Катарина С. Милошевић

080242

Српска књижевност и језик са општом књижевношћу (06)

Методичка пракса 06 2011. године

Методичка припрема за обраду наставне јединице

Лирска песма Поноћ Ђуре Јакшића

05. 12. 2011.

Осма београдска гимназија, Београд, други разред

Биљана Ђорђевић, проф.

Проф. др Љиљана Бајић

Проф. др Зона Мркаљ

мр Миодраг Павловић

1

Коришћена литература

Литература за ученике

Николић, Љиљана., Милић, Босиљка. Читанка са књижевнотеоријским појмовима - за

гимназије и стручне школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2009;

Деретић, Јован., Митровић, Марија. Историја књижевности - за гимназије и стручне школе.

Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2008.

Литература за наставнике

Бајић, Љиљана. Одабране наставне интерпретације. Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства, 2004;

Велек, Рене. „Појам романтизма у књижевној историји“ у Критички појмови. Превели

Александар И. Спасић и Слободан Ђорђевић, Београд: Вук Караџић, 1966;

Вујаклија, Милан. Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета, 1996/97;

Деретић, Јован. Историја српске књижевности. Београд: Просвета, 2004;

Деретић, Јован. Поетика српске књижевности. Београд: Филип Вишњић, 1997;

Јакшић Ђура. Изабране песме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1999;

Константиновић, Радомир. Ђура Јакшић. Београд: Ново поколење, 1950;

Николић, Милија. Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства, 2009;

Павловић Миодраг. Припремање наставника и ученика за тумачење књижевног дела. Завод

за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008;

Пуле, Жорж. „Романтизам“ у Метаморфозе круга. Превела Јелена Новаковић, Сремски

Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1993;

Речник књижевних термина. Београд: Нолит, 1992;

Скерлић, Јован „О лирској поезији Ђуре Јакшића“ у Одабрани критички списи. Београд:

Ново поколење, 1950;

2

Тартаља, Иво. Теорија књижевности за средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства, 2008.

Наставни циљеви

Образовни циљеви

Упознати ученике са песничком фигуром Ђуре Јакшића као аутентичног представника

романтичарског песништва код нас. Подсећањем на познате песме овог аутора (Вече,

Отаџбина), издвојити основне мотиве присутне у његовој поезији. Знање о Јакшићу као

родољубивом песнику допунити навођењем још неких песама и мотива који су у њима

присутни, као и освртом на његов приповедачки таленат и драмско стваралаштво. Песништво

Ђуре Јакшића сместити у контекст нашег и европског романтизма. Обновити знање о овом

књижевном правцу, подсећањем на главне мотиве и најзначајније представнике.

Уочити и објаснити основне мотиве у песми Поноћ. Одабраним методичким

поступцима допринети ученичком разумевању „јакшићевске песничке атмосфере“. Тумачити

вишеструку симболику „глувог доба ноћи“ у традицији европског романтизма и у нашој

народној традицији. Пробудити асоцијације на дела у којима се та симболика огледа. Уочити

повезаност између описане атмосфере и стања лирског субјекта. Жанровски одредити песму

Поноћ, уз подсећање на особености лирске поезије. Дефинисати лирски диптих и објаснити

појам диптиха у уметности (нпр. у сликарству).

Уочити позицију лирског субјекта у песми Поноћ. На основу песничког израза

изводити закључке о духовним расположењима лирског субјекта. Обратити пажњу на

осећања страха, стрепње, неизвесности, уз напомену да су та осећања често присутна у

Јакшићевој поезији. Уочити виђење света на којем се темељи ова песма. Одломцима из

других Јакшићевих песама подстаћи разговор о односу човека и света. Подсетити се

Бајроновог и Радичевићевог односа према свету који их окружује. Поредити очај и

резигнацију Јакшићевог лирског субјекта са љубављу коју према свету осећа лирски субјекат

песме Кад млидија' умрети. Подсетити се јунака Бајронове поеме Путовање Чајлда Харолда

и, у вези са тим, уочити како се став о свету стиче животним искуством. Одредити основне

узроке стања у којем се налази лирски субјекат песме Поноћ. Уочити основе карактеристике

3

романтичарског погледа на свет присутне у Јакшићевој поезији. Издвојити проблем

романтичарске индвидуалности и бунтовништва изазваног незадовољством према свету.

Размотрити мотив усамљености и потребу за саговорником у песми Поноћ. Навести

разлоге због којих је управо мајка та којој лирски субјекат саопштава своје интимне мисли и

животна уверења. Уочити на који је начин антиципирана појава утваре. Издвајати и тумачити

визуелне и аудитивне песничке слике. У вези са појавом мајке обратити пажњу на присуство

фантастике у делима која припадају епоси романтизма и протумачити њену уметничку улогу

у песми.

Одредити естетску улогу интерпункције у песми Поноћ (три тачке на почетку и на

крају, узвичници). Уочити неправилно смењивање стихова и полустихова у песми.

Версификацијске особености повезати са расположењем лирског субјекта и са његовом

потребом за разговором. Подсетити се ставова које романтичари имају о правилностима у

погледу жанра и версификације. Уочавати експресивност израза и улогу стилских средстава

(персонофикације, метафоре, симбола, хиперболе). Образложити због чега се песник служи

нагомиланим реторским питањима. Открити функцију анафоре у стиховима који за предмет

имају горко животно искуство.

