Tanja Milošević

ODNOS JEZIKA I POLITIKE: ZNAČAJ POZNAVANJA

ORIJENTALNIH JEZIKA ZA BORBU PROTIV TERORIZMA

Apstrakt

U radu se ispituje teorijski i praktični odnos filologije i terorizma. Posebno se stavlja akcenat

na proučavanje orijentalnih jezika, pre svega arapskog i persijskog jezika, među kojima prvi

predstavlja izvor nemira i sociopolitičke nestabilnosti celog jednog regiona, dok drugi

predstavlja jezik područja koje je iznedrilo danas vrlo aktivne terorističke organizacije, kao

što je Islamska država, ali i Al-Kaidu, najveću mrežu terorističkih organizacija u svetu.

Istorijskim primerima u kojima je jezik igrao veliku ulogu, bilo kao ujedinjujući faktor ili

„jabuka razdora“, prikazane su različite vrste odnosa između jezika i politike. U radu se

takođe analizira i zastupljenost lingvista u bezbednosnim agencijama širom sveta, a takođe

se daju konkretni primeri u kojima značaj poznavanja stranog jezika, u ovom slučaju

persijskog i arapskog jezika i njihovih dijalekata dolaze do izražaja.

Ključne reči: jezik, politika, arapski jezik, persijski jezik, terorizam, Islamska država,

dijalekti, bezbednost.

Po predanju iz starozavetne Knjige postanja, oko 2000. godine p. n. e. ljudi su još uvek

govorili jednim jezikom, što im je omogućavalo da nesmetano sarađuju i žive u zajednici.

Međutim, kada su se osmelili i poželeli da sagrade kulu, Vavilonsku kulu koja će dosezati

nebesa, sam Bog je sišao na zemlju i, ljut zbog ljudske oholosti, pomeo im jezik, te je svako

govorio za sebe. Više se nisu razumeli, te je svako otišao svojim putem, a Vavilonska kula je

ostala nezavršena.

Međutim, raznolikost jezika nije sprečila ljude da proučavaju i uče razne jezike radi lakše

komunikacije, kao i zarad ostvarenja raznih političkih, ekonomskoh, ili bilo kakvih drugih

ciljeva. „Ljudi su se uvek bavili prevodilaštvom: pre pojave profesionalnih tumača, postojali

su putnici, trgovci, ambasadori, špijumi, a to čini veliki broj bilingualnih ljudi i poliglota!“1

Stoga, jasno je da su ljudi od davnina shvatili koju moć nosi poznavanje stranih jezika za

razumevanje političke, ekonomske i uopšteno bilo koje druge situacije u svetu.

1 Ricoeur, Paul (2006), On translation, Routledge, New York; p. 13

Danas, kako navodi Etnolog2 , u svetu postoji 7,102 različitih jezika, a kako je svet, sa

pojavom neograničene komunikacije širom planete postao blizak i dostupan svakom živom

biću, poznavanje više stranih jezika svakako može predstavljati veliku prednost prilikom

analize i proučavanja savremenih svetskih fenomena. Čak i pored vrlo jasne hegenomije

engleskog jezika, koji ima 841 miliona govornika, poznavanje drugih stranih jezika

predstavlja vrlo jako oruđe za proučavanje savremene politike.

Uzevši primer arapskog i persijskog jezika, svrha njihovog proučavanja je kristalno jasna:

kako Bliski istok, kolevka ova dva jezika, predstavlja žarište političkih zbivanja u svetu, kao i

kolevku mnogih danas vrlo aktivnih terorističkih organizacija, samo dobijanjem informacija

iz prve ruke – što se može učiniti samo u slučaju da osoba koja pristupa datim informacijama

vrlo dobro barata ovim jezicima – jedan naučnik koji se bavi terorizmom na Bliskom istoku

može dobiti celu sliku dešavanja na ovom prostoru. Takođe, proučavanjem knjiga, članaka i

vesti na stranom jeziku može nam pružiti uvid u stavove date države. Kao primer, navela bih

novinske članke koji se tiču terorističkog napada u Kumanovu. Čitajući vesti koje se bave

ovim događajima na različitim jezicima, ne može se ne primetiti razlika u terminološkom

određivanju počinilaca napada. Nama je jasno da je u pitanju bio teroristički napad, te da su

počinioci očigledno teroristi, međutim, širom sveta, strane novinske agencije su u svojim

izveštajima o događajima u Kumanovu počinioce nazivale različitim rečima. Na primer, što

se evropskih novinskih kuća tiče, britanski dnevni list Gardijan, kao i francuski dnevni list

Figaro3 izvršioce napada pod navodnicima nazivaju teroristima, što samo može da implicira

da izvršioci možda jesu, a možda i nisu teroristi. S druge strane, Bi-Bi-SI vesti4 nemaju

problema sa definisanjem počinioca, nazivajući ih teroristima, što jednostavno prikazuje stav

i mišljenje o sukobima koji su se dogodili u Kumanovu. Međutim, kako su u pitanju teroristi

za koje se veruje da su jedan deo svog života proveli i ratujući na Bliskom istoku,

prelistavanjem arapskih novina lako se može primetiti stav Arapa prema ovom događaju. Na

primer, Ilaf5, prve elektronske arapske dnevne novine iz Saudijske Arabije, terorističku grupu

definišu jednostavno kao „oružane snage“, dok na dva mesta na kojima ima reči o terorizmu

reči terorizam i teroristi pominju se isključivo u pratnji navodnika. Takođe, i druge saudijske

2 Podaci o stanju jezika u svetu dostupni na sledećoj stranici: https :// www . ethnologue . com / world .3 Pomenute vesti o terorističkom napadu u Kumanovu dostupne na sledećim stranicama: http :// www . theguardian . com / world /2015/ may /11/ macedonia - violence - nikola - gruevski - government i http :// www . lefigaro . fr / flash - actu /2015/05/11/97001-20150511 FILWWW 00356- macedoine -30- terroristes - arretes . php ; Pristupljeno: 07. avgust 2015.4 BBC News (11 May 2015), Macedonia charges 30 with terrorism after Kumanovo clashes; http://www.bbc.com/news/world-europe-32695909 ; Pristupljeno: 07. avgust 20155 Pomenuta vest dostupna na sledećoj stranici: http :// elaph . com / Web / News /2015/5/1007044. html Pristupljeno: 07. avgust 2015.

dnevne novine, ne primer Al-Hajat i Al-Saudija6, o terorizmu skoro pa čak i ne govore,

nazivajući ovaj događaj jednostavno sukobom, dok se u vestima novina Al-Saudija čak

spominje i činjenica da su počinioci ovg napada pripadnici danas rasformirane Oslobodilačke

vojske Kosova. Možda je u ovom slučaju spomenuta Oslobodilačka vojska Kosova iz prostog

razloga da bi, uzevši u obzir da su u radu ove terorističke organizacije učestvovali i državljani

Saudijske Arabije, ovaj događaj u Mekedonijij imao pozitivnu konotaciju među Arapima.

