koreni (24. maj 2011)

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

1/26

::. Skenirano

::. Navigaci ja

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Sirotinja Srbije gladuje dok paraziti punesopstvene depove

U Vladi Srbije idalje kratkovidi igluvi!

Ljubljana 24.05.2011, pie:Marko Kneevi

Predrag Markovi - Ministar

kulture, informisanja i informacionog drutva i mr.Sran Srekovi Ministar vera i dijaspore u VladiSrbije "dobrotvori" ija ministarstva obezbeuju

slovenske parazite.

24.5.2011. Opirnije...

Zapadnobalkanske (dez)integracije

Zapleteni u raspletu

Retke su zemlje u svetu, koje

Povodom prvog sastanka Asocijacije zaistinu o Srbiji i Srbima (IOS)

Moramo pouriti saistinom

Iako je ideja o stvaranju

Asocijacije za istinu o Srbiji iSrbima, potekla mnogo prestvaranja famoznog REKOM-a, reklama je uinila udo, i

ova druga Vladina organizacija ve je napravila dar

mar u regionu. Ali ona e se baviti "istinom" o svim

zloinima na prostorima bive Jugoslavije, dok e se

IOS baviti istinom o zloinima nad Srbima.

24.5.2011. Opirnije...

"Uspela" tranzicija u Srbiji

Preko 750.000radnika bez posla!

::. tam
http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/milo.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

2/26

razdvojiti pitanja zdravlja,etike i ekonomije. Oni se svevie opisuju kao elementi konflikta izmeu

komercijalnih interesa i interesa potroaa. Obe

strane zauzele su vrlo jake pozicije kako bi odbranilesvoje interese.

24.5.2011. Opirnije...

Obiaji kod Srba

Polaganje ratatskih

svea u manastiruTronoi

Obiaj polaganja ratarskih

svea na Veliki etvrtak u

manastiru Tronoi u seluKorenita, nedaleko odLoznice, spada u obiaje koje srpski narod dugo

vremena prenosi "s kolena na koleno". MetaniRaevine i Jadra kau da je vekovima star, a

istraivai tvrde, na osnovu pisanih izvora, da su se

ratarske svee u tom kraju pripremale od polovine 19.

veka. Otili smo u manastir Tronou da zabeleimotaj zanimljiv dogaaj.

24.5.2011. Opirnije...

Tursku, Tunis, Egipat ili ukranjem sluaju za najbliu

bratsku Crnu Goru. Nekada... Nekada smo i mi bili

mnogo bogatiji, pa smo na te koji su se brkali u

beogradskom jezeru gledali sa nipodatvanjem, neslutei da u jednom momentu neemo imati ni za to.

24.5.2011. Opirnije...

Peticija povodom oduzimanja srpskeimovine u Republici Hrvatskoj

ezdeset hiljada

oteenih

U etvrtak dana 19. maja

2011. godine, u 12 asova, u

zgradi predsednika RepublikeSrbije, predstavnici 100izbeglikih udruenja i

zaviajnih klubova predali su predsedniku Republike

Srbije, Borisu Tadiu izvetaj o ispunjenju zahteva iz

peticije izbeglih i prognanih Srba iz Republike

Hrvatske sa molbom da ga preda predsednikuEvropske komisije oze Manuel Barosu prilikomsastanka istog dana u 19 asova. Navedene zahteve

iz peticije izbeglih i prognanih Srba iz RepublikeHrvatske svojim potpisom do sada je podralo 60.000oteenih graana.

krivicdeavna Sr

Genesmatrizborauvek

Povod"SkupSrba

EU sa Najbo

SrbijeArunovraa

Poto ekaj

leenjmogu

Ja panelegiz Slo

ReferRepu

Nemazakonfakultsteeinostr

JedinBeogr
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2455http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2455http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2455http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2454http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2454http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2454http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2454http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2453http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2453http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2453http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2452http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2451http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2451http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2451http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2451http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2448http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2447http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2447http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2447http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2446http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2446http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2446http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2445http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2445http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2444http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2444http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2444http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2444http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2444http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2443http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2443http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2443http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2443http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2444http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2444http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2444http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2444http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2444http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2445http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2445http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2446http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2446http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2446http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2447http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2447http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2447http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2448http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2451http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2451http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2451http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2451http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2452http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2453http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2453http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2453http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2454http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2454http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2454http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2454http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2455http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2455http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2455

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

3/26

::. Skeni rano

::. Navigacija

"Uspela" tranzicija u Srbiji

Preko 750.000 radnika bez posla!

Daleke 1928. godine, veliki prijatelj srpskog naroda, pratilac i svedok njegove divovske borbe tokom

Prvog svetskog rata, svedok mnogih zloina nad srpskim narodom koje su poinili nai susedi - Bugari,Maari, Austrijanci, ostao je veran svojoj novoj otadbini i njegovom, srpskom narodu.

Tako je i sahranjen na Topideru, a njegova predsmrtna knjiga "ujte Srbi" i danas je tolikoaktuelna, kao da vreme nije nita doprinelo u promeni mentaliteta srpskog politiara ili stranakog prvaka. Imaopriliku da se susree sa mnogim vienijim ljudima tog doba, pa ak i sa kraljem Aleksandrom. Pisao je o srpskinteligenciji koja se i danas, u vreme velike nevolje u kojoj se naao srpski narod, priklanja stranim uticajima i p

je zaplaena da pomene srpsko ime ili svoju pripadnost srpskom rodu. I Srpsku akademiju nauka sve eenazivaju samo "Akademija nauka", kao da se plae prefiksa "srpska".

Evo ta je o tadanjoj srpskoj inteligenciji zapisao Aribald Rajs: "Inteligencija ljubomorno pazi da nove i potensnage ne prokre sebi put. im neku otkrije, udara je po glavi dok ne utone u blato. Inteligencija vam se bacilaslepo u stranaku politiku, za koju je znala da e biti diktator zemlje. Naravno, poto je vode niska oseanja,

"inteligencija" klei pred novce. to vie novca ima neko, ma koliko ga neasno stekao, to ga ona vie uvaavistovremeno mu zavidi. Kralj novac gospodari vaom inteligencijom. Po njoj, ovek sve sebi moe dozvoliti poduslovom da ima mnogo novanica u depu. ast je nepoznata vrednost na berzi "inteligencije". astan ovek ssmatra glupakom, a ceni se samo onaj koji lukavstvom ume da okrene dogaaje u svoju korist."

U istoj knjizi Rajs poruuje Srbima: "U vaim rukama je vaa sudbina: blistava budunost ili ropstvo!"
http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/milo.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

4/26

U Srbiji su i deca na kazanu

narodnim kuhinjama svakodnevno eka 30. 000 ljudi, to je za 50 odvie nego prole godine. Najalarmantnije je, prema najnovijim podacima

Crvenog krsta, to na veknu hleba i pola litra kuvanog jela eka 6.000dece, od kojih je 2.500 mlae od 10 godina.

Minimalna cena rada u Srbiji od juna do kraja ove godine bie 102 dinkako je rekao ministar Ljaji, te e minimalna mesena zarada za 2011

godinu iznositi 16 . 320 dinara, to je svega 70 odsto minimalne potroake korpe na mesenom nivou. Zautvrivanje minimalne zarade, uzimaju se u obzir trokovi ivota, kretanje prosene zarade u zemlji, egzistencijsocijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, stopa nezaposlenosti, kretanje zaposlenosti na tritu rada i o

nivo ekonomske razvijenosti Republike Srbije.