Васпитни циљеви

Подстицати ученике да читалачку пажњу чешће усмеравају ка поезији и истицати

корист међусобних разговора о читалачким искуствима. Развијати сензибилитет за

доживљавање и тумачење поезије.

Развијати код ученика осећање емпатије. Истицати потребу сваког човека за

комуникацијом са другим људима, као и значај разговора и међусобног разумевања за

превазилажење тешких животних ситуација. Размотрити могућност појединца да свет учини

бољим местом. Оправдати потребу сталне борбе и залагања за остварење личних и

колективних циљева, наспрам проналажења уточишта у очају и резигнацији. Наводити

ученике на закључак да је сваки проблем могуће решити уколико за то постоји довољно

воље.

Истаћи значај породичног окружења и улогу породице у животу и друштву.

Подсећањем на књижевна дела у којима се појављује фигура мајке, као и позивањем на

4

искуство из објективне стварности, говорити о значају који за свакога од нас има подршка

коју нам пружају драга бића. Образложити потребу човека за љубављу и блискошћу.

Функционални циљеви

Подстицати чулну актуализацију песничких слика.

Пробудити интересовање за песништво српског романтизма и за стваралаштво Ђуре

Јакшића. Размотрити значај овог аутора за нашу књижевност и потребу познавања његовог

стваралачког опуса. Усмерити ученичку пажњу ка делима српског и европског романтизма

која нису присутна у настави.

Развијати код ученика умеће тумачења лирске песме. Подстицати ученичку свесну

активност и мисаоне радње запажања, закључивања, поређења, чија је улога у разумевању и

тумачењу књижевних дела незаменљива. Упућивати ученике да књижевном тексту

приступају са аналитичко-синтетичког становишта, имајући притом у виду да је сваки детаљ

таквог текста значајан као део целине и да остварује специфичну улогу у формирању света

дела. Истаћи значај епохе у којој је дело настало, односно одређене поетике за коју се везује,

за његово разумевање и ваљану интерпретацију.

Навикавати ученике да разумеју разлику између појма песник и појма лирски субјекат

и да узроке за осећања и ставове лирског субјекта не проналазе у песниковој биографији.

Развијати вештину компаративног сагледавања више књижевних текстова (У вези са овом

наставном јединицом планира се поређење Јакшићевих песама Поноћ и Вече, као и поређење

песме Поноћ са делима Бранка Радичевића и Џорџа Гордона Бојрона, која су ученицима од

раније позната). Охрабривати ученике да се приликом тумачења књижевног текста служе

својим читалачким искуством, односно да се позивају на уметничка својства на која су

наилазили код других аутора. Овакав вид тумачења треба нарочито подстицати у вези са

делима која припадају истој епоси или правцу у књижевности.

Подстицати ученике да се приликом читања књижевног текста осврну на експресивну

улогу стилских изражајних средстава и да уочавају разне видове онеобичавања језика у

поезији. Усмеравати ученичку пажњу ка значењском, али и ка звуковном слоју лирске песме.

Развијати способност разликовања различитих врста стихова, строфа и риме. Упућивати

ученике да версификацијске карактеристике лирке песме нису случајно одабране, већ да и

оне доприносе укупном значењу дела.

5

Подстицати ученике да знања која су стекли о епоси романтизма примењују приликом

тумачења различитих дела која припадају овој епоси. Очекује се да ће ученици убудуће моћи

да препознају карактеристике романтичарског јунака, као и бајронистичке мотиве.

Подстицати развијање вештине различитих облика читања (доживљајног, изражајног,

изражајног интерпретативног и истраживачког).

Припремни садржаји

Ђура Јакшић је ученицима познат као аутор лирских песама Вече и Отаџбина. Песма

о којој ће се говорити на овом часу откриће им фигуру песника романтичара, чиме ће се

употпунити слика коју имају како о Јакшићу као песнику, тако и о стваралаштву српског

романтизма. Да би ученици на час дошли припремљени за интерпретацију, наставник им на

једном од претходних часова уручује истраживачке задатке у писаном облику. Задаци који се

наводе у наставку састављени су под претпоставком да је са ученицима већ обрађена песма

Вече, која чини целину са песмом Поноћ. У противном се може планирати истраживачки

пројекат који ће се односити на лирски диптих На Липару, односно на обе ове песме. Циљ

састављања истраживачког пројекта јесте остваривање истраживачке, проблемске наставе,

која ће се заснивати на принципу ученичке свесне активности. Захваљујући радним налозима,

ученици ће обратити пажњу на кључна проблемска места у песми и припремиће се да о њима

говоре.

