javno-privatno partnerstvo za naučno-zasnovane inovacije i ... and reports...javno-privatno...

Javno-privatno partnerstvoza naučno-zasnovane inovacije

i znanjem vođen ekonomski razvoj u Srbiji

U uvodu ove studije dat je veoma dobar prikaz potrebnog načina povezivanja svih resursa društva u cilju unapredjenja tehnološkog, a samim tim i ekonomskog razvoja Srbije. Naglašava se potreba ustanovljavanja efikasnog povezivanja tri sektora u ovoj inicijativi, a to su javni sektor, odnosno relevantne državne strukture (ministarstva), privatni sektor i osavremenjen univerzitet (“sveto trojstvo”). U studiji se naglašava pravi zadatak univerziteta koji treba da bude osnovni faktor za proizvodnju kom-petentnog kadra, koji poseduje znanje ne samo o tokovima razvoja savremenog društva u procesu globalizacije, nego i kadra za razvoj novih tehnologija koje se mogu plasirati kako u zemlji tako i u inostranstvu. S druge strane, ovakav pristup trojnog partnerstva bi omogućio i stimulaciju inovativne delatnosti i primenu rezul-tata te delatnosti u praksi.

Isticanje u studiji potrebe da se privredni razvoj ne zasniva isključivo na znanju u “novim” granama poput informacionih tehnologija, već i generisanju i komercijal-izaciji novog znanja u svim, pa tako i u “tradicionalnim” privrednim granama, pogo-tovo onima u kojima Srbija ima komparativne prednosti u odnosu na evropske zem-lje je od izuzetnog značaja. Najjači kamen temeljac za ovakvu aktivnost je, kako se u studiji navodi, “treća misija” univerziteta, odnosno još čvršća istraživačka saradnja i povezivanje sa privredom. Univerzitet predstavlja intelektualni kapital u koji država ulaže novac i njegovo povezivanje sa privredom bi omogućilo obrt tog kapitala. Stoga bi ovakva strategija povezivanja morala biti stimulisana od strane državnih institucija. S druge strane, bolja koordinacija izmedju ministarstava kada je u pitanju razvoj inovativne delatnosti, kako se predlaže u studiji, bi omogućila efikasniju real-izaciju primene rezultata inovativnih istraživanja.

U studiji su izuzetno dobro definisani i protumačeni pojmovi vezani za interaktivni karakter tehnološkog razvoja i inovativnosti, gde se ističe i potreba za uspostav-ljanjem kontrolnih tačaka uspešnosti realizacije procesa tranzicije ka uvodjenju inovativnog znanja u procese proizvodnje, kao i mehanizama održavanja redovnih kontakata izmedju inovatora i korisnika inovacije. Predlaže se formiranje “miljea” za komunikaciju izmedju zainteresovanih strana.

Korišćeni upitnici u istraživanju su i dobra osnova za buduće anketiranje iz kojih bi se video trend u JPP, što ne treba da spreči i uključivanje novih ispitanika u budućim studijama. Ovo je pogotovu značajno, jer se u studiji obradjuju rezultati anketiranja tri fokusne grupe (preduzeća, NIO i institucije države).

U studiji je dat i izvanredan primer razvoja JPP u Austriji, čija iskustva mogu biti izuzetno dragocena za Srbiju. Kao što je prikazano u studiji, inicijativa za formiranje programa kompetentnih inovacionih centara ima svoje korene u nacrtu koncep-ta tehnološke politike koju su pripremili stručnjaci iz vodećih austrijskih instituta za proučavanje istraživačko-inovacione politike, a iza koga je država Austrije stala svojim autoritetom. Jedan od važnih faktora sa stanovišta austrijske strategije je još intenzivnije povezivanje univerziteta i privrede, što je stimulisano od strane države. Ovaj bi se pristup, kako i sama studija predlaže, morao uvesti u strategiju i politiku razvoja Srbije.

Prof. dr Ljubiša Topisirović

Javno-privatno partnerstvoza naučno-zasnovane inovacije i znanjem vođen ekonomski razvoj u Srbiji

Gordana Danilović-Grković

Prof. Manfred Horvat

Prof. dr Dragan Vukmirović

Milojko Lazić

Prof. dr Vojkan Lučanin

Mr Radojica Pešić,

Slaviša Mijušković

Zorka Milovanović

mr Aco Antić

mr Mijodrag Milošević

Beograd, 2007.

Mišljenja iznesena u ovoj publikaciji su mišljenja autora ne predstavljaju nužno stanovište Programa Ujedinjenih nacija za razvoj

Izdavač: Program Ujedinjenih nacija za razvoj

Lektura:

Dizajn: Tatjana Kuburović

Štampa: KLIK print , Beograd

Tiraž:

ISBN

Za izdavača Program Ujedinjenih nacija za razvoj Internacionalnih brigada 69 11000 Beograd + 381 11 2445 754 www.undp.org.yu

© 2007United Nations Development Programme, Country Office in Serbia

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

SADRŽAJ

PREDGOVOR 9

SKRAĆENICE 11

1. UVOD 15

DEO I: KONCEPTI JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA I SARADNJE U EKONOMSKOM RAZVOJU UTEMELJENOM U ZNANJU 19

2. OD «TRANSFERA TEHNOLOGIJA» KA SISTEMSKOM PRISTUPU 21

3. «TREĆA MISIJA» UNIVERZITETA 24

4. ODNOS UNIVERZITETA I PRIVREDE284.1 Karakteristike odnosa univerziteta i privrede 284.2 Odnosi nauke i privrede u društvu znanja –

od transfera dointerakcije 30

5. OD KRATKOROČNE SARADNJE DO DUGOROČNIH PARTNERSTAVA I INTEGRACIJE 33

5.1 Koristi od JPP-a 345.2 Kritični faktori uspeha 355.3 Ključni upravljački mehanizmi 36

DEO II: MEĐUSEKTORSKA SARADNJA I PARTNERSTVA NAUKE I PRIVREDE U SRBIJI 41

6. STRUKTURA I OPSEG ISTRAŽIVANJA 436.1 Sekundarno istraživanje (desk reserach) 446.2 Primarno istraživanje 44

7. DRŽAVNI OKVIR O SARADNJI JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U SLUŽBI INOVACIJA 48

7.1 Zakonski osnov naučno-istraživačkog sistema u Srbiji 487.2 Finansiranje naučno-istraživačke delatnosti 487.3 Struktura naučnoistraživačkog sistema i stanje

istraživanja 507.4 Program osnovnih istraživanja 517.5 Program tehnološkog razvoja 51

7.6 Program tehnološkog razvoja - nacionalni programi 52

7.7 Program tehnološkog razvoja - inovacioni projekti (period 2002-2005) 53

7.8 Program tehnološkog razvoja - projekti sa zadatom temom 547.9 Prikaz Pravilnika o Inovacionim centrima 567.10 Prikaz Zakona o Inovacionoj delatnosti 57

8. PRIVREDA O SARADNJI JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U SLUŽBI INOVACIJA 61

8.1 Analiza ključnih parametara za 300 najuspešnijih preduzeća u periodu 2002-2004. godina 61

8.2 Broj i struktura anketiranih preduzeća 638.3 Istraživačko razvojni (IR) potencijal preduzeća 668.4 Preduzete inovativne aktivnosti 678.5 Angažovanje istraživačkih organizacija izvan preduzeća za

sprovodjenje inovativnih aktivnosti 708.6 Podrška inovativnim aktivnostima preduzeća

od strane javnih (državnih) organizacija 718.7 Javno-privatno partnerstvo (JPP) i inovativnost - značaj,

razvijenost i ocena 728.8 Značaj podrške javno-privatnog partnerstva za razvoj

inovativnosti 758.9 Izvori informacija preko članstva preduzeća u

nekoj asocijaciji 788.10 Različiti oblici povezivanja preduzeća kao podrška razvoju

inovativnosti 90

9. NIO O SARADNJI JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U SLUŽBI INOVACIJA 79

9.1 Delatnost naučnoistraživačkih organizacija i strukutura zaposlenih 80

9.2 Inovativne aktivnosti 829.3 Intezitet inovativnih aktivnosti 859.4 Izvori informisanja 869.5 Struktura ukupnog prihoda NIO po delatnostima 909.6 Značaj javnog privatnog partnerstva (JPP) 889.7 Poznavanje tekućih programa podrške i fainansijskih

izvora od strane NIO 599.8 Značaj mogućih formi organizovanja za inovacije 61

10. STUDIJE SLUČAJA: INOVATIVNA PREDUZEĆA I TRANSFER ZNANJA 62

10.1 IRITEL A.D. 6210.2 Data Control 6410.3 Inovacicioni centar Mašinskog fakulteta u Beogradu 6610.4 Poslovno-tehnoloski inkubator tehničkih fakulteta

u Beogradu 67

DEO III: AUSTRIJSKA ISKUSTVA U PROMOCIJI MEĐUSEKTORSKE SARADNJE PRIVREDE I NAUKE 70

11. AUSTRIJSKA ISKUSTVA U PROMOCIJI MEDJUSEKTORSKE SARADNJE 71

11.1 JPP za saradnju nauke i privrede u Austriji 7111.2 Društvo Christian Doppler (CDG) 7111.3 Programi kompetentnih centara: Kplus, Kind/Knet i

noviji razvoj događaja 7211.4 Novi COMET program: Kompetentni centri za

vrhunske tehnologije 7511.5 Privredne katedre: Institut Frank Stronach na

Tehnološkom univezitetu u Gracu 7611.6 Stvaranje povoljnog okruženja za razvoj JPP-a 76

12. UNIVERZIT I PRIVREDA, TRANSFER I ŠIRENJE TEHNOLOGIJA:”AKTIVNOSTI TREĆE STRUJE” KAO IZAZOV ZA UNIVERZITET U POGLEDU RUKOVOĐENJA 77

12.1 Značaj institucionalnih strategija 7712.2 Uloga interfejs organizacija 8112.3 Organizacioni modeli za strukturisanje interfejsa

nauke i privrede - austrijski univerziteti 8112.4 Primeri aktivnosti i mera na interfejsu univerzita i privrede 8412.5 Potreba za kadrom za pružanje profesionalne podrške

interfejs organizacijama 9212.6 Zaključna zapažanja u vezi aktivnog interfejsa

unverziteta i privrede 93

13 ULOGA VLADINE POLITIKE I PROGRAMA – AUSTRIJSKI PRIMER 94

ZAKLJUČNE NAPOMENE I PREPORUKE ZA PODSTICAJ MEĐUSEKTORSKOJ SARADNJI U SRBIJI 99

14. ZAKLJUČNE NAPOMENE I PREPORUKE 100

ANEKS 1: UPITNIK ZA PREDUZEĆA 104

ANEKS 2: UPITNIK ZA NIO 111

TABELE

Tabela 1. Ciljevi, interesi i prioriteti univerziteta i privrede 28

Tabela 2. Pravni status i stil upravljanja univerziteta i privrede 29

Tabela 3. Finansiranje naučnoistraživačke delatnosti iz budžeta 49

Tabela 4. Projekti koji se finansiraju iz budžeta, decembar 2005. godine 50

Tabela 5. Osnovni parametri učešća ‘’ Grupe 300’’ u ukupnoj privredi (privreda=100) 61

Tabela 6. Raspodela osnovnih parametara ‘’Grupe 300’’ po sektorima 62

Tabela 7. Učešće pokazatelja ‘’Grupe 300’’ po oblicima svojine u % 62

Tabela 8. Analiza broja odgovora po veličini preduzeća 65

Tabela 9. Javno/privatno partnerstvo prema ocenama preduzeća 72

Tabela 10. Razlozi za nezadovoljstvo u JPP prema ocenama preduzeća 73

Tabela 11. Razlozi za nezadovoljstvo u JPP prema oceni preduzeća 74

Tabela 12. Analiza broja odgovora NIO 79

Tabela 13. Analiza NIO prema obliku i većinskoj vlasničkoj strukturi 80

Tabela 14. Stavovi NIO o javno privatnom partnerstvu 88

Tabela 15. Razlozi za nezadovoljstvo NIO u JPP 89

Tabela 16. Razlozi za nezadovoljstvo NIO u JPP 90

GRAFIKONI

Grafikon 1. Pregled veličine anketiranih preduzeća po teritoriji (ukupno 300) 63

Grafikon 2. Pregled anketiranih preduzeća po delatnostima 64

Grafikon 3. Pregled preduzeća po delatnostima koja su odgovorila na anketu (Ukupno: 82) 64

Grafikon 4. R&D potencijal anketiranih preduzeća po veličini 66

Grafikon 5. Analiza inovativnih aktivnosti po načinu sprovođenja 68

Grafikon 6. Realizacija različitih oblika inovativnih aktivnosti 69

Grafikon 7. Korišćenje usluga istraživačko razvojnih organizacija po veličini preduzeća 70

Grafikon 8. Podrška javnih organizacija – prema ocenama preduzeća 71

Grafikon 9. Najznačajniji oblici podrške JPP za razvoj inovativnosti 76

Grafikon 10. Struktura izvora informacija dobijenih od asocijacija 77

Grafikon 11. Forme organizovanja važne za razvoj inovativnosti prema veličini preduzeća 78

Grafikon 12. Analiza NIO prema strukturi i broju zaposlenih 81

Grafikon 13. Inovativne aktivnosti u odnosu na oblik NIO 82

Grafikon 14. Inovativne aktivnosti po sprovođenju u NIO 84

Grafikon 15. Analiza realizacije različitih oblika inovativnih aktivnosti NIO 85

Grafikon 16. Najvažniji izvori informacija 86

Grafikon 17. Struktura ukupnih prihoda NIO u % 87

Grafikon 18. Najznačajniji oblici saradnje za podršku inovativnosti NIO 91

Grafikon 19. Pregled NIO koje su dobro upoznate sa programima 93

Grafikon 20. Postojeći programi pružaju dovoljno podrške za NIO 94

Grafikon 21. Stavovi NIO o formama organizovanja 95

Javno-privatno partnerstvo za naučno-zasnovane inovacije i znanjem vođen ekonomski razvoj u Srbiji8

Javno-privatno partnerstvo za naučno-zasnovane inovacije i znanjem vođen ekonomski razvoj u Srbiji 9

PREDGOVOR

Ovaj tekst predstavlja izveštaj o rezultatima istraživanja koje je spro-vedeno tokom 2006. godine sa ciljem da se ustanovi i definiše nivo saradnje između naučno-istraživačkih radnika i privrednika u Srbiji. Saradnja bi trebalo da dovede do formiranja i sprovođenja part-nerskih projekata i do uključivanja organizacija iz drugih sektora u proces istraživanja i razvoja (R&D), što je jedan od osnovnih predus-lova za stvaranje kapaciteta privrede za inovacije, a samim tim i za unapređenje konkurentnosti Srbije.

Pored naučno-istraživačkih organizacija (NIO) i preduzeća, istra-živanjem je obuhvaćen i javni sektor koji predstavljaju državne in-stitucije zadužene za kreiranje i sprovođenje mera za unapređenje naučnog i ekonomskog razvoja Srbije.

Cilj sprovedenog istraživanja je da pokaže kakvi su postojeći odnosi između nauke i privrede u Srbiji i da doprinese donošenju podsti-cajnih mera za poboljšanje njihove saradnje.

Istraživanje ujedno daje početnu inicijativu za bolje razumevanje koncepta znanjem vođenog ekonomskog razvoja i mogućnosti koje taj koncept pruža. Za Srbiju u aktuelnim uslovima ekonomske i društvene tranzicije taj koncept je značajan jer može dovesti do ubrzavanja njenog ekonomskog razvoja.

Rezultati ovog istraživanja dopunjeni su i sagledavanjem iskustava Austrije, jedne od članica EU, koja je već prošla kroz proces kreiranja mera za unapređenje institucionalnog okvira promocijе i podrškе naučno-istraživačkim programima koji partnerski angažuju aktere iz javnog i privatnog sektora. Ova iskustva, nadamo se, mogu poslužiti i stručnoj javnosti u Srbiji da uoči neke od najvažnijih faktora za uspeh


budućih programa podrške intenzivnijem i kvalitetnijem investiranju u naučno-istraživačke aktivnosti.

Zahvaljujem svim članovima projektnog tima, koje je za potrebe ovog istraživanja okupila Inicijativa za demokratsku tranziciju, kao i svim naučno-istraživačkim organizacijama, preduzećima i državnim organima na aktivnom učešću i pomoći u prikupljanju podataka. Koristim priliku da posebno zahvalim Prof. Manfredu Horvatu kao i recenzentima, Prof. dr Ljubiši Topisiroviću i Prof. dr Aleksandru Sed-maku, koji su doprinelu kvalitetu finalnog izveštaja.

Nadamo se da ćemo publikovanjem rezultata ovog istraživanja, po-red stručne javnosti koja je u njemu učestvovala, privući i pažnju drugih relevantnih aktera iz sva tri sektora (javnog, privatnog i civil-nog društva) kao i međunarodnih razvojnih agencija i donatora čija podrška u ovoj oblasti može bitno doprineti efikasnijem stvaranju, distribuciji i primeni naučnih saznanja u privredi Srbije.

Lens KlarkStalni koordinator UN-a i

Stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji

SKRAĆENICE

AD Akcionarsko društvo

IRI Istraživačko-razvojni institut

ALR Agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja

ITR Istraživanje i tehnološki razvoj

ASA Austrijska svemirska agencija

JIO Javne istraživačke organizacije

BA Biotehnologija i agroindustrija

JPP Javno-privatno partnerstvo

BDP Bruto domaći proizvod

MAP Multiakterski programi

BIT Biro za međunarodnu istraživačko-tehnološku saradnju (Austrija)

MBA Master biznis administracije

BMBWK Ministarstvo za obrazovanje, nauku i kulturu Austrije

MF Mašinski fakultet

BMVIT Ministarstvo za saobraćaj, inovacije i tehnologiju Austrije

MSP Mala i srednja preduzeća

BMWA Ministarstvo za privredu i rad Austrije

MUG Medicinski univerzitet u Gracu

BOKU Fakultet prirodnih resursa i primenjenih prirodnih nauka Bečkog Univerziteta

NIO Naučno-istraživačke organizacije

CDG Društvo Christian Doppler

NIS Nacionalni inovacioni sistem

CIS Community Innovation Survey (Istraživanje Inovativnosti - evropske - Zajednice)

NTBF Preduzeća zasnovana na novim tehnologijama

COMET Kompetentni centri za vrhunske tehnologije

NTK Nacionalna tačka kontakta (Focal Point)

D.O.O. Društvo sa ograničenom odgovornošću

OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

DTI Inicijativa za demokratsku tranziciju

OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

EAR Evropska agencija za rekonstrukciju

OPN Odnosi privrede i nauke

EE Energetska efikasnost

OS Operativni sistem

EEA Evropski ekonomski prostor

PIS Prava intelektualne svojine

EI Elektronska industrija

PKS Privredna komora Srbije

EIS Evropska ocena inovacija (European Innovation Scoreboard)

R&D Istraživanje i razvoj (Research & Development)

EOS Evropsko omnibus istraživanje(a)

RFTE Austrijski Savet za nauku i technologiju

EPS Elektroprivreda Srbije

RS Republika Srbija

ERP Austrijska agencija za podršku poslovnim investicijama

RTV Radio i televizija

ESA Evropska svemirska agencija

SFG Štajerska agencija za unapređenje poslovanja

ESF Evropski društveni fond

SPG Naučni park u Gracu

EU Evropska unija

SPRU Istrazivanje politika za nauku i tehnologiju (Science and Technology Policy Research)

EUA Asocijacija evropskih univerziteta

TIG Udruženje-društvo za tehnološki impuls (Technologie Impulse Geselschaft)

FFG Austrijska agencija za unapređenje istraživanja

TUG Tehnološki univerzitet u Gracu

FP Okvirni program (Framework Programme)

UNDP Program Ujedinjenih Nacija za razvoj

FWF Austrijski fond za nauku

VUT Tehnološki univerzitet u Beču

IC Inovacioni centar

WKO Austrijska privredna komora

ICT Informacione i komunikacione tehnologije

WKW Bečka privredna komora


1. UVOD

Koncept znanjem vođenog ekonomskog razvoja, iako u širokoj upotrebi u Evropi i svetu već više od deset godina, u Srbiji nije doživeo veći stepen razumevanja ili primene u javnim programima i politikama prevashodno zbog „hitnijih“ problema koji su proistekli iz višegodišnje krize 90-tih.

Šest godina nakon zakasnelog početka tranzicije u Srbiji, početni uspesi u političkim, ekonomskim i društvenim promenama odrazili su se na uspostavljanje makroekonomske stabilnosti i obezbeđenje preduslova za mikroekonomsko restrukturiranje. Ipak, privreda Srbije se i dalje nalazi pred brojnim izazovima od kojih je jedan od najvažnijih potreba za unapređenjem međunarodne konkurentnosti kao preduslova za održiv i uravnotežen privredni rast.

Privredna konkurencija na međunarodnim tržištima je danas, pre-vashodno zahvaljujući globalizaciji, daleko intenzivnija nego što je to bio slučaj pre privredne izolacije Srbije. Ta konkurencija se u ve-likoj meri odnosi i na činjenicu da je cena rada u pojedinim regionima sveta, a tu se pre svega misli na Kinu i drugeazijske zemlje, daleko niža nego cena rada u razvijenim zemljama Zapada. Drugim rečima, konkurentnost privredno otvorenijih azijskih ekonomija, pre svega u radno-intenzivnim sektorima, dovela je do „migracije“ velikog broja radnih mesta iz Severne Amerike i Evrope na Daleki Istok.

Paralelno sa ovim procesima, razvoj visokih tehnologija, pre svega u sferi informacionih tehnologija, komunikacija, ali i bio-tehnologije, doveo je do pojave, a zatim i brze ekspanzije, potpuno novih global-nih tržišta. Ova su tržišta svojim tvorcima, pre svih privredama SAD-a i Japana, omogućila ne samo da strateški planiranim inovacijama utemeljenim na naučno-istraživačkim programima i novo-stečenom znanju održe, već i da dalje razvijaju konkurentnost svojih privreda na globalnom tržištu.

Konačno, period u kojem su se odvijala ova dva procesa karakter-isao je opšti privredni rast i dalje poboljšanje životnog standarda, a time i rast potrošnje, što je obezbedilo novi i globalni tržišni prostor za tehnološki napredne i sofisticirane proizvode i usluge sa rastućim


stepenom dodate vrednosti, daleko većim od tradicionalnih radno-intenzivnih grana.

Reagovanje Evrope na stvaranje ovako velike konkurencije na glo-balnom tržištu vidi se u takozvanoj „Lisabonskoj agendi“, u jasno izraženom cilju Evropske Unije (EU) koji je usaglašen na samitu EU održanom u Lisabonu marta 2000. godine „da do 2010. godine EU treba da postane najdinamičnija i najkonkurentnija svetska privreda utemeljena na znanju.“

Način na koji je Evropska Unija definisala navedeni cilj ujedno pred-stavlja i sublimaciju različitih interpretacija i termina koji se danas izjednačavaju sa „privrednim razvojem utemeljenim na znanju“ i stav da moderne privrede ne mogu biti ni dinamične ni konkurentne bez znanja.

„Lisabonska agenda“ je 2000. godine usaglašena u atmosferi eko-nomskog rasta, vrhunca takozvane „dot.com“ ekspanzije (komer-cijalizacije interneta) i uopšte, pozitivnih ekonomskih perspektiva. Podršku ostvarenju lisabonskog cilja trebalo je da obezbede dalja deregulacija tržišta i pomoć malim i srednjim preduzećima, kao i rasprostranjeniji pristup internetu i podrška inovacijama uvećanim budžetima za istraživanje i razvoj.

Iako Evropa u međuvremenu nije uspela da dostigne planirane stope privrednog rasta i zaposlenosti koje bi, pre svega parirale on-ima ostvarenim u SAD-u, koncept privrednog razvoja utemeljenog na znanju nije izgubio na važnosti. Štaviše, globalni trendovi koji su doveli do prepoznavanja znanja kao ključnog faktora međunarodne konkurentnosti samo su se dodatno intenzivirali. Pojedine zemlje članice EU dosledno i sistematski primenjujući javne politike namen-jene ovakvom privrednom razvoju, poput skandinavskih zemalja, pre svih Finske, uspele su da obezbede privredni rast i konkurentnost koja opravdava dalji razvoj i primenu ovog koncepta.

Danas se tako mogu prepoznati kritični faktori od značaja za privredni razvoj utemeljen na znanju: a) stvaranje novog znanja i njegovo širenje i b) komercijalizacija znanja kroz inovacije – nove ili unapređene proizvode i usluge.

Važnost osvajanja novih znanja postavila je nove principe u rukovođenju obrazovnim sistemima, pre svega u sferi visokog i višeg obrazovanja. Neophodno je da obrazovna struktura u najvećoj mogućoj meri odražava potrebe privrede. Štaviše, ukazala se i neo-


phodnost ne samo zadržavanja visoko-kvalifikovane populacije koja pretenduje da razvija ovakav privredni rast u zemlji (sprečavanje ta-kozvanog brain-drain-a), već i potreba za privlačenjem vosoko-kvali-fikovane radne snage iz drugih zemalja, ukoliko postoji nedostatak te obrazovne strukture stanovništva (obezbeđenje takozvanog brain-gain-a).

Radi daljeg približavanja nauke potrebama tržišta, ali i upliva tržišta u svet nauke, kao presudnog upravljačkog resursa za usmeren-je naučno-istraživačkih programa, istraživanja i razvoja, koncept privrede utemeljene u znanju zahteva i najveći mogući stepen mobil-nosti visoko-kvalifikovanih stručnjaka između sektora nauke (univer-ziteta, naučno-istraživačkih laboratorija i instituta, najčešće u javnom sektoru) i industrije (komercijalna preduzeća – kompanije, najčešće u privatnom sektoru).

Imperativ sistematske komercijalizacije znanja kroz inovacije post-avio je u fokus javnih politika podršku izgradnji efikasnih nacionalnih inovacionih sistema (NIS) – to jest organizovane interakcije između državnih institucija, obrazovnih i naučnih organizacija i privred-nih sistema. Efikasnost nacionalnih inovacionih sistema predstavlja ključni faktor u realizaciji koncepta znanjem vođenog privrednog razvoja jer obezbeđuje da neophodne (i uvek značajne) investicije u znanje, kroz efikasni nacionalni inovacioni sistem, to jest nove proizvode i usluge, tim investicijama obezbede adekvatan dobitak. Efikasnost nacionalnih inovacionih sistema, dakle, određuje i stepen konkurentnosti jedne privrede u eri razvoja utemeljenog u znanju.

Privredu utemeljenu u znanju i pristup svakom od navedenih faktora važnih za njen razvoj treba da prati spoznaja značaja dve ključne di-menzije: prvo, potrebe za promenom u odnosima između javnog i privatnog sektora (od tradicionalne podele uloga, ka partnerstvu države i privrede zarad zajedničkog ulaganja u znanje i inovacije) i drugo, razumevanja da privredni razvoj ne treba da se zasniva isključivo na razvoju novih grana, poput informacionih tehnologija. One jesu izuzetno bitne (utoliko pre što pored osnove za privredni rast utemeljen na novom znanju unapređuju i komunikacionu infra-strukturu za bržu i efikasniju razmenu znanja iz svih ostalih sektora), ali ovakav razvoj podrazumeva stvaranje i komercijalizaciju novih znanja u svim, pa i u tradicionalnim privrednim granama.

Iako su privredni rezultati Srbije u poslednjih pet godina, nakon odloženog početka ekonomske tranzicije, u značajnoj meri uslovljeni


i problemima nasleđenim iz devedestih, u Srbiji se danas, svakako, može i treba govoriti o potrebi boljeg razumevanja koncepta znanjem vođenog privrednog razvoja i mogućnostima koje on može ponuditi u osnaživanju konkurentnosti srpske privrede. Visoki spoljno-trgov-inski deficit i visoka stopa nezaposlenosti govore o nekonkurent-nosti srpske privrede koja u uslovima liberalizacije tržišta ne može da obezbedi održivi ekonomski rast na duži rok. Ovo mogu biti upravo simptomi problema kojima je zajednički imenitelj nedostatak znanja kao faktora privrednog razvoja.

Program za razvoj Ujedinjenih nacija u Srbiji (UNDP) angažovao je lokalnu nevladinu organizaciju – Inicijativu za demokratsku tranzi-ciju1 , koja je okupila tim eksperata iz nauke, privrede i javnih orga-nizacija, sa zadatkom da sprovede istraživanje ove hipoteze kroz Studiju o javno-privatnom partnerstvu za naučno zasnovane ino-vacije i znanjem vođen ekonomski razvoj, čime se značajano dopri-nosi razumevanju ove problematike, a naročito:

primeni aktuelnih koncepata međusektorske saradnje za eko-nomski razvoj vođen znanjem, onako kako se ona danas prime-njuje u Evropi i svetu (DEO I);

prikupljanju i sistematizovanju podataka o investicijama u naučno-istraživačke programe i inovacijama u Srbiji, ali i odnosu i stavovi-ma predstavnika javnog sektora, nauke i privrede prema konceptu znanjem vođenog privrednog razvoja i partnerskom odnosu države i privrede koji ovakav razvoj podrazumeva (DEO II).

Iskustva Austrije u ovoj oblasti, posebno programi koji se realizuju u dugogodišnjoj međusektorskoj saradnji privrede i nauke prkiazana su u III delu.

Konačno, izveštaj daje niz preporuka za unapređenje odnosa privrede i nauke u nacionalnom inovacionom sistemu Srbije (DEO IV) koje su plod analize prikupljenih podataka od strane istraživačkog tima, ali i angažovanja učesnika u istraživanju – naučnih radnika, privrednika, predstavnika državnih ministarstava i drugih organizacija bez čijeg doprinosa ovaj tekst ne bi imao upotrebnu vrednost kojoj teži.

mr Stevan VujasinovićSavetnik za partnerstva sa privatnim sektorom

UNDP Srbija


DEO I: KONCEPTI JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA I SARADNJE U EKONOMSKOM RAZVOJU UTEMELJENOM U ZNANJU

Profesor Manfred Horvat

Evropska i međunarodna istraživačko-tehnološka saradnja

Tehnološki univerzitet u Beču, Austrija


2. OD „TRANSFERA TEHNOLOGIJA” KA SISTEMSKOM PRISTUPU

Evropske i nacionalne politike za razvoj i konkurentnost naglašavaju značaj istraživanja, tehnološkog razvoja i inovativnosti. Na evrop-skom nivou, strategije Lisabona i Barcelone stvaljaju istraživanje, razvoj i inovativnost na visoko mesto dnevnog reda šefova država (videti 2,3,4). Cilj je da se optimalno korišćenje zajedničkih kapaciteta nacionalnih inovacionih sistema zemalja članica postavi tako da Ev-ropsku Uniju dovede na sam vrh. Evolucija evropskog inovacionog sistema je evidentna. Za to vreme zemlje članice, kao i regioni, dalje rade na polju politike istraživanja, tehnološkog razvoja i inovativnosti i realizuju svoje strategije i programe.

Studije o evropskoj i međunarodnoj politici (5,6) ističu da je bolja saradnja između naučne osnove i privrede ključni faktor privrednog razvoja. Stoga politika, strategije i programi potpomažu interakciju između ovih sektora.

Veoma često, u raspravama o saradnji nauke i privrede – koja je često svedena samo na jednosmerni „transfer tehnologije“ – još uvek preovlađuje klasični model inovativnosti. Prema ovom mod-elu, tehnološki razvoj, odnosno inovacioni proces, tumači se kao niz odvojenih elemenata – kao što su istraživanje, pronalazaštvo, razvoj, projekat, izrada prototipova, testiranje proizvoda, istraživanje tržišta, proizvodnja, marketing, izvoz – gde su različiti akteri odgovorni u svim fazama procesa. U najboljem slučaju, ovo se može uporediti sa štafetom. Pa ipak, ne može se garantovati glatka primopredaja između aktera.

Inovativnost je ugrađena u privredno, pravno i društveno okruženje i kontekst koji se formira prema određenim aspektima, kao što su poli-tika i programi vlade, uloga društvenih partnera, programi finansir-anja i nabavki, pravni okvir, bankarski sistem, obrazovni i istraživački sistem koji je odgovoran za stvaranje osnove znanja, univerzitet i kultura, kao i javno mišljenje o nauci, istraživanju, tehnologiji i ino-vativnosti.

Savremena tumačenja (7,8) koja opisuju inovacioni proces zasnivaju se na sistemskom pristupu koji ističe interaktivni karakter tehnološkog


razvoja i inovativnosti. Ne postoji samo jedan akter – bilo pojedinačni ili institucionalni koji je odgovoran za oblikovanje tehnologije, već se stvaranje novih tehnologija zasniva na neposrednim i posrednim interakcijama koje se odvijaju između velikog broja aktera – pojedi-naca i organizacija: privrede i akademskih krugova, vlade i društvenih partnera, organizacija za finansiranje, naučnih i stručnih organizacija i na kraju, ali ne najmanje važno, javnog mnjenja, vrednosne pro-cene i iskazanih ili skrivenih interesa. Po ovom modelu, tehnološki razvoj karakteriše povezanost koja dolazi iz više pravaca – kako od različitih aktera i i različitih elemenata procesa koji su često identični ili se preklapaju, a uopšte se ne mogu videti kao odvojeni – tako i od interakcija, njihove povratne sprege i paralelne obrade.

Uopšteno govoreći, svaka pojedinačna inovacija ima svoje specifične, često i jedinstvene karakteristike. Stoga mere za podsticanje i olakšavanje inovativnosti treba da se koncentrišu na stvaranje pod-sticajnog okruženja i pružanje dobro usklađenog seta različitih in-strumenata. Za svrhu upravljanja i kontrole, preporučuje se primena kontekstno-kontrolisanog modela interakcije nauke i privrede, pre nego model hijerarhijskog upravljanja (videti 9,10,11,12).

Ovaj izveštaj se fokusira na javno-privatna partnerstva (JPP) u oblasti inovativnosti. U sveobuhvatnom izveštaju OECD-a iz 2005. godine predložena je sledeća definicija JPP-a13: „ to je svaki formalni odnos ili aranžman na određeno/neodređeno vreme između javnih i privat-nih aktera, gde obe strane uzajamno deluju u procesu odlučivanja i zajednički ulažu nedostajuće resurse kao što su novac, kadrovi, obje-kti i informacije, u cilju postizanja konkretnih ciljeva u oblasti nauke, tehnologije i inovativnosti.“ Ipak, zaključeno je da postoji potreba za preciznijim kriterijuma u razlikovanju JPP-a od drugih odnosa. Stoga, za potpuno razvijena partnerstva treba primeniti kriterijume kao što su:

Institucionalizacija,

Vlada kao partner,

Zajednički ciljevi i jasno definisan javni interes,

Aktivno učešće i zajedničko ulaganje sredstava.

U daljem tekstu, pored JPP-a u užem smislu reči, raspravljaće se i o širokom spektru drugih načina saradnje i interakcije nauke i privrede. Prema tome, ovakav pristup svakako prevazilazi implikacije naslova ovog izveštaja, kao i projektni zadatak predmetne studije. Međutim,

NE POSTOJI SAMO JEDAN AKTER – BILO POJEDINAČNI ILI INSTITUCIONALNI KOJI JE ODGOVORAN ZA OBLIKOVANJE TEHNOLOGIJE, VEĆ SE STVARANJE NOVIH TEHNOLOGIJA ZASNIVA NA NEPOSREDNIM I POSREDNIM INTERAKCIJAMA KOJE SE ODVIJAJU IZMEĐU VELIKOG BROJA AKTERA – POJEDINACA I ORGANIZACIJA.


za potrebe nacionalnog inovacionog sistema u razvoju, kao što je slučaj u Srbiji, čini se da je važno sagledati širok spektar oblika in-terakcija nauke i privrede, kao i postaviti JPP u širi kontekst. Ova-kav pristup bi, takođe, trebalo da stvori svest o važnosti da se ide putem evolutivnog razvoja koji proces definiše pažljivo prateći tran-ziciju i razvija neophodne instrumenate, ili usaglašeni set instrume-nata prema konkretnoj situaciji date zemlje. Biće važno učiti se na međunarodnim primerima i iskustvima, ali se ona moraju prilagoditi i posebno preurediti prema konkretnoj situaciji u Srbiji. Takođe, novije studije14 pokazuju da istraživačka i inovaciona politika ne bi trebalo da bude puko preslikavanje primera „najbolje prakse“ drugih zemal-ja zbog toga što faktori koji su specifični za određenu zemlju igraju važnu ulogu u nacionalnoj politici.