Pored toga, kako čak i više od polovine stanovništva Albanije čine muslimani, a Saudijska

Arabija predstavlja rodnu grudu islama kao religije, prisećanje na etno-separatističku borbu

Oslobodilačke vojske Kosova u saudijskim novinama se može i protumačiti kao podsetnik

Arapima da je Albanija, kao jedna muslimanska zemlja, vodila dugu borbu sa hrišćanima da

bi odbranila svoju veru. Imajući u vidu sve gore navedene primere vesti o događaju u

Kumanovu, vrlo je jasno da proučavanjem stranih izvora informacija možemo bolje i

sveobuhvatnije sagledati različita viđenja jednog istog političkog događaja koja se javljaju

širom sveta.

U prethodnom slučaju je prikazan jezik kao oruđe za proučavanje političkog stanja i

političkog stava kroz medije. Međutim, jezik ne mora uvek biti samo sredstvo za dolaženje

do informacija. On može predstavljati i sam koren problema, izvor političkih neslaganja, pri

čemu se kao jedan od svežijih primera slučaja u kojem je jezik bio uzrok sukoba mogu

spomenuti skorašnji sukobi u Ukrajini, u kojoj je skoto polovina stanovništva na jugu zemlje

govorilo ruskim jezikom, a ne ukrajinskim. Jezik je u ovom slučaju poslužio ne samo kao

pokretač sukoba, već i kao validan izgovor za nasilnu kampanju preuzimanja teritorije.

Odnos jezika i politike se tokom istorije ispoljavao na bezbroj različitih načina, i danas često

predstavlja izgovor za produbljivanje sukoba širom sveta. Uzevši Francusku kao primer, koja

je početkom godine bila na meti islamskog terorizma, ne možemo ne spomenuti kolonizaciju

Magreba koja predstavlja koren problema sa kojima Francuska pokušava da se izbori. Kako

navodi Elison Tarvoter, „Francuska je fokusirala svoju moć na asimilaciju. Pokušala je da u

svojim kolonijama stvori isti osećaj lojalnosti prema Francuskoj koji su „pravi“ Francuzi

osećali.“7 Kao posledica toga, danas se većina stanovništva Magreba u svakodnevnoj

komunikaciji koristi francuskim jezikom, dok je arapski jezik skrajnut. Pored toga, stanovnici

Magreba u Francuskoj danas čine drugu najbrojniju etničku grupu, nakon Francuza, te je 6 Pomenute vesti o terorističkom napadu u Kumanovu dostupne su na sledećim stranicama: http :// alhayat . com / Articles /9176882/- - - - -- مقدونيا- حكومة تعوم الوهمية كومانوفو i / معركةhttp :// www . alsaudiya . net / world / - تتهم- - 5 مقدونيا - - الشر- مع باالشتباك .Pristupljeno: 07. avgust. 2015 ; / مسلحين7 Tarwater, Alison (2005), French Colonization in the Maghreb: a Central Influence in Both Regions Today, Cultures of the Middle East, http://campusweb.howardcc.edu/salih/culture/Arabic_2-2_Alison_Tarwater-French_Colonization_in_the_Maghreb.pdf Pristupljeno: 08. avgust 2015

njihova dominacija na francuskim ulicama vrlo uočljiva. Ili je nekada bila, s obzirom da je

cela francuska nacija, još od 1989. godine i zabrane nošenja hidžaba u državnim školama, a

onda pojačano i nakon terorističkog napada na redakciju satiričnog nedeljnika Šarli Ebdo,

navukla strah od islama, muslimana i arapske kulture. Dakle, samo romanizovanje Magreba,

nametanje francuskog jezika zemljama Magreba, danas predstavlja veliki problem u

Francuskoj, napravivši trajnu sponu između ova dva regiona. Francuska će uvek ostati bliska

narodima Magreba, a Magreb će uvek ostati produžetak Francuske.

Međutim, kako je u prethodnom slučaju naveden primer u kojem je arapski jezik postao

podređen francuskom, trebaalo bi spomenuti da je arapski jezik, kao jezik Kur’ana i islama,

kako je naširoko poznat, u islamskom svetu ipak ostao vrlo važan. Kao jezik religijske

prakse, on će uvek ostati prisutan u svakom delu sveta koji pripada „muslimanskom carstvu“,

arapske reči će uvek odzvanjati sa minareta i ezan će se uvek ćuti na arapskom jeziku. Jer,

spona između arapskom jezika i islama je neraskidiva. Čak ni pokušaju odvajanja islama od

arapskog jezika, a za šta je najbolji primer Ataturkova revolucija u Turskoj, neće nikada

trajno uroditi plodom. Arapski jezik će uvek ostati jezik islama, čak iako najveća islamska

zemlja, Indonezija, nije arapska zemlja.8 Danas, kada se u svetu pojavljuju fenomeni kao što

je Islamska država, arapski jezik postaje politički simbol islamskog halifata, te je samo

pitanje da li će, kako se širi Islamska država, njenim stopama krenuti i arapski jezik, i

ponoviti vojna dostignuća iz zlatnog perioda arapskog halifata. Jer, jezik je mač sa dve

oštrice: kako može biti ujedinjujući faktor, tako može biti i „jabuka razdora“.

Nama problemi ovog tipa kao naciji nisu strani, s obzirom da smo i mi u svom dvorištu imali

situaciju politizacije i purifikacije jezika zarad stvaranja jezičke separacije. Srpskohrvatski

jezik, koji je zvanično nastao 1850. godine kada je postignut Bečki književni dogovor,

predstavljao je policentrični standardni jezik Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vrne

Gore. Više od 100 godina kasnije, 1954. godine postignut je i Novosadski dogovor, kojim je

izvršena standardizacija jezika. Međutim, nakon političkih nesuglasica koje su dovele do

raspada Jugoslavije 1991. godine, nekada četiri jezika spojena u jedan sada su se vratila svom

usamljenom životu, te počela da standardizacijom jezika nasilno sprovode „čišćenje“

sopstvenog jezika od reči karakterističnih za susedne jezike. Nakon toga, u Srbiji se javlja

fenomen masovnog favorizovanja ćiriličnog pisma nad latiničnim, a u Hrvatskoj latiničnog

pisma nad ćiriličnim, Bosanci ne govore više srpsko-hrvatskim, jer u Bosni ne žive Srbi ili

8 Dimaggio, Anthony (2007) The right Wing’s War on the Gibran Academy: Arabic as a terrorist language; CounterPunch: http://www.counterpunch.org/2007/08/30/arabic-as-a-terrorist-language/ Pristupljeno: 05.09.2015

Hrvati, već govore bosanskim. Nešto kasnije su i Crnogorci, umorni od toga da u Crnoj Gori

govore srpski, započeli reformaciju svog jezika, te je i zvanični jezik Crne Gore od 2007.

godine crnogorski, a ne srpski. Stoga, očigledno je da su oni rođeni u vreme Jugoslavije

preko noći postali poliglote, te da je na prostoru Jugoslavije takođe postojala jedna kula

Vavilonska, ili kula Jugoslovenska. Kada je politika kročila na Jugoslovensku kulu i pomela,

to jest politizovala srpskohrvatski jezik, ljudi se više nisu razumeli, a onda su svojim daljim

„pročišćavanjem“ jezika odgurnuli svoje susede od sebe, ne pokušavajući da se razumeju, već

da se ne razumeju.