Уручивање истраживачког пројекта пропраћено је обраћањем ученицима. Наставник

их најпре упућује да се подсете Јакшићевих песама које су обрађене у основној школи и да

одреде којој врсти те песме припадају. Од ученика се очекује да, уз наставникову помоћ,

наведу наслове песама Вече и Отаџбина и да се осврну на мотив родољубља у поезији Ђуре

Јакшића. Након тога, наставник саопштава ученицима да ће на наредном часу имати прилику

да се упознају са новим аспектима поезије овог аутора:

На наредном часу ћемо се упознати са једном од најлепших песама Ђуре Јакшића. У

питању је песма која је заинтригирала бројне проучаваоце књижевности и о којој је критика

давала опречне судове. Песма обилује романтичарским мотивима, па ће нам разговор о њој

помоћи да откријемо због чега се Јакшић сматра аутентичним романтичарским песником

код нас. Пажљиво прочитајте ову песму и размислите о питањима која су вам дата у виду

радних налога. Специфичност ове песме у односу на оне које сте раније обрађивали у

6

настави је, између осталог, у томе што она са песмом „Вече“ твори такозвани лирски

диптих. Имајући то у виду, подсетите се песме „Вече“ и запазите шта је то што ове две

песме повезује у целину. Наредни час почећемо разговором о стваралаштву Ђуре Јакшића, а

потом ћемо прећи на разговор о песми.

Оваквом најавом буди се ученичко интересовање за песму Поноћ. Наставник је начео

тему о којој ће се говорити на наредном часу и обећао ученицима да ће током разговора о

песми нешто важно сазнати. Тиме је оставио простора машти и мотивисао истраживачко

читање.

Наставник се за обраду песме Поноћ припрема користећи одговарајућу методичку и

методолошку литературу, а потом планира динамику и ток интерпретације. У овом случају ће

тежиште интерпретације бити на поноћној атмосфери, на мотиву усамљености лирског

субјекта и на његовом односу према свету који га окружује. Ученици ће се упућивати да своја

запажања у вези са овим делом повезују са знањем које имају о епоси романтизма у

књижевности. Такође, њихову пажњу треба усмерити и на кључне књижевнотеоријске

појмове.

Редослед радних налога заснива се на композицији песме. Ученици се путем ових

налога охрабрују да износе своје утиске и читалачка запажања везана за Јакшићеву песму, а

сугерише им се и на који начин треба да приступе књижевном тексту. Добра интерпретација

условљена је ученичким доживљајним и истраживачким читањем. Обрада лирске песме је,

такође, прилика да се ученици подсете карактеристика ове књижевне врсте, а захваљујући

специфичности песме Поноћ упознаће се и са појмом лирског диптиха. Иако ће наставник на

наредном часу објаснити значење овог појма, ученицима се може сугерисати да се претходно

сами информишу о томе.

Пажљиво прочитај песму Поноћ која се налази у Читанци. – У мислима се

пренеси у свет овог књижевног дела и осети атмосферу коју нам песник приказује. –

Стави се у позицију лирског субјекта. – Именуј осећања и расположења која у теби

буди ова песма. – На каква размишљања те она подстиче? – Када би се песма Поноћ

пренела на сликарско платно, које би боје доминирале на тој слици? – Шта још

замишљаш на тој слици? – Образложи своја виђења.

Прочитај песму још једном. – Приликом другог читања подвлачи речи и

стихове који на тебе остављају најснажнији утисак и оне које сматраш значајним за

7

разумевање песме. – Одреди којој врсти песама припада ова Јакшићева песма. –

Уколико си у прилици, упознај се са значењем појма диптих/диптихон (дефиницију

овог појма можеш пронаћи у Речнику књижевних термина. Београд: Нолит, 1992).

Обрати пажњу на почетак песме. – Коју улогу имају почетни знаци

интерпункције? – Шта они сугеришу о ситуацији у којој се налази лирски субјекат? –

Какав ефекат се постиже почетним стихом („...Поноћ је.“)? – Образложи своја

запажања. – Какво је значење поноћног часа (глувог доба ноћи) у нашој народној

традицији? – Подсети се улоге ноћног амбијента у песништву епохе романтизма. –

Шта, на основу свог читалачког искуства, можеш закључити о мотиву поноћи у

књижевном делу? – Каква расположења се у том часу буде у човеку? – Због чега је

управо поноћни час одабран као позадина Јакшићеве песме? – Уочи како песник

именује поноћ у почетним стиховима. – Које стилско изражајно средство препознајеш

у таквом именовању? – Шта се њиме постиже?

Прочитај поново стихове који претходе појави тајанственог ноћног посетиоца.

– Опиши стање лирског субјекта које у тим стиховима запажаш. – Какве га мисли

опседају? – Које визуелне и аудитивне песничке слике можемо издвојити? – Уочи

стилска изражајна средства и објасни њихову експресивну улогу. – Шта је у овим

стиховима романтичарско?

Уочи и објасни чиме је мотивисана појава мајчиног духа. – Зашто њен глас

одсуствује у песми?– На који начин објашњаваш појаву утваре? – Шта доприноси

ноћном привиђењу? – Да ли је лирски субјекат свестан нестварности мајчине појаве? –

Образложи своје ставове. – Због чега се привиђење појављује баш у лику мајке? –

Размисли о улози породице у животу појединца.

Обрати пажњу на речи које лирски субјекат упућује мајци. – Пажљиво прочитај

стихове у којима се описује страдање лирског субјекта. – Протумачи узроке његових

расположења и ставова. – Опиши судбину лирског субјекта. – Због чега почетак

животних недаћа он везује за растанак са мајком? – Размисли о универзалном значењу

ових стихова.