Izmeu 90. 000 i 100. 000 zaposlenih u Srbiji ne prima zarade. Na ime neisplaenih neto zarada poslodavcduguju oko 3,5 milijardi dinara meseno, odnosno oko 42 milijarde

na godinjem nivou. Ukupan dug za neisplaene plate sa dugovanjima za doprinose i zdravstveno osiguranje izoko 220 milijardi dinara - rekao je za podgoriki "Dan" predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije LjubisaOrbovi, dodajui da je jo tunije to se veina potraivanja verovatno nikada nee naplatiti.

Prosena mesena neto plata u Srbiji za mart 2011. je iznosila 35.777 dinara.

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

5/26

Mlaan Dinki - stan od 73 kvadrata, garaa od 16 kvadrata, kao i akcije NIS-a vredne 2.500 dinara

Mirko Cvetkovi - dva stana od po 71 i 48 kvadrata, "volvo" iz 2006. godine i 100 odsto akcija "S tabaka", vred730 evra

Slavica uki-Dejanovi - stan od 51 kvadrat i "opel astra" stara est godina

Boidar eli - stan od 66 kvadrata, kua na placu od 9,96 ari, treina ume od 32 ara i jugo kabrio iz 2002, 1odsto akcija "House of Europe Invest", vrednih 30.000 evra

Slobodan Homen - dva stana, od 100 i od 49 kvadrata, "koda oktavija", motocikl "pijao beverli"

Nenad Konstantinovi - stan od 125 kvadrata, polovina kue od 125 kvadrata i dvadesetina kue od 230 kvadra

Verica Kalanovi - dva stana od po 66 i 64 kvadrata, polovina kue od 160 kvadrata

Nenad anak - kua od 144 kvadrata i stan od 50 kvadrata, "koda superba" i "koda fabija", obe iz 2008.

Sran Srekovi - dva troiposobna stana od po 114,5 kvadrata

arko Obradovi - vlasnik je 45,23 odsto stana u centru Beograda povrine 217 kvadrata i "kode oktavije" 1,9iz 2009.

Slobodan Milosavljevi - polovina stana od 203 kvadrata, te stanovi od 81 i 75 kvadrata, kao i "ford c maks"

Sulejman Ugljanin - poseduje kuu od 273 kvadrata, plac 11 ari, "mercedes c220". Od drave dobio na koriestan u Beogradu od 165 kvadrata!

Slobodan Beljanski - tri plate, stan od 100 kvadrata, vlasnik polovine stanova od po 80, 67,5 i 23 kvadrata i dv

po 43 kvadrata. Polovina kue od 71 kvadrat i pet ari zemlje oko kue, njive od dva ara i kue i dvorita od dvai 84 kvadrata, "opel korsa" iz 2008.

Vladislav Cvetkovi - stan od 111 kvadrata, automobil "tojota jaris" iz 2001, dva motocikla, BMW i "pijao bever2008. odnosno 2004. godine i mopeda "lml vespa" iz 1995. godine. Vlasnik je i veeg broja akcija preduzea.

O j li b j liti k j j k i i k k t

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

6/26

Soja i kukuruz

- Da li je generiki modifikovana biljka,

odnosno hrana tetna ili ne najvie zaviod toga koji je gen ugraen i koji je pro

u pitanju - to se moe testirati. Najesu u igri dve bviljke: genetiki modifikov

soja i razliiti tipovi genetiki modifikovakukuruza. Kod soje je re o tome da je

postignuta tolerancija na hibridni "RoundUp", tako to je ubaen gen poreklom iz

jedne bakterije. Takav tim gena ima i

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Genetski modifikovana h rana

Budunost koja je poela

Problem genetski modifikovane (GM) hrane je podruje gde se ne mogu razdvojiti pitanja zdravlja, etikei ekonomije. Oni se sve vie opisuju kao elementi konflikta izmeu komercijalnih interesa i interesapotroaa. Obe strane zauzele su vrlo jake pozicije kako bi odbranile svoje interese.

Prednosti transgenih biljaka su ogromne. ovek moe da kontrolie sve: od pripremezemljita, otpornosti biljaka do konanog proizvoda - ploda. Genetska modifikacija pomoe da dobijete ekolokzdravu zemlju, biljku otpornu na bolesti, ukusan i vitaminima i proteinima bogat plod... Negativnosti koje sepojavljuju danak su koje oveanstvo mora platiti svakom izumu pa i ovom. Na oveku je da izvaga koje suizraenije i da sprei nekontrolisanu upotrebu dok se ne dovedu na razumnu meru

Plodovi genetski modifikovanih biljaka nisu, kako se to obino misli,bezukusni. Naprotiv, biljka se menja ciljano. Ako se gen prenese dapobolja ukus, tako e i biti. Ako neka vrsta voa, na primer, nemaprotein ili vitamin, genom preuzetim iz druge biljke dobie ga i postae

hranljiviji.

Po miljenju direktora Zavoda za lekovito bilje u Bakom Petrovcu drJanoa Berenjija, svet je podeljen da li je dobro ili ne prihvatiti gajenjeGMO. Pobornici koji to podravaju istiu da je to samo nastavakprirodnog procesa, dok druga strana navodi da genetiko inenjerstvo uo oj oblasti probija prirodne granice M ltinacionalne kompanije koje

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

7/26

Medicinski aspekti

Genski modifikovana hrana i njena upot

u ishrani ljudi moe da dovede do

antibiotske rezistentnosti. Ovo moe daveoma negativno odrazi po zdravlje ljud

Takoe, upotreba ove hrane moe dadovede do mnogobrojnih obolenja sa

smrtnim ishodom ili sa ishodom trajnoginvaliditeta. Tako je nedavno otkriveno d

je kod trudnica koje su tokom trudnoekonzumirale GM hranu dolo do oteen

ploda deteta. Najei defekt koji se ispje poznat pod imenom Hypospadias

(stvaranje oteenja reproduktivnih orgakod deaka). Ovaj poremeaj se znatno

poveao u poslednjih 5-7 godina, od ka

je u masovniju upotrebu ula GM hrana

Uprkos ovim konstatacijama naunika jouvek ne postoje statistiki pokazatelji, kbi na najbolji nain dokumentovali

pomenute navode strunjaka.

ta kae Zakon?

Zakon o genetiki modifikovanim organizmima, usvojen 2009. godine ikoji je jo na snazi, je nedvosmislen. U lanu 2, kae da nijedanmodifikovani ivi organizam kao ni proizvod sastavljen od njega ne moeda se stavi u promet, niti gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Srbije.

To znai da nita to je genetski modifikovano ne moe se u Srbijikoristiti legalno. U prodavnicama ne sme da se nalazi hrana koja jegenetski modifikovana, niti u zemlju uveze seme iji je genetski materijalpromenjen metodama savremene biotehnologije.

Meutim, proizvodnja GM biljaka i semena dozvoljene su ueksperimentalne, naune svrhe, u strogo ogranienim, zatvorenimuslovima. U junu 2009. godine izdata je jedna dozvola za izvoenjeeksperimenata i to kompaniji "Monsanto", na godinu dana, ali dorealizacije nije dolo - kae Duan Pajki, direktor Generalnog

inspektorata Ministarstva poljoprivrede, i dodaje:

- Moda je sve to sa proizvodnjom modifikovanih biljaka dobro, modanije, a moda je istina negde izmeu. Nije prolo dovoljno vremena dase vidi da li njihova upotreba u ljudskoj ishrani izaziva neke zdravstveneprobleme, niti kako ona utie na prirodu uopte. Prvi put je neka vea komercijalna proizvodnja i upotreba GMOpoela sredinom devedesetih godina prolog veka u Americi - kae direktor Pajki.