Prevodilaštvo i terorizam

Svakako, terorizam danas predstavlja jedan od najozbiljnijih svetskih političkih problema o

kojem je toliko pisano da danas postoje brojne akademske i administrativne definicije

pokušavaju da napokon u potpunosti odrede i objasne ovaj politički termin. Samo tokom

poslednje godine je širom sveta izvedeno 13463 terorističkih akata9, dok je, prema Globalnoj

bazi podataka o terorizmu sačinjenoj od strane odeljenja Unutrašnje bezbednosti koje vodi

Univerzitet u Merilendu10, od 1970. godine do 2014. U svetu izvršeno 141967 terorističkih

napada širom sveta.

Danas, kada više ni pojedinac ni svet u celini nisu sigurno, kada se broj terorista i

terorističkih organizacija povećava iz dana u dan, i kada smo svedoci nastanka jedne

terorističke države – Islamske države, bavljenje terorizmom i kako nacionalnom tako i

svetskom bezbednošću predstavlja imperativ za svaku savremenu državu. Stoga, nije ni

čudno što danas svaka država, uključujući i našu, sve više pažnje posvećuje školovanju i

obrazovanju mladih kadrova koji će se uhvatiti u koštac sa savremenim problemom

terorizma. „Za one koji se u borbi protiv terorizma nalaze u prvim redovima, znanje stranih

jezika ponekad je spasonosno. Pored operativaca, strane jezike treba da znaju i mnogi drugi,

čije angažovanje često ostaje u senci.“11

Da bismo u potpunosti razumeli savremena dešavanja i globalnu pojavu terorizma, potrebno

je prvenstveno razumeti stanje svesti i istorijsku podlogu bliskoistočnih zemalja koje su, sa

Irakom kao predvodnikom, prema navodima Izveštaja zemalja o terorizmu12, poslednje dve

9 (June 2015)Annex of statistical Information: Country reports on terrorism 2014; A Department of Homeland Security Science and Technology Center of Excellence; University of Maryland.10 Baza podataka o terorističkim napadima dostupna na sledećoj stranici: http://www.start.umd.edu/gtd/ Pristupljeno: 26. 08. 201511Jordanov, Marko (2008) Poliglote u senci, Magazin Odbrana, br. 77, str. 7412 National consortium for the study of Terrorism and Responses to Terrorism (April 2014) Annex of statistical Information: Country reports on terrorism 2013; i (June 2015)Annex of statistical Information: Country reports on terrorism 2014; A Department of Homeland Security Science and Technology Center of Excellence; University of Maryland.

godine na vrhu liste po brojnosti izvršenih terorističkih napada, a takođe su na istim listama

dve godine za redom prve tri najaktivnije terorističke organizacije poreklom iz bliskoistočnih

zemalja. Kako su arapski i persijski jezik najdominantniji jezici Bliskog istoka, vrlo je

logično da ovi jezici, kao posledica savremenih političkih dešavanja u svetu koji su uglavnom

koncentrisani na predeo Bliskog istoka, pored engleskog jezika, dolaze u prvi plan što se tiče

jezičke potražnje na polju terorizma. „U svetu danas postoji nekoliko stotina separatističkih

pokreta i organizacija svrstanih u 180 zemalja. Otkrivanje, sprečavanje i suzbijanje delatnosti

takvih terorističkih organizacija i grupa, bez poznavanja njihovog maternjeg jezika, veoma je

teško, a ponekad i nemoguće.“13

Poznavanje različitih jezika uvek predstavlja „adut“ prilikom proučavanja terorizma, s

obzirom da jednom poligloti informacija o, na primer, jednom jedinom događaju u svetu,

viđena kroz prizmu različitih stavova i shvatanja pruženim na maternjim jezicima različitih

nacionalnosti, može pruužiti kompletan uviđaj u situaciju iz raznih uglova. Iz tog razloga,

poznavanje jednog od takozvanih „kriznih jezika“; to jest jezika koji pripadaju govornim

područjima zemalja koje proživljavaju razne političke krize, predstavlja jedinstvenu priliku

da se situacija posmatra iz ugla zemlje u kojoj se data situacija dešava, bez posredovanja

stranih medija i vesti na jeziku koji nije matičan datoj zemlji.

Iako je arapski jezik, a sa njim i persijski, bio subjekat interesovanja i proučavanja još od

ranih dana islamske civilizacije, dešavanja 11. septembra 2001. godine u Njujorku su ipak

uspela da privuku više pažnje na arapski i persijski jezik, koji su postali jezički simboli

terorizma. „Kada su Sjedinjene Američke Države napadnute 11. septembra 2001. godine,

interesovanje za arapski jezik je postalo jače nego ikada. Mnoge zainteresovane grupe i

pojedinci su se sve više upisivali na institucije gde su mogli da proučavaju arapski jezik.

Razlog toga je bilo omogućavanje da razumeju jezik ljudi koji će rado prihvatiti da umru na

tako očajan način.“14 Iako ovaj samoubilački napad nije bio prvi napad ove prirode u istoriji

čovečanstva, ipak, imao je veliki uticaj na razvoj i popularizaciju studija arapskog i

persijskog jezika u svetu.

„Statistička istraživanja na internetu na Vojnoj akademiji u Sjedinjenim Američkim

Državama ukazuju na to da strani jezici, uključujući arapski kao glavni prioritet, zauzimaju

najveći broj jedinica.“ Stoga, „arapski jezik i književnost se danas predaju na Vest Point

Vojnoj akademiji Sjedinjenih Američkih Država “15, a pored toga studije ovog tipa mogu se

13Jordanov, Marko (2008) Poliglote u senci, Magazin Odbrana, br. 77, str. 7514 Imam, Ibrahim Abubakar (2013), Effects on Global War on Terrorism on the Growth of Arabic language; American International journal of Contemporary research; Vol. 3, No. 6, p. 6615 Isto, str. 69

pohađati i na Vazduhoplovnoj akademiji Sjedinjenih Američkih Država, kao i na britanskoj

Vojnoj akademiji. Kako je arapski jezik ušao na univerzitete i obrazovne programe koji se

tiču bezbednosti i odbrane jedne države, može se jedinoo predpostaviti da sam jezik takođe

predstavlja imperativ prilikom proučavanja bezbednosne situacije, kao i odbrane date države.

Ovu činjenicu potvrđuje i podatak da diplomatske misije Velike Britanije u Nigeriji

postavljaju arapski jezik na visoku poziciju na listi zahteva veština svojih zaposlenih.