8

Подсети се Јакшићеве песме Вече, која чини први део лирског диптиха На

Липару. – Због чега пати лирски субјекат у тој песми? – Ко су његови једини

саговорници? – Уочи његово схватање света који га окружује. – На који начин су ове

две песме повезане? – У чему се оне битно разликују? – Образложи.

Опиши однос лирског субјекта према свету и људима. – Издвој стихове који

поткрепљују твоја запажања. – Уочи која стилска фигура доминира у опису злобе,

зависти, лажи и других животних несрећа. – Образложи експресивну улогу оваквих

стилских решења. – Увиђаш ли могућност промене приказаног односа према свету? –

Због чега? – Објасни улогу завршних интерпункцијских знакова.

Ђура Јакшић се сматра најаутентичнијим представником романтичарског

песништва код нас. Издвој песничке мотиве и стилске особености присутне у

Јакшићевој поезији које можемо назвати романтичарским. Присети се песме Бранка

Радичевића Кад млидија' умрети и Бајронове поеме Путовање Чајлда Харолда. Какав

однос према свету репрезентује лирски субјекат Радичевићеве песме, односно

Бајронов јунак? Упореди их са ставом који се испољава у Јакшићевој песми.

Припреми се да о томе говориш на часу.

Радни материјал који се уручује ученицима може садржати и подстицај за даље

упознавање Јакшићеве поезије. Наставник, са тим циљем, препоручује ученицима

одговарајуће издање збирке песама. Такође, најављује се разговор о стваралаштву Ђуре

Јакшића, а ученици се упућују на одговарајућу литературу:

Подсети се Јакшићевих песама које су обрађене у основној школи. Уколико желиш да

се упознаш са још неким његовим песмама, потражи песничку збирку Ђуре Јакшића

(препоручујемо следеће издање: Јакшић, Ђ. Изабране песме. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства, 1999).

Део наредног часа биће посвећен разговору о стваралаштву Ђуре Јакшића. Податке о

животу и раду овог аутора можеш пронаћи у следећој књизи:

Деретић, Ј., Митровић, М. Историја књижевности – за гимназије и стручне школе.

Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2008.

9

Динамика и ток интерпретације

Уводни део часа

Приликом уручивања радних налога, као и у материјалу који је уручен ученицима,

најављен је разговор о стваралаштву Ђуре Јакшића. Ученици су раније упознати са двема

песмама овог аутора. С обзиром на то да се средњошколска настава заснива на хронолошком,

историјском погледу на књижевност, неопходно је локализовати Јакшића у одговарајући

контекст. Такође, ученике треба упознати са осталим аспектима његовог књижевног рада.

Овим темама посвећен је уводни део часа.

Час почиње разговором о познатим Јакшићевим песмама. Ученици ће поменути песме

Вече и Отаџбина, као и песму Вече из диптиха На Липару. Након подстицања ученика да

наведу наслове још неких Јакшићевих дела, наставник преузима говорничку улогу и осврће

се на његово стваралаштво. Ученицима се саопштавају следеће информације:

Ђура Јакшић припада такозваној великој четворци српског романтизма (ученици или

наставник наводе имена осталих репрезентативних песника). Он је свестран уметник, који се

бавио књижевношћу и сликарством. Данас је најпознатији као аутор поезије, али не треба

занемарити ни чињеницу да је он један од првих приповедача у српској књижевности, као и

аутор неколико драма. Биографија Ђуре Јакшића је многе проучаваоце подстакла да о њему

говоре као о аутентичном романтичару. Јакшић је био човек луталачке, бунтовничке

природе, па се чињенице из његовог живота често повезују са темама и мотивима његових

књижевних дела. Био је поклоник револуционарних идеја, чак је и учествовао у револуцији

1848. Сазнање да се свет не мења тако лако, поразило је Јакшића и бацило га у очај и

резигнацију. Управо због ових ставова често се говори о аутентичној романтичарској

природи Ђуре Јакшића. Наравно, ма колико да је интересанто тражити подударности

између биографије и поезије једног аутора, не смемо сметнути са ума да дело није пишчева

исповест, већ уметничка творевина која живи својим засебним животом.

Када се говори о романтизму у српској књижевности, често се наводе две опсесивне

теме наших песника – у питању су драга и отаџбина. Јакшићеве родољубиве песме су нам

10

већ познате, али је занимљиво приметити да се, и поред тога што га називају правим

представником нашег романтизма, Ђура Јакшић не бави другом важном романтичарском

темом и да је број његових љубавних песама мали. О темама којима се Јакшић бавио

говорићемо током часа.

Јакшић је оставио велики број песама, од којих су најпознатије: Вече, Отаџбина, На

Липару, Пут у Горњак, Ноћ у Горњаку, Ја сам стена, Орао. Осим тога, писао је и

приповетке: Неверна Тијана, Комадић швајцарског сира, Једна ноћ и др. Познате су и

Јакшићеве драме: Сеоба Србаља, Јелисавета, кнегиња црногорска и Станоје Главаш.