MEĐUTIM, ZA POTREBE

NACIONALNOG INOVACIONOG

SISTEMA U RAZVOJU, KAO ŠTO JE SLUČAJ

U SRBIJI, ČINI SE DA JE VAŽNO

SAGLEDATI ŠIROK SPEKTAR OBLIKA INTER-

AKCIJA NAUKE I PRIVREDE, KAO I POSTAVITI JPP U

ŠIRI KONTEKST.


3. „TREĆA MISIJA” UNIVERZITETA

Baveći se odnosima univerziteta i privrede treba imati u vidu da postoji složeni obrazac različitih procesa i oblika interakcija koji se odvijaju između ova dva sveta, ili bliže, između ove dve oblasti inova-cionog sistema. Obrazovanje, istraživanje (podstaknuto znatiželjom, ili primenjeno istraživanje usmereno na misiju), savetodavne i druge usluge, pokazuju različite oblike komunikacije, a svaka delatnost ima svoju konkretnu ulogu i funkciju. Pored toga, treba razlikovati pojedinačni, grupni, sektorski, međusektorski i institucionalni nivo.

Postoji širok spektar osnovnih univerzitetskih mogućnosti, aktivnosti i dodatnih usluga koje su od značaja za društvo i privredu, kao i mo-daliteta saradnje i interakcije između univerziteta i privrede. Na osn-ovu značajne uloge univerziteta u društvu, znanju i privredi, razlikuju se tri „misije“ univerziteta:

Obrazovanje i obuka

Visoko obrazovanje i obuka – pružanje društvu dobro ob-razovanih i obučenih diplomiranih studenata, uključujući i doktorske programe.

Preovlađujući oblik odnosa univerziteta i privrede i drugih delova društva je obrazovanje – osnovne studije i poslediplomske studije. Ovo predstavlja glavni izvor dobro obrazovanih ljudi koji su sposobni da potpomažu i vode inovacione procese u svim delovima društva. Pojam kombinacije istraživanja i obrazovanja karakteriše univerz-itetsko obrazovanje. Nastavnik istraživač ne samo da prenosi znanje već i stavove, vrednosti i osnovne principe intelektualnih aktivnosti. Diplomirani studenti su glavni nosioci novog znanja, inovativne met-odologije i kreativnih sposobnosti i veština. Oni grade osnovu za raz-voj i inovativnost u privredi kao i društvu u celini.

Permanentno obrazovanje sve više postaje bitan element obrazovan-ja i portfelja obuke univerziteta. Ono pruža mogućnosti održavanja redovnih bliskih kontakata i interakcije univerzitetskih istraživača i nastavnika i stručnjaka iz privrede, kao i drugih društvenih aktera.

NA OSNOVU ZNAČAJNE ULOGE UNIVERZITETA U DRUŠTVU, ZNANJU I PRIVREDI, RAZLIKUJU SE TRI „MISIJE“ UNIVERZITETA


Istraživanje

Istraživanja podstaknuta znatiželjom, osnovna istraživanja koja prethode nadmetanju;

Primenjena istraživanja sa perspektivom primene u privredi i drugim delovima društva;

Osnovna ili fundamentalna istraživanja koja se veoma često nazivaju i istraživanja koja pokreću istraživači, ili istraživanja podstaknuta znatiželjom, predstavljaju jedan od najznačajnijih izvora i pokretačkih snaga u oblasti inovativnosti. Ona su plodno tlo za nove ideje i po-make i glavni izvor razvoja korpusa znanja. Veoma često se, na prvi pogled, a možda i za duže vreme, može činiti da nema perspektive za primenu tih znanja u privredi i u drugim oblastima. Međutim, brojni primeri pokazuju da se u prvo vreme nevidljiv značaj nekih istraživanja tek kasnije uoči. Stoga, u institucionalnim strategijama ova oblast istraživanja bi trebalo da ima svoje mesto, a trebalo bi obezbediti i dobru ravnotežu između osnovnih i primenjenih istraživanja. Klasični oblici plasiranja rezultata su akademske publikacije u stručnoj liter-aturi po izboru stručne kritike, kao i prezentacije na stručnim skupo-vima.

Primenjena istraživanja predstavljaju još jednu oblast univerz-itetskih istraživačkih aktivnosti. Mada su granice između osnovnih i primenjenih istraživanja nejasne, prilično veliki broj istraživačkih aktivnosti univerziteta i JIO-a su od početka usmerene ka njihovoj kasnijoj primeni. Mnogi istraživači sami određuju svoje istraživačke prioritete u pogledu njihove kasnije primene u privredi i drugim oblastima. Međutim, ovo se veoma često dešava bez održavanja redovnih kontakata sa kasnijim korisnicima. Na ovaj način se gube brojne mogućnosti za uspešnu saradnju između nauke i privrede i drugih subjekata, a samim tim i mogućnosti primene novih rezultata istraživanja u svrhe kojima su prvobitno bile namenjene.

Treća misija univerzita:

Približavanje korisnicima, saradnja sa privredom i usluge društvu:

Prema SPRU izveštaju o „Merenju aktivnosti treće misije“ za Russel-ovu grupu univerziteta u Velikoj Britaniji , „aktivnosti treće misije uglavnom se odnose na generisanje, praktičnu primenu i eksploataciju znanja i drugih sposobnosti univerziteta izvan akademskog okruženja. Dru-


gim rečima, aktivnosti treće misije su zapravo interakcija univerziteta i ostalog dela društva.“ Druga definicija glasi: „aktivnosti treće misije su aktivnosti koje visokoobrazovne institucije preduzimaju mimo nastave i akademskih istraživanja za potrebe uspostavljanja odnosa sa privredom i širom zajednicom i pružanja usluga istim. Ona mogu imati bilo kakav oblik, počev od, na primer, transfera tehnologije, do studentskog volontiranja.“16

Postoji širok spektar aktivnosti treće misije u vezi sa specifičnim pro-filima, kao i sa naučnim, privrednim i društvenim okruženjem univer-ziteta:

Komunikacija i javna svest o univerzitetskim aktivnosti, mar-keting univerzitskih aktivnosti i usluga, opšte shvatanje nauke i istraživanja u javnosti;

Učešće stručnjaka iz privrede u univerzitetskim odborima i savetodavnim telima, odborima za sondiranje, odborima za studije, ispitnim komisijama itd.;

Sponzorisanje raspoređivanja studenata na prasku, disertacija i doktorskih studija, premeštaj kadrova i razmena između nauke i privrede, kao i drugih delova društva u oba pravca;

Permanentno obrazovanje uz obezbeđivanje mogućnosti za doživotno učenje, ažuriranje već stečenih znanja i prekvalifi-kaciju;

Ugovorna istraživanja, sarađivačka istraživanja, uključujući su-finansiranje iz javnih, nacionalnih, evropskih i drugih izvora;

Unapređivanje preduzetništva, podrška preduzetništvu, po-drška u osnivanju spin-off preduzeća;

Savetodavne i druge usluge, npr. testiranje;

Nuđenje istraživačke opreme i objekata spoljnjim korisnicima;

Strukture na interfejs-u (međuvezi) univerziteta i privrede koje potpomažu aktivnosti treće misije, cenatra za transfer tehnologije, inovaciono-tehnoloških centara, inkubator cen-tara, naučno-tehnoloških parkova, itd.;

J PP u najužem smislu, npr. kompetentni centri, centri za zajednička istraživanja i razvojni centri.


Uopšteno uzevši, aktivnosti treće misije mogu se okarakterisati kao aktivnosti transfera znanja. Da bi se naglasio značaj interaktivnog karaktera ovakvih aktivnosti, one se definišu i kao cirkulacija znanja.

JPP-i su najnapredniji oblik saradnje na liniji univerzitet-privreda i često se ne nalaze na spisku aktivnosti treće misije. Njih karakteriše dugoročna institucionalizovana saradnja na bazi ugovora, a u mno-gim slučajevima i posebni organizacioni aranžmani preko pravnih lica, društava sa ograničenom odgovornošću. Vezano za nacionalne inovacione sisteme u razvoju, važno je pokrenuti široki spektar ak-tivnosti kojima se unapređuje zajednička svest, komunikacija i inter-akcija između univerziteta, privrede i društva u celini, kako bi se stvo-rilo pogodno okruženje za saradnju.

VEZANO ZA NACIONALNE INOVACIONE

SISTEME U RAZVOJU, VAŽNO

JE POKRENUTI ŠIROKI SPEKTAR

AKTIVNOSTI KOJIMA SE

UNAPREĐUJE ZAJEDNIČKA

SVEST, KOMUNIKACIJA

I INTERAKCIJA IZMEĐU

UNIVERZITETA, PRIVREDE I

DRUŠTVA U CELINI, KAKO

BI SE STVORILO

POGODNO OKRUŽENJE ZA

SARADNJU.


4. ODNOS UNIVERZITETA I PRIVREDE

4.1 Karakteristike odnosa univerziteta i privrede

Univerzitet i biznis pripadaju različitim društvenim sistemima koji imaju različite ciljeve i rezon. Međutim, težnja ka ostvarivanju bolje saradnje univerziteta i privrede ne sme da dovede do toga da uni-verzitet postane sličan privredi ili obratno. Teba prihvatiti da ova dva partnera u ovakvoj saradnji imaju različite motive i ciljeve. Treba up-ravljati, usklađivati ili ublažavati različite karakteristike ova dva siste-ma tako da se obezbedi korist i dodata vrednost za obe uključene strane, kao i to da se inovacioni procesi poboljšaju.

Sledeće tabele prikazuju neke (tipične) razlike između univerz-iteta i biznisa koje treba pomenuti i uzeti u obzir prilikom izrade odgovarajućih modela saradnje.

Tabela 1. Ciljevi, interesi i prioriteti univerziteta i privrede

Univerzitet Privreda

akademska sloboda

trenutno objavljivanje, naučna reputacija

saradnja

dugoročna osnovna istraživanja i kreiranje novih znanja

tematska istraživanja, istraživanja podstaknuta znatiželjom – kreiranje novih znanja

stvaranje novih radnih mesta za istraživače

prilagođavanje istraživačko-razvojnih aktivnosti konkretnim problemima i potrebama (povratna spega) privrede

prestiž

profit i komercijalna održivost - vreme i novac

tajnost

konkurencija (“uništi konkurenciju”)

kratkoročno komercijalno korišćenje novih znanja

istraživanja i razvoj usmereni na misiju, rešavanje problema

razvoj ljudskih resursa

praćenje tehnologije

prestiž


Tabela 2. Pravni status i stil upravljanja univerziteta i privrede

Univerzitet Privreda

demokratska piramida odlučivanja labavo povezan, decentralizovan sistem upravljanja

spori procesi odlučivanja nejasna misija (ukoliko uopšte postoji)

društvo sa ograničenom odgovornošću sa izvršnim akterima

centralizovano hijerahijsko upravljanje brze i jasne odluke jasna misija

Međutim, karakteristike ova dva sistema menjaju se tokom razvoja društva, znanja i privrede, kao i promenom uloge univerziteta. Ove promene su deo razvoja novih načina saradnje i interakcije, kao i sistema kreiranje znanja.

Pored toga, u toj areni i vlast na regionalnom nivou, vlada i sve više evropske institucije, važni su akteri sa određenim interesima i dopri-nosima. Oni gledaju na oblast saradnje univerziteta i privrede kao važnu oblast za regionalni, nacionalni i evropski razvoj, za jačanje os-nove znanja, stimulaciju privrednih ulaganja i stvaranje novih radnih mesta, kao i za negovanje konkurentnosti na svim nivoima. Region-alne, nacionalne i evropske politike, strategije i programi koncipirani su u cilju obezbeđivanja povoljnih okvira za optimalnu efektivnost i efikasnost nacionalnog inovacionog sistema i Evropskog inova-cionog sistema u razvoju. Oni suštinski doprinose razvoju strategije i finansiranju infrastrukture i aktivnosti (videti15). U vezi sa tim, treba imati na umu da i na operativnom nivou saveti za finansiranje i agen-cije za podsticanje istraživanja dobijaju važnu ulogu u upravljanju inovacionim sistemima.

Model Triple-Helix (trostruke spirale) odnosa univerzitet-privreda-vlada je odgovarajući koncept u pristupu izazovima kreiranja novog znanja (17,18). Međutim, u Evropi evropski inovacioni sistem se razvija i ima višeslojne karakteristike, uključujući regionalne, nacionalne i evropske politike, strategije i programe. Ova nova situacija, svakako, predstavlja pravi izazov za istraživanja, kreatore inovacionih politika i stejkholdere na svim nivoima sistema (videti npr. Edler & Kuhlmann19), čime se još više usložnjava problem trostruke spirale Etzkowitz-a.

To znači da se moraju razviti i primeniti interaktivni pristupi koji su sofisticiraniji od jednosmernih koncepata transfera tehnologije


(videti20). Ovi novi koncepti usmereni su na ublažavanje i posre-dovanje u dijalozima koji su orijentisani na cilj, kao na i interakcije između univerziteta i privrede i drugih aktera inovacionog sistema. Ovo se posebno odnosi na saradnju prilikom utvrđivanja prioriteta i na razvoj zajedničkih agendi istraživanja, vodeći računa o specifičnom okviru privredne i društvene politike uz uvažavanje različitih rezona i specifičnih karakteristika univerziteta i privrede. Pored toga će se is-tovremeno optimalno koristiti komplementarna priroda ovih razlika za postizanje zajednički definisanih ciljeva na obostranu korist svih uključenih organizacija. Na evropskom nivou, evropske tehnološke platforme slede takav pristup uključujući sve relevantne grupe stejk-holdera u razvoj dugoročnih Agendi strateških istraživanja21.

Treba naglasiti da interaktivni modeli saradnje nauke i biznisa po-tpomažu razvoj inovativnosti. To je opšta karakteristika interakcija ljudi koja se do sada nije koristila na dovoljno sistematičan način kao podrška inovacionim procesima. Interaktivni aranžmani podstiču kreativnost i olakšavaju spontanu pojavu novih ideja. Moglo bi se reći da je reč o „prirodi nastajanja“ interaktivnih društvenih aranžmana. Na ovo su već odavno ukazivali pesnici u literaturi (videti22), a takođe, ovakva razmišljanja su se pojavila u nedavno objavljenim studija-ma o inovativnosti u modernoj nauci i privredi, npr. u računarstvu (videti23).

4.2 Odnosi nauke i privrede u društvu znanja – od transfera do interakcije

Treba naći novi interaktivni model koji je na višem nivou i od „napre-tka tehnologije“ i od „zahteva tržišta“ da bi se došlo do integralnog pristupa koji definiše proces i koji uključuje glavne grupe aktera ino-vacionog sistema – posebno istraživača, nosilaca razvoja, davalaca usluga, korisnika tehnologije – u novim oblicima istraživačke sarad-nje i razvoja. I dalje će biti neophodna dalja istraživanja usmerena na utvrđivanje plana aktivnosti i praktični eksperementi o prirodi ovog transfera i cirkulacije znanja kako bi se pripremila osnova za razvoj odgovarajućih mera koje potpomažu procese saradnje između uni-verziteta, JIO i privrede.

Danas se u pogledu transfera tehnologije univerziteti veoma često i dalje mogu porediti sa „samoposlugama“ koje nude rezultate istraživanja „sa rafova“ znatiželjnom potrošaču koji traži nešto ko-risno, što bi moglo postati profitabilni proizvod, ili efikasan proces

INTERAKTIVNI ARANŽMANI PODSTIČU KREATIVNOST I OLAKŠAVAJU SPONTANU POJAVU NOVIH IDEJA.


u daljoj fazi. (Pod uslovom da je potrošač uopšte svestan da bi uni-verzitet mogao da mu ponudi nešto korisno). Međutim, veoma često – držeći se metafore – univerziteti liče na samoposluge bez odeljenja za marketing.

Spolja često izgleda kao da „naučna zajednica“ vodi samodovoljan život koji karakterišu i kontrolišu samo publikacije, pregledi naučnih žurnala i prezentacije na stručnim skupovima. Nema sumnje da je ovaj, kako sofisticirani, tako i dobro uspostavljeni razvojni meha-nizam koji podstiče težnju ka izvanrednosti, krucijalan za kreiranje novog znanja u opštem smislu intelektualnog i kulturnog napretka, a posebno za inovacioni sistem. Tradicionalni sistem stručne kritike usmerene na projekat koji je tesno povezan sa ovim sistemom ima svoje nesporne zasluge, ali on istovremeno stvara probleme. Ti prob-lemi nastaju ne samo kada su u pitanju nove ideje koje se razvijaju izvan granica postojećih, dobro definisanih predmetnih oblasti, već i kada je reč o izrazito inovacionim oblastima, npr. tehničkim nauka-ma i novorazvijenim interdisciplinarnim oblastima, jer su u mnogim slučajevima zasnivane na klasičnoj paradigmi nauke.

Verovatno bi bilo interesantno da se detaljno istraže filozofski i društveni koreni ovog problema. Čini se da do sada, prelazak na društvo zasnovano na znanju i inovacijama, ni izdaleka nije postignu-to na svim nivoima sistema. Sistemi za kreiranje i proizvodnju znanja – kao što su univerziteti i do određene mere i druge JIO – još uvek se ponašaju, odnosno rade u velikoj meri prema uopštenim društvenim normama, više nego prema pravilima nauke. Do nedavno, čak su i industrijska istraživanja sledila smernice za akademska istraživanja i tek od skora, dobijaju sopstvene karakteristike, argumentacije i pro-cedure.

Međutim, pojavljuje se nova dimenzija koju treba razvijati i ojačati. Postojeći sistem mora se dopuniti dobro organizovanim procesima komunikacije i interakcije između univerziteta, JIO, vladinih stejkhold-era, organizacija za finansiranje i – stvarnog života, a to znači, privrede i drugih različitih delova društva, različitih svetova za primenu. U Ev-ropi je saradnja univerzita i privrede izuzetno važan aspekt razvoja evropskog prostora istraživanja, znanja i inovativnosti i „Lisabonske agende“ koja zbog toga mora da bude što lakša.

Prema tome, odnose nauke i privrede treba tumačiti kao složen proces komunikacije između različitih svetova, svetova sa različitim sistemi-ma kodifikovanih ciljeva, sa različitom argumentacijom, znanjem koje

DANAS SE U POGLEDU

TRANSFERA TEHNOLOGIJE UNIVERZITETI

VEOMA ČESTO I DALJE MOGU

POREDITI SA „SAMOPOSLU-

GAMA“ KOJE NUDE REZULTATE

ISTRAŽIVANJA „SA RAFOVA“

ZNATIŽELJNOM POTROŠAČU KOJI

TRAŽI NEŠTO KORISNO, ŠTO BI MOGLO POSTATI

PROFITABILNI PROIZVOD, ILI

EFIKASAN PROCES U DALJOJ FAZI.

(POD USLOVOM DA JE POTROŠAČ UOPŠTE SVESTAN

DA BI UNIVER-ZITET MOGAO

DA MU PONUDI NEŠTO KORISNO).

PREMA TOME, ODNOSE NAUKE

I PRIVREDE TREBA TUMAČITI KAO

SLOŽEN PROCES KOMUNIKACIJE

IZMEĐU RAZLIČITIH

SVETOVA, SVETOVA SA RAZLIČITIM SISTEMIMA

KODIFIKOVANIH CILJEVA, SA

RAZLIČITOM AR-GUMENTACIJOM,

ZNANJEM KOJE SE PODRA-

ZUMEVA, KAO I SA RAZLIČITIM PRISTUPOM U

UPRAVLJANJU, VREDNOSTIMA I

INTERESIMA.


se podrazumeva, kao i sa različitim pristupom u upravljanju, vrednos-tima i interesima. Rešenje neće biti u stvaranju jednog sistema koji će da usvoji pravila i argumente onog drugog, već u organizovanju pro-cesa odgovarajuće komunikacije i interakcije koja obezbeđuje da se prednosti različitih argumentacija iskoriste za postizanje zajednički usaglašenih ciljeva na opštu korist. Ovo, takođe, znači da treba dalje razvijati aktivnosti treće misije radi usvajanja ovakvog pristupa.


5. OD KRATKOROČNE SARADNJE DO DUGOROČNIH PARTNERSTAVA I INTEGRACIJE

Najrazvijeniji oblik saradnje nauke i privrede u cilju inovacija je prelazak sa kratkoročne saradnje koja definiše projekat – na osnivan-je sarađivačkih istraživačko-razvojnih organizacija na dugoročnoj osnovi, čime se obezbeđuje zajedničko institutcionalno finansiranje na osnovu konkretnog javno-privatnog partnerstva u najužem smislu, prema jasno definisanom cilju, strategiji i planu rada koji su zajednički usaglašeni. Primeri za ovo su kompetentni centri, istraživački centri koji sarađuju, kao i drugi koji uključuju brojne partnere, počev od univerziteta i drugih JIO-a i privrede. Ovi centri, takođe, imaju i jasan institucionalni identitet pravnih lica, kao što su registrovana društva sa ograničenom odgovornošću. U ovakvim or-ganizacijama stalna interakcija nauke i privrede obezbeđuje se insti-tucionalnim okvirom i ugovornim aranžmanima. Ovi organizacioni oblici su svakako idealno rešenje problema saradnje između univer-zita i privrede. Međutim, oni su primenljivi jedino u oblastima gde postoji dovoljna kritična masa, kako u pogledu naučne ekspertize, datog privrednog značaja, tako i javnog strateškog interesa nacio-nalne (i/ili regionalne) vlade. To, svakako, uključuje spremnost da se zajednički doprinese srednjoročnom i dugoročnom institutionalnom finansiranju na dobro izbalansiran način. Obično, na duge staze, očekuje se da centri postanu samofinansirajući.

Izveštaj OECD-a24 zasnovan je na stručnoj kritici politike i programa JPP-a pet zemalja: Australije, Austrije, Francuske, Holandije i Španije. Naredno poglavlje uglavnom polazi od nalaza ovog izveštaja.

U izveštaju je data tipologija JPP-a za inovacije u četiri kategorije25:

JPP koji je usmeren na misiju;

JPP koji je usmeren na tržište;

JPP koji je usmeren na grupu;

JPP koji je usmeren na odnos privrede i nauke


Fokus predmetnog izveštaja biće JPP usmeren na odnos privrede i nauke kao sredstvo za podsticanje transfera znanja i saradnje između javnih istraživanja i privrede.

Na osnovu nalaza OECD-ove stručne kritike, glavne koristi JPP-a su podela troškova i rizika kojim se uvećava efekat javne podrške istraživanju i razvoju u privredi. Na taj način se dugoročno stimulišu ulaganja privatnog sektora u državne strateške ciljeve u oblasti istraživanja i razvoja i bolje koriste komplementarne prednosti razvo-ja istraživanja javnog i privatnog sektora. Osim toga, to stimuliše ko-mercijalizaciju rezultata istraživanja univerziteta i JIO-a i unapređuje infrastrukturu znanja. U pogledu ovog poslednjeg aspekta, JPP-i su veoma ubedljiv primer novog načina generisanja znanja26 koje po-drazumeva višestruke partnere iz nauke i privrede.

5.1 Koristi od JPP-a

JPP između univerziteta, JIO i privrede je posebno pogodan instru-ment za premošćavanje jaza između nauke i inovativnosti. Pored toga, JPP omogućava i mnoge druge koristi27, kao što su:

Dodatni efekat imputa i učinka: privredno liderstvo i podele troškova i rizika pomažu da se poveća javna podrška privred-nom istraživanju i razvoju uz povećavanje korišćenja znanja i ekspertize univerziteta i JIO;

Dodatni bihevioristički efekat: JPP podržava saradničko učenje (uključujući i upravljanje istraživačko-razvojnim sara-đivačkim projektima), međusobno upoznavanje, a time i bolje razumevanje između istraživača iz javnog i privatnog sektora, izgrađivanje poverenja i ličnih mreža koje olakšavaju saradnju;

Bolja nabavka za istraživanje i razvoj: u poređenju sa kra-tkoročnim istraživanjima na osnovu ugovora, JPP je podob-niji za mobilisanje privrednih sredstava, kao i znanja i kom-petentnosti pridržavajući se misije države u oblastima gde je uključivanje univerziteta i drugih JIO veoma važno (npr. zdravstvo, životna sredina);

Novi putevi za komercijalno prelivanje iz javnih istraživanja: JPP pruža bolji pristup proizvodu javnih istraživanja, olakšava zajedničko planiranje dnevnog reda istraživanja povezujući kompetencije javnog i privatnog sektora i obezbeđujući da se potrebe privrede direktno uzimaju u obzir; JPP, takođe, ola-

NA OSNOVU NALAZA OECD-OVE STRUČNE KRITIKE, GLAVNE KORISTI JPP-A SU PODELA TROŠKOVA I RIZIKA KOJIM SE UVEĆAVA EFEKAT JAVNE PODRŠKE ISTRAŽIVANJU I RAZVOJU U PRIVREDI. NA TAJ NAČIN SE DUGOROČNO STIMULIŠU ULAGANJA PRIVATNOG SEKTORA U DRŽAVNE STRATEŠKE CILJEVE U OBLASTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA I BOLJE KORISTE KOMPLE-MENTARNE PREDNOSTI RAZVOJA ISTRAŽIVANJA JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA.


kšava i stvaranje preduzeća zasnovanih na novim tehnologi-jama (NTBF), posebno neplaniranih ili sporednih proizvoda iz javnih istraživanja;

Međusektorska mobilnost: JPP olakšava mobilnost istraživača između javnog i privatnog sektora u oblasti istraživanja i raz-voja;

Povezivanje MSP sa naučnim istraživanjima: do određene mere, JPP može da igra ulogu institucija za efikasno premošćavanje za većinu inovacionih ili visokotehnoloških MSP-a; međutim, mora se naglasiti da zbog potrebe dugoročnog opredeljenja, JPP nije sredstvo specifično za podsticanje, istraživanja i razvoj MSP-a; ovo je oblast koju treba dalje razvijati i unapređivati;

Bolja koordinacija između ministarstava u vezi sa pitanjima inovativnosti: razvoj različitih JPP programa od strane različitih ministarstava može da dovede do potrebe za boljom komu-nikacijom i koordinacijom između ministarstava; konkuren-cija između ministarstava može se pokazati kao problem; preporučuje se razdvajanje strateških i operativnih zadataka.

Veća sinergija između regionalnih inovacionih sistema: Na-cionalni program JPP-a može unaprediti saradnju između različitih lokalnih inovacionih grupa da bi se obezbedila kritična masa i bolje iskoristila njihova komplementarnost.

5.2 Kritični faktori uspeha

Identifikovani su sledeći kritični faktori uspeha JPP-a28:

Dugoročno opredeljenje kako države, tako i privrede, zasnova-no na zajedničkoj viziji;

Postizanje kritične mase, ali i duboko dosezanje u nacionalni inovacioni sistem obezbeđujući da on bude ugrađen u lokalne i regionalne inovacione klastere;

Oslonac se na postojeće mreže gde je to moguće i gde je to odgovarajuće;

Primena efikasnih upravljačkih mehanizama koji obezbeđuju održivu ravnotežu između javnog i privatnog interesa.


5.3 Ključni upravljački mehanizmi

Stručna kritika OECD-a identifikovala je četiri ključna upravljačka me-hanizma za izbor prave oblasti i aktera i za obezbeđivanje efikasne faze primene u skladu sa prvobitnim istraživačko-razvojnim planovi-ma i ciljevima odabranih JPP-a 29 :

Izbor konkurentnih inicijativa i učesnika:

Primena visoko-konkurentnih procedura izbora na osnovu stručne kritike koja polazi od jasnih kriterijuma izbora u pogledu naučnog kvaliteta, značaja za privredu i valjanosti poslovnog plana, pokazala se uspešnom. Nacionalni programi pregledani u okviru vežbe OECD-a primenili su klasičan prilaz „odozdo nagore“. Međutim, takvim pristupom se rizikuje da se propusti osvrt na neke od slabosti po-jedinih strateških oblasti. Široko dat program koji podržava veliki broj istraživačko-sarađivačkih centara može umanjiti ovaj rizik, pod uslovom da se u svim slučajevima obezbedi kritična masa. Druga mogućnost je da se koristi mešoviti pristup koji primenjuje kako pris-tup „odozdo-nagore“, tako i pristup „odozgo-nadole“. Prilikom plani-ranja programa treba se jasno posvetiti pitanjima PIS-a kako bi se obezbedila motivisanost poslovnih partnera da se pridruže ovakvom programu. Međutim, odredbe u vezi sa PIS-om moraju biti fleksibilne i takve da mogu da se prilagode specifičnim potrebama različitih part-nerstava. Na osnovu opštih smernica, PIS aranžmani treba da budu ugovorno usaglašeni od strane partnera pre otpočinjanja aktivnosti. JPP treba da bude otvoren za inostrana naučna i privredna partner-stva ukoliko postoji potreba za kompetentnošću takvih partnerstava radi ostvarivanja ciljeva. Korišćenje međunarodnog znanja, izvora i kompetentnosti treba da postane opšta praksa, kao i da se prevaziđe nacionalni način razmišljanja u oblasti istraživanja, razvoja i inova-tivnosti. Učešće MSP-a treba podsticati i olakšavati na odogovarajući način prema potrebama specifičnih oblasti JPP-a.

Optimalno finansiranje:

Prema pristupu o strogoj podeli troškova treba težiti krajnje recipročnom vršenju uticaja kako bi se obezbedila ravnoteža obave-za javnih i privatnih partnera, što ujedno treba da bude i dugoročno opredeljenje. Treba obezbediti makar minimalno finansijsko ućešće privrede, a istovremeno definisati gornju granicu državnih subven-


cija. Ravnoteža finansijskog doprinosa može da varira u zavisnosti od prirode JPP-a i eventualno, od različitih razvojnih faza JPP-a. Budući da su do sada doprinosi univerziteta i drugih JIO-a uglavnom u na-turi, njihovo uvećanje bi bilo od koristi za upravljanje JPP-om.

Efikasna organizacija i upravljanje:

U svim slučajevima kojima se bavila stručna kritika uočava se da su samo minimalni zahtevi postavljeni od strane nosilaca vladinog programa. Primenjuju se različiti modeli koji uključuju kako centre, virtualne centre, tako i mreže, gde centri pružaju mnogo efikasniju podršku razvoju identiteta i imidža preduzeća nego što to čine neki drugi oblici. Međutim, partnerima ostaje i dalje izazov da zadrže pažnju lokalnih institucija i da obezbede njihovo izvršavanje već preuzetih obaveza. Poteškoće virtualnih centara ili mreža potiču od, možda, smanjenog osećaja zajedništva, ali je stručna kritika identi-fikovala sledeće primere dobre prakse:

Usklađenost prema potrebama istraživanja i datoj tehnološkoj oblasti;

Autonomnost i intenzivno učešće privrede: neophodno je da su part-neri sposobni da nezavisno utvrde zajedničku agendu istraživanja dajući vodeću ulogu privredi;

Legitimnost i liderstvo: JPP-i treba da uključuju vodeća preduzeća, odeljenja univerzita i drugih JIO-a iz svoje oblasti. Direktori treba da budu pažljivo odabrani i moraju biti iskusne vodeće ličnosti sa dobro uspostavljenim vezama u akademskim krugovima i privredi. Ovde se izazov sastoji u tome da partnerstva ostanu aktivna i posvećena zajednički dogovorenim istraživanjima;

Efikasno upravljanje znanjem: treba maksimalno smanjiti rizik od oportunističkog ponašanja stvaranjem klime koja pogoduje saradnji i razmeni znanja koju svi partneri vide kao win-win situaciju. Ovo se može postići razmenom kadrova između partnerskih organizacija, kao i uključivanjem i zajedničkim nadzorom doktora nauka.

Uključivanje krajnjih korisnika: u istraživačkim projektima treba obez-bediti stalnu interakciju i saradnju između akademskih i privrednih istraživača i stručnjaka. Integrisani timovi daju bolje istraživačke re-zultate koji podržavaju inovativnost.

Javnost u radu: JPP-i treba da teže ka nacionalno i međunarodno priznatim rešenjima zasnovanim na institucionalnom okviru kao

U ISTRAŽIVAČKIM PROJEKTIMA

TREBA OBEZBEDI-TI STALNU

INTERAKCIJU I SARADNJU

IZMEĐU AKADEM-SKIH I PRIVREDNIH

ISTRAŽIVAČA I STRUČNJAKA. INTEGRISANI

TIMOVI DAJU BOLJE

ISTRAŽIVAČKE REZULTATE KOJI

PODRŽAVAJU INOVATIVNOST.


posebnom i određenom pravnom entitetu. Njihovo pozicioniranje u međunarodnim mrežama Evropskog istraživačkog prostora i širom sveta treba da bude zasnovano na jasno definisanom cilju kojim se, takođe, obezbeđuje stalno postavljanje standarda u utakmici sa konkurentskim organizacijama u ovoj oblasti.

Rigorzna evaluacija prednosti i nedostataka:

Vršenje evaluacije JPP-a je težak zadatak jer sve prednosti i nedostatake nije lako izmeriti, ili proceniti analizu isplativosti, kriterijume uspešnosti i poslovanja i dodate vrednosti. Međutim, međunarodna stručna kritika je identifikovala nekoliko primera dobrih praksi:

Primena prethodne, privremene i konačne evaluacije pokazala se kao uspešna. Procenjivanje biheviorističkog dodatnog efekta je specifičan zadatak prilikom vršenja evaluacije JPP-a, jer je jedan od ključnih cilje-va JPP-a menjanje stavova, stvaranje uzajamnog razumevanja i u aka-demskim i u krugovima privrednog istraživanja, čime se poboljšavaju uslovi za interakciju i saradnju nauke i privrede;

Inostrani naučni, tehnološki i stručnjaci iz oblasti biznisa treba da budu uključeni kako bi se izbegao sukob interesa i insajderski odnosi i da bi se obezbedila procena inovacija koje se predviđaju na osn-ovu međunarodne ekspertize o najnovijim naučnim dostignućima i mogućnostima tržišta;

Evaluacija treba da bude sistemska: evaluacija ne treba da se odno-si samo na pojedinačne JPP-e, već na ukupan portfelj JPP-a i ulogu programa JPP-a u okviru seta nacionalnih strategija i instrumenata istraživačko-razvojnih i inovacionih politika.

JER JE JEDAN OD KLJUČNIH CILJEVA JPP-A MENJANJE STAVOVA, STVARANJE UZAJAMNOG RAZUMEVANJA I U AKADEMSKIM I U KRUGOVIMA PRIVREDNOG ISTRAŽIVANJA


1 www.dti.org.yu

2 Lisbon European Council, Presidency Conclusions (23-24 March 2000) http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/00100-r1.en0.htm i Barcelona European Council, Presidency Conclusions (15-16 March 2002) http://www.consilium.europa.eu/showPage.asp?id=432&lang=en&mode=g

3 “Facing the challenge. The Lisbon strategy for growth i employment.” Report from the High Level Group chaired by Wim Kok. European Commission. November 2004 (2004)

4 European Council, Presidency Conclusions (22-23 March 2005) http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/84335.pdf New Lisbon strategy (2005)

5 European Commission: FP7 Impact assessment i ex ante evaluaton. Commission Staff Working Paper. European Commission, April 2005

6 OECD: The New Economy: Beyond the hype. Final Report on the OECD Growth Project. Execu-tive Summary. Meeting of the OECD Council at ministrial level, 2001. OECD, Paris, 2001, pp. 11 ff.

