organizovawem u

jake asocijacije koje bi zastupale

wihove interese, imale jedin-

stven nastup na tr`i{tu, konstant-

ne koli~ine i kvalitet, smatra

tridesettrogodi{wi Marko Mi-

trovi}, poqoprivredni proizvo-

|a~ iz Qubi}a, ~ija se porodica

tradicionalno bavi sto~arstvom,

ratarstvom, vo}arstvom i povrtar-

stvom.

Porodica Mitrovi}, otac Milutin i

sinovi Marko i Nikola, obra|uju oko

80 do 90 hektara {to sopstvene, {to ze-

mqe u zakupu i dr`avnog zemqi{ta, i proizvo-

de stotine tona hrane godi{we. Godinama una-

zad bave se proizvodwom mleka. Nabavili su

neophodnu mehanizaciju, izgradili {tale i po-

mo}ne objekte i postepeno pove}avali stado.

Mese~no proizvedu oko 10.000 litara mleka,

koje isporu~uju “Imleku”. Iako se po{tuju ugo-

vorne obaveze, nisu zadovoqni saradwom samo

zbog cene sirovog mleka. Ipak, najva`nije je,

kako ka`e Marko, da je mleko koje isporu~uju

dobrog kvaliteta. Ovo doma}instvo nije imalo

problema ni sa sto~nom hranom, jer je proizvo-

de u velikim koli~inama, konsultuju poqopri-

vredne stru~wake i vode ra~una o ishrani sto-

ke. Uz ekonomske probleme i veliki pritisak

javnosti, poslovawe je gotovo na pozitivnoj nu-

li, tvrdi na{ sagovornik.

Sto~ni fond Mitrovi}a sastoji se od 40 bi-

kova, 12 junica, desetak teladi, 25 muznih krava

i osam kowa.

- Primarne su nam ratarske kulture, po{to

imamo 100 grla, proizvodimo hranu za stoku, za

sopstvene potrebe, a naravno vi{ak prodajemo.

Posledwe dve-tri godine smo sejali 25 hektara

p{enice, sedam - osam zobi, 32 kukuruza, pod

lucerkom je posejano osam hektara. Svake godi-

ne sejemo hektar - dva krompira, stara navika.

Imamo i desetak - dvanaest hektara livada koje

kosimo. Hrana za stoku nije problem, jer smo

proizveli veliku koli~inu i imamo zaliha iz

prethodne godine. Oko 350 litara dnevno pro-

izvedemo mleka. Uzorci mleka koje smo davali

na analizu pokazuju da je dobrog kvaliteta.

Ali, te{ko funkcioni{emo sa ovim cenama.

Pre tri - ~etiri godine litar sirovog mleka je

bio 36 dinara, kada je litar nafte bio 70, kilo-

gram kukuruza 10, soje 35, a sada imamo 39 dina-

ra za litar mleka, nafta je 150, soja 85, kukuruz

30 dinara. Mleko je ~isto, bakteriolo{ki is-

pravno, po{tujemo sve standarde, higijena obje-

kata je na visokom noivou. Godinama unazad ot-

kupna cena mleka ne pokriva proizvodne tro-

{kove. Dugogodi{wa nebriga dr`ave u~inila

je svoje, ugasile su se brojne sto~arske farme

{irom Srbije - ka`e Marko.

Poqoprivrednici nemaju nikakvu sigur-

nost za svoj proizvod, smatra na{ sagovornik i

isti~e da je neophodno podsticawe razvoja pri-

marne proizvodwe mleka, kao i svih oblasti

poqprivrede:

- Ne ka`em da treba da se obogatimo za godi-

nu dana, ve} samo da normalno `ivimo od svog

rada. Obra|ujemo skoro 100 hektara zemqe, a ka-

da treba da kupimo ma{inu koja ko{ta 10.000

evra, dolazimo u situaciju da tra`imo kredit.

Ima{ voqu da stvara{ i napreduje{, odu{e-

vqava{ se kada kupi{ ma{inu iz uvoza, i to

polovnu, na primer ’75. godi{te, a na kraju {ta

dobije{... Stalno nam govore da imamo evrop-

sku cenu sirovog mleka, mo`da i ja~u, ali {ta

je sa ostalim parametrima proizvodwe? Da li

je zatajila mlekarska industrija, ili dr`ava sa

subvencijama? Ne znam. Ta~no je da sli~nu cenu

sirovog mleka imaju Hrvati, ali imaju i 16-17

evrocenti po litru od dr`ave, to je 20 dinara,

a mi dobijamo sedam dinara od dr`ave. O polo-

`aju proizvo|a~a mleka, stawu u ovoj delatno-

sti, problemima i mogu}nostima za wihovo re-

{ewe, na prvom mestu mora da brine dr`ava -

isti~e Marko.

Mitrovi}i su izgradili savremenu {talu za

dr`awe stoke i prate}e objekte za mleko, koji

zadovoqavaju tra`ene standarde, nabavili neo-

phodnu mehanizaciju i do sada u sto~arsku pro-

izvodwu investirali mnogo. Ulagali su uglav-

nom iz sopstvenih prihoda, svake godine u gra-

nicama mogu}nosti, a ponekad su koristili i

subvencije dr`ave. Jo{ pre tri - ~etiri godine

planirali su da pove}aju proizvodwu na 1.000

litara mleka dnevno, ali kakva je ekonomska

situacija...

- Imamo radne navike, ni{ta nam nije te-

{ko, uvek mislimo bi}e boqe... A i brat i ja

imamo po dva sina, imamo i za koga da stvara-

mo. Ranije se govorilo poqoprivreda je “posej,

kopaj, oberi i prodaj”. Me|utim, sada poqo-

privredni proizvo|a~ mora sve da zna, da bude

ukqu~en u kompletnu proizvodwu, od po~etka

do kraja. Mora da vodi ra~una koju sortu kuku-

ruza }e da poseje, o |ubrivu koje treba baciti, o

adekvatnom prskawu... Na primer, vo}e se prska

po pet, {est, deset puta godi{we, treba znati

koji se preparati koriste i kada. Ako zakasne

samo dva dana, mogu da izgube veliku koli~inu

roda. Na{e doma}instvo ima oko ~etiri hekta-

ra vo}a, svega po malo, hektar i po jabuke, po 50

ari kru{ke, {qive, breskve, vi{we, tre{we,

kajsije. Prodajemo 80 odsto roda. Da bi dobili

dobru koli~inu i kvalitet proizvoda, o svakom

koraku proizvodwe mora se voditi ra~una. Na-

ravno, poma`u nam stru~waci, savetnici, za-

{titari, ali u prizvodwi je 80 odsto samostal-

nih odluka proizvo|a~a. [kolovan za{titar

primewuje znawe iz kwige, {to apsolutno tre-

ba raditi, ali 50 odsto stvari zavisi od para-

metara na terenu - zakqu~uje na{ sagovornik.

N. R.

MARKO MITROVI], POQOPRIVREDNIK IZ QUBI]A,

O POLO@AJU PROIZVO\A^A

Mitrovi}i su i veliki qubiteqi ko-

wa, posebno tridesetjednogodi{wi Niko-

la, koji je ranije, zajedno sa bratom, ~esto

odlazio na takmi~ewa {irom Srbije, naj-

~e{}e u Vojvodinu. Re~ je o paradnom tak-

mi~ewu. Nikola poseduje vi{e od 150 me-

daqa, zlatnih, srebrnih i bronzanih.

Osvajao je i po sedam medaqa u jednom da-

nu. Ranije su imali lipicanere, ali kako je

re~ o veoma skupom i zahtevnom hobiju, ili

sportu, danas u svojim {talama imaju osam

kowa, uglavnom radnih.

Nikola i Marko najavquju da }e 20.

aprila, na hipodromu u Preqini, prvi

put u ^a~ku, biti organizovano takmi~ewe

kowa u povla~ewu balvana, na kome }e u~e-

stvovati oko 40 pari kowa iz cele Srbije.

SEDAM MEDAQA ZA DAN

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40 - 70 dinara

pasuq 300

paprika 350

paradajz 220

krastavac 300

praziluk 80 - 100

rotkva 50

tikvice 280

brokoli 250

kupus 20 - 30

karfiol 250 - 300

per{un 30

{argarepa 40 - 60

cvekla 60

prokeq 250

zelena salata 15 - 25

spana} 50 - 100

crni luk 40 - 60

beli luk 300 - 500

VO]E

suve {qive 250 - 300

jabuke 50 - 80

kru{ke 100

ju`no vo}e 80 - 200

orasi 1.000

MLE^NA PIJACA

projino

bra{no 80 - 100

pili}i 350

jaja 12 - 14

kajmak 500 - 700

sir 200 - 400

pr{uta 1.200 - 1.800

slanina 300 - 800

suxuk 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici - nema

prasi}i 230 - 250

ovce 170

jagwad 250 - 270

p{enica 33

je~am 33

kukuruz 33

POQOPRIVREDA VI[E NIJE

“POSEJ, KOPAJ, OBERI I PRODAJ”

16 PETAK 29. MART 2013. GODINE

U TOKU DOBROVOQNA AKCIJA DAVAWA KRVI

U ^A^ANSKIM SREDWIM [KOLAMA

PORUKA OVOGODI[WEG SVETSKOG DANA

VODA JE SARADWA NA SVIM NIVOIMA

ZDRAVSTVO

Svetski dan voda obe-

le`en je 22. marta, a

ove godine je posve-

}en saradwi, jer su Ujedi-

wene nacije donele odluku

da 2013. bude Me|unarodna

godina saradwe u oblasti

voda. Ciq obele`avawa

ovog dana je da istakne va-

`nost vodnih resursa i po-

trebe za wihovim odr`i-

vim upravqawem, kao i da

se predstave aktivnosti

koje se preduzimaju u ovoj

oblasti.

- Odluka o saradwi nam

pru`a priliku da tokom

cele godine raznim projek-

tima i aktivnostima, ja~a-

mo svest i saradwu na svim

nivoima, povezuju}i sve

sektore i institucije, ka-

ko bi se ukazalo na potrebe

zajedni~kog delovawa u ci-

qu o~uvawa vodnih resur-

sa. Zbog jedinstvenog, mul-

tidisciplinarnog pristu-

pa, koji povezuje prirodne

i dru{tvene nauke, obrazo-

vawe, kulturu i komunika-

cije, za{tita i o~uvawe

vodnih resursa podrazume-

va sve aspekte saradwe - re-

kla je dr Vesna Mani} iz

ZZJZ ^a~ak.

Preduslov za pouzda-

nost ispitivawa kvaliteta

voda su osposobqene akre-

ditovane laboratorije, ko-

je rade u skladu sa norma-

tivima ISO/17025, {to je

na podru~ju Moravi~kog

okruga, obezbe|eno u labo-

ratorijama Zavoda za javno

zdravqe ^a~ak.

Stru~ne slu`be Zavoda,

ostvaruju saradwu na svim

nivoima, istakla je dr Ma-

ni}:

- Na republi~kom ni-

vou, sara|ujemo sa repu-

bli~kim inspekcijskim

slu`bama, a na lokalnom,

sa Gradom ^a~kom i op-

{tinama Gorwi Milano-

vac, Ivawica i Lu~ani.

Tako|e, imamo i odli~nu

saradwu sa {kolskim i

pred{kolskim ustanovama.

Posebna saradwa sa javnim

komunalnim preduze}ima,

konstantno obezbe|uje

uredno snabdevawe stanov-

ni{tva vodom za pi}e naj-

vi{eg kvaliteta.

Svim sugra|anima in-

formacije o kvalitetu vo-

de dostupne su na sajtu Za-

voda za javno zdravqe ^a-

~ak. I. M.

Kao i svakog prole-

}a, i ove sedmice je

Institu za tran-

sfuziju krvi Srbije, u sa-

radwi sa Crvenim krstom

^a~ak organizovao akciju

prikupqawa krvi od puno-

letnih u~enika ~a~anskih

sredwih {kola.

- Odaziv je odli~an. Krvi

nam uvek treba. Nakon ova-

kvih akcija pravimo zali-

he za leto, period godine

kada uvek vlada nesta{ica

krvi. Prikupqenu krv ob-

ra|ujemo u Institutu, a za-

tim {aqemo na razne kli-

nike gde je potrebna. Krv

se ispituje na hepatitis B

i C, sifilis i HIV. Uko-

liko su rezultati pozitiv-

ni, {aqemo pismo davaocu

da se ponovi testirawe -

rekla je dr Mira [abani

iz Instituta za transfuzi-

ju, nagla{avaju}i da je ^a-

~ak grad sa najvi{e dobro-

voqnih davalaca u celoj

Srbiji.

Igor \okovi}, volonter

Crvenog krsta ^a~ak rekao

je da ova organizacija uvek

u~estvuje u akcijama do-

brovoqnog davawa krvi.

- Uloga na{ih volontera

je da motivi{u potencijal-

ne davaoce i da poma`u za-

poslenima u Institutu za

transfuziju. U~estvujemo i

u javnom informisawu,

predavawima u {kolama -

ka`e Igor i dodaje da je

^a~ak jedan od gradova u

kome se javqa najvi{e sred-

wo{kolaca koji daruju

svoju dragocenu te~nost.

Iako dobijaju tri slobod-

na dana od {kolskih oba-

veza, ve}ina sredwo{kola-

ca nam je rekla da krv daje

znaju}i da je ona nekom po-

trebna u trenucima borbe

za `ivot.

- Zna~i mi {to ne}u i}i u

{kolu tri dana, ali radim

ovo iz humanih razloga.

Znam kako je to kada je ne-

kome potrebna krv, jer je

bila neophodna mojoj maj-

ci nakon operacije - rekao

nam je gimnazijalac Miha-

ilo. Jana, koju smo tako|e

zatekli u redu “dobrovo-

qaca”, rekla je da su weni

razlozi iskqu~ivo humani

i to potvrdila time {to je

pro{le godine tako|e u~e-

stvovala u ovoj akciji, a

nije izostajala iz {kole,

iako su joj slobodni dani

sledovali.

I. M.

Neopreznim hodawem ili hodawem u

cipelama na koje se jo{ nismo navi-

kli, mo`e da do|e do istegnu}a zgloba.

Povreda ligamenata izaziva kidawe ma-

lih krvnih sudova, bol i krvarewe u tki-

vima.

Odmah nakon povre|ivawa, trebalo bi

oti}i kod fizioterapeuta da bi se izbe-

glo produ`ewe simptoma i o{te}ewa, a

rehabilitacija mo`e da zapo~ne odmah.

Mirujte i pokre}ite zglob samo do

granica bola. Odmah nakon povrede pri-

menite led ili pakovawa smrznutog gela

obmotanih pe{kirom po 20 minuta, na

svaka dva sata. Ovo }e pomo}i u kontroli

krvarewa, smawewu bola, kao i smawewu

mogu}nosti nastanka daqeg o{te}ewa

tkiva. ^vrsto zavijte ~itav sko~ni zglob

i potkolenicu,{to }e pomo}i da otok dr-

`ite pod kontrolom. Podignite nogu iz-

nad nivoa srca kako bi se smawio otok.

Ako `elite da se vratite

u formu na zdrav i lak

na~in, postoji nekoliko jed-

nostavnih pi}a koja }e vam

pomo}i da se ose}ate odmor-

nije i da boqe ve`bate.

Sok od cvekle

Iako we-

gov ukus

o d b i j a

mnoge, sok

od cvekle

ima magi~-

na svojstva

za ja~awe

krvne slike. Obiluje nitra-

tima koji olak{avaju pro-

tok krvi do mi{i}a, daju}i

vam snagu da istrajete u ve-

`bawu. Ne zaboravite ni to

da je poboq{an protok krvi

najboqi na~in da se re{ite

celulita.

Kafa

Kofein uspora-

va proces tro-

{ewa glikoge-

na, dragocene

rezerve energije u organi-

zmu, i daje vam gorivo da u

ve`bama izdr`ite du`e nego

obi~no.

Kokosovo

mleko

Ovaj neo-

bi~ni na-

pitak bo-

gat je kali-

jumom, {to

smawuje mi{i}ne gr~eve i

sve to uz minimalan unos ka-

lorija. Kokosovo mleko se

posebno preporu~uje onima

koji se intenzivno bave jo-

gom ili pilatesom.

^okoladno mleko

Iako ga ~esto izbegavamo u

strahu od

kalorija,

kada je ve-

`bawe u

pitawu ka-

lorije i

nisu tako

l o { a

stvar, ako

dolaze iz pravih namirnica.

Na na{u veliku radost, ~o-

koladno mleko je upravo jed-

na od wih. Me{avina ugqe-

nih hidrata i proteina iz

~okoladnog mleka poma`e

zaceqewu mikro-povreda

mi{i}a koje nastaju prili-

kom intenzivne ve`be i do-

vode do upale. U roku od 45

minuta nakon ve`be popijte

ovaj napitak kako biste do-

zvolili telu da u kqu~nom

momentu do|e do pravih

hranqivih sastojaka.

Bezalkoholno pivo

Iako ima mnogo-

brojna blagotvor-

na dejstva na

zdravqe i le-

potu, inten-

zivna ve`ba privremeno sla-

bi imunitet. Kada se nakon

ve`bawa osetite pomalo

slomqeno, povremeno sebe

nagradite bezalkoholnim

pivom – wegovo antiinfla-

matorno dejstvo }e vam po-

mo}i da se osetite boqe.

PET NAPITAKA KOJI

VRA]AJU U FORMU

LED ZA ISTEGNUTI ZGLOB

KAFA I BANANE

PROTIV GLAVOBOQE

SREDWO[KOLCI

ZNAJU [TA JE HUMANOSTZA ZA[TITU

VODNIH RESURSA

Iz preventivnih razlo-

ga, svakog jutra bi uz

prvu kafu trebalo pojesti

po jednu bananu, pa }e dan

pro}i bez glavoboqe.

Iako glavoboqe mogu

imati razli~ite uzroke na-

stanka, kalijum je presudan

za wihovo otklawawe.

Ovog minerala najvi{e

ima u kafi i bananama.

Kako tvrde stru~waci,

da biste spre~ili nepri-

jatne bolove u glavi, jutro

zapo~nite {oqicom in-

stant kafe, jer ona u sebi

sadr`i najve}i procenat

kalijuma. Oni koji ne kon-

zumiraju kafu mogu dan da

zapo~nu bananom. Osim

banane, solidne izvore ka-

lijuma sadr`e i gra{ak,

mleko, soja, avokado, bro-

koli, arti~oka, krompir,

paradajz, pomoranxa i kaj-

sija.

Rzav

Gimnazijalci dobrovoqni davaoci

PETAK 29. MART 2013. GODINE

OBELE@EN ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE

17ZDRAVSTVO

Na temu “Tuber-

kuloza - preven-

cija i le~ewe”

volenteri Cr-

venog krsta su delili pro-

motivni materijal, a sred-

wo{kolci su zajedno sa

profesorkom Oliverom

Eri} odr`ali predavawe.

Davne 1882. godine, ba{

24. marta, Robert Koh je pr-

vi put, putem obi~og mi-

kroskopa video bakteriju

tuberkuloze, {to je u~ini-

lo veliki pomak u le~ewu

ove bolesti, podsetila je

doktorka Qiqana Moji}e-

vi} iz Odeqewa za promo-

ciju zdravqa ZZJZ ^a~ak.

Srbija spada u evropske

dr`ave sa niskom stopom

oboqewa od tuberkuloze.

Prema podacima iz 2011.

godine u Srbiji su obolela

1.443 gra|anina, dok je taj

broj pre tri godine bio

1.500.

- Tuberkuloza predsta-

vqa zaraznu bolest, koja je

jo{ uvek aktuelni medi-

cinski problem, jer oko

jedne tre}ine stanovni-

{tva je zara`eno bacilom

tuberkuloze. Proceweno je

da se svake godine javqa 8,4

miliona novih slu~ajeva

tuberkuloze i da oko 2 mi-

liona obolelih umire. Na

regionalnom sastanku

Svetske zdravstvene orga-

nizacije u Berlinu 2007.

godine je sa zabrinuto{}u

konstatovano da tuberku-

loza predstavqa rastu}u

pretwu za bezbednost zdra-

vqa u evropskom regionu.

Razlozi su vi{estruki, pre

svega doktrine i primene

le~ewa tuberkuloze nisu

bile najadekvatnije. Nor-

malno, lek za tuberkulozu u

smislu antibiotika posto-

ji, ali je ona i daqe aktue-

lan medicinski problem,

zato {to je dolazilo do

zloupotrebe ovih antibio-

tika, dakle nije se le~ilo

prema postulatima - rekla

je dr Ana Mi{ovi} iz Cen-

tra za kontrolu zaraznih i

nezaraznih bolesti ZZJZ.

ZA EDUKACIJU

GRA\ANA

Doktorka Mi{ovi} je

naglasila da se ovaj dan

obele`eva da bi se stanov-

ni{tvo {to vi{e edukova-

lo o ovoj zaraznoj bolesti.

- Tuberkuloza je zarazna

bolest i prenosi se putem

vazduha. Izuzetno retko,

ona mo`e da se prenese pu-

tem zara`enog mleka. Iz-

vor zaraze je osoba koja je

obolela od plu}ne tuberku-

loze, a put {irewa je aero-

geni. Tuberkuloza naj~e-

{}e zahvata plu}a, jer se

{iri putem vazduha i u or-

ganizam ulazi preko plu}a,

ali mo`e da zahvati i dru-

ge organe, kao {to su lim-

fne `lezde, plu}na i sr~a-

na maramica, bubrezi, ko-

sti, jajnici i mozak - rekla

je dr Mi{ovi}. Ona je is-

takla da faktore rizika za

zarazu predstavqa HIV

infekcija, koja ina~e sma-

wuje imunitet organizma,

kao i razna druga stawa ko-

ja uti~u na pad imuniteta,

kao {to su {e}erna bolest

ili karcinom. Tako|e, me-

|u faktore rizika spadaju

i smawena telesna te`ina,

zloupotreba alkohola ili

droge, aktivno pu{ewe, so-

cijalno ugro`ene katego-

rije stanovni{tva, kao i

stanovawe u zajednici sa

TB bolesnikom. Kako bi-

smo se za{titili od ove

infekcije potrebno je, pre

svega, identifikovati za-

razne tuberkulozne bole-

snike, izolovati ih i le~i-

ti, pregledati ~lanove po-

rodice i redovno prove-

travati i osun~avati pro-

storije, rekla je dr Mi{o-

vi}.

PROJEKTIMA KROZ

BORBU SA TBC

Broj obolelih od ove bo-

lesti u Srbiji je smawen uz

podr{ku Globalnog fonda

za borbu protiv side, tu-

berkuloze i malarije. Taj

fond je od 2002. godine Sr-

biji poklonio 33 miliona

dolara za projekte u borbi

protiv HIV infekcije i

tuberkuloze. Sa Global-

nim fondom je 2010. godine

potpisan novi ugovor, ka-

da je po~eo projekat pod na-

zivom: “Ja~awe i pove}awe

dostupnosti dijagnostike

i le~ewa tuberkuloze i

multirezistentne tuberku-

loze sa naglaskom na najo-

stqivije populacije”. Za-

vod za javno zdravqe ^a~ak

je preko svoje laboratorije

za dijagnostiku TBC di-

rektno ukqu~en u sprovo-

|ewe projekata Globalnog

fonda.

- U mikrobilo{koj la-

boratoriji, sme{tenoj u

~a~anskoj Bolnici, vr{i

se dijagnostika poslatih

uzoraka na prisustvo mi-

kobakterium TBC, a pozi-

tivne kulture se {aqu na

identifikaciju i test re-

zistencije u Nacionalnu

referentnu laboratoriju.

O rezultatima rada obave-

{tava se direktno Mini-

starstvo zdravqa, a rad la-

boratorije je pod stalnim

nadzorom eksperata ovla-

{}enih od Ministarstva

zdravqa - rekla je doktorka

Tawa Bo{kovi}, specija-

lista mikrobiologije iz

Centra za mikrobiologiju

ZZJZ. Ona je naglasila da je

u 2012. godini obra|eno

1.811 uzoraka, od ~ega je

kod 29 pacijenata dijagno-

stikovan MTBC (bakterija

koja je uzro~nik tuberkulo-

ze), a kod jednog pacijenta

zabele`en je MDR TBC

(multurezistentni soj).

I. M.

Veliki broj qudi pa-

ti od sr~anih bole-

sti, a novo istra`i-

vawe otkriva da stres i de-

presija mogu da utrostru~e

rizik od smrti izazvane

bolestima srca. Osobe koje

pate od sr~anih bolesti su

~esto pod velikim nivoom

stresa. Wihovo zdravstve-

no stawe pove}ava rizik od

nastanka depresije, {to ne

ide u prilog ve} oslabqe-

nom srcu.

“Sve osobe koje pate od

sr~anih bolesti treba re-

dovno da pose}uju lekara i

nau~e da kontroli{u stres

i lo{e raspolo`ewe”, ka-

`e profesorka Lejn Vot-

kins, koja je dodala da,

“ako osoba primeti da je

~esto lo{e raspolo`ena,

svakako treba da se obrati

stru~waku koji }e joj pomo-

}i.” U istra`ivawu je u~e-

stvovalo vi{e od 900 osoba

sa sr~anim bolestima, a

prose~na starost u~esnika

je bila 62 godine.

Oni su ispuwavali anke-

tu koja je sadr`ala pitawa

o nivou anksioznosti i de-

presije pre koronarne an-

giografije, postupka koji

mnogim osobama predsta-

vqa veliki izvor stresa.

Rezultati ankete su pokaza-

li da 90 osoba pati od hro-

ni~ne anksioznosti, wih

60 od depresije, a ~ak 99

wih od oba poreme}aja. Od

133 osobe, koje su umrle to-

kom trogodi{weg istra-

`ivawa, wih 55 je patilo

od anksioznosti, depresije

ili oba stawa. ^ak 93 oso-

be su umrle samo zbog sr~a-

ne bolesti, odnosno ni jed-

no drugo zdravstveno stawe

nije bilo uzrok smrti.

Osobe koje pate od anksi-

oznosti ili depresije tre-

ba svakodnevno da prate

svoje zdravstveno stawe.

Idealno bi bilo kada bi

posetile stru~waka koji }e

ih savetovati i preporu~i-

ti im razne metode i leko-

ve pomo}u kojih }e zna~aj-

no smawiti nivo anksio-

znosti i simptome depre-

sije. I. M.

Dru{tvo za borbu protiv

{e}erne bolesti ^a~ak, 1.

aprila u 19 ~asova odr`a-

}e skup{tinu Dru{tva u

svojim prostorijama (Bal-

kanska 9.).

SKUP[TINA

DRU[TVA

ISTRA@IVAWE

KAKO STRES I DEPRESIJA UTI^U NA SRCE

VA@NO JE ZNATI

[TA JE TUBERKULOZA

U celom svetu 24.

mart obele`ava se

kao Me|unarodni

dan borbe protiv

tuberkuloze. Srbi-

ja, koja spada u

evropske dr`ave sa

niskom stopom obo-

qewa od ove bole-

sti, tako|e obele-

`ava ovaj dan. U

^a~ku je Me|una-

rodni dan borbe

protiv tuberkuloze

obele`en 22. mar-

ta u Medicinskoj

{koli. Pored Za-

voda za javno zdra-

vqe ^a~ak, u akci-

ji obele`avawa

u~estvovali su i

volonteri Crvenog

krsta i u~enici

Medicinske {kole.

Simptomi tuborkuloze plu}a su ka{aq koji tra-

je du`e od tri nedeqe, a ne prolazi od uobi~ajene te-

rapije, pra}en iska{qavawem krvi, bolovima u gru-

dima i ote`anim disawem.

Kod drugih organa simptomi su otok limfnih

~vorova, jak bol u grudima pri dahu, glavoboqa, po-

vra}awe, uko~en vrat i pospanost ukoliko do|e do

meningitisa. Mokrewe krvi kada tuberkuloza “na-

pada” bubrege, bolni otok zglobova kada su zara`e-

ni kosti i ki~ma.

- Ali, po~etak bolesti predstavqaju op{ti

simptomi koji su te{ko prepoznatqivi. To su gubi-

tak apetita, mr{avqewe, brzo zamarawe, no}no zno-

jewe, grozni~avost i povi{ena temperatura - upozo-

rava dr Mi{ovi}.