У овом делу часа прави се само кратак осврт на Јакшићево стваралаштво, с обзиром на

то да је овај аутор ученицима већ познат. Такође, песма Поноћ је захтевна за тумачење и

треба јој посветити што је могуће више наставног времена. О раду Ђуре Јакшића ученици се

могу детаљније информисати помоћу литературе која им је препоручена, а током овог часа

биће још говора о општим карактеристикама његове поезије. Упозорењем ученицима да не

треба поистовећивати песничке мотиве са чињеницама из пишчевог живота наставник

покушава да спречи могуће странпутице у тумачењу и да пажњу ученика усмери искључиво

ка тексту књижевног дела.

Главни део часа

Песма Поноћ је део лирског диптиха На Липару. Овакве лирске творевине се до сада

нису појављивале у настави, па је неопходно укратко објаснити значење појма диптих.

Ученицима је путем радних налога сугерисано да се информишу о значењу појма. Наставник

најпре настоји да путем дијалога дође до објашњења. Појам диптих се користи и у

сликарству, па наставник може навести ученике да асоцијативним путем изведу тражену

дефиницију. Користећи методу показивања (пример сликарског дипиха), наставник најпре

објашњава шта је диптих у сликарству, а потом, у сарадњи са ученицима, закључује да је

лирски диптих специфична књижевна творевина коју чине два аутономна књижевна текста

која су међусобно тематски и поетички повезана, тако да чине једну дводелну целину, циклус

састављен само од два дела. Ученици се упућују да ово објашњење запишу у свеске, док

наставник на табли записује појам о којем се говори. Наставник се овом приликом може

послужити и објашњењем појма диптихон датим у речнику страних речи и израза (Вујаклија

Милан. Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета, 1996/97):

11

Диптих(он) – двострука табла на склапање; код старих народа: двострука табла за

писање; слика у два дела, на две табле или два платна, која се може склапати

Наредни корак је наставниково изражајно интерпретативно читање песме Поноћ.

Наставник најављује читање песме и мотивише ученике да се уживе у поетску атмосферу:

Пажљиво саслушајте песму Поноћ. Осетите песничку атмосферу. Пренесите се у

свет дела и ослушкујте звукове које нам песник описује. Замислите простор у којем се налази

лирски субјекат. Размишљајте о осећањима и расположењима које ова песма буди у вама.

Обратите пажњу на тон којим ћу прочитати песму.

Након читања, наставник прави кратку емоционалну паузу, како би ученици у тишини

размишљали и припремили се да говоре о утисцима пробуђеним књижевним делом. Тишина

се прекида следећим питањима:

Какав је утисак на вас оставила ова песма? – Које мисли и осећања је она

пробудила? – Опишите своје расположење. – Шта је то што вас је подстакло на

размишљање? – Како бисте описали атмосферу коју нам је песник представио? – Када

бисте песму Поноћ представили на сликарском платну, које би боје доминирале на тој

слици? – Одредите положај лирског субјекта песме. – Шта бисте још насликали? –

Због чега?

Очекује се да ће ученици најпре приметити мрачну атмосферу Јакшићеве песме и да

ће говорити о осећањима страха и тескобе. Привлачна ће им вероватно бити и појава

мајчиног духа, као и елементи мистериозног и загонетног. Илустрација овог књижевног дела

била би обојена тамним бојама и на њој би незнатан простор био остављен за фигуру лирског

субјекта, човека који је немоћан пред силама природе и који се налази у стању ишчекивања.

Наставник ће током разговора о читалачким доживљајима подстицати ученике да именују

што више осећања које је у њима пробудила ова песма – на тај начин се подстиче и богаћење

речника код ученика.

Након разговора о доживљајима и утисцима, ученици се упућују на поновно,

истраживачко читање песме, и то на следећи начин:

Прочитајте песму још једном. Подвлачите речи и стихове који на вас остављају

најснажнији утисак и оне које сматрате значајним. Обратите пажњу на звучне и визуелне

12

слике. Размишљајте о стању лирског субјекта и о узроцима тог стања. Такође,запазите

фантастичне мотиве у песми.

Ученицима се оставља неколико минута за самостални рад. У непосредном сусрету са

делом они ће уочити проблемска места која им током доживљајног читања нису привукла

пажњу, или ће, пак, доћи до решења оних проблема које су том приликом уочили. Следи

разговор о песми, подстакнут следећим наставниковим питањима:

Обратите пажњу на почетак песме. – Шта нам се сугерише првим стихом? –

Која је његова улога? – Које значење бисте приписали интерпункцијском знаку на

самом почетку текста? – Шта се њиме сугерише о ситуацији у којој се налази лирски

субјекат, о трајању те ситуације? – Због чега је управо поноћни час одабран као

поетско време песме? – Сетите се значења глувог доба ноћи у нашој народној

традицији. – Каква раположења се у оваквом часу буде у човеку? – Позовите се на

своја читалачка и животна искуства. – Шта ноћ значи за песнике романтизма? – Због

чега они често бирају ноћни амбијент?