7 OECD: Tehnology and the Economy - The Key Relationships. The Technology/Economy Programme. Paris, 1992

8 L. SOETE i A. ARUNDEL (Eds.): An Integrated Approach to European Innovation and Technol-ogy Diffusion Policy - A Maastricht Memorandum. Commission of the European Communities, SPRINT, Brussels-Luxembourg, May 1993

9 M. HORVAT i R. WIMMER: Wissenschaftstransfer. Forschungsbericht. Ausseninstitut der Tech-nischen Universitaet Wien. Maerz 1988

10 H. WILLKE: Systemtheorie. 4. Auflage, Stuttgart et al., 1993 (UTB Band 1161), pp. 214 ff.

11 H. WILLKE: Systemtheorie II: Interventionstheorie – Grundzuege einer Theorie der Interven-tion in komplexe Systeme. Gustav Fischer Verlag (UTB Band 1800), Stuttgart et. al., 1994

12 H. WILLKE: Systemtheorie III: Steuerungstheorie – Grundzuege einer Theorie der Steuerung komplexer Systeme. Gustav Fischer Verlag (UTB Band 1800), Stuttgart et. al., 1995

13 OECD, Public-Private Partnerships for Innovation: Synthesis Report. DSTI/STP/TIP(2005)8 PART 1. OECD, Paris, June 2005, p. 9

14 M. KHAN i K. B. LUINTEL: Sources of knowledge and productivity: How robust is the relation-ship.OECD Directorate for Science, Technology and Industry. STI/WORKING PAPER 2006/6 Statistical Analysis of Science, Technology and Industry. DSTI/DOC(2006)6. OECD, Paris. 2006

15 J. MOLAS-GALLART, et.al.: MeasuringThird Stream Activities. Final Report to the Russel Group of Universities. Science and Technology Policy Research (SPRU), University of Sussex. Aprol 2002, p. 2

16 S. HATAKENAKA: Development of third stream activity: Lessons od international experience. Higher Education Policy Institute, November 2005. Executive Summary, January 2006, p. 1.

17 H. ETZKOWITZ i L. LEYDESDORFF (Eds.): Universities and the Global Knowledge Economy. A Tripls-Helix of University-Industry-Government Relations. Pinter, 1997, pp. 1ff., 106ff., 141ff., 155ff.

18 H. ETZKOWITZ, A. WEBSTER i P. HEALEY (Eds.): Capitalizing Knwoledge. New Intersections of Industry and Academia. State University of New York Press, 1998


19 J . EDLER i St. KUHLMANN: Monitoring and analysing integrative dynamics in research and research policy in Europe (ERA Dynamics). Paper presented at Annual Conference, PRIME Network of Excellence, 6th EU Framework Programme. Paris, February 6, 2006. See http://www.primenoe.org/Local/prime/dir/News/2006%20PRIME%20call%20for%20proposals/PRIME%20%20POSIT ON%20PAPER%20ON%20ERA.pdf#search=%22Monitoring%20ERA%20dynamics%22

20 M. HORVAT und R. WIMMER: Wissenschaftstransfer. Forschungsbericht. Ausseninstitut der Technischen Universitaet Wien. Maerz 1988

21 See the Technology Platforms Homepage on CORDIS: http://cordis.europa.eu/tehnolog-plat-forms/home_en.html

22 H. KLEIST: Ueber die allmaehliche Verfertigung der Gedanken beim Reden. Videti e.g. http://gutenberg.spiegel.de/kleist/erzaehlg/gedanken.htm

23 Funding a Revolution: Government Support for Computing Reaserch. Committee on Innova-tions in Computing i Communications: Lessons learned from History (Chair: T.H. Hughes, Study Director: J.R. Sheehan), National Research Council, 1999

24 Op. cit., footnote 12

25 Op. cit., p. 11

26 M. GIBBONS, C. LIMOGES, H. NOWOTNY, S. SCHWARTZMAN, P. SCOTT, M. TROW: The New Production of Knowledge. The Dynamics of Science and Research in Contemporary Societies. London: Sage Publications,1994.

27 Op. cit, footnote 12, p. 36 f.

28 Op. cit., p. 37 f.

29 Op. cit., p. 37 ff.


DEO II: MEĐUSEKTORSKA SARADNJA I PARTNERSTVA NAUKE I PRIVREDE U SRBIJI

Gordana Danilović-Grković

Prof. dr Dragan Vukmirović

Milojko Lazić

Prof. dr Vojkan Lučanin

Mr Radojica Pešić,

Slaviša Mijušković

Zorka Milovanović

mr Aco Antić

mr Mijodrag Milošević


6. STRUKTURA I OPSEG ISTRAŽIVANJA

U realizaciji ovog istraživanja koje je sprovedeno u saradnji sa Re-publičkim zavodom za statistiku30, projektni tim se suočio sa nekoliko bitnih činjenica koje su uticale na njegovu formu i sadržaj:

U Srbiji se još uvek ne sprovode standardna istraživanja poput Community Innovation Survey (CIS), pa nije postojala mogućnost korišćenja tih podataka. Prva ovakva istraživanja upravo se vrše u okviru projekta Podrška preduzećima i preduzetništvu u Srbiji31 (finansiranog od strane EU, kojim upravlja Evropska agencija za rekonstrukciju), u saradnji sa Ministarstvom nauke i zeštite životne sredine i Republičkim zavodom za statistiku;

Usvajanje novog Zakona o inovacionoj delatnosti (decembar 2005.godine), a samim tim i početak njegove implementacije, poklapa se sa početkom realizacije ovog istraživanja;

Od strane Ministarstva nauke i zaštite životne sredine32 su poslednjih nekoliko godina koncipirani različiti strateški doku-menti, kao što je Strategija naučno-tehnološkog razvoja Srbije do 2010.godine, ali nema podataka da je ovaj, ili bilo koji drugi strateški dokument usvojen od strane Vlade RS, ili Narodne skupštine, tako da je Politka naučno-tehnološkog razvoja, us-vojena od strane Vlade Republike Srbije 1994. godine još uvek važeći dokument;

Istovremeno sa sprovođenjem ovog istraživanja, napredovao je i rad na izradi nove Strategija za podršku inovacijama od strane Ministarstva nauke, u saradnji sa već navedenim projek-tom EAR-a.

Imajući u vidu sve navedeno, projektni tim se opredelio da osnov-ni fokus ove studije bude upravo na međusektorskom partnerstvu u primenjenim istraživanjima i inovacijama, dok se niz drugih po-dataka koji se uopšteno tiču inovacija i naučno-istraživačkog rada, ovde tretira sa ciljem da se utemelji slika o okruženju u kojem se međusektorska saradnja danas odvija.


6.1 Sekundarno istraživanje (desk reserach)

Sekundarnim istraživanjem je prevashodno obuhvaćeno prikupljanje podataka za potrebe ove studije koji se tiču državne politike, finansir-anja projekata i zakonodavnog ambijenta u okviru kojeg se sprovode javne investicije u naučno-istraživačke i inovacione delatnosti. Tako prikupljene informacije prezentovane su u okviru poglavlja 7.

6.2 Primarno istraživanje

U okviru primarnog istrazivanja realizovane su sledeće aktivnosti:

Anketiranje preduzeća i naučno-istraživačkih organizacija u cilju indentifikovanja ostvarenog javno-privatnog partnerstva za potrebe inovacija (poglavlje 8 i 9);

Održane su tri fokus grupe sa predstavnicima (a) naučno-istraživačkih organizacija, (b) privrednih organizacaija i (c) in-stitucija;

Održana je javna radionica organizovana u saradnji sa Privred-nom komorom Srbije, u čijem radu su učestovali predstavnici naučno-istraživačkih organizacija, državnih organa, privrednih organizacija, međunarodnih i nevladinih organizacija.

Analizirane su studije slučaja uspešne primene naučno-za-snovanih inovacija kao i uspostaljanja prvih organizacija za podršku inovacijama (poglavlje 10).

Osnovna nastojanja autora projekta bila su da anketa bude maksimal-no saobražena metodologijama CIS-a i (delom) EOS Gallup Europe-Innobarometar-a. Međutim, kako su ključni elementi istraživanja (javno-privatno partnerstvo, naučno zasnovane inovacije i znanjem vođen ekonomski razvoj), u momentu pokretanja projekta bili u početnom stadijumu razvoja u Srbiji (ni sami termini nisu bili dovolj-no poznati), projektni tim se opredelio za pojednostavljenje defin-icija i pojmova i uprošćavanje pojedinih podela i kategorija inovacija, trudeći se da istraživanje prilagodi lokalnim uslovima.

Formulisan je Upitnik o saradnji privatnog i javnog sektora u službi inovacija za potrebe anketiranja preduzeća i naučno-istraživačkih organizacija kojim su, usled već navedenog nedostatka zvaničnih podataka o inovacijama, definisana i neka opšta pitanja o inovaci-jama i načinu na koji se realizuju, kako bi se mogla steći opšta slika


o ciljnoj grupi koja se intervjuiše (upitnici namenjeni preduzećima i NIO prezentovani su u Aneksima 1 i 2 ovog izveštaja).

Iz ovih razloga izabran je i uzorak za anketu od 300 najuspešnijih preduzeća u nastojanju da se indentifikuje saradnja samog vrha srp-ske privrede sa javnim sektorom (pre svega naučno-istraživačkim) usmerena ka inovativnosti. Dodatni razlog je i to što bi korišćenje značajno većeg uzorka za anketu prevazilazilo materijalne i vremen-ske resurse projekta.

Upitnikom za anketiranje preduzeća je definisano da je „svrha upit-nika prikupljanje podataka o saradnji privatnog i javnog sektora u Republici Srbiji, posebno identifikacija veza sa naučno-istraživačkim sektorom, korišćenja znanja i međusobne interakcije, a u funkciji raz-voja inovacija preduzeća i njegove konkurentnosti.“

U uvodnom delu upitnika definisana su neka opšta pitanja o preduzeću, od kojih je sa stanovišta ovog istraživanja najznačajnija indentifikacija istraživačko razvojnih kapaciteta samih preduzeća.

Prvo poglavlje upitnika definiše da „Inovacije podrazumevaju trans-formaciju ideja u nove, ili značajno unapređene tehnološke procese i proizvode sa izlaskom na tržište, nove organizacione sisteme ili nov pristup uslugama.“

Realizacija navedenih inovativnih aktivnosti odnosi se na period od 3 godine. Dalje se kroz upitnik može videti logički sled pitanja koja najvećim delom osvetljavaju realizaciju ovih inovativnih aktivnosti (u skladu sa ciljevima projekta). Ključni elementi su: da li su preduzeća realizovala inovativne aktivnosti angažovanjem naučno-istraživačkih organizacija (pitanje 2); da li su za realizaciju inovativnih aktivnosti dobila podršku javnog sektora (pitanje 3) i slično, što se detaljnije može videti u priloženom upitniku.

Drugi set važnih pitanja definisanih ovim upitnikom su pitanja o ja-vno-privatnom partnerstvu, njegovoj realizaciji i stavovima anketira-nih preduzeća (pitanja iz dela II i III upitnika).

Za uzorak istraživanja u naučno-istraživačkom sektoru izbabrano je 65 naučno-istraživačkih organizacija iz oblasti prirodnih, tehničko-tehnoloških i ekonomskih nauka.

Upitnik kojim su anketirane naučno-istraživačke organizacije kreiran je po istom principu kao i upitnik za preduzeća i korišćene su iste definicije.


Naglasak kod ovog upitnika stavljen je na komercijalizaciju poje-dinih inovativnih aktivnosti, s obzirom na to da postoji dugogodišnja praksa u naučno-istraživačkom sektoru da se inovacijom smatra novi ili poboljšani proizvod, ili tehnologija koja se razvija samo do nivoa prototipa. Cilj je bio da se vidi koliko naučno-istraživačke organizacije uspevaju da komercijalizuju svoje inovativne aktivnosti, odnosno ko-liko su tržišno vođene i spremne da svoja istraživanja usmere prema potrebama tržišta. Istovremeno, pokušalo se i uočavanje trendova kroz izvore prihoda samih naučno-istraživačkih organizacija, tako što su oni kroz posebnu matricu filtrirani i u odnosu na realizovane ino-vativne aktivnosti.

Istovremeno, anketirane naučno-istraživačke organizacije su imale priliku da kroz poglavlje II Javno-privatno partnerstvo u Srbiji i po-glavlje III Javno-privatno parterstvo u funkciji razvoja inovativnosti, odgovore na skoro indentična pitanja kao i preduzeća i daju svoje stavove o značaju JPP-a u Srbiji i ocene njegovu realizaciju.

Fokus grupe (preduzeća, NIO, intitucije državne uprave)

U skladu sa osnovnim ciljevima projekta i u nastojanju da se priku-pi što više informacija o ostvarenom javno-privatnom partnerstvu, problemima koji prate stvaranje naučno zasnovanih inovacija, organi-zovane su tri fokus grupe: (1) sa predstavnicima naučno-istraživačkih organizacija, (2) sa predstavnicima privrednih organizacija (3) sa pred-stavnicima državnih institucija. Očekivanje istraživačkog tima da će kroz rad u fokus grupama izveštaj biti obogaćen kvalitativnim poda-cima i saznanjima zaista je bilo opravdano jer su mišljenja i komentari u velikoj meri dodatno ilustrovali veliki broj trendova identifikovanih analizom popunjenih upitnika. Za svaku fokus grupu pripremljena su uvodna objašnjenja. Interesovanje naučno-istraživačkog sektora za učešće u fokus grupi bilo je najveće, dok je odziv državnih institucija bio znatno manji, uz objašnjenja nekih ministarstava da je za inovaci-je nadležno Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Komentari i mišljenja koja su se mogla čuti u fokus grupama biće prezentovana u ovom izveštaju kao dopuna analize koja proističe iz obrade upitnika, a prezentovani su u formi uokvirenog teksta u italic formatu.

Studije slučaja

U fazi pripreme istraživačkog projekta odabrano je nekoliko uspešnih organizacija čiji razvoj se temelji na naučno zasnovanim inovacijama.


Autori projekta su želeli da indentifikuju tačke uspeha ovih orga-nizacija, s obzirom na to da ovakvi primeri u Srbiji nisu česti. Istovre-meno indentifikovni su i problemi koji prate uspostavljanje prvih Inovacionih centara i Biznis inkubatora u Srbiji i kao takvi, takođe, su odabrani za studije slučaja. Pokazalo da su to i prvi primeri im-lementacije važećeg Zakona o inovacionoj delatnosti, pa je samim tim praćenje njihovog uspostavljanja i analiza problema dobilo na značaju.

Radionica

Nakon analize prikupljenih odgovora učesnika u istraživanju (up-itnici) i sprovedenih fokus grupa, organizovana je i javna radionica u čijem radu su učestovali predstavnici naučno-istraživačkih orga-nizacija, državnih organa, privrednih organizacija, privredne komore, međunarodnih i nevladinih organizacija. Ovom prilikom, učesnicima u radionici su prezentovani inicijalni rezultati istraživanja sa ciljem da se pre koncipiranja finalnog izveštaja stekne dodatna slika o ad-ekvatnoj interpretaciji prikupljanih podataka. Komentari i mišljenja predstavnika privrede, NIO i javnih organizacija koja su se mogla čuti ovom prilikom uvršteni su u ovaj izveštaj na mestima na kojima se obrađuje tema koje se tiču, kao dodatno pojašnjenje ili interpretacija postojećih prepreka u medjusektorskoj saradnji.

Svi nalazi navedeni u prikazu koji sledi rezultat su obavljenih istraživanja, dok su zaključni komentari lični stavovi članova projekt-nog tima.


7. DRŽAVNI OKVIR O SARADNJI JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U SLUŽBI INOVACIJA

7.1 Zakonski osnov naučno-istraživačkog sistema u Srbiji

Sistem naučno-istraživačke delatnosti u Srbiji definisan je Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 110/2005), tako što je ova delatnost definisana kao delatnost od posebnog značaja za sveukupni razvoj, a koja se ostvaruje osnovnim, primenjenim i raz-vojnim istraživanjima, kao i osposobljavanjem kadrova za naučno-istraživački rad.

Zakon definiše osnovne ciljeve naučno-istraživačke delatnosti, od kojih, sa stanovišta javno-privatnog partnerstva treba izdvojiti podi-zanje opšteg nivoa tehnologija u privredi i obezbeđivanje konkurent-nosti roba i usluga na domaćem i svetskom tržištu, kao i usmeravanje društva ka inovacijama.

Zakon, takođe, predviđa i realizaciju pojedinih programa, kojim se os-tvaruje opšti interes u naučno-istraživačkoj delatnosti, a sa stanovišta inovacione delatnosti i javno-privatnog partnerstva, može se staviti naglasak na program osnovnih istraživanja, program istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja, a posebno na program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata naučno-istraživačkog rada.

7.2 Finansiranje naučno-istraživačke delatnosti

Finansiranje naučno-istraživačke delatnosti u Srbiji se odvija ug-lavnom iz budžeta i to preko resornog ministarstva, Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Zakonom definisane odredbe bile su da se sredstva iz budžeta namenjena ovoj delatnosti mogu davati samo naučno-istraživačkim organizacijama registrovanim u resor-nom ministarstvu, sve do donošenja Zakona o inovacionoj delatnosti (decembar 2005).


U Srbiji ne postoji redovno prikupljanje statističkih podataka koji se baziraju na evropskim standardima u ovoj oblasti što prouzrokuje nemogućnost komparativne analize ovih parametara u Srbiji i istih u drugim zemljama (neposredno okruženje, EU, SAD, Japan). Tako, na primer neki podaci govore da je izdvajanje za istraživanje i razvoj iz javnog sektora u 2004. godini bilo 1.22% BDP-a, što je mnogo više nego u nekim drugim zemljama (Bugarska 0.4%, Rumunija 0.15%, EU25 0.67%, EU15 0.69%, SAD 0.86% i Japan 0.8%), tako da je razum-ljivo da ovaj podatak nameće pitanje svoje relevantnosti. Ovaj po-datak se jako razlikuje u odnosu na podatke o izdvajanju sredstava iz budžeta preko resornog ministarstva za nauku i tehnološki razvoj (ta-bela 3). Takođe, izdvajanje poslovnog sektora za razvoj i istraživanja u Srbiji, u 2004. godini, je iznosilo 0.12% BDP-a, što je neuporedivo manje u odnosu na druge zemlje (Bugarska 0.09%, Rumunija 0.23%. EU25 1.27%, EU15 1.3%, SAD 2.03% i Japan 2.32%)

Tabela 3. Finansiranje naučnoistraživačke delatnosti iz budžeta

GodinaSredstva iz budžeta (realizovana) 000 000 CSD

Sredstva iz budžeta (realizovana) M EURO

% BDP

2000 708 11.8 0.10

2001 1163 19.4 0.16

2002 2550 42.5 0.28

2003 3877 56.8 0.35**

2004 4112 52.1 0.31**

2005 4556 53.3 0.31**

2006 5576* 64.0 0.38*

* planirana sredstva u budžet

** na osnovu vrednosti BDP procenjenog od strane RZZS

Iz tabele se vidi da se u periodu od 2000. do 2003. godine kontinu-irano povećavao nivo izdvajanja budžetskih sredstava za naučno-istraživačku delatnost, a da je tokom poslednje dve godine prisutna stagnacija, kao i uočljivo zaostajanje u izdvajanju za nauku u odnosu na kriterijume koje je postavila EU svojim članicama.


7.3 Struktura naučnoistraživačkog sistema i stanje istraživanja

Pri resornom ministarstvu vodi se registar naučno-istraživačkih orga-nizacija u Srbiji na osnovu klasifikacije koja je definisana prethodnim Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 52/93), budući da je novi zakon tek nedavno stupio na snagu i da definiše prelazno vreme za tranziciju sistema u skladu sa njegovim odredbama. Po starom zakonu, naučno-istraživačke organizacije su svrstane u tri grupe - univerziteti i fakulteti, instituti, instituti u sas-tavu preduzeća i istraživačko-razvojne jedinice u sastavu preduzeća i ustanova. Osim navedenih, naučno-istraživačkom delatnošću se bave i Srpska akademija nauka i umetnosti i Matica srpska. Sveuku-pno, u registru NIO se nalazi 195 entiteta.

Po novom zakonu, organizacije koje obavljaju naučno-istraživačku delatnost su: Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska i naučno-istraživačke organizacije (instituti, visokoškolske organizaci-je i centri izuzetnih vrednosti).

U tabeli 4 je dat pregled projekata koji se finansiraju iz budžeta, preko resornog ministarstva krajem 2005. godine.

Tabela 4. Projekti koji se finansiraju iz budžeta, decembar 2005. godine

Naučno istraživčki programi

ProjektiOrganizacije učesnici

Istaživač meseci

Istraživači Sredstva

broj % broj % broj % broj % U 000 din %

Osnovna istraživanja

523 56.5 138 24.1 38425 63.22 6259 51.9 1.683.136 58.0

Tehnološki razvoj

237 25.6 250 43.7 16470 27.10 3846 31.9 812.777 28.01

Nacionalni programi

100 10.8 106 18.5 5539 9.11 1137 9.44 261.034 8.99

Inovacioni projekti

34 3.7 30 5.3 125 0.21 290 2.41 60.384 2.08

Top down projekti

32 3.4 48 8.4 221 0.36 512 4.25 84.781 2.92

UKUPNO 926 100 572 100 60780 100 12044 100 2,902,113 100


Analizom strukture ovih pokazatelja uočava se veće učešće osnovnih istraživanja u odnosu na razvojna istraživanja. Istovremeno, vidljivo je da se u okviru nauke i tehnološkog razvoja finansira više od 80% istraživač meseci, a kako se ovi projekti predlažu po bottom-up pris-tupu, očigledan je slobodan pristup istraživača kada je u pitanju iz-bor teme istraživanja.

Komentar predstavnika državnih organizacija – učesnika fokus grupe:

„Kao najveći problem istaknut je nedostatak informacija, a samim tim i pi-tanje ko treba da se brine da informacije budu dostupne. Strategija privred-nog razvoja, Strategija inovacija i Strategija održivog razvoja su tri strategije koje se rade istovremeno i stiče se utisak da nisu povezane. Nažalost, među ministarstvima nema dovoljno saradnje. Postavlja se pitanje ko treba da bude integrator?“

7.4 Program osnovnih istraživanja

Kroz ovaj program realizuju se projekti iz sledećih oblasti: fizika, hemija, biologija, matematika i mehanika, medicina, geonauke i astronomija, istorija, arheologija i etnologija, jezik i književnost i društvene nauke.

Ministarstvo je, na osnovu Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti (1993), ovaj program definisalo 2001. godine, kao trogodišnji ciklus istraživanja (2001-2004), sa ciljem da se rezultati fundamentalnih istraživanja iskoriste kao podloga za primenjena istraživanja, koja će, opet, voditi do inovacionih projekata, što predstavlja linearni model inovacija.

Program se bazira na bootom-up pristupu, uz evaluaciju projekata od strane domaćih i inostranih recenzenata.

7.5 Program tehnološkog razvoja

Osnovni cilj ovog programa je da pomogne i podstakne privredne i druge organizacije da dostignu neophodni nivo međunarodne konkurentnosti i nivo kvaliteta svojih proizvoda i usluga. Ovaj pro-gram obuhvata sledeće oblasti: Informatika, elektronika i teleko-munikacije, Materijali i hemijske tehnologije, Mašinstvo i industri-


jski softver, Saobraćaj i građevinarstvo, Biotehnologija i Energetske tehnologije i rudarstvo.

U realizaciji projekata iz ovog programa obavezno je učešće privredne organizacije i/ili javnih preduzeća, koji treba da obezbede finansijsku participaciju u visini od najmanje 20% troškova rada angažovanih istraživača iz naučno-istraživačkih organizacija, a mogu da obezbede i učešće u radu svojih eksperata i/ili u materijalu i/ili u opremi. Ova preduzeća se pojavljuju u formi jednog od realizatora projekta ili u formi korisnika rezultata projekta, pri čemu se ona preduzeća koja u svom sastavu imaju istraživačko-razvojne jedinice registrovane kod resornog ministarstva mogu pojaviti i kao realizatori projekta i kao korisnici rezultata istog. Ovako zamišljen program daje mogućnost za organizovane aktivnosti od strane države po pitanju javno-privat-nog partnerstva istraživanja i razvoja. Analizom vlasničke strukture navedenih preduzeća, realizatora i korisnika u ovim projektima, vidi se da još uvek preovlađuju državna i društvena preduzeća, a da je manje učešće privatnih preduzeća

Na osnovu raspoloživih informacija, ne može se utvrditi kakvi su efek-ti pojedinih programa, posebno tehnološkog razvoja i inovacionih projekata, ali se uvidom u pojedinačne slučajeve može ustanoviti da su rezultati delimično u primeni i da postoje uspešni pojedinačni primeri..

Prof. dr Dragan Domazet, dekan Fakulteta za informacione tehnologi-je i bivši Ministar za nauku i tehnologiju u Vladi Republike Srbije, istakao je na radionici koja je povodom ovog istraživanja organizovana u Privred-noj komori Srbije, da su neophodni transformacija naučno-istraživačkih in-stituta i nova zakonska rešenja u oblasti nauke jer istraživanja daju samo delimična rešenja. Naveden je i primer privatnog preduzeća koje u sarad-nji sa NIO pokušava da osvoji novi proizvod u okviru projekta ministarst-va. Utisak preduzeća je da naučno-istraživačke organizacije, kroz projekte ministarstva, pokušavajući da obezbede prihode za istraživače, nerealno prikazuju potreban broj istraživač meseci i u takvom obračunu sredstava, participacija privrede (ukoliko nije formalna), postaje previsoka i destimuliše privrednike da učestvuju u ovim projektima.

7.6 Program tehnološkog razvoja - nacionalni programi

Nacionalni programi razvoja imaju za cilj rešavanje problema od nacinalnog značaja, tako što se za jasno definisan problem formira


odgovarajući program razvoja sa precizno definisanim ciljevima i de-taljno definisanim projektnim zahtevima, a zatim se traže istraživački timovi sposobni da realizuju pomenuto (top-down pristup). U okviru ovog programa realizuju se sledeći razvojni programi:

Nacionalni program energetske efikasnosti (EE) – sa ciljem povećanja efikasnosti proizvodnje, prenosa, ditribucije i korišćenja svih vi-dova energije i energetskih izvora, bolji izbor energenata i opreme, uvođenje novih tehnologija, bolja organizacija, poboljšanje kvaliteta eksploatacije – kojom se može postići značajna ušteda prirodnih izvo-ra, energije i finansijskih sredstava i povećati konkurentnost privrede uz očuvanje prirodne sredine prema međunarodnim kriterijumima.

Nacionalni program za biotehnologiju i agroindustriju (BA) – sa ciljem da se korišćenjem sopstvenih naučnih resursa dođe do tehnoloških rešenja u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, šumarstvu i prehra-mbenoj industriji koje će obezbediti porast produktivnosti, pove-ćanje brojnosti robnih proizvođača osposobljenih za konkurentnost na svetskom tržištu, sa prepoznatljivim finalnim proizvodima – što bi dovelo do bržeg privrednog razvoja zemlje.

Nacionalni program za vode – sa ciljem da se racionalizuje uređenje vodotoka, bujičnih tokova i odbrane od poplave, da se unapredi i ra-cionalizuje korišćenje višenamenskih akumulacija za korišćenje voda i zaštitu od poplava, unapredi korišćenje vodovodnih sistema i smanji gubitak vode u njima, da se poveća efikasnost postojećih uređaja za prečišćavanje otpadnih voda naselja i industrije, da se razviju nova i efikasna postrojenja za prečišćavanje i pripremu voda, unapredi i ra-cionalizuje zaštita voda od zagađivanja, poveća efikasnost postojećih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje.

7.7 Program tehnološkog razvoja - inovacioni projekti (period 2002-2005)

Ovaj program podrazumeva realizaciju projekata koji u svojoj suštini treba da imaju razvoj novog prozvoda, nove metode ili tehnologije, ili unapređenje već postojećih, koristeći se inovativnim novim rešenjima i na taj način, doprinoseći povećanju konkurentnosti izlaznog proizvo-da, procesa ili usluge. Realizacija programa se odvija na klasičan način, tj. glavnu inicijativu imaju naučno-istraživačke organizacije koje su u obavezi da uspostave partnerski odnos sa preduzećima – participan-tima, koji su i krajnji korisnici rezultata. Dakle, bez obzira što se radi


o programu inovacionih projekata, postojeća regulativa nije dozvol-javala da se ovaj program prvenstveno usmeri na privredni sektor. Iz tog sektora bi, a na osnovu stvarnih potreba za povećanjem kvaliteta proizvoda/procesa/usluga, dolazile inicijative za inovacione projekte na koje bi, potom, reagovale odgovarajuće naučno-istraživačke in-stitucije. Ipak i u okviru ovog programa je došlo do izvesnog razvoja pratnerstva između javnog i privatnog sektora.

Prof. dr Đuro Kutlača iz Centra za istraživanje razvoja nauke i tehno-logije Instituta „Mihajlo Pupin“33 naglasio je u izlaganju na radionici, koja je povodom ovog istraživanja održana u Privrednoj komori Srbije, da Naciona-lni inovacioni sistem u Srbiji još uvek ne postoji, postoje delovi sistema, ali ne funkcionišu kao sistem. Istakao je i da je Nacionalni inovacioni kapacitet sposobnost države, kao političkog i ekonomskog entiteta da proizvede i komercijalizuje niz - na svetskom nivou novih - tehnologija u dužem vre-menskom periodu i da tri bloka grade nacionalni inovacioni kapacitet:

Razvijena jaka zajednička inovaciona infrastruktura;

Razvijeno specifično inovaciono okruženje u nacionalnim industrijskim klasterima;

Veze između zajedničke inovacione infrastrukture i specifičnih klastera.

Istovremeno, naglašene su i dimenzije nacionalnog inovacionog kapa-citeta: Apsorptivni kapacitet je sposobnost preuzimanja novog znanja i prilagođavanja uvezenih tehnologija i ova sposobnost je ključna za tranzi-cione ekonomije koje hvataju priključak u razvoju i inovacijama;IR sposob-nost je značajna ne samo za generisanje novih znanja, već i kao mehanizam za njihovu apsorpciju; Difuzija je ključni mehanizam za realizaciju ekonom-skih koristi od investicija u IR, kao i za povećanje apsorptivnog kapaciteta; Tražnja za IR i inovacijama je ključni ekonomski mehanizam koji generiše proces stvaranja dobara u IR, apsorpcionim i difuzionim aktivnostima.

7.8 Program tehnološkog razvoja - projekti sa zadatom temom

Opšti cilj projekata u okviru ovog programa je realizacija zadatih tema, što treba da podstakne razvoj pojedinih sektora privrede, po-veća konkurentnost domaćih proizvoda i usluga na međunarodnom tržištu, i doprinese boljem poslovanju javnih preduzeća i velikih si-stema. U realizaciji ovog programa obavezno učestvuju privredne organizacije i/ili javna preduzeća koja obezbeđuju participaciju u


radu, materijalu, opremi i/ili novcu, pri čemu najmanji iznos partici-pacije iznosi 30% od ukupne cene projekta.

7.9 Učešće naučnoistraživačkih organizacija iz Srbije u FP i EUREKA programu

U poslednjih nekoliko godina uočljivo je angažovanje ministarstva u pomoći naučno-istraživačkim organizacijama prilikom konkurisanja kod Evropskih fondova i programa. Kao rezultat toga učešće Srbije u EUREKA programima je:

U 2006. godini – 12 aktivnih projekata u vrednosti 32 miliona dinara;

U 2005. godini – 5 aktivnih projekata u vrednosti od 14 miliona dinara;

U 2004. godini – 3 aktivna projekta, u vrednosti od 6 miliona dinara;

U 2003. godini – 2 aktivna projekta u vrednosti od 2 miliona dinara.

Aktivnosti na FP programima

Najbolji primer uspešnosti istraživača iz Srbije je prošlogodišnji poziv za „reinforcing of research capacities of Western Balkan Countries“ na kome je od 3 miliona EUR, Srbija dobila 2.7 (odnosno 8 od 10 projekata)! Na tom istom pozivu, ukupno je predlozeno 88 projekata, a odobreno 10, dok je Srbija predložila 35-40 projekta i dobila 8, tj. prolaznost srpskih projekta je bila više nego duplo veća od prosečne. Rezultat je da u je okviru FP 6 programa, 6 miliona EUR odobreno za participante iz Srbije (tekući i odobreni projekti u stadijumu ugov-aranja).

Ministarstvo podržava učešće u FP6 na više načina:

Individualne konsultacije preko mreze National Contact Poi-nts-a ( NCP) za prioritete FP6;

Promocija pojedinih poziva (Primer: ovogodišnja akcija za rei-nforcing – 7 info dana – preko 75 klijenata u obradi;

Podrška za putovanja na FP6 konzorcijalne pregovore;

Sufinansiranje od 10% za uspešne projekte.


7.9 Prikaz Pravilnika o Inovacionim centrima

Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj (sadašnje Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine), donelo je početkom 2003. godine Pravlinik o inovacionim centrima kojim je utvrdilo uslove i postupke za formiranje, registraciju, akreditaciju i prestanak rada inovacionih centara (u daljem tekstu: IC), podsticajne mere za rad IC-a, kao i uslove i načine njihovog ostvarivanja, a sve u funkciji realizacije Programa transfera znanja i tehnologija u funkciji inovacionog i regionalnog razvoja, koje finansira Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj. Pravilnikom su definisani inovacioni centri, njihove funkcije, način formiranja, način registracije i ostvarivanja programa:

„Inovacioni centar je organizaciona jedinica naučno-istraživačke organizacije (u daljem tekstu: NIO), definisana članom 6. Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 52/92), u kojoj se na organizovan i sistematski način radi na pri-meni naučnih rezultata (sopstvenih i tuđih) i savremenih tehnologija, u cilju razvoja prototipova novih, inovativnih proizvoda ili procesa, za potrebe naručioca posla ili određenog tržišta“.

Inovacioni centar ima dve osnovne funkcije:

1. Razvoj i komercijalizaciju inovativnih proizvoda ili procesa u ob-liku::

Prototipa hardvera, tj. fizičkog proizvoda;

Softverskih proizvoda;

Procesa (npr. tehnološkog procesa, procesa rada i upravljanja i dr.);

Usluga (npr. usluge koje se nude preko interneta);

2. Podsticaj i razvoj inovacija i preduzetništva tako što:

Vrši analize rezultata projekata NIO i istraživanja u zemlji i svetu radi njihove eventualne komercijalne primene;

Analizira postojeće i inicira razvoj sopstvenih tehnologija na bazi ostvarenih naučnih rezultata;

Istražuje potrebe tržišta i potencijalnih partnera u industriji i inicira njihovo povezivanje sa nosiocima naučnih rezultata u NIO, tj. nastavnicima i istraživačima;


Priprema ugovore koji se odnose na prodaju, komercijalizaciju i marketing intelektualne svojine NIO, ostvarene u okviru pro-jekata koji se realizuju u IC;

Organizuje patentiranje i zaštitu intelektualne svojine NIO;

Organizuje obuku istraživača, nastavnika, saradnika NIO i studenata u cilju razvoja njihovih preduzetničkih i inovacionih sposobnosti.