SIMPTOMI TUBERKULOZE

18 PETAK 29. MART 2013. GODINE

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i

elektri~nih `i~a-

nih instru-

menata (gi-

tara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

KULTURA

Nesvakida{wi doga|aj za qubiteqe

kwi`evnosti i saznawa bilo je

kwi`evno ve~e “Zanosi i prkosi

Stanislava Vinavera”, nazvano po analo-

giji sa wegovim ~uvenim delom, posve}e-

nom Lazi Kosti}u. Ve~e je pro{le srede

organizovala Gradska biblioteka “Vladi-

slav Petkovi} Dis” u okviru 50. Disovog

prole}a u Umetni~koj galeriji “Nade`da

Petrovi}” , a povodom objavqivawa prvog

kola sa devet, od planiranih 18 kwiga Sa-

branih dela ovog istaknutog srpskog inte-

lektualca. Izdava~i su JP “Slu`beni gla-

snik” i Zavod za uxbenike i nastavna sred-

stva. Sabrana dela Stanislava Vinavera,

koja su na posledwem, 57. Beogradskom saj-

mu kwiga progla{ena izdava~kim podu-

hvatom godine, priredio je profesor dr

Gojko Te{i}, a urednica svih devet kwiga

je Milka Zja~i} Avramovi}. Pored wih, o

Vinaveru su te ve~eri iscrpno i posve}e-

no govorili Milica Bakovi}, bibliote-

kar savetnik i mr Vladimir Dimitrije-

vi}, profesor ~a~anske Gimnazije, odlom-

ke je kazivao Qubi{a ]irkovi}, a u mu-

zi~kom delu programa nastupila je solist-

kiwa Jana Mili{i}. Ovo je bila prva

promocija Vinaverovih dela u Srbiji na-

kon beogradske.

Stanislav Vinaver bio je jedan je od za-

slu`nih intelektualaca svoga doba,

“evropsko ime srpske kulture”, detaqno je

izu~avao srpsku literaturu “od Krm~ije i

Svetog Save do modernog izraza”, bio je

najizrazitiji branilac avangarde u me|u-

ratnoj kritici, koji je uticao i na to da

Disova poezija dobije odgovaraju}e mesto

u srpskoj kwi`evnosti i wegovim kwiga-

ma. Brane}i Disa jo{ 1920. godine Vina-

ver isti~e da je pesimizam u srpsku kwi-

`evnost do{ao iz narodnih pesama i da je

on “znak mladosti jedne literature koja

uvek po~iwe protestom”. Ba{ kao i Disov,

i Vinaverov `ivotopis je pun smrti, iz

`ivota je oti{ao u 65. godini, umro je u

Ni{koj Bawi 1. avgusta 1955. godine, is-

takla je, pored ostalog, Milica Bakovi}.

Bio je iskreni i zaneseni zaqubqenik u

Srbiju, polemi~an, uvek “nestrpqiv, gro-

zni~av i zanesen”, kako ga opisuje Radomir

Konstantinovi}, negiran i prihva}en

istovremeno i dubqe shva}en tek onda ka-

da vi{e nije mogao svoje protivnike ni-

~im da iznenadi, navodi Milka Zja~i}

Avramovi}.

O studentskom tragawu za Vinaverovim

delima, ~udnom patriotizmu i vernosti

duhu slobode, dubokom ose}aju za srpsku

kulturu koju otkriva kao tre}u dimenziju,

evropejstvu i svedo~ewima wegovog sina

Vuka, govorio je profesor Vladimir Di-

mitrijevi}, zahvaliv{i vi{e puta Te{i-

}u {to je prire|ivawem ovih Sabranih

dela postao “veliki podvi`nik srpske

slovesnosti”. Kao jednu od najzna~ajnijih

Vinaverovih osobina Dimitrijevi} isti-

~e i nesebi~nost, koju je pokazao naro~ito

posle Nastasijevi}eve smrti.

Z. L. S.

IZDAVA^KI PODUHVAT SRBIJE NA 50. DISOVOM PROLE]U

Projekcija nagra|enih filmova sa

Beogradskog festivala dokumen-

tarnog i kratkometra`nog filma

odr`ana je pro{log petka u Galeriji „Ri-

sim“, u okviru filmskog programa UG

„Nade`da Petrovi}“, uz o~ekivano slabi-

ju posetu publike zbog odigravawa utak-

mice Hrvatska-Srbija u kvalifikacijama

za Svetsko prvenstvo. Urednik filmskog

i video programa ove ustanove Predrag

@ivkovi}, podsetio je prisutne na dugu

tradiciju i bogatu istoriju ovog festiva-

la i najavio odr`avawe ovogod{weg, ju-

bilarnog 60. po~etkom aprila u Beogradu.

Jedno od najzna~ajnijih izdawa Festiva-

la bilo je ono iz 1999. godine, koje uprkos

bombardovawu NATO-a nije otkazano, a

odr`ano je od 14. do 19. aprila u prosto-

ru Doma omladine umesto u Domu sindi-

kata. Usledila je projekcija nagra|enih

filmova sa 59. „Kratkog metra“, a drugi

deo nagra|enih filmova bi}e prikazan u

petak, 5. aprila. Tokom maja, ~a~anskoj

filmskoj publici predstavi}e se i nagra-

|eni sa ovogodi{weg Festivala, uz gosto-

vawe Janka Baljka, umetni~kog direktora

Festivala i Dragana Marinkovi}a, di-

rektora Direkcije FEST-a. Z. L. S.

[EST DECENIJA

„KRATKOG METRA“

[EST DECENIJA

„KRATKOG METRA“

Osvedo~eni patriotizam porodice

Vinaver potvr|uju ~iwenice. Stani-

slav je ro|en 1. marta 1891. u [apcu, a

poti~e iz jevrejske porodice iz Poq-

ske. Otac Avram Josif Vinaver, lekar,

posle prele`anog tifusa 1915. umire

kao sanitetski major od malarije u

\ev|eliji i po sopstevnoj `eqi je sa-

hrawen sa srpskim vojnicima u zajed-

ni~koj grobnici. Majka Ru`a, pija-

nistkiwa i profesor klavira umire u

nema~koj gasnoj komori 1942. godine.

I sam Stanislav Vinaver, |ak Sorbo-

ne, na kojoj studira matematiku, fizi-

ku, filozofiju i klavir, u~estvuje kao

dobrovoqac srpske vojske u Balkan-

skim ratovima i jedan je od 1.300 ka-

plara ~uvenog Skopskog |a~kog bata-

qona u Prvom svetskom ratu. Vi{e pu-

ta je rawavan. U vreme Oktobarske re-

volucije 1917. odlazi u Rusiju gde u

Petrogradu upoznaje Aleksandra Blo-

ka, skupqa ju`noslovenske borce za

Solunski front i sa grupom srpskih

vojnika se 1919. vra}a preko Carigra-

da u Beograd. Tokom Drugog svetskog

rata odveden je u zarobqeni~ke logore

(Osnabrik, Strasbur, Berkenbrige), i

u tom periodu nastaje kwiga svedo~an-

stava o `ivotu u nema~kim logorima

“Godine poni`ewa i borbe: `ivot u

nema~kim oflazima”. Svih tih godina

rata i mira neumorno pi{e eseje, kwi-

`evne biografije i polemike i prevo-

di sa francuskog, engleskog, ruskog,

~e{kog, poqskog i nema~kog jezika, a

dobar je poznavalac i latinskog i sta-

rogr~kog jezika.

PATRIOTIZAM

ZANOSI I PRKOSI

STANISLAVA VINAVERA

PROJEKCIJE NAGRA\ENIH

FILMOVA U GALERIJI „RISIM”

PETAK 29. MART 2013. GODINE

PROFESOR DR GOJKO TE[I], PRIRE\IVA^ SABRANIH DELA STANISLAVA VINAVERA

19INTERVJU

- Vinaver je bio ~u-

do srpske kulture,

u najlep{em zna~e-

wu te re~i, jedan

od onih koji je sin-

teza svih znawa,

svih ume}a, najve}i

Evropejac u srpskoj

kulturi, a istovre-

meno i najve}i Sr-

bin u evropskim

razmerama. - Nije

uzmicao ni pred

kakvim instituci-

jama, ni pred ka-

kvim autoritetima,

umeo je narodski

re~eno, svakome da

skre{e u brk, da se

bori za ono {to za-

ista jesu najzna~aj-

nije vrednosti jed-

ne kulture. - Bio je

avangardan u sva-

kom smislu te re~i

- rekao je dr Gojko

Te{i}

Profesor dr Gojko

Te{i} je prire|i-

va~ kompletnog

opusa velikog srpskog i

evropskog intelektualca

Stanislava Vinavera

(1891-1955), kojim je, prema

sopstvenim re~ima “infi-

ciran” jo{ od gimnazij-

skih dana. Vinaver je pri-

~a koja je obele`ila wegov

`ivot, a zahvaquju}i qu-

dima iz na{eg kraja, Slo-

bodanu Gavrilovi}u i Mi-

lo{u Albijani}u, posle

vi{edecenijske upornosti,

ova dela su ugledala sve-

tlost dana. Po ~emu je Vi-

naver zna~ajan za srpsku

kulturu i kakav je Te{i}ev

li~ni odnos prema ovom

eruditi poreklom iz ugled-

ne jevrejske porodice, di-

plomcu Sorbone, poznava-

ocu svih oblasti umetno-

sti, srpskom dobrovoqcu

u Balkanskim ratovima,

avangardnom intelektual-

cu, poligloti, razgovara-

mo nakon promocije prvog

kola Sabranih dela u ^a~-

ku...

^iwenica je da je Vina-

ver bio uskra}en mnogim

posleratnim generacijama.

Ko je bio Stanislav Vina-

ver, kakve su wegove zaslu-

ge za srpsku kwi`evnost i,

uop{te, duhovni korpus

srpskog naroda?

- Vinaver je bio ~udo

srpske kulture, u najlep-

{em zna~ewu te re~i, jedan

od onih koji je sinteza svih

znawa, svih ume}a, neko ko

je u intelektualnom smislu

nadi{ao vreme u kome je

`iveo i stvarao. Sve ono

{to je najzna~ajnije u

Evropi i u svetu, uneo je u

srpsku kulturu, ali i ono

{to je najzna~ajnije u srp-

skoj kulturi trudio se da

to poka`e pred svetom. Da-

kle, on je najve}i Evropejac

u srpskoj kulturi, a isto-

vremeno i najve}i Srbin u

evropskim razmerama. Kad

to ka`em, mislim pre svega

na onu ~iwenicu koja Vi-

navera isti~e u prvi plan,

a to je modernost u naj{i-

rem zna~ewu te re~i. Bio je

zaista ~udesni po{tovalac

tradicije, kulture, umet-

nosti i vrednosti onoga

kome je pripadao. Ono {to

je neverovatno to je, da on

svojim poreklom nije ispu-

wavao ni jedan jedini

uslov, otac lekar i majka

pijanstkiwa iz Var{ave,

ali to pokazuje koliko je

to nebitna ~iwenica, ko-

liko je posve}enost onim

vrednostima i onoj kultu-

ri u ~ijim okvirima se

stvara, zapravo ono {to ga

odre|uje. Bez obzira {to

mu materwi jezik nije bio

srpski, usu|ujem se re}i, da

je u srpskoj kwi`evnosti i

kulturi u naj{irem smislu

re~i, u~inio vi{e, jer je

stvorio toliko kovanica i

bio od onih jezikotvoraca,

posve}enika, zaqubqenika

u modernu tradiciju i tra-

dicionalne vrednosti, ko-

je su zaista bile vrednosti

u evoropskim i svetskim

razmerama.

U ~emu se ogleda wegov

avangardizam u vremenu u

kome je `iveo i stvarao i

za{to je bio skrajnut?

- Skrajnut je bio, pre

svega, zbog autenti~nosti,

zbog individualnosti i

posebnosti, zbog odre{i-

tosti i otresitosti u sva-

kom smislu. On nije uzmi-

cao ni pred kakvim insti-

tucijama, ni pred kakvim

autoritetima, umeo je na-

rodski re~eno, svakome da

skre{e u brk, da se bori za

ono {to zaista jesu najzna-

~ajnije vrednosti jedne

kulture, dakle, za svaku vr-

stu modernosti, ali ne sa

`eqom da je pretvori u

dogmu. Bio je avangardan u

svakom smislu te re~i, ne-

ko, ko je verovatno bio je-

dinstven u poznavawu ve-

}ine delatnosti qudskog

duha. Oti{ao je da studira

matematiku, fiziku i kla-

vir na Sorboni, dakle,

prirodne nauke, posvetio

se filozofiji i muzici,

verovatno je jedinstven u

srpskoj kulturi i po tome

{to je pisao o svih sedam

umetnosti, i zato je najve}i

Evropejac u srpskoj kultu-

ri, a istovremeno i najve}i

Srbin u evropskim razme-

rama. Bio je vrstan pozna-

valac istorije i istorije

umetnosti, kulture ovoga

naroda, {to je pokazao na

najlep{i mogu}i na~in u

svom delu “Zanosi i prkosi

Laze Kosti}a”. Dakle,

avangardan i u stvarala~-

kom smislu, jer je isku{a-

vao i eksperimentisao u

vremenima kada je to bila

neka vrsta mode, ali u we-

govom slu~aju ne radi se o

modi, nego o majstorstvu da

se taj eksperiment, radika-

lizam, pretvori u umetni~-

ku ~iwenicu.

Pomenuli smo “Zanose i

prkose Laze Kosti}a”. [ta

je to {to ~ovek koji dr`i

do svog obrazovawa mora

pro~itati od Vinavera?

- Niste nai{li na neko-

ga ko }e vam dati pravi od-

govor. Dakle, moj jedini

odgovor je pro~itati Vi-

navera u celini. Tek }e se

tada shvatiti koliko je on

jedna izuzetna ~iwenica.

To nije stvar samo pri-

strasnosti, nego je stvar

~iwenice da je on zaista u

svakom svom segmentu pose-

ban. Kad pi{e o muzici,

pozori{tu, filmu, kad pi-

{e poeziju, putopise…

Svaki wegov putopis je po-

sebna pri~a, iz te, takozva-

ne, putopisa~ke strasti i

op~iwenosti odre|enim

kulturama, vidi se koliko

je on u svakoj velikoj

evropskoj kulturi bio za-

pravo kao kod svoje ku}e.

Vinaver nigde nije bio

stranac. U Francuskoj se

{kolovao i Francusku je

do`ivqavao kao sopstvenu

kulturu, u Nema~koj kultu-

ri je `iveo kao u mati~noj

kulturi, zbog porekla svo-

jih roditeqa, pre svega

majke. Kad je oti{ao u

SSSR, nastaju “Ruske po-

vorke”, ~udesna kwiga op-

~iwenosti vrednostima te

neobi~ne kulture koja do-

`ivqava sa Oktobarskom

revolucijom jedan vihor,

za neke i apokalipsu, itd.

Dakle, Vinaver je ~udo nad

~udima, u najlep{em smi-

slu te re~i i wega treba

i{~itati od prve do po-

sledwe stranice.

Koliko je wegovom zai-

sta autenti~nom ponirawu

u vrednosti srpske kulture

doprinelo dru`ewe sa

Mom~ilom Nastasijevi-

}em, koji je imao sli~ne re-

ference?

- Naravno da je to ona

podudarna ta~ka. Ve~eras

je ovde bilo toliko podu-

darnosti koje su me zbuni-

le, jer su svi govornici u

su{tini ukazali na vrlo

va`ne, bitne ~iwenice, i

svi su se na neki na~in u

svojim iskazima podudari-

li, kao da su se dogovarali,

a nisu, {to samo pokazuje,

da su svi u Vinavera uroni-

li sa jednom stra{}u, koja

je meni vrlo dobro znana.

Nastasijevi} je za Vinave-

ra “svetac srpskog jezika”.

Dakle, ako Stanislav Vi-

naver za nekog to ka`e, on-

da se mo`e govoriti o jed-

noj vrsti ~udesne podudar-

nosti. Dakle, ta dva veli-

kana su se duboko uronila

u tradiciju svih izuzetnih

vrednosti, u arhetipe srp-

ske kulture, i svako je na

svoj na~in tu kulturu ~i-

tao i na svoj na~in ostavio

toliko ~udesne dokumente

o woj, i o toj tradiciji, ko-

joj su pripadali. Ta vrsta

poeti~ke, intelektualne,

stvarala~ke podudarnosti

jeste ne{to {to je mo`da

mene ve~eras u podudarno-

sti govornika navelo da

tvrdim da se mo`e govori-

ti o “komedijantu slu~aju”

koji sve re`ira, i ovo je za-

sigurno, jedna od najuzbu-

dqivijih kwi`evnih ve~e-

ri kojima sam prisustvo-

vao, i po prvi put bio to-

liko zbuwen, da nisam ni-

kada ovako govorio kao

{to sad govorim vama.

Zbog ~ega se Vinaver su-

kobqavao sa plejadom sa-

vremenika, {ta su bile

sporne ta~ke wihovih gle-

di{ta u domenu kulture?

- Sporna ta~ka kod onih

koji su ga napadali, bio je

odnos prema tradiciji.

Pripisivan mu je konzer-

vativni duh, regresivne

vrednosti i tako daqe, {to

je potpuna besmislica. Ne-

ko, ko je izrastao iz tradi-

cije i pritom ostao izuzet-

no moderan i pokazao tu

vrstu iskonskog po{tova-

wa prema svim modernim

vrednostima sopstvene

tradicije, bio je dovoqan

razlog da su ga i Milan

Bogdanovi}, i Marko Ri-

sti}, i Velibor Gligori}

i drugi `estoko napadali.

Sama ~iwenica da je Vina-

ver do`iveo to {to je do-

`iveo, i da je u su{tini

wegov `ivot skra}en zbog

ratova koje je vodio i u ko-

jima je ostao dosledan do

kraja, doveli su me po prvi

put do jereti~kog iskaza da

je, mo`da, Vinaver najkri-

vqi zato {to je decenijama

bio pre}utan, i mo`da }e

ovaj povratak u srpsku kul-

turu biti wegova prava re-

habilitacija. Drago mi je

da se to dogodilo u ^a~ku,

jer Dis je za wega bio jedna

od onih metafora moderne

vrednosti, kojoj je on po-

svetio u najranijoj stvara-

la~koj fazi tekst, potom i

u ranim dvadesetim godi-

nama, kada su se doga|ale te

avangardne, prevratni~ke

manifestacije u srpskoj

kulturi.

Koliko Vam je vremena

potrebno da priredite i

drugo kolo sabranih dela

Stanislava Vinavera?

- Drugo kolo je u su{ti-

ni privedeno kraju, i ono

{to je meni jako drago, je-

dan od govornika ovde u

^a~ku, Vladimir Dimi-

trijevi} je prepoznao da je

pri~a o Vinaveru zapravo

zajedni~ki poduhvat, ne sa-

mo mene kao prire|iva~a,

nego i urednice Milke Zja-

~i} Avramovi} koja je zai-

sta ulo`ila toliko truda

da se to ni~im ne mo`e

opisati, a taj trud je upi-

san i u ono {to je vizuelni

izgled i ure|ewe dela. Ta-

ko da sam ja po prvi put,

kao neko ko je bio posve}en

uredni~kim poslovima bio

po strani, u~estvovao sam u

prikupqawu gra|e koju su

oblikovali drugi i to je

neobi~no va`no, i to je je-

dan od onih detaqa koji se

upi{e u neku, odnosno moju

`ivotnu pri~u. Na`alost,

trenutni zastoj postoji,

nadam se da }e drugo kolo

iza}i u toku ove ili po~et-

kom slede}e godine, najve-

}i deo poslova je obavqen.

I tu }e biti, uslovno re~e-

no, “{okantnih novina”

koje }e obradovati Vinave-

rovce, ili one posve}eni-

ke, kojima je svaka vrsta ot-

kri}a jedna vrsta u`ivawa

i strasti, koje pokazuju da

kwi`evnost kao ~iwenica

nije mrtva, niti }e ikada

biti.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

NAJVE]I EVROPEJAC

U SRPSKOJ KULTURI

20 PETAK 29. MART 2013. GODINEKULTURA

Pri~e iz „autobusa“

Sa uobi~ajenom pri~om i zanimqivim predlogom

do{ao je u ponedeqak u redakciju “Glasa” na{ su-

gra|anin Milija Vu~eti}. Hteo je da nam se izjada, a

problem koji je imao, je zapravo svakodnevna mora mno-

gih ^a~ana i `iteqa okolnih sela. Putovao je pro{log

petka na relaciji Sloboda - Zabla}e (via Slatina) s

kraja na kraj relacije. Tra`e}i Ulicu Vere Vuji~i} sa

jednim prijateqem, morao je da se vrati pe{ice od {ko-

le “Ratko Mitrovi}” do “Belvija”, po{to nijedno od

autobuskih stajali{ta nije obele`eno, a kamoli pokri-

veno, pa qudi nisu znali gde da iza|u iz prevoza. Dodu-

{e, nisu ni pitali, a pitawe je da li voza~i, koji se ~e-

sto mewaju, znaju gde se nalaze ba{ sve ulice u ^a~ku.

Pita se Vu~eti}, kao i mnogi od nas bezbroj puta rani-

je, ko je zato nadle`an. Uz to se kao problem redovno po-

stavqa gu`va na stajali{tu kod “Solida”, re~e mi ko-

leginica, ~esto autobusi ne mogu da pri|u putnicima

od parkiranih taksi vozila. Imao je Vu~eti} jo{ pri-

medbi. @ao mu {to se i Gradski park sve slabije odr-

`ava, nema osvetqewa na nekoliko svetiqki, travwaci

su zapu{teni, klupe pohabane, a staze do parka i oko

wega pune sme}a. Ni bandere se ne svi|aju Vu~eti}u, i

jo{ mnogo toga bi s malo truda moglo da izgleda mnogo

lep{e, pa zato predla`e da bi pored svih organizacija

i udru`ewa koji ne{to rede ili ne rade, Grad trebalo

da osnuje dru{tvo “O~istimo ^a~ak”. Mo`da bi tu re-

zultati rada bili vrlo brzo o~igledni. Z. L. S.

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Uovoj o~aravaju}oj

pri~i o misteri-

ji i romansi, qu-

bavnici i privatni is-

tra`iteqi – Lavinija

Lejk i Tobajas Mar~ –

nastavqaju svoj uzbu-

dqivi odnos, slasnu me-

{avinu opasne profesi-

je, uzavrelih strasti, a

sada i – ubistva. Kao da

smisao za posao i nos za

nevoqe nisu dovoqni da

razlikuju Laviniju Lejk

od drugih `ena, ona je uz

to i ve{ta hipnotizer-

ka. Niko to ne zna boqe

od Tobajasa Mar~a, kog

je potpuno op~inila.

Me|utim, Lavinija je odustala od svojih mo}i u korist

wihovog partnerstva, koje obezbe|uje „diskretnu privat-

nu istragu za ugledne ~lanove dru{tva“. Ali kada je Se-

lest Hadson, supruga porodi~nog prijateqa i kolege hip-

notizera, prona|ena ubijena, s kravatom oko svog lepog

vrata, Lejk i Mar~ kre}u u napetu potragu za ubicom.

Brojni nemilosrdni i opasni likovi – u koje mo`da spa-

da i o`alo{}eni suprug – tra`e Selestinu neprocewivo

vrednu narukvicu, za koju se veruje da poseduje legendarne

mo}i. Uskoro }e se okomiti i na Tobajasa i Laviniju, dok

ih istraga bude vodila od blistavih balskih dvorana

uglednog dru{tva do najmra~nijih dubina qudske psihe.

Ubajkovitim prede-

lima juga Austra-

lije, porodica

Kvinlan godinama vodi

u{u{kan, provincijski

motel, a niko ne voli to

mesto vi{e od Lole, sim-

pati~ne i vragolaste Ir-

kiwe, `enske glave poro-

dice. Zbog toga }e svi we-

ni ro|aci biti prili~no

iznena|eni kada od wih

bude tra`ila da Bo`i}

provedu na nekom drugom

mestu. Lola je oduvek

imala talenat za raznora-

zne smicalice i urnebe-

sne igrarije – na kraju

krajeva, uspela je da lukavstvom pomiri svoje tri zava|e-

ne unuke. Kako se bli`i vreme praznika, Lola smatra da

svemu treba dodati jo{ malo uzbu|ewa i zato odlu~uje da

u motel pozove grupu stranaca. Ho}e li se oni sprijate-

qiti, ho}e li me|u nekima od wih sevnuti varnice, ho}e

li se neki zaqubiti? Dok broji dane do wihovog dolaska,

drama u Lolinoj porodici preti da poremeti wene pakle-

ne planove: `ivot donosi neo~ekivane obrte sudbine, a

Lola }e otkriti da je ona ta koju ~eka najve}e iznena|ewe.

Monika Makinerni

LOLINA TAJNA

Amanda Kvik

PLAVO JE ZA SRE]U

ZANIMQIV PREDLOG

Promociji video spota Nema-

we Kujunxi}a za pesmu “Mo-

rava”, u izdawu TV Galaksija

32, osim saradnika i gostiju, prisu-

stvovali su i narodni peva~i Dobri-

voje Topalovi} i Aleksandar Ili},

koji su izrazili veliko zadovoqstvo

{to se jedan mlad ~ovek, u vreme in-

stant popularnosti, opredelio za

pravu srpsku, narodnu muziku. Ustvr-

div{i da }e Nemawa sigurno napra-

viti lepu karijeru, poznati peva~

Dobrivoje Topalovi}, koga ve} nazi-

vaju narodnom legendom, po`eleo je

mladom kolegi da nikada ne zaboravi

gde je ro|en i odakle je, odnosno da

pored populranih pesama, ne zabora-

vi “Moravu”.

Aleksandar Ili} je na konferen-

ciji za novinare, odr`anoj u ponede-

qak u “^olakovoj kafani”, istakao

da je “Morava”, iako snimqena pre

{est godina, dokaz da dobra pesma

nema rok trajawa.

- Nemawa Kujunxi} je ve} uspeo za-

to {to se opredelio za te`i put, za

put kojim se re|e ide, sporije napre-

duje, ali je zato svaki postignuti re-

zultat veoma zna~ajan. Dana{wi mla-

di peva~i se uglavnom odlu~uju za in-

stant popularnost i za pesme koje

imaju ograni~eni rok trajawa - rekao

je Ili}, ~estitav{i mladom ~oveku

{to je opevao svoj zavi~aj, jer, kako

ka`e, “{ta je ~ovek bez zavi~aja”.

- ^ovek bez zavi~aja nije ni{ta,

bez obzira na to gde bili, kakve lepo-

te sveta videli, ipak se svi vra}amo

svojim korenima, odakle smo krenu-

li. Ovaj kraj ne mora da brine za bu-

du}nost. Iako je odavde potekao ve-

liki broj peva~a, Nemawa je na do-

brom putu da ostane upam}en kao kva-

litetan izvo|a~ prave srpske, narod-

ne muzike - istakao je Aleksandar

Ili}.

Dokumentaristi i qubiteqi Mo-

rave imaju podatak da je ovu reku opi-

salo oko 100 izvo|a~a, odnosno tek-

stopisaca, sa vi{e od 150 pesama, a

promovisani spot je ilustrovan sa

predivnim kadrovima i slikama na

najlep{em i najznamenitijem toku

Morave, u Ov~arsko-kablarskoj kli-

suri, u na{oj Svetoj Gori. Izdava~ je

TV Galaksija, {to ne ~udi, s obzirom

na to da je bila prva privatna pro-

dukcija, koja je devedesetih godina

imala vi{e od 50 izdawa. Mi{ula

Petrovi}, osniva~ i direktor TV Ga-

laksija, istovremeno je bio i vlasnik

tada{we izdava~ke ku}e “Zvuci ga-

laksije”, koja nije promovisala samo

narodnu muziku, ve} i izvo|a~e i pe-

sme zabavne, rok i klasi~ne muzike.

- Nemawa je mlad i talentovan pe-

va~ koji je preuzeo te`ak zadatak - da

otpeva pesmu, srpsku “dvojku” o naj-

lep{e opevanoj reci, na{oj Moravi.

Iako je spot radila odli~na ekipa,

bio sam iznena|en zbog velikog inte-

resovawa qudi, ~ak se jednog dana ja-

vilo 26 gledalaca sa molbom da im

nare`emo spot “Morava”. O~igledno

je da imamo populaciju za ove, lepe

pesme. Bilo bi dobro da na teritori-

ji Milanovca, Jagodine, Kragujevca,

Kraqeva i ^a~ka osnujemo izdava~ku

ku}u, koja }e izdavati samo srpske,

narodne, odnosno pesme moravskog

podnebqa - rekao je izme|u ostalog

Mi{ula Petrovi}, direktor TV Ga-

laksija.