Улога првог стиха је да читаоце уведе у поетску атмосферу. Опис амбијента је увод у

личну драму лирског субјекта, а о његовом значају говори и чињеница да се нашао на оквиру

текста. Три тачке на самом почетку сведоче о претходном трајању описане ситуације,

односно о агонији лирског субјекта чији почетак се не назире пред очима читалаца.

Атмосфера поноћи буди бројне асоцијације. Ученици ће се вероватно сетити прича о

нечастивим силама које се везују за глуво доба ноћи, односно за време до оглашавања првих

петлова. Поноћ такође везујемо за хтонске силе, за свет мртвих – то је време када се брише

граница између живота и смрти. Романтичарима је ноћ омиљени амбијент управо због

могућности појаве фантастике, халуцинација, снова, страха, напетости, напрегнутог

душевног стања. Поноћни амбијент и унутрашња драма лирског субјекта, као и појава

привиђења су романтичарски елементи у Јакшићевој поезији.

Пажњу ученика нарочито усмеравамо ка стиху „у црном плашту нема богиња“, а

разговор подстичемо на следећи начин:

Које стилско изражајно средство препознајеш у наведеном стиху? – Због чега

песник поноћ назива богињом? – Размисли о положају човека, појединца, наспрам

13

сила природе. – Може ли човек да утиче на смењивање дана и ноћи и друге природне

појаве? – Како се човек поводом тога осећа?

У наведеном стиху употребљена је персонификација – поноћ је названа богињом.

Ученицима је познато да су богови ти који имају моћ и да су могућности појединца, у

поређењу са тим, занемарљиве. Поноћ је овде, дакле, та која има власт – над природом и над

лирским субјектом. Поноћни час утиче на страх и неспокојство лирског субјекта и нагони га

да размишља о мучним темама.

Разговор се наставља упућивањем ученика да обрате пажњу на стихове који претходе

појави утваре:

Уочите аудитивне песничке слике у стиховима који следе, а који претходе

појави духа. – Шта све лирски субјекат чује? – Какве асоцијације то изазива у његовој

свести? – Обратите пажњу на стилска изражајна средства којима он исказује своје

претпоставке. – Које стилске фигуре доминирају? – Објасни њихову улогу. – Које

претпоставке се износе у овим стиховима? – Издвојте слике које се појављују у свести

лирског субјекта. – Да ли он очекује позитиван или негативан исход? – Поткрепите

своје ставове одговарајућим стиховима. – Опишите стање лирског субјекта на основу

датих стихова. – Које одлике романтизма овде препознајете? – Обратите пажњу на

садржину стихова, али и на стилске особености.

Од ученика се очекује да издвоје аудитивне слике које су изазвале обиље

претпоставки код лирског субјекта: „ал какав глас“, „лагано хуји“, „и ход се чује“, „врата

шкринуше“. Претпоставке се износе у облику реторских питања, што сведочи о

немогућности лирског субјекта да пронађе узрок тајанствених ноћних звукова. Појединац се

поново појављује као немоћан пред неком вишом силом. У овим стиховима препознајемо и

хиперболу у опису апокалиптичких сцена. У свести лирског субјекта тајанствени звукови се

повезују са светом мртвих, односно укида се граница између два света. У његовој души

постоји колебање – смењују се негативне претпоставке са оним позитивним (нпр. „Да љубав

не иде... Да злоба није?“). Стање лирског субјекта, богатство стилских изражајних средстава

и снажне апокалиптичке слике, односно склоност ка претеривању, јесу неке од типичних

одлика романтизма.

14

Централно место у песми припада појави духа. То је, најпре, дуго очекивани исход

напете ситуације, потом интригантно место у вези са којим се може расправљати по

присуству фантастике у делу и, на крају, прилика да лирски субјекат говори о својим

страдањима. Ученици се подстичу да објасне појаву духа:

Обратите пажњу на стихове у којима се описује појава духа. – Чиме је та појава

мотивисана? – Да ли се утвара заиста појављује пред лирским субјектом? – Образложи

своја запажања – Како лирски субјекат реагује на појаву духа мајке? – Прочитајте

стихове којима се то илуструје. – Због чега исповеда своје јаде тајанственом ноћном

посетиоцу? – Зашто је ноћна утвара добила лик мајке? – Шта се тиме сугерише? –

Повежите овај песнички мотив са значајем који породично окружење има за сваког

поједница. – Шта то лирски субјекат може да каже мајци, а не би могао некоме

другом? – Да ли исповест доноси олакшање? – Чујемо ли мајчин глас у песми? – Због

чега? – Када чујемо глас који не припада лирском субјекту? – Пронађите одговарајуће

стихове. – Коме тај глас припада? – Због чега је он песнику потребан? – Шта се њиме

сугерише?

Појава мајчине сени мотивисана је претходном напетошћу и напрегнутим душевним

стањем лирског субјекта. Такође, на појаву духа утиче и поноћни час, када се укида граница

између света живих и света мртвих. Наставник може скренути пажњу ученицима на стих са

почетка песме „слободне душе то је светиња“ којим се антиципира да све што следи спада у

категорију изузетног и необичног, јер је поноћ време када власт припада души, мислима,

успоменама. Разочаран у свет и изолован од других људских бића, лирски субјекат тражи

уточиште у сећању на вољено биће. Мајка се појављује као потребна подршка у тренуцима

очаја и патње. Пред њом лирски субјекат може да отвори душу и да бар на тренутак подели

свој терет са неким. Појава духа у овом делу не спада у групу фантастичних елемената – и

читаоци и сам лирски субјекат су свесни да се мајка појављује у мислима и свести.