„Zapadne civilne i vojne službe bezbednosti odavno pridaju veliki značaj lingvističkim

kvalitetima svojih pripadnika “, što je kod nas postala praksa tek u poslednjih par godina. „U

dobro organizovanim bezbednosnim i obaveštajnim službama pojedinih zemalja postoje

specijalizovani centri za učenje i usavršavanje mnogih stranih jezika. U američkoj Centralnoj

obaveštajnooj agenciji (CIA) postoji čak i institut za strane jezike, u koje se izvodi nastava

učenja 16 stranih jezika. U Francuskoj postoji Intervidovska škola za obaveštajne poslove i

lingvističke studije EIREL (L’École Interarmées du renseignement et des études

linguistiques), koja je smeštena u Strazburu i postoji već dvadeset godina, pripojena je

Direkciji za vojni obaveštajni rad (DRM) 1992. godine, kada je ova služba, inače potčinjena

Ministarstvu nacionalne odbrane, i stvorena.“16 Pored toga, čak i Ministarstvo odbrane

Sjedinjenih Američkih Država ima i Institut za strane jezike, gde u ponudi postoji 25 kurseva

različitih stranih jezika, oformljen za potrebe ne samo ministarstva, već i drugih federalnih

agencija.

Kako navodi Jorgen Staun, „kulturološke studije, dakle, obuhvataju studije koje se fokusiraju

na identitet, kao bilo kulturološko ili ideološko objašnjenje ponašanja i dela. A jedna od

definišućih odlika kulturoloških studija jeste svakako jezik “.17Uzevši jezik kao jedan deo

slagalice koja čini ljudski identitet, njegovo proučavanje se svakako ne sme gurnuti u stranu,

te se prilikom pokušaja razumevanje ponašanja I dela jednog savremenog teroriste svakako

treba posvetiti pažnja proučavanju I njegove culture, socio-političkog stanja zemlje iz koje

dolazi, kao i jezika kojim govori. A kako je arapski jezik usko povezan sa islamom, koji je

danas razlog razdora I sukobljavanja, kao I najčešće korišćeno opravdanje za razne

terorističke akte, njegovo poznavanje se mora postaviti visoko na listi prioritetnih jezika

zaslužnih za bolje razumevanje I efektivniju borbu protiv terorizma.

Pored toga, značaj poznavanja dijalektologije jezika takođe predstavlja vrlo važnu stavku

prilikom upotrebe jezika u svrhu borbe protiv terorizma. Jezik predstavlja živi organizam, te

16Jordanov, Marko (2008) Poliglote u senci, Magazin Odbrana, br. 77, str. 7417 Staun, Jorgen (2009), A linguistic turn of Terrorism Studies; Danish institute for International Studies; Copenhagen, p. 5

je sklon promenama kroz vreme I proctor. Zato je razumljivo da je arapski jezik,

rasprostranjen na obromnoj teritoriji koja obuhvata 24 države u kojima je on službeni jezik I

nekolicinu država u kojima se arapski takođe koristi u svakodnevnoj komunikaciji,

dijalektološki podeljen na pet velikih celina, koje sse dalje još detaljnije dele na manje

dijalektološke grane. Poznavanje dijalekata predstavlja vrlo važnu stavku u proučavanju

jezika, baš iz razloga što detaljnijom sintaksičkom I leksikološkom analizom jedan arabista

skoro bez greške može odrediti državu iz koje govornik potiče, što predstavlja vrlo važan

adut prilikom analize snimaka terorista I određivanja njihove nacionalnosti.

Primera radi, čak I najosnovnije fraze koje čovek svakodnevno koristi, kao što je jednostavno

„kako si?“ može biti jasan nacionalni identifikator jednog teroriste, te za jednog veštog

lingvistu koji poznaje arapski jezik I arapsku dijalektologiju taj isti terorista neće biti prosto

Arapin, već Egipćanin, Libanac, Palestinac ili bilo koje druge nacionalnosti. Dijalektološke

razlike u arapskom jeziku su toliko očigledne i prepoznatljive da će to već pominjano „kako

si?“ jedan Egipćanin reći *زيك dok će govornici sa teritorije Levanta reći ,(izayyak‘) إ ك*يفك

(kīfak) a jedan Iračanin će reći kao i njegov komšija iz Sirije, dok će u ,(šlūnak) شلونك

manje formalnom govoru Iračanin češće reći ماكو Međutim, opet, osobi .(šakū mākū) شكو

koja se po prvi put susreće sa govornikom iračkog ili sirijskog dijalekta sirijska I iračka

verzija reči (šlūnak) شلونك zvučaće identično. Razlika u izgovoru se najčešće uočava u

izgovaranju slova “a” u reči, koje će osoba sa sirijskog područja, iako je u pitanju slovo “a”

češće izgovoriti vokalom koji bi se na lestvici mogao postaviti negde između slova „a“ i „e“,

dok će osoba sa izačkog govornoh područja izgovoriti slovo “a”. Pored toga, iako su u ovim

primerima navedene reči koje se koriste kada se obraća muškoj osobi, najočiglednija razlika

između sirijskog I iračkog dijalekta će se primetiti u ženskom rodu, gde će osoba iz Sirije reći

*ك dok će se kod Iračana u izgovoru čuti zvuk koji je najsličniji srpskom slovu ,(šlūnik) شلون

„ć“, te će se ج* .izgovarati kao šlūneć شلون

Pored toga, poznavanje stranih jezika I dijalekata ima dvojak značaj. Osim što može

potpomoći razumevanje savremenog teroriste, „vladanje jezikom terorista, čak I dijalektima,

ili manje poznatim specifičnostima dotičnog tranog jezika, operativcima često može spasiti

život.“18 Međutim, poznavanje dijalekata I specifičnosti dotičnog stranog jezika može se steći

tek ozbiljnim univerzitetskim proučavanjem jezika, a nikako samostalnim učenjem jezika ili

pohađanjem kratkih kurseva. To se posebno odnosi na jezike koji se gramatički, fonetski I

konstrukcijski u potpunosti razlikuju od evropskih jezika koje svaki osnovac I srednjoškolac

18 Jordanov, Marko (2008) Dijalekti čuvaju život, Magazin Odbrana,br. 78, str. 42

ima prilike da proučava tokom školovanja. Uz to, poznavanje datih jezičkih I kulturoloških

specifičnosti nekog naroda pomaže jednom savremenom proučavaocu terorizma da se približi

I identifikuje sa predmetom svog izučavanja radi dobijanja više informacija.