„Postavlja se pitanje da li privreda kroz komorski sistem uopšte artikuliše svoju tražnju kada je reč o podršci inovacijama?“

Donošenjem novog Zakona o Inovacionoj delatanosti (decembar 2005.) prestao je da važi ovaj Pravilnik. Međutim, bez obzira što u praksi, po ovom Pravilniku, inovacioni centri nisu zaživeli u punoj meri, postoji više razloga za njegovu analizu ovde:

Ovaj pravilnik je prvi detaljniji dokument na osnovu kojeg je počelo uspostavljanje prvih inovacionih centara u Srbiji. Iako je Politika naučno tehnološkog razvoja Srbije, iz 1994. godine pružala mogućnosti za razvoj različitih organizacionih oblika za podršku inovacionoj delatnosti, pokušaji programskih vizion-ara iz tog vremena nisu široko zaživeli zbog svakodnevne borbe za očuvanje srži istraživačkog korpusa i golog preživljavanja istraživača u godinama izolacije i oskudice 90-tih.

Kada se analiziraju odredbe novog Zakona o inovacionoj delat-nosti, očigledno je da je ovaj Pravilnik korišćen kao podloga za osnovni duh zakona, iako se kroz kvantitativne uslove za poje-dine forme organizovanja inovacionih organizacija definisane zakonom, značajno odstupilo od ovog Pravilnika.

7.10 Prikaz Zakona o Inovacionoj delatnosti

Zakon o inovacionoj delatnosti je donet decembra 2005. u Skupštini Srbije i objavljen je u „Službenom glasniku“ br. 110/05. Ovim za-konom uređuju se osnovna načela, ciljevi i organizacija primene naučnih saznanja, tehničkih i tehnoloških znanja, inventivnosti i pronalazaštva u funkciji stvaranja i realizacije, u odnosu na postojeću tehničko-tehnološku osnovu, novih i poboljšanih proizvoda, pro-


cesa i usluga, kao pokretača razvoja Republike Srbije. Inače, ovo je prvi zakon kojim je regulisana oblast inovacione delatnosti i definiše se kao delatnost koja se preduzima radi stvaranja novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga, ili značajne izmene postojećih, a u skla-du sa potrebama tržišta. Definiše se i inovacija koja predstavlja novi proizvod, proces, tehnologiju ili uslugu sa unikatnim svojstvima, koja je nastala primenom vlastitih ili tuđih rezultata naučno-istraživačkog rada, otkrića i saznanja, kroz sopstveni koncept, ideju ili metod za njeno stvaranje i sa odgovarajućom vrednošću plasirana na tržištu. Posebni ciljevi ovog zakona koje zakonodavac navodi pri donošenju ovog zakona su:

1) obezbeđenje sistemskih uslova da novostvoreno i akumuli-rano znanje, kao i inventivnost budu glavni pokretači i osnova privrednog i društvenog razvoja Republike Srbije;

2) održavanje postojeće i podsticanje stvaranja nove infrastruk-ture, potrebne za razvoj inovacija, u cilju dinamičnog ekonom-skog razvoja Republike Srbije;

3) stvaranje uslova za zapošljavanje visokostručnog kadra u Re-publici Srbiji, kao i uslova za povratak stručnog kadra koji je privremeno napustio zemlju;

4) Primena principa konkurencije i principa saradnje kao os-novnih pokretačkih elemenata razvoja;

5) Uključenje svih potencijala društva u pravcu stalnog stvaranja i razvoja inovacija.

Kao veoma značajan razlog za pripremu ovakvog zakona je posto-janje velikog jaza između nauke, istraživačko razvojnog sektora i ino-vacionog stvaralaštva sa jedne strane i privrede, sa druge strane. To je posledica perioda kroz koji je Srbija prolazila u proteklih petnaest godina, što je prouzrokovalo da se razvojna komponenta u privred-nom i svakodnevnom životu smanjivala do mere kada je postala tol-iko mala, da značajno utiče na konkurentnost naše zemlje u odnosu na druge.

Osnovni cilj ovog zakona je približavanje privrede i istraživačko-raz-vojnog i inovacionog potencijala na celoj teritoriji Srbije, na integrisan i sa svetskim iskustvima usklađen način, a istovremeno prilagođen našim mogućnostima.“



„...o javno-privatnom partnerstvu moći će da se govori kada profesori shvate da je bolje da se bave inovacijama koje idu na tržište i kada počnu, paralelno sa razmišljanjem o ideji, da razmišljaju i o tome kome će se ona prodati.“

U delu zakona koji se odnosi na obavljanje inovacione delatnosti i korišćenje podsticajnih mera, predviđa se da su privatni i javni sek-tor ravnopravni, što je veoma značajno. Nosioci inovacione delat-nosti, u skladu sa ovim zakonom, jesu: razvojno-proizvodni centri, istraživačko-razvojni centri, inovacioni centri, poslovno-tehnološki inkubatori, naučno-tehnološki parkovi, visokoškolske ustanove, insti-tuti, privredna društva i preduzetnici.

Zakon definiše inovacionu politiku koja ima za zadatak postavljanje ciljeva i obezbeđenje sistemskih uslova za stvaranje, razvoj i primenu inovacija. Ministarstvo nadležno za inovacionu delatnost je mini-starstvo nadležno za nauku, ono je odgovorno za razvoj, realizaciju i pospešivanje inovacione delatnosti.

Ministarstvo vodi Registar inovacione delatnosti koji je javan, a koris-nici državnih podsticajnih mera i budžetskih sredstava za razvoj ino-vacione delatnosti mogu biti samo subjekti koji su upisani u Registar, tj, jedan od njegovih sektora:

1) razvojno-proizvodni centar;

2) istraživačko-razvojni centar i

3) inovacioni centar.

U delu koji se odnosi na program, predviđa se da vlada, na predlog ministra, radi podrške razvoju inovativnih proizvoda i usluga, pod-sticaja primene i komercijalizacije naučno-istraživačkih rezultata, podrške korišćenju savremenih tehnologija i izgradnji infrastrukture inovacionih organizacija, usvaja programe inovacione delatnosti za tekuću budžetsku godinu. Realizacija inovacionih programa vrši se putem inovacionih projekata. Privredna društva, visokoškolske ustanove, naučno-istraživačke i inovacione organizacije mogu biti nosioci inovacionih projekata koji traju do jedne godine.

U delu koji se odnosi na finansiranje, predviđeno je da Republika, au-tonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu obezbeđivati


finansiranje inovacione delatnosti radi ostvarivanja ciljeva inova-cione politike.

Za finansiranje inovacione delatnosti mogu se koristiti sredstva budžeta Republike pod sledećim uslovima:

1) da se inovaciona delatnost finansira korišćenjem bespovratnih budžetskih sredstava;

2) da sredstva budžeta Republike ne budu veća od 50% neophod-nih sredstava za realizaciju pojedinih inovacionih delatnosti i projekata

Radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje inova-tivnosti, osniva se Fond za inovacionu delatnost koji ima svojstvo pravnog lica.

Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme, realizacije i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti sprovođenja nacionalne inovacione politike.


„Treba da znamo koje su to grane sa dinamičnim rastom u svetskim ok-virima.

Potrebno je da Srbija učini organizovan napor da prepozna nove tehnologi-je i da za njihov razvoj daje podsticaje. Na primer, ako je strana kompanija zainteresovana da u Srbiji realizuje investiciju iz oblasti biotehnologije, po sadašnjem stanju stvari može da dobije podsticaje samo u sferi zapošljavanja – odnosno dobiće podsticaje i olakšice samo ako zaposli više od 100 rad-nika.

Postavlja se pitanje zašto država u cilju podrške inovacijama preduzeća ne obezbeđuje sredstva za tu svrhu? Olakšice su predviđene samo za opremu i infrastrukturu, tako da oni koji uspevaju da razviju nove proizvode i komerci-jalizuju ih stalno traže poreske olakšice za svoj razvoj, ali tu nema pomaka.

Strategijom privrednog razvoja za sada nije predviđena mogućnost moni-toringa i evaluacije istraživanja i razvoja.“


8. PRIVREDA O SARADNJI JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U SLUŽBI INOVACIJA

U procesu anketiranja privrede odabrana je grupa od 300 najuspe-šnijih preduzeća u Srbiji (Republički zavod za statistiku i Ekonomist magazin) za 2004. godinu. Sprovedena anketa je obavljena Upit-nikom o saradnji javnog i privatnog sektora u službi inovacija koji je sadržao 4+11 identifikacija, odnosno pitanja.

Upitnik je upućen preduzećima iz grupe 300 najuspešnijih u privredi Srbije, sva su kontaktirana e-mailom, telefonom, a značajan deo njih su posetili istraživači projekta.

Suštinsko opredeljenje za njihov izbor bio je uvid u inovativnost preduzeća koja imaju najbolje ekonomske efekte u privrednoj struk-turi Srbije i njihovo sagledavanje javno-privatnog partnerstva u cilju ostvarivanja inovativnosti. Anketom su obuhvaćene inovativne ak-tivnosti za period 2002-2004.godina.

8.1 Analiza ključnih parametara za 300 najuspešnijih preduzeća u periodu 2002-2004. godina

Kratka analiza ključnih parametara uspešnosti 300 najuspešnijih preduzeća u Srbiji u navedenom periodu predstavlja ulazni podatak za razmatranje inovativnosti ovih preduzeća i njihovih stavova o javno-privatnom partnerstvu u primarnom istraživanju, imajući u vidu činjenicu da su inovativna preduzeća u tržišnim privredama i najuspešnija.

Tabela 5. Osnovni parametri učešća ‘’Grupe 300’’ u ukupnoj privredi (privre-da=100)

Parametri 2003. 2004.

Ukupan prihod 41.7 44.6

Bruto dobit 55.7 46.1

Broj zaposlenih 29.7 28.8

Po svojim efektima ova grupa čini gotovo jednu polovinu u ukupnom prihodu i dobiti privrede i četvrtinu zaposlenih (Tabela 5.).


Tabela 6. Raspodela osnovnih parametara ‘’Grupe 300’’ po sektorima

TotalIndustrija

i građevinarstvoUsluge

2003 2004 2003 2004 2003 2004

Preduzeća Broj 300 300 169 170 131 130

Učešće % 100 100 56.3 56.6 43.7 43.4

ZaposleniBroj u 000 143.7 146.2 83.6 87.2 60.1 59,0

Učešće % 100 100 58.2 59.6 41.8 40.4

PrihodMilrd CSD 630.7 790.8 410.0 519.3 229.7 271.5

Učešće % 100 100 63.4 65.7 36.6 34.3

DobitMilrd CSD 52.2 70.1 28.7 37.6 23.5 32.5

Učešće u % 100 100 55.0 53.6 45 46.4

Učešće preduzeća prema delatnosti (industrija, usluge) neznatno se menja u broju preduzeća i broju zaposlenih (industrija oko 56% i 59% , usluge 44% i 41%) u ove dve godine.

U strukturi prihoda u 2003.godini industrija i građevinarstvo učes-tvuju sa 63,4%, usluge sa 36,6%, a u 2004. godini učešće industrije je 65,7 % , a usluga 34,3%.

U strukturi dobiti idustrija i građevinarstvo učestvuju sa 55%, a uslu-ge sa 45% u 2003.godini, a u 2004. godini učešće industrije je 53,6%, a usluga 46,4%.

Ukupno gledano, rastu i ukupan prihod (za 25,4%) i dobit (za 13,5%) ovih preduzeća u 2004. godini u odnosu na 2003. godinu.

Tabela 7. Učešće pokazatelja ‘’Grupe 300’’ po oblicima svojine u %

Oblici svojine DruštvenaDržavna

Privatna MešovitaPokazatelji

Broj preduzeća 10.7 59.7 29.6

Broj zaposlenih 37.8 18.4 43.8

Ukupan prihod 36.5 29.65 33.85

Dobit 19.7 30.5 49.8


U ovoj grupi privatna preduzeća učestvuju sa 29,65% u ukupnom prihodu i sa 30,5% u dobiti, iako u broju zaposlenih učestvuju samo sa 18,4%. Nasuprot njima, mešovita preduzeća učestvuju u zaposle-nosti sa 43,8%, a u ukupnom prihodu sa 33,85% i dobiti sa 49,8% (Tabela 7).

8.2 Broj i struktura anketiranih preduzeća

U „Grupi 300“ najveći broj preduzeća 2003. godine ima sedište u Beogradu, tačnije, 165 preduzeća, a 2004. godine 155 preduzeća, odnosno oko 53%; u Vojvodini ih je 69 (2003.) i 70 (2004.), odnosno 23%; u centralnoj Srbiji 49 i 55, odnosno 17% i na jugu Srbije 17 i 20, odnosno 7%.

Grafi kon 1. Pregled veličine anketiranih preduzeća po teritoriji (uku-pno 300):

Po veličini, u mala preduzeća spada 69 preduzeća, odnosno 27%, u srednja 105, odnosno 35% i velika 126, odnosno 42% preduzeća. Po delatnostima (sektorima) industriji pripada 44%, uslugama 34%, građevinarstvu 17% i poljoprivredi 5% preduzeća (Grafi kon 2.).

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

��

��

��

��

��

��

��


Grafi kon 2. Pregled anketiranih preduzeća po delatnostima

Ukupan broj preduzeća koja su odgovorila na anketu je 82. Među preduzećima koja su odgovorila grupi malih preduzeća pripada 11,odnosno 14%, srednjih 29, odnosno 35% i velikih 42, odnosno 51%.

Grafi kon 3. Pregled preduzeća po delatnostima koja su odgovorila na anketu (Ukupno: 82)

Od ovog broja, prema delatnosti, u industriji je 60% preduzeća, uslugama 23%, građevinarstvu 13% i poljoprivredi 4% (Grafi kon 3.). Prema vlasničkoj strukturi, dominantan je broj privatnih preduzeća – 89%. Broj zaposlenih u ovim preduzećima iznosi 39.800, od toga sa visokom stručnom spremom je 5.123, odnosno 12,9%.

��

��

��

��

��

��

��

��


Vel

ičin

a p

red

uze

ćaPi

t.B

r.:

01

23

45

67

89

1011

Zb

ir

Mal

a

Odg

.11

1011

1010

1111

1110

1111

211

9

Neo

dg.

01

01

10

00

10

09

13

%O

dg.

100%

91%

100

91%

91%

100%

100%

100%

91%

100%

100%

18%

90%

Sred

nja

Odg

.29

2728

2728

2827

2926

2629

530

9

Neo

dg.

02

12

11

20

33

024

39

%O

dg.

100%

93%

97%

93%

97%

97%

93%

100%

90%

90%

100%

17%

89%

Velik

a

Odg

.41

4140

3841

4039

4138

3940

744

5

Neo

dg.

11

24

12

31

43

235

59

%O

dg.

98%

98%

95%

90%

98%

95%

93%

98%

90%

93%

95%

17%

88%

Zbirn

o:

Odg

.81

7879

7579

7977

8174

7680

1487

3

Neo

dg.

14

37

33

51

86

268

111

%O

dg.

99%

95%

96%

91%

96%

96%

94%

99%

90%

93%

98%

17%

89%

Tabela 8. Analiza broja odgovora po veličini preduzeća


Što se tiče broja odgovora na postavljena pitanja u Upitniku – njihov broj je preko 91% (Tabela 8.). Najmanji broj odgovora dat je na do-datno pitanje (broj 11) koje se odnosi na predlog razvojnih programa (odgovor dalo 14% anketiranih preduzeća).

8.3 Istraživačko razvojni (IR) potencijal preduzeća

U 47 ovih preduzeća (58%) postoje organizacione jedinice za istraživanje i razvoj, i to u okviru industrije 65% preduzeća ima or-ganizaciju jedinicu za I&R, u građevinarstvu 55% preduzeća, u poljo-privredi 33% i uslugama 42%.

Prema obliku organizacione jedinice, istraživačko razvojne institute imaju samo 2 preduzeća, 3 preduzeća imaju istraživačko razvojni cen-tar, 25 – sektor za istraživanje i razvoj i 15 – ostale organizacione ob-like u kojima se odvija neki oblik istraživanja i razvoja (Grafikon 4.).

Kod malih preduzeća dominiraju sektori za istraživanje i razvoj, kod srednjih isto tako, a kod velikih sektori za istraživanje i razvoj i ostalo.

Grafikon 4. R&D potencijal anketiranih preduzeća po veličini

Ukupan broj zaposlenih sa visokom stručnom spremom (VSS) u ovim organizacionim jedinicama za I&R je 440, od čega doktora nauka je 13 (3%), a magistara 52 (12%).

Ako se ova struktura zaposlenih u organizacionim jedinicama za I&R, analizira po sektorima, može se videti da je broj zaposlenih sa

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��


VSS u istraživačko-razvojnim jedinicama u industriji 294, od čega 6 doktora nauka i 23 magistra; u uslugama (respektivno) – 130, 6, 28; i građevinarstvu –16, 1, 1.

Analiza strukture zaposlenih u organizacionim jedinicama za I&R prema veličini preduzeća pokazuje da: mala preduzeća imaju 21-og zaposlenog sa visokom stručnom spremom, od čega su 2 doktora i magistra u zbiru; srednja 149 sa VSS, od čega 32 doktora i magistra; i velika preduzeća 270 i 31 respektivno.

8.4 Preduzete inovativne aktivnosti

U okviru ovog pitanja klasifkovano je devet različitih oblika inova-tivnih aktivnosti: (1) istraživačko-razvojne aktivnosti za razvoj proiz-voda/usluga ili procesa, (2) dizajn proizvoda, (3) marketing novih proizvoda, (4) patenti ili neki drugi oblik transfera tehnologije, (5) nova oprema i softveri koji se koriste za inovativne aktivnosti, (6) obuka zaposlenih za inovativne aktivnosti, (7) posebno angažovanje inovativne radne snage – R&D, transfer tehnologije, informacije, itd., (8), novi ulazak na tržište ili plasman novih proizvoda ili novih usluga na tržištu, (9) značajno izmenjena organizaciona struktura, a ostavlje-na je i dodatna mogućnost da sama preduzeća navedu nešto drugo. Kako je cilj projekta indentifikacija saradnje, u dodatnim kolonama ovog pitanja traženo je da preduzeća navedu kako su ove aktivnosti obavili (samostalno, u saradnji sa drugim preduzećima/organizaci-jama), ili je to za njih radio neko drugi.

Preko 60% anketiranih preduzeća u periodu 2002-2004.godine re-alizovalo je sledeće inovativne aktivnosti: (1) istraživačko razvojne aktivnosti za razvoj proizvoda/usluga ili procesa, (2) dizajn proizvo-da, (3) marketing novih proizvoda, (5) nova oprema i softveri koji se koriste za inovativne aktivnosti, (6) obuka zaposlenih za inovativne aktivnosti i (8) novi ulazak na tržište ili plasman novih proizvoda ili novih usluga na tržištu. Između 32 i 44% preduzeća realizovalo je ostale inovativne aktivnosti: (4) patenti ili neki drugi oblik transfera tehnologije, (7) posebno angažovanje inovativne radne snage, R&D transfer tehnologije, informacije i (9) značajno izmenjena organiza-ciona struktura.


Grafikon 5. Analiza inovativnih aktivnosti po načinu sprovođenja

Odgovori preduzeća na pitanje kako realizuju te aktivnosti (samo-stalno, sa drugim preduzećima i organizacijama ili samo drugi) su da to većinom čine sama preduzeća, izuzev kod aktivnosti: (5) nova oprema i softveri koji se koriste za inovativne aktivnosti, (6) obuka zaposlenih za inovativne aktivnosti, gde je veoma značajna saradnja sa drugim preduzećima i organizacijama. Preduzeća veoma retko poveravaju isključivo drugim preduzećima i organizacijama sledeće inovativne aktivnosti: (9) značajne izmene u organizacionoj strukturi, (4) patente ili neki drugi oblik transfera tehnologije (3) marketing i (2) dizajn proizvoda, kao i (1) istraživanje i razvoj (Grafikon 5.)

� � ��

��

�

��

�

��

��

�

��

��

�

��

�

��

�

��

�

�

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

PREDUZEĆA VEOMA RETKO POVERAVAJU ISKLJUČIVO DRUGIM PREDUZEĆIMA I ORGANIZACI-JAMA SLEDEĆE INOVATIVNE AKTIVNOSTI: (9) ZNAČAJNE IZMENE U OR-GANIZACIONOJ STRUKTURI, (4) PATENTE ILI NEKI DRUGI OBLIK TRANSFERA TEHNOLOGIJE (3) MARKETING I (2) DIZAJN PROIZVODA, KAO I (1) ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ (GRAFIKON 5.)


Kao realizatore inovativnih aktivnosti realizovanih u saradnji sa dru-gima, preduzeća su navela preko 90 organizacija sa sledećom struk-turom: projektantsko/konsultantske organizacije – 30, fakultete – 21, institute – 17, državne organizacije – 12, a inostrane organizacije po-javljuju se u samo 7 slučajeva.

Grafikon 6. Realizacija različitih oblika inovativnih aktivnosti

Preko 50 anketiranih preduzeća (odnosno 60%) realizovalo je 5 ili više oblika inovativih aktivnosti (od ukupno 9 klasifikovanih) u 5 ma-lih preduzeća, 17 srednjih i 29 velikih. U istom periodu 14 preduzeća realizovalo je manje od 2 oblika navedenih inovativnih aktivnosti (od ukupno 9 klasifikovanih) u 3 mala preduzeća, 7 srednjih i 4 velika. Bez ikakvih inovativnih aktivnosti u ovom periodu bilo je 4 preduzeća, od čega 1 malo, 2 srednja i 1 veliko (Grafikon 6).

� � ��

��

��

��

��

��

��


8.5 Angažovanje istraživačkih organizacija izvan preduzeća za sprovodjenje inovativnih aktivnosti

Ukupno 51 preduzeće (odnosno 62%) angažovalo je istraživačko raz-vojne organizacije (izvan svog preduzeća) za inovativne aktivnosti i to: za istraživanje i razvoj – 27 preduzeća, savetodavne usluge – 30 preduzeća i u oblasti treninga/obuka zaposlenih – 18 preduzeća. Očigledno je da su neka preduzeća angažovala istraživačke orga-nizacije za sve tri navedene aktivnosti (Grafikon 7).

Grafikon 7. Korišćenje usluga istraživačko razvojnih organizacija po veličini preduzeća

Prema veličini, najčešće usluge istraživačko-razvojnih organizacija koristila su velika preduzeća – 35 i to približno uravnoteženo prema tipu usluga (istraživačko razvojne 16, savetodavne 22, trening zapo-slenih 11), potom srednja – 15 preduzeća (istraživačko razvojne 11, savetodavne 7, trening 6). Samo 1 malo preduzeće koristilo je usluge istraživačko-razvojnih organizacija i to savetodavne i trening/obuku zaposlenih (Grafikon 7.)

Ako se izdvojeno posmatraju aktivnosti istraživanja i razvoja, uočava se da je samo 27 preduzeća, odnosno svako treće preduzeće koris-

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

AKO SE IZDVO-JENO POSMATRA-JU AKTIVNOSTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA, UOČAVA SE DA JE SAMO 27 PREDUZEĆA, ODNOSNO SVAKO TREĆE PREDUZEĆE KO-RISTILO USLUGE ISTRAŽIVAČKO-RAZVOJNIH ORGANIZACIJA, OD ČEGA NI JEDNO MALO PREDUZEĆE.


tilo usluge istraživačko-razvojnih organizacija, od čega ni jedno malo preduzeće.

Komentari privrednika - učesnika fokus grupe:

„Znanje i inovacije se kriju u naučno-istraživačkom sistemu – treba naći načina da se te inovacije izvuku iz institucija i komercijalizuju. Treba u privre-du privući ljude sa znanjem.“

8.6 Podrška inovativnim aktivnostima preduzeća od strane javnih (državnih) organizacija

Od ukupnog broja preduzeća koja su odgovorila na anketu, samo 16 preduzeća (20%) je dobilo neki vid podrške javnih (državnih) orga-nizacija ili fondova za svoje inovativne aktivnosti i to: u industriji 7 (odnosno 14% od ukupnog broja preduzeća u industriji), uslugama 7 (odnosno 37%) i građevinarstvu 2 preduzeća (18%) (Grafikon 8.)

Grafikon 8. Podrška javnih organizacija – prema ocenama preduzeća

Prema veličini preduzeća, podršku su dobila najviše velika preduzeća – 62% i srednja – 31%. Od ukupno dobijene podrške, najčešći je neki oblik finansijske pomoći (44%), kod građevinarstva to je i jedini, po-tom podrška za istraživanje i razvoj 38% i trening zaposlenih 31%.

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��



„...država mora da stimuliše, da stvori fondove namenjene inovacijama, da formira organizacione oblike za podršku i nađe mehanizam za stimulisanje inovacija, za šta dobru podlogu daje Zakon o inovacionoj delatnosti.Važno je stvoriti sistem u kome će se stimulistai inovativnost i inovatori biti nagrađeni. Istovremno, inovatori treba da promene svoj pristup, kao i vlas-nici preduzeća. Treba da napravimo mrežu inovacija. U tom kontekstu neo-phodna je reorganizacija obrazovnih procesa i obavezno angažovanje na rešavanju problema u privredi.“

8.7 Javno-privatno partnerstvo (JPP) i inovativnost - značaj, razvijenost i ocena

Sva preduzeća, bez obzira na veličinu, delatnost i vlasništvo, dala su visok značaj (preko 85%) javno-privatnom partnerstvu za razvoj ino-vativnosti u privredi (Tabela 9.).

Tabela 9. Javno/privatno partnerstvo prema ocenama preduzeća

Međutim, u oceni postojećeg stanja i efekata tog partnerstva, iskazi preduzeća su potpuno suprotni prethodnoj konstataciji: 90% oce-

JPP je značajno za razvoj inovativnosti:

JPP u Srbiji je razvijeno na zadovoljav. nivou:

Zadovoljni postignutim rezultatima u JPP:

Veličina preduzeća:

Br. %

DA % NE % DA % NE % DA % NE %

Mala 11 13% 9 82 1 9 1 9 10 91 1 9 10 91

Srednja 29 35% 25 86 3 10 2 7 26 90 2 7 25 86

Velika 42 51% 36 86 5 12 2 5 38 90 2 5 37 88

Ukupno: 82 70 85% 9 11% 5 6% 74 90% 5 6% 72 88%

SVA PREDUZEĆA, BEZ OBZIRA NA VELIČINU, DELATNOST I VLASNIŠTVO, DALA SU VISOK ZNAČAJ (PREKO 85%) JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU ZA RAZVOJ INO-VATIVNOSTI U PRIVREDI (TABELA 9.).


njuje da razvijenost nije na potrebnom nivou, a 88% navodi da nisu zadovoljni postignutim rezultatima.

U okviru ovog pitanja, preduzeća koja su odgovorila da su neza-dovoljna postignutom saradnjom u javno-privatnom partnerstvu imala su priliku i da daju svoje ocene javnog (Tabela 10) i privatnog (Tabela 11) sektora.

Tabela 10. Razlozi za nezadovoljstvo u JPP prema ocenama preduzeća

U OKVIRU JAVNOG SEKTORA

Ne

pos

toje

razv

ijen

i me-

han

izm

i za

pod

ršku

akc

ija

pri

vatn

og s

ekto

ra

%N

e p

osto

je fo

nd

ovi

%

Ned

ovol

jno

izgr

ađen

a m

reža

inst

ituc

ija %

Nem

a d

ovol

jno

info

rm.

o p

onud

i NI s

ekto

ra

%

Nez

aint

eres

ovan

ost N

IO z

a p

rob

lem

e p

riv.

sekt

ora

%

Nek

i dru

gi ra

zloz

i

%

Veličina preduzeća:

Br. %

Mala 11 13% 7 64 6 55 4 36 6 55 3 27 0 0

Srednja 29 35% 19 66 13 45 13 45 19 66 5 17 0 0

Velika 42 51% 24 57 15 36 24 57 25 60 5 12 1 2

Ukupno: 82 50 61% 34 41% 41 50% 50 61% 13 16% 1 1%

Ocenjujući javni sektor (Tabela 10), preduzeća su navela razloge za tako niske ocene stanja javno-privatnog partnerstva: nepostojanje mehanizama za podršku privatnog sektora (61%), nedostatak infor-macija o ponudi javnog naučno-istraživačkog sektora (61%), nedo-voljno izgrađena mreža institucija za posredovanje između javnog i privatnog sektora (50%), nepostojanje odgovarajućih fondova (41%). Bitnijih razlika nema u ovim odgovorima posmatrajući preduzeća prema veličini ili prema vlasništvu.


Tabela 11. Razlozi za nezadovoljstvo u JPP prema oceni preduzeća

% 0 0 2 1%

Neki drugi razlozi 0 0 1 1

% 55 38 24 33%

Nedostatak sopstvenih sredstava za ulaganje u razvoj novih proizvoda

6 11 10 27

% 45 55 43 48%

Nemoguć. identifikacije partnera u javnom sektoru

5 16 18 39

% 36 31 12 22%

Nedovoljna zainteresov. za partnerstvo

4 9 5 18

% 0 17 26 20%

Nedovoljna spremnost za rizik

0 5 11 16

% 64 69 50 59%

Nedovoljna informisan. o mogućnostima saradnje sa javnim sektorom

7 20 21 48

U O

KVIR

U P

RIVA

TNO

G |

SEKT

ORA

% 13%

35%

51%

Br 11 29 42 82

Velič

ina

pre

duze

ća

Mal

a

Sred

nja

Velik

a

Uku

pno


Istovremeno, preduzeća su navela glavne razloge za nefunkcionisan-je JPP-a u okviru privatnog sektora i to: za 59% preduzeća to je nedo-voljna informisanost o mogućnostima saradnje sa javnim sektorom, a 48% preduzeća je navelo nemogućnost indentifikacije odgovarajućih partnera u javnom sektoru (Tabela 11).


„Privatnika interesuje pre svega zarada, a ideje koje dolaze iz naučno-istraživačkog sektora nemaju dovoljno utemeljenje u potrebama tržišta.“

8.8 Značajnost podrške javno privatnog partnerstva za razvoj inovativnosti

U ukupnom rangiranju značaja javno-privatnog partnerstva za razli-čite oblike aktivnosti (od 1 do 5), preduzeća su najviši značaj dala: tra-nsferu znanja i tehnologija (77% preduzeća), istraživanju tržista (65%) i obuci i savetodavnim uslugama (61%). Slede podrška istraživanju i razvoju (57%), standardi (56%), podrška izvoznim programima (49%). Patenti i raspoloživost informaciono komunikacionim tehnologijama nisu visoko ocenjeni – 24% i 39% respektivno.


„Nasleđen je nepovezan državni aparat, nisu povezana ni ministarstva“.

„Ako i dalje pričamo da smo mi vredni i pametni, a ne radimo na razvoju, ne možemo biti inovativni i konkurentni.“

„Ideja je samo ideja, prototip je samo prototip, ali je inovacija tek kada se taj prototip pretvori u proizvod i iznese na tržište.“


Grafikon 9. Najznačajniji oblici podrške JPP za razvoj inovativnosti

Sa aspekta krajnosti u ocenama rangova (Grafikon 9) postoji veća po-larizacija: rang 1 (kao najviši), najveći broj preduzeća dao je za trans-fer znanja i tehnologija (21 preduzeće) i istraživanje tržišta (19), dok je najmanje izjašnjavanje u ovom rangu bilo za patente (2 preduzeća),

� ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��


savetodavne usluge (3) i dostupnost ICT-u (4). Istovremeno, u najnižim rangovima (4 i 5), najbrojniji su obuka i savetodavne usluge (23 preduzeća) i standardi (20).

Ako se posmatra značaj koji su preduzeća dala istraživanju i razvoju, uočava se da je samo 18% preduzeća dalo rang 1 istraživanju i razvoju kao obliku inovativne aktivnosti koji treba podržati kroz mehanizme javno-privatnog partnerstva.


„...fakultetski obrazovni sistem je odvojen od privrede – studenti završavaju fakultete, a da nisu ni jedan dan proveli u nekoj privrednoj organizacijii. Na velikoj distanci su i instituti - problemi u privredi su uglavnom van njihovog interesovanja.“

8.9 Izvori informacija preko članstva preduzeća u nekoj asocijaciji

Kao najznačajniji izvor informacija za inovativne aktivnosti 54% preduzeća navelo je članstvo u Privrednoj komori Srbiji (PKS), a uključujući i Regionalne komore, taj procenat dostiže 75%. Ostale asocijacije (udruženja, granske asocijacije ) prisutne su značajno manje (oko 20%) (Grafikon 10.).

Grafikon 10. Struktura izvora informacija dobijenih od asocijacija

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��


Najzastupljeniji izvori informacija iz PKS-a su: o regulativi i progra-mima EU za 45% preduzeća i novim tržištima za 39%, potom o mogućim strateškim partnerstvima za (27%), novim tehnologijama za (20%), dok informacije o finansijskim fondovima dobija samo 16% preduzeća.

Preko drugih asocijacija informacije o novim tehnologijama dobija 46% preduzeća, od čega se skoro 70% preduzeća informiše preko svojih granskih asocijacija ili posebnih udruženja.


„Ne postoji organizovan način širenja informacija – jedini izvor informacija je internet.“

8.10 Različiti oblici povezivanja preduzeća kao podrška razvoju inovativnosti

U okviru ovog pitanja ponuđene su različite forme organizovanja za razvoj inovativnosti i preduzeća su im dala značaj na sledeći način: Centri za transfer znanja i tehnologija (56% preduzeća), Agencije za regionalni razvoj (44%), Biznis inkubatori i naučno-tehnološki parkovi (22%), Klasteri (18,3%). Mala i srednja preduzeća preferiraju Centre za transfer znanja i tehnologija i Agencije za regionalni razvoj (Grafikon 11).

Grafikon 11. Forme organizovanja važne za razvoj inovativnosti prema veličini preduzeća

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

MALA I SREDNJA PREDUZEĆA PREFERIRAJU CENTRE ZA TRANSFER ZNANJA I TEHNOLOGIJA I AGENCIJE ZA REGIONALNI RAZVOJ


9. NIO O SARADNJI JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U SLUŽBI INOVACIJA

Upitnik o saradnji javnog i privatnog sektora u službi inovacija za organizacije iz oblasti naučno-istraživačke delatnosti (fakultete i institute) urađen je po istom principu kao i Upitnik za privredne ogranizacije.

U nastojanjima da se dođe do više informacija o partnerstvu ovog dela javnog sektora (u okviru kog su najveći broj instituta i fakulteta obuhvaćenih anketom) i privatnog sektora (najveći broj anketiranih preduzeća) i znajući da NIO imaju niz sporednih komercijalnih de-latnosti van istraživanja i razvoja, upitnik je obuhvatio neka, za EU nestandarna pitanja, vezana za izvore finansiranja i komercijalizac-iju aktivnosti. Dodatni razlog za ovakav pristup bio je i nedostatak zvaničnih podataka o komercijalizaciji rezultata naučno-istraživačkog rada, što je pokazalo i naše desk istraživanje.

Anketom su dobijena 32 odgovora (12 od fakulteta i 20 od instituta). Preko 91% ovih organizacija, odgovorile su na sva osnovna pitanja iz upitnika (Tabela 12).

Tabela 12. Analiza broja odgovora NIO

Oblik NIO Fakulteti Instituti Zbirno

Pit.Br. Odg Neodg %Odg. Odg Neodg %Odg. Odg Neodg %Odg.