Тајанствена атмосфера поноћног часа буди немир, али у њој не препознајемо ништа

нестварно. Ученици ће закључити да је исповест лирског субјекта резултат његове потребе да

некоме прича, а не резултат комуникативног чина. Мајка се не оглашава, нити се њен

одговор очекује. Ипак, у песми постоје стиховим у којима лирски субјекат мајци приписује

одређене ставове. Ти стихови су издвојени интерпункцијским знацима:

15

Ил’, можда, мислиш: „Та добро му је,

Кад оно тихо ткање не чује

Што паук везе жицом тананом

Над оним нашим црним таваном!

Међу људма си, међу ближњима!...“

Улога ових стихова јесте да се, супротстављањем њима, истакну чврсти ставови лирског

субјекта. Стихови који за њима следе су и могући одговор читаоцима који би се запитали

због чега субјекат песме своје расположење сматра вечним, због чега не увиђа могућност

промене. Ставови које ће он на крају песме изнети о свету и људима биће очишћени од свих

недоумица и неће остављати места питањима.

Након разговора о мистериозном догађају, ученике упућујемо да обрате пажњу на

стихове у којима лирски субјекат исповеда своја страдања.

Пронађите стихове у којима се истакнуто указује на узроке очаја и патње

лирског субјекта. – Шта сазнајемо о његовом животном искуству? – Какве су га

невоље задесиле? – Ко је одговоран за те невоље? – Да ли је лирски субјекат жртва

несрећних околности и злих људи? – Образложите своја запажања. – Уочите стилско

изражајно средство које доминира у овим стиховима и објасните његову функцију. –

Због чега се почетак несреће везује за растанак са мајком?

У питању су следећи стихови:

Много је дана, много година,

Много је горких било истина;

Много ми пута дрхташе груди,

Много ми срца цепаше људи;

Много сам кајô, много грешио

И хладном смрћу себе тешио;

Многу сам горку чашу попио,

Многи сам комад сузом топио...

О, мајко, мајко! О, мила сени!

Откад те, мајко, нисам видео,

Никаква добра нисам видео...

16

Доминацијом анафоре у овим стиховима постиже се не само експресивност на

ритмичком плану, већ и наглашавање тежине изговорених речи. Такође, језичке особености

сведоче о душевном стању човека који ове речи изговара. Ови стихови враћају у прошлост и

упућују у личну драму лирског субјекта. Његово животно искуство је горко и у томе

проналазимо узроке садашњег стања. Патњу му је донело сазнање („Много је горких било

истина“), злоба људи који су се нашли на његовом животном путу („Много ми срца цепаше

људи), али патио је и због властите кривице ( „Много сам кајо, много грешио“). Период када

је живео под окриљем породице памти као најсрећније доба – тада није доносио одлуке и

није имао прилику да греши; такође, то је период када се још није био сусрео са горким

животним истинама. Након растанка са мајком остао је сам, препуштен свету. Наредна група

питања односи се управо на мишљење лирског субјекта о свету и људима:

На који начин лирски субјекат доживљава и описује свет? – Које стилско

изражајно средство доминира у опису злобе, пакости, зависти, лажи и осталих

светских зала? – Због чега? – Уочи завршни знак интерпункције. – Шта нам се њиме

сугерише? – Каква је могућност да ће лирски субјекат променити своје ставове? –

Образложите.

Какви су ваши ставови у вези са овим питањем? – Објасните свој однос према

мишљењу лирског субјекта. – На који начин појединац може да утиче на позитивне

промене у свету? – Како се можемо изборити са очајем и патњом? – Колико је

подршка драгих бића значајна у тешким животним ситуацијама?

Подсетите се песме Вече из диптиха На Липару. – Шта је заједничко песмама

Вече и Поноћ? – Уочите позицију лирског субјекта у овим песмама. – На који начин се

задовољава потреба за разговором и блискошћу у песми Вече, а на који начин у песми

Поноћ? – Које разлике уочавате? – Каква је могућност промене у песми Вече? – У

чему лирски субјекат ове песме увиђа лепоту?

Завршни стихови осликавају однос лирског субјекта према свету. У њима су злоба,

завист, пакост, лаж и друга светска зла персонификовани. Осим сликовитости израза, овакав

поступак има и дубље значење – лирски субјекат показује да управо ови чиниоци имају власт

у свету, да су они ти који управљају људским животима. Злоба која путује под руку са

пакошћу, завист која се рукује са њима представљају импозантне песничке слике, којима се

17

сугерише немогућност појединца да се избори за своју позицију у таквом свету. Завршни знак

интерпункције, три тачке на крају текста, упућује нас на безизлазност приказане ситуације –

крај личне драме лирског субјекта се не назире. Очај и резигнација неће нестати након

поноћне исповести.