Mi}o Kujunxi}, koji je tako|e

kroz mnoge pesme opevao Moravu, is-

takao je da je veoma ponosan kao otac

jednog mladog peva~a, koji je preuzeo

veliko breme na sebe, zapo~ev{i ka-

rijeru sa ovakvom pesmom:

- To ne zna~i da ne treba da peva i

one populrane pesme, ali ne treba ni

be`ati od zavi~ajnih korena. Pesma

“Morava” `ivi ve} {est godina i po-

pularna je i bez velikog reklamira-

wa. Na RTS-u i Radio Beogradu je ~e-

sto emitovana, pa smo Nemawa, kole-

ge sa TV Galaksija i ja odlu~ili da

snimimo i spot.

Istakav{i da je izuzetna ekipa

snimala spot, Kujunxi} je podsetio

da je za kameru bio zadu`en Ra{o

[underi} i zahvalio svim saradni-

cima, navode}i i tehni~ku podr{ku,

me|u kojima su: kafana “^olak”, re-

storan “Dom”, “BetoSan” ^a~ak i ma-

nastir “Nikoqe”.

N. R.

NEMAWA KUJUNXI] PROMOVISAO SPOT ZA PESMU “MORAVA”

PUT KOJIM SE RE\E IDE

- Pesma “Morava” je nastala

sticajem okolnosti, na nagovor

Mi{e Mijatovi}a, rekao mi je da

ima pesmu za mene. Tada sam bio

mlad i pomalo sumwi~av. Me|u-

tim, kada sam otpevao pesmu, kada

je ona ugledala svetlost dana, vi-

deli smo da je rezultat dobar.

Nisam je mnogo reklamirao, pro-

movisao, ali na{la je svoj put i

postala, nadam se, hit - rekao je

Nemawa Kujunxi}, nagove{tava-

ju}i da }e album biti druga~iji,

moderniji, ali i da }e istovreme-

no ostati veran svom stilu. Jed-

nostavno, kako ka`e, “bi}e za sva-

koga po ne{to”.

NEMAWA I “MORAVA”

PETAK 29. MART 2013. GODINE 21KULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21~.

Izuzetno uzbudqivo i napeto!

Za qubiteqe dobrih kriminali-

sti~kih zapleta sti`e novi roman

D`ejmsa Patersona iz serijala o

Aleksu Krosu u izdawu Lagune, „Zli

vuk“, koji o~ekivano donosi mnoga

uzbu|ewa, obrte i nepredvidqive is-

hode. Majstor u stvarawu napete at-

mosfere jo{ jednom nas uvodi u

mra~ni svet zlo~ina.

Ne bi li vi{e vremena provodio

s porodicom, detektiv Kros je pre-

{ao iz va{ingtonske policije u

FBI i prvi slu~aj koji dobija jesu neobi~ne otmice za koje ni-

ko ne tra`i otkup. Kidnapovani nikad vi{e nisu prona|eni,

ali kidnaperi prave gre{ke i ostavqaju tragove i o~evice na

mestima otmice. Krosov glavni neprijateq i meta istrage sada

je kum ruske mafije, neuhvatqivi, mo}ni i tajanstveni Vuk.

Usred rada na ovom zamr{enom slu~aju, Kros se suo~ava sa zasta-

relim metodima, neodlu~no{}u i nelojalno{}u u FBI-ju, ali

preti mu i veliki udarac na porodi~nom planu. Iznenada se po-

javila wegova biv{a velika qubav s kojom ima sina – malog

Aleksa. Ona se naprasno oporavila od trauma zadobijenih kad je

nekoliko godina ranije i sama kidnapovana i `eli da uzme dete.

Po{to je napisao nekoliko uspe{nih trilera, Paterson je

ranih devedesetih do{ao na ideju da kreira lik afroameri~kog

heroja u okviru tog `anra. Ideja je rezultovala nizom bestsele-

ra, ~iji je glavni akter, forenzi~ki psiholog Aleks Kros, po-

stao jedan od najpoznatijih likova u detektivskoj literaturi i

inspiracija za dva filma, Poqubi devojke, 1997. i Prikrade se

pauk, 2001, oba sa Morganom Frimenom u glavnoj ulozi. D`ejms

Paterson `ivi u Palm Bi~u na Floridi, gde radi kao direktor

marketin{ke agencije.

Najboqe {to je Trejsi [evalije

napisala od „Devojke sa bisernom

min|u{om“.

Izdava~ka ku}a „Laguna“, upravo

je objavila novi roman bestseler au-

torke Trejsi [evalije, „Posledwi

begunac“ koji se bavi temama sa ame-

ri~kog kontinenta.

Trejsi [evalije, koja je pre dve

godine posetila Beograd, svojim no-

vim romanom „Posledwi begunac“

prvi put zalazi u ameri~ku pro{lost i na gotovo neverova-

tan na~in prepli}e pri~e o kvekerskim doseqenicima i od-

beglim robovima. Sme{ten u guste {ume i suncem okupana

kukuruzna poqa Ohaja, ovaj `ivopisni roman pripoveda o

zlim qudima i neustra{ivim `enama, o iznena|uju}im bra-

kovima i ~udnovatim prijateqstvima, i o izuzetnoj mo}i pr-

kosa. Radwa je sme{tena u polovinu 19. veka kada mlada kve-

kerka Onor odlu~uje da sa sestrom ode u Ameriku. Sestru ta-

mo o~ekuje verenik, a Onor }e nakon velikog razo~arawa ko-

je ostavqa za sobom otpo~eti novi `ivot. Na putu se sestra

razboli i umire a Onor, potpuno sama na drugom kraju sveta

odlu~uje da ode u Ohajo i na|e wenog verenika. Nova zemqa sa

potpuno druga~ijim obi~ajima, geografijom, hranom, i svime

{to se mo`e zamisliti, za Onor predstavqa egzistencijalni

i duhovni izazov. Re{ena da prihvati situaciju koju joj name-

}e sudbina, Onor se trudi da se uklopi u novu kvekersku za-

jednicu i prona|e u woj svoje mesto. Paralelno s pri~om o

wenom unutra{wem preobra`aju u novom svetu te~e pri~a o

posledwim godinama ropstva i tajnom udru`ewu koje je poma-

galo odbeglim robovima da se prebace iz Amerike u Kanadu.

Moralna na~ela koja joj nala`e vera podsti~u je da se i sama

pridru`i ovom pokretu i tako sebe i svoju novu porodicu do-

vodi u opasan polo`aj.

Trejsi [evalije

POSLEDWI BEGUNAC

Xejms Paterson

ZLI VUK

Da ^a~ku nedostaje

pozori{te potvr-

dila je i izuzetno

dobro pose}ena predstava

“Sin doma}eg izdajnika”

nastala u produkciji lo-

kalnog i od nedavno Tea-

tra “Estet” (biv{i ilegal-

ci “Otpisani”), koja je

premijerno izvedena u po-

nedeqak na velikoj sceni

Doma kulture. Predstava

je ura|ena po tekstu ^a~a-

nina Aleksandra Be}i}a,

pisanog na ijekavskom di-

jalektu, {to nije bila pre-

preka u wenoj realizaciji.

Veoma profesionalan utisak osta-

vili su re`ija Ba}ka Bukumirovi}a,

odgovaraju}a gluma~ka podela i au-

torska muzika Rastka Radi~evi}a,

koja ~ini ve}i deo predstave i daje

joj dinamiku. Predstava je pripre-

mqena za relatvno kratko vreme, od

23. januara, sa samo jednom general-

nom probom sa tehnikom, i svakako

zaslu`uje da bude reprizi-

rana.

Tekst je pisan kao ra-

dio drama, a re`ijski po-

stupak je bio televizijski,

rekao je nakon premijere

Ba}ko Bukumirovi}, kome

je ovo jubilarna 20. re`ija

u ^a~ku, a tri je uradio na

strani. I sam je nosilac

jedne od glavnih uloga, u

ovom komadu igra uredni-

ka Envera. Osnovna tema

postavke su mediji, koliko

i kako mogu uticati na

ratna zbivawa, izazvati

rat, a osnovna ideja bila je

da li se mediji bave “prodajom du-

{e”, {ta biva sa wima posle rata i

da li se i daqe bave na isti na~in

manipulacijama? U re`iji je izbeg-

nut stereotip na koji se rade ratne

drame, ta podela na dobre i lo{e

momke, rekao je Bukumirovi}, a ve-

liku pomo} mu je u tom poslu pru-

`io dugogodi{wi prijateq, jo{ iz

vremena Dramskog studija Doma kul-

ture, prvak kraqeva~kog pozori{ta

Zoran Damjanovi}, kome je ovo prva

gluma~ka saradwa sa rodnim ^a~-

kom. Igrao je u ovom komadu oca

glavnog junaka, novinara Zorana,

kome je svoj lik uspe{no pozajmio

Darko Nicovi}. U ulozi sekretari-

ce Tawe ubedqivo se sna{la Kri-

stina Popovi}, autenti~no je na

sceni izgledao u ulozi oficira

Branko Todorovi}, kao {to je uver-

qiv bio i Boris Kapetanovi} u ulo-

zi agenta. Svoj doprinos uspehu

predstave dali su i akteri Udru`e-

wa qubiteqa umetnosti “Moravsko

predve~erje” Stevo Markovi} kao

prvi islednik i @arko Majstoro-

vi}, kao jedan od vojnika, drugi je

bio Qubomir Mi}evi}. U ulozi

spikera predstave na{ao se Du{an

Jakovqevi}, {to mu ni izvan koma-

da, profesionalno nije strano. Or-

ganizator predstave je bila Mikica

Aleksandri}, a za rasvetu i ton su

bili zadu`eni Nedeqko Vu~i}evi}

i Vojkan Petrovi}. [minku je radi-

la Jelena Mi}ovi}. Sve u svemu,

kompletna doma}a produkcija. Zna-

~i, mo`e se! Z. L. S.

USPE[NA PREMIJERA DOMA]EG POZORI[NOG KOMADA

Odsustvo autora teksta na premijeri nije bilo

prepreka da Aleksandra Be}i}a, koji posled-

wih desetak godina `ivi i radi kao novinar u

Beogradu, pitamo koliko je autobiografskog

uneo u ovu pri~u, koja se doga|a u Sarajevu,

bliskom i wemu i wegovom ocu Zoranu, profe-

sionalnom glumcu sarajevskog pozori{ta.

- Tekst nije autobiografski. To {to sam

glavnom junaku dao ime mog oca i devoja~ko

prezime moje majke, kao i {to sam mu poklonio

moj ro|endan, su jedine podudarnosti. Narav-

no, predstava je ispri~ana kroz perspektivu

novinarske redakcije, ali je to svet u kome sam

ja ceo svoj `ivot. Ipak, tekst govori o dve stvari: o ratu i manipulaci-

ji. A rat je nemogu} bez manipulacije. Jer, kako biste bez manipulacije

ubedili nekoga da uzme pu{ku i krene na neki front na kom }e pucati u

osobu koju nikad nije video?

Na pitawe da li postoji obrazac za takvu manipulaciju, Be}i} odgo-

vara:

- Obrazac za svaku manipulaciju postoji, o to je Noam ^omski odavno

pisao. Mediji i medijski poslenici su samo egzekutori iste. Na `alost,

direktni razlozi za uplitawe u to sveop{te kolo u kom svi stvaraju

r{um su krajwe banalni i svode se na prodaju “vere za ve~eru”... A krea-

tori manipulacije su nevi|eno zadovoqni, jer smo mi zapaqivi i podlo-

`ni dejstvovawu za male pare i “vi{e ciqeve”.

Da ovo ne}e biti jedini susret sa Be}i}em na sceni, nagove{tavaju i

wegovi novi radovi.

- Pi{em. Zavr{io sam romane koji se zovu “Tre}i ~in” i “Evo, za{to

te volim”, kao i drame “Telefon” i “Dan kada se nisam probudio”. Tre-

nutno radim na romanu koji se zove “Tre}a komanda”. Ambicije? Nau~io

sam da je mudro pre}utati odgovor na takvo pitawe.

ALEKSANDAR BE]I], AUTOR TEKSTA

„SIN DOMA]EG IZDAJNIKA”

22 PETAK 29. MART 2013. GODINEVODI^

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB “VELVET”

- Petak, 29. mart

- Gostuje Vuka{in Braji},

22 ~asa

- Subota, 30. mart

- KU]NA MUZIKA, 22 ~asa

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

moj"

“SRPSKI PAB”

- Petak, 29. mart - Svirka benda

“POGRE[ILA RODA”, 22 ~asa

- Subota, 30. mart - Svirka benda

“ZA[TO DA NE”, 22 ~asa

Narodni muzej

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~aso-

va, vikendom od 9 do 13 ~asova

Gradska biblioteka

„V. P. DIS“

Telefoni: 032/22 36 08

34 09 60

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSYALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333

PIVNICA

„CITY PUB”

Gospodar

Jovanova 22,

telefon 032/228 - 310

KAFE “[TO DA NE”

- Petak, 29. mart

- Svirka “ACOUSTIC

BAND”, 22 ~asa

GALERIJA

“RISIM”

- Petak, 29. mart -

“FILMSKI

PETAK”, Festival

“PRVI KADAR”,

Sarajaveo, 19 ~aso-

PETAK 29. 3. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 30. 3. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

NEDEQA 31. 3. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGA^EVSKI HORIZON-

TI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 KONCERT

23:00 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

PONEDEQAK 1. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-

R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU

UTORAK 2. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SREDA 3. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

^ETVRTAK 4. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

Istorijski arhiv

- Izlo`ba "Jugoslovensko

francuski odnosi 1918-1941"

- Umetni~ka galerija

„Nade`da Petrovi}”:

Izlo`ba "Razlike u istom"

Galerije savremene umetnosti

iz Ni{a

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Petak, 29. mart - “GOVORNA MANA”, ko-

medija u produkciji Narodnog pozori{ta

Beograd, velika sala u 20 ~asova

Ponedeqak, 1. april - DE^IJE IGRE - iz-

lo`ba akvarela Nenada Mari}a, akadem-

skog slikara iz ^a~ka, Likovni salon u 19

~asova

Utorak, 2. april - Koncert JOVANA KO-

LUNXIJE, velika sala u 20 ~asova

Sreda, 3. april - CIVILIZACIJA I

@ENA - kwi`evno ve~e Aleksandre Sla|a-

ne Milo{evi}, Likovni salon u 19 ~asova

Petak i subota, 5. i 6.

april - “FALSIFIKA-

TOR” - igrani film Gora-

na Markovi}a, velika sala

u 20 ~asova

Dom kulture

PETAK 29. MART 2013. GODINE 23KULTURA

Posle premijerne izlo`be u Galeri-

ji RTS-a u Beogradu, pro{log ~e-

tvrtka u Galeriji Narodnog muze-

ja otvorena je ekskluzivna izlo`ba “Ruko-

deqe” Du{ana Milisavqevi}a, protomaj-

stora Srpske pravoslavne crkve, na kojoj

su predstavqene replike stilskog name-

{taja sa evropskih dvorova, crkvenog mo-

bilijara i prvi put, starih srpskih ogle-

dala sa likovima srpskih plemkiwa, ukra-

{enih nacionalnim motivima i slikar-

skim perima Pe|e Todorovi}a, Savi}a,

Labusa... Autor ovih luksuznih eksponata

je stru~wak za barok i dizajner dvorskog i

crkvenog mobilijara u hramovima, epi-

skopskim i vladi~anskim dvorovima {i-

rom zemqe i sveta, od Kraqeva i manasti-

ra @i~e, Saborne crkve u Beogradu, Crkve

Svetog Vasilija Ostro{kog na Be`anij-

skoj kosi, hrama Svetog Tome na Novom

Beogradu, bogomoqa [ida, Karlovaca,

Bijeqine, do Be~a, Osla, Ahena, ruskih cr-

kava i ^ikaga. Jedan od wegovih ekspona-

ta je i vladi~anski tron u pozlati u mana-

stiru Blagove{tewe kablarsko, istakla je

direktorka ~a~anskog Muzeja Delfina Ra-

ji}, po`elev{i dobrodo{licu gostima i

posetiocima i iz okolnih gradova, podse-

tiv{i da je Du{an Milisavqevi} nosi-

lac vi{e crkvenih priznawa - Gramata, a

najve}e mu je dodelio Patrijarh srpski

Pavle 2003. godine, kada ga je proglasio

protomajstorom Srpske pravoslavne Cr-

kve i srpskim dobrotvorom Prvog reda.

Otvaraju}i izlo`bu, istori~ar umet-

nosti Du{an Milovanovi}, kao jedan od

najboqih poznavalaca crkvene umetnosti

u Srbiji, je rekao da je Milisavqevi}

osnovao Humanitarni fond “Sveti Niko-

la” sa dobronamernim qudima kao “nasu-

{nu potrebu da se donekle odu`i Tvorcu

za sva dobra kojim ga je podario u talenti-

ma, zdravqu, porodi~nim radostima, ste-

~enim imawima, ugledu i slavi”, kao plo-

dovima wegovg rada vi{e od tri decenije.

Humanitarni fond stipendira talentova-

ne, siroma{ne u~enike na umetni~kim

{kolama i akademijama, a ~a~anskoj pu-

blici prepoznatqiv je po prethodnim

prodajnim izlo`bama slika na{ih najve-

}ih majstora, prire|ivanim u Likovnom

salonu Doma kulture. Izlo`bom “Rukode-

qe” Milisavqevi} je `eleo da uzvrati ~a-

~anskoj publici na gostoqubqu koje mu je

vi{e puta ukazano, rekao je Milovanovi}

i po`eleo Milisavqevi}u “obiqe dobre

energije i snage da istraje u ovom plemeni-

tom poslu” i sa~uva od zaborava i unapre-

di drvorezbarewe kao umetnost predaka,

koja je izgubila korak pred agresivnom in-

dustrijom.

“Rukodeqa” Du{an Milisavqevi} je na

kraju i sam rekao da izradi svakog komada

pristupa tako da ga se ne postidi, a da

onaj ko ga gleda pomisli na najboqa vre-

mena izrade ovakvih eksponata. Ukazao je

na autenti~ne dvorske replike zlatnih

stolica @an Batista iz 1787. (postoje sa-

mo ~etiri replike u svetu, dve su ra|ene za

Mariju Antoanetu), crne stolice Luja 16.

i dr, ali i na na{e, autenti~ne barokne

vizantijske ornamente i intervencije na-

{ih najve}ih slikara. Qubav prema naci-

onalnom stilu i veri, vodile su ga kroz

na{u te{ku, bremenitu i potiskivanu

istoriju, a sve {to je uradio, ka`e, nasta-

lo je strpqivim odricawem i u~ewem u

`eqi da sa svojim saradnicima doprinese

o~uvawu na{e umetni~ke tradicije, zbog

koje nam mnogi u svetu zavide. U wegovoj

Umetni~koj radionici “Sveti Nikola”,

drvorezbarskim alatom nastalo je vi{e od

800 replika razli~itih komada dvorskog

name{taja, pre svega Luvra i Versaja, koji

se nalaze prete`no u privatnim kolekci-

jama, a autor se posebno ponosi onim ko-

madima koji imaju obele`je nacionalnog

stila. Saradnici ove radionice od po~et-

ka su bili: Mili} od Ma~ve, Stankovi}

mla|i, Tikalo, Basara, Gluva~ki, Gvozde-

novi} i drugi.

Sve~anost otvarawa izlo`be su svojim

nastupom opelemenili u~enici Muzi~ke

{kole: trio flauta, Mina Cvetkovi},

Kristina Kova~evi} i An|ela Todorovi}

i Miodrag Renduli} na gitari. Izlo`ba

}e biti otvorena do 16. aprila.

Z. L. S.

U NARODNOM MUZEJU EKSKLUZIVNA IZLO@BA REPLIKA STILSKOG NAME[TAJA I SRPSKIH OGLEDALA

„RUKODEQE” DU[ANA MILISAVQEVI]A

24 PETAK 29. MART 2013. GODINE

GLAVNO JELO

RECEPTI

Priprema: Pome{ati u

posudi kokosovo bra{no,

belo bra{no, fruktozu

({e}er) i vanilin {e}er,

{to ~ini me{avinu za

koru. Jabuke narendati,

dodati po `eqi suvo vo}e

i fruktozu. U vatrostalnu

~iniju slo`iti red

me{avine za koru i blago

je potapkati i na wu staviti red jabuka i tako sve dok

ima materijala. Posledwi red je me{avina za koru (kao

gore na slici). U zagrejanoj rerni na 180 stepeni pe}i

kola~ 40-ak minuta. Se}i ga na kocke kad se prohladi.

SUPA ]E BITI

UKUSNIJA - Ako se

pripremi od dve – tri

vrste mesa, npr. june}e,

tele}e i koko{je, kao i

vi{e vrsta zeleni.

PR@ENI KROMPIR

BI]E UKUSNIJI - Ako

se doda jedan stru~ak ruz-

marina.

PILE]E MESO

BI]E BELO, SO^NO I

MEKO - Ako se prema`e

limunovim sokom pre nego

{to se stavi da se pr`i.

DA SE KOLA^ NE BI

ZALEPIO - Pri istre-

sawu toplog kola~a iz

kalupa, dasku treba ovla{

posuti kristal {e}erom.

Tup no` nao{tri}ete

ako se~ivom nekoliko

puta pre|ete preko

ispup~enog oboda na dnu

porculanskog tawira.

Da ~a{a ne bi pukla

kada u wu uspete vru}u

te~nost ~a{u postavite na

drvenu podlogu i vla`an

salvet, a u wu stavite

ka{i~icu. Pre sipawa

mo`ete tako|e ~a{u zagre-

jati na pari.

SAVETI

DESERT

NA VODI NA UQU

Priprema:

Filete pastrmke

posoliti, uvaqati u

bra{no i ispr`iti na

zagrejanom maslinovom

uqu. Pr`iti ih sa svake

strane po 3 minuta na

sredwoj temperaturi, izva-

diti i ostaviti na toplom.

Na masno}i od pastrmke,

propr`ite seckani beli

luk, ~im zamiri{e, dodajti gustin i biber. Krompir

skuvati u slanoj vodi i preliti maslinovim uqem.

Preliti vinom i kratko prokuvati. Umakom preliti

pastrmke i poslu`ite s vru}im kuvanim krompirom.

Priprema: Filete

operite, osu{ite, isecite

na kockice i pospite

bra{nom. Praziluk ise-

cite na koluti}e i dobro

operite pod mlazom vode, a

beli luk iseckajte. Na

ugrejanom uqu kratko

propr`ite kikiriki, izva-

dite ga i stavite na tawir.

Na istoj masno}i pr`ite

piletinu oko 10 minuta, pa

je izvadite i stavite na

tawir. Ponovo na istoj

masno}i propr`ite praziluk, vratite piletinu i

kikiriki i sve dobro prome{ajte. Bra{no razmutite s

vodom, dodajte beli luk, soja sos, |umbir, vino i vegetu.

Ovom me{avinom zalijte propr`enu piletinu i sve jo{

kratko prokuvajte.Piletina s kikirikijem slu`i se

topla uz bareni pirina~.

SO^IVO NA VODI

Priprema:

So~ivo operite, nalijte

vru}om vodom i prokuvajte

par minuta, pa ocedite.

Nalijte drugu vodu, doda-

jte ka{i~icu vegete i

vratite na vatru. Crni

luk, {argarepu i praziluk

(beli i zeleni deo)

o~istite i sitno iseckajte, pa dodajte so~ivu. Kuvajte

otklopqeno dok so~ivo ne omek{a i voda ne uvri bar na

tre}inu. Pazite da se so~ivo ne prekuva i ne raspadne.

Doterajte ukus za~inima, ubacite sitno iseckan

per{un, prome{ajte i skinite sa vatre.

PASTRMKA

U UMAKU OD VINA

PILETINA

SA KIKIRIKIJEM

Potrebno je:

300 gr so~iva

struk praziluka

glavica crnog luka

1 ve}a {argarepa

vegeta

per{un

biber

Potrebno je:

2 pastrmke bra{no, so

Za umak:

2 dl belog vina, ili

{ampawc beli, biber, 2

~ena belog luka (sitno

iseckanog), maslinovo

uqe, 1 ka{ika gustina

Prilog: 1/2 kg krompi-

ra, so, maslinovo uqe

Potrebno je:

50 g pile}ih fileta

100 g praziluka

100 g o~i{}enog

nepr`enog kikirikija

1 ka{ika bra{na

50 ml soja sosa

2 ~ena belog luka

1 ka{i~ica |umbira u

prahu

2 ka{i~ice bra{na

100 ml vode

50 ml vina

1 ka{i~ica vegete

100 ml uqa

!

Bra{no stavite u posudu

za mu}ewe, dodajte ostale

sastojke i mikserom (nas-

tavcima za testo) zamesite

testo. Od testa oblikujte

vaqak debqine 2 cm. Se}i

komade i oblikovati male

potkovice. Dva pleha od

rerne oblo`ite sa papirom

za pe~ewe. Slo`iti

potkovice prave}i razmak.

Rernu zagrejati na 180 °C i pe}i 12-15 minuta. Pe~ene

ostavite da se malo ohlade u plehu, pa ih pospite sa

{e}erom u prahu pome{anim sa vanil {e}erom.

NA VODI

Sastojci:

125 g kokosovog bra{na

120 g belog bra{na tip

500

120 g fruktoze

jedan vanilin {e}er

~etiri jabuke

cimeta

suvog vo}a

frutoze ili {e}er po

ukusu

KOLA^

OD KOKOSA

I JABUKA

Potrebno:

220 g bra{na

120 g margarina

100 g {e}era

1 kesica praha za puding

od vanile

2 `umanceta

2 ka{ike mleka

Za posipawe:

100 g {e}era u prahu

1 kesica vanilin {e}era

PUDING

POTKOVICE

ZA GURMANE

PETAK 29. MART 2013. GODINE 25BA[TE I BALKONI

Sreda, 3. aprilUtorak, 2. aprilPonedeqak, 1. aprilPetak, 29. mart Nedeqa, 31. martSubota, 30. mart

180

C

80

C

200

C 180

C 100

C 170

C 100

C

40

C

60

C

30

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 4. april

Ki{aKi{aObla~no Ki{a

90

C 80

C20

C70

C

Obla~no Sun~ano Obla~no

Sobne biqke se danas sve mawe gaje

samo po ku}ama. Sve vi{e se sak-

sijsko biqe i cve}e koriste za

ulep{avawe kancelarija, hotela i javnih

objekata. Bilo da je re~ o samostalnom

poku{aju sekreatrice da gajewem jedne

biqke ulep{a svoje radno okru`ewe, ili

o odluci na nivou kompanije da se una-

predi izgled ulaznog hola va`ne zgrade,

pomo}u zelenog aran`mana koji su oda-

brali stru~waci, zelena invazija osvoji-

la je i veliki broj trgovinskih objekata.

Mnogo je razloga za sveprisutnost

saksijskog cve}a, ali ose}aj prijatnosti

koje prirodno zelenilo izaziva, kao i

sposobnost biqaka da “umek{a” o{tre

linije savremenog kancelarijskog pro-

stora i wegove opreme, spadaju me|u glav-

ne na listi. Kako menaxeri kompanija

uvi|aju koliko uspe{nije wihovi zapo-

sleni rade u ugodnom, ~ak i ozelewenom

okru`ewu, tako kancelarijske biqke od

presti`nog luksuza “prerastaju” u neop-

hodnost u psiholo{kom smislu. Biqke

~ak mogu imati zna~ajne upotrebne vred-

nosti, kada se postavqaju kao paravani

ili pregrade u prostranim kancelarij-

skim prostorijama bez zidova.

Kada se biraju biqke za kancelariju,

veoma je va`no da one budu u saksijama

koje imaju bar 15 centimetara u pre~ni-

ku, jer }e se boqe prilagoditi novom

okru`ewu, nego mlade biqke u veoma ma-

lim saksijama. Drugo, treba izbegavati

vrste kojima pogoduju ni`e temperature,

poput cisusa i br{qana.

USLOVI I NEGA

Biqkama u kancelarijama su potreb-

ni isti uslovi kao i biqkama koje se ga-

je u zatvorenom prostoru: odre|ena ko-

li~ina svetla, sve` vazduh (bez promaje),

stabilna temperatura vazduha od oko 18

stepeni i bri`qivo zalivawe. Nedosta-

tak svetla nije ~est problem u novim

zgradama, koliko mogu biti vreli sun~e-

vi zraci {to pr`e kroz velike prozore.