- Prema svemu to je tako revolucionarno, nekad treba imati rezervu, to na narod kae: bolje spreiti nego leAko se ispostavi da je GM dobra stvar, vi uvek moete da kaete: pa, dobro pogreili smo, ajde da gajimo. Al

se pokae da je loe a vi ste dozvolili gajenje i ubacivanje u lanac ishrane ivotinja i ljudi, onda vi tu greku nemoete vie da ispravite niti tetu da nadoknadite.

Oko Nacr ta Zakona o i zmen i i dopun i Zakona o gene tsk i m od i f ikovan im o rgan izmima pod ig

se ve l ika pra ina u javnost i .

Jedina stvar koja e u tom zakonu biti menjana odnosi se na nain formiranja sastav obaveze i prava strun

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

8/26

Genetski modifikovana soja

Uprkos otporima nova tehnologija je nastavila razvoj i genmodifikovane biljke su ule u komercijalnu proizvodnju, a

od njih dobijena postala je sastavni deo ishrane stanovni

Dobro je poznato da genetski modifikovana (GM) hranadoprinosi neverovatnom poveanju proizvodnje hrane. Gemodifikovani usevi su bogati vitaminom A i gvoem i u vemeri redukuju nivo njihovog nedostatka kod ljudi koji ineugroenu grupu u pogledu njihove deficitarnosti. Ali, sa dr

strane, postoje i zdravstveni rizici koji se vezuju za GM hranu. Zbog toga, naunici imaju etiku i moralnu obaveda se suprostave genetski modifikovanoj (GM) hrani u interesu zdravlja buduih i sadanjih generacija.

Konflikt interesa

Od kada je poela u svetu kampanja protiv genetski modifikovane hrane, veliki broj kritika bile su usmerene napolitike, drutveno-ekonomske, ekoloke i etike aspekte vezane za primenu genetskog ininjeringa u proizvodhrane. Bez obzira to su ta istraivanja vrena u razliitim zemljama EU ili u SAD-u, koje se razlikuju uekonomskom stepenu razvoja, kulturnom, politikom, nacionalnom, verskom i drugom smislu, ono to im jezajedniko je potreba da se ukae u kojoj meri primena biotehnologije i genetskog ininjeringa u proizvodnji hradoprinose razvoju bolesti i naruavanju zdravlja stanovnitva. Drugim reima, ova istraivanja su se vie fokusirna bezbednost genetski modifikovane hrane i etinost njene upotrebe, nego na njenu cenu, pristupanostpotroaima na tritu i drugom.

ta su zakljuci pomenutih istraivanja, objanjava dr Marijana Radovi-Markovi, genetiar na Poljoprivrednomfakultetu u Novom Sadu:

Upuuju na alarmantne injenice o genetski modifikovanoj hrani, kao to su:

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

9/26

na obine biljke transgene imaju velike prednosti. Jedna od njih je zatita od bolesti i tetoina. Ubaen je genbakterije koji sintetie jedan insekticid. Kada se taj gen unese u biljku moe da proizvede insekticid od kojeg ucrv koji napada taj deo biljke. S obzirom na to da je ovim insekticidom ovek i ranije prskao biljke znai da jebezopasan po njega. U ovom sluaju genetska modifikacija pomae i u ouvanju ivotne sredine jer nema prskinsekticidima. Podeam, insekticidi se prskaju i direktno u zemlju u ogromnim koliinama kako bi dospeli do korTako odlaze u vodotokove, slivaju u izvorita vode za pie te unitavaju i prirodne neprijatelje tetoina. Meuznaajnijim osobinama transgenetskih biljaka je mogunost da se uspori sazrevanje. Veliki problem uzgajivaaparadajza, banana, ananasa je to plodovi veoma brzo sazru. Molekularna biologija je prona la reenje - sekvekomplementarnu genu koji daje informaciju za sintezu enzima koji vri dozrevanje. Ovaj postupak se naziva u p

antisenz tehnologija. Naunici su ubacili jednu sekvencu DNK molekula koji nije u pravom smislu rei gen ali kovee za takozvani RNK molekul. Gen koji daje informaciju za sintezu ovog enzima, transkribuje se u takozvanimolekul. Ubaena je druga sekvenca koja se vezuje za njega i spreava sintezu ovog enzima. Enzim se i daljesintetie ali u mnogo manjoj koliini tako da je d o z r e v a n j e sporije. Plodovi mogu da se transportuju na vrastojanja, da stoje dugo vremena i u svako doba spremni su za trpezu. I taman su kakvi treba - ni zeleni niprezreli. Meu korisnim svojstvima transgenih biljaka su otpornost na viruse i bolesti protiv kojih se inae teko i otpornost na herbicide - pojanjava dr Vesna Maksimovi.

I nedostaci

No, kao i svaki pronalazak i genetski modifikovane biljke imaju nedostatke. Profesor beogradskog Instituta zamolekularnu genetiku Vladimir Gliin objanjava negativne strane MGH:

- Ako jednu pored druge zasejemo dve sorte opraivanjem moemo dobiti proizvod sa neto drugaijim osobinZnai, to se dogaalo i pre transgenih biljaka. Problem je to kod ovih biljaka nastaju krupne promene koje presve kulture postanu genetski modifikovane, da potpuno ieznu obine vrste. Moe doi i do ukrtanja biljaka kne pripadaju istoj vrsti, nego su srodne. No, molekularni biolozi stalno prate ta se deava, uoavaju negativnopronalaze reenja. Tako je problem nekontrolisanog protoka gena reen sterilnim semenom. Protok gena vie problem ali se javio drugi - velike kompanije koje proizvode seme nisu razvile taj sistem da bi spreile protok geali se ispostavilo da reava jedan od osnovnih problema genetski modifikovanih biljaka - proizveli su hemikalijukojom se seme prska da bi moglo raati. Ovo je u nepovoljan poloaj dovelo poljoprivrednike koji koriste obinseme. Oni i dalje moraju da koriste herbicide, da mukotrpno obrauju zemlju, prinosi su im manji, cene vee i konkurentne.

Alergije su sledee na listi negativnih pojava transgenih biljaka. Prenoenjem nekog gena iz jedne biljke u drugciljem da se poboljaju hranljiva svojstva i ukus moe se preneti i alergen Ovo je veoma ozbiljan problem jer

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

10/26

::. Skeni rano

::. Navigacija

Ni Ada vie nije kupalite za sirotinju

Paradaiz turisti u sopstvenom gradu

Nekada je Ada Ciganlija bila izletite siromanih Srba, onih koji nisu imali za Grku, Tursku, Tunis,Egipat ili u kranjem sluaju za najbliu bratsku Crnu Goru. Nekada... Nekada smo i mi bili mnogobogatiji, pa smo na te koji su se brkali u beogradskom jezeru gledali sa nipodatvanjem, ne slutei dau jednom momentu neemo imati ni za to.