0 12 0 100% 20 0 100% 32 0 100%

1 11 1 92% 19 1 95% 30 2 94%

2 11 1 92% 20 0 100% 31 1 97%

3 11 1 92% 19 1 95% 30 2 94%

4 10 2 83% 19 1 95% 29 3 91%

5 11 1 92% 20 0 100% 31 1 97%

6 11 1 92% 20 0 100% 31 1 97%

7 11 1 92% 20 0 100% 31 1 97%

8 11 1 92% 20 0 100% 31 1 97%

9 11 1 92% 20 0 100% 31 1 97%

10 11 1 92% 20 0 100% 31 1 97%

11 9 3 75% 13 7 65% 22 10 69%

Zbir 130 14 90% 230 10 96% 360 24 94%


Tabela 13. Analiza NIO prema obliku i većinskoj vlasničkoj strukturi

Većinska vlasnička struktura:

Oblik NIO Br. % Državna % Društvena % Privatna %

Fakulteti 12 38% 11 92 0 0 1 8

Državni instituti 13 41% 12 92 1 8 0 0

Samostalni instituti

1 3% 1 100 0 0 0 0

Instituti u sast. preduzeća i istraž. razvojne jedinice

6 19% 1 17 3 50 2 33

Ukupno: 32 25 78% 4 9% 3 9%

U državnoj svojini nalazi se 78% ovih naučno-istraživačkih orga-nizacija, društvenoj 13% i privatnoj 9%. (Tabela 13.)

9.1 Delatnost naučnoistraživačkih organizacija i struku-tura zaposlenih

Struktura delatnosti koja se obavlja u ovim NIO (fakulteti, instituti, istrazivačko-razvojne jedinice) je sledeća: naučno-istraživačkom delatnošću se bavi 31 organizacija (odnosno 97%), obrazovnom – 15 (47%), izradom studija, analiza i konsaltingom – 16 (50%), pro-jektovanjem i inžinjeringom – 15 (47%), proizvodnjom preko reg-istrovanih MSP-a i maloserijskom proizvodnjom – 10 (29%). Ostale aktivnosti (atestiranje, laboratorijska ispitivanja) zastupljne su samo u pojedinačnim slučajevima.

Ukupan broj zaposlenih iznosi 6254, od toga doktora nauka je 1926 (odnosno 29,5%), magistara 1235 (18,9%), a sa visokom stručnom spremom je 2344 zaposlenih (37,5%).

U ovim naučno-istraživačkim organizacijama, saglasno raspodeli navedenih delatnosti, približna je i raspodela broja zaposlenih: (1) u naučno-istraživačkoj delatnosti ima ukupno 3182 zaposlenih, od čega 994 doktora nauka, 635 magistara i 1170 visoke stručne spreme; (2) u obrazovnoj delatnosti ukupno je 1306 zaposlenih, od čega 528 doktora, 302 magistra i 408 visoke stručne spreme.


Grafikon 12. Analiza NIO prema strukturi i broju zaposlenih

Uočljivo je (Grafikon 12) da je neuporedivo manje zaposlenih u ok-viru NIO u delu registrovanih malih i srednjih preduzeća i maloseri-jskoj proizvodnji, posebno je neznatan broj doktora nauka i mag-istara. Malo je bolja situacija kod izrade studija, analiza i konsaltinga, a značajno bolja u projektovanju i inžinjeringu gde je ukupno zapo-slenih 1002, od čega 233 doktora nauka, 156 magistara i 361 VSS.

� ��

��

��

��

��

��

��

��

UOČLJIVO JE (GRAFIKON 12) DA JE NEUPOREDIVO

MANJE ZAPO-SLENIH U OKVIRU

NIO U DELU REGISTROVANIH

MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I

MALOSERIJSKOJ PROIZVODNJI,

POSEBNO JE NEZNATAN BROJ

DOKTORA NAUKA I MAGISTARA.


9.2 Inovativne aktivnosti

Grafikon 13. Inovativne aktivnosti u odnosu na oblik NIO

� � ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��


Upitnikom su definisane iste inovativne aktivnosti kao i za privredne ogranizacije. U pitanjima namenjenim privrednim ogranizacijama naglasak je bio da li preduzeća te aktivnosti realizuju samostalno i/ili sa drugim preduzećima i organizacijama (posebno istraživačko-raz-vojnim). Kod NIO, pored ovog, bilo je i pitanje koje se odnosilo na to koliko svoje inovativne aktivnosti sprovode za „kupca“ i koliko je njih našlo svoj put do tržišta, odnosno komercijalizovano, te koliki su efekti za samu NIO.

Upitnikom je ponuđeno 9 oblika inovativnih aktivnosti: (1) istraživačko razvojne aktivnosti za razvoj proizvoda/usluga ili procesa, (2) dizajn proizvoda (3), marketing novih proizvoda, (4) patenti ili drugi oblik transfera tehnologije, (5) nova oprema i softveri koji se koriste za inovativne aktivnosti (6). Obuka zaposlenih za inovatine aktivnosti, (7) posebno angažovanje inovativne radne snage, (8) novi ulazak na tržište ili plasman novih proizvoda ili usluga na tržistu, (9) značajno izmenjena organizaciona struktura.

Od svih aktivnosti najzastupljenije su: (1) istraživačko razvojne ak-tivnosti za razvoj novog proizvoda/usluga ili procesa koje realizuje 94% NIO, (4) patenti ili drugi oblik transfera tehnologije – 50%, (5) nova oprema i softveri koji se koriste za inovativne aktivnosti – 47%, (6) obuka zaposlenih za inovativne aktivnosti – 47% i (7) posebno an-gazovanje inovativne radne snage – 41%. (Grafikon 13.)

Fakulteti su najangažovaniji (van obrazovne aktivnosti) oko (1) istraživačko-razvojnih aktivnosti za razvoj proizvoda/usluga ili proc-esa, (5) nove opreme i softvera koji se koriste za inovativne aktivnosti, (6) obuke zaposlenih za inovatine aktivnosti, (4) patenata ili drugih oblika transfera tehnologije.

Državni instituti su najangažovaniji (pored istraživačko razvojnih ak-tivnosti za razvoj proizvoda/usluga ili procesa) u aktivnostima: (4) patenti ili drugi oblik transfera tehnologije, (8) novi ulazak na tržište ili plasman novih proizvoda ili usluga na tržištu, (6) obuka zaposlenih za inovatine aktivnosti, (7) posebno angžovanje inovativne radne snage.

Instituti u sastavu preduzeća i istraživačko razvojne organizacije najviše se angažuju u: (1) istraživačko razvojnim aktivnostima za raz-voj proizvoda/usluga ili procesa i u aktivnosti (5) nove opreme i soft-vera koji se koriste za inovativne aktivnosti.


Grafikon 14. Inovativne aktivnosti po sprovođenju u NIO

Jedno od pitanja za naučno-istraživačke organizacije je o nameni ovih inovativnih aktivnosti, odnosno da li su ih realizovale za sopst-vene potrebe ili za potrebe kupca; kao i to koliko su procentualno uspele da komercijalizuju realizovane inovativne aktivnost:

Na grafikonu 14 može se videti da su većinu inovativnih aktivnosti naučno-istraživačke organizacje realizovale za sopstvene potrebe, u

� � ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

NA GRAFIKONU 14 MOŽE SE VIDETI DA SU VEĆINU INOVATIVNIH AKTIVNOSTI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKE ORGANIZACJE REALIZOVALE ZA SOPSTVENE POTREBE.


proseku to je 62% inovativnih aktivnosti. Malo drugačija situacija je samo kod istraživačko-razvojnih aktivnosti za razvoj proizvoda/uslu-ga ili procesa, gde preovlađuje rad za potrebe kupca.

Dvadeset naučno-istraživačkih organizacija (odnosno 66,6%) je ko-mercijalizovalo svoje istraživačko razvojne aktivosti za razvoj proiz-voda/usluga ili procesa u nekom procentu i to: samo 1 NIO je uspela da komercijalizuje preko 80% ovih svojih aktivnosti, 5 NIO (odnosno 17%) komercijalizovalo je između 60 i 80% svojih aktivnosti, 4 NIO (5%) su komercijalizovale između 31 i 60% svojih aktivnosti, 9 NIO (30%) komercijalizovalo je između 10 i 30% svojih aktivnosti i ostatak, 5 NIO (17%), komercijalizovao je manje od 10% svojih aktivnosti.

Za sve druge oblike inovativnih aktivnosti efekat komercijalizacije je znatno manji, što se može videti iz grafikona 14, izuzev kod aktivnosti (5) nova oprema i softveri koji se koriste za inovativne aktivnosti, koju je u nekom procentu komercijalizovalo 30% NIO.

Nivo komercijalizacije ostalih inovativnih aktivnosti jasno se vidi iz grafikona 14, odnosno mali broj naučno-istraživačkih organizacija uspeva da komercijalizuje preko 30% svojih inovativnih aktivnosti.

9.3 Intezitet inovativnih aktivnosti

Grafikon 15. Analiza realizacije različitih oblika inovativnih aktivnosti NIO

�

�

�

�

�

��

��

��

��

��

��

��


Intezitet inovativnih aktivnosti pokazuje da je manje od trećine NIO (31%) realizovalo u ovom periodu 5 ili više oblika inovativnih aktivnos-ti (od klasifikovanih 9), najčešće državni instituti (oko 40%), a fakulteti samo 20%. Dva ili manje različitih oblika inovativnih aktivnosti re-alizovalo je 12 NIO (37%), među kojima su 6 fakulteta i 6 državnih instituta, dok su bez ikakvih inovativnih aktivnosti u ovom periodu bila 2 NIO (6%). Generalno posmatrano, ove naučno-istraživačke or-ganizacije u celini iskazuju nisku intenzivnost inovativnih aktivnosti (grafikon 17).

9.4 Izvori informisanja

Iz odgovora naučno-istraživačkih organizacija vidi se da su ključni iz-vori informacija za inovativne aktivnosti (bez obzira na njihov rang po značaju): sopstvene R&D aktivnosti za 91% NIO, krajnji kupac-naručilac za 84%, časopisi i simpozijumi za 84%, zahtevi domaćeg tržišta za 94% i praćenje konkurenata za 81% NIO (grafikon 16). Naj-manje zastupljeni izvori podataka NIO su asocijacije (privredna ko-mora, udruženje preduzetnika, klaster...).

Grafikon 16. Najvažniji izvori informacija

� � ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��


Situacija je značajno drugačija ako se izvori informacija posmatraju po rangovima značaja: rang 1 i 2 (kao prvi po važnosti) dale su sop-stvenim istraživanjima kao izvoru informacija 23 NIO (odnosno 72%), dok je 14 NIO (44%) u istom tom rangu označilo časopise i simpozi-jume. U rangu 4 i 5 (kao poslednjim po važnosti) kao izvori informaci-ja dominiraju poznavanje konkurenata u oblasti i to za 14 NIO (44%), praćenje potreba i trendova domaćeg tržišta za 10 NIO (31%) i krajnji kupac/naručilac za 10 NIO (31%).

9.5 Struktura ukupnog prihoda NIO po delatnostima

Grafikon 17. Struktura ukupnih prihoda NIO u %

� � ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��


Najveći izvor prihoda ovih naučno-istraživačkih organizacija je iz naučno-istraživačke delatnosti za 78%, zatim su to izrade studija, analiza i konsalting za 50% NIO, a približno toliko i projektovanje i inžinjering. Za fakultete najveći izvor prihoda je u obrazovnoj delat-nosti i delom u okviru naučno-istraživačke delatnosti (grafikon 17). U strukturi prihoda sa 30% učešća i više, uočljivo je da prihodi iz delat-nosti Registrovana mala i srednja preduzeća, Maloserijska proizvod-nja i Izrada studija, analiza, konsalting skoro i ne postoje.

9.6 Značaj javnog privatnog partnerstva (JPP)

Tabela 14. Stavovi NIO o javno privatnom partnerstvu

Javno-privatno partnerstvo za razvoj inovativnosti 91% anketiranih naučno-istraživačkih organizacija smatra značajnim (ostale NIO nisu odgovorile na ovo pitanje); 97% anketiranih NIO smatra da JPP nije razvijen na zadovoljavajućem nivou i isto toliko njih (97%), nezado-voljno je postignutim rezultatima u ovom partnerstvu (Tabela 14).

Oblik NIO: Br.

JPP je značajno za razvoj inovativnosti:

JPP u Srbiji je razvijeno na zadovoljav. nivou:

Zadovoljni postignutim rezultatima u JPP:

DA % NE % DA % NE % DA % NE %

Fakulteti 12 10 83 0 0 0 0 11 92 0 0 11 92

Državni instituti 13 12 92 0 0 0 0 13 100 0 0 13 100

Samostalni insti-tuti

1 1 100 0 0 0 0 1 100 0 0 1 100

Instituti u sast. preduzeća i istraž.razvojne jedinice

6 6 100 0 0 0 0 6 100 0 0 6 100

Instituti zbir: 20 19 95 0 0 0 0 20 100 0 0 20 100

Ukupno: 32 29 91% 0 0% 0 0% 31 97% 0 0% 31 97%

U STRUKTURI PRIHODA SA 30% UČEŠĆA I VIŠE, UOČLJIVO JE DA PRIHODI IZ DELATNOSTI REGISTROVANA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA, MALOSERIJSKA PROIZVODNJA I IZRADA STUDIJA, ANALIZA, KONSALTING SKORO I NE POSTOJE.


Tabela 15. Razlozi za nezadovoljstvo NIO u JPPPo

stoj

e p

rep

reke

u s

arad

nji

sa N

IO

% 25 0 100 0 5

12%

Neki drugi razlozi 3 0 1 0 1 4

% 25 8 0 17 10 16%

Nezainteresovanost NIO za probleme priv.sektora

3 1 0 1 2 5

% 50 92 0 50 75 66%

Nema dovoljno inform. o ponudi NI sektora

6 12 0 3 15 21

% 67 62 100

33 55 59%

Nedovoljno izgrađena mreža institucija

8 8 1 2 11 19

% 58 77 100

67 75 69%


7 10 1 4 15 22

% 67 77 100

67 75 72%

Ne postoje razvijeni mehanizmi za podršku akcija privatnog sektora

8 10 1 4 15 23

U O

KV

IRU

JA

VN

OG

SE

KTO

RA

Br. 12 13 1 6 20 32

Ob

lik N

IO:

Faku

ltet

i

Drž

avn

i in

stit

uti

Sam

osta

lni

inst

itut

i

Inst

itut

i u s

ast.

p

red

uzeć

a i i

str

razv

ojn

e je

din

ice

Inst

itut

i zb

ir:

Uku

pn

o:

Ocenjujući javni sektor, kao glavne razloge za nezadovoljstvo postig-nutim javno-privatnim partnerstvom, NIO su navele stavove da: ne postoje mehanizmi za podršku privatnog sektora – za 72% NIO, ne


postoje fondovi – za 69%, nedovoljno izgrađena mreža institucija – za 59%. Uzrok tome su pre svega nedostatak informacija o ponudi naučno-istraživačkog sektora – za 66% NIO, dok samo 16% NIO sma-tra da su same NIO nezainteresovane za potrebe privatnog sektora (tabela 32).

Tabela 16. Razlozi za nezadovoljstvo NIO u JPP

% 0 0 0 0 0 0%

Neki drugi razlozi 0 0 0 0 0 0

% 50 46 100

83 60 56%

Nedostatak sopstvenih sredstava za ulaganje u razvoj novih proizvoda

6 6 1 5 12 18

% 50 46 0 50 45 47%

Nemoguć. identifikacije odgovarajućih partnera u javnom sektoru

6 6 0 3 9 15

% 50 62 0 33 50 50%

Nedovoljna zainteresov. za partnerstvo

6 8 0 2 10 16

% 42 69 100

50 65 56%


5 9 1 3 13 18% 50 54 10

0

67 60 56%

Nedovoljna informisan. o mogućnostima sarad-nje sa javnim sektorom

6 7 1 4 12 18

U O

KV

IRU

PRI

VAT-

NO

G

SEK

TOR

A

Br

12 13 1 6 20 32

Ob

lik N

IO:

Faku

ltet

i

Drž

avn

i in

stit

uti

Sam

osta

lni

inst

itut

i

Inst

itut

i u s

ast.

Pr

eduz

eća

i ist

. R

azvo

jne

je-

din

ice

Inst

itut

i zb

ir:

Uku

pn

o:

Ocenjujući privatni sektor (tabela 16), kao glavne razloge za nezado-voljstvo postignutim javno-privatnim partnerstvom, NIO su navele skoro ujednačene ocene: nedovoljna informisanost o mogućnostima


saradnje sa javnim sektorom (56%), nespremnost za rizik (56%), ne-zainteresovanost za partnerstvo (50%), nedostatak sopstvenih sred-stava za razvoj novih proizvoda (56 %).

Komentari predstavnika NIO - učesnika fokus grupe:

„Strah od promena je problem velikih sistema.“ „Ne postoji međusobno poverenje...“„Većina ideja za nove tehnologije i proizvode koji se u NIO razvijaju do nivoa prototipa proističe iz prethodnih istraživačkih procesa i projekata samih NIO. “ „Mala i srednja preduzeća proizvode pojednostavljene proizvode, ne zapošljavaju stručni kadar, ne rade razvoj, žele brzu zaradu i zato brzo pro-padaju. S druge strane, veliki privredni sistemi su učestvovali značajno u državnim fondovima, imali su potpunu podršku države i nisu imali potrebu da budu inovativni.“

Grafikon 18. Najznačajniji oblici saradnje za podršku inovativnosti NIO

� � ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��


Po oceni naučno-istraživačkih orgranizacija i po ukupnom značaju (uključujući sve rangove), oblici saradnje javnog i privatnog sektora koji bi mogli podržati inovativne aktivnosti su: podrška istraživanju i razvoju (94% NIO), transfer znanja i tehnologija (94%), laboratori-jska ispitivanja/testiranja (69%), obuka i savetodavne usluge (59%), istraživanje tržišta (50%), podrška izvoznim programima (56%). Znat-no manji broj NIO – 11 (odnosno 34%) smatra da je dostupnost in-formaciono komunikaconih tehnologija važna kao oblik saradnje za podršku inovativnosti (grafikon 18).

Rang 1 i 2 (rangirano od 1 do 5 gde je rang 1 najviši), 28 NIO (odnos-no 88%) dalo je podršci istraživanju i razvoju; 18 NIO (56%) transferu znanja i tehnologija i 9 NIO (28%) laboratorijskim istraživanjima i tes-tovima. Ostali oblici saradnje nisu značajnije zastupljeni u prva dva ranga.

Kao najmanje važni oblici saradnje (rangovi 4 i 5), navedeni su podrška izvoznim programima od strane 12 NIO (37,5%) i standardi, od strane 9 NIO (28%).


„Potrebno je poverenje između privatnog i javnog sektora, uređeniji sistem i spremnost na rizik. Potrebna su i sredstva za formiranje naučno-tehnoloških parkova u kojima se na uređen način mogu realizovati ova partnerstva, jer je još uvek prisutan veliki strah od zloupotreba državnog sektora od strane privatnog.“

9.7 Poznavanje tekućih programa podrške i fainansi-jskih izvora od strane NIO

Cilj ovog pitanja je bio da se vidi da li NIO prate aktuelne programe i dokumenta države sa jedne strane i tržišne trendove i finansijske izvore bitne za inovativnost s druge. Prema grafikonu 19, naučno-istraživačke organizacije najčešće su dobro upoznate sa programima ministarstva nauke, preko 88% NIO, sa odgovarajućim dokumentima države, 56% NIO, a sa ostalim državno-razvojnim dokumentima oko 50% NIO.


Grafikon 19. Pregled NIO koje su dobro upoznate sa programima

Znatno manje NIO (31%) poznaju razvojne planove preduzeća-po-tencijalnih korisnika njihovih rezultata. Oko 50% NIO izjavilo je da je dobro upoznato sa izvorima finanskijskih sredstava, čak je za neko-liko procenata veće poznavanje stranih fondova od domaćih.


„Putem konkursa jedan deo sredstava Ministarstva nauke usmeriti isključivo za potrebe preduzeća. Tada bi Instituti radili zaista ono što nekome treba. Sada je problem što Instituti osmisle i urade prototip, odbrane projekat, ali niko dalje ne prati da li će doći do proizvodnje. Država treba da propiše i da prati da se od dalje proizvodnje sredstva vraćaju u budžet. Ministarstvo treba da stvori obavezu praćenja proizvodnje prototipa.Istovremeno, NIO raspolažu projektima tek toliko da sačuvaju istraživače, a istraživači nisu navikli da rešavaju stvarne probleme u privredi. Neko mora da poveže javni i privatni sektor.“

� � ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��


Grafikon 20. Postojeći programi pružaju dovoljno podrške za NIO

U okviru ovog pitanja, za sve one koji su odgovorili da su upoznati sa programima postojalo je i dodatno pitanje – da li ti programi pružaju dovoljno podrške. Tako, od 28 NIO koje su odgovorile da su dobro upoznate sa programima ministarstva, njih 12 (odnosno 43%), smatra da ti programi pružaju dovoljno podrške, 7 NIO (od 18) smatra da postojeći državno razvojni fondovi i strani fondovi pružaju dovo-ljno podrške, 5 NIO (od 10) smatra da programi razvoja partnera/korisnika rezultata inovativnih aktivnosti pružaju dovoljno podrške (grafikon 20).

� � � � � ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��



„Naučno-istraživački radnici ne mogu uticati na sve. Fond za razvoj praktično postoji za subvencije, a ne za razvoj. Nema pravog Garantnog fonda. Nema start up sredstava.

Vrlo se malo radi na nivou države na pomoći preduzećima u toj početnoj fazi razvoja. U takvim uslovima preduzeća ne mogu da se bave inovacijama i da rade na razvoju i ne mogu biti partneri naučno-istraživačkom sektoru.“

9.8 Značaj mogućih formi organizovanja za inovacije

Upitnikom ponuđeni oblici organizovanja koji mogu ubrzati proces stvaranja naučno-zasnovanih inovacija na relaciji javnog i privatnog partnerstva bili su: klasteri, biznis inkubatori i naučno-tehnološki par-kovi, centri za transfer znanja i tehnologija, i agencije za regionalni razvoj.

NIO su prednost dale (grafikon 21) biznis inkubatorima i naučno-tehnološkim parkovima i to 69% NIO, sledeći po važnosti su centri za transfer znanja i tehnologija za 66%, slede agencije za regionalni razvoj za 47% NIO, i klasteri (31%).

Grafikon 21. Stavovi NIO o formama organizovanja

� � ��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��


Fakulteti preferiraju biznis inkubatore i naučno-tehnološke parkove, a instituti ravnomermo daju značaj biznis inkubatorima, naučno-tehnološkim parkovima i centrima za transfer znanja i tehnologija (grafikon 23).


10. STUDIJE SLUČAJA: INOVATIVNA PREDUZEĆA I TRANSFER ZNANJA

10.1 IRITEL A.D.

Naziv : IRITEL A.D. Preduzeće za telekomunikacije i elektorniku, Beograd

Delatnost: Telekomunikacije i elektronika

Ukupan broj zaposlenih: 205, od toga sa visokom stručnom spremom 110

Vlasnička struktura: mešovita

Adresa: 11080 Beograd, Batajnički put 23

E-mail adresa, web site: [email protected]; www.iritel.com

Kratka istorija firme

IRITEL je osnovan 1967. godine kao istraživačko-razvojni institut Elek-tronske industrije Niš, sa sedištem u Beogradu.

Krajem 80-tih postaje nezavisan i samostalan na otvorenom tržištu. Saglasno Zakonu o svojinskoj transformaciji Srbije 2000. godine, EI - IRI (deo u Beogradu) postaje akcionarsko društvo – IRITEL A.D. sa oko 550 akcionara, od kojih je dominantan broj zaposlen u firmi, ili je u njoj ranije radio (penzionisani radnici). U 2005. godini privatni (akcionarski) kapital čini oko 90% od ukupnog kapitala.

U celom periodu poslovanja današnji IRITEL A.D. je zadržao ključne osnivačke karakteristike: a) Tehnološke oblasti: telekomunikacije i elek-tronika, uključujući i tehnologije za njihovu podršku, b) Istraživanje i razvoj novih proizvoda (usluga) i njihovo uvođenje u proizvodnju i na tržište, c) Korisnici (kupci) su direktno i/ili indirektno veliki (javni, državni) tehno-ekonomski sistemi (Telekom, elektroprivredni sistem, železnica, vojska, RTV sistemi, banke).

Dominantan je program telekomunikacije (žične i bežične) u svim područjima rada: R&D, inženjering, proizvodnja (sami ili sa drugima), projektovanje, montaža i servis. Drugi programi su napušteni zbog bitnog smanjenja unutrašnjeg tržišta pošto su bili orjentisani na dru-ge proizvodjače u ranijoj Jugoslaviji.


U skladu sa Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti IRITEL A.D. u svom sastavu ima Istraživačko razvojni institut koji ispunjava uslove za takvu naučno-istraživačku organizaciju u okviru privrednih sub-jekata i zapošljava 7 doktora nauka i 21 magistra.

Organizacija je fleksibilna i „mešovita“: po tehnološkim disciplinama (komutacioni sistemi, prenosni sistemi, radiokomunikacije...), funk-cionalni sistemi (fiksne i mobilne komunikacije), projektni timovi, maloserijska proizvodnja, službe za podršku (marketing, finansije...).

U listama najuspešnijih po ostvarenom bruto profitu u periodu 2002-2004. g. IRITEL A.D. se nalazio dva puta u prvih 100 i jednom u prvih 300.

Ukupan prihod u navedenom periodu kretao se od 7,5 do 10 miliona EUR godišnje, a profit od 0,5 do 1,5 miliona EUR. Pored unutrašnje produktivnosti, profit direktno zavisi od godišnje strukture onoga što se plasira na tržištu: R&D, proizvodi/usluge, inžinjering, projektovanje i sl. Deo zaposlenih (oko 10%) ne učestvuje aktivno u tekućem pri-hodu, jer su radili na sada već ugašenim programima, a istovremeno su neposredno pred završetkom radnog veka.

Ključne odrednice razvoja i izvori znanja

Ključni zadatak unutar programske delatnosti uvek je bio ulazak u nove visoke tehnologije i njihovo osvajanje.Visoko učešće zaposlen-ih sa fakultetskim obrazovanjem, njihov odabir već u završnim go-dinama studija i u procesu rada obezbeđivali su dinamičan kvalitet u znanju i ne manji u lojalnosti firmi.

Istraživanje i razvoj – IRITEL A.D. je nastao transformacijom iz NIO koja je bila u sastavu velikog preduzeća (više od 20.000 zaposlenih), u industrijsku organizaciju srednje veličine (oko 200 zaposlenih) sa jakim R&D. Ovaj proces traje već 40 godina.

Otuda je ključni izvor znanja unutar firme. Jasno, prethodna znan-ja (usmerena i delom primenjena istraživanja) potiču iz rezervoara svetske baze podataka koja je javno dostupna.

Veoma značajan doprinos daju istraživanja kroz projekte resornog Ministarstva za nauku i tehnologiju u kojima su nosioci ili učesnici elektrotehnički fakulteti u Srbiji (Beograd, Niš, Novi Sad), drugi insti-tuti, kao i sam Istraživačko-razvojni institut IRITEL A.D. Takođe, na bazi posebnih ugovora, IRITEL A.D. naručuje istraživanja od navedenih NIO.


Kontinualna saradnja sa proizvođačem i kupcem ima veoma ve-liki uticaj kako na početak istraživačkog procesa, tako i na finalno rešenje proizvoda/usluge, koje se radi u saradnji sa kupcem – kraj-njim korisnikom tih proizvoda/usluga. Taj proces saradnje počinje od marketinškog istraživanja, preko analize i definisanja performansi i dizajna proizvoda, do uvođenja u proizvodnju i eksperimentalnog rada u realnim uslovima telekomunikacione mreže i atesta.

Benchmarking i konkurentnost – IRITEL A.D. jeste vodeća firma ove oblasti u Srbiji, ali su mu konkurecija na domaćem tržištu svetski lideri u ovoj oblasti.

Zato se veoma pažljivo analizira sve što čine ti lideri, počev od razvo-ja novih tehnologija i novih proizvoda na svetskom tržištu do novih (ključnih) komponenata za te proizvode koje su još u razvoju. Jasno je da firma koja je i 1000 puta manja od tih lidera, nastoji da nađe svoje kupce (većim delom) na domaćem tržištu, a manjim u izvozu.

Outsourcing, oprema (za R&D i proizvodnju) i komponente – Praćenje, izbor i aktivno korišćenje ključnih telekomunikacionih komponenata, još u toku njihovog razvoja i prve raspoloživosti na tržištu, jedan je od parametara za skraćenje time-to-market segmen-ta u procesu od R&D do tržišta.

Kupovina opreme od najpoznatijih svetskih proizvođača značajno do-prinosi inovativnosti u procesu i kvalitetu. Na osnovu potreba kupuju se i određena inostrana znanja, posebno softveri koji se ugrađuju u proizvod/uslugu, ili se na osnovu njih razvijaju dalje aplikacije.

Trening, usavršavanja zaposlenih – Usavršavanja zaposlenih sa fakultetskim obrazovanjem dominantno su na domaćim fakultetima i to kroz poslediplomske studije u procesu dobijanja doktorata, mag-istrature ili specijalizacije. Svi istraživači dužni su da objavljuju radove u domaćim i/ili inostranim časopisima i konferencijama. Usavršavanje stručnjaka odvija se i kroz posećivanje kurseva u inostranstvu o oblas-tima noviteta. Trening srednje-stručnih kadrova obavlja se unutar firme.

Paralelno, IRITEL A.D. se veoma mnogo angažuje na usavršavanju kadrova kupaca (tekućih ili potencijalnih sa visokim ili srednjim ob-razovanjem), daleko šire i dublje nego što je to upoznavanje sa pred-metnim uređajem ili sistemom čiji se plasman očekuje.

Ulaganja u inovacije i učešće u javnim fondovima – po prirodi učešća u oblasti visokih tehnologija (ICT) i malih serija u proizvodnji, IRITEL


A.D. ima ulaganja u inovacije koja se kreću od 15 do 20% ukupnog prihoda. Zbog unutrašnje mobilnosti zaposlenih u više segmenata procesa od R&D do tržišta (čak u toku jednog dana), nije jednostavno alocirati precizno sve troškove.

IRITEL A.D. u budžetskim sredstvima (javnom fondu) za R&D, uče-stvuje jedino preko svog R&D instituta (projekti Ministarstva za nau-ku i životnu sredinu) i to samo u delu naknade za plate istraživača. Naravno, s obzirom na konačan rezultat ovog istraživačkog procesa (proizvod ili usluga na tržištu), ućešće javnog fonda je manje 5-7% od stvarnih troškova, odnosno na svaki dinar koje resorno Ministarstvo za nauku uloži u istraživački proces, IRITEL A.D. uloži 11-18 dinara. Iz drugih javnih fondova IRITEL A.D. ne dobija sredstva.

Inovativnost preduzeća i ograničenja u rastu

Po svim parametrima koji karakterišu inovativnost i po stalnoj prisut-nosti (novi ili poboljšani proizvodi/usluge, procesi, R&D, dizajn, op-rema, komponente, trening, marketing, profesionalne konferencije, časopisi, specijalizovani sajmovi), IRITEL A.D. je u biti inovativna fir-ma.

Naravno, svi ovi parametri nisu jednaki po intenzitetu delovanja, niti po doprinosu uspešnosti firme. Njihovim grupisanjem po određenim funkcijama bolje će se uočiti i njihov uticaj i njihov doprinos inovaci-jama.

Orjentacija programa na velike tehnološke sisteme obezbedila je osva-janje znanja, kvaliteta i plasman proizvoda, ali i smanjila marketinšku komponentu preduzeća i time dovela do ograničenja tržišta.

Usavršavanje zaposlenih orjentisano je samo u akademskom ambi-jentu, što ograničava kadrovsku osposobljenost firme.

Zaključni komentar:

Iako je IRITEL uspeo da u nekim segmentima ostvari partnerstvo sa javnim sektorom, ipak je i na primeru njegovog razvoja moguće uočiti nedostatke u podršci države za razvoj srednje firme u oblasti ICT. Isto tako, opstanak malih i srednjih preduzeća u ovoj oblasti veoma je neizvestan bez njihove sprege sa strateškim partnerima, odnosno bez prisustva na širem tržištu.

NA SVAKI DINAR KOJE RESORNO MINISTARSTVO ZA NAUKU ULOŽI U ISTRAŽIVAČKI PROCES, IRITEL A.D. ULOŽI 11-18 DINARA.


10.2 Data Control

Naziv: Data Control d.o.o. Preduzeće za razvoj, konsalting i inžinjering, Beograd

Delatnost: Razvoj softvera i integracija informacionih sistema

Ukupan broj zaposlenih: 13, od toga 10 inženjera elek-trotehnike i informatike

Vlasnička struktura: privatno vlasništvo, d.o.o

Adresa: Arsenija Čarnojevića 109, Novi Beograd

E-mail: [email protected], www.datacontrol.co.yu

Akademski spin off

Osnovna delatnost kompanije „Data Control“ je razvoj softvera i trans-fer tehnologije u oblasti industrijske automatike, elektroprivrede i vodoprivrede.

Kompaniju DATA CONTROL d.o.o. osnovala je 1996. godine grupa inženjera koja je istupila iz odeljenja za razvoj softvera, laboratorije za automatiku, Instituta „Mihajlo Pupin“ iz Beograda. Reference ovog tima u vreme rada u Institutu obuhvataju sledeće projekte:

Upravljanje procesnom industrijom (u Iraku, Rusiji, Alžiru...)

Upravljanje u elektroprivredi (u Makedoniji, Srbiji...)

Dugogodišnji, kontinuirani, naučno-istraživački rad instituta „Mihailo Pupin“ je velika stručna baza i polazni oslonac u radu ove kompanije, a istovremeno i pouzdan dugogodišnji partner u razvoju i implemen-taciji proizvoda i tehnologija.

Ograničenja u nastajanju

Kompanija startuje bez početnog kapitala i mogućnosti da dobije bilo kakvu državnu ili bankarsku finansijsku ili bilo koju drugu pomoć.

U to vreme, privatni sektor u Srbiji je egzistirao dominantno u seg-mentu trgovine, sitnih zanatskih usluga i kvazi ekonomije (isisavanje društvenog kapitala kroz manje ili više fiktivne poslove i njegovo pre-takanje u privatni kapital). Ovaj proces stvorio je sveopštu i nažalost


delimično i danas prisutnu društvenu klimu da je saradnja javnog i privatnog sektora isključivo moguća na štetu prvog. To se još uvek odražava na rad malih privatnih firmi, kao što je ova.

U prvoj godini rada kompanija se borila za opstanak i u njoj su radili isključivo osnivači. Osnovna delatnost je bila pružanje usluga razvoja softvera i implementacija sistema preko društvenih preduzeća koja su već afirmisana u sektoru elektroprivrede i vodoprivrede.

Stvaranje sopstvenog proizvoda počelo je spajanjem strane opreme i domaćeg softverskog rešenja u cilju dobijanja jedinstvenog sistema za upravljanje. Firma u drugoj godini poslovanja realizuje upravljanje u dve elektrane.

U trećoj godini poslovanja (1998) firma realizuje prvi telemedicinski sistem u ovom delu sveta baziran na WEB tehnologiji i permanentno povezuje najveći bolnički centar u zemlji sa regionalnim centrom. Ovaj projekat se realizuje u partnerstvu sa državnim institutom IMTEL, koji ima podršku Ministarstva za nauku i tehnologiju.

Četvrta godina poslovanja je u znaku rata i anulira svu akumulaciju kapitala firme.

Prelomna godina poslovanja

Peta godina, 2000. je ponovni start-up kompanije. Realizacija jednog većeg posla u Rusiji vraća kompaniju na noge.

Jačanje interneta u Srbiji, pojava prvog privatnog internet operatora, stvara uslove za outsourcing i kompanija kreće sa prvim poslovima razvoja softvera za kompanije iz Kanade i Nemačke u oblasti intere-neta i e-poslovanja.