„Pridobijanje za saradnju stranih državljana, ili sopstvenih građana, pripadnika neke

nacionalne manjine, koji mogu predstavljati potencijalnu terorističku pretnju jednoj državi,

zahteva popstizanje vrlo visokog stepena bliskosti između operativca I budućeg saradnika. Uz

pomoć prevodioca, trećeg lica, taj stepen bliskosti se vrlo teško ili nikako ne može postići.“19

Činjenica je da strana lica često veoma teško prihvataju saradnju I otežavaju operativni rad, te

u takvim situacijama “znanje stranog jezika, odnosno jezika budućeg saradnika, može imati

vrlo pozitivan efekat. Kada od operativca čuje reči na svom jeziku, saradnik će automatski

transponovati celu situaciju u kulturni I civilizacijski ambijent koji mu je blizak, a samog

operativca će doživeti kao nekog u koga može imati poverenja.“20

Međutim, kako se prevođenje u službi proučavanja terorizma ne svodi uvek samo na usmeno

prevođenje, potrebno je svakako malo pažnje posvetiti i pismenom prevođenju koje često

može predstavljati veliki i težak zadatak čak i za najveštijeg prevodioca. Lepota rečenice na

jednom jeziku teško se dočarava na drugom jeziku, uzevši u obzir kulturološke identifikatore

koji možda u jeziku na koji se prevodi ne postoje, nejednakost sinonimije u jezicima,

raznolikosti gramatičkih i stilističkih formi jezika, kao i poznavanje kulture i istorije nacije sa

čijeg i na čiji jezik se prevodil. Pored toga, iako je „zadovoljavajući prevod uvek moguć,

dobar prevodilac njime nikada niije zadovoljan.“21 Prevodilac, pored jezika sa kojeg prevodi,

mora dobro poznavati I svoj jezik I svoju kulturu, a za potrebe prevođenja književnih dela,

činjenica je da prevodilac mora I sam biti književnik.

S druge strane, prevodilac mora biti sposoban da se objektivno postavi prema tekstu koji

prevodi, jer čak i prilikom prevođenja, odabirom reči se jasno može ukazati na stav

prevodioca o temi koju prevodi. Primera radi, kada bi jedan prevodilac naišao u svome tekstu

na nepoznatu reč i posegnuo za Muftićevim arapsko-srpskim rečnikom, koji obiluje brojnim

sinonimima i prevodilačkim rešenjima, mogao bi se naći u problemu prilikom odlučivanja

koju će reč upotrebiti u samo prevodu. Tako reč *رهاب koja u osnovi danas znači (irhāb‘) إ

“terorizam”, zbog nedostatka drugih arapskih reči koje bi nosile isto značenje, može na kraju

dobiti blaze značenje upotrebom nekog od ponuđenih rešenja u rečniku, među kojima su

„plašenje, zastrašivanje, teror, pretnja, sabotaža“22, a reč جر*يم3ة (ğarīma), koja nosi značenje

19 Jordanov, Marko (2008) Dijalekti čuvaju život, Magazin Odbrana, br. 78, str. 43.20 Isto, str. 4321Newmark, Peter (1988), A textbook of translation, Prentice Hall International, New Jersey, p.622Muftić, Teufik(2004), Arapsko-bosanski rječnik, III izdanje, El-Kalem, Sarajevo, str. 564

zločina, kriminala ili kriminaliteta, može biti prevedena jednostavno kao „grijeh, zlodelo,

prestup“23, što bi definitivno ublažilo i dalo pozitivniju konotaciju rečenici koja se prevodi.

Uz sve to, prevodioci koji iza zatvorenih vrata preslušavaju audio zapise ili čitaju transkripte

ispitivanja ili prisluškivanja terorista ili bilo kakvih sumnjivih lica i onda te iste reči

transformišu sa stranog jezika na svoj jezik ostaju skriveni iza tih zatvorenih vrata, bez šanse

da ikada stanu na pozornicu i preuzmu odgovornost za uspešno izvršenje svog zadatka. Danas

prevodilac više nije ništa drugo do ruka koja pretapa reč sa jednog jezika na drugi, i njegov

trud se smatra malim i neznatnim u odnosu na trud lica koje informacije na drugom jeziku

stvori, napiše ili prikupi.

Prevodilaštvo u bezbednosnim službama

„Znanje stranih jezika jeste osnovni uslov za rad u jednoj savremenoj, dobro organizovanoj

bezbednosnoj ili obaveštajnoj službi, bez obzira o kojoj je vrsti poslova reč. Pripadnici

bezbednosno-obaveštajnih službi koji govore strane jezike, ili profesionalni lingvisti

zaposleni u tim službama, angažovani su da prevode i analiziraju pisane ili audio materijale i

direktno prate komunikaciju terorista, ali imaju ključnu ulogu i u obavljanju zadataka na

taktičnom nivou.“24 Tako da, s obzirom da danas najveću pažnju privlači delovanje Islamske

države, kao i konstantno pitanje sukoba između Izraela i Palestine, pored odavno

popularizovanog fenomena pojave Talibana, poznavanje arapskog i persijskog jezika

predstavlja najznačajnije oruđe prilikom proučavanja i pokušaja prevencije daljih incidenata

ovog tipa ne samo na teritoriji Bliskog istoka već i, što je još važnije, na teritoriji svake

zemlje van ove teritorije, uključujući i našu.

„Rad jedinice za analitičke poslove prosto je nemoguć bez visokovlalifikovanog kadra

lingvista. Organizacijska struktura savremenih bezbednosno-obaveštajnih službi je

nezamisliva bez postojanja jedinice za analitičke poslove, jer ona predstavlja mozak cele

organizacije i mesto gde se osmišljavaju dalje aktivnosti i predlažu novi pravci delovanja.“25

Ovu jedinicu, dakle, pored ostalih stručnih kadrova, čine i lingvisti poliglote koje uglavnom

barataju ne samo jednim jezikom, već nekolicinom jezika, među kojima se danas stavlja

akcenat na jezike kriznih područja radi lakše i brže analize i potencijalne prevencije daljeg

sukobljavanja na datim kriznim teritorijama, a zatim i radi sprečavanja prenošenja sukoba sa

tuđeg na domaći teren.

23 Isto, str. 21524 Jordanov, Marko (2008) Poliglote u senci, Magazin Odbrana, br 77, str. 7525 Jordanov, Marko (2008) poliglote u senci, Magazin Odbrana, br. 77, str. 76

Primera radi, na sajtu američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) sledeći jezici su navedeni

kao deficitarni jezici koji su potrebni za izvršavanje analitičkih poslova: arapski (jemenski

dijalekat), kineski, farsi, pašto i somalijski. Pored toga, radi adekvatnog osposobljavanja

kadrova za rad u analitičkim službama, Federalni istražni biro je oformio i Program za učenje

stranih jezika kojim svojim zaposlenima nude kompletan kurs željenog stranog jezika, a

među kojima su u ponudi I gore pomenuti deficitarni jezici.26

Francuska Generalna direkcija za spoljnu bezbednost (DGSE), koja radi pod direktivnom

francuskog Ministarstva odbrane, takođe na svom sajtu navodi da pored inženjera,

informatičara, kripto-matematičara i analitičara koji bi se bavili raznim sferama bezbednosti,

oni takođe imaju i veliku potrebu za zapošljavanjem prevodilaca i tumača za razne svetske

jezike27, a među najtraženijim jezicima nalaze se ruski, kineski, arapski, pašto, urdu, a

posebno dijalekti Magreba I siro-libanski dijalekat.28 Uz to, čak i Interpol, međunarodna

kriminalistička organizacija sa sedištem u Lionu i Francuskoj, prilikom zapošljavanja svojih

radnika zahteva da soni tečno govore jedan od četiri zvanična jezika organizacije, među

kojima je, pored francuskog, engleskog i španskog, i arapski.