Mi smo osiromaili, a Ada je postala sve bogatija. Bogatija sardajem, bogatija posetom, ali su i mnogo bogati

koji imaju novca da na ovo izletite dolaze. Srbija i Beograd ponosni su to je Ada ciganlija proglaena meu tnajlepe ureena, najbolje opremljena i najposeenija gradska izletita u Evropi. Da, ponosni smo to ima englzelenu travicu, to ima amerike golf terene, to ima brazilsku plau, na sve smo to ponosni, ali samo ponosni.bili bismo jo ponosiji kada bi i cene bile evropske, jer ove nae srpske, bar nama u Srbiji su neizdrive. Ako n

znali, grki giros je u Beogradu skuplji nego u Grkoj, to moda i nije greka, jer vidite da mi jo uvek, za razod Grka, nismo bankrotirali.

Ma i kome je uopte do girosa, kad na Adu od kue moe

poneti sve. Oni dobro opremljeni, i na ceo dan uivanjaspremni Srbi, u svojim portabl friiderima nose od igle do

lokomotive u bukvalnom smislu. Zabrinute mame natovare

namrgoene tate svime i svaime i ve oko deset sati ujutvukui svu potrebnu opremu, drei vrsto nestrpljivu decnervoznu od vruine, u kolonama dolaze traei to boljemesto u hladu a blizu plae Nae se tu i poneki deda ka

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

11/26

Dobra volja je besplatna

najboljem i najjeftinijem sluaju. E, kad ste se osveili i odmorili moete i da izaete malo na sunce, ali samo mjer ako zaete malo dublje na plau naiiete na pedaline, a to vam ba i nije potrebno, a ni neophodno, moebez njih. Meutim, ako to vide deca, pa navale na vas, izbie vam bar jo 300 dinara iz depa, koliko kota polsata vonje. Ako im je i to malo, za sat ove uivancije izdvojiete negde 500, a negde 600 dinara, u zavisnostikom se delu Ade nalazite.

Za samo sat ili dva, niste poteno ni zamahnuli rukom u v

a ve ste potroili pravo malo bogatstvo. Onoliko koliko jeprosean Srbin zaradi za 10 dana mukotrpnog rada. ta j

deset dana rada za jedan dan provoda? Samo nek je leponek kota kolko kota.

Za one sa malo dubljim depom od vaeg tu je jedinstven

zabava u Avantura parku u kome moete da izigravate

Tarzana do mile volje. Jer, Avantura park ine prepreke "uvazduhu", tanije nakaene na drvee, koje treba prei upomo planinarske opreme. Cena je takoe ista zabava avantura - 1500 dinara sa instruktorom. Pa ko je avanturis

nek mu je i avantura. Da bi se ogladneli Robinzoni nahra

odmah do parka je i bogata ponuda raznoraznih akonija rotilja. Pljeskavice, evapii u pola s lukom, bela vealicnita ispod 150 dinara, kao da je ta cifra od 150 dinara

magina, kao da ne postoji neka druga brojka i niko ne znbroji ispod 150. Posle dobre porcije mesa, dobro bi doao i neki voni frape koji kota, pogodiete iz prvog, 15dinara. I tako od 150 do 150 stignete do nekih dve-tri hiljade u jeftinijem sluaju, a moda i etiri-pet ukoliko stba odreili kesu. Preraunajte se, Ada ili letovanje na moru? Moda ipak odete do Grke ili Bugarske.

Meutim, nije sve tako crno. Ada ipak prua mnoga zadovoljstva. Kada zanemarite finansijski deo, kada steparadaiz turista pa sve svoje sobom nosite, na kupalitu moete i da se lepo provedete. Da je po evropskim

standardima - jeste. Trava je uredno pokoena, plaa se redovno isti, deja igralite su samo deija, a odrasliimaju svoje igrake. Sportski tereni su dostupni svima, postoje i sprave za vebanje, tuevi i esme su za divnoudo ispravni, a toaleti isti koliko mogu biti. Jo kad bi i ljudi bili normalni, pa ne bi vozili bicikle po stazi zaetanje, a pse kupali i ako stoji vidno oznaena zabrana, sve bi bilo evropski.

Z.Dragojevi

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

12/26

::. Skeni rano

::. Navigacija

Obiaji kod Srba

Polaganje ratarskih svea u manastiru Tronoi

Obiaj polaganja ratarskih svea na Veliki etvrtak u manastiru Tronoi u selu Korenita, nedaleko od

Loznice, spada u obiaje koje srpski narod dugo vremena prenosi "s kolena na koleno". Metani

Raevine i Jadra kau da je vekovima star, a istraivai tvrde, na osnovu pisanih izvora, da su se

ratarske svee u tom kraju pripremale od polovine 19. veka. Otili smo u manastir Tronou da

zabeleimo taj zanimljiv dogaaj.

Generacije seljana iz Raevina i Jadra polau ratarske svee u crkvi posveenoj Vavedenju Bogorodice u man

Tronoi. Kao ktitor manastira pominje se, u Tronokom letopisu iz 1791. godine, kraljica Katalina Nemanji, en

kralja Dragutina. Manastir je izgraen izmeu 1276. i 1282. godine. Stradao je od Turaka krajem 15 veka, kad

crkva sruena do temelja, a obnovljen je u 16 veku. U drugoj polovini 16. veka u manastiru je osnovana

prepisivaka radionica, gde su prepisivane bogoslubene knjige za Tronou i susedne manastire. U Tronoi je

godine, kolu uio Vuk Stefanovi Karadi. Danas je ovde enski manastir.

Veruje se da su obiaj u Srbiju preneli pravoslavni svetenici iz manastira Hilandara, ili da su ga u taj kraj done

Srbi iz Bosne i Hercegovine, koji su, u vekovima turske okupacije Balkana, migrirali ka tom delu zapadne SrbijeIpak, metani Jadra i Raevine smatraju da je obiaj polaganja ratarskih svea specifinost samo njihovog kraja

Etnolog u Muzeju Jadra u Loznici, Marjana oki ispriala nam je vie o simbolici tog obiaja i nainu na koji s

obavlja.

- Obiaj polaganja ratarskih ili orakih svea po svom ritualnom sadraju ima sve elemente stare narodne religi

k j j t tk h i k j U ti d jih ik i i i j t bi j

ik j j i l j l d l il P b

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

13/26

vikanje, pucanje, imalo je ulogu da otera zle sile. Posebn

mesto u narodnoj religiji imala je voda, a izvori su od

najranijih vremena, po verovanju, bili granino mesto izmeu sveta duhova i sveta ivih - kae oki.

Nakon susreta kod esme, povorka sa sveama krenula je ka manastiru. Dok se pribliavamo uju se zvona, k

najavljuju unoenje svea u manstirsku crkvu. Ovo je jedini dan u zadnjoj nedelji, pred Uskrs, kada se uju zvo

jer se u tom periodu ona ne oglaavaju. Na ulazu vernike su doekali svetenici i monahinje. Blagosiljajui sve

ljude iguman manastira privezao je za svaku od njih ikone sa likom Isusa Hrista i Majke Boije. Nakon toga

zapoela je sveana litija oko manastirske crkve posveene Vavedenju Bogorodice, a potom su svee unete c

postavljene ispred oltara na specijalna postolja napravljena od kamena sige. Jedna je postavljena ispred ikoneIsusa Hrista, a druga ispred ikone Svete Bogorodice. Proslavljanje Velikog etvrtka na ovaj nain je uticalo da

svaki naredni etvrtak, do Spasovdana, proslavlja kao praznini dan. Metani Jadra i Raevine takoe veruju d

se proslavljanjem svakog etvrtka u tom periodu, prizvati svako dobro za bolji rod na zemlji, dobrobit za stoku

zdravlje za ukuane.