Oživljavanje domaće ekonomije i strane investicije dovode do potre-ba za razvojem softvera. Oživljavaju poslovi sa elektroprivredom (javni sistem), gde firma i dalje radi preko državnog instituta. Tu su i manji poslovi u sistemu vodoprivrede, gde je angažovanje firme neposredno.

Sadašnje poslovanje

Dva osnovna programa obeležavaju sadašnje poslovanje firme:

1) Razvoj softvera i implementacija sistema za automatsko uprav-ljanje u elektroprivredi i vodoprivredi. Ovi poslovi se obavljaju isključivo preko afirmisanog državnog instituta. I pored svih


nepovoljnosti takvog načina sklapanja poslova, ostaje prostor za trajno partnerstvo sa institutom kome ovo nije osnovna delat-nost, pa zato nema interesa da za stalno zapošljava kadrove te struke.

2) Outsourcing za ino-tržište, kao na primer: Razvoj softvera za Carl Zeiss, Nemačka; Sistem administracija O.S. Linux za potrebe SAD kompanija.

Obim produkcije je oko desetak softverskih projekata i oko 5 insta-lacija sistema za automatsko upravljanje sa pratećom sistemskom administracijom i softverskim doradama.Ukupni godišnji prihod je oko 400.000$ ostvaren na domaćem tržištu i tržištu EU.

Izvor znanja je fakultetsko obrazovanje; istraživačka praksa u Institutu; saradnja sa vodećim domaćim naučno-istraživačkim organizacijama; saradnja sa stranim partnerima i periodično usavršavanje kadrova u edukacionom centru Carl Zeiss, u Nemačkoj; edukacija preko inter-neta u forumima OpenSource zajednice (vodeći edukacioni forumi kompanija IBM, ORACLE i SUN).

Inovacije koje su primenjene u preduzeću usmerene su ka kom-binovanju strane i domaće tehnologije i generisanju novog proiz-voda u oblasti automatskog upravljanja, pionirske primene internet tehnologija u oblasti medicine, kao i kroz učešće u istraživačko-raz-vojnim aktivnostima korisnika naših usluga.

Pozitivni pomaci – Institut „Mihailo Pupin“ (kao državni institut) je u procesu formiranja biznis inkubatora, te upravo startuje par novih kompanija. U partnerstu s njim je osnovana kompanija „Servi-sinženjering-IMP“ sa većinskim udelom kompanije „Data Control“ i manjinskim udelom Instituta. Osnovna namena ove kompanije je dalji razvoj i podrška proizvodima ili procesima namenjenim tržištu, nastalim u primarnom istraživačkom procesu Instituta.


Prednosti akademskih spin off organizacija ogledaju se u mogućnosti da lakše preskoče barijere sopstvenog lokalnog tržišta i da u uslovima odsus-tva podsticajnih i drugih mera inovacionog sistema nađu sebi partnera na svetskom tržištu. Odsustvo ulaganja u razvoj i transfer visokih tehnologija na lokalnom tržištu sužava prostor za delovanje malih i srednjih preduzeća kojima je razvoj softvera osnovna delatnost. Otežavajuća okolnost je i ne-regulisana saradnja javnog i privatnog sektora. To nužno navodi male razvo-jne kompanije na udruživanje i rad preko državnih instituta.


10.3 Inovacicioni centar Mašinskog fakulteta Univerz-iteta u Beogradu34

Na osnovu Pravlinika o Inovacionim centrima Ministarstva nauke (iz 2003. godine) u kome stoji da je Inovacioni centar :

„organizaciona jedinica naučno-istraživačke organizacije, definisa-na članom 6. Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik“, br. 52/92), u kojoj se na organizovan i sistematski način radi na primeni naučnih rezultata (sopstvenih i tuđih) i savremenih tehnologija, u cilju razvoja prototipova novih, inovativnih proizvoda ili procesa, za potrebe naručioca posla ili određenog tržišta,“

Mašinski fakultet i Elektrotehnički fakultet su uspostavili zajednički Inovacioni centar (IC) polovinom 2003 godine. Fakulteti su prilikom uspostavljanja IC pratili pravila navedenog Pravilnika i pokušali da uspostave i razviju sopstvene inovacione centre. Tako je Programom rada Inovacionog centra Mašinskog fakulteta definisano u preko 70 tačaka, za skoro sva istraživačka polja kojima se bavi Mašinski fakultet, šta će raditi sam IC.

U ovom IC-u angažovano je 14 stipendista ministarstva i na osnovu referenci saradnika i predloženog programa rada u oblasti razvoja i primene informacionih, digitalnih i postdigitalnih tehnologija, pro-cenjeno je da Inovacioni centar Mašinskog fakulteta može da ostvari značajne rezultate u sledećim oblastima:

razvoj i komercijalizacija inovativnih proizvodnih tehnologija, procesa i proizvoda;

povezivanje i uspešno uključivanje srpske mašinogradnje i in-dustrije u evropski i svetski tržišni ambijent i

edukacija, kao preduslov za uspešnu primenu informacionih tehnologija.

U periodu od 2 godine realizovano je nekoliko inovacionih projekata finansiranih od strane Ministarstva nauke.

Zakonom o Inovacionoj delatnosti (donetom decembra 2005. go-dine), data su nova pravila organizovanja i rada Inovacionih centara kao posebnih pravnih lica, odnosno privrednih društava.

Samim tim započela je i druga faza rada IC, odnosno Mašinski fakultet je, u skladu sa navedenim pravilima zakona, januara 2006. godine, započeo proces pripreme za uspostavljanje Inovacionog centra kao


posebnog pravnog subjekta. Prva teškoća sa kojom se susreo je ne-dovoljna informisanost zaposlenih i nedoumice koje izaziva otvaranje IC kao nezavisnog pravnog subjekta Problem je rešen kroz bolje in-formisanje na sednicama nastavno-naučnog veća i putem web sajta, ali ostala su dva dominantna problema koja su provejavala kroz dis-kusije profesora fakulteta: (1) šta IC suštinski donosi fakultetu, (2) šta ako se Inovacioni centar, kada se razvije koristeći fakultetske resurse, u jednom trenutku „odvoji“ od fakulteta noseći sa sobom ime, ljude, novac i sl.

U periodu februar – jun 2006. godine obavljene su pripreme za reg-istraciju IC od osnivačkog akta do registracije u Registru privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre Republike Srbije. Ino-vacioni centar Mašinskog fakulteta počinje sa radom 1.6.2006. go-dine, donetim Poslovnikom o radu, kojim su definisane procedure rada i donete stimulativne mere za privlačenje saradnika fakulteta da svoje projekte sa privredom realizuju preko Inovacionog centra. Na ovaj način se preko IC-a realizuju prvi projekti, odnosno projekti Mašinskog fakulteta se delom preusmeravaju na IC da bi se pospešio njegov start up.

Istovremeno sa početkom rada, pojavljuje se problem vezan za pravi-la Zakona o inovacionoj delatnosti o zaposlenima u IC. Po njemu, sva-ki IC mora da „ima u radnom odnosu na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom, najmanje dva lica sa naučnim nazivom doktora nauka i mora da ima u radnom odnosu na određeno vreme najmanje deset studenata na doktorskim ili diplomskim akademskim studija-ma.“ Ovako veliki broj zaposlenih predstavlja veliko opterećenje za privredni subjekt koji tek počinje da radi i od prvog dana ima troško-ve plata, poreza i doprinosa za 12 zaposlenih. Uz veliko angažovanje rukovodstva IC-a da pokrene prve poslove, obezbeđena su sredstva za pokriće ovih troškova zaposlenih. IC Mašinskog fakulteta upisan je u Registar Ministarstva nauke septembra 2006.godine.

Generalno gledano, Inovacioni centar Mašinskog fakulteta je u peri-odu 2003 – 2006. imao dve faze rada, odnosno osnovan je i započeo rad po Pravilniku Ministarstva iz 2003. godine kao organizaciona je-dinica fakulteta, a preregistrovan u nezavisno pravno lice juna 2006.godine, kako i sada radi, u skladu sa novim pravilima Zakona o inova-cionoj delatnosti. Uočljivo je da u prvoj fazi rada:

Nije uspostavljena veza Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta na zajedničkom, multidisciplinarnom programu;


Studenti poslediplomskih studija koji su bili angažovani u IC Mašinskog fakulteta su se „utopili“u svoje matične katedre;

Realizovano je nekoliko projekata (tehnološki razvoj i inovacio-ni projekti) i uključeni stipendisti, ali ideja vezana za stvaranje inovacija nije zaživela u dovoljnoj meri;

Ceo posao oko uspostavljanja i rada IC-a su vodili profesori en-tuzijasti sa Mašinskog fakulteta, a kako nije bilo angažovanih specijalista u oblasti inovacija i transfera znanja i tehnologija, nije nastavljeno plasiranje osvojenih tehnologija i prototipa, odnosno njihova komercijalizacija;

Osnovna ideja je bila da se dobiju sredstva za adaptaciju i nas-tavak radova za završetak petog sprata fakulteta, što je u pot-punosti uspelo, tako da danas postoji infrastruktura za rad IC.

U drugoj fazi (pripreme i registracije Inovacionog centra Mašinskog fakulteta kao privrednog subjekta) u periodu od januara do oktobra 2006. godine uočljivi su problemi koji prate uspostavljanje i početak rada IC-a:

Nedovoljno poznavanje mogućnosti koje pružaju Inovacioni centri;

Opterećenja koja pravi veliki broj zaposlenih (propisanih Za-konom o inovacionoj delatnosti) u IC-u kao novoosnovanom privrednom subjektu i preveliki pritisak troškova (plate, porezi, doprinosi...);

Razvojem funkcija IC-a i prevazilaženjem navedenih barijera u poslovanju i dalje se bavi samo mali broj profesora fakulteta i zahvaljujući njihovom entuzijazmu Mašinski fakultet je regis-trovao prvi Inovacioni centar u Srbiji

10.4 Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd35

Četiri tehnička fakulteta Univerziteta u Beogradu (Građevinski, Mašinski, Elektrotehnički i Tehnološko metalurški) potpisali su de-cembra 2004. godine Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji sa opštinom Palilula i započeli pripremu za otvaranje biznis inkubatora.

Cilj uspostavljanja ovog biznis inkubatora je stvaranje instrumenta za podršku mladim, tehnički obrazovanim ljudima da započnu i razviju


sopstveni biznis i tako ostvare svoju ekonomsku egzistenciju i ostanu u zemlji.

Biznis inkubatori su kao instrumenti razvoja (pre svega regionalnog razvoja) u Evropskoj Uniji široko primenjeni 90-tih godina i sada ih ima oko 900 (širom sveta preko 4 000). U zemljama u tranziciji ih ima preko 250, a najdalje je otišla Poljska u kojoj ih sada ima 56. U svim studi-jama o biznis inkubatorima navodi se veza sa naučno-istraživačkim organizacijama, a veliki broj njih se fokusira na spin off kompanije, dok ciljna grupa (potencijalni preduzetnici) nisu više samo istraživači, već i studenti završnih godina.

Prvi inkubatori u Evropi uspostavljeni su početkom 80-tih u Engles-koj i Nemačkoj. Zanimljiv je primer Berlina gde je novembra 1983. godine započeo sa radom prvi biznis inkubator u Nemačkoj - Berlin-ski centar za inovacije i nova preduzeća. Ova inicijativa je pokrenuta od strane Tehničkog univerziteta u Berlinu i zasnovana je na iskustvu iz oblasti transfera tehnologije sa ciljem da se promoviše saradnja između malih i srednjih preduzeća i univerziteta.

Danas u Nemačkoj ima oko 300 biznis inkubatora. Budući da je Srbija do pre godinu dana bila jedina zemlja u regionu koja nije imala ni-jedan biznis inkubator, a da sada, od dva koja su u međuvremenu napravljena, ni jedan nije usmeren na transfer znanja i tehnologija iz naučno-istraživačkog sektora, očigledna je namera pokretača us-postavljanja poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu, posebno kad se ima u vidu istraživački potencijal u primenjenim istraživanjima ova četiri fakulteta.

Uspostavljanje inkubatora tehničkih fakulteta Beograd podržano je u manjem obimu, kroz rad par istraživača i od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju od marta 2005. godine. Od marta 2006. godine projekat je finansijski podržala i Organization for Security and Coop-eration in Europe (OEBS) u delu izrade Studije izvodljivosti i realizaci-je kampanje i prvih treninga na temu preduzetništva sa studentima – potencijalnim preduzetnicima.

Proces pripreme za uspostavljanje biznis inkubatora trajao je oko 18 meseci i u tom periodu korišćena su strana iskustva i primeri najbolje prakse, a zahvaljujući OEBS-u i izraelskoj vladi, projektni tim za us-postavljanje inkubatora imao je priliku i za direktan rad sa eksper-tom iz Izraela koji je u svom boravku u Beogradu opsežno prikazao praksu i iskustva Izraela. Ono što se posebno ističe u primeru Izraela je podrška vlade Izraela i strateški državni pristup u programu razvoja


tehnoloških inkubatora i transfera znanja i tehnologija, a rezultati raz-voja ovog programa su više nego impresivni, i značajno su uticali na sam tehnološki razvoj ove zemlje.

U toku procesa pripreme, obezbeđen je poslovni prostor za sam inkubator od strane fakulteta, urađena je Studija izvdoljivosti i započeta su predavanja i treninzi za studente. Osnivači inkubatora (četiri fakulteta, opština i jedna nevladina organizacija) u toku jula 2006. godine potpisali su osnivački ugovor. Ostvareno partnerstvo između opštine Palilula, tehničkih fakulteta i nevladinog sektora dalo je čvrstu osnovu za razvoj ovog programa i dovelo ovaj proces brže do registracije biznis inkubatora u odnosu na slične projekte u Srbiji (proces pripreme za uspostavljanje biznis inkubatora na Univerzitetu u Novom Sadu traje duže od 4 godine, baš zbog nemogućnosti ost-varivanja jakog partnerstva sa lokalnom samoupravom).

Proces registracije se, u skladu sa zakonskom regulativom, sastoji iz dve faze:

1. Registracija biznis inkubatora kao pravnog lica po Zakonu o pri-vrednim društvima (nadležna Agencija za privredne registre RS);

2. Registracija privrednog društva u Registru ministarstva za nauku i tehnologiju po Zakonu o inovacionoj delatnosti.

Pravni eksperti opštine Palilula i fakulteta pripremili su, u skladu sa propisanim zakonskim rešenjima, registraciju biznis inkubatora kao privrednog društva kod Agencije za registraciju Republike Srbije (kao prvi korak), pod imenom Poslovno tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd.

Prilikom registracije inkubatora kao privrednog društva, kod Agen-cije za privredne registre došlo je do nepredviđenih teškoća i u pokušaju da se pojednostavi i uskladi dejstvo dva zakona (Zakona o preduzećima i Zakona o inovacionoj delatnosti). Procedura se iskom-likovala i inkubator je, po zahtevu Ministarstva nauke, registrovan pod privremenim imenom Poslovni centar tehničkih fakulteta Beo-grad d.o.o, do upisa u Registar ministarstva.

Upis u registar Ministarstva nauke zahtevao je praćenje proce-dure, u skladu sa Zakonom o inovacionoj delatnosti i Pravilnikom Ministarstva i pripremu većeg broja dokumenata, što nije bilo jed-nostavno sa privremenim nazivom organizacije i zahtevalo je znatno više vremena. U toku ovog procesa problemi su prevaziđeni i rešeni u hodu i inkubator je upisan u registar Ministarstva, čime je država


potvrdila njegove kapacitete i važnost uspostavljanja. Time inkuba-tor po odredbama Zakona o inovacionoj delatnosti stiče pravo na korišćenje budžetskih sredstava. U skladu sa ovim odredbama inku-bator je u mogućnosti da konkuriše za podršku inovacionih projekata od strane Ministarstva nauke.


Opština Palilula je kao jedan od osnivača Inkubatora konkurisala za sredstva Nacionalnog investicionog plana (NIP), u skladu sa uslovima konkursa, gde je za program Poslovnih inkubatora nadležno Ministarstvo privrede. Iako je do kraja 2006. godine Poslovno tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd bio jedini inkubator u Srbiji koji je, upisom u Registar i direktno, odredbom člana 36 Zakona o inovacionoj delatnosti, stekao mogućnost za korišćenje budžetskih sredstava, on nije dobio podršku iz NIP-a od strane Ministarstva privrede za 2006. godinu. Ovo je, samo po sebi, primer imple-mentacije Zakona o inovacionoj delatnosti, kao i ilustracija problema i pre-preka u stvaranju organizacija za podršku naučno zasnovanim inovacijama i transferu znanja i tehnologija iz istraživanja u privredu.


30 www.statserb.gov.yu

31 www.edep-serbia.net

32 www.mntr.sr.gov.yu

33 Koncept nacionalnog inovacionog sistema, Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije Instituta “Mihajlo Pupin”, Beograd, 2005.

34 www.inovacionicentar.com

35 www.bitf.co.yu


DEO III: AUSTRIJSKA ISKUSTVA U PROMOCIJI MEĐUSEKTORSKE SARADNJE PRIVREDE I NAUKE

Profesor Manfred Horvat

Evropska i međunarodna istraživačko-tehnološka saradnja

Tehnološki univerzitet u Beču, Austrija


11. AUSTRIJSKA ISKUSTVA U PROMOCIJI MEDJUSEKTORSKE SARADNJE

11.1 JPP za saradnju nauke i privrede u Austriji36,37,38

U Austriji se JPP programi koji podržavaju saradnju nauke i privrede uspešno primenjuju već više od petnaest godina. Postoje različiti na-cionalni JPP programi sa konkretnim ciljevima i modalitetima koje razvijaju različita ministarstva.

11.2 Društvo Christian Doppler (CDG)

Društvo Christian Doppler (austrijska skraćenica CDG)39 osnovano je 1989. godine sa ciljem da bude podrška privredi u efikasnom pro-cenjivanju novih znanja koji se razvijaju na univerzitetima i drugim JIO. CDG zajednički finansiraju vlada (Ministarstvo privrede i rada) i privredni partneri na osnovu 50:50 ućešća. Laboratorije društva Christian Doppler koncipirane su kao instrument za izgradnju mo-sta koji povezuje osnovna istraživanja sa privredom. Tako se stvaraju win-win situacije, gde je privreda u mogućnosti da eksploatiše nova znanja za inovacionu primenu i da stvara nove strateške saveze sa univerzitetima, a osnovna istraživanja dobijaju naučni podsticaj iz privredne prakse i dugoročno finansiranje istraživačkih aktivnosti. Ove laboratorije su smeštene na univerzitetskim odeljenjima, ili u drugim JIO, kojima upravljaju vodeći naučnici. U Christian Doppler laboratorijama aktivno su uključeni jedan ili više privrednih partnera. Prilikom izbora primenjeni su sledeći kriterijumi:

Ključna je uloga šefa laboratorije (Christian Doppler laborato-rije se vezuju za određenu osobu);

Dovoljan obim naučne slobode za istraživače (30% njihovog vremena);

Intenzivna naučna razmena i interakcija između univerzita ili drugih JIO-a, kao i partnerskih preduzeća;

Dugoročna saradnja sa partnerskim preduzećima;

Međunarodna evaluacija uspešnosti poslovanja na osnovu naučno utvrđenih kriterijuma;

Eksploatacija rezultata od strane partnerskih preduzeća.

TAKO SE STVARAJU WIN-WIN SITUACIJE,

GDE JE PRIVREDA U MOGUĆNOSTI DA EKSPLOATIŠE

NOVA ZNANJA ZA INOVACIONU

PRIMENU I DA STVARA NOVE

STRATEŠKE SAVEZE SA

UNIVERZITETIMA, A OSNOVNA

ISTRAŽIVANJA DOBIJAJU

NAUČNI PODSTICAJ IZ

PRIVREDNE PRAKSE I

DUGOROČNO FINANSIRANJE ISTRAŽIVAČKIH

AKTIVNOSTI.


Godišnji budžet Christian Doppler laboratorija kreće se između 110.000-500.000 evra. CDG obezbeđuje duplo više sredstava od onih koja obezbeđuju privredni partneri. Period finansiranja iznosi sedam godina.

Pravni status CDG-a je status udruženja u skladu sa austrijskim za-konom. Generalna skupština imenuje upravni odbor koji upravlja udruženjem. Nadležno ministarstvo je uključeno na strateškom nivou. Međunarodni naučni savet je zadužen za praćenje i ocenu naučnog kvaliteta aktivnosti Christian Doppler laboratorija. U svim CDG telima, stručnjaci iz nauke i privrede međusobno tesno sarađuju.

Trenutno postoji 38 Christian Doppler laboratorija koje uključuju 84 partnerska preduzeća. U njima mogu da učestvuju i partneri izvan Austrije u slučajevima kada je potrebna komplementarna ekspertiza za postizanje utvrđenih ciljeva laboratorije. U većini slučajeva Chris-tian Doppler laboratorije osnivaju se na osnovu postojećih ugovora i poverenja. Christian Doppler laboratorije zapošljavaju više od 300 ljudi i obuhvataju sledeće istraživačke oblasti:

Izrada matematičkih modela i simulacija procesa (3 laborato-rije);

Nanotehnologija, tehnologije materijala i površina (10 labora-torija);

Hemija i biotehnologija (10 laboratorija);

Informacione i tehnologije veza (4 laboratorije);

Mehatronika, tehnike merenja, mašinstvo, tehnika automatsk-og upravljanja (2 laboratorije);

Druge istraživačke oblasti (9 laboratorija).

Rezultati CDG-a u 1995. godine ocenjeni su od strane međunarodnog konzorcijuma organizacija za davanje stručnih ocena40 kao odlični. CDG model ocenjen je kao efikasan i direktan model u pružanju os-nove za dugoročnu saradnju naučnika sa preduzećima, a način up-ravljanja kao efikasan. I nauka i privreda potvrđuju da imaju koristi od učešća u ovom programu. Međunarodna otvorenost ovog društva se podržava i na njoj treba dalje insistirati.


11.3 Programi kompetentnih centara: Kplus, Kind/Knet i noviji razvoj događaja

Inicijativa za stvaranje programa kompetentnih centara Kplus i Kind/Knet ima svoje korene u nacrtu koncepta tehnološke politike koju su pripremili stručnjaci iz vodećih austrijskih instituta za proučavanje istraživačko-inovacione politike (1996.). Oni su tom prilikom ukazali na nedostatke i neuspeh austrijskog inovacionog sistema i dali pre-poruke za politiku i strategiju za rešavanje ovih problema. Programi kompetentnih cenara izrađeni su i primenjeni u okviru državne strategije reagujući na tačno utvrđene neuspehe i slabosti austrijsk-og inovacionog sistema, a takođe i u cilju povećanja javne potrošnje u oblasti istraživanja i razvoja kao i uticanja na veće rashode iz privat-nog sektora na ime istraživanja i razvoja. Takođe, puno učešće Austrije u Okvirnom programu za istraživanje i tehnološki razvoj EU, u daljem tekstu, ITR (engl. EU RTD Framework Program), od 1994. godina na ovamo pripremilo je tlo za veću svest o važnosti saradnje u oblasti istraživanja i razvoja. Do sada se oba programa strogo pridržavaju pristupa „odozdo nagore“, bez prethodnog definisanja istraživačko-tehnoloških oblasti.

Kplus- i Kind/Knet-Program karakterišu razlike koje postoje između akademskih krugova i privredne u pogledu težišta i pokretačke snage (videti41). Trenutno je aktivno 17 Kplus centara i 28 Kind/Knet centara i mreža koje obuhvataju oko 1500 istraživača. Oko 450 preduzeća su partneri u ovim centrima i mrežama. Trajanje centara i mreža ograničeno je na period od sedam godina, tako da pojedin-im centrima ističe rok. Međutim, razmišlja se o produžetku njhovog rada. Pored toga, već su pokrenuti programi za kasnije praćenje, ukljućujući i njihove integracije.

Ministarstvo za saobraćaj i nauku (sadašnje Ministarstvo za saobraćaj, inovacije i tehnologiju - BMVIT) je 1997. godine pripremilo i pokren-ulo Kplus Program42 u cilju osnivanja sarađivačkog kompetentnog centra (Kplus centre) kao nezavisnog pravnog lica izvan univerziteta ili JIO-a. Pripremljene su temeljne studije o međunarodnim modeli-ma najbolje prakse (npr. u Australiji, Švedskoj) i izrađene su osnove za dokumente programske politike pre otpočinjanja izrade i planiranja detaljnog programa.

Kplus program podržava najbolju istraživačku saradnju i tehnološki razvoj na samom braniku međunarodnog znanja u pred-takmičarskom domenu. Pored toga, unapređivanje razvoja ljudskih resursa postiže

PROGRAMI KOMPETENTNIH

CENARA IZRAĐENI SU I PRIMENJENI U

OKVIRU DRŽAVNE STRATEGIJE

REAGUJUĆI NA TAČNO

UTVRĐENE NEUSPEHE I

SLABOSTI AUSTRIJSKOG

INOVACIONOG SISTEMA, A

TAKOĐE I U CILJU POVEĆANJA

JAVNE POTROŠNJE

U OBLASTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA KAO I UTICANJA NA

VEĆE RASHODE IZ PRIVATNOG

SEKTORA NA IME ISTRAŽIVANJA I

RAZVOJA.


se i uključivanjem studenata na doktorskim i posledoktorskim studija-ma. Istraživanja su usmerena na znanje, naučno su zasnovana i mora-ju biti relevantna kako za akademske krugove, tako i za privredu.

U cilju realizacije i upravljanja programom osnovana je posebna TIG agencija – Technologie Impulse Geselschaft mbH – kao društvo sa ograničenom odgovornošću zaduženo za operativne poslove, dok je definisanje strategije i razvoj u nadležnosti ministarstva. Od septem-bra 2004. godine, TIG je postalo Sektor za strukturalni program no-voformirane austrijske Agencije za unapređenje istraživanja (FFG)43. Po svom organizacionom obliku, FFG je društvo sa ograničenom odgovornošću.

Prvi Kplus centar odabran je krajem 1998. godine. Trenutno radi 18 Kplus centara koji obuhvataju nekih 270 privrednih partnera i 150 naučnih partnerskih organizacija. Za osnivanje Kplus centra mini-malni uslov je da najmanje pet privrednih partnera predloži njegovo osnivanje.

Kplus program je odigrao pionirsku ulogu u razvijanju i podsticanju kulture vršenja evaluacije u austrijskim istraživačko-tehnološkim programskim aktivnostima. Međunarodna stručna kritika i evalu-acije igraju važnu ulogu kao baza za proces izbora koji sledi nakon konkursa, za praćenje rada centara, vršenje privremene evaluacije nakon četiri godine, kao i vršenje konačne procene nakon sedam go-dina. FFG Sektor za strukturalne programe (prethodno TIG) je dosti-gao visok nivo ekspertize u ovoj oblasti i svakako je odličan primer najbolje prakse u realizaciji i upravljanju programima. U 5. Okvirnom programu EU ITR, TIG je izvršio koordinaciju tematske mreže MAP-a (Multi-akterski i programi multi-mera44 u okviru programske linije STRATA). Danas, u FFG, Sektor za strukturalne programe pruža kurs-eve obuke za direktore programa u Austriji, kao i na međunarodnom nivou45.

Austrijski fond za nauku (FWF) podržava vođenje naučne evaluacije. ERP Fond, vladina agencija koja pruža podršku poslovnim investici-jama, bavi se ekonomskim i organizacionim aspektima.

Kplus centri se fokusiraju na multilateralnu saradnju i istraživačkih instituta i preduzeća u oblasti pred-takmičarskih istraživanja. Dakle, karakteristike Kplus centara (videti takođe46) uključuju dugoročno učešće istraživačkih instituta i najmanje pet preduzeća, kao i naučno jezgro, a ne samo umrežavanje. Inostrane firme imaju podobnost za učešće u Kplus programima uz ograničenje od 25% učešća privred-


nog doprinosa. Inostrani istraživački partneri mogu biti ili glavni part-neri, ili pridruženi partneri.

Godišnji budžet centra je obično u rasponu od oko 2,5 do 5 M EUR i sa kardom koji broji od 20 do 60 ljudi. U proseku, centar ima 15 part-nerskih preduzeća i nekih 25% MSP-a. Javno finansiranje iznosi oko 60% (35% savezna vlada, 25% regionalne vlade, komune, privredne komore i instituti koji učestvuju u istraživanju), a od privrednih part-nera potiče 40% finansiranja (50% može biti doprinos u naturi).

Procena programa austrijskih kompetentnih centara u 2003/2004.47 potvrdila je da je Kplus program izrazito uspešan za razvijanje nove kulture istraživačke saradnje između nauke i privrede i za otklanjan-je stanja odvojenosti od života koje postoji u naučnom okruženju. Najveća korist centara je u zajedničkim strateškim projektima sa in-terdisciplinarnom i komplementarnom saradnjom.

Skoro u isto vreme, Ministarstvo za privredu pokrenulo je Kind/Knet Program (48,49). Kind podržava osnivanje privrednih kompetentnih centara kao i Knet kompetentnih mreža. Ovaj program je inovaciono orijentisan i baziran na privredi sa ciljem sistematičnog povezivanja privredne i naučno-istraživačkih kapaciteta i aktivnosti kako bi se podstaklo formiranje klastera za vršenje transfera znanja i tehnologije između istraživačkih organizacija i preduzeća. Cilj je da se ubira eko-nomska korist od primene rezultata naučnih istraživanja, uključujući i osnivanje preduzeća izdvajenjem delova iz drugih preduzeća.

Kind centri uglavnom polaze od postojećih partnerstava (i pover-enja) i imaju za cilj da se koncentrišu na istraživačko-razvojne ak-tivnosti preduzeća, univerzitetskih instituta i JIO koje rade u istoj oblasti. Kind centri su uglavnom usmereni na region i od značaja su za udruživanje snaga i stvaranje sinergije postojeće tehnološke kom-petentnosti u preduzećima i njihovo povezivanje sa odgovarajućim aktivnostima naučnih instituta. Cilj je razvijanje tehnoloških klastera orjentisanih na istraživanja koji daju međunarodno konkurentne re-zultate u upotrebne svrhe i koji promovišu njihovu eksploataciju u preduzećima.

Knet podržava stvaranje mreža postojećih čvorova kompetentnosti u privrednim i naučnim oblastima strateške tehnologije gde je komple-mentarna ekspertiza relevantna. Jak naglasak je stavljen na razvijanje veza između aktera u regionalnom istraživanju i razvoju.

PROCENA PROGRAMA

AUSTRIJSKIH KOMPETENTNIH

CENTARA U 2003/2004.

POTVRDILA JE DA JE KPLUS

PROGRAM IZRAZITO

USPEŠAN ZA RAZVIJANJE

NOVE KULTURE ISTRAŽIVAČKE

SARADNJE IZMEĐU NAUKE I

PRIVREDE I ZA OTKLANJANJE

STANJA ODVOJENOSTI OD

ŽIVOTA KOJE POSTOJI U

NAUČNOM OKRUŽENJU.


Ministarstvo za privredu i rad (BMWA) vrši evaluaciju predloga i donosi odluke o finansiranju. Društvo Christian Doppler (CDG) pruža podršku Ministarstvu u vršenju evaluacije. FFG Sektor za opšte pro-grame daje svoj doprinos u evaluaciji u pogledu tehnološki i eko-nomskih kriterijuma ili privrednih sektora.

Kriterijumi za evaluaciju mogu se grupisati na sledeći način:

Naučni kriterijumi:

Naučni nivo istraživačkog programa;

Naučni renome univerzitetskih partnera u odnosu na standard odnosne discipline;

Pristupi i metodologije u uvođenju novih trendova za postiza-nje ciljeva;

Sposobnost timova da obezbede naučni kvalitet u dužem periodu i da integrišu nove nalaze dobijene spolja, kao i da ih pripreme za primenu i eksploataciju;

Verovatnoća da će istraživački programi doneti korist privredi.

Tehnološki i ekonomski kriterijumi:

Generalni koncept u pogledu zahteva koje postavljaju smer-nice, orijentisanost na privredne tehnološke klastere sa velikim inovacionim potencijalom;

Mogućnost realizacije i primene tehnologije: tehnološka kom-petentnost privrednih partnera;

Okvirni ekonomski uslovi: organizacija preduzeća, realni po-slovni plan i odgovarajući resursi:

Mogućnosti ekonomskog korišćenja i eksploatacije: tržišna perspektiva i perspektive privrednih partnera, osnivanje novih preduzeća, regionalni uticaj.

Javno finansiranje zasniva se na 35% doprinosa savezne vlade, re-gionalne provincije u kojoj se nalazi bilo čvor centara, ili mreža koja daje doprinos u iznosu od najmanje 50% od saveznog doprinosa. Preduslov za finansiranje je da najmanje 40% ukupnog podobnog troška potiče iz privatnih izvora.


Kind ili Knet projekati traju četiri godine sa mogućnošću produžavanja na osnovu pozitivne evaluacije.

Već pomenuta evaluacija potvrdila je značaj Kind/Knet programa i njegovih inovaciono orijentisanih i privredno zasnovanih ciljeva. Neke preporuke su se bavile daljim razvojem rukovodeće strukture i procesa odlučivanja.

Generalna preporuka na osnovu evaluacije je da se razmotre mogu-ćnosti daljeg razvoja različitih programa na konvergentan način.

Na osnovu dosadašnjeg austrijskog iskustva, privredni stručnjaci koji se nalaze na ključnim pozicijama u kompetentnim centrima identi-fikovali su neke kriterijume uspeha, kao što su50:

Razumno javno finansiranje očigledno vrši uticaj na privredna ulaganja;

Dovoljan broj kadrova i finansijskih sredstava („kritična masa“);

Dobro definisani ugovorni aranžmani u pogledu ciljeva, ak-tivnosti i očekivanog ishoda;

Jasna korist za sve partnere (win-win situacija);

Jasna struktura i proces odlučivanja, profesionalno upravljanje projektom, kontrolisanje obima administracije;

Obezbeđivanje kapaciteta za upravljanje i kontrolu na svim odgovarajućim nivoima;

Dobro organizovani neprekidni informaciono-komunikacioni tokovi, kao i otvorenost za pristupanje problemu i iznalaženje zajedničog rešenja;

Poštovanje rokova i ispostavljanje rezultata na vreme, razvi-janje kompatibilne vremenske kulture;

Planovi za eksploataciju i iskorišćavanje rezultata u privredi;

Sveobuhvatna dokumentacija;

Striktni dogovori u pogledu tajnosti, publikovanja i korišćenja rezultata;

Spremnost da se prihvati drugačiji rezon drugog partnera (ili više partnera) kao i da se pravi kompromis;

Izbor pravih ljudi za obavljanje posla;


Razvijanje i negovanje međusobnog poverenja.

Opisani programi se visoko cene u austrijskoj istraživačkoj zajed-nici, kako u akademskim krugovima, tako i u privredi. Razvijanje i sprovođenje ovih programa predstavljalo je važan korak napred u nacionalnom inovacionom sistemu. Programi kompetentnih centara su jedna od najuspešnijih inicijativa inovacione politike u Austriji. Da-nas oko 1.500 istraživača u oblasti nauke i privrede radi u nekih 40 centara.

11.4 Novi COMET program: Kompetentni centri za vrhu-nske tehnologije51

Novi COMET program predstavlja logični nastavak i kasnije praćenje uspešnih (gore opisanih) programa kompetentnih centara. To je i početak sticanja iskustava pokretanjem i dugoročnim sprovođenjem programa. „Posebna podrška će se pružiti onim istraživačkim aktivnos-tima koje su rizične i obećavaju visok međunarodni profil. Sarad-nja ljudi koji rade u tim centrima treba da bude veća nego ranije, s ciljem da se pravilno rasporedi sinergija u odnosu na sadržaj kako bi se postigla konkurentna prednost na globalnom nivou. Najzad, pro-gram bi trebalo da pruži glavni doprinos razvijanju ljudskih resursa u Austriji uz atraktivne ponude istraživačima52.”