Takođe, što se Ujedinjenog Kraljevstva tiče, „Vladin štab za komunikacije (GCHQ) je već

dugo vremena najveći poslodavac diplomiranim lingvistima i ima 250 lingvista koji

pokrivaju širok spektar jezika, koji čine oko 10 procenata njegovih zaposlenih.“ Pored toga,

„MI5 procenjuje da oko stotinu njihovih zaposlenih koriste svoje jezičke veštine tokom rada.

Pored velike potrebe za većim jezičkim kapacitetom, spektar jezika se dosta promenio, od

istočno-evropskih do mandarinskog, persijskog, korejskog, somalijskog, zapadno-afričkih

jezika i brojnih vrlo divergentnih regionalnih arapskih dijalekata “, a na sajtu MI6 se pojavio

oglas u kojem je naglašena potreba za lingvistima koji dobro barataju arapskim ili

mandarinskim kineskim jezikom.29

Međutim, problem regrutovanja ogleda se u tome da, iako u svrhe praćenja I proučavanja

aktivnosti jednog teroriste ili bilo kakvog drugog počinioca nekog kriminalnog dela

poznavanje culture I istorije igra veliku ulogu, poznavanje književnog jezika, koji u velikoj

26 Podaci o jezičkoj potražnji u Federalnom istražnom birou dostupni sun a sledećoj stranici: https://www.fbi.gov/news/testimony/a-national-security-crisis-foreign-language-capabilities-in-the-federal-government Pristupljeno: 30. 08. 201527 Podaci o traženim kadrovima u Francuskoj Generalnoj direkcji za spoljnu bezbednost dostupni sun a sledećoj adresi: http://www.defense.gouv.fr/dgse/tout-le-site/nos-besoins-en-recrutement Pristupljeno: 22. 05. 201528 Çordevin, Cristophe (2011) Le nouveau visage des espions français, Le Figaro Online, http://www.lefigaro.fr/lefigaromagazine/2011/08/12/01006-20110812ARTFIG00002-le-nouveau-visage-des-agents-francais.php Pristupljeno: 28. 08. 201529Oglas dostupan na sledećoj stranici: https://www.sis.gov.uk/careers/roles/language-specialists.html Pristupljeno: 30. 08. 2015

većini slučajeva predstavlja jednu ideju jednog prevodioca o jeziku koji proučava, ne može

biti od velike pomoći, već za ovakav tip lingvističkog rada poznavanje dijalekata i „uličnog

jezika“ predstavlja vrlo važnu stavku. Poznavanje takozvanog „uličnog jezika“ definitivno

predstavlja imperativ u prevenciji terorizma, s obzirom da većinu savremenih islamističkih

terorista čine mladi ljudi koji nisu visoko obrazovani, te s toga ni ne poznaju književni

arapski jezik kojim se koristi visoko obrazovana elita, već govore svojim dijalektima i koriste

se „uličnim jezikom“, a takve reči se definitivno neće naći ni u jednom svetskom rečniku

književnog jezika.

Tokom poslednje dve decade, a poslebno nakon napada na Svetski trgovinski centar I

Pentagon 2001. godine, postoji sve veća potreba za stranim jezicima u okviru ministarstva

spoljnih poslova, kao i različitih agencija koje se bave nacionalnom i globalnom

bezbednošću. Sve je češće prisutan stav vlada različitih država da je popunjavanje

lingvističkih kadrova jedan dobar odgovor na pitanje sve većih potencijalnih problema na

polju diplomatije, odbrane i nacionalne bezbednosti, te danas poznavanje stranih jezika

predstavlja jednu veliku prednost prilikom konkurisanja na poslove koji se tiču državne

bezbednosti.

Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, obaveštajna zajednica, „ kojou čine 16

informacionih agencija kao što su FBI, CIA I NSA, kao i američko Ministarstvo odbrane, je

investirala u seriju inicijativa tokom poslednje dve decenije radi poboljšanja kapaciteta

stranih jezika.“30Danas te bezbednosno-informativne agencije, iako poznavanje stranih jezika

kod ostalih zaposlenih koji ne pripadaju prevodilačkih službama ne postavljaju kao obaveznu

stavku, svim zaposlenima koji poseduju određeni nivo poznavanja jednog od kriznih jezika

udeljuju bonus poene, dok govornicima jezika manje značajnih za nacionalnu bezbednost

udeljuju manji broj poena; dati poeni se kasnije uzimaju u obzir prilikom određivanja visine

plate koju će određenii zaposleni dobiti. Pozitivna strana udeljivanja poena se ogleda u tome

da je primećeno sve veće interesovanje za kineski, japanski I arapski jezik, koji se smatraju

jezicima koje nije lako savladati. Međutim, ipak ostaje veliki broj nepokrivenih „kriznih“

jezika koji iz nekog razloga ne uživaju istu popularnost kao ova tri jezika, a među tim

jezicima prednjače farsi I korejski.

Značaj poznavanja stranih jezika za efikasan rad bezbednosnih službi definitivno nije

zanemarljiv, i analizom podataka prikupljenih iz pojedinih zemalja koje dosta truda ulažu ne

samo u održavanje mira i sigurnosti u svojoj zemlji, već i u prevenciju i borbu protiv

30Chen, Seline; Breivik, Anne (2013) Lost for words: the need for languages in UK Diplomacy and Security; The British Academy, London, p. 50

terorizma, jasno se može zaključiti da bezbednosne službe definitivno visoko vrednuju

poznavanje straniih jezika, a prioritet daju, između ostalog, i arapskom i persijskom jeziku,

čiji je značaj za proučavanje, prevenciju i borbu protiv terorizma predmet ovog rada.

Značaj prevodilaštva za borbu protiv terorizma

Terorizam nije novi fenomen u svetu, a nije ni u Evropi. Takođe, terorizam ne predstavlja

isključivo islamistički terorizam. Ali zbog prevelike aktivnosti islamističkih terorista, ostale

terorističke organizacije nekako ostaju po strani, nad njima se nadvila pretnja skoncentrisana

na Bliskom istoku, a koja pokušava da se proširi i na ostatak sveta. Islam je postao simbol za

nasilje, iako islam kao vera nikako ne treba biti shvaćena kao poklonik nasilja. „U stvari,

današnji terorizam je često shvaćen kao posledica verskih i kulturniih razdvajanja koja

razdiru svet.“31 Mnoge verske vođe i lideri terorističkih organizacija svoje delovanje

opravdavaju citirajući razne ajete iz Kur’ana, ispirajući mozgove svojih poklonika pričama o

velikom islamskom halifatu baziranom na prvobitnoj Muhamedovoj muslimanskoj zajednici i

koji, privučeni idejom da ih u raju čekaju sve blagodeti ovog sveta, svoje živote zaludno

poklanjaju lažnom islamu.