Позивањем ученика да саопште своје ставове у вези са овим питањем сугеришемо им

да је свет у овој песми описан из перспективе лирског субјекта, али да то не треба прихватити

као аксиом. Однос добра и зла у свету и начин на који појединац може да се избори за своју

позицију јесу питања о којима се може дуго дискутовати. Наставник у овом случају жели да

подстакне различите мисаоне радње код ученика и да их навикава да ставове о универзалним

животним питањима аргументују на одговарајући начин. Разговор о могућности и потреби

супротстављања злу и о начинима на које се превазилазе тешке ситуације представља

остварење важних васпитних циљева у настави. Ученици треба да постану корисни чланови

друштва, који ће се залагати за остварење својих и туђих циљева и који неће застајати пред

сваком животном препреком. Они ће увидети да су ставови исказани у овој Јакшићевој песми

дефинитивни, али ће, уз одговарајући подстицај, критички проценити њихову оправданост.

Веза са песмом Вече је уочљива. У обе песме лирски субјекат је усамљен човек,

изолован од друштва и разочаран у свет и људе. Његова потреба за саговорником, за бићем

којем ће моћи да повери своје јаде је снажна. У песми Вече птице се појављују као једини

саговорници. Иако њихов глас у песму уноси ведар, дитирамбски тон, акценат у песми није

на њиховом присуству, већ на одсуству људског бића које бу патнику пружило утеху; из тог

разлога лирски субјекат остаје у мрачном расположењу. Важно је да ученици (уз

наставникову помоћ) уоче да су Вече и Поноћ две аутономне књижевне творевине, да их без

проблема можемо читати и разумети засебно, али да су оне и чврсто повезане.

Завршни део часа

Песме Вече и Поноћ заинтересовале су бројне проучаваоце књижевности. Ученицима

се у завршном делу часа чита суд Јована Скерлића о овом лирском диптиху и о Јакшићевој

поезији уопште. Мишљење књижевног критичара може подстицајно деловати на ученике,

који ће тиме бити охрабрени да језички формулишу сопствени поглед на неко књижевно

дело. Такође, ученици се на овај начин подстичу да се служе секундарном литературом.

Одломак из Скерлићеве критике чита се након наставне обраде песме, када су ученици већ

18

формирали властито мишљење. Одломак из књижевне критике може изазвати дискусију међу

ученицима, у зависности од тога у којој мери се став критичара слаже са њиховим ставовима.

Таква врста дискусије се у настави подстиче.

Наставник најпре локализује одломак који ће прочитати (у питању је одломак из

Скерлићевог чланка о Ђури Јакшићу који је објављен у студији Омладина и њена

књижевност), а потом подстиче ученике да размисле о ставовима који се у овој критици

износе. Најављује им, такође, да ће се о прочитаном одломку дискутовати:

Пажљиво саслушајте мишљење Јована Скерлића о Јакшићевој поезији. Размислите о

ставовима изнетим у овој критици. Уочите на који начин се ти ставови износе.

Припремите се да о томе дискутујемо.

Ученицима се чита следећи одломак:

Оне песме На Липару, које су врхунац његовог песничког стварања, иду у најбоље песме испеване на

српском језику, и прави је споменик нашег језика и књижевности онај високо поетски разговор песника,

изнурена и изубијана од живота, са јединим пријатељима који су му остали у том себичном и кљаставом свету.

(...)

Или она друга песма из истога циклуса, песма мрачне речитости, онај поток страсти, онај болан и

продиран крик са срца, оно лавинско избацивање из дубине једне несрећне душе.

(...)

И таква је готово увек његова поезија: завитлан и запенушен горски поток, који хучи, пропиње се преко

камења, стропоштава се као водопад, покривен гривом од беле пене, бацајући у зрак шарену кишу од разбијених

капљица.

Након читања критичког текста, у зависности од тога колико је времена остало до краја часа,

ученици се подстичу да изнесу своје мишљење о Скерлићевим ставовима.

На крају часа ученици добијају задатак да се припреме за изражајно читање песме

Поноћ на наредном часу:

Прочитајте песму још неколико пута код куће и припремите се за изражајно

казивање на наредном часу. Обратите пажњу на тон којим ћете читати ову песму. Имајте

на уму запажања са овог часа и закључке до којих смо дошли.

Изглед табле

19

Наставник на табли пише наслов наставне јединице, затим наслове најзначајних дела

Ђуре Јакшића, као и појмове који су ученицима непознати. Такође, на табли се могу записати

и одлике романтизма које су запажене у Јакшићевој песми.

"Поноћ“, Ђура Јакшић

Ђура Јакшић (1832 – 1878)

Песме: Отаџбина, Вече, Пут у Горњак, Ноћ у Горњаку, Ја сам стена, Орао...

Приповетке: Неверна Тијана, Комадић швајцарског сира, Једна ноћ...

Драме: Сеоба Србаља, Јелисавета, кнегиња црногорска, Станоје Главаш

ЛИРСКИ ДИПТИХ/ДИПТИХОН

Одлике романтизма:

- поноћна атмосфера

- наглашена субјективност

- јаз између појединца и света, разочарање у свет

- унутрашња драма лирског субјекта

- халуцинантна стања

- богатство изражајних средстава