Ciljevi COMET programa su da dalje ojačaju i razvijaju kulturu sarad-nje između nauke i privrede. Osim toga, cilj je da se podrži dalji raz-voj zajedničkih istraživačkih kapaciteta i mogućnosti i da se poveća korišćenje rezultata istraživanja. U programu se radi na unapređivanju kompetentnih centara koji su stvoreni oko ambicioznog programa zajedničkog istraživanja na visokom nivou.

Ciljne grupe COMET programa su postojeći stručni centri i mreže (Kplus, Kind i Knet). Međutim, i novoosnovani konzorcijumi sa aka-demskim i privrednim učešćem takođe su podobni za podnošenje predloga. Kao i ranije, novi program se pridržava pristupa „odoz-do nagore“, što znači da ne postoje smernice u vezi sa prethodno određenim konkretnim tematskim prioritetima. Međutim, svaki pro-jekat mora da ima tematski fokus.

COMET program je zajednički finansiran od strane dva austrijska ministarstva i to Saveznog ministrastva za saobraćaj, inovacije i tehnologiju (BMVIT) i Ministarstva ekonomije i rada (BMWA), koji su već bili sponzori prethodnih (odvojenih) programa kompetentnih (tj.

POSEBNA PODRŠKA ĆE SE PRUŽITI ONIM ISTRAŽIVAČKIM AKTIVNOSTIMA KOJE SU RIZIČNE I OBEĆAVAJU VISOK MEĐUNARODNI PROFIL.


stručnih) centara. Kao i kod prethodnih programa, većina austrijskih provincija su-finansiraju COMET program. Dok su ministarstva nos-ioci programa i odgovornosti za programsku politiku i strategiju, op-erativna primena i upravljanje COMET programom vrši se iz spoljnih izvora austrijske Agencije za podsticanje istraživanja (FFG).

COMET program nudi tri programske linije koje su gradirane prema značaju, nivou javnog finansiranja i trajanju53.

Sumirajući najbitnije karakteristike COMET programa dolazimo do sledećih:

ambiciozna opredeljenost ka izvanrednosti;

aktivno uključivanje i integracija međunarodnog know-how i

razvijanje privredno-tehnološkog liderstva i obezbeđivanje interesa da Austrija bude atraktivna lokacija za istaživanja na svetskom nivou.

COMET program je samo još jedan od pokazatelja strategije austri-jske države i dokaz njenog opredeljenja prema „Lisabonskoj strate-giji“ i ciljevima iz Barcelone. Takvo opredeljenje se vidi i kroz činjenicu da je za COMET program na državnom nivou predviđeno nekih 50 – 60 M EUR godišnje. Ovaj program je dalje osnažen i saradnjom koja se sastoji u aktivnom davanju finansijskih sredstava od strane većine austrijskih provincija.

11.5 Privredne katedre: Institut Frank Stronach na Tehnološkom univezitetu u Gracu

Primer za JPP u oblasti tehničkog obrazovanja, obuke i istraživanja je novoosnovani Institut Frank Stronach na Tehnološkom univezitetu u Gracu koji se bazira na dugoročnoj magna donaciji ( 24 M EUR) za finansiranje četiri nove katedre i za održavanje nove zgrade (da bi se shvatio značaj ove inicijative videti54).

Ovo partnerstvo ima ambiciozne ciljeve da podstiče blisku vezu na saradnji u oblasti automobilske tehnike.

11.6 Stvaranje povoljnog okruženja za razvoj JPP-a

JPP-i su izrazito ambiciozni i napredni oblici naučno-privrednih odno-sa. Ipak, ovakav način saradnje može biti primenljiv samo tamo gde sa obe strane postoji takvo opredeljenje i resursi za dugoročnu in-


stitucionalizovanu saradnju – posebno odgovarajući finansijski, neo-phodni za dugoročno finansiranje iz javnog i privatnog sektora. Prema tome, za razvijanje, ili evoluciju efikasnog Nacionalnog inovacionog sistema neophodan je široko postavljen, dobro planiran i usklađen set različitih instrumentata koji podržavaju naučno-privredne od-nose i pripremaju osnovu za takve zrele oblike saradnje.

Opredeljenje za JPP će iziskivati prihvatanje ovakvih aktivnosti kao osnovnih univerzitskih ciljeva, strategija i aktivnosti. Suvišno je reći da će ovo iziskivati i promene korporativnog identiteta univerziteta, kao i način na koji članovi univerziteta vide sebe same. Što se tiče privrede, i ona će morati da se menja u pogledu planiranja, organi-zovanja i upravljanja istraživanjima, kao i u razvijanju aktivnosti svog resora.

Interesantno je primetiti da su u poslednjih petnaestak do dvadeset godina univerziteti pretrpeli veoma diskretnu promenu, od labavo povezanih zajednica pojedinaca (individualaca) profesora i odeljen-ja, do institucija sa osnaženim rektorima kao direktorima institucija. Izjave o misiji, ili određeni profili, srednjoročni i dugoročni strateški planovi, uverenje o kvalitetu i procene uspešnosti poslovanja postale su deo svakodnevice univerzitskih lidera i članova. U ovom periodu, univerzitet je prerastao u instituciju. Stoga, upravljanje integracijom i aktivnostima „Treće misije“ predstavlja izazovni zadatak za rukovo-dstvo univerziteta na nivou institucije (videti poglavlje 5).

ZA RAZVIJANJE, ILI EVOLUCIJU EFIKASNOG NACIONALNOG INOVACIONOG SISTEMA NEOPHODAN JE ŠIROKO POSTAVLJEN, DOBRO PLANIRAN I USKLAĐEN SET RAZLIČITIH INSTRUMEN-TATA KOJI PODRŽAVAJU NAUČNO-PRIVREDNE ODNOSE I PRIPREMAJU OSNOVU ZA TAKVE ZRELE OBLIKE SARADNJE.


12. UNIVERZIT I PRIVREDA, TRANSFER I ŠIRENJE TEHNOLOGIJA: „AKTIVNOSTI TREĆE MISIJE“ KAO IZAZOV ZA UNIVERZITET U POGLEDU RUKOVOĐENJA

12.1 Značaj institucionalnih strategija

U potrazi za uslovima koji čine podsticajno okruženje za saradnju univerzita i privrede i širenje tehnologija, može se jasno videti da rukovodstvo univerziteta ima novu ulogu. Interesantno je napome-nuti da već oko 20 godina stalno raste svest da je potrebno smanjiti složenost veze između univerziteta i „stvarnog sveta“ na instituciona-lnom nivou.

Međutim, treba naglasiti da saradnja univerzita i privrede treba da bude element ukupne univerzitetske strategije, a posebno u pogle-du istraživanja (videti55). Takvo razmišljanje, takođe, u skladu je sa nedavno objavljenim izveštajem EUA56 na temu „Razvoj istraživačkih strategija i upravljanje na evropskim univerzitetima57“.

Postoje i spoljni i unutrašnji faktori zbog kojih univerziteti razvijaju istraživačke strategije. Među spoljašnjim faktorima, postavljanje pri-oriteta i šeme za finansiranje konkurentnih istraživanja na nacional-nom i evropskom nivou daje važan impuls i motivaciju za razvijanje strategija. Osim toga, rastuća uloga univerzitetskih istraživanja koja podstiču inovacionu i industrijsku konkurentnost, takođe, podržava strateške pristupe. Ovaj aspekt je posebno bitan za predmetni izveštaj, zbog toga što saradnja sa privredom postaje sve važnija i zbog toga što su univerzitetu isto tako potrebni spoljni izvori sredstava, budući da je javni novac ograničen. Konačno, i međunarodna konkurencija postaje sve važnija. U borbi za dobru poziciju u konkurenciji sa dru-gim univerzitetima važno je i stvaranje izdiferenciranog profila i opre-deljenost ka uspešnom poslovanju. Objavljivanje međunarodnih rang lista ide u prilog ovog trenda. No ipak, mora se ukazati i na problem u vezi sa ovim rangiranjem. Postoji hitna potreba za stvaranjem jasno definisanih, naučno pouzdanih i prihvaćenih „indikatora pozicioni-ranja“ (videti PRIME Mreže izvanrednosti58).

U pogledu unutrašnjih faktora, težnja ka izvanrednosti je važan moti-vacioni faktor. Isto se odnosi i na davanje podsticaja za međusektorsku interdisciplinarnu istraživačku saradnju u cilju stvaranja kritične mase za rešavanje složenih problema „stvarnog sveta“, bilo u privredi ili

KONAČNO, I MEĐUNARODNA

KONKURENCIJA POSTAJE SVE

VAŽNIJA. U BORBI ZA DOBRU

POZICIJU U KONKURENCIJI SA

DRUGIM UNIVERZITETIMA

VAŽNO JE I STVARANJE

IZDIFERENCI-RANOG PROFILA I OPREDELJENOST

KA USPEŠNOM POSLOVANJU.


opšte-društvenih. Još jedan faktor strateškog razmišljanja je kako privući najbolje moguće akademike u institucije. Iskustvo pokazu-je da su „šampioni“ veoma potrebni da bi se podržale, sprovodile i pustile u javnost institucionalne strategije59.

Prema pomenutom izveštaju, potrebno je da sledeća pitanja budu predmet razmatranja i da se uključe u univerzitetske istraživačke strategije60:

Podsticanje izvanrednosti i poboljšanje uspešnosti poslovanja;

Utvrđivanje i definisanje tematskih prioriteta;

Unutrašnja horizontalna komunikacija, saradnja, interdisciplin-arni pristup i ukrštanje;

Proširivanje transfera znanja, izgrađivanje privrednih partner-stava i stvaranje inovacionog mentaliteta;

Izgradnja regionalnih mreža;

Zajednička naučna infrastruktura i infrastrukturne platforme;

Regrutovanje vrhunskih naučnika i

Obim i kvalitet istraživačke obuke.

Na osnovu analize pristupa velikog broja univerziteta, izveštaj se takođe bavi problemima prevazilaženja tenzija oko individualističkog i institucionalnog upravljanja61. U svakom slučaju, treba izbeći da samo rektorat zna koja je strategija Univeziteta. Razvijanje i realizacija univerzitetske strategije je složen i delikatan posao promene upravlja-nja, uključujući i sve relevantne grupe na univerzitetu, u pažljivo kon-cipiranom društvenom procesu ( videti takođe62). Izuzetno je bitno da, pridržavajući se integralnog pristupa, relevantne grupe na uni-vezitetu obezbede da strategija postane „vlasništvo“ univeziteta.

U vezi sa glavnom temom ovog izveštaja, odnosno transferom znanja između nauke i privrede, izveštaj EUA pominje kao glavnu stratešku brigu „potrebu promene mentaliteta univerzitetskih istraživača i kako je uskladiti. Ovo su. tri centralna pitanja:

kako otkloniti strah da inovativnost nužno umanjuje anga-žovanje u osnovnim istraživanjima;

kako navesti istraživače da identifikuju potencijalnu inova-cionu dimenziju u svojim istraživanjima i

kako da tome najbolje pristupe u svojim projektima.”(63)


Veoma je važno uzeti u obzir zahteve uspešnog transfera i saradnje na vezi nauke i privrede. Staudt je predložio tri uslova za uspešan „transfer tehnologije“ (64):

diferenciranost između partnera, razlike u know how, hardveru, softveru i kvalifikovanim kadrovima;

kompatibilnost između „objekta transfera“ i prijemnog siste-ma (što podrazumeva izvestan stepen zrelosti tehnologije da bude transferisana) s jedne strane, a sa druge odgovarajući potencijal u pogledu tehnologije, kadrova i kvalifikacija, kao i infrastrukture na strani primaoca;

buduća korist za sve uključene partnere.

Postoji nekoliko presudnih aspekata koje treba razmotriti u siste-matičnom pružanju podrške saradnji univerzita i privrede:

saradnja univerzita i privrede treba da postane dobro definisani deo misije institucije i plana institucionalnog razvoja univerz-iteta;

saradnju univerzita i privrede treba smatrati pozitivnom pri-likom ocenjivanja kadra i ne sme da bude prepreka daljem na-predovanju u akademskoj karijeri;

neophodna je dobro koncipirana organizaciona podrška infra-strukturi sa posebno obučenim kadrom.

Još pre mnogo godina, početkom devedesetih u Velikoj Britaniji je napravljena kontrolna lista od strane Saveta za privredu i visoko obrazovanje i Odeljenja za trgovinu i privredu (65) koja daje odlične smernice i putokaze za razvijanje univerzitetske politike i strategije. Glavni elementi ove kontrolne liste su sledeći:

misija, svrha i ciljevi vezani za saradnju sa privredom i drugim delovima društva;

politika revizije i uspešnost poslovanja;

procena i evaluacija;

politika izračunavanja i obrazovanje cena;

politika intelektualne svojine;

politika preduzeća;

strategija i struktura;

SARADNJA UNIVERZITA I

PRIVREDE TREBA DA POSTANE

DOBRO DEFINISANI DEO

MISIJE INSTITUCIJE I PLANA INSTI-

TUCIONALNOG RAZVOJA

UNIVERZITETA; SARADNJU

UNIVERZITA I PRIVREDE TREBA

SMATRATI POZITIVNOM

PRILIKOM OCENJIVANJA

KADRA I NE SME DA BUDE

PREPREKA DALJEM

NAPREDOVANJU U AKADEMSKOJ

KARIJERI; NEOPHODNA

JE DOBRO KONCIPIRANA

ORGANIZACIONA PODRŠKA

INFRASTRUKTURI SA POSEBNO

OBUČENIM KADROM.


strategija za kvalitet.

Pored toga, neke od odabranih mera posebno su značajne:

upravljanje sistemom informisanja univerziteta – dobro struk-turiran sistem informisanja o istraživačkim potencijalima uni-verzitskih odeljenja i njihovim konkretnim istraživačkim pro-jektima kao osnov za utvrđivanje prednosti (i slabosti);

set koordinisanih interaktivnih pristupa kao podrška odluka-ma, transferu tehnologije i stvaranju sarađivačkih projekata;

usluge marketinga za odabrane rezultate istraživanja;

razvijanje aktivnosti za nastavak obrazovanja kao važan put za plasman ili širenje istraživačkih rezultata;

posebne stručne usluge na osnovu ugovornih aranžmana, fi-nansijsko upravljanje i upravljanje pravima nad intelektualnom svojinom PIS (engl. skraćenica IPR);

podrška tek osnovanim, ili spin-off preduzećima uključujući obuku za preduzetništvo;

dobro koncipiran program za bivše studenate da bi se obezbe-dile dugotrajne veze povratne sprege;

izrada posebnih strategija za ulogu i funkciju univerziteta u regionalnom razvoju i međunarodnim sarađivačkim progra-mima;

program podizanja javne svesti o ITR.

Na osnovu liste aktivnosti koja je za primer, postaje jasno da ovakve mere izlaze daleko izvan okvira mogućnosti individualnih istraživača ili odeljenja. Za njihovu primenu rukovodstvo univerziteta treba da postavi odgovarajuću organizacionu strukturu u skladu sa odnos-nom strategijom univerziteta.Takve organizacione jedinice – kancel-arije, centri, odeljenja – takođe su važne u pružanju jasno definisanog univerzitskog intefejsa i uopšte, kao mesto pristupa za spoljašni svet i privredu, posebno uključujući MSP.

Kao što je već prethodno rečeno, trenutna problematika je jedan as-pekt opšteg razvoja, u kome se univerzitet kao institucija kojom se upravlja i kontroliše sve više materijalizuje (videti 66 i 67) . U Evropi, ovo je noviji tok događaja koji traje nekih 20 godina. Postoji rastuća svest da je potrebna profesionalizacija institucionalnog upravljanja univer-


zitetom. U mnogim slučajevima to je već dovelo do postavljanja pro-fesionalnih direktora univerziteta sa punim radnim vremenom.

Konzorcijum važnih evropskih organizacija pripremio je najvažniji vodič pod nazivom „Odgovorno partnerstvo i udruživanje snaga u svetu otvorenih inovacija - Vodič do bolje prakse za naučno-privred-nu istraživačku saradnju“. Odgovorno partnerstvo je dobrovoljni kod ponašanja preduzeća i javnih istraživačkih organizacija koji do maksi-muma povećava koristi istraživačke saradnje za obe strane na održiv način“ (videti68). Ovaj priručnik pruža odlične činjenične informacije i osnovne principe i smernice za istraživačku saradnju i transfer zna-nja koji će biti dragoceni kako za rukovodstvo univerziteta, tako i za privredu.

Dva principa podržavaju odgovorno partnerstvo69:

Maksimalno korisna upotreba javnih istraživanja: Pre svega, biće važno da se prepozna značaj javnih ulaganja u stvaranje znanja. Ovo će takođe značiti da javnost shvata i prihvata neophodnost ulganja u javna istraživanja u cilju obezbeđivanja konkurentnosti privrede i boljeg kvaliteta života;

Odgovorno korišćenje javnih istraživanja: U odgovornom partnerstvu uslov za uspeh je da partneri prepoznaju i uvažavaju doprinos svojih partnera. Ovo ima implikacije na Prava na intelektualne svojine (PIS), na ulogu rezultata dobijenih od Javnih istraživačkih organizacija (JIO), kao i na njihovu primenu u društvenim oblastima izvan privrede.

Ovaj priručnik daje deset smernica koje pokreću ove principe70:

Negovanje jakih institucija;

Udruživanje interesa:

Strateško tretiratanje saradnje;

Stvaranje trajnih odnosa;

Obezbeđivanje odgovarajućih profesionalnih veština;

Jasno utvrđivanje namere;

Korišćenje standardne prakse i redovna kumunikacija;

Postizanje efikasne intelektualne svojine;

ODGOVORNO PARTNERSTVO JE

DOBROVOLJNI KÔD PONAŠANJA

PREDUZEĆA I JAVNIH

ISTRAŽIVAČKIH ORGANIZACIJA

KOJI DO MAKSIMUMA

POVEĆAVA KORISTI

ISTRAŽIVAČKE SARADNJE ZA

OBE STRANE NA ODRŽIV NAČIN


Pružanje odgovarajuće obuke;

Gledanje na inovativnosti kao na trans-disciplinarnu aktivnost.

Pokazalo se da je od najvećeg značaja identifikovanje dobrih partnera i sačinjavanje ugovora o istraživačkoj saradnji na način da se podrži stvaranje win-win situacija za ravnomernu korist svih partnera.

Ovaj priručnik pruža odlične savete za stejkholdere i praktičare u naučno-privrednoj saradnji. U zaključnim napomenama, inovacije se upoređuju sa hemijskom reakcijom koje se dešava brzo “kada se pra-vi materijali spoje i aktiviraju u prisustvu katalizatora koji smanjuju prepreke do promene” (71). Prepreke mogu biti usađene u mentalite-tu, stavovima i interesima, nedostatku strategija ili neodgovarajućim strategijama, odgovarajućim kapacitetima, odgovarajućim infrastru-kturama i resursima i konačno, ali ne i najmanje važno, i u profesion-alnim akterima.

U oblasti naučno-privrednih odnosa raste zabrinutost da „nedostaje karika“ između univerzitetskih i JIO istraživanja i razvoja novih privrednih procesa i upotrebljivih proizvoda ili društvenih inovacija kao i uspeha na tržištu, ili primene u drugim društvenim oblastima. Mnogi rezultati istraživanja sa inovacionim potencijalom ostaju u granicama naučnog okruženja. Potrebno je da prođe dugo vremena od njihovog stvaranja do moguće oblasti primene. Za mnoge rezul-tate i ne postoji prilika da se primene. S obzirom na uobičajeni put razvoja karijere akademskih građana, istraživači gube interes za svoj „proizvod“ čim bude prihvaćen za objavljivanje ili prezentaciju, odnosno kada je prihvaćen i ugrađen u korpus znanja njihove naučne specijalnosti. Ekonomska eksploatacija se ne vidi kao aktivnost koja nagrađuje, štaviše, istraživači ne poseduju odgovarajuću kompetent-nost za traženje praktične primene svojih ideja u privredi ili društvu u celini. Konačno, mora se naglasiti – to ionako nije njihov osnovni posao.

12.2 Uloga interfejs organizacija

Univerzitske strategije za unapređenje naučno-privredne veze, takođe, treba da predviđaju odgovarajuću potpornu infrastrukturu za inrefejs ova dva sistema. Pored uobičajenih veza individulanih istraživača i različitih ad hoc oblika saradnje i interakcije između uni-verzita i privrede, interfejs organizacije – kao što su istureni centri univerziteta, privredne kancelarije za vezu, kancelarije za odnose sa

INOVACIJE SE UPOREĐUJU SA HEMIJSKOM REAKCIJOM KOJE SE DEŠAVA BRZO “KADA SE PRAVI MATERIJALI SPOJE I AKTIVIRAJU U PRISUSTVU KATALIZATORA KOJI SMANJUJU PREPREKE DO PROMENE


preduzećima, centri za transfer tehnologije, patentne kancelarije i kancelarije za patentiranje i licenciranje, itd. – igraju bitnu ulogu u unapređenju saradnje univerzita, JIO i privrede, posebno u pogledu malih i srednjih preduzeća. Ovakve organizacije:

olakšavanju pristup tržištu javnim istraživanjima i obrnuto;

smanjuju složenost odnosa univerziteta i privrede;

u poziciju su da razvijaju i realizuju programe za odbranu ciljne grupe – kao što su MSP-i – na osnovu indetifikovanih prednosti univerziteta ili JIO;

mogu da stvore sinergiju obrazovanja i obuke, kontinuiranog obrazovanja i istraživanja.

Prema tome, treba uspostaviti strukturu za odgovarajuće usluge podrške istraživanjima u sledećim oblastima:

sistemi za istraživačko informisanje;

upravljanje istraživanjima, posebno u pogledu nacionalnih, ev-ropskih i međunarodnih šema za finansiranje;

pomoć i saveti u vezi sa raspoređivanjem studenata na praksu i mobilnošću istraživača;

pravni saveti i upravljanje ugovorima; finansijska adminis-tracija;

skrining istraživačkih rezultata za moguću primenu u privredi ili drugim oblastima;

marketing istraživanja, širenje i usluge transfera tehnologije;

podrška PIS-u, usluge patentiranja i licenciranja,

podrška u stvaranju spin-off preduzeća.

Interesantno je primetiti da su u kontinentalnom delu Evrope ovakve institucije počele da se razvijaju krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina kada je postepeno postalo jasno da su nauka i istraživanje, znanje – od najveće važnosti za društveno blagostanje uopšte, a posebno za privredni uspeh i konkurentnost. Pored toga, od univerziteta se sve više i više traži da polažu račune za raspolag-anje novcem poreskih obveznika i za društvenu korist koju stvaraju njihove aktivnosti. Univerziteti su počeli da razvijaju posebne profile i nove aktivnosti. Ove aktivnosti treba da bolje odražavaju društvenu

INTERESANTNO JE PRIMETITI DA

SU U KONTINEN-TALNOM DELU

EVROPE OVAKVE INSTITUCIJE

POČELE DA SE RAZVIJAJU

KRAJEM SEDAMDESETIH

I POČETKOM OSAMDESETIH GODINA KADA JE POSTEPENO

POSTALO JASNO DA SU NAUKA I ISTRAŽIVANJE,

ZNANJE – OD NAJVEĆE

VAŽNOSTI ZA DRUŠTVENO

BLAGOSTANJE UOPŠTE, A

POSEBNO ZA PRIVREDNI USPEH

I KONKURENT-NOST.


ulogu univerziteta, dok su univerziteti počeli da organizuju svoje od-nose – posebno u poslovnom svetu – na sistematičnij način.

12.3 Organizacioni modeli za strukturisanje interfejs-a nauke i privrede – austrijski univerziteti

U proteklih dvadeset pet godina širok spektar glavnih usluga podrške i organizacionih struktura razvijeni su na interfejs-u nauke i privrede. U nastavku su dati neki primeri sa austijskih univerziteta.

Transfer tehnologije na Tehnološkom univerzitetu u Beču (VUT)

Na Tehnološkom univerzitetu u Beču, 1980. godine osnovan je Isture-ni centar Univerziteta, kao prva organizacija ove vrste u Austriji. Za dvadesetak godina ovaj centar je imao zadatke da radi na sledećem:

saradnji univerziteta i privrede – transfer tehnologije;

kontinuiranoj saradnji i poslediplomskim programima;

međunarodnim istraživačko-obrazovnim programima (ugla-vnom evropskim programima).

Osnovna ideja je bila da se iskoristi sinergija ovih različitih linija ak-tivnosti. Centar se pridržavao koncepta aktivnog iterfejs-a univer-zita i spoljašnjeg sveta, podsticajnih ugovora, procesa interakcije i povratne sprege.

U međuvremenu, tokom sprovođenja novog Zakona o univerzitetu iz 2002. godine, Centar je restruktuiran i podeljen na dve različite jedinice koje su se u pogledu kadrova znatno uvećale. Tako sada postoji grupa od nekoliko jedinica koje su vezane za prorektore za istraživanja, kao i prorektore za obrazovanje i međunarodne odnose (videti72):

Jedinica za transfer tehnologije (Preduzetnički centar);

Jedinica za EU upravljanje istraživanjima;

Centar za e-učenje;

Jedinica za međunarodne obrazovne programe.

Oblast kontinuiranog obrazovanja sada je organizovana u poseban centar za permanentno obrazovanje.

Zbog glavne teme ovog izveštaja, u daljem tekstu biće opisana samo Jedinica za transfer tehnologije. Međutim, ipak treba naglasiti da


i drugi elementi ove interfejs organizacije igraju vrlo važnu ulogu u sistematičnom oblikovanju interfejs-a univerziteta i spoljašnjeg sveta kako na regionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Jedinicu za transfer tehnologije (videti73 i 74) podržava dugoročni ugovor o saradnji između Tehnološkog univerziteta u Beču i Bečke privredne komore (WKW). Na osnovu godišnjeg programa rada za aktivnosti transfera, WKW finansira troškove jednog stručnjaka i seta aktivnosti, a takođe puža finansijsku pomoć za savetodavne usluge univerzitetskih istraživača preduzećima. Jedinica za transfer tehnologije stvara aktivni interfejs VUT i poslovnog sveta tako što ak-tivno podstiče interakcije i komunikacije u oba pravca kroz aktivnosti kao što su:

Iniciranje mogućnosti za ostvarivanje kontakata između preduzeća (ili, generalno, ne-univerzitetskih organizacija i lica) i univerzitetskih istraživača;

Brokerske aktivnosti koje usklađuju spoljnu potražnju i VUT know how i mogućnosti;

Različite aktivnosti kojima se obezbeđuju mogućnosti za susrete ljudi sa univerziteta i iz privrede;

Prevazilaženje prepreka između univerzita i spoljašnjeg sveta;

Marketing i prezentacija novih tehnologija i know how VUT-a: Dvočasovni seminari organizovani u kasnim popodnevnim satima (od 17 do 19 časova); Ciljne grupe: bečka preduzeća (kako MSP, tako i velika preduzeća); Format: prezentacije uni-verzitetskih istraživača i mogućnosti plenarnih diskusija i indi-vidualnih sastanaka;

Dvočasovni seminari organizovani u kasnim popodnevnim satima (od 17 do 19 časova); Ciljne grupe: bečka preduzeća (kako MSP tako i velika preduzeća); Format: prezentacije uni-verzitetskih istraživača i mogućnosti plenarnih diskusija i indi-vidualnih sastanaka;Prezentacije i „časovi konsultacija“ u poslovnim udruženjima i esnafima;

Interne usluge VUT istraživačima: Za individualne istraživače: Iniciranje kontakata sa privredom; Pomoć u formulisanju na-crta projekata i predloga, kao i u pogledu mogućnosti finansi-ranja; Saveti u pogledu formulisanja ugovora i zajedničko


pregovaranje na osnovu tipskog ugovora izrađenog od strane centra; Konsalting za pronalazače, takođe, stvoren u saradnji sa spoljnim stručnjacima i konsultantima; Podrška patentiranju i licenciranju;

Podrška diplomiranim studentima koji osnivaju preduzeće

Prosečno godišnje poslovanje jedinice za transfer: I) pokrenuto je od 30 do 50 naknadnih sarađivačkih projekata koji uključuju univerz-itetske istraživače i preduzeća, uglavnom MSP-e; II) oko 250 ugovora za koje su davani saveti koji su kontrolisani, zajednički pregovarani; III) oko 40 otkrivenih pronalazaka.

Kadrovski sastav centara za transfer tehnologije broji 6.5 stručnjaka sa punim radnim vremenom. Aktivnosti centra su poštovane i od strane bečkog poslovnog okruženja i u okviru univerzita.

„Kuća za istraživanje i tehnologiju“ Tehnološkog univerziteta u Gracu (TUG)75

Kuća za istraživanje i tehnologiju76 pri TUG-u odgovorna je za:

Istraživačko upravljanje,

Transfer tehnologije,

Kancelariju za tehnološku eksploataciju,

Forum za tehnologiju i društvo i bivši studenti TUG-a,

Kadar kuće za istraživanje i tehnologiju broji 14 lica. Pored toga postoji Komisija za naučni integritet i etiku koja prati pridržavanje smernica u svrhe dobre naučne prakse. Jedinica za upravljanje istraživanjima77 pruža usluge TUG istraživačima u sledećim oblastima:

Podsticanje istraživanja i finansiranje, posebno u pogledu EU ITR Okvirnog programa. Usluge uključuju informacije o pred-lozima i pripremu i upravljanje projektom;

Međunarodni naučni odnosi i mobilnost istraživača, uključujući i podršku ugovorima univerziteta;

Istraživačka dokumentacija: centralizovana dokumentacija istraživačkih projekata koji su finansirani spolja.

Jedinica za transfer tehnologije je mesto pristupa i njen zadatak je da pruža informacije i daje podršku preduzećima i univerzitetskim


istraživačima u pogledu otpočinjanja i primene istraživačkih projeka-ta koji se rade u saradnji.

Jedinica za eksploataciju tehnologije je mesto kontakta za predu-zeća koja traže nove tehnologije (interno licenciranje) i istraživače za potrebe komercijalne eksploatacije intelektualne svojine.

Forum „Tehnologija i društvo“ pruža platformu za javne diskusije na temu izazova društvu znanja u budućnosti. Ogranizaciju alumniTU-Graz čine bivši studenati TUG-a, i preko nje se obezbeđuju dugoročne veze između univerziteta i njegovih bivših studenata.

Kuća istraživanja i tehnologije je profesionalni interfejs TUG-a sa privredom i društvom, koja pruža aktivnu i efikasnu podršku univerz-itetskim istraživačima u njihovim sarađivačkim aktivnostima.

Medicincki univerzitet u Gracu (MUG): Kancelarija za upravljanje istraživanjima i međunarodnu saradnju78

Početkom milenijuma je osnovan Medicinski univerzitet u Gracu odvajanjem od ranijeg medicinskog fakulteta Univerziteta u Gracu primenom novog austrijskog saveznog Zakona o univerzitetu iz 2002. godine. MUG je razvio ambicioznu strategiju i inovacionu or-ganizacionu strukturu. Kancelarija za upravljanje istraživanjima i međunarodnu saradnju čini važan deo u sprovođenju ove strategije.

Pridržavajući se strategije MUG nudi pristup ekspertizi svojih naučnika koji su u kontaktu sa drugim naučnicima širom sveta pružajući privre-di svoje veze sa naučnim mrežama i njihovim naučnim i tehnološkim rezultatima.

Kadar od devet stručnjaka zasposlenih sa punim radnim vremenom čini da Kancelarija ima dobro struktuiran portfelj usluga u sledećim oblastima79:

Međunarodna saradnja u istraživanjima;

Finansiranje istraživanja – ova usluga se odnosi na učestvovanje u austrijskim međunarodnim programima i šemama dodeljivan-ja nagrada;

Istraživanje i privreda – nudi sledeće usluge preduzećima:

Obezbeđivanje mogućnosti pristupa istraživanjima MUG-a i njegovom tehnološkom pulu;

Pronalaženje odgovarajućeg naučnog partnera u MUG-u;

Laboratorije za zajedničke istraživačke projekte u Centru za medicinska istraživanja (ZMF I)80:

PRIDRŽAVAJUĆI SE STRATEGIJE

MUG NUDI PRISTUP

EKSPERTIZI SVOJIH

NAUČNIKA KOJI SU U KONTAKTU

SA DRUGIM NAUČNICIMA ŠIROM SVETA

PRUŽAJUĆI PRIVREDI

SVOJE VEZE SA NAUČNIM

MREŽAMA I NJIHOVIM

NAUČNIM I TEHNOLOŠKIM REZULTATIMA.


Pronalasci - patenti - licence;

Otpočinjanje rada preduzeća;

Istraživačke informacije, onlajn Istraživački portal MUG -a81 pruža obimne informacije o npr. profilu istraživača, istraživačkim pro-jektima, publikacijama, patentima, aktivnostima umrežavanja i know-how.

Usluge MUG-a za upravljanje istraživanjima i međunarodnu saradnju predstavljaju primer najbolje prakse struktuiranja i upravljanja ak-tivnim interfejs-om univerziteta i spoljašnjeg sveta.

12.4 Primeri aktivnosti i mera na interfejs-u univerzita i privrede

Individualni kontakti nauke i privrede

Donedavno, glavni kontakti između univerziteta i privrede zasnivali su se samo na individualnim aktivnostima profesora i viših istraživača, ili na inicijativama preduzetim od strane preduzeća koja su tražila moguće partnere koji bi rešili njihov problem. Ovo je manje-više bila sporedna aktivnost profesora koju je univerzitet jedva primećivao, a kamoli za nju pružao ciljanu pomoć. Međutim, stvari su se prome-nile te su univerziteti, kao važan deo inovacionog trougla koji grade vlada, univerzitet i privreda, obezbedili pristup svojim uslugama pravnim licima u okviru aktivnosti treće misije, pored obrazovanja i istraživanja. Naravno da individualni istraživači ili istraživački timovi još uvek imaju centralnu ulogu, s tim što su ove aktivnosti sada post-avljene u povoljno okruženje i čine sastavni deo strateških aktivnosti univerziteta. Većina opisanih mera u ovom izveštaju ima za cilj da istraživačima olakša uspostavljanje kontakata sa privredom i drugim mogućim zainteresovanim partnerima i da podrži njihov sarađivački rad.

Postoje brojni načini da se prevaziđu prepreke između spoljašnjeg sveta i univerziteta, što pokazuju i primeri sa austrijskih univerziteta. Postoji puno načina da se stvore platforme i forumi radi dobijanja in-formacija u vezi sa univerzitetskim istraživačkim aktivnostima, ili radi upoznavanja sa infrastrukturom. Prezentacije istraživačkih rezultata i tehnologija, posete univerzitetskim odeljenjima, ali i posete ljudi sa univerzita preduzećima pokazale su se kao uspešne. Takođe, kursevi


permanentnog obrazovanja su prilike da se prezentuju mogućnosti istraživačke saradnje i identifikuju privredne potražnje.

Na nivou rukovodstva univerziteta ili fakulteta, u univerzitetskim od-borima i savetodavnim telima nalaze se privredni stručnjaci na jednoj strani, a s druge, udruženja diplomiranih studenata kao organizacija za sondiranje pojedinih institucija visokoškolskog obrazovanja. Oni mogu poslužiti kao primeri foruma za uspostavljanje institucional-izovane platforme i mehanizmi povratne sprege između univerziteta i „stvarnog sveta“. Isto važi i za članove odbora iz privredne zadužene za razvoj nastavnih programa i planova i ispitnih komisija. Pored toga, postoje veoma dobra iskustva nacionalnih foruma posvećenih interakciji između univerziteta i privrede, gde je Poljski forum za po-slove visokoškolskog obrazovanja samo jedan od istaknutih primera najbolje prakse u ovoj oblasti u Evropi (82).