Jo{ {tetniji je vi{ak toplote od cen-

tralnog grejawa, u kombinaciji sa suvim

vazduhom i duvanskim dimom. Da bi iz-

begli nepovoqne uslove najva`niji je

odabir otpornih biqaka. Koliko god da

su krotoni, dracene i kalateje vesele i

uzbudqive zbog svojih boja, za po~etak je

mnogo racionalnije i prakti~nije odlu-

~iti se za otpornije biqke. Treba po-

smatrati kako one reaguju na postoje}e

uslove i tretman u periodu od par mese-

ci, pa tek posle toga izabrati egzoti~-

nije vrste. Ukoliko firma nema osobu

zadu`enu da se stara o zelenilu u kance-

larijama, sklapawe ugovora o odr`ava-

wu predstavqa dobar na~in da bilo ko-

ja ve}a grupa biqaka bude u dobroj for-

mi.

NAJPOGODNIJE BIQKE

Za specijalne efekte formiraju se

razli~ite grupe od sobnih biqaka, ali u

velikim prostorijama sa visokim pla-

fonima jednak efekat se posti`e kada se

koriste veliki pojedina~ni primerci,

ili grupe nekoliko biqaka iste vrste.

Velike biqke poput {eflera, filaden-

drona, spadaju me|u najpodesnije tamo

gde se tra`i razgranata for-

ma. Biqke koje imaju o{tro

nazubqene listove, iako od-

li~no izgledaju kao pojedi-

na~ni primerci, ne treba da

stoje na putu prolaznicima.

Za grupe koje se formiraju

od primeraka jedne vrste,

sanseverija mo`e da bude od-

li~an izbor ukoliko se neko-

liko odraslih biqaka sa li-

stovima visine metar, do me-

tar i dvadeset centimetara

postave zajedno. Mnoge od vi-

soko rastu}ih dracena mogu

se upotrebiti na isti na~in,

a {iqato li{}e vrste - dra-

cena marginata mo`e da iz-

gleda veoma privla~no u do-

bro osvetqenim prostorima.

An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitekta

Pripremila: N. R.

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

ZELENILO U POSLOVNOM

PROSTORU

Sne`ana Nolovi} i

Mirjana Jovanovi}

vode tridesetoro mali{a-

na u starijoj grupi, uzrasta

pet i {est godina.

- Lepo je raditi sa de-

com, ona su najiskrenija.

Svaki dan proveden sa wi-

ma je novo iskustvo. Pra-

timo wihov rast, upoznaje-

mo wihove individualne

karakteristike. Zajedno sa

roditeqima unapre|ujemo

wihov razvoj i uti~emo na

to da se formiraju u dobre

li~nosti - ka`e vaspita~i-

ca Sne`ana. Decu u ovom

uzrastu najvi{e interesuju

igre uloga, kada opona{aju

odrasle, naro~ito ~lanove

svoje porodice.

26 PETAK 29. MART 2013. GODINEDE^IJA STRANA

marketing 032/342-276

Na|a Kolarevi}

- Porodica je najboqa i

ona treba da se voli.

Dejana Propadalo

- Moja porodica su mama,

tata i tri brata.

Julijan Teo Petrovi}

- Porodica mora da se ~u-

va, da se lepo igramo i da

se ne bijemo.

Matija Medi}

- Porodica su mama, tata

i brat. Oni se vole.

Janko Mandi}

- Porodica je kad neko

ide u grad da zaradi pare

i da kupimo da jedemo.

David Gojkovi}

- To je kad mama kuva hra-

nu, brat i ja se igramo, a

tata nas grli i mazi.

[TA JE PORODICA?

NA[A DECA

VRTI] „NEVEN”,

MALI[ANI UZRASTA PET I [EST GODINA

^UDESNI SVET @IVOTIWA

Verovali ili ne, krave

su iskusni i veoma

precizni meteorolozi.

one, naime, mogu da pred-

vide kada }e pasti ki{a,

pa tada imaju obi~aj da

legnu na zemqu. Istra`i-

vawe nau~nika iz Arizo-

ne i Misurija pokazalo je

da nije u pitawu neuteme-

qeno narodno verovawe,

ve} se obja{wewe wihove

“vidovitosti” nalazi u

wihovim telesnim odli-

kama. Prou~avawem tele-

sne temperature krava za-

kqu~eno je da one legnu na

zemqu kada zahladni, ka-

ko bi {to mawi procenat

wihove ko`e ostao izlo-

`en spoqa{wosti, jer ti-

me gube mnogo toplote.

Ki{nom vremenu pretho-

di sni`ewe vazdu{nog

pritiska i sni`ewe tem-

perature, {to krave uspe-

vaju da osete na vreme.

KRAVE

ZNAJU

KAD ]E

KI[A

KRAVE

ZNAJU

KAD ]E

KI[A

KRAVE

ZNAJU

KAD ]E

KI[A

KRAVE

ZNAJU

KAD ]E

KI[A

Amazonska mle~na `aba `ivi u pra{umama

oblasti Amazonije, a poznata je i kao

“plava mle~na `aba”. Ova neobi~na vrsta ime

je dobila po specifi~nim {arama koje pre-

krivaju weno telo, a koje podse}aju na mlazeve

mleka. Mla|e `abe imaju ne{to intenzivnije

{are, kontrastnih boja, ali se taj kontrast

vremenom ubla`ava, pa odrasle mle~ne `abe

imaju {are sivkastosme|ih nijansi. Ova `abi-

ca nije naro~ito izbirqiva u jelu. Hrani

svim vrstama insekata koje mo`e da na|e.

PLAVA MLE^NA @ABA

PETAK 29. MART 2013. GODINE 27GORWI MILANOVAC

Na pro{lonedeqnoj sednici

Skup{tine op{tine smeweni

rukovodioci iz Demokratske

stranke, a postavqeni ~lanovi

Srpske napredne stranke

Najva`nija odluka odbornika koja je

doneta na zahtev jedne tre}ine ~la-

nova op{tinskog parlamenta je

smena dosada{weg predsednika Skup{tine

Mihaila Vu~eti}a, koji je ~lan Demokrat-

ske stranke. Umesto wega, izabrana je Ja-

dranka Dostani}, ~lanica Srpske napred-

ne stranke. Sa funkcije sekretara Skup-

{tine smewena je Vesna Savi}, a na weno

mesto postavqen Aleksandar Jevtovi}.

Smene su usledile i u Op{tinskom ve}u, pa

su novi ve}nici postali Desimir Jovano-

vi} iz Nove Srbije, i Radovin Veselino-

vi} i Jezdimir Stepanovi} iz Srpske na-

predne stranke. Prema novopotpisanom ko-

alicionom dogovoru, promeweno je i neko-

liko direktora javnih preduze}a i ustano-

va. Umesto dosada{weg direktora Javnog

preduze}a za izgradwu op{tine Milo{a

Todosijevi}a, izabran je Bo`idar Vu~eti},

dok je na mesto direktora gorwomilano-

va~kog Kulturnog centra imenovan Dragan

Arsi}, umesto dosada{weg direktora Ne-

boj{e Gojkovi}a. Do kadrovskih promena

do{lo je i u Centru za socijalni rad, u ko-

me je dosada{weg ~elnog rukovodioca Sne-

`anu Radenkovi}, zamenio ~lan Nove Sr-

bije Radovan Driwakovi}. G. T.

^etrnaest godina od po-

~etka NATO bombardova-

wa Savezne Republike Ju-

goslavije obele`eno je u

~itavoj zemqi, pa i u Gor-

wem Milanovcu. Tim po-

vodom, predstavnici lo-

kalne samouprave, Vojske

Srbije, ratnih vojnih in-

valida, i porodica pogi-

nulih tokom ratova od

1991. do 1999. godine, polo-

`ili su vence na spomen

kompleks na Brdu mira u

Gorwem Milanovcu.

- I ove godine osve`a-

vamo se}awe na bolne dane

tokom kojih je ~itava ze-

mqa krvarila, ali ujedno i

bila jedinstvena u `eqi da

se sve {to pre zavr{i, na-

ravno uz {to mawe gubit-

ke. Ipak, za 78 dana agresi-

je, u Srbiji je stradalo dve

i po hiqade qudi, dok je

raweno ili povre|eno ~ak

12 hiqada stanovnika na-

{e zemqe. I op{tina Gor-

wi Milanovac je pretrpe-

la gubitke, jer su na Koso-

vu ginuli sinovi ovog kra-

ja, ali je, osim razarawa

tehni~kih objekata na Rud-

niku, bila po{te|ena te-

`ih oblika bombardova-

wa. Nadamo se da se tih dva

i po meseca ne}e nikad i

nikom ponoviti i da }e se

na{a zemqa i daqe razvi-

jati u duhu dobrosusedskih

odnosa i stvarawa pozi-

tivne atmosfere sa zemqa-

ma {irom sveta- rekao je

predsednik op{tine Gor-

wi Milanovac Milisav

Mirkovi}, po{to je polo-

`io venac na spomenik na

Brdu mira. U ime Vojske

Srbije venac je polo`io

komandant gorwomilano-

va~kog Garnizona potpu-

kovnik Nedeqko Planoje-

vi}.

G. T.

Skup{tina Omaldin-

ske terenske jedini-

ce “Stevan Jakovqe-

vi}”, pri gorwomilano-

va~kom Crvenom krstu,

imala je na nedavno odr`a-

noj 14. sednici goste iz 19

organizacija iz Srbije i

Makedonije. Osnovni po-

sao bio je izbor novog ru-

kovodstva Omladinske te-

renske jedinice. Za pred-

sednika organizacije iza-

brana je Marija Lero, a za

potpredsednika Milica

Mi{ovi}. Za sekretara ove

organizacije ~lanovi su

izabrali Nauma Simov-

skog, dok je odgovornost za

posao blagajnika preuzela

Tamara Bo`ovi}. Tom pri-

likom je odr`ano i preda-

vawe za sve prisutne, na te-

mu „Na{a uloga u borbi

protiv bolesti zavisno-

sti“, o kojoj su govorili

Beka Sari} i Dragoslav

[ekularac. Najvi{e re~i

bilo je o opasnostima koje

droga, cigarete i alkohol

izazivaju, pre svega, kod

mla|e populacije. Tokom

predavawa i diskusije o

ovim temama predstavqen

je i niz mera kojima se tre-

ba boriti protiv ovih bo-

lesti, a ujedno je i najavqe-

na prole}na akcija priku-

pqawa krvi, tokom koje }e

dobrovoqni davaoci ima-

ti priliku da u Gorwem

Milanovcu, Prawanima i

drugim mestima op{tine

ispune svoju humanu misiju

i daruju krv svima kojima

je ona potrebna.

G. T.

Uposeti Gorwem Milanovcu bili

su generalni sekretar Sportskog

saveza Srbije Dane Korica i pred-

sednik komisije za vrhunski sport Mio-

drag [ebek. Oni su primqeni u kabinetu

predsednika op{tine Milisava Mirko-

vi}a, gde su upoznati sa najnovijim aktiv-

nostima lokalne samouprave, vezanim za

razvoj sporta u Rudni~ko takovskom kraju.

- Nama u Sportskom savezu Srbije je do-

bro poznato koliko lokalna samouprava i

gorwomilanova~ka privreda ula`u u raz-

voj ovda{wih sportskih klubova. Da bi-

smo saznali tu ~iwenicu, dovoqno je da

pogledamo tabele u raznim sportovima i

da vidimo da su u ve}ini gorwomilano-

va~ki klubovi i sportisti u samom vrhu.

O tome dovoqno svedo~e kugla{i, fudba-

leri, rukometa{ice, odbojka{i i odbojka-

{ice, atleti~ari, karatisti i mnogi dru-

gi sportisti koji {irom zemaqske kugle

pronose svetlo ime gorwomilanova~kog

sporta - istakao je tom prilikom sekretar

Sportskog saveza Dane Korica.

Gosti iz Beograda su istog dana prisu-

stvovali i sednici Sportskog saveza Op-

{tine Gorwi Milanovac, na kojoj je Mi-

odrag [ebek, pored ostalog, rekao:

- Gorwomilanova~ka op{tina se izdva-

ja od mnogih sredina u na{oj zemqi, ne sa-

mo po finansijskoj pomo}i klubovima i

sportskim organizacijama, nego i po ula-

gawu u infrastrukturu. Dovoqno je samo

pogledati kompleks pored Despotovice,

gde se nalaze sportska hala „Breza“, mode-

ran stadion fudbalskog kluba „Metalac“,

stadion „Takovo“, mini pi~ teren za mali

fudbal, bazen, trim staza i jo{ proprat-

nih sadr`aja. Sve je to izgra|eno ili re-

novirano u posledwih nekoliko godina,

{to Gorwi Milanovac stavqa u red vode-

}ih lokalnih sredina po ulagawima u

sport. Dodatnu pohvalu zaslu`uje i ovda-

{wi Sportski savez, jer je sredstva opre-

deqena od lokalne samouprave na pravi i

efikasan na~in raspodelio ovda{wim

klubovima i organizacijama.

G. T.

ODR@ANA 14. SEDNICA SKUP[TINE OMLADINSKE

TERENSKE JEDINICE CRVENOG KRSTA

IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO

OBELE@ENA 14. GODI[WICA BOMBARDOVAWA

USPOMENE

ZA NEZABORAV

ODR@ANA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE

POSETA PREDSTAVNIKA SPORTSKOG SAVEZA SRBIJE

MILANOVAC KAO PRIMER

SMENE I POSTAVQEWA

28 PETAK 29. MART 2013. GODINELU^ANI

Op{tinsko ve}e je

na svojoj 27. sedni-

ci usvojilo pred-

log Vlade kojim se produ-

`ava rok za otpis kamata

i mirovawe duga pravnih

i fizi~kih lica do 31.

marta. Ve}nici su razma-

trali i izve{taj Komisi-

je o izgradwi sportske

hale u Lu~anima, u kome

su precizno navedene sve

nepravilnosti prilikom

projektovawa i anga`ova-

wa izvo|a~a radova. Kon-

statovano je da se povo-

dom uo~enih nepravilno-

sti adekvatno reaguje. Na

ovoj sednici Op{tinskog

ve}a data je i saglasnost

na odluku da se iskazani

gubitk u poslovawu JP

“Rzav” Ariqe u 2011. i

2012. godini pokrije iz

kapitala preduze}a, koji

}e nakon toga biti uma-

wen. Prihva}ena je i in-

formacija o aktivnosti-

ma na izgradwi brane

“Svra~kovo”, koja ukazuje

da se u narednom periodu

o~ekuje intenzivirawe ra-

dova.

Predlog za kori{}ewe

sredstava za unapre|ewe

`ivotne sredine u mesnim

zajednicama je vra}en slu-

`bi na doradu, uz napome-

nu da se mesnim zajednica-

ma dozvoli da same raspo-

re|uju svoja sredstva za

odvo`ewe otpada i o~uva-

we `ivotne sredine. Ina-

~e, za realizaciju ovog

programa planirana su

sredstva iz buxeta Op-

{tine u ukupnom iznosu

od 7.370.000 dinara. Sred-

stva za usluge o~uvawa

`ivotne sredine, kako je

planirano, mogu se kori-

stiti za izgradwu ekolo-

{kih ostrva, ~i{}ewe di-

vqih deponija, vodotoko-

va, nabavku kontejnera,

filtera za pre~i{}avawe

otpadnih gasova od sago-

revawa ugqa, izradu pro-

jekata kanalizacione mre-

`e, pre~i{}avawe otpad-

nih voda i sli~no.

Ve}e je dalo saglasnost

na godi{wi plan rada

Op{tinskog {taba za

vanredne situacije op-

{tine Lu~ani i prihva-

tilo izve{taj o radu. ^la-

novi Ve}a su pohvalili

na~in na koji je izve{taj

ura|en, jer u sebi sadr`i

temeqnu analizu. U okvi-

ru ove ta~ke istaknuto je

da dr`ava isporu~uje mi-

nimalni broj raketa loka-

nim samoupravama, pa je i

za ovu godinu neophodno

obezbediti dodatan broj

protivgradnih raketa.

Konstatovano je i da pro-

tivgradni strelci imaju

malu naknadu za svoj rad i

da bi trebalo da se lokal-

na samouprava anga`uje da

im se obezbede dopunska

sredstva, kako bi se bar

pokrili tro{kovi goriva

za odlazak do protivgrad-

nih stanica.

Tako|e, ~lanovima ve-

}a je predstavqen i izve-

{taj o radu Centra za so-

cijalni rad. U wemu se na-

vodi da je tokom 2012. go-

dine usluge ove ustanove

koristilo 1.450 gra|ana.

Pored pada broja stanov-

nika, na ovom podru~ju je

evidentiran i porast bro-

ja socijalno ugro`enih

lica. Zbog svega toga, lo-

kalna samouprava je poja-

~ala finansijska davawa

najugro`enijima, anga`o-

vala ve}i broj gerontodo-

ma}ica za najstarije i

opredelila finansijska

sredstva za svako ro|eno

dete na teritoriji op{ti-

ne.

Op{tinsko ve}e je pri-

hvatilo i finansijski iz-

ve{taj de~ijeg vrti}a

“Na{a radost” za pret-

hodnu godinu. Na sednici

Op{tinskog ve}a utvr|e-

no je i re{ewe o raspode-

li sredstava udru`ewima

gra|ana. Prioritet u po-

deli sredstava imala su

udru`ewa ~iji su ~lanovi

bolesna ili lica sa hen-

dikepom.

^lanovi Op{tinskog

ve}a su razmatrali i pri-

hvatili uputstvo o pona-

{awu zaposlenih u op-

{tinskoj upravi, javnim

preduze}ima i ustanova-

ma. Milojko Panteli} je

predlo`io da se iz teksta

izbri{u stavke koje se od-

nose na javna preduze}a,

jer se ova problematika

posebno ure|uje aktima

tih preduze}a, ili da se

taj deo teksta preformu-

li{e i plasira u formi

preporuke. Radovan Ili}

je rekao da kodeks pona-

{awa treba da bude jedin-

stven, jer svi koji su nave-

deni u tekstu predloga fi-

nansiraju se iz op{tin-

skog buxeta.

Na ovoj sednici razma-

tran je i zahtev preduze}a

“MB-Namenska” za pomo}

u sanaciji vrelovodne

mre`e koja je u dotrajalom

stawu, posebno na pojedi-

nim delovima gde cevi ~e-

sto pucaju i gubi se veli-

ka koli~ina vode i ener-

gije. Pomo} je prvenstve-

no neophodna za iznala-

`ewe sredstava u resor-

nim ministarstvima, ka-

ko bi se revitalizovala

~itava toplovodna mre`a

u Lu~anima.

Sa dnevnog reda sedni-

ce Op{tinskog ve}a ski-

nut je predlog odluke o au-

to-taksi prevozu, jer je u

me|uvremenu stigla suge-

stija taksi prevoznika da

se odr`i zajedni~ki sa-

stanak sa predstavnicima

Op{tine i nakon toga

pripremi finalna verzi-

ja teksta, koja }e se na}i

pred op{tinskim ve}ni-

cima na nekom od nared-

nih zasedawa.

Na savetovawu, koje je pro{log po-

nedeqka odr`ano u zgradi Na~el-

stva u Gu~i, stru~waci Poqopri-

vredno savetodavne i stru~ne slu`be u

^a~ku govorili su o novom Zakonu o pod-

sticajima poqoprivredi i ruralnom raz-

voju. O vrstama subvencija, koje predvi|a

nova zakonska regulativa govorio je Rado-

van [evarli} i tom prilikom istakao da

je bitno da sve lokalne samouprave na pod-

ru~ju Srbije iz svojih agrarnih buxeta in-

vestiraju sredstva u oblasti koje se ne po-

dudaraju sa republi~kim programima, jer

}e u protivnom prekr{iti zakon.

Kako je istakao na ovom stru~nom sku-

pu predsednik Op{tine Mladomir Srete-

novi}, lokalna samouprava je u pro{loj

godini za podsticaj poqoprivredi izdvo-

jila 12 miliona dinara. Najvi{e sredsta-

va je utro{eno za subvencionisawe nabav-

ke semena ozimih strnih `ita. Poqopri-

vrednici Draga~eva su koristili podsti-

cajna sredstva i za nabavku sadnica i ose-

mewavawe doma}ih `ivotiwa. Na adresu

Komisije za dodelu podsticajnih sredsta-

va prispelo je vi{e od 2.700 zahteva pro-

izvo|a~a, a to najboqe potvr|uje koliko je

te{ka situacija u ovoj oblasti privre|i-

vawa. Ove godine agrarni buxet iznosi 18

miliona dinara, a na koji na~in }e sred-

stva biti utro{ena, odlu~i}e komisija.

Sretenovi} je dodao da bi va`nu ulogu u

razvitku poqoprivrede ovog kraja mogao

imati Centar za proizvodwu krompira i

da predstavnici lokalne samouprave na-

stoje da se ova institucija ponovo aktivi-

ra. O~ekuje se zvani~an odgovor iz nadle-

`nih ministarstava. O`ivqavawe Centra

uslovilo bi i ve}a ulagawa u proizvodwu

krompira, koja je za ove prostore tradici-

onalna i po kojoj je Draga~evo poznato.

- [to se ti~e sredstava iz agrarnog bu-

xeta Op{tine, ove godine }emo se potru-

diti da ih jo{ boqe iskoristimo. Nasto-

ja}emo da se sredstva ne rasplinu. Usmeri-

}emo ih na projekte koji }e nam se vi{e-

struko isplatiti kroz koju godinu. Zato

smo i formirali posebnu radnu grupu za

programe, koje }e lokalna samouprava sub-

vencionisati, kako se oni ne bi podudara-

li sa republi~kim. Za sve podsticajne me-

re agrarnog buxeta Op{tine bi}e neop-

hodna saglasnost resornog ministarstva -

rekao je Mili} Domanovi}, predsednik

Saveta za selo, nagla{avaju}i da dr`ava

vi{e ne subvencioni{e nabavku kre~nog

materijala za kalcifikaciju zemqi{ta. S

obzirom da je zemqi{te na podru~ju Dra-

ga~eva veoma kiselo, poqoprivrednici }e

biti prinu|eni da ovu meru finansiraju

iz sopstvenih sredstava. Zbog ekonomske

krize i ~iwenice da su sela sve siroma-

{nija, predlo`eno je da lokalna samou-

prava subvencioni{e nabavku kre~nog ma-

terijala, kako bi se smawila kiselost ze-

mqi{ta i postigli boqi efekti u proiz-

vodwi. Bilo je govora i o drugim mogu}no-

stima podr{ke kao {to su sabirni centri

za poqoprivredne proizvode, su{are i

projekti u oblasti sto~arstva.

Domanovi} je ovom prilikom predlo-

`io da se inicira i formirawe Centra za

organsku proizvodwu za Moravi~ki

okrug, kao {to je to ura|eno u U`icu, jer

draga~evski kraj ima dobre predispozici-

je upravo za ovakve tendencije.

Organizatori ovog stru~nog skupa bi-

li su Fond za poqoprivredu i Savet za

selo, uz punu podr{ku predstavnika lo-

kalne samouprave.

ODR@ANA 27. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U LU^ANIMA

USVOJENI IZVE[TAJI O RADU CENTRA

ZA SOCIJALNI RAD I DE^JEG VRTI]A

POQOPRIVREDNO SAVETOVAWE

SUBVENCIJE USMERAVATI NA ISPLATIVE PROJEKTE

PETAK 29. MART 2013. GODINE 29LU^ANI

- U posledwih desetak godina

Sabor truba~a je uvek imao izu-

zetno dobre finansijske efekta,

tako da pri~e o lo{em poslova-

wu, koje se povremeno ~uju, nemaju

nikakvu opravdanost. Saborski

prihodi su iz godine u godinu ra-

sli, tako da su za jubilarni 50.

Sabor dostigli 74 miliona. Pr-

o{logodi{wi prihodi od ove

manifestacije su iznosili oko

64 miliona. Sve te godine obele-

`ene su i zna~ajnim investicija-

ma. U 2010. godini zaokru`en je

~itav kompleks posve}en trubi i

truba{tvu. Zavr{eni su Muzej

trube i wegovo dvori{te, plato

ispred pozornice, motel “As”,

bazen za plivawe, i sportski cen-

tar sa pozornicom koja se radila

dvadeset godina. Rashodi 52. Sa-

bora truba~a su iznosili oko 48

miliona dinara i u wih su ura-

~unate i investicije. Me|u wima

posebno izdvajam adaptaciju bi-

oskopske sale, u koju je ulo`eno

oko 18,6 miliona dinara. Dakle,

tokom svih ovih godina se inve-

stiralo u saborsku infrastruk-

turu, kako bi se obezbedili uslo-

vi primereni jednoj smotri ova-

kvog tipa. Sada nam je prioritet

da obezbedimo sme{taj za truba~-

ke orkestre tokom Sabora. Ima-

mo ozbiqnu dilemu i razmi{qa-

mo da li za tu svrhu da adaptira-

mo zgradu [taba teritorijalne

odbrane ili da otkupimo Hotel

“Zlatna truba”, koji je trenutno u

ste~aju. Tokom narednog meseca

zna}emo konkretno koja }e od

ovih opcija biti izvodqiva - is-

takao je Adam Tadi}, direktor

Centra za kulturu i sport, doda-

ju}i da bi za kompletnu rekon-

strukciju [taba teritorijalne

odbrane trebalo obezbediti oko

pedeset miliona dinara, dok bi

otkup hotela i wegova adaptaci-

ja ko{tali znatno mawe. “Zlatna

truba” se nalazi u strogom cen-

tru varo{ice, ima 100 le`aja i

dobar parking prostor. Organi-

zatori manifestacije se nadaju

da }e problem sme{taja truba~a,

ukoliko bude sve teklo kako je

predvi|eno, biti razre{en mo-

`da i pre po~etka 53. saborova-

wa. Objekat bi trebalo da ima

sme{tajni kapacitet od 200 le-

`aja.

Draga~evski sabor truba~a se

odr`ava od 5. do 11. avgusta. Pre-

ma najavama organizatora, u Gu~u

}e i ove godine do}i najboqi

truba~ki orkestri, koji }e se

nadmetati za presti`ne nagrade,

kao i poznate li~nosti iz sveta

umetnosti, muzike i filma. U

programu }e u~estvovati i pro-

slavqeni truba~ki orkestri De-

jana Petrovi}a, Dejana Lazare-

vi}a, Bobana Markovi}a... Na-

stupi}e i pro{logodi{wi po-

bednici. Zavr{etak Sabora bi}e

obele`en koncertom Gorana Bre-

govi}a i Orkestra za svadbe i sa-

hrane. Poseban segment programa

bi}e posve}en izlo`bama narod-

nog stvarala{tva, slikarima, va-

jarima, istori~arima, kwi`ev-

nicima... Kulturno-umetni~ki

program tokom svih dana Sabora

obilova}e brojnim nastupima

kulturno-umetni~kih dru{tava

i pojedinca. Izvornost je osnov-

na nit koja }e biti protkana u

prete`nom broju saborskih de-

{avawa. I za mlade }e biti pri-

re|eni adekvatni kulturni i za-

bavni sadr`aji.

Kako isti~e Adam Tadi}, i

pored nastojawa da se programom

ispo{tuje {to vi{e ukusa, Sa-

bor truba~a }e zadr`ati svoje

osnovno obele`je, po kome se i

izdvajao tokom svih proteklih

godina.

- @elimo da svi posetioci Gu-

~e odavde odu zadovoqni. Imamo

goste iz celog sveta. Manifesta-

ciju prate brojni mediji. Tokom

52. Sabora truba~a ovde je bora-

vilo vi{e od 370 akreditovanih

novinara iz razli~itih zemaqa

sveta. Mislim da je manifesta-

cija interesantna za razli~ite

starosne grupe i da svako u we-

nom programu mo`e da odabere

ono {to mu se najvi{e dopada. Iz

godine u godinu, manifestacija

privla~i sve vi{e mladih. Poku-

{avamo da kvalitetnim i sadr-

`ajnim programom zadovoqimo

zahteve svih posetilaca, a da pri

tome sa~uvamo izvornost kao

osnovnu nit ili sto`er sabor-

skih de{avawa. Poku{avamo da

idemo u korak sa vremenom, ali i

da sa~uvamo tradiciju ovog kra-

ja, ujedno i Sabora. - ka`e Tadi},

analiziraju}i program predsto-

je}eg Draga~evskog sabora truba-

~a. On je izrazio i nadu da }e od

crkvenih vlasti sti}i odobrewe

da se deo programskih sadr`aja

53. Sabora truba~a priredi u cr-

kvenoj porti, kao {to se to prak-

tikovalo nekih ranijih godina.