Sve do Uskrsa, naredne godine, svee e paliti o liturgijama, nedeljom, kao i na sve velike verske praznike. Sv

godine ostatak orakih svea se pretapa u nove i na taj nain srpski narod iz ovog kraja, vie od sto pedeset

godina, odrava kontinuitet u obavljanju ovog starog obiaja.

- Obilaenje kruga oko manastira u vezi je veoma starim verovanjem u simboliku kruga. On ima magijsko dejscilju zatite ljudi od loih uticaja. Nekada su ljudi prilikom velikih epidemija zaoravali krunu brazdu oko sela i o

svoje kue verujui u zatitnu mo kruga. U svakom detalju ritualnih radnji koje su u vezi sa polaganjem ratars

svea moe se uoiti predhrianska simbolika. Osnovni rekvizit u tom obiaju - svea, simbolie sunevu svet

ognjite, a vatra ima ulogu da rastera zle sile - ispriala je etnolog Marjana oki.

Obiaj polaganja ratarskih svea obavlja se na Veliki etvrtak, koji se slavi kao uspomena na Tajnu ili Poslednj

veeru Isusa Hrista i njegovih uenika na kojoj su ustanovljeni najsvetiji kanoni hrianske crkve i pre svih svet

tajna priea, najsvetija tajna evrharistije.

Svaki uesnik u pripremi ratarske svee veoma je ponosan na delo kojim, kako veruje, obezbeuje boljitak za s

porodicu, ali i za druge ljude u selu, a njegova vrednost je nesumnjivo i u negovanju duha zajednitva kod srpsnaroda u tom lepom kraju.

Olivera Milovanovi

24.5.2011.

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

14/26

::. Skeni rano

::. Navigacija

Peticija povodom oduzimanja srpske imovine u Republici Hrvatskoj

ezdeset hiljada oteenih

U etvrtak dana 19. maja 2011. godine, u 12 asova, u zgradi predsednika Republike Srbije,

predstavnici 100 izbeglikih udruenja i zaviajnih klubova predali su predsedniku Republike Srbije,

Borisu Tadiu izvetaj o ispunjenju zahteva iz peticije izbeglih i prognanih Srba iz Republike Hrvatske

sa molbom da ga preda predsedniku Evropske komisije oze Manuel Barosu prilikom sastanka istogdana u 19 asova. Navedene zahteve iz peticije izbeglih i prognanih Srba iz Republike Hrvatske svojim

potpisom do sada je podralo 60.000 oteenih graana.

Izvjetaj 100 izbeglikih udruenja i zaviajnih klubova pod nazivom "Oduzimanje srpske imovine u Republici

Hrvatskoj i hrvatsko pravosue u funkciji spreavanja odrivog povratka izbeglih i prognanih Srba" pokazuje da

Republika Hrvatska nije ispunila obaveze iz Poglavlja 23, tj. nije unila sutinski pomak u vraanju oduzetih

imovinskih i steenih prava izbeglih i prognanih Srba, uspostavi istih standarda u suenju za ratne zloine i

ekshumiranju i identifikaciji posmrtnih ostataka Srba iz preko 600 poznatih grobnih mesta na podruju Republik

Hrvatske. Izvetaj e takoe biti dostavljen ambasadorima Evropske unije u Republici Srbiji i Republici Hrvatsko

institucijama Evropske unije i drugim relevantnim meunarodnim organizacijama.

Vlada Republike Hrvatske je 13. maja 2011. godine poslaizvetaj Evropskoj komisiji o ispunjenim obavezama u pog23 "Pravosue i temeljna ljudska prava" i ocenila kako on

omoguuje da Evropska komisija donese odluku o zavre

hrvatskih pristupnih pregovora do kraja juna ove godine.

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

15/26

::. Skeni rano

::. Navigacija

Ponavlja li se istorija?

Slaba Srbija - stabilan zapadni Balkan

Da li je parola "slaba Srbija, jaka Jugoslavija" koja je obeleila gotovo pola veka nae istorije ponovo

aktuelna i da li, u novim drutvenim okolnostima gledamo njenu reprizu, sa slinim akterima, motivima inasluujuim krajem.

Seate li se slogana "slaba Srbija, jaka Jugoslavija"? Verujemo, malo je onih koji su ga zaboravili. Jer, on je nanain obeleio gotovo pola veka nae istorije i verno oslikavao prilike u bivoj nam dravi.

I zaista, uprkos zaklinjanju tadanje vlasti u "bratstvo i jedinstvo", sve to se deavalo posle Drugog svetskog r

a naroito posle uvenog Brionskog plenuma iz 1966. godine, ukazivalo je na to da je "Titova Jugoslavija" bilazasnovana upravo na tim osnovama.

Valjda je zbog toga od svih republika nekadanje SFRJ samo Srbija imala pokrajine ( kao da nije bilo osnova

i drugi dobiju ), valjda su zbog toga samo iz srpskog naroda nastajale druge nacije, to je izgleda bio razlog to

decenijama utalo o iseljavanju Srba sa Kosmeta, a svaki pokuaj da se na njega ukae proglaavao zanacionalizam. Konano, ta parola dala je peat i ustavu iz 1974, kojim su stvoreni preduslovi za razbijanjeJugoslavije, a Srbija stavljena u neravnopravan poloaj, do tada nevien u ustavnoj praksi - pokrajine su joj doatribute dravnosti, a centralna ( tzv. "ua" Srbija ) postala je partija, nemona da o bilo emu samostalno odlu

U skladu sa tim principima, unutar tada vladajueg Saveza komunista, bila je izvrena i nova "selekcija kadrovavlasti su, naime, naroito krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina 20 veka odstranjeni svi koji su ( bobzira na njihova ideoloka ubeenja koja nam sada izgledaju rigidno ili prevazieno ) odstranjeni svi za koje s

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

16/26

Maksimir je bio samo varnica

plati tako to e se odrei dela teritorije, odnosno da se (mza poetak "samo" preutno) pomiri sa gubitkom Kosova.Naravno, i da se kroz navodnu "decentralizaciju" i

"regionalizaciju" (koja se od svih, bivih jugoslovenskih

republika samo kod nas spominje) centralna vlast jo vie oslabi i da se, pretvaranjem Vojvodine u "evroregiju

stvori nova dravu u dravi.

I kao to je nekada u socijalistikoj Jugoslaviji, u vlasti preutno vrena negativna selekcija, i u prvi plan istican"kadrovi" spremni da prihvate novu realnost (i da se od nje ovajde), tako i danas, u Srbiji, ast izuzecima u vlanema mesta za ljude spremne da se iskreno suprotstave politici zasnovanoj na paroli "slaba Srbija, stabilan zap

Balkan", odnosno spremne da svoj interes podrede optem. A kad se, neko takav sluajno i pojavi na vlasti brzuz objanjenje da je "smetnja naem putu u Evropu" sa nje i ukloni. I kao to je nekada bila stvorena "socijaliselita", tako je, poslednjih godina nastala nova, "evropska elita" (esto sastavljena od istih tih ljudi, ili njihovihpotomaka) spremna da u svakom trenutku velia i opravda novu drutvenu realnost, odnosno da pod parolom"izgradnje evropskog drutva" i "suoavanjem sa mranom prolou" zapone novi lov na vetice i obraun sapolitikim i ideolokim neistomiljenicima.