Danas, u vreme kada je terorizam, sa savremenim razvojem tehnologije i načina ratovanja

sišao sa zemlje i poleteo u etar brzim pretnjama putem interneta i video snimaka raznih

vidova političkog nasilja, ne možemo više predvideti naredne poteze jedne terorističke

organizacije. U vreme kada je zahvaljujući visoko-razvijenoj tehnologiji svet postao globalno

selo, ratovanje više ne vrše samo vojnici, pioni jednog terorističkog vođe, već se napad može

izvršiti na pritisak jednog dugmeta, raznošenjem automobila, ili drugim vidovima ratovanja

na daljinu. Primera radi, pripadnici Islamske države još od začetaka njihovih akrtivnosti

proizvode i šalju širom sveta prvoklasno izrežirane i snimljene snimke svojih nedela.

Zahvaljujući tehnologiji, oni uspevaju da svojim delima daju krila, te ona nesputano žive na

raznoraznim internet sajtovima i upotpunjuju doživljaj članaka raznih novinara koji pokrivaju

političke teme. Oni ujedno stvaranjem video zapisa svojih aktivnosti, kao I intervjuima koje

rado daju medijima, pružaju savremenim analitičarima političke situacije I terorizma jedan

uvid u njihov život i rad, kao i šansu da na osnovu datih informacija možda čak i predvide

dalje odvijanje situacije. Takođe, oni pružaju material stručnim lingvistima I prevodiocima da

na osnovu video I audio zapisa lingvistički I dijalektološki analiziraju govor subjekata datih

zapisa.

31 El Mossadak, Hassan (2010), Terrorisme et monde arabe, Etudes du Moyen-Orient, Volume 1, No. 2.,p.2

U ovakvim slučajevima često I znanja forenzičke lingvistike stupaju na pozornicu. Istina,

iako se forenzička lingvistika kao nauka najčešće koristi prilikom analize svedočenja za

potrebe stvaranja slučaja na sudu, instrumenti kojima se jedan lingvista koristi prilikom

forenzičke analize govora se svakako mogu iskoristiti prilikom proučavanja audio I video

zapisa govora određenog teroriste. Veštine analize dijalekatskih identifikatora, sintakse

rečenice, semantike, leksikologije i morfologije često mogu naučnika staviti na korak bliže

geografskom, sociološkom i psihološkom određenju ličnosti koja obavlja terorističke akte.

Takođe, analizom gore navedenih stavki se takođe može primetiti da li je neka izjava

isplanirana ili predstavlja prirodni stav datog govornika. Primera radi, prilikom lingvističke

analize dokumentarsa o Islamskoj državi koji je sastavio Medijan Dajira, novinar VICE News

kanala32, jasno se primećuje razlika između prethodno promišljenih i napisanih objava koje

predstavljaju poruke ostatku sveta koji ne pripada Islamskoj državi, a primećuje se i uticaj

odraslih na delu koja, ponesena pričom o velikoj Islamskoj državi, odlučno deklamuju izjave

o tome kako žele da ratuju protiv nevernika i da služe Islamskoj državi do kraja svojih života.

Pored toga, prilikom gledanja datog snimka, dobar poznavalac dijalektologije arapskog jezika

jasno uočava spektar dijalekata kojima se akteri datog video zapisa koriste, što samo pruža

više informacija o prisutnosti različitih nacionalnosti u vojsci Islamske države, i ukazuje na

potencijalnu podršku zemalja ili pripadnika zemalja iu kojih i dati akteri potiču. Takođe,

uočava se i razlika u upotrebi jezičkih varijeteta, s tim što su zvanične objave osobe zadužene

za medije uvek na književnom arapskom jeziku, dok se ostala komunikacija odvija na

dijalektima učesnika razgovora, ili na amiji, srednjem jeziku koji predstavlja mešavinu

književnog jezika i dijalekata. Takođe, sama činjenica da je ovaj novinar dobio pristup i

slobodan ulaz u Islamsku državu, te je iz prve ruke dobio informacije i snimke dešavanja

unutar ove samoproglašene nepriznate države predstavlja vrlo interesantan slučaj. Pitanje je,

da li je ovaj novinar dobio ovu priliku zato što je Arapin ili musliman? Čak je i Nelson

Mendela rekao: „Ako se obratiš čoveku na jeziku koji razume, pucaš na njegovu glavu. Ako

se obratiš čoveku na njegovom maternjem jeziku, pucaš na njegovo srce.“ Stoga, ulaznica

ovog novinara u srce Islamske države bila je njegova nacionalnost, njegova religija I jezik

kojim govori. Iz toga sledi da poznavanje arapskog jezika definitivno predstavlja vrlo važno

oruđe za aktivno i efektivno prikupljanje podataka, kao i za analiziranje stečenih informacija

koje se tiču savremene političke situacije na Bliskom istoku i borbe protiv terorizma.

32Dajira, Medijan (15. 07. 2015) Moje putovanje u središte Islamske države, Vice News; http://www.vice.com/rs/read/moje-putovanje-u-srediste-islamske-drzave; Pristupljeno: 07.09.2015

Pored toga, lingvisti često imaju više uspeha prilikom ispitivanja I intervjuisanja lica koja se

sumnjiče da su učestvovala u bilo kakvom terorističkom ili bilo kojem političkom nasilju

drugog tipa, uzevši u obzir da im za komunikaciju sa ispitanikom nije potrebna treća osoba

kao posrednik. Jedan Arapin će se pre otvoriti svom sunarodniku ili osobi koja poznaje

njegov maternji jezik I poštuje njegovu kulturu. Jedan vešti lingvista koji, pored jezika,

ujedno poznaje I kulturu I tradiciju naroda čiji jezik proučava I koji dobro barata metodama

koje forenzička lingvistika koristi prilikom analize govora lakše će doći do traženih

informacija. Pored toga, koristeći znanja dijalektologije, lingvista će prilikom razgovora

umeti da prilagodi svoj govor govoru ispitanika te će se na taj način stvoriti jedna psihološka

spona koja će u većini slučajeva rezultovati emotivnom povezanošću i lakšom

identifikacijom ispitanika sa svojim ispitivačem. Stoga, poznavanje arapskog ili persijskog

jezika i njihovih dijalektoloških varijeteta svakako može biti efikasno oruđe za lakše, brže i

efektivnije prikupljanje podataka od terorista koji pripadaju ovim jezičkim grupama, a koji

mogu biti vrlo važni za analizu i prevenciju daljih terorističkih aktivnosti širom sveta.