Tu bi bila sme{tena mala pozor-

nica za izvo|ewe narodne i du-

hovne muzike, izlo`beni {tan-

dovi starih zanata i neki drugi

interesantni sadr`aji, koji se

idealno uklapaju u takav ambi-

jent.

Biblioteka u Gu~i poseduje

veoma bogat kwi`ni fond

sa oko 32.000 naslova. U

pro{loj godini ova biblioteka

je postala bogatija za hiqadu i

po novih naslova. Kwige su naba-

vqene iz otkupa Ministarstva

kulture u ukupnoj vrednosti od

400.000 dinara. Sredstva za na-

bavku kwiga u pribli`no istoj

vrednosti izdvojila je i lokalna

samouprava.

- Najvi{e kwiga je nabavqeno

na Sajmu u Beogradu, jer smo na

taj na~in iskoristili mogu}nost

da po povoqnijim cenama kupimo

ve}i broj aktuelnih naslova i ta-

ko na najboqi mogu} na~in obo-

gatimo na{ kwi`ni fond. Naba-

vili smo sve romane Mi}e Milo-

vanovi}a, koji se u na{oj bibli-

oteci ubraja me|u naj~itanije pi-

sce. Imamo najtra`enije doma}e

romane, tako da su na{i korisni-

ci zadovoqni - isti~e Slavko

Radosav~evi}, direktor Biblio-

teke u Gu~i, dodaju}i da je boga-

tiji kwi`ni fond pozitivno

uticao i na interesovawe ~ita-

laca.

^lanovi Biblioteke, kojih

ukupno ima 720, mogu da koriste

kompjutere i Internet besplat-

no. Ciq ove ustanove je da u na-

rednom periodu korak po korak

u|e u elektronsku obradu kwiga,

da se ukqu~i u savremene elek-

tronske sisteme, kako bi i ~itao-

ci iz Gu~e mogli da koriste po-

nu|ene sadr`aje doma}ih i evrop-

skih biblioteka. Biblioteka

ima i bogat zavi~ajni kutak, a

kwige, ~asopise i kataloge veza-

ne za Draga~evo i Draga~evce,

kojih ima oko 800, naj~e{}e ko-

riste studenti i sredwo{kolci,

kako bi kvalitetno uradili svo-

je seminarske ili diplomske ra-

dove.

Biblioteka se bavi i izdava~-

kom delatno{}u. Pro{le godine

je objavqena kwiga “Gu~a kroz ve-

kove” autora Nike Nikole Stoji-

}a i Jovi{e M. Slavkovi}a. O~e-

kuje se wena promocija. Povodom

120. godi{wice bune u Gora~i}i-

ma {tampano je novo izdawe kwi-

ge “Gora~i}ka buna”. Autori ove

kwige su Radovan M. Marinko-

vi}, kwi`evnik iz ^a~ka, i we-

gov sin Zoran. Promocija kwige

}e biti organizovana 17. maja u

Gora~i}ima, u okviru manife-

stacije Sabor {aha.

BIBLIOTEKA U GU^I

ZA GODINU DANA HIQADU

I PO NOVIH NASLOVA

U SUSRET 53. DRAGA^EVSKOM SABORU TRUBA^A

OBJEKAT ZA SME[TAJ

TRUBA^KIH ORKESTARA PRIORITET

Adam Tadi}

Hotel „Zlatna truba“

Nova izdawa Biblioteke u Gu~i

30 PETAK 29. MART 2013. GODINESPORT

Prvi su pro{le subote

kom{ijski derbi sa kra-

qeva~kom Slogom kod ku-

}e odigrali fudbaleri Borca,

nere{eno 0:0. Iako su najavqiva-

li pobedu, ^a~anima posle ove

utakmice ostaje jedan bod i {an-

sa mawe za prelazak u Super ligu.

Borac je imao vi{e prilika svih

96 minuta, ali je lopta poga|ala

stativu, ili zavr{avala iznad

gola Sloge.

- Dva puta je Borac pogodio

pre~ku, lopta je {etala po lini-

ji i nije htela u gol. Znam da su

o~ekivali tri boda, ipak mislim

da je utakmica bila prava takmi-

~arska. Moji momci su pokazali

veliku borbenost i agresivnost,

dobili smo bod koji nam dosta

zna~i za opstanak u ligi. Osvoji-

ti bod protiv Borca, koji je mo-

`da peti klub u Srbiji, veliki je

uspeh - izjavio je trener Sloge

Ne{ko Milovanovi}.

- Sportski je nadati se pobe-

di, posebno kada igramo kod ku-

}e. [teta je {to u jesewem delu

sezone nismo imali ve}u zalihu

bodova, da bismo sada mogli da

igramo rastere}enije. Na ovoj

utakmici smo bili smu{eni, ni-

smo imali sre}e. Ali, ne mo`emo

se vaditi na sre}u. Nismo zaslu-

`ili da pobedimo, ~im nismo po-

stigli gol - prokomentarisao je

trener Borca Zoran Wegu{.

Iako je utakmica pro{la bez

golova, bilo je incidenata. U 88.

minutu Nikoli} (Borac) dobija

`uti, a posle me|usobnog ko{ka-

wa obe ekipe, @ivanovi} drugi

`uti i crveni karton.

Borac je {esti na tabeli Prve

lige Srbije sa 30 bodova.

ZAVR[ILI

SEZONU POBEDOM

Ko{arka{i Borac Mocart

sporta okon~ali su prole}no pr-

venstvo ubedqivom pobedom na

doma}em terenu protiv Sloge,

99:77 (17/13, 34/16, 26/26, 22/22).

Doma}ini su dobro otvorili

utakmicu, odmah poveli, a pravi

zamah u igri pokazali u drugoj

~etvrtini. U posledwih deset

minuta prvog poluvremena Kra-

qev~ani su uspeli da postignu

svega tri poena. Gosti su se u dru-

gom poluvremenu probudili, ali

Borac Mocart sport je uspeo

mirno da zavr{i igru i rezultat-

ski odmakne protivniku.

- Do{li smo na jedno od najte-

`ih gostovawa i nismo ispunili

dogovor iz svla~ionice. Pokle-

kli smo, oni su nas pretr~ali i u

svakom elementu bili boqi. Kri-

vo mi je {to nismo pobedili po-

sledwu utakmicu - rekao je Mi-

li} Blagojevi}, jedan od najefi-

kasnijih igra~a Sloge. Po broju

postignutih poena i indeksu ko-

risnosti u gostuju}oj ekipi, osim

Blagojevi}a, istakli su se Marko

Popovi} (29/30) i Aleksandar

Mareqa (15/11).

- Dominirali smo od prvog do

posledweg minuta i pobedom za-

vr{ili sezonu. @ao nam je {to

nismo igrali Super ligu. Na

kraju smo se bar pobedom odu`i-

li navija~ima koji su bili uz nas

od po~etka prvenstva - prokomen-

tarisao je igra~ BMS Milivoje

Bo`ovi}. U doma}oj ekipi Mi-

qan Radisavqevi} je imao NBA

ve~e, postigao je 31 poen, Dra{ko

Radovi} 18, a Nemawa Prolovi}

14.

- Moja ekipa je, izgleda, zavr-

{ila sezonu pretpro{log viken-

da.Druga ~etvrtina je najgora ko-

ju smo odigrali. Verovatno se od-

li~na igra Borca uklopila u na-

{e sivilo i nije moglo da bude

druga~ije - re~i su trenera Sloge

Nikole \oki}a.

RAZVOJNA LIGA

- Pobeda protiv Sloge je na-

grada vernoj publici koja je pre-

poznala na{e probleme. Samo

smo ~etiri puta mewali tim.

Druga ~etvrtina je bila presud-

na, ali smo mi imali boqu rea-

lizaciju za tri poena, pokrive-

nost u skokovima. Wihove polu-

kontre ka`wavali smo kontrama,

{to je rezultiralo visoku pred-

nost - vi|ewe je utakmice trenera

Borac Mocart sporta Ra{ka Bo-

ji}a.

Nakon 26 odigranih kola

BMS zauzima osmo mesto na tabe-

li Ko{arka{ke lige Srbije sa 39

bodova.

Posle kra}e pauze, u aprilu

sledi Razvojna liga. Bi}e to

{ansa za mla|e igra~e koji su u

prvenstvu imali mawu minuta`u

na terenu. U seniorskom timu

BMS igraju tri juniora, Stefan

Mitrovi}, Vuk Gari} i Milo{

Pavlovi}. Z. J.

Fudbal

PRVA LIGA SRBIJE

20. kolo

Radni~ki Nova Pazova - Borac (odlo`eno)

^ukari~ki - Mladost Lu~ani 4:1

Metalac GM - In|ija 3:0

21. kolo

Borac – Proleter, nedeqa, 15,30

Mladost Lu~ani - Metalac GM

Ko{arka

DRUGA LIGA SRBIJE

22. kolo

Crnokosa Kosjeri} - Mladost ^a~ak 75:47

Mladost je na 13. mestu sa 30 bodova.

23. kolo

Mladost - Meridijana, 29. mart, hala “Mla-

dost”, 19,30.

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

22. kolo

@elezni~ar - Prva Petoletka 98:70

6. @elezni~ar 35 bodova.

23. kolo

@elezni~ar – Svilajnac, 31. mart, Pre-

hrambeno-ugostiteqska {kola, 18 ~asova.

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD

18. kolo

Mionica - ^a~ak 94 79:63

7. ^a~ak 94 25 bodova.

19. kolo

^a~ak 94 - Loznica, 30. mart, hala “Borac”,

19 ~asova.

HEBA JUNIORSKA LIGA

21. kolo

@itko Basket - Borac Mocart sport

106:81

6. Borac Mocart sport 33 boda.

22. kolo

Borac Mocart sport - Mega Vizura, 29.

mart, hala Borac, 17 ~asova

ABS KADETSKA LIGA

19. kolo

Vr{ac - Mladost ^a~ak 71:80

Vojvodina Srbijagas - Borac Mocart sport

73:43

4. Mladost 34 boda

Borac Mocart sport 29 bodova

20. kolo

Mladost - Mega Vizura, utorak, 9. april, 19

~asova

Borac Mocart sport - Vr{ac, 30.

mart, hala “Borac”, 13 ~asova.

KOM[IJSKI DERBIJI BORCA I SLOGE

KO[ARKA[I TRIJUMFOVALI,

FUDBALERI IGRALI BEZ GOLOVA

^lanovi Udru`ewa paraplegi~ara

^a~ka i igra~i Stonoteniskog kluba

invalida ^a~ka “^A” Tawa Mika{e-

vi} i Vladan Petkovi} postigli su ovog mese-

sca veliki uspeh u dresu reprezentacije. Ta-

wa je zajedno sa Sawom Mijatovi} (STKI

Zrewanin) i severnokorejankom Kim Ok osvo-

jila bronzu u ekipnom takmi~ewu u kategori-

ji od jedan do pet `ene-invalidska kolica na

Svetskom kupu u stonom tenisu u Ma|arskoj.

Vladan je na Svetskom kupu u stonom teni-

su u Italiji zajedno sa Goranom Perli}em

(STKI Zrewanin) u ekipnom takmi~ewu u ka-

tegoriji dva mu{karci - invalidska kolica,

osvojio tako|e bronzu. Wih dvoje }e se ve} za

vikend takmi~iti na Republi~koj ligi osoba

sa invaliditetom u Leskovcu.

VELIKI USPEH ^LANOVA UDRU@EWA PARAPLEGI^ARA

BRONZA ZA TAWU I VLADANA

PETAK 29. MART 2013. GODINE 31SPORT

Uderbiju 16. kola Okru`ne lige

Mladost iz Atenice je

pora`ena od Jedinstva iz

Kowevi}a, 2:1. Spartak je do boda pro-

tiv Jedinstva iz Gorwe Gorevnice sti-

gao golom najboqeg strelca ekipe

Nikole Jovanovi}a, kome je ovo 11.

pogodak u sezoni. Pre po~etka utak-

mice, generalni sekretar Fudbalskog

saveza Moravi~kog okruga Milo{

Stevani} uru~io je, u ime Saveza,

loptu kapitenu Spartaka Dra{ku

Simovi}u.

Do veoma va`na tri boda u borbi za

opstanak stigli su fudbaleri Vujna i

Brezaka, koji su na svom terenu

savladali sa 2:1 Ov~ar, odnosno Dowu

Vrbavu. Kiks lidera Slatine, koji su u

Svra~kovcima igrali bez golova,

iskoristilo je Draga~evo i ubedqivom

pobedom protiv Morave, smawilo

zaostatak za liderom na samo dva boda.

Ve} u subotu sledi veliki derbi

Okru`ne lige Slatina - Draga~evo.

OKRU@NA LIGA

16. kolo, subota i nedeqa, 14,30

Vujan - Ov~ar 2:1

Draga~evo - Morava 4:0

Napredak - Slatina 0:0

Spartak - Jedinstvo GG 1:0

Rudar - Kotra`a Franc komerc 3:0

Luwevica - Miokovci 0:1

Brezak - Dowa Vrbava 2:1

Mladost - Jedinstvo K 1:2

17. kolo, subota i nedeqa, 15,30

Mladost - Vujan

Jedinstvo K - Brezak

Dowa Vrbava - Luwevica

Miokovci - Rudar

Kotra`a Franc komerc - Spartak

Jedinstvo GG - Napredak

Slatina - Draga~evo, subota

Morava - Ov~ar

Sektor za bazi~ni fudbal

Fudbalskog saveza Srbije

i Specijalna olimpijada rea-

lizuju projekat “Fudbal spa-

ja”. Ciq je pribli`iti fud-

bal deci sa posebnim potreba-

ma, uvesti ih u igru sa zdra-

vim vr{wacima, podeliti

lopte {kolama i klubovima.

Sva deca iz takozvanih “me-

{ovitih ekipa” igra}e u Mi-

ni maksi, Fer plej i Ligi

“Deci s qubavqu”.

Realizuju}i projekat “Fud-

bal spaja” predsednik Sekto-

ra za bazi~ni fudbal Qubo-

drag Stani} i predsednik

Fudbalskog saveza ^a~ka Ne-

nad Stankovi} posetili su u

sredu u~enike [kole za

osnovno i sredwe obrazovawe

“1. novembar” i podelili im

fudbalske lopte.

SUTRA VELIKI DERBI

FUDBAL

SRPSKA LIGA ZAPAD

17. kolo

Sloboda ^a~ak - @elezni~ar 1:1

Polet Qubi} - Partizan BB1:0

4. Polet 27 bodova

12. Sloboda 16 bodova

18. kolo, nedeqa, 15,30

Mladi radnik - Polet Qubi}

Seqak - Sloboda

ZONA MORAVA

17. kolo

Vodoja`a - Orlovac 3:0

Trep~a - Polet (T) 0:1

Prijevor - Sloboda (G) 0:1

Omladinac (Z) - [umadija 1903 1:1

7. Polet (T) 26 bodova

12. Orlovac 20

14. Prijevor 14

15. Omladinac (Z) 12

18. kolo, nedeqa, 15 ~asova

Slavija - Omladinac

Polet (T) - Tutin

Orlovac - Kara|or|e

Omladinac - Prijevor

GRADSKA LIGA

12. kolo, subota i nedeqa, 15, 30

Parmenac - Rakova (s)

Zadrugar - Morava (n)

Budu}nost - Preme}a (n)

Mladost - Malba (n)

Planinac - ^a~ak 94 (n)

KUP MORAVI^KOG OKRUGA

U finalu Kupa Fudbalskog saveza Mora-

vi~kog okruga sastaju se Sloboda ^a~ak i

Takovo Gorwi Milanovac. Finalna utak-

mica bi}e odigrana u sredu, 3. aprila, u

15,30 ~asova u ^a~ku.

KAKO FUDBAL SPAJA?

LOPTE ZA [KOLU „1. NOVEMBAR”

Atletska staza, re-

konstrukcija po-

stoje}e ili izgrad-

wa nove, bila je glavna te-

ma sastanka generalnog se-

kretara Atletskog saveza

Srbije Slobodana Branko-

vi}a i gradskog rukovod-

stva. Sastanak je odr`an

pre dva dana, a kako je tada

obe}ao nekada{wi dr`av-

ni rekorder i evropski pr-

vak u sprinterskim disci-

plinama Slobodan Bran-

kovi}, ve} danas u ^a~ak

dolaze in`eweri Atlet-

skog saveza koji }e proce-

niti u kakvom je stawu sta-

za i {ta je neophodno ura-

diti.

- Mi }emo povu}i prvi

potez. U petak {aqemo

stru~wake i verovatno za

desetak dana }emo imati ja-

san plan, da li je potrebna

rekonstrukcija ili

izgradwa nove staze, u ko-

liko faza }e radovi biti

izvedeni i koliko }e oni

ko{tati. Kada budemo ima-

li takav plan, podeli}emo

uloge i zadatke, {ta }e bi-

ti obaveza grada, a {ta

Atletskog saveza. Nama }e

pomo}i donator i sponzo-

ri, a o~ekujemo i podr{ku

Ministarstva za sport i

omladinu - izjavio je Bran-

kovi}.

Savez je inicijativu za

obnovu atletske staze po-

krenuo jo{ pre nekoliko

godina, ali zbog krize za

to nije bilo finansijskih

mogu}nosti.

- Grad ove godine nije

izdvojio sredstva za obno-

vu ili izgradwu staze, ali,

ako to bude potrebno, mo-

ramo ih izna}i. Najvero-

vatnije }e zavr{na faza

biti izgradwa zatvorenog

prostora, tako da }emo

imati stazu u hali. Namera

grada je da ula`e u sport-

sku infrastrukturu - re~i

su Radenka Lukovi}a, zame-

nika gradona~elnika ^a~-

ka.

Sastanak generalnog se-

kretara AS i gradskog ru-

kovodstva odr`an je i na

inicijativu AK Sloboda.

Tom prilikom potvr|eno

je i da nova atletska staza

ne}e biti namewena samo

sportistima, ve} svim ^a-

~anima i rekreativcima.

Z. J.

Sedmaci iz tri ~a-

~anske osnovne

{kole, “Vuk

Karaxi}”, “Sveti Sava” i

“Tanasko Raji}”, u~estvo-

vali su u realizaciji pro-

jekta “Zdravo rastimo”.

Projekat su pokrenuli

Atletski savez Srbije i

kompanija “Nestle”. Deca

su u~ila o zdravom `ivotu,

naro~ito o pravilnoj is-

hrani. Posle predavawa,

polagala su zavr{ni test.

U~enica O[ “Vuk

Karaxi}” Milica Mi}o-

vi} uradila je test bez gre-

{ke i osvojila maksimalan

broj poena. Kako nije bila

jedina, `rebom je odlu~eno

da joj pripadne druga na-

grada, bicikl.

Atletski klub Sloboda,

koji je u ^a~ku bio nosilac

projekta, uprili~io je u

sredu sve~anu dodelu na-

grade za Milicu u Stu-

dentskom centru. Na sve~a-

nosti je prisustvovao i ge-

neralni sekretar Atlet-

skog saveza Slobodan

Brankovi}. Savez je sa jed-

nom od najpoznatijih svet-

skih kompanija za

proizvodwu slatki{a po-

krenuo i Nestle ligu, ~iji

je nastavak bio projekat

“Zdravo rastimo”.

- Nestle atletska liga je

najmasovnije {kolsko

takmi~ewe. Pro{le godine

je okupila vi{e od 800 u~e-

nika koji su se takmi~ili u

razli~itim atletskim di-

sciplinama. Bila su to de-

ca od petog do osmog razre-

da. U realizaciji projekta

“Zdravo ratimo” u~estvo-

valo je 450 sedmaka iz tri

{kole, a nadam se da }e u

narednom periodu

prikqu~iti i ostale ~a-

~anske {kole - rekao je

Slobodan Nixovi}, trener

AK Sloboda. Kako je naja-

vio, uskoro bi trebalo da

bude sproveden i projekat

“Kids atletics”, a svesrdu po-

mo} realizatorima, u ime

Sportsko rekreativnog

centra “Mladost”, obe}ao

je direktor Aco

Jakovqevi}.

Z. J.

^A^KU POTREBNA NOVA ATLETSKA STAZA ZAVR[EN PROJEKAT „ZDRAVO RASTIMO”

NA POTEZU GRAD

I ATLETSKI SAVEZ

BICIKL ZA MILICU

Milica sa nastavnicom Verkom Drobwak

Spartak - Jedinstvo GG

32 PETAK 29. MART 2013. GODINESPORT

Prema odluci Izvr-

{nog odbora Udru-

`ewa sportskih

novinara Moravi~kog

okruga najuspe{niji klub u

2012. godini je FK Slati-

na, za najuspe{niju sporti-

stikiwu progla{ena je

Marija Raki}, ~lanica

[ahovskog kluba Jelica, a

za najuspe{nijeg sportistu

Milovan Milovi}, fudba-

ler Javora.

Novinari }e Slatini

uru~iti nagradu ve} sutra,

kada igraju prvenstvenu

utakmicu sa Draga~evom u

17. kolu Okru`ne lige. Ove

godine klub slavi {est de-

cenija postojawa i dugo je

jedan od vode}ih u Zapadnoj

Srbiji. Jesewe prvenstvo

zavr{io je na prvom mestu.

Za uspeh su najzaslu`niji

igra~i FK Slatina: Mi-

li}evi}, Tomovi}, An-

dri}, [tavqanin, Bojo-

vi}, Drulovi}, Bogi}evi},

Jeli~i}, Kur}ubi}, Zlati}

i drugi. Zasluge pripadaju

i treneru Draganu Jeli}u i

~lanovima Upravnog odbo-

ra FK Slatina. Klub uspe-

{no vodi i mla|e selekci-

je, a uprava se pobrinula za

rekonstrukciju stadiona,

nabavila pomo}nu opremu

i druge rekvizite.

Marija Raki} je jedna od

najboqih {ahistkiwa u

Srbiji. Pro{le godine je

osvojila titulu dr`avne

{ampionke, a kao ~lanica

Jelice iz Gora~i}a, dopri-

nela je da klub zauzme tre}e

mesto u Srbiji. U `enskoj

reprezentaciji Marija je

na [ahovskoj olimpijadi

u Antaliji osvojila ~eti-

ri poena iz sedam partija.

[ahovski savez ju je pro-

glasio za najboqu u ovom

delu Srbije. Marija je u

2012. bila i najboqa spor-

tistkiwa Draga~eva, a

uspe{na je i na vi{e `i-

votnih poqa. Uskoro }e za-

vr{iti Ekonomski fakul-

tet u Beogradu. Woj }e na-

grada biti uru~ena 17. maja

na Turniru “Kumovi”.

Milovan Milovi}, ka-

piten FK Javor, igrao je i

za Partizan, Vojvodinu,

OFK Beograd i jednu sezo-

nu u inostranstvu. Nekoli-

ko puta je odlazio iz Javo-

ra i uvek se vra}ao. U pro-

tekloj sezoni je jedan od

najzaslu`nijih igra~a za

osvajawe dobre pozicije

Javora u Super ligi, a u

Kupu Srbije klub je stigao

do polufinala.

Za sve {to je postigao,

progla{en je za najboqeg

sportistu Ivawice u 2012.

Milovi} je za Javor odi-

grao vi{e od 200 zvani~-

nih utakmica. Wemu }e

spoortski novinari nagra-

du dodeliti 3. aprila, kada

}e biti odigrana utakmica

Javor - Jagodina.

Seniorska ekipa BK Bo-

rac, posle uspe{nih

priprema U Crnoj Gori i

Hrvatskoj, sezonu je otvori-

la nastupom na trci Ko{ice

- Mi{kolc, u sklopu Euro

tura, klase 1.2. Udarna re-

prezentativna trojka Borca,

Zekavica, Stefanovi}, Da-

nilovi}, na ovoj trci je bila

poja~ana pro{logodi{wim

prvakom Srbije Nikolom

Kozomorom.

Staza od Ko{ica u Slo-

va~koj do Mi{kolca u Ma-

|arskoj bila je duga 120 ki-

lometara. Biciklisti su vo-

zili po vrlo hladnom vreme-

nu. Sa starta je krenulo 12

ekipa iz Slova~ke, Ma|ar-

ske, Rumunije, Ukrajne, Mol-

davije i Srbije. U prvoj fazi

trke odvojilo se pet takmi-

~ara, me|u kojima nije bilo

biciklista Borca.

- To se dogodilo prevas-

hodno iz takti~kih razloga,

jer je na{oj ekipi ovo bio

prvi start u sezoni i jo{ ni-

su stekli neophodno samopo-

uzdawe. U kasnijo-

j fazi ravnopravno su se no-

sili sa konkurencijom i po-

ku{avali da nadoknade izgu-

bqeno na startu. Nisu uspe-

li da dostignu odbegle tak-

mi~are koji su prvi do{li

na ciq - ka`u biciklisti.

Na ciq su stigli sa veli-

kom grupom i sprint je odre-

|ivao redosled. Jovan Zeka-

vica, koji je poznat kao do-

bar sprinter, imao je dva ki-

lometra pre ciqa gumi de-

fekt i zauzeo je 12 mesto.

Stefan Stefanovi} i Mar-

ko Danilovi} su tako|e bili

sa velikom grupom i osvoji-

li 18, odnosno 19 mesto.

Iako se nastup ~a~anskih

biciklista mo`e solidno

oceniti, {teta je {to nije

bilo boqih rezultata. U na-

stavku sezone, Zekavica i

Stefanovi} nastupaju 30. i

31. marta na dve jake trke u

Italiji za reprezentaciju

Srbije. Prvi nastup na do-

ma}im trkama na{i bici-

klisti }e imati 6. aprila u

sklopu Lige Srbije u Novom

Sadu.

Karatisti KK Sloboda takmi~ili su

se pro{log vikenda na 14. Me|una-

rodnom turniru u Subotici. U~estvovalo

je vi{e od 1.600 takmi~ara, a borci Slo-

bode su nastavili da re|aju uspehe.

Marko Raji~i} je u te`inskoj kategori-

ji plus 70 kilograma osvojio prvo mesto,

dok je u apsolutnoj bio tre}i. U obe kate-

gorije imao je `estoku konkurenciju.

Andrej Gruji~i} je u katama zauzeo tre-

}e mesto.

Svake godine, od 1999. do danas, u ove

dane budi se se}awe na doga|aje ko-

ji su iznenadili ~itav svet. Ve} na

samom po~etku NATO agresije na na{u ze-

mqu i kampawe besomu~nog, nasumi~nog

bombardovawa vojnih i civilnih ciqeva

{irom tada{we SR Jugoslavije, nazvane

“Milosrdni an|eo”, na trgovima, mosto-

vima i sportskim terenima {irom Srbi-

je, nesputana mladost je prkosila mo}noj

sili. Na{ grad je u tim danima bio akti-

van u~esnik te akcije, ~iji je ciq bio da se

po{aqe jedinstvena poruka agresoru i iz-

razi srpski ponos, koji niko ne mo`e da

slomi.

Jedna od tih sportskih manifestacija,

koja je trajala tokom ~itavog rata, a zabe-

le`ile su je doma}e i strane medijske ku}e,

bio je poduhvat “Fudbal izme|u dve sire-

ne”, osmi{qen od strane Aleksandra Iv-

kovi}a – [erifa, koji je i u tim te{kim

danima, kada deca nisu i{la u {kole, ma-

li{anima omogu}io da bar za kratko za-

borave na svakodnevnu strepwu za goli

`ivot.

- U po~etnim danima agresije fudbal se

aktivno igrao, ali polako, sa intenzivi-

rawem bombardovawa, te aktivnosti su

stale – prise}a se Ivkovi}. - Na igrali-

{tu Borca kraj Morave okupqali su se i

daqe samo najmla|i. Oni iz udaqenijih

krajeva grada zbog zabrane roditeqa, iz

straha po bezbednost, nisu bili redovni

ili su prestali da dolaze. Mali fudbale-

ri su bili prepla{eni i na prvi znak si-

rene prekidali smo treninge i odlazili

tr~e}i u skloni{ta. U takvim okolnosti-

ma u meni se rodila ideja da za decu iz uda-

qenijih krajeva grada i drugih klubova

organizujem rad na wihovom terenu. Mno-

gi su to odmah prihvatili i pomogli u re-

alizaciji, a po{to se treniralo bukvalno

izme|u znaka za prestanak i po~etak opa-

snosti, akciju sam nazvao “Fudbal izme|u

dve sirene”. Moram da istaknem da su

momci iz Borca vrlo brzo okupili svoje

drugare iz ostalih klubova, kao i one ma-

li{ane koji nisu aktivno trenirali, ~ime

su zajedno sa trenerima dali veliki do-

prinos uspehu ~itavog poduhvata. Saose-

}ao sam sa svom decom koja su se odazvala

akciji, bio sam svestan da dane provode u

patwi, nadi i i{~ekivawu da zlikovci

prekinu svoj krvavi pir. Bila im je preki-

nuta bezbri`na mladost. Moj `ivot je

fudbal, pa sam osetio kao svoju du`nost

da im posvetim pa`wu organizovawem

treninga u ovim ratnim uslovima, a za

wih u tom uzrastu nije bilo ve}e radosti

od dru`ewa sa loptom. Aktivnosti smo

organizovali u raznim delovima grada, a

izuzetnu pomo} i podr{ku su mu pru`ili

lokalni mediji TV “Galaksija” i list

“^a~anski glas”. Posvetili su nam veliku

pa`wu, pa su donacije u vidu fudbalskih

lopti stizale sa svih strana.