Zato se istorija ponavlja? Zato velike (zapadne) sile veruju da se samo slabljenjem jedne drave (Srbije),

odnosno rasparavanjem jednog naroda (Srba), moe izgraditi stabilnost ovog naeg prostora. To su ve pitanjednu, mnogo dublju i opirniju raspravu. Jedno je, meutim izvesno - budunost koja se na takvim osnovama - teko da e biti svetla. A velike parole koje nju najavljuju lako mogu postati samo uvod u nove podele,geopolitike lomove i razaranja.

Jovan Gaji

24.5.2011.

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

17/26

::. Skeni rano

::. Navigacija

Povodom prvog sastanka Asocijacije za istinu o Srbiji i Srbima (IOS)

Moramo pouriti sa istinom

Iako je ideja o stvaranju Asocijacije za istinu o Srbiji i Srbima, potekla mnogo pre stvaranja famoznogREKOM-a, reklama je uinila udo, i ova druga Vladina organizacija ve je napravila dar mar uregionu. Ali ona e se baviti "istinom" o svim zloinima na prostorima bive Jugoslavije, dok e se IOSbaviti istinom o zloinima nad Srbima.

Jer, ono to uradi REKOM sumnjamo da e biti istina i za Srbe. Zbog istine kojoj teimo razgovarali smo sa jedod zaetnika ideje IOS-a, predsednikom Srpskog saveza vedske, gospodinom Nikolom Janiem. Prvi sastanakome e se razgovarati o osnivakoj skuptini Asocijacije za istinu o Srbiji i Srbima, bie odran 28.maja, 2011godine u Beogradu u hotelu Moskva.

Kada i od k oga je potek la ide ja o s tvaran ju IOS-a?

- Bilo bi pogreno rei jedno ime, jer verujem da je malo potenih ljudi koji nisu, posebno od raspada biveJugoslavije pa do danas, razmiljali o potrebi iznoenja istine o nama. Mi iz vedske, naalost ne svi, prvi smo

javno izneli tu ideju. Traili smo da matica i rasejanje osnuju telo koje bi reagovalo na godinama neistinitapredstavljanja deavanja u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Srbiji sa Kosovom. Drugim reima, da osmiljeno u svetmenjamo nekorektnu i u mnogo emu lanu sliku, koja se tokom te dve decenije stvarala o Srbiji i Srbima. PotrIOS-a nije sve te godine bila samo da ukaemo na svesno ignorisanje srpskih rtava i stradanja srskih civila.Neophodnost je i dokazivanje postojanja i emitovanja mnogih netanih TV reportaa i izvetaja, tendecioznih pimedija, kao i netanih izvetaja nekih nevladinih organizacija i od njih predstavljenih "dokumenata". IOS je da sdaj odgo ori na pitanja ato ko i koliko

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

18/26

Za istinu o stradanju Srba

zatitu i garancije da moemo da radimo nesmetano, korepoteno. Dakle od iste te Evropske Unije, od koje mi nismtraili ni jedan euro, a koja je podrala REKOM sa 2.000.0evra, samo za njihovu kampanju prikupljanja potpisa podrod graana.

Kol ik o IOS moe da pomogne u dostav l jan ju

podataka o zloinima nad Srbima?

- Mnogo vie nego to su do sada inili mnogi samostalnistrelci i direktori raznih biroa za skupljanje podataka ozloinima poinjenim nad Srbima. Te tragine, ali dragoce

podatke i video materijale dre zakljuane u svojim fijokama, koje odkrinu (esto onoliko koliko im se plati) kaim je potrebno da se u domaim medijima reprizno pie ili govori o tome. Objave ponekad neku knjigu ili brouuglavnom tampanim na srpskom u par stotina, do par hiljada primeraka, koje se sa popustom prodaju na Sajmknjiga. Za ime Boga, pa Srbi valjda znaju o zloinima nad njihovom decom! Srpske majke i oevi su ih sahranjoplakivali. Ne sve rtve, jer i dalje postoje hiljade ubijenih, a nepronaenih. Dok se organizovano i masovno neukljui nae rasejanje u taj proces, teko e Zapad znati koliko su ih lagali, i kakav su greh njihovi graani inikada su gledali srpsku majku koja oplakuje svoje dete, ubeeni da je ta srpska majka muslimanka koja plae zsvojim ubijenim detetom.

Koj i su c i l jev i IOS-a, os im is t ine o Srb i j i i Srb ima?

- Cilj je globalna istina. Istina o svemu. Da kada muslimanska, hrvatska ili albanska majka oplakuje svoje edokaemo za kim ta ena izbezumljena od bola upa kosu. Da ne umanjujemo ili skrivamo ono to znamo o stra

drugih naroda. Ali primarno, to i samo ime asocijacije za istinu o Srbiji i Srbima govori, da iznosimo istinu o nnarodu. Da u svet vratimo neistinama oskrnavljeni mozaik o nama, ranije lepe i skladne slike o Srbima.

Ko m oe da pr is tup i IOS-u?

Svako ko eli i moe na bilo koji nain da doprinese da uradimo ono to je trebalo da smo radili mnogo rani

kada nas bude na desetine hiljada lanova IOS-a, onda emo "biti na konju". Galopiraemo livadama Evrope, a

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

19/26

Postavite na

kada nas bude na desetine hiljada lanova IOS a, onda emo biti na konju . Galopiraemo livadama Evrope, auima sluati vetar, opet ponosne i istinite Srbije i, naravno, Republike Srpske.

Sanja Pavlovi

24.5.2011.

Prilagoeno za tam
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2473http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2473&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Povodom%20prvog%20sastanka%20Asocijacije%20za%20istinu%20o%20Srbiji%20i%20Srbima%20(IOS)&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4de12be7c7dee6d7/1&uid=4de12be7fe833c3b&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2473http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

20/26

::. Skeni rano

::. Navigacija

Sirotinja Srbije gladuje dok paraziti pune sopstvene depove

U Vladi Srbije i dalje kratkovidi i gluvi!

Ljubljana 24.05.2011, pie: Marko Kneevi

Predrag Markovi - Ministar kulture, informisanja i informacionog drutva i mr. Sran SrekoviMinistar vera i dijaspore u Vladi Srbije "dobrotvori" ija ministarstva obezbeuju slovenske parazite.

Predsednie Republike Srbije Borisu Tadiu, dokaite svoj moralni integritet i mudspreite olaku dodelu znatnih financijskih sredstava (2.793.000,00 din.), iz proragladne i osiromaene Srbije, ''rodoljubivim'' srpskim parazitima u Republici Sloven

Potedite srpske poreske obveznike plaanja podrke lanim rodoljupcima, i njih''projektima''.

Cenjeni prijatelji, lanovi, simpatizeri i itaoci,

Pojedinci u vladi Republike Srbije, pogotovo u Ministarstvu za kulturu i Ministrstvu

vera i dijaspore, omoguili su prethodne kao i ove 2011 godine neopravdano visfinancijska sredstva Savezu srpskih drutava Slovenije i pojedinim njihovim

fantomskim satelitima. U vie navrata, kroz razgovore i dopise, navedenim minis

i savetniku (izaslaniku) predsednika Borisa Tadia, Mlaanu oreviu zaduenikoordinaciju Srba u zemljama, sada se to naziva "okruenje", predloeno je od

Saveza srpske d i jaspore Sloven i je kako srpskim drutvima u Sloveniji nis

Ministarstva inostranih poslova Srbije odgovor da ukloni iz ambasade Srbije ljude koji objektivno rade na tetu

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

21/26

p j g j j j j

Srbije i srpske etnike manjine u Sloveniji. Naa je elja ustvari skromna ali smatramo sasvim realna. Oekujeda e dravu Srbiju u Sloveniji konano zastupati karierni diplomata, a ne kao dosada, Crnogorac, Hrvat ili, ka

je sada sluaj, stranako provereni lekar. I jo neto! Ako se na proslavljeni sportski as, teniser svetskog ranggospodin Novak okovi ne stidi svoje pripadnosti srpskom narodu, i to istai u svakoj prilici, onda neka to jo vai i za zvanine predstavnike srpske drave, njene diplomate.