Stoga, prevodilaštvo kroz rad obaveštajnih službi, državnih organa, ministarstava spoljnih

poslova, diplomatskih predstavništva i agencija koje se bave analizom političke situacije u

svetu igra veliku ulogu u borbi protiv terorizma. Brojni lingvisti, iako se često nalaze u senci,

daju veliki doprinos, proučavanju, analiziranju i prevenciji terorističkih napada širom sveta.

Danas, u vreme kada emigranti sa Bliskog istoka polako pune ulice glavnih gradova Evrope i

pokušavaju da započnu novi život u nepoznatoj sredini, lingvisti predstavljaju stub sigurnosti

jedne savremene države zahvaljujući njihovoj prevodilačkoj aktivnosti koja se bazira na

tumačenju kretanja i ponašanja bliskoistočnih emigranata. Takođe, lingvisti štite svoju državu

praćenjem ponašanja emigranata ne samo u našoj zemlji, već i u zemljama Evropske unije

koje predstavljaju simbol slobode i krajnji cilj većine ovih putnika iz prostog razloga što, iako

Bliski istok danas ne predstavlja sigurno mesto za život, ne moraju svi emigranti biti žrtve

rata i socijalnih problema, već se među velikim brojem Arapa, Avganistanaca i stanovnika

drugih ugroženih afričkih zemalja mogu naći I lica koja novonastalu krizu I pomamu za

Evropom koriste kako bi se nesmetanije I lakše probijali do evropskih prestonica I izvršavali

svoje zadatke isplanirane u okviru neke terorističke organizacije. Nije li krajem jula ove

godine u Turskoj izvršen teroristički napad u blizini izbegličnog kampa? Ko može sa

sigurnošću tvrditi da se u masi očeva, majki i dece koja beže od rata, koseći sa sobom samo

nekolicinu ličnih stvari i malo pepela sa svojih razrušenih porodičnih domova u svojim

porama, ne nalaze dobro skrivena lica koja masovnu selidbu koriste da bi se lakše infiltrirali u

hrišćanske zajednice u Evropi, a zatim kaznile silne nevernike ili otpadnike od vere koji tamo

borave? Niko. Stoga, zadatak lingvista se ne može smatrati nevažnim: lingvisti sva svoja

znanja I svu svoju ljubav prema jeziku ili jezicima stavljaju u službu svoje države, u nadi da

će, uhvativši bar jednu nepravilnost u govoru ili jednu izrečenu laž bar malo odbraniti svoju

državu I svoj narod od pretnje koju terorizam nosi sa sobom.

Literatura:

1. (June 2015) Annex of statistical Information: Country reports on terrorism 2014; A

Department of Homeland Security Science and Technology Center of Excellence;

University of Maryland.

2. Chen, Seline; Breivik, Anne (2013) Lost for words: the need for languages in UK

Diplomacy and Security; The British Academy, London

3. El Mossadak, Hassan (2010), Terrorisme et monde arabe, Etudes du Moyen-Orient,

Volume 1, No. 2

4. Imam, Ibrahim Abubakar (2013), Effects on Global War on Terrorism on the Growth

of Arabic language; American International journal of Contemporary research; Vol. 3,

No. 6

5. Jordanov, Marko (2008) Dijalekti čuvaju život, Magazin Odbrana, br. 78

6. Jordanov, Marko (2008) Poliglote u senci, Magazin Odbrana, br. 77

7. Muftić, Teufik(2004), Arapsko-bosanski rječnik, III izdanje, El-Kalem, Sarajevo

8. National consortium for the study of Terrorism and Responses to Terrorism (April

2014) Annex of statistical Information: Country reports on terrorism 2013

9. Newmark, Peter (1988), A textbook of translation, Prentice Hall International, New

Jersey

10. Ricoeur, Paul (2006), On translation, Routledge, New York

11. Staun, Jorgen (2009), A linguistic turn of Terrorism Studies; Danish institute for

International Studies; Copenhagen

Internet izvori

1. Al-‘Arnā’ūt, Muhammad M. (2015), “Ma’arikaKūmānūfū” al-

wahamiyyata’awwamhukūmaMaqdūniya, Al-Hayāt;

http :// alhayat . com / Articles /9176882/- - - - -- مقدونيا- حكومة تعوم الوهمية كومانوفو معركة

2. BBC News (11 May 2015), Macedonia charges 30 with terrorism after Kumanovo

clashes; http://www.bbc.com/news/world-europe-32695909

3. Çordevin, Cristophe (2011) Le nouveau visage des espions français, Le Figaro Online,

http://www.lefigaro.fr/lefigaromagazine/2011/08/12/01006-20110812ARTFIG00002-

le-nouveau-visage-des-agents-francais.php

4. Dajira, Medijan (15. 07. 2015) Moje putovanje u središte Islamske države, Vice News;

http://www.vice.com/rs/read/moje-putovanje-u-srediste-islamske-drzave

5. Dimaggio, Anthony (2007) The right Wing’s War on the Gibran Academy: Arabic as a

terrorist language; CounterPunch:

http://www.counterpunch.org/2007/08/30/arabic-as-a-terrorist-language/

6. Direction Générale de la Sécurité Extérieure: Ministère de la Défense;

http://www.defense.gouv.fr/dgse/tout-le-site/nos-besoins-en-recrutement

7. Ethnologue: Languages of the World; https://www.ethnologue.com/world

8. (11 māyu 2015), Maqdūniya: ‘awdā al-hudū’I ‘ilā madīnakūmānūfū

ba’adamuwāğihāt; ‘Īlāf; http://elaph.com/Web/News/2015/5/1007044.html

9. (11 Mai 2015), Macédoine: 30 "terroristes" arrêtés; http :// www . lefigaro . fr / flash -

actu /2015/05/11/97001-20150511 FILWWW 00356- macedoine -30- terroristes -

arretes . php

10. (Мāyu 2015), Maqdūniyatatahham 5 musallihīnbi-l-ištibāk ma’a aš-šurta fī madīna

Kūmānūfū; http://www.alsaudiya.net/world/ - تتهم- - 5 مقدونيا - - مع- باالشتباك مسلحين

/ الشر

11. North, Tracy A. (20012), Statement Before the Senate Homeland Security and

Government Affairs Committee, Subcommittee on Oversight of Government

Management, the Federal Workforce, and the District of Columbia, Washington, D.C.;

https://www.fbi.gov/news/testimony/a-national-security-crisis-foreign-language-

capabilities-in-the-federal-government

12. Secret Intelligence Service MI6: Language specialists;

https :// www . sis . gov . uk / careers / roles / language - specialists . html

13. Tarwater, Alison (2005), French Colonization in the Maghreb: a Central Influence in

Both Regions Today, Cultures of the Middle East,

http://campusweb.howardcc.edu/salih/culture/Arabic_2-2_Alison_Tarwater-

French_Colonization_in_the_Maghreb.pdf

14. Violence between Macedonia police and 'terrorists' increase scrutiy of PM;

http :// www . theguardian . com / world /2015/ may /11/ macedonia - violence - nikola -

gruevski - government