Da rat nije igra Ivkovi}e se na sop-

stvenoj ko`i uverio u vi{e navrata. Raz-

nose}i na bicikli lopte po okolnim nase-

qima do`iveo je da ga u Beqini, blizu

“Vodovoda”, detonacija izazvana eksplo-

zijom “tomahavka” baci na obli`wu ogra-

du:

- To su stvari koje se ne zaboravqaju.

De~aci su se razbe`ali sa terena, lopte su

ostale razbacane po livadi. Ali, to je tra-

jalo samo trenutak. Brzo su se vratili, po-

kupili svoje omiqene fudbalske rekvizi-

te i brzo tr~e}i ponovo pobegli u sigur-

nost podruma obli`wih ku}a. Suze su mi

navrle na o~i kada je jedan od tih mali{a-

na poqubio “fudbal” i tada sam shvatio

da im je lopta najboqi drug. Sigurno sam

u toj situaciji i sam pogre{io, po{to se u

to vreme nije smelo izlaziti na otvoreno,

zbog opasnosti od bombardovawa, ali ni-

sam mogao da odbijem wihov poziv. Na svu

sre}u, sve se dobro zavr{ilo. Pomenuo

bih jo{ jednu sli~nu situaciju. Grupica

de~aka se okupila u Trnavi i poslali su

jednog od roditeqa da me dovede na igra-

li{te. U me|uvremenu se oglasila sirena

i po~elo je bombardovawe “Remonta”. Sve-

stan da ne bi trebalo tako da postupim,

ipak sam seo u kola i krenuli smo, jer jed-

nostavno takav poziv se ne odbija. Pro-

tutwali smo pored razru{enih objekata

koji su goreli i stigli do fudbalskog te-

rena na kome je ~ekao ve}i broj mali{ana.

Povremena nadletawa aviona samo su nam

na kratko prekidala ovo na{e lepo dru`e-

we. Prilikom svih tih susreta hrabrio

sam decu da ne klonu duhom i gotovo svaki

na{ rastanak bio je u suzama, uz obe}awe

da }emo se uskoro ponovo videti - nasta-

vqa svoju pri~u Aleksandar Ivkovi}.

“Pao” je i dogovor da se po okon~awu

ratnih neda}a svi ponovo okupe na zajed-

ni~kom ru~ku, {to je kasnije i realizova-

no. Kada je rat zvani~no zavr{en u hotelu

“Morava” na okupu se na{lo vi{e od 1.000

de~aka iz celog grada, radovalo se, veseli-

lo i dru`ilo.

- Meni je srce tada bilo puno. Samo

onaj ko ose}a de~ju radost, mo`e da ka`e

da poznaje de~iju du{u. Ja sam u tim mo-

mentima imao pome{ana ose}awa, me{ali

su se i radost i tuga zbog graje malih fud-

balera. Moram ista}i da sve ovo ne bi bi-

lo mogu}e uraditi bez svesrdne podr{ke

brojnih prijateqa iz grada. Tu pre svega

mislim na trenere mla}ih kategorija, ko-

ji su osetili potrebu da ~ak rizikuju}i

ponekada svoj `ivot budu na usluzi naj-

mla}ima. Po{tovali smo jedan drugog,

`iveli i radili za svaki na{ klub. Sma-

tram da smo time na najboqi mogu}i na-

~in iskazali svoju qudsku i moralnu vred-

nost u tim te{kim danima za ~itavu ze-

mqu, bili svetao primer svima. Moram da

naglasim da sam odmah po okon~awu rata

svesno odbio ponu}enu zna~ajnu pomo} am-

basada zemaqa koje su u~estvovale u nano-

{ewu bola na{oj mladosti.

Ivkovi} planira da narednih dana po-

novo okupi sve aktere ovih doga}aja, kako

bi se zajedno podsetili de{avawa od pre

14 godina, uz poruku – NE PONOVILO

SE.

SE]AWE: 14 GODINA OD AGRESIJE

NATO PAKTA NA SRBIJU

„FUDBAL IZME\U

DVE SIRENE“

[erifu je u to vreme sada ve} po-

kojna majka bila `iva, ali prili~no

bolesna i vezana za postequ. Rastrzan

izme|u obaveza prema roditequ i

sportskog anga`mana usmerenog ka

najmla|ima u ratnim uslovima, nije

se bilo lako odlu~iti {ta je pre~e.

Presudilo je to {to ga je majka moli-

la da ide i bude podr{ka deci, dok su

o woj brigu vodile kom{ije.

VELIKA PODR[KA

KARATE KLUB SLOBODA

BICIKLISTI OTVORILI SEZONU

NOVE MEDAQE IZ SUBOTICE

DOBRO, ALI MO@E BOQE

NAJUSPE[NIJI SPORTISTI MORAVI^KOG OKRUGA

FUDBALERI SLATINE,

MARIJA RAKI]

I MILOVAN MILOVI]

Marija

Milovan

PETAK 29. MART 2013. GODINE 33HOROSKOP

Osobe ro|ene u periodu od 21.

marta do 20. aprila. Planeta:

Mars. Ovan je fizi~ki lep,

ozbiqan, stabilan, preduzi-

mqiv, impulsivan, pametan,

svojeglav i energi~an. Posedu-

je najvi{e energije, pa je uvek

u nekoj borbi i aktivnosti.

Veliku pa`wu posve}uje poro-

dici. Voli zdravu ishranu i

prirodu. Mana - ponekad ne-

maju voqe da ne{to privedu

kraju. Parola ovnova je “Ja!”.

Ovnovi se odli~no snalaze u ulozi

{efa i vo|e, budu}i da im po{ti-

vawe autoriteta nije ja~a strana.

Takmi~arskog su duha i vole izazove, ali

te{ko podnose pora-

ze. U komunikaciji s

okolinom su direkt-

ni i ~esto im nedo-

staje takta i diplo-

macije, ali su po{te-

ni i iskreni, pa izbe-

gavaju zakulisne

igrice. Ovnovi su

sposobni i energi~ni

radnici koji se ne za-

dovoqavaju osredwim

re{ewima, tako da

uvek u svemu `ele bi-

ti najboqi. Ambici-

ozni su i spremni na

naporan rad kako bi

ostvarili uspeh.

Idealna zanima-

wa: direktor, profesionalni vojnik, pro-

fesionalni sportista, policajac, hirurg,

novinar, satiri~ar, glumac, elektroteh-

ni~ar, radnik u metalurgiji i industriji.

Najmawe pogodna zanimawa: sva zani-

mawa koje podrazumevaju timski rad, str-

pqewe i toleranciju, negovateq, diploma-

ta, administrator, dr`avni slu`benik.

POSTAVQA MODNE TRENDOVE

Ako se povede pri~a o modi i stilu ode-

vawa, rekli bismo da je predvodnik u ~i-

tavom Zodijaku osoba ro|ena u znaku Ovna

ili ona dama koja ovaj znak ima nagla{en

u svom natalu

kroz podznak

ili Veneru.

Ovde je re~ o

trendseterka-

ma. @ene koje

su u stawu da

p o s t a v q a j u

modne trendove

(Viktorija Be-

kam) i svakako

budu u prvom

planu, kako god

bile obu~ene i

gde god se poja-

vile. ^esto `e-

ne iz na{eg

svakodnevnog

`ivota, koje

nose u sebi

energiju znaka

Ovna budu prepoznatqive upravo po svom

dobrom ukusu, uvek u trendu, hrabro nose

sve ono {to se tek pojavilo na tr`i{tu i

tako ru{e barijere i osloba|aju ostatak

Zodijaka da slobodno ponesu upravo to

{to je sada najmodernije.

One su savremene `ene, besprekorno si-

gurne u sebe koje }e i u nekoj potpuno “mu-

{kobawastoj”

kombinaciji do-

bro izgledati.

Savr{ene za

wih su pantalo-

ne (ili sukwa)

sa visokim stru-

kom, ko{uqa ko-

ja je uskla|ena

sa pantalonama,

pa ~ak i najjed-

nostavnija bela,

vrtoglave pot-

petice i moder-

na ko`na ta{na. Sve ovo bi}e dovoqno da

`ena Ovan bude u prvom planu, vrlo sekse-

pilna i da sija kao kakva zvezda sa crvenog

tepiha. @ene ovnovi vole da privuku pa-

`wu okoline, volimo crveni ru` ba{ na

wihovim usnama, a one ga obo`avaju. Gene-

ralno, wihov za{titni znak jeste crvena

boja, vole i crnu boju, a lepo im pristaje i

qubi~asta. Ako ove dame obuku haqinu,

ona mora da bude makar od prijatnog mate-

rijala i da li~i na uniformu ili jedno-

stavnog kroja, da prati liniju tela, skroz

uska, malo ispod kolena.

MORAJU BITI PRVI U SVEMU

Ovan je prvi znak Zodijaka, i samim

tim, kao i svako mladun~e, svestan iskqu-

~ivo samoga sebe. Nije da vi ne postojite,

ali, nekako, ipak niste toliko zanimqivi

kao {to je on. Wegove potrebe, misli,

prohtevi i problemi }e uvek biti na pr-

vom mestu i to morate da prihvatite. Razu-

mite ih, oni moraju da budu prvi u svemu,

oni nama, ostalim znakovima, kr~e put.

Vinsent van Gog je napravio fine temeqe

za ostatak ekspresionista koji }e se javi-

ti tek u narednom veku. Kada tako sagleda-

te stvari, morate da mu oprostite {to je

dovodio ostale slikare do ludila, svog

brata, sestru i uop{te svoje okru`ewe, pa

i samog sebe. Vredelo je!

Jedna od najlep{ih, iako ponekad za-

stra{uju}ih osobina Ovnova jeste wihova

upornost. Oni ~esto vrlo jasno vide svoj

ciq, a i da ga ne vide, sigurno vam to ne bi

priznali. Spremni su da idu do krajwih

granica da bi ga ostvarili. Ovo ponekad

mo`e da bude kobno po ceo svet, kao {to je

to bilo sa Adolfom Hitlerom. S druge

strane, mo`e da produ`i i ulep{a `ivote,

kao {to je to Hju Hefner u~inio. Gde bi

svet bio bez ze~ica?

STVORENI ZA [OU BIZNIS

Ovnove nikada ne}ete videti slabe, oni

`ele da ih uvek vidite kao predvodnike

spremne za borbu. Upravo zato ne ~udi {to

je svet {ou-biznisa prepun pripadnika

ovog znaka. Za Marlona Branda je ~itava

dekada {ezdesetih bila tragi~na. Nije se

znalo koji film mu je gori, a ve} 1972. go-

dine dobija uloge u “Kumu” i “Posledwem

tangu u Parizu”.

Sara Xesika Parker, tako|e ovan, vi{e

voli sama da se ope~e i da se uveri da ne-

{to ne vaqa

TVRDOGLAVOST

Ukoliko uspete da zadobijete wegovu

pa`wu, budite sigurni da }e vas obo`ava-

ti i uzdizati u nebesa. Hvali}e svaku va{u

re~enicu, uvek }e imati vremena da vas sa-

slu{a i potrudi}e se da vam stavi do zna-

wa da }e za vas u~initi sve {to treba. Re-

`iser Akira Kurosava se maltene klawao

Xonu Fordu. Kada su se upoznali, Akira

ga je toliko op~inio svojim {armom da je

Ford bio neobi~no fin prema wemu. To je

ona prokleta karakteristika Ovnova,

trepnu dva puta i vi im date da vas prega-

ze, ako im se to ho}e u tom trenutku.

Ovo je sad ve} toliko poznato, ali vaqa

jo{ jednom napomenuti. Ovnovi su nevero-

vatno tvrdoglavi. Ne samo {to }e se upli-

tati u teme o kojima ni{ta ne znaju samo

da bi vam dokazali da niste u pravu, nego

nikada ni po koju cenu ne}e poslu{ati

va{ savet, ma kako on dobar bio. Oni mo-

raju sami u sve da se uvere. Mo`ete da im

drobite od jutra do sutra da vru}a ringla

ne bi ba{ trebalo da se pipa, oni }e je sve-

jedno pipnuti. Jedna od brojnih izjava

Arete Frenklin, koja je u vi{e navrata

uvr{tavana u najboqe peva~e rokenrola

glasi: “Odrastawe je te{ko. Pravite gre-

{ke. Poku{avate da nau~ite ne{to iz

wih, ali kada ne nau~ite – boli jo{ vi{e.

” Iako su vrlo uporni, istrajni i odaju

sliku nepobedivih, zapravo su poprili~-

no osetqivi i ne znaju najboqe da se nose

sa bolom, {to ne zna~i da }ete imati ~esto

prilike da ih vidite saterane u }o{ak. A

i ovakvi periodi su veoma prolazni, ne-

maju oni vremena toliko dugo da se mlate

sa melanholijama i depresijama. Ometa ih

u osvajawu sveta.

ONI SU PREDVODNICI

Ka`u da je Ovan pun predrasuda. Nisu

oni toliko puni predstavova koliko qude

jasno razgrani~avaju na prijateqe i ne-

prijateqe. Kod wih nema one sive zone,

{to je mo`da i dobro. Isto tako, pripad-

nici ovog znaka ne umeju da la`u, tragi~-

no je koliko su lo{i u tome, mada im mi

~esto to dopu-

{tamo samo zato

{to su presme-

{no slatki kada

se kobeqaju u la-

`i. Kada malo

boqe razmisli-

te, za{to bi la-

gali? Ionako

u`ivaju da pre-

pri~avaju svoje

podvige i da se

hvale istima.

Kako su sami se-

bi najinteresan-

tiji, potpuno

o~ekivano je upravo jedan Ovan postavio

sebe u centar univerzuma. Rene Dekart je

svojom ~uvenom re~enicom: “Cogito ergo

sum” odbacio sredwevekovno teocentri~-

no sagledavawe, i postavio subjekat, odno-

sno sebe, u centar sveta. Ovnovi su pred-

vodnici i upravo zato }e imati bizarnu

potrebu da vas {tite i da vas prosvetquju

~ak i onda kada vam to nije potrebno ni u

najavi. Vrlo iskreno veruje u to da mo`e

sve da uradi boqe od vas i zato i nema po-

trebe da se sad vi tu ne{to me{ate. Ako

ste mu interesantni, podi}i }e vam zlatni

oltar. Iskren, pun energije, optimista i

idealista uvek spreman na pokret }e vas

ponekad iscrpeti jer ne}ete imati snage

da ga ispratite.

OVAN – OP[TI HOROSKOP

Ime: Lat. ime Aries dolazi od Aresa,

rimskog boga rata, a zna~i Ovan

Planeta: Mars

Boja: Crvena

@ivotiwa: Ovan

Metal: Gvo`|e

Drago kamewe: Dijamant, i crveno kame-

we

Biqke: Rotkvica, ~i~ak

Najnepravednija izreka o Ovnu:

Ovan je sebi~na `ivotiwa.

@eli rezultate sada. Kakva korist od to-

ga {to je tempirana bomba, kada nikada

ne}e biti aktivirana.

HOROSKOPSKI ZNAK OVAN

Viktorija Bekam

Hju Hefner

Rene Dekart

Sara Xesika Parker

34 PETAK 29. MART 2013. GODINEOGLASI

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle,

CG

P=34 m2 u Qubi}skoj

ulici sa CG, cena: 21 000

eura

P=37 m2 na Qubi} keju,

4.sprat, cena: 21 000

eura

P=34 m2 sa CG u

Nemawinoj ulici, cena: 20

500 eura

P=37 m2 na Qubi} keju u

zgradama od fasadne cigle

sa CG, cena: 23 500 eura

P=30 m2, novija gradwa,

grejawe na gas, 2. Sprat,

[iri centar, cena: 21 000

eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena:

18 500 eura

P=26 m2 sa stvarima,

Qubi} kej, 3.sprat, cena:

18 500 eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23

000 eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500

eura

P=45 m2, Nemawina

ulica, 4.sprat, CG, cena:

26 500 eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej,

4.sprat, cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri

centar, lift, 6.sprat, CG,

cena: 31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima

P=32 m2, 6.sprat,

Svetozara Markovi}a,

cena: 20 000 eura (sa

stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29

000 eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800

eura/m2 + PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=52 m2, Avenija 1,

5.sprat, lift, CG, cena: 38

000 eura

P=55 m2, Qubi} kej,

1.sprat, cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2

lifta, CG, cena: 31 000

eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=60 m2, nov, Balkanska

ulica, 3.sprat, CG, cena:

33 000 eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz,

1.sprat, cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa,

cena: 40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej,

5.sprat, 2 lifta, CG, cena:

34 000 eura

P=65 m2, Hotel Morava,

1.sprat, cena: 34 000 eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova,

2.sprat, cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska

ulica, CG, 3.sprat, cena:

47 000 eura

P=73 m2, nov, [iri cen-

tar, nov, 2.sprat, cena: 42

000 eura

P-30 m2 u blizini Radi{e

Po{ti}, CG. Cena 19.500

eura

P-78 m2 Stari Autopre-

voz, renoviran, CG, 1.

sprat. Cena 50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode

Stepe , 1. sprat, EG. Cena

21.000 eura

P-64 m2, Stari Autopre-

voz, visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura

P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000

eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura

P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000

eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa,

kod Slobode, renovirana, cena: 22 000

eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26

000 eura

P=70 m2 + 4,75 ari placa, kod {kole

Tanasko Raji}, cena: 36 000 eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova,

cena: 25 000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvad`inici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60

ari zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do

glavnog puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari

placa, u blizini Dacove kafane, cena:

48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa,

Alvad`inica, cena: 67 000 eura

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Ce-

na 21.000 eura

P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift,

Qubi}ska. Cena 24.000 eura

P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran,

H.Morava. Cena 24.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri

centar. Cena 28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar.

Cena 28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qu-

bi}ska. Cena dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava.

Cena 33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena

37.500 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Ce-

na 28.000 eura

P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena

27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara

Markovi}a. Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov.

Cena 50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a,

nov, centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena

36.000 eura

P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Ce-

na 70.000 eura

P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov.

Cena 57.000 eura

P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a,

nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar.

Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar.

Cena dogovor.

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qu-

bi}. Cena 36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom

Zdravqa. Cena 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55

m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske

Bolnice. Cena 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qu-

bi}. Cena 77.000 eura

POSLOVNI PROSTOR

MAGACIN 204 m2, 8.21 ari placa,

ukwi`en, kod Sto~ne pijace. Cena dogo-

vor.

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P-

90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran.

Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28

m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban

43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposo-

ban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PETAK 29. MART 2013. GODINE

„AUTO^A^AK” PREDSTAVIO NOVU OKTAVIJU

35AUTOMOBILI

Ubrzo posle `enevske premijere,

[koda Oktavija tre}e generacije

predstavqena je i na {tandu “Au-

to^a~ka” dan uo~i otvarawa beogradskog

Sajma automobila. Cena osnovnog modela

od 105 kowskih snaga je 12.490 evra. Osta-

li su skupqi u zavisnosti od motora i pa-

keta koji su u ponude. Nova Oktavija pro-

izvedena je sa dva dizel motora, od 105 i

150 kowskih snaga, kao i ~etiri benzinca,

dva od 1.200, po jedan od 1.400 i 2.000 kubi-

ka. Motor nove Oktavije A7, lak{i je za

103 kilograma od prethodnih modela i po

svim savremenim standardima, ~uva `i-

votnu sredinu. [to je najva`nije, mali je

potro{a~ goriva.

- Danas su i najjednostavniji automobi-

li nezamislivi bez klime i elektronskih

podiza~a stakla. Najopremqenija vozila

imaju ksenon farove, led-diode, parking

senzore i ostale elektronske sisteme. No-

vi model polako dosti`e visoku sredwu

klasu, a po ceni ostaje u sredwem rangu.

Tre}a verzija Oktavije je i za devet centi-

metara du`a, a ve}i je i prostor za putni-

ke. Otprilike, u konkurenciji je sa Hjun-

daijem, Meganom, Astrom, Pe`oom 308. Po

dimenzijama je ve}a od wih, a jeftinija -

ka`e Slobodan Spasovi}, direktor pro-

daje u kompaniji “Auto^a~ak”.

Osim ve}eg prostora u unutra{wosti

vozila, putnici i voza~i }e u novoj Okta-

viji mo}i da odla`u svoj pribor bez boja-

zni da }e pasti pri brzoj vo`wi ili izne-

nadnom ko~ewu. Na plafonu putni~ke ka-

bine nalazi se ve}a pregrada za sun~ane

nao~are, nosa~ reflektuju}eg prsluka je

ispod voza~evog sedi{ta, a mawa kutija za

otpad u unutra{wosti tapaciranih vra-

ta. U kabini je jo{ nekoliko mawih pre-

grada za odlagawe garderobe i ostalih

sitnica koje putnici nose sa sobom. Una-

pre|en je i prtqa`nik. Osim ve}eg pro-

stora, sadr`i elemente za odlagawe

prtqaga, a pod je oblo`en dvostranim

oblogama.

Proizvo|a~i i dileri o~ekuju da nova

Oktavija bude hit u prodaji i dostigne po-

pularnost prethodna dva modela, koja su

polako na tr`i{tu pretekla i Fabiju.

- Fabrika je napravila idealan auto-

mobil. Na{i kupci }e imati velike po-

godnosti. Osim sajamskog popusta, ~este

su i akcije u na{im prodajnim salonima.

Nova Oktavija u prodaji je od pro{log ~e-

tvrtka - potvrdio je vlasnik “Auto^a~-

ka”Milenko Kosti}.

Pro{la 2012. godina bila je vrlo uspe-

{na za [kodu. Kompanija je prodala vi{e

od 900 hiqada automobile. Najboqa tr`i-

{ta za [kodina vozila bila su u Kini,

Nema~koj i Rusiji.

- Pro{le godine zapo~eli smo i novu

strategiju koju zovemo “Ofanziva novih

proizvoda”. Predstavili smo Sitigou i

Rapid, a sada i novu Oktaviju. Nadam se da

}e biti uspe{na, kao i prva dva modela -

rekao je na te~nom srpskom jeziku Zdenek

Truksa, ~e{ki predstavnik [kode.

Kako najavquju [kodini proizvo|a~i

i dileri, ove godine bi na tr`i{tu treba-

lo da se na|u nova Fabija, Superb, Okta-

vija karavana.

Na 51. Sajmu automobile u Beogradu

kompanija “Auto^a~ak” izlo`ila je i naj-

novije modele Jeti, Rapid, Oktaviju, Su-

perb.

Z. J.

[KODIN HIT U PRODAJI[KODIN HIT U PRODAJI[KODIN HIT U PRODAJI

marketing 032/342-276

PETAK 29. MART 2013. GODINE 36

marketing 032/342-276

AUTOMOBILI

Na Be o grad skom saj mu au to mo -

bi la, od 22. do 31. mar ta,

pred sta vi lo se vi {e od 300 au to

ku }a, ovla {}e nih di le ra, pro iz -

vo |a ~a i pro da va ca pra te }e opre -

me. Pro dav ci ka ̀ u da ve }i na mo -

de la ima pri stu pa~ nu ce nu za

srp skog kup ca. Po je di ni pro da ju

i po ne ko li ko de se ti na vo zi la

dnev no. Ve }i na ku pa ca sa pa ra ma

ve} je be ze co va la ili uze la svo je

qu bim ce, a dru gi ma pred sto ji sa -

mo da gle da ju i luk suz i ono {to

je na zo vi, pri stu pa~ no.

SA JAMAU TO MO BI LAU BE O GRA DU

51.

Kao i sva ostala nova

Opelova vozila,

Adam se na 51. Beo-

gradskom sajmu automobila

pojavio odmah po{to je

premijerno prikazan na

Sajmu u @enevi. Mawi

gradski automobil, Adam

je izme|u A i B segmenta, u

konkurenciji je sa Mini-

jem ili Fijatom 500.

- Sigurno }e zaintere-

sovati na{e kupce po oso-

binama, ceni i kvalitetu.

Opel je na Sajmu u Beogra-

du predstavio i Moku, bra-

ta blizanca [evroleta

Trakse, Astru, Insigniu...

Svi automobili imaju do-

datni sajamski popust, od

180 do 800, na ve} postoju}i

od dve do pet hiqada evra -

ka`e Milija Kosti}, vla-

snik firme “Interauto tra-

de”, ovla{}enog dilera

Opela i [evroleta.

Adama, kao i ostale

Opel automobile, prikaza-

ne na Beogradskom sajmu,

kupci }e mo}i da pogledaju

i testiraju u salonu firme

“Interauto trade” u Preqini.

Kao i na Sajmu, akcije i

popusti za Opel automobi-

le va`i}e u prodajnim sa-

lonima u ^a~ku, Kru{evcu

i Kragujevcu.

Premijerno u Beogradu

su prikazani i [evroleto-

vi modeli Traksa, Malibu,

Kruz karavan. Tu su i done-

kle korigovani Spark i

Kamara.

- Prodaja Trakse u Sr-

biji po~iwe od 1. aprila.

Po~etna cena je 16.399 evra

za model 1.6 od 115 kowskih

snaga, sa predwom vu~om,

klimom i dodatnom opre-

mom. Kruz ko{ta 12.669

evra, Aveo 9.760 i Spark

7.999. Cene su ono {to na-

{e kupce najvi{e zanima, a

mi im nudimo pristupa~ne

i kvalitetne automobile -

smatra Mile Ivkovi}, re-

gionalni menaxer [evro-

let vozila.

Opel i [evrolet vozi-

la u svim centrima u Srbi-

ji imaju obezbe|en servis.

Kako ka`u disrtibuteri,

kupci su uglavnom zado-

voqni i nemaju pritu`bi,

a automobili imaju peto-

godi{wu garanciju.

- [evrolet je brend koji

za ulo`eni novac, daje

mnogo. Na{i automobili

su pre svega bezbedni, svi

imaju pet zvezdica, osim

Sparka sa ~etiri zvezdice.

Za srpsko tr`i{te naja-

traktivniji su Kruz iz C

segmenta, koji izgleda jo{

ve}i, ali i Aveo, B segment,

u trenutku servisirawa

bio je najbezbedniji auto-

mobil, ima maksimalnu

opremu i vrlo je bezbedan -

potvr|uje Miroslav Vr-

cin, [evroletov develop

menaxer.

Z. J.

PETAK 29. MART 2013. GODINE

BOGATA PONUDA OPELA I [EVROLETA NA SAJMU AUTOMOBILA

PRVI STUDENT FORMULA TIM

PREDSTAVIO SVOJU KONSTRUKCIJU

37AUTOMOBILI

CHEVROLET VOZILA

SPARK 0.8 --- 5.990 din

AVEO 1.2 --- 6.990 din

CRUZE 1.6 --- 9.190 din

cene su sa PDV-om

CENE

SERVISIRAWA

OPEL VOZILA

ASTRAH 1.4 - 6.090 din

ASTRAG 1.4 - 6.490 din

CORSA C 1.2 - 6.190 din

ASTRAG 1.7 - 7.490 din

CORSA D 1.2 - 6.190 din

VECTRA C 2.0 - 8.790 din

cene su sa PDV-om

CENE

SERVISIRAWA

U cenu servisirawa ura~unati motorno uqe, filter

uqa, goriva, vazduha, rad i PDV, kao i besplatan pre-

gled, dijagnostika i prawe vozila. ponuda se odnosi na

vozila van garantnog roka.