Moda jo jedna ilustracija.

Naa, srpska biblioteka "Vuk Karadi" u Ljubljani koju vodi Udruenje srpsk ih kn j ievn ika S loven i je , dsada iz Srbije nije dobila ni jedno tampano izdanje, za razliku od Republike Srpske, koja nam je ve poslala o10.000 knjiga srpskih autora. Dakle, biblioteka koju podravaju i ele mlade srpske generacije u Sloveniji imam

nameru popuniti knjigama iskljuivo srpskih autora, poto nam je elja, da svoje vole, a druge da razumeju.

Savez srpske d i jaspore S loveni je sa svojim lanovima, prijateljima i simpatizerima, borie se svimdozvoljenim sredstvima, za ostvarenje svojih programskih ciljeva, kako u Sloveniji, tako i Srbiji. Kroz svoje

tampane i elektronske medije, kao i medije naih prijatelja, Evrope i Sveta, obavetavaemo Vas o naimnastojanjima.

Savez srpske d i jaspore S loven i je, i ovom pr i l ikom , poz iva presedn ika Republ ike Srb i je Bor i

Tadia, da pokae svoj moralni integritet i mudrost te da sprei dodelu znatnih finansijskih

sredstava, iz prorauna gladne i osiromaene Srbije, parazitima iz Srbije i Slovenije te da

navedena sredstva usmeri prevashodno graanima Srbije. Dodeljivanje visokih finansijskih sredst

ustvari rui: dostojanstvo, ponos i nacionalni ugled srpske nacije u Sloveniji. Zbog svega spomenutog protivimo

- nepromiljenoj dodeli finansijskih sredstava iz prorauna osiromaene Srbije, parazitima u Sloveniji, poto su

postupci: nepotrebni, neproduktivni i neosnovani,

- obino takva finansijska sredstva koruptivno zavravaju u depovima parazitskih pojedinaca,

- dodelom financijskih sredstava iz prorauna Republike Srbije, iskljuivo i unapred odreenim organizacijama

pojedincima u Sloveniji, unosi se razdor i jedan je od osnova loih odnosa unutar srpske etnike zajednice u

Sloveniji.

Dragi itaoci ako smo Vama i Vaim prijateljima uz nau zabrinutost skrenuli panju i na probleme sa kojima s

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

22/26

::. Skeni rano

::. Navigacija

Uinimo uslugu nim politirim, preselimo se u ztvor

Besplatni smetaj i hrana

Kd su ns pre deset godin ne voe pozvle n grnsku neposlunost neki smo bili mldi i zeleni,

neki smo drugih boj. Neki su mislili d tko treb, neki ne. Bilo kko bilo, dns su gotovo svi zeleni.

Od muke.

Ipk neto se i nuilo. Ako ste u tom nekom periodu upis li fkultet pretpostvljm d s njim

verovtno ne znte t d rdite. Sd, d li ste zvrvli po Bolonji ili niste, trenutno nije mnogo ni bitno.

D bi stvr bil jsnij, u svkom sluju ste morli d proitte gomilu "nebitnih" utor, pogotovo ko ste

student strije genercije.

Jedn od itnijiih svkko jeste i Aristotel. E, tj je negde npiso i to d je dunost grnin d svoj ivo

podredi zjednici i d z nju ivi. D se po njenim zkonim uprvlj, li tkoe i d vodi run d se oni

potuju. Shodno tome je definiso i grnsku slobodu.

Ovo rzmtrnje bi se moglo dodtno proiriti s obzirom n period ntike Grke, no to ovde nije cilj p bi se

vljlo zdrti n onome to je od te filozofije preostlo, to je uslovno reeno slobod koj se ogled u

dunostii svkog grnin d uzme uee u donoenju politikih odluk.

D tekst ne bi dobio preozbiljnu notu vljlo bi npomenuti d se istoimeni utor nije bvio poslovinom

filozofijom, ponjmnje izrekm ko to je on - "Kkv nrod tkv vlst". Ne kem, mod bi se on tim

b vio d mu je nek d p lo n um d r zm tr pit nje t bi bilo d je poreklom gr nin Srbije N svu nje

ni odgovor ni n jedno od ovih pitnj, ponjmnje n ono d li z ovu drvu treb d se mre ili ivi .

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

23/26

Sudei po onome to nm se govori, odkle drugde nego s televizijskog ekrn, ipk je ovo drugo. D se

ne smo to. Mod vm se ve i uinilo d ste uli jednog, verovtno i vie nih politir gde vs npro

ubeuju u to d n svoj stv imte potpuno prvo.

V ljlo bi zkljuiti. Reite d ivite z svoju zemlju i budite odluni d joj pomognete d vm ne poso. E

ukrtko bi to moglo ovko d izgled.

Svojevremeno se u nekim novinm pojvio lnk o jednom prosjku. Pri pomlo deluje rhino i skoromitski, jer novine behu od pre jedno trideset i vie godin. Dkle. Tj prosjk je bio poput ovih dnnjih. Prlj

go i bos, i gldn. D bi doo do hrne i sklonit od kie i zime uspeo je d prorun koliko e dn zt

dobiti ko rzbije izlog n nekoj prodvnici ili poini kkvo mnje nedelo. Tko bi on svkog oktobr nprvio

kkvo nedelo z koje bi dobio etiri-pet meseci z tvor i n tj nin prezimio zimu o troku drve, ko nit

drugo, ono br n suvom.

Anlitiki posmtrno, dns biste, n primer, morli pljivo d birte koji ete izlog rzbiti. To bi moro d

bude izlog kkvog utic jnog biznismen s jkim vezm u sudu. U suprotnom, mogli biste d ekte n pre

i po nekoliko godin. A dotle, pojeo vuk mgrc. Ili obrnuto - ne moete biti sigurni.

Tkoe, teorijski vm ostje mogunost i d smi sebi nudite i d sebe smog tuite. U tom sluju sigurno

dobijte prnicu, smo, opet se postvlj pitnje kd bi do tog dolo.

Probjte. Ako uspete i konno se dokopte ztvor, br ete imti zgrntovnu teritoriju, bilo bi vm

omogoeno i prvo n rd i pre hleb. N lost, drvu tkvim postupkom tetite, jer jedn v mesec u

ztvoru kot mnogo vie od prosene mesene pl te. Struj, vod, dnevnice uvr itd...

Ipk, zdovoljenje nite u tome d se u ztvoru znju nek prvil i red , dok ih n slobodi izgled nem. U

ztvoru imte brem dv obrok dnevno, to ti n slobodi niko ne grntuje. Vreme provedeno u ztvoru te

ispunjv smopotovnjem, jer im odreen sttus, svoje grehe okjv i izlzi ko neko ko je "ist". N

slobodi im osej d te stlno neko prognj, d si neto kriv, stlno se neto migolji, ulovie te kd-t

ztvoru moe upoznti mnoge fine ljude - intelektulce, koje n slobodi ne moe, jer morju d se kriju ili s

stlno neto bune p nemju mnogo vremen d se s vm uputju u ozbiljne rzgovre.