Telefoni: 032/382-192, 032/380-000

EKSTRA AKCIJA

SERVISIRAWA VOZILA

INTERAUTO TRADE

Nije najnoviji hit wi-

hove “kompanije”, po-

seduje samo neophodnu

opremu, ima mesta jedino

za voza~a, wegova spoqa-

{wost ne {qa{ti od luk-

suza, ali bolid prvog Stu-

dent formula tima pri-

vla~i veliku pa`wu pose-

tilaca 51. Sajma automo-

bila. Grupa studenata Ma-

{inskog, Saobra}ajnog i

Fakulteta organizacio-

nih nauka izlo`ila je sta-

ri model formule. Onaj

koji je ve} pro{ao takmi-

~ewa u Engleskoj i Itali-

ji, ali, kako po propozici-

jama na svakoj slede}oj tr-

ci ne mogu voziti isti bo-

lid, studenti konstrui{u

novi.

- Prvi Student formula

tim ima i nekoliko podti-

mova, zadu`enih za dizajn,

pogon, marketing... Pro-

{le godine smo u~estvova-

li na dve trke i bili smo u

prvoj polovini tabele. U

2013. nas o~ekuju takmi~e-

wa u Ma|arskoj, ^e{koj i

ponovo u Engleskoj i Ita-

liji. U timu imamo pet vo-

za~a i sve sami radimo.

Poma`u nam Ministar-

stvo prosvete, Rektorat

Beogradskog univerziteta,

Auto moto savez Srbije.

Ciq nam je da ove godine

na takmi~ewima budemo

me|u deset najboqih - ka`e

Milan Caran, student ma-

{instva.

Od nedavno u Formula ti-

mu je i Andrija Veseli, po-

reklom ^a~anin. Andrija

studira na katedri za mo-

torna vozila Ma{inskog

fakulteta. Uspeo je da spo-

ji i struku i veliku strast

za automobile. Planira i

da ove godine bude u takmi-

~arskom timu, mo`da i kao

voza~.

- U ^a~ku sam zavr{io

osnovnu i sredwu {kolu.

Majka mi je ^a~anka, otac

Beogra|anin. Sada svi `i-

vimo u Beogradu, ali ^a-

~ak obo`avam - pokazuje

Andrija svoju privr`enost

na{em gradu, {to wegovom

timu daje jo{ ve}i zna~aj.

Svaka pa`wa i finansij-

ska podr{ka su im preko

potrebni, ne samo u glav-

nom gradu.

Studentska formula ima

motor Jamahe R6 od 600 ku-

bika, ubrzawa od ~etiri do

100 sekundi. Studenti ka-

`u da su na ovom modelu

uvideli ranije propuste i

ispravi}e ih na novom bo-

lidu koji }e biti jo{ br-

`i. Ugradi}e i usisni ko-

lektor.

Uveliko se pripremaju

za nova takmi~ewa u Evro-

pi, ali u Srbiji nemaju

mnogo prilika da voze svo-

ju konstrukciju. Samo na

retkim karting stazama.

Z. J.

BOLID IZ STUDENTSKE

RADIONICE

ADAM, MALI CAR

38 PETAK 29. MART 2013. GODINE

PREPORUKA SEDMICE

TEHNIKA

Zdravo [umadinac, kako je, {ta

ima novo u na{em mestu? Pi-

{em ti iz Nema~ke, jer mi

Zvonko re~e da ti sa telefonom ne-

{to nije uredu. Za{to ne uzme{ ne-

ki drugi? Evo ovi Germani, radan

i pametan narod, smisli{e tele-

fone dobre kao ona tvoja duweva-

~a. Gigaset mu ime i ima vi{e

sorti, ko jabuka u na{oj wivi.

Mawi, ve}i, sla|i, kiseliji, za

svakog po ne{to.

Ja sam sebi kupio dva, neka

i deca imaju svoj kada pri-

~aju sa bakom u selu.

Ima oznaku bog te kao

da je hibridni kukuruz,

Gigaset A410.

Stavio sam i slike da

vidi{ i da se divi{ dok

ne bude{ i ti kupio.

Vidi samo ekran, kada neko pozo-

ve i on zasvetli kao Petrijine (one

lepotiwe) o~i da me gledaju.

A i napravi{e ga tako da mi nao-

~are ne trebaju da vidim ko zove.

Dugmi}i veliki kao dugme od

ko{uqe, nema da proma{i{

nikad kad nekog zove{, mekani

i prijatni za dodir kao ko`a

mlade devojke.. he he.

A zvuk {ta o wemu re}i, kad

pri~am sa nekim okre}em se, jer

mislim da je sa mnom u prostori-

ji a ima i jedna mnogo dobra

stvar {to oni zovu “slobodne

ruke”, stisne{ jedno dugme i mo-

`e{ na cirkularu da se~e{ drva

i pri~a{ sa mnom, a telefon sto-

ji negde pored tebe.

[to ima domet, slobodno mo-

`e{ da ga stavi{ u xep od ko{uqe

i ode{ kod Miroslava u kafanu,

sedi{ pije{ sa momcima i od-

govara{ na pozive.

A i ne zra~i ko ovi

ostali, mnogo pametan

telefon, ~im ne pri~a{

on se sam iskqu~i i kad te

neko pozove sam ukqu~i.

Imenik, celo selo da sta-

vi{ u wega.

^uo sam da u Srbiji neka

velika kompanija, ~ini mi se da se zo-

ve PC Centar, pribavqa te telepho-

ne, a da kod tebe u mestu prodaje fir-

ma Uspon.

Idi odmah kupi jedan, da se is-

pri~amo ko qudi, ba{ sam se

u`eleo da ti ~ujem glas, a bogami

i one tvoje duweva~e.

Ostaj mi zdravo, pa da slu{a-

wa..

Kao i kvalitetan rod...

vredi - GIGASET

GIGASET - NEMA^KI KVALITET

I NA SRPSKOM TR@I[TU

marketing 032/342-276

Na osnovu ~lana 13. stav 2. Pravilnika o kriterijumima i postupku dodele sredsta-

va za finansirawe potreba u oblasti sporta ("Sl. list grada ^a~ka" broj 1/2013,

2/2013 i 7/2013),

Gradsko ve}e grada ^a~ka raspisuje

JAVNI KONKURS

ZA DODELU SREDSTAVA ZA REALIZACIJU PROGRAMA KOJIMA SE

OSTVARUJE OP[TI INTERES U OBLASTI SPORTA NA TERITORIJI

GRADA

^A^KA U 2013. GODINI

1. Predmet ovog konkursa je dodela sredstava sportskim organizacijama za real-

izaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta na teritoriji

grada ^a~ka u 2013. godini.

2. Pravo na dodelu sredstava sportske organizacije mogu ostvariti za:

1) podsticawe i stvarawe uslova za unapre|ewe sporta za sve, odnosno bavqewa

gra|ana sportom, posebno dece, omladine, `ena i osoba sa invaliditetom;

2) organizaciju sportskih priredbi od posebnog zna~aja za grad ^a~ak;

3) sportski razvoj talentovanih sportista i unapre|ewe kvaliteta stru~nog rada sa

wima;

4) u~e{}e sportskih organizacija sa teritorije grada ^a~ka u klupskim

takmi~ewima;

5) pred{kolski i {kolski sport;

6) delatnost organizacija u oblasti sporta ~iji je osniva~ ili ~lan grad ^a~ak;

7) aktivnosti sportskih organizacija, sportskih dru{tava, udru`ewa, granskih i

teritorijalnih sportskih saveza na teritoriji grada ^a~ka od posebnog zna~aja grad

^a~ak, u zavisnosti od toga da li je sportska grana od zna~aja za grad ^a~ak koja je kat-

egorija sportske grane, koliko sportista okupqa, u kojoj meri se unapre|uje stru~ni

rad, u kom rangu takmi~ewa sportska organizacija u~estvuje i u kojoj meri se pove}ava

obuhvat bavqewa gra|ana sportom;

8) unapre|ewe za{tite zdravqa sportista i obezbe|ivawe adekvatnog sportsko-

zdravstvenog obrazovawa sportista, posebno mladih, ukqu~uju}i i antidoping obra-

zovawe;

9) stipendirawe za sportsko usavr{avawe kategorisanih sportista, posebno per-

spektivnih sportista;

10) spre~avawe negativnih pojava u sportu;

11) edukacija, informisawe i savetovawe gra|ana, sportista i ostalih u~esnika u

sistemu sporta o pitawima bitnim za odgovaraju}e bavqewe sportskim aktivnostima

i delatnostima;

12) periodi~na testirawa, sakupqawe, analiza i distribucija relevantnih infor-

macija za adekvatno zadovoqavawe potreba gra|ana u oblasti sporta na teritoriji

grada ^a~ka, istra`iva~ko-razvojni projekti i izdavawe sportskih publikacija;

13) unapre|ivawe stru~nog rada u~esnika u sistemu sporta sa teritorije grada

^a~ka i podsticawe zapo{qavawa visokokvalifikovanih sportskih stru~waka i

vrhunskih sportista;

14) racionalno i namensko kori{}ewe sportskih sala i sportskih objekata u javnoj

svojini, kroz odobravawe wihovog kori{}ewa za sportske aktivnosti i dodelu termi-

na za trenirawe u~esnika u sistemu sporta;

3. Raspodela sredstava vr{i se na osnovu slede}ih kriterijuma:

- ranga takmi~ewa;

- postignutih rezultata;

- broja takmi~ara u redovnom sistemu takmi~ewa;

- tro{kova takmi~ewa.

4. Osnovni uslovi za dodelu sredstava su:

- da je sedi{te podnosioca Programa na teritoriji Grada,

- da je podnosilac Programa osnovan u skladu sa propisima kojim je ure|eno wego-

vo osnivawe;

- da se Program realizuje na teritoriji Grada.

5. Pravo na dodelu sredstava nemaju sportske organizacije kojima su sredstva za

realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta na teri-

toriji grada ^a~ka u 2013. godini ve} dodeqena.

6. Konkursnu dokumentaciju sportske organizacije mogu preuzeti na pisarnici

Gradske uprave grada ^a~ka, na {alteru broj 8 ili na sajtu www.cacak.org.rs (prijava

i Pravilnik).

7. Konkurs je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "^a~anski

glas".

8. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e

grada ^a~ka - Komisija za sport, ul. @upana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE

OTVARAJ - PRIJAVA NA KONKURS".

PREDSEDNIK

GRADSKOG VE]A

mr Vojislav Ili}

PETAK 29. MART 2013. GODINE 39OGLASI

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura

P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura

P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura

P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura

P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura

P-48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura

P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura

P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura

P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura

P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura

P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura

P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura

P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura

P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura

P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

SSTTAANNOOVVII

KKUU]]EE

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura

P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

STANOVI

MEWAM ili prodajem

apartman 31.5 m2, 3.

sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godi-

ne, nalazi se iznad pijaca

u Vrwa~koj Bawi. Prodaje

se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u

^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava,

3. sprat, CG, terasa. Cena

24.000 eura

P-46 m2, ulica Nemawina,

CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat,

CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG,

lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija

gradwa, centar. Cena

20.000 eura

P-55 m2, Q.Kej, nov, use-

qiv od 01.07.2013, dve

spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa PDV

/

P-58 m2, ulica Svetog Sa-

ve , 1. sprat, CG, terasa,

lift. Cena 34.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, dvoipo-

soban, CG, kod {kole Fi-

lip Filipovi}. Cena

28.000 eura

P- 62 m2, ulica Svetog

Save, 9. sprat, lift, CG,

terasa. Cena 32.000 eura

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

P- 26 m2, nov, 3. sprat,

CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4. sprat,

CG, H.Morava. Cena 22.000

E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena 22.000

E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 33.000

E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

P- 60 m2, nov, 3. sprat,

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena 50.000

E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 70.000

E

P- 80 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 70.000 E

/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000 E

P- 77 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 65.000 E

/PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava. Cena

19.000 E

P-38 m2, VP, CG, terasa,

Avenija 1. Cena 25.000 E

P-35 m2, 4. sprat, TA, Q.

Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renoviran

sa name{tajem. Cena

36.000 E

P-48 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju /,

centar 800 e/ m2.

Povra}aj PDV.

P-47 m2, 2. sprat, CG,

ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E

P-49 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000 E

P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E

P-52 m2, 3. sprat, TA,

terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E

P-54 m2, 9. sprat, CG,

terasa, lift, centar. Cena

31.000 E

P-58 m2, 7. sprat, CG,

terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /. Cena

po dogovoru

P-65 m2, 1. sprat, CG,

terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa stvari-

ma /, Hotel Morava. Cena

32.000 E

P-60 m2, 4. sprat, CG,

nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift, terasa,

gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a, {kola

R.Mitrovi}. Cena 50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000

E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar, CG.

Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena 60.000

E

P- 49 m2, Alvaxinica, CG.

Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morava,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena

70.000 E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa

glavnog puta. Cena 400

e/ar

HITNO

PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA

BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM

STAWU, POVOQNO

www.stannekretnine.rs

40 PETAK 29. MART 2013. GODINELU^ANI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM garsoweru kod

Vojnog odseka, povr{ine 26

m2, 1. sprat, EG. Cena

21.000 eura. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM garsoweru sa

CG u Nemawinoj ulici, 6.

sprat, lift, povr{ine 19

m2. Tel. 064/ 158- 9-363

PRODAJEM novu, odmah

useqivu garsoweru P- 29

m2, 3. sprat, lift, CG, Ave-

nija 2. Tel. 064/158-9- 363

PRODAJEM jednosoban

stan u Pri{tinskoj ulici ,

P- 37 m2, 2. sprat. Cena

24.000 E. Tel. 063/691-761

PRODAJEM jednosoban

stan P- 37 m2, 3. sprat, CG,

kod Hotel Morave. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban

stan u dobrom stawu kod Ho-

tel Morave, CG, terasa. Ce-

na 24.000 eura. Tel. 064/

317-1-701

PRODAJEM jednosoban

stan , 4. sprat, CG, fin ras-

pored, u blizini Medicin-

ske {kole. Vredi pogledati.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM jednosoban

stan Skopska 4. sprat, CG,

povr{ine 30 m2. Cena

19.500 eura. Tel. 032/

348-927

PRODAJEM jednosoban

stan u centru ^a~ka, Grad-

sko {etali{te. Cena po do-

govoru. Tel. 066/ 366-235

PRODAJEM dvosoban stan

kod Hotel Morave, noviji,

sa name{tajem. Cena

25.000 E. Tel. 064/317 -1 -

701

PRODAJEM dvosoban stan

na Alvaxinici, bez posred-

nika, 2. sprat, ima lift.

Tel. 060/ 506-5-511

PRODAJEM dvosoban stan

40 m2 u Aveniji 2, CG, lift,

terasa. Povoqno. Cena

18.000 eura. Tel. 062/

514-429

PRODAJEM dvosoban stan

46 m2 u Nemawinoj ulici ,

kod {kole M.Pavlovi} . Tel.

011/ 237-9-031, 061/ 291-

6-355

PRODAJEM dvosoban stan

53 m2 sa gara`om u Beogra-

du, ulica Suboti~ka. Tel.

063/ 743-5-546

PRODAJEM dvoiposoban

stan P- 57 m2, odmah use-

qiv u Qubi}skoj ulici, do-

govor. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM nov dvoiposo-

ban stan P- 52 m2 na Alva-

xinici, 3. sprat. Cena

30.000 eura. Tel. 064/ 158

-9 -363

PRODAJEM renoviran

trosoban stan P- 78 m2 na

1. spratu, stari Autoprevoz,

CG. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM trosoban stan

kod {kole Filip Filipo-

vi}, 3. sprat, CG, terasa.

Cena 28.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan,

4. sprat, gas, name{ten, kod

Hotel Morave. Cena 33.

000 E. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan

kod Medicinske {kole, po-

vr{ine 76 m2, 2 sprat, CG,

2 terase, podrum. Cena

47.000 eura. Tel. 064/

317-1-701

PRODAJEM trosoban stan

u centru grada, P- 75 m2 sa

CG, povoqno. Tel. 064/ 158-

9-363

PRODAJEM trosoban stan

P-68 m2 sa CG, u Nemawinoj

ulici, 3. sprat. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM trosoban stan

P- 69 m2, nov, 2. sprat, CG,

lift, Alvaxinica, kod Mer-

katora. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM stan u strogom

centru 53 m2, kod Solida,

gleda na Tempo. Cena

33.000 eura. Tel. 061/ 115

-9 863

PRODAJEM stan, ulica

Svetog Save ,1 sprat, CG,

povr{ine 62 m2. Cena

46.000 eura. Tel. 032/

348-927

PRODAJEM stan P-30 m2,

novija gradwa, 2. sprat, u

{irem centru. Cena 21.000

eura. Tel. 063/ 691- 761

PRODAJEM nov stan 62

m2, dupleks, centar, odmah

useqiv, CG, terasa. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM nov, odmah use-

qiv stan P-50.50 m2, u Qu-

bi}skoj ulici, povoqno. Tel.

064/158- 9 -363

PRODAJEM stan od 46 m2

u Dubrova~koj ulici, 3

sprat, CG. Cena 35.000 eu-

ra. Tel. 228-457

PRODAJEM nov stan P- 60

m2 u Balkanskoj ulici, CG,

cena 33.000 eura. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM stan u ^a~ku, u

ulici B. Jankovi}, 42 m2.

Tel. 062/ 200-482

PRODAJEM stan 36 m2,

centar, 4. sprat, lift, CG.

Cena 24.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM stan u U~iteq-

skoj od 64 m2, bez posred-

nika. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM stan 27 m2,

strogi centar grada, Grad-

sko {etali{te. Cena dogo-

vor. Tel. 066/ 366- 235

PRODAJEM povoqno stan

30 m2 u blizini R. Po{ti},

CG. Cena 19.500 eura. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM stan 75 m2, 1

sprat, CG. Cena 50.000 eu-

ra. Tel. 060/ 348-9-270,

032/ 228-457

PRODAJEM stan 37 m2, 3.

sprat, CG, renoviran, bez

posrednika. Tel. 063/

7350-260

PRODAJEM nov stan P- 38

m2 kod {kole Milica Pa-

vlovi}, 3. sprat. Cena

25.500 eura. Tel. 032/344-

630

PRODAJEM stan 62 m2,

centar, 2. sprat, CG, pogo-

dan za poslovni prostor.

Cena 50.000 eura. Tel.

032/ 349-849

PRODAJEM stan P- 65 m2

kod Hotel Morave, 1. sprat.

Cena 34.000 eura. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM stan u strogom

centru kod [ipada, 53 m2,

tapija. Cena 33.000 eura.

Tel. 061/ 115-9-863

PRODAJEM stan P- 42.5

m2, 2. sprat, CG, noviji,

Qubi}ska, bez posrednika.

Tel. 063/ 7350-260

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa

2 ara placa kod bioskopa

Prag. Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM dve ku}e u Ate-

nici od 70 m2 i 90 m2. Ce-

na 38.000 eura. Tel.348-

927

PRODAJEM ku}u P- 70 m2

na 4.75 ari placa u blizini

{kole Tanasko Raji}. Cena

36.000 eura. Tel. 064/158-

9-363

PRODAJEM staru ku}u sa

1.5 ari placa u strogom

centru grada. Tel. 063/803-

3-676

PRODAJEM ku}u u Pigovoj

11/2, kod Parka, odmah use-

qiva. Tel. 345-543

PRODAJEM ku}u P- 70 m2

na 4 ara placa u blizini

Belvija. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u od 100 m2

u Ko{utwaku, preko puta

Muzi~ke {kole. Tel. 064/

864-7-271

PRODAJEM ku}u P- 80 m2

na 5 ari placa u Atenici.

Cena 17.000 eura. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM 2 ku}e sa ima-

wem, u Pakovra}u, asfaltni

prilaz. Vredi videti. Tel.

064/ 196-4-705

PRODAJEM dve ku}e - po-

sebne stambene jedinice od

75 m2 i125 m2 na Alvaxi-

nici, plac od 4 ara. Povoq-

no. Vredi pogledati. Tel.

063/ 843- 0- 214

PRODAJEM seosko doma-

}instvo sa 60 ari zemqe, u

Trnavi. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u u varo{i-

ci u Kotra`i, sa 2 objekta,

40 ari placa, vo}wakom,

{umom i livadom. Zaintere-

sovani se mogu javiti di-

rektno vlasniku na broj

0033604179475

PRODAJEM odli~nu vi-

kend ku}u. Tel. 060/ 558-9-

296

PRODAJEM vikendicu u

Grabu, 80 m2, 46 ari placa

sa 220 stabala {qiva i su-

{arom. Cena 18.000 eura.

Tel. 062/ 891-3-191

PRODAJEM poslovni pro-

stor 200 m2 i 10 ari placa

u Preqini. Tel. 061/111-6-

439.

PRODAJEM poslovni obje-

kat u Bajinoj Ba{ti u glavnoj

ulici / kod Zelene Drine /,

ukupne povr{ine 170 m2 na

6 ari placa. Tel. 064/ 50-

46-107

PRODAJEM lokal P- 30

m2, centar - Solid. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM povoqno wivu

od 98 ari, u Viqu{i / 4 km

od ^a~ka /, ispred puta, as-

falt, naspram firme Pre-

cision. Tel. 064/ 939-8-

260

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM poslovni pro-

stor 200 m2 i 10 ari pla-

ca, Preqina. Tel. 061/111-

6-439.

IZDAJEM poslovno-maga-

cinski prostor, magacin,

hala, ^a~ak- Kru`ni put, po-

vr{ine 280 m2, kancelarije

100 m2, plac 15 ari, ulaz

direktno sa kru`nog puta.

Tel. 063/ 885-2-977

IZDAJEM poslovni pro-

stor od 80 m2, strogi cen-

tar, parking, povoqno. Tel.

064/ 102-2-759, 032/ 226-

417

IZDAJEM magacin sa 3

kancelarije, kod Hotel Mo-

rave, P- 180 m2. Cena do-

govor . Tel. 063/ 429-704

IZDAJEM lokal u ^a~ku.

Tel. 064/ 119-5-903

IZDAJEM lokal 18 m2,

parking iza Doma kulture,

povoqno. Tel. 063/ 381-

950

IZDAJEM lokal od 50 m2

u ^a~ku, pogodan za sve vr-

ste delatnosti. Povoqno.

Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM lokal u ulici

Dragi{e Mi{ovi} 125, po-

vr{ine 20 m2. Cena po do-

govoru. Tel. 032/ 826-943,

064/ 450-3-085, 060/082-

6-585

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru na Qubi} keju, uli-

ca Danice Markovi} br. 80,

2. sprat, centralno grejawe.

Tel. 064/ 829-2-725, 354-

285

IZDAJEM ku}u u Qubi}u

kod zelene pijace. Tel. 064/

842-3-736

IZDAJEM wivu 1.32 ha,

potes Obre`. Tel. 064/

535-4-453

IZDAJEM ku}u P-35 m2 kod

zelene pijace u Qubi}u.

Tel. 064/ 842-3-736

IZDAJEM nename{ten stan

od 45 m2, u Nemawinoj uli-

ci, kod O[ Milica Pavlo-

vi}, parno grejawe, cena

povoqna. Tel. 064/ 993-4-

038 i 032/ 345-738

IZDAJEM stan od 52 m2 u

^a~ku, B.V.Karaxi}a 19/32,

nename{ten, sa parnim gre-

jawem i kablovskom. Tel.

558-9-112

IZDAJEM trosoban name-

{ten stan kod R. Mitrovi}

{kole, parno grejawe, ka-

blovska, telefon. Cena 80

eura. Tel. 069/ 129-1-528

IZDAJEM sobu za studente

i |ake , blizu Tehni~kog fa-

kulteta. Tel. 062/ 977-0-

228

IZDAJEM sobu za dve u~e-

nice, sa upotrebom kuhiwe i

kupatila. Tel. 343-871

IZDAJEM sobe za u~enice

u blizini Medicinske {ko-

le. Za sve informacije te-

lefon 032/ 373- 624

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten stan- ku}a, sve je

odvojeno, poseban ulaz. Tel.

032/ 332-761

IZDAJEM stan u u strogom

centru , odmah useqiv. Tel.

061/ 115-9-863

IZDAJEM dvosoban name-

{ten stan u Beogradu, blizu

Hotela Srbija. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM prazan jednoso-

ban stan u zgradi u Nema-

winoj u ^a~ku. Tel. 063/

844-2-574

IZDAJEM stan i lokale u

^a~ku, u Qubi}skoj 50. Tel.

032/343-667, 065/ 610-7-

999

IZDAJEM u strogom centru

name{tenu kancelariju, te-

lefon, mokri ~vor, povoq-

no. Tel. 064/ 102-2-759,

032/ 226-417

IZDAJEM nov prazan dvo-

soban stan, CG, klima,

lift, na du`i vremenski pe-

riod. Tel. 064/ 148-6-958

IZDAJEM dvosoban nena-

me{ten stan, poseban ulaz,

nova gradwa, ku}a. Tel.

332-671

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

PRODAJEM malo

kori{}enu fiskalnu

kasu Galeb MP 55 sa

GPRS.

tel:060/388-22-99

PRODAJEM dve ku}e -

posebne stambene jedi-

nice od 75 m2 i125 m2

na Alvaxinici, plac od

4 ara. Povoqno. Vredi

pogledati.

Tel. 063/ 843-0-214

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG I

ENGLESKOG JEZIKA

ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

MU[KARAC, 44

GODINE, UGOSTITEQS-

KI RADNIK, STAMBENO

OBEZBE\EN / SA

STANOM U U@EM CEN-

TRU / KULTURAN, SPORT-

SKI GRA\EN, TRA@I

ISKRENU @ENSKU

OSOBU DO 37. GODI-

NA, PO MOGU]STVU

ZAPOSLENU,

ISKQU^IVO RADI

BRAKA. TEL. 064/

1298633

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

PROLE]NI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

PETAK 29. MART 2013. GODINE 41OGLASI

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru sa parnim greja-

wem, ulica Sin|eli}eva

83/1. Tel. 700-957, 063/

700-0-425

IZDAJEM name{ten stan

64 m2 u U~iteqskoj ulici.

Tel. 063/ 844-2-791

CRNA GORA, BAR, [u-

{aw, izdavawe privatnog

sme{taja - soba, blizu

pla`e. Tel. 38230350562

KUPUJEM stan do 40 m2,

u`i centar, bez central-

nog grejawa, do tre}eg

sprata. Tel. 060/ 328-38-

92, 061/ 289-2-516

KUPUJEM stan bez po-

srednika, prednost nova

gradwa. Tel. 063/ 815-0-

297

KUPUJEM mawi jednoso-

ban stan, uslov CG i lift,

bez posrednika. Tel. 063/

220-808

KUPUJEM ku}u u gradskoj

zoni, iskqu~ivo od vlasni-

ka. Zvati posle 13 ~asova.

Tel. 063/ 873-5-576

PLACEVI

- PRODAJA

PRODAJEM plac 15 ari

u Miokovcima, na placu

objekat od 10 m2, struja,

voda. Mo`e zamena za au-

to. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM plac u Qu-

bi}u, 5.5. ari. Tel. 061/

111-6-439

PRODAJEM placeve od 4

ara i 30 ari, 100 m posle

kamenog mosta u Trbu{a-

nima. Tel. 061/ 110-5-

134

PRODAJEM plac u Lozni-

ci, 15 ari, vo}e, pomo}ni

objekat. Cena 3.500 eura.

Tel. 062/ 891-3-191

PRODAJEM plac u ^a~ku,

13. ari, Atenica, Novo

naseqe. Povoqno. Tel.

062/755-020

PRODAJEM plac 25 ari

u Preqini. Tel. 064/ 126-

8-507

PRODAJEM plac u ^a~ku,

kod Trnavske reke, 5 ari.

Tel. 064/674-7-030

IZDAJEM plac od 15 ari

sa objektom od 80 m2, kom-

pletna infrastruktura,

pogodan za stovari{te,

auto-otpad, strugare itd.

Cena povoqna. Mo`e na

du`i period. Tel. 064/

250-7-493

RAZNO

PRODAJEM visoko kale-

mqene sadnice kajsije,

podloga xenarika. Sadni-

ce su vrhunskog kvaliteta,

tolerantne na mrazeve /

novosadske selekcije / .

Tel. 064/ 305-8-984

PRODAJEM Virxinija du-

van , ekstra kvalitet,

blag, sitno se~en. Tel.

064/ 413-9-346

PRODAJEM Virxinija du-

van, ekstra kvaliteta. Tel.

064/ 401-2-491

PRODAJEM ARONIJU -

mati~ni sok. Tel. 062/

805-6-900, 032/ 344-840

PRODAJEM razne motore

, reduktore, ventilatore,

kompresor, CO 2 aparat.

Tel. 032/ 367-657

PRODAJEM razne bici-

kle. Mo`e zamena.