Ironino, li i tmo moe d zvri neku kolu ili znt, z t ti n slobodi treb pr koje nem.

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

24/26

::. Skeni rano

::. Navigacija

Zapadnobalkanske (dez)integracije

Zapleteni u raspletu

Retke su zemlje u svetu, koje ne znaju dokle im se prostiru granice i iz kojih se konstitutivnih elemenatasastoje (teritorija, stanovnitvo i efektivna vlast), kao to je to sluaj sa Srbijom. Tu je i uzurpacija vlastiod strane institucije predsednika Republike, u kojoj se danas sabrala sva izvrna vlast, kao da u Srbijinije na snazi parlamentarni sistem.

Srbija strano lii na Gruziju, to je svojevrstan apsurd, ne samo po tome to nema suverenitet nad svojomteritorijom, niti zna gde su joj stvarne granice, ve i po predsednicima koji i u jednoj i u drugoj meunarodno"priznatoj" dravi vre apsolutnu vlast nad onim to je od tih drava jo ostalo. Da se podsetimo nadlenosti kopredsednik Republike ima po vaeem Ustavu Srbije:

- on predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,

- ukazom proglaava zakone, u skladu s Ustavom,

- predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade, poto saslua miljenje predstavnika izabranih

izbornih lista,

- predlae Narodnoj skuptini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,

- postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

25/26

Daiev probni balon

nekom "povoljnijem" vremenu. Ipak, ako se realno sagledaju stvari, tase uvideti, da se oko toga ta e se deavati sa srpskom pokrajinomKosovom i Metohijom, Srbija nije pitala od kapitulacije pred agresorom(1999) i okupacije tog podruja Srbije NATO snagama.

Dakle, jasno je da Srbija, za ovih dvanaestak poslednjih godina, nije ipriliku niti da ta predloi, niti da se s neim sloi. Uprkos takvoj realnu kojoj je Srbiji kao jedina mogunost odbrane svog teritorijalnog integostalo da nikako ne priznaje ono to joj je vojnom silom nametnuto, S

je sve uinila da samu sebe osakati i da svoju poziciju maksimalno osObraanje Meunarodnom sudu pravde, pokazalo se, bilo je ravno sku provaliju iz koje je Srbija izala s polomljenim nogama. I umesto dapokua da lei noge, Srbija sebi lomi i ruke Rezolucijom koja je usvojeGeneralnoj skuptini UN. Ko je, u zadnjem asu, odluio o tome kako

pomenuta Rezolucija izgledati? Visoka predstavnica Evropske unije KEton ili predsednik Srbije Boris Tadi? Ili neko trei? Verovanje da e

Srbija usvojiti "evropska naela i vrednosti" time to e napraviti nekakav "istorijski dogovor" sa zemljama EUgranii se s infantilnou. I to "dogovor" na svoju tetu! "Dogovor" koji sa srpske strane uvek "verifikuje" samo jovekprosrpskipredsednik Srbije.

Liberalno ispiranja mozga

Da li je mogue da u jednoj zemlji politika elita decenijama vue pogrene poteze? Ako bolje osmotrimo "isto

odluke" srpskih vlasti u poslednjih dvadesetak godina, ini se, da bi odgovor na prethodno pitanje mogao bitipotvrdan. I zaista, postoji li ita to Srbija, u novije doba, u politiko-istorijskom smislu, nije uradila protivno svovitalnim interesima. Na izborima, godinama unazad, u Srbiji kao da se biraju oni politiari koji otvoreno lau biraDa li je to tako, i ako jeste, zato je to tako? Ili je to ona "uvena" mazohistika crta u srpskom karakteru, koja narod gura u bol i stradanje? Isto tako, nije iskljueno da, zapravo, narod nikada i nije odluivao o tome koga dovesti na elo drave, ve se to dogovaralo na nekim drugim mestima, pa i onim van ove drave.

su daleko strpljiviji. to kae narod, "tiha voda breg roni".

8/6/2019 Koreni (24. maj 2011)

26/26

Postavite na

Vreme radi za iptare, a protiv Srba; to svako moe da vidi. Ako Daiev "balon" nije upuen iptarima na Kos(iako je tamo najpre puten), onda kome je? Srbima na severu Kosova? Ili Srbima juno od Ibra, onima uenklavama, da shvate da im tamo nema budunosti i da e biti ostavljeni na cedilu, kako od drave Srbije, takoSrba sa severa te srpske pokrajine? Takoe, nije iskljueno da je pria predsednika SPS-a o "razgranienju"putena da bi "protreslo" deo iptarskog stanovnitva u tzv. Preevskoj dolini i da bi ih dodatno motivisali da ku pokuaj prikljuenja i tog dela teritorije Srbije "nezavisnom Kosovu". Ako se to ne bude moglo postii milom -

jeste, "razgranienjem" o kome nesuvislo govori potpredsednik srpske Vlade, u gde bi se nova granica povukla

da Srbija bude u velikom minusu - tada e to iptari pokuati da ostvare silom. Ako je cilj amerike politike da na takozvanom "jugu Srbije" izazovu nemiri, to emo uskoro saznati.

Zapadna Balkanija

Dosta je onih koji smatraju da je pomenuta Daieva izjava ne samo protivzakonita i protivustavna, nego je idirektno uperena protiv ouvanja teritorijalne celine drave Srbije. Kao i uvek, u Srbiji postoji i veliki broj drugih smatraju da je Ivica Dai samo "realan" politiar, koji ne eli da lae graane Srbije. I jedna i druga strana imasvoju argumentaciju, ali, nesporno je da bi u normalnoj dravi Ivica Dai morao da odgovara za izdaju zemljeNavodno, Dai se nije konsultovao s predsednikom Tadiem, pre nego to je poslao u etar svoju "ponudu". Il

Tadi odluio da on ne bude stalno taj koji se izvinjava i koji pravi dogovore sa evroatlantianima koji idu na tedrave Srbije. Nije samo on "prosrpski predsednik", nego je i srpska vlada (kako je svojevremeno Tadi rekao zAl-Daziru), ustvari "prosrpska vlada".

I tako e biti sve dok Srbije vie ne bude, a srpski predsednik i srpska Vlada ne postanu izvrna vlast ZapadnBalkana ili "pro-zapadno-balkanska". Igra balkanskih "integracija" i dezintegracija nastavlja se nesmanjenomestinom, mada to moda obinom posmatrau ne deluje tako. Zapadnoblkanska unija je mogua samo poduslovom da se Srbija sasvim raspara, a veina Srba pretope u druge "miroljubive" Zapadnobalkance. Gornje,poetno poreenje Srbije s Gruzijom moda i ne stoji onoliko koliko se to na prvi pogled ini. Gruzijci izgleda nspremni da i dalje trpe njihovog "progruzijskog" predsednika. Digli su se, ini se, ovaj put krajnje ozbiljno. Tako

neto u Srbiji jo je nezamislivo.24.5.2011.

Prilagoeno za tam
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2472http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2472&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Zapadnobalkanske%20(dez)integracije&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4de12c79fefda215/1&uid=4de12c792326a990&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2472http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

koreni (24. maj 2011)

Documents