Tel.353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM motornu te-

steru Stil 041. Tel.353-

016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM crevo za vo-

du 50 m na kalemu.Tel.

064/ 995-0-345

PRODAJEM biciklu sa

21 brzinom Skot. Cena

175 E. Mo`e zamena za

laptop. Tel. 353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM Maunt bike.

Tel. 063/ 801-0-511

PRODAJEM agregate. Tel.

060/ 418-3-333

PRODAJEM pe} na ~vrsto

gorivo BUDERUS 4000

kcal/h, 70/55/40 m3. Ce-

na 10.000.00. Tel. 060/

481-2-144

PRODAJEM industrijsku

ma{inu za {ivewe ko`e i

krzna. Ispravna, povoq-

no. Tel. 371-685

PRODAJEM mesing u {ip-

kama fi 12, 6. kg. Cena

48 E. Mo`e zamena. Tel.

353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM be`i~ni te-

lefon Panasonik. Cena

15 E. Mo`e zamena. Tel.

353-016, 063/ 749-4-

846.

PRODAJEM dvori{ne

prenosive su{ilice za

ve{. Telefon: 374-125.

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/

590-0-651, 032/ 391-964

PRODAJEM toplotne pum-

pe snage 8-90 kv , solarni

kolektori, fotonaponski

paneli, hibridni solarni

paneli. Tel. 062/ 108-0-

276, 032/ 741-582

PRODAJEM razne delove

za Opel Kadet Kocku. Mo-

`e zamena. Tel.353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM galeriju za

Opel Korsu. Tel. 032/

334- 218, 064/ 201-8-

845

PRODAJEM kvalitetnu

belu ~ipku, {irine 5 cm.

Povoqno. Tel. 371-685

PRODAJEM polovnu ugao-

nu garnituru. Tel. 063/

817-3-301

PRODAJEM pult drveni,

du`ine 2 m. Tel. 064/

255-1-457

PRODAJEM rashladnu vi-

trinu Soko, du`ine 1.5 m.

Tel. 064/ 255-1-457

PRODAJEM dva nova, le-

pa balu~ana }ilima. Tel.

032/ 374-057

PRODAJEM neonke za

kvarcovawe lica i tela

80-100 W, cena 9 e / ko-

mad. Mo`e zamena.

Tel.353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM `i~ano sta-

klo 9 E / m. Tel. 353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM mobilni te-

lefon Soni Erikson 770.

Cena 30 E. Te. 353-016,

063/ 749-4-846.

PRODAJEM satelitski

tawir sa motorom i pozi-

cionerom. Cena 90 E.

Tel.353-016, 063/749-4-

846

PRODAJEM internet do-

men gornjimilanovac.org.

Cena 3000 eura. Tel.

060/ 558-9-296

PRODAJEM internet do-

men cacak.financial. Tel.

060/ 558-9-296

PRODAJEM internet do-

men borac.football. Tel.

060/ 558-9-296

PRODAJEM fiskalnu ka-

su SHARP ER-A 277S. Tel.

064/ 255-1-457

PRODAJEM vagu Libeli-

nu. Tel. 064/ 255-1-457

PRODAJEM metalne po-

lice za vo}e i povr}e.

Tel. 064/ 255-1-457

PRODAJEM magnetnu tra-

ku za fitnes sa 8 brzina.

Cena 120 E. Mo`e zamena

za laptop. Tel.353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM zvu~ne kutije

Jamma 200 v, 1.par. Cena

100 E. Mo`e zamena za

laptop. Tel.353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM risiver sa-

telit Optiboks. Tel. 353-

016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM ovce IL DE

FRANCE, sa papirima.

Tel. 064/ 913-6-902

PRODAJEM hranu za pse

i ma~ke, mlevena piletina

i junetina, izuzetnog kva-

liteta. Cena 60 din / kg.

Tel. 060/ 536-7-852

PRODAJEM 4 m3 jaseno-

vih i bagremovih drva.

Tel. 064/ 417-5-628

PRODAJEM suva drva.

Tel. 556-1-495

PRODAJEM drva za

ogrev, nisu cepana. Tel.

064/ 134-8-236

PRODAJEM ve}u koli~inu

bagremovih direka , po-

godnih za malinu i kupinu.

Cena po dogovoru. Tel.

064/ 479-4-331

PRODAJEM baliranu lu-

cerku, 220 bala. Zvati

posle 19 ~asova. Tel.

032/ 548-1- 044

PRODAJEM sadnice ma-

lina Vilamet. Tel. 060/

695-7-770

PRODAJEM sadnice ma-

line Vilamet. Cena 10.00

dinara komad. Tel. 065/

699-7-579

ARMIRA^I PRODAJEM

ma{inu za ispravqawe

betonskog gvo`|a, za uzen-

gije, remu za savijawe i

se~ewe i se~ku. Tel. 063/

885-2-977

KUPUJEM radio za Fiat

Pandu. Tel. 032/ 334-218,

064/ 201-8-845

KUPUJEM biciklu Maunt

bike do 80 eura. Tel.

061/ 110-5-134

KUPUJEM klavir, mo`e

zamena za saksofon, har-

moniku ili violinu. Tel.

556-1-495

KUPUJEM elemente kaqe-

ve pe}i. Tel. 034/ 381-

405, 064/ 154-7-307

KUPUJEM sadnice mali-

na Tulamin. Tel. 712-198,

061/ 723-3-080

AUTOMOBILI

- PRODAJA

HITNO prodajem Z - 101,

1991. godi{te, Fiatov

motor, prva farba. Cena

po dogovoru. Tel. 063/

843-0-214

PRODAJEM Z-101,

1984. godi{te, plin, do-

bar motor, nove gume, ne-

registrovan. Cena 250 E.

Tel. 062/ 891-3-191

PRODAJEM VW Ceddu

2005. godi{te, teretni,

pre{ao 122000 kilometa-

ra. Tel. 069/ 161-0-777

PRODAJEM Fiat Scudo

produ`eni, 2002.godi{te.

Tel. 069/ 161-0-777

PRODAJEM Jugo 55 , 92.

godi{te sa plinom, tek re-

gistrovan. Tel. 062/ 755-

020

PRODAJEM Jugo 55, 92.

godi{te, plin, registrovan

do 1.10.2013. god. Tel.

063/ 844-6-387

HITNO prodajem Reno 4,

u dobrom stawu. Mogu} do-

govor. Tel. 065/ 695-8-

950

PRODAJEM Alfa Romeo

164 spark. Povoqno. Tel.

332-195

PRODAJEM Pe`o 405,

registrovan, plin, dobro

stawe, podiza~i, central-

na. Tel. 063/ 365-271

USLUGE

NADOGRADWA , oja~a-

vawe i izlivawe noktiju

sa kvalitetnim silikon-

skim gelovima. Zaka`ite

svoj termin na broj 064/

353-7-871

ISKUSNA medicinska se-

stra pomagala bi oko ~u-

vawa Va{e bebe. Tel.

062/ 211-827

MEDICINSKA SESTRA

nudi pomo} u ~uvawu dece,

starih lica i pomo} u ku}i

. Tel. 065/ 668-8-319

FITNES, aerobik, sve

vrste ve`bi, anticelulit

vibromasa`er. Cena

1000.00 dinara mese~no.

Tel. 063/ 656-973

Prodajem ku}u od 150 metara kvadratnih i 16 ari

placa u Lipova~kim {umama, blizu motela [ari}.

Telefon: 063 84 30 203

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

OGLASI / ^ITUQE

SE]AWE

Koviqka Nikoli}

30. 3. 2008 - 30. 3. 2013.

Gvozden Nikoli}

4. 4. 2003 - 4. 4. 2013.

U sredu 3. aprila 2013. navr{ava se

DESET GODINA od prerane smrti

na{e drage i voqene majke, supruge i snaje

Sa osmehom na licu i vedrim

pogledom `ivela si veoma kratko. Vreme prolazi a ti si

uvek u na{im srcima i mislima.

TVOJI NAJMILIJI:

DANKA, ANDRIJA, VIDOJKO i STANISAVA.

15891

VU^ICE

JAKOVQEVI]

iz Qubi}a

SE]AWE

30. marta dava}emo pola godine na{oj dragoj mami,

baki i prabaki

Pola godine je pro{lo a mi se jo{ ne mirimo sa tvojim

odlaskom. Hvala ti na svemu draga na{a majko. Tebe

nema ali se}awe na tebe je ve~no.

Tvoje }erke ZORA i CMIQA, unuci i praunuk.

upl.

MILKI

STOJKANOVI]

iz Atenice

Dana 4. aprila 2013. u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu

obavi}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

VLADANU CILU

PI[^EVI]U

Zajedno sa rodbinom, prijateqima i kom{ijama poseti}emo

wegov grob i okititi cve}em.

S qubavqu uspomenu na wega ~uvaju: supruga SOWA, k}erke

SMIQANA i OLGA i zet MARTIN

15896

.

OGLASI

I

^ITUQE

032/342 - 276

42 PETAK 29. MART 2013. GODINE

IZRADA ma{inskih cementnih ko-

{uqica, izvo|ewe svih gipsanih

radova, postavqawe zvu~ne , termo

i hidro izolacije. Izvo|ewe svih

vrsta betonskih radova. Tel. 064/

615-2-763

IZRADA traktorskih korpi , rad

100 E. Tel. 066/ 910-9-889

NAJPOVOQNIJE kwigovodstve-

ne usluge, jedan mesec gratis, osni-

vawe gratis. Tel. 064/196-4-705

DOMENSKA internet obuka, uz je-

dan kvalitetan komercijalni do-

men. Tel. 060/ 558-9-296

^ASOVI elektronike i elektro-

tehnike za sredwo{kolce. Tel.

060/ 558-9-296

^ASOVI interneta i domenske

industrije. Mogu}nost zarade! Tel.

060/ 558-9-296

POTREBNA usluga sa muqnom pum-

pom i agregat za proizvodwu stru-

je. Tel. 065/ 465-8-132

VR[IM usluge hladne depilacije,

veoma povoqno + 100% higijenski.

Cele noge 600 dinara, noge do ko-

lena 300 dinara, ruke 300 dina-

ra, nausnice 150 dinara. Zaka`i-

te svoj termin. Tel. 064/ 353-7-

871

VR[IM usluge ~i{}ewa kancela-

rijskog prostora, vrlo povoqno.

Tel. 032/ 375-585

BRAVARIJA GUS, aluminijumsko

zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889

ZAPOSLEWE

TRA@IM posao u butiku ili nekoj

sli~noj trgovinskoj radwi. Tel.

064/ 995-0-345

TRA@IM posao u kafi}u, butiku

ili prodavnici. Mogu i decu da ~u-

vam. Tel. 061/ 136-8-294

POTREBAN gra|evinski izvo|a~

radova na objektu u Ko{tuni}ima.

Tel. 712-198, 061/ 723-3-080

S qubavqu i po{tovawem

]erke, unuci, praunuci

032/342 - 276032/342 - 276

M A R K E T I N G

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK

^ITUQE

Dana 1. aprila 2013. navr{avaju se DVE GODINE od

smrti na{e drage

MILICE

MICE ANDRI]

25. 3. 2013. u 15,30 ~asova

prestalo je da kuca srce na{e

BORIKE

PAUNOVI]

BORE

ro|ena Gavrilovi}

POMEN SE]AWE

na na{e drage roditeqe

1. 4. 2003 - 1. 4. 2013.

SLAVENKA

6. 4. 1989 - 6. 4. 2013.

KONSTANTIN

POSLEDWI POZDRAV

kolegi

DEJANU

VUJOVI]U

IN MEMORIAM

MILOSAV

NIKIFOROVI]

31. 3. 2012 - 31. 3. 2013.

POSLEDWI POZDRAV

BORIKI

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 29. MART 2013. GODINE 43

POSLEDWI POZDRAV

dragom kolegi

DEJANU VUJOVI]U

POSLEDWI POZDRAV

dragom kolegi

DEJANU VUJOVI]U

POSLEDWI POZDRAV

dragom prijatequ

od SALA i ZDRAVKA

ARSU

SE]AWE

2. 4. 2003 - 2. 4. 3013.

Zauvek }e{ biti u na{im se}awima,

mislima i srcima.

Uspomenu ~uvaju supruga VERA i sin IVAN

55898

RADI[A PETRI]

Vreme koje je pro{lo nije umawi-

lo qubav i se}awe na tebe.

Sa ponosom te pomiwemo.

TVOJI NAJMILIJI: suprug MILAN,

sin GORAN, snaha NELA, unuke ISIDORA

i SOFIJA i unuk NIKOLA

15895

KOLEKTIV VI[EG SUDA U ^A^KU

fak.

KOLEKTIV OSNOVNOG JAVNOG

TU@ILA[TVA ^A^AK

fak.

OD KOLEKTIVA

VI[EG JAVNOG TU@ILA[TVA U ^A^KU

fak.

@iveo si dostojanstveno, skromno i tiho oti{ao na

ve~ni po~inak.

Ostavio si tragove koji se ne bri{u i dobrotu koja se

ne zaboravqa. Ako je smrt ja~a od `ivota, nije od

qubavi i se}awa na tebe.

NADA i MILOVAN NIKIFOROVI]

sa porodicom

od Canovih prijateqa iz

"Zlatnog Praga"

RAJKO, ]E]O, ZORAN, SPALE, PEJO, PREDO,

DULE, SLAVKO, MI]O, SLAVICA, QIQA,

[ARAC, VIDOJKO, JELAK, AXO, DODA, LACI,

TUKA i ROKI

Ostali smo bez podr{ke,

qubavi, topline, razumevawa.

Sami ali jaki, sa verom u srcima ispuni}emo sva va{a

o~ekivawa.

Sin CANE i }erka SLAVICA sa porodicama

upl.

Sa po{tovawem i qubavqu ~uvamo uspomenu na dra-

gog pradedu, dedu i oca.

QUBINKA VASILI] sa suprugom i decom

55897

1980 - 2013

33 godine

1993 - 2013

20 godina

DRAGUTIN

]IRI]

VLADETA

]IRI] SELAKOVI]

S ponosom i qubavqu nosimo vas u na{im srcima.

PORODICE

SELAKOVI], JEREMI], BOJOVI]

55898

Ugasila se moja rodna ku}a,

umro je moj bratanac

Wegova nesre}na tetka

MILICA CVIJOVI] - JA]IMOVI]

sa NATICOM, CALOM i BOBANOM

15892

ARSO

CVIJOVI]

^ITUQE

Preminuo je na{

ARSENIJE - ARSO

D. CVIJOVI]1964- 2013

iz ^a~ka

Dragom bratu

ARSU

44 PETAK 29. MART 2013. GODINE

U petak 21. marta 2013. godine

preminuo je

Prof. dr BO[KO

STOJANOVI]redovni profesor u penziji

Fakulteta tehni~kih nauka u ^a~ku

Posledwi pozdrav uva`enom profesoru i divnom ~uveku.

Sa zahvalno{}u i tugom

KOLEKTIV I STUDENTI

FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA U ^A^KU

fak.

POSLEDWI POZDRAV

na{oj

RAJKI \UKOVI]

1933 - 2013

Oti{la si tiho i ne~ujno, a nama ostavila tugu

i bol u srcima. Uvek }emo te voleti i ~uvati

uspomenu na tvoju beskrajnu qubav, dobrotu i

podr{ku.

TVOJI: suprug MO[O, }erke MILKA i

QIQA, unuci MIKI, NIXO i LANE,

praunuk MILO[, zetovi i snaha

Ovim putem obave{tavamo rodbinu, prijateqe i

kom{ije da je dana 26. 3. 2013. iznenada

preminula na{a draga

supruga, majka, baka, svekrva i ta{ta

SLOBODANKA

]UR^I]iz ^a~ka

ro|ena 1947.

a nas ostavi da za wom ve~ito tugujemo.

Sahrana drage nam pokojnice je obavqena dana 28.

3. 2013. u 14 ~asova na ~a~anskom grobqu.

Zahvaqujemo se svima koji su nam se pridru`ili

u ovim tu`nim trenucima i izrazili nam

sau~e{}e.

Neute{ni: suprug PREDRAG,

sin VLADIMIR, }erka SMIQKA,

unuk \OR\E, snaja DANIJELA,

zet ALEKSANDAR i ostala rodbina.

POSLEDWI POZDRAV

od dru{tva iz „TANGA”

ZORAN, MARKO, RA[KO RAI^I], SI]O - PU[KICA,

MANE, PULE, PETKO, MIRO OCOKOQA, GRABOVAC,

SAFTOR, RA[KO - KQUN, OBRAD, TRIKO[,

NIKOLA - BIMBO, MI[KO - PEKAR

i @IKO - STRUJA

fak.

Na jednoj strani nas troje, a na drugoj bolest.

Izgubile smo oslonac i podr{ku supruga i oca.

Zauvek beskrajno tu`ne wegove

NATA[A i SARA

^ITUQE

DRAGO PRODANOVI]

2. 4. 2001. - 2. 4. 2013.

Dana 3. aprila 2013. godine, navr{ava se

GODINA DANA

od smrti na{e drage i voqene

MANDELINE MACE

BO@I]

31. marta 2013. navr{ava se

PET GODINA

od kada nije sa nama na{

DRAGI[A BO[KOVI]

ZAHVAQUJEMO SE

POGREBNOM PREDUZE]U

„PERO MARI]” - ^A^AK

ZA PRU@ENE USLUGE

POVODOM SAHRANE

NA[E MAJKE

DANICE GRUJOVI]

IZ LOZNICE

ZAHVALNA PORODICA GRUJOVI]

15896

Dana 30. 3. 2013. godine, navr{ava

se 40 dana od upokojewa

Pomen }e se odr`ati u 11 ~asova na

starom ^a~anskom grobqu.

Supruga MILICA sa porodicom

15894

DU[ANA V.

]IRKOVI]A

1922 - 2013

SE]AWE NA

Dragi tata,

Pro{lo je skoro dve godine od kada nisi sa nama.

Stiglo je jo{ jedno prole}e u na{u Bawicu, ali ni{ta nije

isto kao kada si ti bio sa nama.

Dani prolaze, `ivot ide daqe. Se}awe na tebe, na{e razgov-

ore, na vreme koje smo skupa proveli ne mogu se zaboraviti, kao

ni tvoja qubav i pa`wa koju si pru`ao svima.

^uvaju te od zaborava }erka MILKA,

zet RADE i unuci MAJA i MARKO

fak.

Na{a `eqa i tuga

\UKI] VASA

1978 - 2004

Draga Vaske

„Kad se razvi i procveta

sa dvadeset i pet leta

divnu ru`u iz buketa

otkide nam sudba kleta”.

Da li je to sudbina? Ili pakost, ucena, progon, qubomora,

mr`wa zlih qudi.

Neka ih: sti}i }e ih tvoja dobrota, qubav, iskrenost,

po{tovawe... a ti sine moj }e{ uvek ostati voqena u se}awu tvojih

najmilijih.

TVOJI: mama DRAGICA, tata JOVAN,

sestre VERONIKA i NATA[A sa porodicama

15893

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK

PETAK 29. MART 2013. GODINE 45

Vreme brzo prolazi, kao i ovih 12 godina od kada nisi

sa nama, ali mnogo je lepih uspomena da te ve~no pam-

timo, da o tebi s ponosom pri~amo i da te nikada ne

zaboravimo.

Toga dana u 14 ~asova bi}emo kraj tvoga groba.

TVOJI NAJMILIJI

fak.

Uvek si u na{im mislima i `ive}e{ ve~no u na{im

srcima.

TVOJI: suprug \URO, }erka SLA\ANA,

zet DRAGAN, unuk STEFAN i unuka AN\ELA

15898

Bez tebe, ali uvek sa tobom.

@ivi{ i `ive}e{ ve~no u na{im srcima i uspomena-

ma.

TVOJA PORODICA

15894

VENTISLAVA VASILI]A

VEN]A

iz Trnave

30. 3. 1924 - 7. 5. 2011.

^ITUQE

SE]AWE

ALEKSANDAR

24. 7. 1975 - 24. 7. 2013.

KOVIQKA

8. 4. 1998 - 8. 4. 2013.

MILETA

3. 4. 2012 - 3. 4. 2013.

MILENKA

15. 4. 1978 - 15. 4. 2013.

SE]AWE

29. mart 2001 - 29. mart 2013

Uvek }emo sa ponosom izgo-

varati tvoje ime.

Neka te na{e misli zagrle, neka te na{e suze poqube,

neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a beskrajna

qubav.

JOKA, JADRANKA i RADICA sa porodicama

upl.

RADOVAN

DRAMLI]

SE]AWE

30. marta 2013. navr{ava se DESET GODINA od

smrti na{eg dragog supruga, roditeqa i dede

Toga dana u 13 ~asova na grobqu u Mr{incima

poseti}emo wegov grob i obaviti pomen.

Deset godina je pro{lo a uspomenu na wega ~uvaju

WEGOVI NAJMILIJI

15893

DRAGI[E

SMIQANI]A

SE]AWE

na dragog supruga i oca

Dvanaest godina nisi sa nama.

Ono {to nam nedostaje svih ovih

godina je tvoja dobrota i qubav.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: supruga DRINKA,

k}i MIRJANA i sin RADOMIR sa porodicama.

15890

MILUTINA

VU^ETI]A

29. 3. 2001 - 29. 3. 2013.

Navr{ava se TRINAEST GODINA

od smrti na{e drage majke, bake i ta{te

Se}awem na wenu qubav, po`rtvovanost i plemeni-

tost, ~uvaju je od zaborava

K}erke PELADIJA i MILANKA sa porodicama

Dana 2. aprila 2013. godine, obavi}emo

[ESTOMESE^NI POMEN na grobqu

SANTUAN PARIZIJEN u Parizu na{oj dragoj

Prerano si nas ostavila. Hvala

ti za qubav i lepe trenutke

provedene sa tobom.

U srcu te nosimo i sa ponosom

pomiwemo.

Po~ivaj u miru!

O@ALO[]ENI: suprug MILOVAN,

k}erka GORDANA, sin GORAN, bratanice ZORICA

i VIOLETA sa porodicama.

15882

MIJOJLI

GRA^ANACro|ena Jovanovi}

3. 12. 1946 - 3. 10. 2012.

POSLEDWI POZDRAV

drugu i prijatequ

od DARKA AKSENTIJEVI]A sa porodicom

15889

ARSENIJU

CVIJOVI]U

46 PETAK 29. MART 2013. GODINE

BU\EVAC

iz Gorwe Gorevnice

S po{tovawem i qubavqu najmiliji

PORODICE BU\EVAC i VASOVI]

55886

Dana 3. aprila navr{ava

se 20 godina od smrti na{eg

Sa qubavqu, ponosom i zahval-

no{}u ~uvamo uspomenu na wega.

Brat dr BO[KO JOVI^I] sa porodicom.

15892

MIRKA JOVI^I]A

iz Graba

1938 - 1993

OLGE

RAKETI]

31. mart 2000 - 31. mart 2013.

Dana 3. 4. 2013. navr{ava se

GODINA od smrti na{eg oca

Dana 3. 4. 2013. navr{ava se GODINA

od smrti mog supruga

MILETE BU\EVCA

iz Gorwe Gorevnice

Tamo daleko - iza bezbroj planina, reka i poqana, u

pustoj tu|ini 3. aprila 2012. godine, ispusti svoju

plemenitu du{u, a mene ostavi u suzama i bolu.

Neko re~e: vreme le~i rane, pru`a utehu i donosi zab-

orav - mo`da nekome, al' meni ne.

Hvala ti za sve trenutke provedene sa tobom, hvala ti

na savetima i brizi o meni, na tvojoj podr{ci.

PO^IVAJ U MIRU!

TVOJA supruga ROSA sa roditeqima.

55886

Dragi na{,

Bio si na{a zvezda vodiqa, podr{ka i oslonac u

`ivotu. Tvoj `ivot bio je ispuwen radom i brigom za

nas. Molio si se za na{e zdravqe i spasewe, ali zato

znamo da to i tamo ~ini{ - kle~e}i i mole}i se pred

Gospodom za na{e zdravqe i opstanak.

A mi }emo se moliti Gospodu da po~iva{ u miru.

TVOJI:

RADOVAN, RADOJKO i DRAGANA sa porodicama.

55886

MILETE BU\EVCA

iz Gorwe Gorevnice

Tuga ne prestaje, bol ne prolazi.

Ostavio si nas da patimo i tugujemo za tobom.

Tvoji najmiliji: majka MARA i otac KUZMAN

15886

Godine koje su pro{le nisu umawile

qubav i se}awe na tebe.

Uspomenu ~uvaju: suprug MIQKO,

k}erka RADA, sin RADENKO, unuci RODOQUB, IVAN,

NEMAWA, BRANKO i NE[O, zet MI[O,

snaha MILIJANKA i ostala rodbina.

15885

MILOMIRKE

KAPLAREVI]

Dana 29. marta 2013. navr{ava se

DVANAEST GODINA od kako je

na{ sin jedinac zauvek oti{ao

Dana 5. aprila 2013. navr{ava se

DESET GODINA od smrti na{e drage

BOGOSAV BOBAN

VUJOVI]

iz ^a~ka

^ITUQE

28. marta 2013. godine navr{ilo se

DESET GODINA

od smrti na{eg dragog

prof. dr

STANI[E A.

PAUNOVI]A

akademika

Se}awa ne blede.

S ponosom ~uvamo uspomenu na tatin

plemeniti, skromni i po`rtvovani `ivot.

Supruga VERA,

}erka BIQANA, sin ALEKSANDAR,

unuk LAZAR i snaha SVETLANA.

15884

SE]AWE

na drage roditeqe, babu, dedu, tetku i sestru

U subotu 30. marta, 2013. godine, u 12 ~asova na

grobqu u ^a~ku obavi}emo

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em

QUBINKU \UNOVI]U

\UNU

14. 2. 1932 - 24. 2. 2013.

PORODICA

15897

SE]AWE

31. 3. 2003 - 31. 3. 2013.

Pro{lo je DESET GODINA od tvog

odlaska od nas. Nisi me|u nama, ali }e{

zauvek ostati u na{im srcima i qubav

prema tebi }e ostati ve~na.

Nikada te ne}emo zaboraviti,

tvoja }erka MIRA sa porodicom iz Nema~ke.

15883

DOBRI[A POPOVI]

iz Prijevora

3. 4. 2004 - 3. 4. 2013.

VERA SIMOVI]

BILA SI OLI^EWE NAJUZVI[ENIJIH QUDSKIH

OSOBINA.

NEKA TE U TI[INI VE^NOG MIRA PRATI NA[A

BESKRAJNA QUBAV KOJA JE JA^A OD ZABORAVA.

SUPRUG MILAN I K]ERKE MIRJANA I QIQANA

15891

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 29. MART 2013. GODINE 47

Godine prolaze, a uspomenu na na{e drage sa ponosom i qubavqu ~uvaju

wihovi najmiliji - porodice: MARTI], FRIDRIH, COGOQEVI],

ADAMOVI], PERI] i ostala rodbina.

15586

MILUNIKA

4 godine

MILORAD

30 godina

ZORKA

FRIDRIH

ro|ena Marti}

10 godina

MARTI]

SE]AWE

SELAKOVI]

Ako je smrt bila ja~a od `ivota, nije od qubavi,

po{tovawa i bola koje ose}amo za vama.

Hvala mama i tata za sve {to ste u~inili za nas.

Va{a deca sa porodicama

15887

Dana 30. marta 2013. godine, navr{ava se 40 dana

od smrti moje drage sestre

S' qubavqu i tugom brat MILOMIR sa porodicom

15885.

QUBICE

QUBE DA[I]

ro|ena Jovanovi}

bankarski slu`benik

u penziji

iz ^a~ka

1. 4. 2003 - 1. 4. 2013.

Dragi moj sine, danas se navr{ava DESET GODINA

moje patwe, tuge i bola za tobom, za sre}om mojom.

Tvoja nesre}na majka DOBRILA

15888

ZORAN

ALEMPIJEVI]

SE]AWE NA PETOGODI[WICU

od smrti na{ih dragih roditeqa

KOVA^EVI]

Uspomenu na wih sa ponosom i qubavqu ~uvaju:

sin MILO[ i }erka GORDANA sa porodicama

15887

BOSIQKA

30. 3. 2008 - 30. 3. 2013

LAZAR

6. 10. 2008 - 6. 10. 2013

SLAVENKA

1. 4. 2003 - 1. 4. 2013.

KOSTA

6. 4. 1989 - 6. 4. 2013.

majka otac

PETAK 29. MART 2013. GODINE