Neki primeri austrijskih univerzitetskih odbora, savetodavnih odbora koji uključuju i predstavnike privrede su:

Upravni odbor, Tehnološkog univerziteta u Beču : http://www.tuwien.ac.at/leitung/unirat/mitglieder.shtml

Savet za istraživanja i tehnolgiju TU u Gracu: http://portal. tugraz.at/portal/page?_pageid=75,1066044&_dad=portal&_schema=PORTAL

Upravni odbor, Univerziteta u Salzburgu: http://www.uni-salzburg.at/portal/page?_pageid=178,76892&_dad=portal&_schema=PORTAL

Upravni odbor, Univerziteta u Inzbruku http://www.uibk.ac.at/fakten/leitung/universitaetsrat/

Međutim, i učešće predstavnika univerziteta u upravnim odborima preduzeća bilo bi važno za naučno-privredno povezivanje, no ova opcija je mnogo manje zastupljena. U V.Britaniji je predloženo da univerziteti “treba da utvrde listu akademskih radnika koji poseduju odgovarajuće kvalifikacije i koji su zainteresovani da budu ne-izvršni direktori u upravnim odborima preduzeća, te da treba da se organi-zuje njihova obuka za ovu ulogu83.”

NA NIVOU RUKOVODSTVA

UNIVERZITETA ILI FAKULTETA, U

UNIVERZITETSKIM ODBORIMA I

SAVETODAVNIM TELIMA NALAZE

SE PRIVREDNI STRUČNJACI


Obrazovanje i obuka, permanentno obrazovanje i njihova uloga u naučno-privrednim odnosima

Treba uspostaviti odgovarajuće komunikacione veze kako bi se obez-bedilo da univerzitetsko obrazovanje korespondira sa potrebama tržišta i društva. One u isto vreme treba da obezbede održivu osn-ovu znanja orijentisanu ka budućnosti i obezbeđivanje sposobnosti usvajanja novih kompetencija i prilagođavanje promenama rad-nog okruženja i društvenom razvoju događaja, kao i razvoj nauke i tehnologije u dugoročnoj perspektivi.

U tom smislu, izazov je planirati kurseve sa odgovarajućom ra-vnotežom teoretske osnove koji će „izdržati“ vreme i sadržaj bliži neposrednoj primeni, ali sa kraćim „poluvekom“. Pored toga, takođe je važno postizanje ravnoteže između hard i soft veština. Govoreći uopšteno, soft veštine, kao što su komuniciranje, radni i interdisci-plinarni timovi i upravljanje projektom, ne mogu se podučavati samo pomoću klasičnih nastavnih metoda podučavanja. Za njih je potreb-no poznavanje metodologija, ali usvajanje i razvijanje ovih veština treba da bude olakšano odgovarajućim okruženjem za učenje – po mogućstvu pristupima baziranim na akcijama i projektu i stvarnim životnim situacijama.

Ovo je perspektivna oblast unapređivanja interakcije između univer-ziteta i privrede. Kao što je ranije pomenuto, uključivanje privrednih i drugih stručnjaka u odbore za studije i ispitne komisije je mogućnost da se obezbedi dobra koordinisanost nastavnih planova i programa sa privredom. U nešto praktičnijem smislu, na osnovu ugovornih aranžmana između univerziteta i preduzeća, preduzeća mogu ponu-diti privremeno raspoređivanje pojedinih studenata ili grupa stude-nata na praktični rad orijentisan na projekte. Studenti stiču važna iskustva i uče kako da se nose sa stvarnim životnim situacijama i problemima preduzeća. Za preduzeće, ove aktivnosti su veoma do-bra prilika da se nađe budući kadar. Studenti ili grupe studenata se upoznaju sa problemima pravih preduzeća i imaju mogućnost da razviju sposobnosti i veština kao što su timski rad (i eventualno inter-disciplinarni timovi), rešavanje problema, a mogu da nauče i primene metode modernog upravljanja projektom, kao i da razmatraju među - kulturološki aspekt i u transnacionalnoj saradnji.

Uključivanje stručnjaka iz privrede u univerzitetska predavanja su se pokazala kao dobar način premošćavanja jaza između univerziteta i sveta biznisa i privredne tehničke prakse. Već pomenuti Institut


Frank Stronach na Tehnološkom univerzitetu u Gracu sledi integralni pristup, uključujući privredne stručnjake u nastavu uz podeljenu odgovornost za izradu diplomskog rada i doktorke disertacije i za istraživačke projekte koji se rade u saradnji.

Pored rada na projektu pojedinih studenata i studentskih timova u privredi i tradicionalno sponzorisanje diplomskih radova i doktor-skih disertacija takođe se pokazalo kao važan oblik saradnje univer-ziteta i privrede.

Permanentno obrazovanje i/ili pružanje mogućnosti za doživotno učenje postaje sve više važna oblast, obaveza, aktivnost i mogućnost na polju obrazovnih zadataka univerziteta. Do ovoga je došlo zbog brzih promena u oblasti znanja i skraćivanja poluveka znanja. Samim tim, obrazovanje i organizovano učenje ne mogu da se ograniče samo na određeni period života. Permanentno obrazovanje je novi instrument za širenje novih metoda, novih uvida i novih istraživačkih rezultata. Ono postaje značajan deo inovacionog procesa koji podržava primenu novih tehnologija razvijanjem kvalifikacija i kom-petencije kadra, utirući put usvajanju, prilagođavanju i primeni novih tehnologija. Permanentno obrazovanje postaje važan aspekt trans-fera znanja, no ono, takođe, pruža i mogućnosti za interakciju univer-ziteta i privrede – komunikaciju i povratnu spregu – između oblasti privredne i društvene prakse i univerziteta (videti84).

Pre nekoliko godina, u kontinentalnom delu Evrope, rektori univer-ziteta su bili zapanjeni kada su pitani koja je uloga permanentnog obrazovanja u njihovoj univerzitetskoj strategiji. Odgovarali bi da permanentno obrazovanje nije zadatak univerziteta, već instituticija za obrazovanje odraslih. Međutim, u V.Britaniji, ova oblast aktivnosti je već duže vremena važna linija aktivnosti.

U međuvremenu, takođe u kontinentalnoj Evropi, permanentno ob-razovanje je postalo sastavni deo univerzitetskih misija. Univerziteti nude kratke kurseve sa novim znanjima, ali i opširne programe posle-diplomskih studija i MBA programe. Interesantno je primetiti da uni-verziteti sve više nude i internu obuku u preduzećima kroz koju stiču i interne uvide.

Kao austrijski primer može se pomenuti Centar za permanentno ob-razovanje Tehnološkog univerziteta u Beču, videti: http://cec.tuwien.ac.at/index_en.htm

PERMANENTNO OBRAZOVANJE I/ILI PRUŽANJE MOGUĆNOSTI

ZA DOŽIVOTNO UČENJE POSTAJE

SVE VIŠE VAŽNA OBLAST, OBAVE-

ZA, AKTIVNOST I MOGUĆNOST

NA POLJU OBRAZOVNIH

ZADATAKA UNIVERZITETA.


Još jedan odličan primer je i Akademija za rukovodioce Univerziteta za ekonomiju i poslovnu administraciju u Beču (videti85). Akademija za rukovodioce nudi i međunarodne MBA programe u tesnoj saradnji sa Austrijskom privrednom komorom, time dajući primer partnerstva javnog i privatnog sektora u oblasti permanentnog obrazovanja.

Osnovne i poslediplomske studije i permanentno obrazovanje na univerzitetu će doživeti revoluciju u svom daljem razvoju zbog raz-voja informacionih tehnologija i tehnologija komunikacija uopšte, a posebno zbog razvoja web tehnologije. Virtualni univerziteti koji se zasnivaju na sistemima naprednog e-učenja već su u mnogim slučajevima postali realnost. Preduzeća se priključuju ekspertizi uni-verziteta i na osnovu univerzitetskih, razvijaju programe koji se bave njihovim specifičnim potrebama (86, 87). Razvijanjem komunikacije širokog opsega podržava se upotreba telekomunikacionih mreža u te svrhe. Ovakav razvoj će, takođe, omogućiti da individualni korisnik pohađa kurseve kod kuće, ili sa svog radnog mesta. Univerzitetsko obrazovanje više neće biti ograničeno samo na učionice (88).

U ovom kontekstu, univerzitetski programi i kursevi će takođe posta-ti konkurentniji, jer će biti moguće upoređivati ih, a studenti klijenti će na osnovu tog upoređivanja moći da vrše izbor. Ovo će primorati univerzitete da utvrde koje su njihove konkurentne prednosti, da definišu svoj specifičan profil i da primene nove sisteme za kontrolu kvaliteta i evaluaciju. Interesantno je primetiti da se razvijaju i novi profesionalni davaoci usluga proizvoda obrazovanja, odnosno bro-keri znanja koji olakšavaju pristup univerzitetskom znanju potenci-jalnom korisniku.

Na Tehnološkom univerzitetu u Beču, Centar za e-učenje89 pruža usluge univerzitetskom nastavnom osoblju kako bi ih upoznao sa novim tehnologijama učenja, odnosno pomogao im u primeni ovih tehnologija kao podršci njihovim nastavnim aktivnosti. U ovom trenutku odvijaju se aktivnosti koje uključuju i ove napredne met-odologije u aktivnosti Centra za permanentno obrazovanje.

Univeritetska istraživanja i privreda

Istraživačka saradnja sa privredom je, svakako, glavna aktivnost Treće misije univerziteta. U proteklih nekoliko godina, od 2000. go-dine, kada je objavljena čuvena Komunikacija Komisije „Ka evrops-kim istraživačkim prostorima“90, univerziteti su postali od centralnog značaja za nacionalne i evropske inovacione strategije, naročito na-


kon što je nova „Lisabonska strategija“ pokrenuta 2005. godine. Ev-ropska Komisija je od tada objavila veliki broj važnih Komunikacija koje su se odnosile na univerzitete (videti 91, 92, 93, 94, koje su najdirekt-nije vezane za univerzitete).

Ciljna primenjena istraživanja, ugovorna istraživanja u raznim oblic-ima i konsultantske usluge, kao napr. testiranje ili obezbeđivanje opreme i istraživačkih objekata, osnovne su oblasti univerzitetskih istraživačkih aktivnosti u okviru treće misije univerziteta. Priličan broj istraživačkih aktivnosti univerziteta i JIO usmeren je od samog početka na kasniju primenu. Mnogi istraživači određuju svoje prior-itete u pogledu njihove moguće primene u privredi ili drugim oblas-tima. Međutim, ovo se veoma često dešava bez održavanja redovnih kontakata s kasnijim korisnicima. Rezultati dobijeni na ovaj način nužno ne zadovoljavaju potrebe i zahteve privrede, mada mogu biti interesantni. Tako se mnoge prilike za uspešnu saradnju nauke i privrede kao i saradnju sa drugima gube, a samim tim i mogućnost za primenu novih rezultata istraživanja. Iz tog razloga je značajno razvijati instrumente koji će povezivati univerzitetske istraživače i privredne stručnjake već u ranoj fazi, kako bi se koristio interaktivni pristup prilikom pripremanja dnevnog reda istraživanja (videti i pre-thodno poglavlje).

Direktne veze sa privredom uspostavljaju se u okviru zajedničkih istraživačkih aktivnosti. Tom prilikom problem definišu predstavnik iz privrede i član univerziteta, a tim ili odeljenje univerziteta nudi svoje kapacitete za njegovo rešavanje. Ovaj problem je veoma često ograničen na kratki vremenski rok, ad hoc probleme i nije nužno povezan sa dugoročnim inovacionim strategijama preduzeća.

Međutim, ovaj ograničavajući faktor za inovativnost govori da ne post-oji dovoljno potražnje za istraživanjima i razvojem od strane privrede. Istovremeno, privreda još uvek nema dovoljno razvijenu svest o po-tencijalu univeziteta i mogućnostima – kao i koristima – saradnje. Iz tog razloga su potrebni podsticaji: oslobađanje od poreza privrednih istraživanja i razvoja, specifičnih tehnoloških programa koji univerz-itete i JIO povezuju sa preduzećima, a posebno sa MSP-om.

Velika preduzeća sa visoko-obrazovanim kadrom, pa čak i odeljenjem za istraživanja, mogu doći do odgovarajuće podele rada sa odeljen-jima univerziteta u oblasi istraživanja i razvoja, čak i u dugoročnoj perspektivi na osnovu dobro koncipiranih istraživačkih i tehnoloških strategija.

DIREKTNE VEZE SA PRIVREDOM

USPOSTAVLJAJU SE U OKVIRU

ZAJEDNIČKIH ISTRAŽIVAČKIH

AKTIVNOSTI. TOM PRILIKOM

PROBLEM DEFINIŠU

PREDSTAVNIK IZ PRIVREDE I ČLAN UNIVERZITETA, A

TIM ILI ODELJENJE UNIVERZITETA

NUDI SVOJE KAPACITETE

ZA NJEGOVO REŠAVANJE.


Međutim, u pogledu MSP-a, veoma često potreba da se za analizu problema, prepoznavanje tehnoloških mogućnosti, organizacione zahteve i veštine primene nove tehnologije i da se odaberu odgo-varajući modeli finansiranja, predstavlja teškoću koju mnogi od njih ne mogu sami da reše. Stoga je u okviru institucionalnih strate-gija univeziteta ili javnih istraživačkih organizacija potrebno raz-viti i primeniti složenije, integrisane modele saradnje, uključujući i odgovarajuće mehanizme za olakšavanje, posredovanje i podršku – posebno za saradnju između univerziteta i MSP-a – uzimajući u obzir potrebe odnosnih ciljnih grupa iz realnog okruženja, bilo da se radi o preduzećima ili drugim organizacijama.

Postoji više problematičnih oblasti vezanih za saradnju između uni-verziteta i MSP-a u oblasti istraživanja i razvoja. S jedne strane, treba napomenuti ograničenu „sposobnost primanja“, tj. apsorpciju/ka-pacitet za prihvatanje novih tehnologija MSP-a. S duge strane, na univerzitetima, svakako, postoji široko rasprostranjen nedostatak shvatanja problema MSP-a. Veoma su česte i predrasude u pogledu niske „naučne vrednosti“ problema MSP-a. Pored toga, univeziteti pokazuju i ograničenu praktičnu dostupnost, pošto se na njih gleda kao na složene organizacije sa, ponekad, više od stotinu institucija, sa odeljenjima, sektorima i fakultetima. Stoga je, naročito osobama bez akademskog obrazovanja, teško da nađu određenog stučnjaka za sarađivački poduhvat. Takođe, treba uzeti u obzir činjenicu da se stvaranje inovacija u jednom preduzeću ne može započeti samo na osnovu informacije o novim tehnologijama. Neophodno je pažljivo identifikovati potrebe. Veoma često treba promeniti organizacionu i rukovodeću strukturu preduzeća kako bi se ona pripremila za usvaja-nje i primenu novih tehnologija. I najzad, kadrovi treba da učestvuju u procesu promene da bi se izbegao sindrom „pronalazak nije nas-tao ovde“. Prema tome, kadar treba pripremiti za usvajanje novih tehnologija kroz odgovarajuće mere obuke. Studije pokazuju da 50% uspešnih primena novih tehnologija zavisi od toga da li ih je kadar prihvatio, kao i od kvalifikacije kadra.

Što se tiče univeziteta, ovi apsekti podrazumevaju da treba pružiti odgovarajuće usluge podrške u cilju olakšavanja saradnje sa poseb-nim ciljnim grupama, kao što su MSP-i.

POSTOJI VIŠE PROBLEMATIČNIH OBLASTI VEZANIH ZA SARADNJU IZMEĐU UNIVERZITETA I MSP-A U OBLASTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA. S JEDNE STRANE, TREBA NAPOMENUTI OGRANIČENU „SPOSOBNOST PRIMANJA“, TJ. APSORPCIJU/KA-PACITET ZA PRIHVATANJE NOVIH TEHNOLOGIJA MSP-A. S DUGE STRANE, NA UNIVERZITETIMA, SVAKAKO, POSTOJI ŠIROKO RASPROSTRAN-JEN NEDOSTATAK SHVATANJA PROBLEMA MSP-A. VEOMA SU ČESTE I PREDRASUDE U POGLEDU NISKE „NAUČNE VREDNOSTI“ PROBLEMA MSP-A.


Ocena univerzitetskog potencijala znanja

Kao osnova za aktivnosti na interfejs-u univerziteta i privrede, treba da budu odgovarajući sistemi za istraživačko informisanje i uzbunu kako bi se obezbedio takav pristup potencijalima univeziteta koji je naklonjen korisnicima. U Austriji postoji FoDok Austrije, katalog na-predne istraživačke dokumentacije i sistem informacija, koji obuh-vata istraživačke aktivnosti svih austrijskih univeziteta. Razvijen je i uspostavljen kao jedan od prvih sistema te vrste u Evropi osamde-setih godina (videti95 ,96 ). Međutim, devedesetih godina, koristeći se u potpunosti mogućnostima koje nude moderni računari i sistemima banaka podataka, ovakva vrsta sistema informacija i dokumentacije je dalje razvijena, te danas svaki austrijski univerzitet ima sopstveni sistem informacija (videti npr.97,98 ).

Ovakvi sistemi omogućavaju brzu identifikaciju potencijala eksper-tize i istraživanja prema zahtevima koji dolaze iz spoljašnjeg sveta. Međutim, oni su i značajni sistemi za upravljanje informacijama koji podržavaju razvojnu politiku i strategiju univerzitetskog rukovod-stva. Ovi sistemi igraju važnu ulogu u internoj evaluaciji uspešnosti poslovanja.

Praćenje razvoja intelektualnih kapaciteta univerziteta je izazovan zadatak za rukovodstvo univerziteta. Izveštavanje o intelektualnom kapitalu se danas često primenjuje na univerzitetima, pružajući ru-kovodstvu univerziteta i organima vlasti koji finansiraju univerzitete odličan uvid u trenutno stanje . Pored toga, to je važno interno infor-maciono oruđe, prilagođeno marketinško-istraživačkom potencijalu univerziteta (videti npr.99).

Pojedini primeri izveštaja austrijskih univeziteta o intelektu-alnom kapitalu:

Tehnološki univerzitet u Beču:

http://www.tuwien.ac.at/leitung/doc/wb05.pdf

Fakultet prirodnih resursa i primenjenih prirodnih nauka Bečkog Univerziteta (BOKU): http://www.boku.ac.at/7820.html

Univerzitet u Salzburgu: http://www.uni-salzburg.at/pls/portal/docs/PAGE/DIEUNIVERSITAET/SN_LI_VORSTELLUNG/WISSENS-BILANZ.PDF

U AUSTRIJI POSTOJI FODOK

AUSTRIJE, KATALOG

NAPREDNE ISTRAŽIVAČKE

DOKUMENT-ACIJE I SISTEM INFORMACIJA,

KOJI OBUHVATA ISTRAŽIVAČKE

AKTIVNOSTI SVIH AUSTRIJSKIH

UNIVEZITETA.


Razmena i transfer kadrova

Drugi oblici interakcije univerziteta i privrede su mehanizmi razmene koji se zasnivaju na čoveku kao pojedincu koji u svoje središte stav-lja ljudske resurse, razmenu kadrova, usavršavanje univerzitetskog i privrednog kadra (sa nepotpunim radnim vremenom), katedru za privredu. Ovo su samo neki od konkretnih pristupa koji su, u mnogim slučajevima, orgraničeni na rešavanje određenih problema, ili na do-bro definisane projekte. Partnerstvo za prenos znanja V.Britanije (rani-je Šema podučavanja preduzeća – engl. Teaching Company Scheme), ili programi pod nazivom „asistenti za inovacije“ Gornje Austije su primeri raličitih pristupa (modifikovanih) JPP-a koji podržavaju sarad-nju između univerziteta i privrede prenosom znanja koji se zasniva na čoveku kao pojedincu. Detaljnije informacije se mogu naći na:

Šema “Asistent za inovacije” Gornje Austrije: http://www.innovationsassistent.at/

Program za raspoređivanje studenata na praksu u filijale austri-jskih preduzeća u inostranstvu, koje nudi Austrijska privredna komora (WKO): http://www.go-international.at/auslandsprak-tika

Partnerstvo za prenos znanja V.Britanije (ranije Šema za po-dučavanje kompanija): www.KTPonline.org.uk

Patentiranje i licenciranje usluga

Naučna istraživanja često – i u oblasti bazičnih istraživanja – imaju po-tencijal da postanu početna tačka za nove ili bolje proizvode i usluge koje mogu da posluže za povećanje privredne konkurentnosti, ili za poboljšanje kvaliteta života.

Čuvanje istraživačkih rezultata za nacionalnu privredu i druge delove društva i iskorišćavanje njihovog visokog potencijala za aktivnosti dodate vrednosti, u svrhu lociranja nacionalnih poslovnih aktivnosti, važan su cilj nacionalnih vlada i sa aspekta „Lisabonskih ciljeva“ Ev-ropske Unije.

Austrijski Savet za nauku i tehnologiju (RFTE) svestan je značaja in-telektualne svojine koja se generiše na univerzitetima ili JIO i njene zaštite u vidu patenta. Zbog toga je RFTE preporučio da se posveti ovom sektoru u smislu određenih strateških programa.

ČUVANJE ISTRAŽIVAČKIH REZULTATA ZA NACIONALNU PRIVREDU I DRUGE DELOVE DRUŠTVA I ISKORIŠĆAVANJE NJIHOVOG VISOKOG POTENCIJALA ZA AKTIVNOSTI DODATE VREDNOSTI, U SVRHU LOCIRANJA NACIONALNIH POSLOVNIH AKTIVNOSTI, VAŽAN SU CILJ NACIONALNIH VLADA I SA ASPEKTA „LISABONSKIH CILJEVA“ EVROPSKE UNIJE.


U kasnijem praćenju ovih preporuka, Ministartvo privrede i rada i Ministarstvo za obrazovanje, nauku i kulturu razvili su posebne mere za pospešivanje i podršku patentiranju i licenciranju. Novi programi – uni:invent, tecma i akcija obezbeđivanja posebnih kredita za pat-entiranje – su kreirani i njima upravlja aws – Austria Wirtschaftsser-vice (austrijska Agencija za poslovne usluge).

Cilj ovih programa je razvijanje optimalnog potencijala za patenti-ranje i licenciranje austrijskog univerziteta i neuniverzitetskih JIO, kao i pospešivanje njihovog efikasnog iskorišćavanja u privredi. Ove aktivnosti svakako će doprineti jačanju austrijske konkurentnosti i njenom imidžu važne poslovne lokacije, budući da univerzitetski pat-enti daju dodatu vrednost Austriji.

Program uni:invent pomaže i podržava univerzitete u njihovom procenjivanju, patentiranju i eksploataciji pronalazaka i novih istraživačkih rezultata. U okviru uni:inventa, aws pruža sve usluge kancelarije za patentiranje i licenciranje (TLO) partnerskim univer-zitetskim programima. Ovaj program se zasniva na dugoročnom iskustvu aws programa tecma za eksploataciju patenata.

Novi austrijski zakon iz 2002. godine predviđa povoljan okvir za ove aktivnosti. Za više detalja videti100.

Kao primer načina primene programa na jednom od austrijskih uni-verziteta, videti Montanuniversitet iz Leobena: http://www.aussenin-stitut-leoben.at/

Podrška “spin-off” preduzećima

Osnivanje preduzeća orjentisanih na nove tehnologije kao spin-off preduzeća univerziteta je još jedan oblik interakcije univerziteta i privrede. Istraživač napušta univerzitet sa inovacionom idejom i ot-vara novo preduzeće radi eksploatisanja njegovih istraživačkih na-laza samo za sebe. U ovom slučaju istraživač prelazi iz akademskog u privredni sistem. Naravno, zbog prirode svog pređašnjeg posla, pot-puno je razumljivo što istraživači u mnogim slučajevima nastavljaju da održavaju bliske kontakte i uspostavljaju dugoročne sarađivačke veze sa svojim matičnim univerzitetom ili – naročito – sa svojim odeljenjem.

Vlade su sve više svesne značaja univerziteta i JIO kao izvora znanja za privredno-društveni razvoj. Univerziteti vide ove aktivnosti kao deo njihove institucionalne odgovornosti i misije, a takođe i kao

OSNIVANJE PREDUZEĆA

ORJENTISANIH NA NOVE

TEHNOLOGIJE KAO SPIN-OFF

PREDUZEĆA UNIVERZITETA JE

JOŠ JEDAN OBLIK INTERAKCIJE

UNIVERZITETA I PRIVREDE.

KAO DEO AKTIVNOSTI

TREĆE MISIJE, UNIVERZITETI PREUZIMAJU

INICIJATIVU ZA STVARANJE

SVESTI O PREDUZETNIŠTVU

I NUDE SPECI-JALNE PROGRAME

U POGLEDU SVIH ASPEKATA ZNANJA, KOM-PETENTNOSTI I VEŠTINA KOJE SU POTREBNE

ZA POKRETANJE PREDUZEĆA.


mogućnost razvoja univerziteta. Kao deo aktivnosti treće misije, uni-verziteti preuzimaju inicijativu za stvaranje svesti o preduzetništvu i nude specijalne programe u pogledu svih aspekata znanja, kompe-tentnosti i veština koje su potrebne za pokretanje preduzeća.

Austrijski Impuls program Academia plus Business (AplusB101) je na-cionalni program koji je pokrenulo Ministarstvo za saobraćaj, inovaci-je i tehnologiju (BMVIT). AplusB podržava stvaranje univerzitetskih spin off preduzeća. Ovakvi specifični centri su osnovani na bazi konkurentnosti i njihov zadatak je da pokreću takmičenja za biznis planove i da nude profesionalnu podršku akademskim osnivačima preduzeća.

Sektor za strukturalne programe FFG odgovoran je za realizaciju pro-grama i upravljanje programima, što podrazumeva i davanje saveta, vršenje evaluacija i izbora, osnivanje, kao i stalno praćenje ovih cen-tara.

AplusB pruža podršku tokom stvaranja preduzeća koji potiču iz akademskog sektora. Mladim naučnicima je pružena prilika da budu profesionalno ispraćeni na njihovom putu od dobre ideje do stvaranja preduzeća. Opšti cilj je da se u akademskom razmišljanju i akciji stvori bolje uporište za preduzetništvo. Bliže, to podrazumeva i pružanje konkretnih saveta i pomoći tokom celog procesa stvaranja preduzeća, kao i u njegovom upravljanju.

U te svrhe osnovano je devet AplusB centara širom Austrije u kojima osnivači preduzeća dobijaju stručne savete i podršku.

AplusB-centri pomažu osnivanje preduzeća od strane univerziteta, univerziteta primenjenih nauka i Javnih istraživačkih organizacija (JIO). Centri pružaju sledeće usluge naučnicima:

mobilisanje i podsticanje osnivanja preduzeća, podizanje svesti i većeg interesovanja (npr. informativne aktivnosti i man-ifestacije, osnivanje katedri za preduzetništvo, itd. );

davanje saveta, sticanje kvalifikacija i pomoć u trajanju od 1,5 godine (naučno-tehnička pomoć i podučavanje, saveti u vezi sa upravljanjem, permanentno obrazovanje i obuka);

optimizacija početnih uslova za mlade preduzetnike kroz saradnju sa finansijerima i drugim programima.

AplusB centre obično zajednički podržavaju partnerstva različitih or-ganizacija. Osnovni zahtev je da postoje dve organizacije, gde jedna


mora biti akademska institucija (univerzitet, univerzitet primenjene nauke, neuniverzitetska istraživačka organizacija). Dodatni partner mora biti predviđen za savete u vezi sa know how-om i za podučavanja u pogledu stvaranja istraživačko-intenzivnog preduzeća.

Veličina AplusB centra zavisi od procene potencijala koji vrše pre-dlagači. Ipak, potrebno je redovno podržati i ispratiti najmanje 10 konkretnih inicijativa za formiranje preduzeća.

Primarne ciljne grupe AplusB centara su naučnici sa univerziteta, univerziteta primenjenih nauka kao i istraživači iz neuniverzitetskih istraživačkih institucija. Podizanje svesti i stimulisanje, takođe, treba da budu usmereni na studente i profesore.

Od 2002. godine, nakon objavljivanja dva konkursa, osnovano je de-vet centara koji su već otpočeli sa svojim aktivnostima. Ukupno 151 partner se uključio u ove centre. Ovi centri su ugovorno vezani da isprate 317 projekata za stvaranje preduzeća u narednim godinama. Ovih devet centara su sledeći:

accent Gruenderservice GmbH (http://www.accent.at/), Donja Austrija;

BCCS-Business Creation Center Salzburg (http://www.bccs.at/), Salzburg;

build! Business Idea Lab i Development Carinthia (http://www.build.ili.at/), Carinthia;

CAST – Centre for Academic »Spin Off« Tirol (http://www.cast-tyrol.com/), Tirol;

INiTS Universitaeres Gruenderservice Wien (http://www.inits.at/), Beč;

SPG-Nauk Park Graz (http://www.sciencepark.tugraz.at/), Štajerska;

tech2b tehnolog to business (http://www.tech2b.at/), Gornja Austrija;

v-start Kompetenzzentrum fuer Unternehmensgruendung GmbH (http://www.incubator.cc/index.php4?m1id=1&m2id=41/), Vorarlberg;

ZAT – Center for Applied Technology http://www.unternehmer-werden.at/), Gornja Austrija.


Za prvih pet godina najviše 45% troškova obezbeđeno je iz nacio-nalnih fondova koje nudi AplusB program. Preostali deo sredstava mora biti iz resursa samog centra (najmanje 20%) kao i iz regionalnih fondova (najmanje 35%). U narednih pet godina je sledeći finansijski aranžman: naviše 25% iz nacionalnog programa, najmanje 25% iz re-gionalnih fondova i 50% iz samih centara. Na primer, za sprovođenje programa na Tehnološkom univerzitetu iz Beča, videti http://info.tu-wien.ac.at/ai/gs.htm

Uopšteno govoreći, postoje različiti infrastrukturni modeli podrške za pokretanje novih preduzeća koji potiču od univerziteta. Vrlo često, kada se bliže pogleda, glavna ponuda manje košta, predviđa kancel-arijski i laboratorijski prostor sa mogućnostima za proširenje. Cen-tralna podrška, kao što su sekretarske usluge i korišćenje opreme za štampanje i kopiranje, telekomunikacione usluge i korišćenje pros-torija koje služe za poslovne sastanke, stvaraju dobro okruženje za novog preduzetnika. Saveti u pogledu upravljanja, posebno u vezi sa ekonomskim aspektom i marketingom, za nova preduzeća koja su tek počela sa radom, nudi rukovodstvo centra ili se dobija kroz ruko-vodstvo centra. Pored toga, jaki centralni kompjuterski centri mogu biti deo opšte strukture podrške.

Kontakt i međusobna razmena iskustava sa drugim preduzećima koja su tek počela sa radom su dodatna prednost ovakvih centara102. Mora se naglasiti da je društvena infrastruktura, kafeterije i restorani, važna radi olakšavanja neformalnih interakcija lica koje rade u takvim centrima. Kada su centri locirani blizu univerziteta ili, ako se nalaze na prostoru samog univerziteta, postoje i druge prilike za stalnu interak-ciju ljudi iz preduzeća i zaposlenih na univerzitetu.

Nema sumnje da ovi centri doprinose uspešnom stvaranju novih rad-nih mesta u svojim regionima. Još jedan pozitivan aspekt je stvaran-je inovacione i kreativne klime, posebno kada se razviju klasteri preduzeća i instituta u određenim oblastima tehnoloških i drugih ak-tivnosti. Ovaj aspekt podržavaju i nalazi inovacionih studija.

U međuvremenu, aktivnosti spin-off-a i članstvo u ovim AplusB centrima su deo univerzitetske strategije, gde je univerzitet jedan od glavnih akcionara organizacije. Postoji sve veća svest regionalnih vlasti da su takve organizacije atraktivna pogonska snaga regional-nog razvoja. Zbog toga se razvijaju modeli za zajedničko finansiranje i operativni modeli, kao što i zahteva AplusB program.

POSTOJI SVE VEĆA SVEST REGIONALNIH VLASTI DA SU TAKVE ORGA-NIZACIJE ATRAKTIVNA POGONSKA SNAGA REGIONALNOG RAZVOJA. ZBOG TOGA SE RAZVIJAJU MODELI ZA ZAJEDNIČKO FINANSIRANJE I OPERATIVNI MODELI


Naravno, postoji i mnogo tek osnovanih preduzeća koja neće ko-ristiti objekte i usluge ovakvih centrara. Pored toga, individualne karakteristike svih novih tehnologija su da zahtevaju raznovrsnije i fleksibilnije pristupe. Zbog toga treba razmotriti i druge oblike stal-nog umrežavanja univerziteta i tek osnovanih preduzeća koja su tehnološki orijentisana, kao što su na primer virtualni, decentral-izovani naučno-tehnološki parkovi kao mreža organizacija koje povezuju različita preduzeća koja dobijaju istraživačko--savetodavnu podršku nekog odeljenja na univerzitetu ili celog univerziteta. Ugov-orni aranžmani bi trebalo da obezbede dugoročnu, ali i fleksibilnu saradnju. Optimalno iskorišćavanje novih informacionih i telekomu-nikacionih infrastruktura koje se razvijaju, kao što su virtualni naučno-tehnološki parkovi, neće se ograničavati samo na jednu lokaciju ili re-gion. Oni mogu biti organizovani čak i kao mreža globalnih razmera. Potencijali interaktivnih multimedijalnih sistema i sarađivački rad podržan kompjuterima (CSCW) stvaraju osnovu za razvoj novih or-ganizacionih koncepata.

Ovo su važne oblasti za privredne strategije, programe i mere koje podržavaju naučno-privrednu saradnju.

Pravni saveti i saveti u vezi ugovora i upravljanje

Zakonski valjani i dobro definisani odnosi između univerziteta i privrede zahtevaju i pravno valjanu osnovu, kao i jasno definisane i usaglašene ugovorne aranžmane. Ovo zahteva pružanje profesion-alne podrške rukovodstvu univerziteta i istraživačima i da je na inter-fejsu potrebno uspostaviti odgovarajuće potporne strukture.

U skladu sa novim austrijskim Zakonom o univerzitetu iz 2002. godine koji je dao autonomiju austrijskim univerzitetima, ovo je bila oblast koja je zauzimala visoko mesto na dnevnom redu rektora i prorektora za istraživanja. Stoga danas na većini univerziteta ima jedinica koje pružaju takve usluge, ali koje takođe dokumentuju i prate aktivnosti univerzitetskih istraživača sa spoljnim partnerima, kao i aktivnosti, na primer, u okviru evropskih programa.

Za više detalja, videti sledeće primere:

Univerzitet u Salzburgu, Rektorat, Jedinica za podsticanje istraživanja, Pravne usluge i obrada projekata koje finansiraniju treće strane http://www.sbg.ac.at/aff/recht/drittmittel.htm


Univerzitet u Beču, Istraživačke usluge i međunarodni odnosi, Pravne usluge http://forschung.univie.ac.at/de/portal/

Univerzitet u Gracu: http://www.uni-graz.at/ffowww/ ffowww_drittmittelprojekte.htm

12.5 Potreba za kadrom za pružanje profesionalne podrške interfejs organizacijama

Međutim, treba uzeti u obzir da ovakve centralne jedinice zahtevaju profesionalni kadar. Postoje neki osnovni zahtevi koji moraju biti is-punjeni, od kojih navodimo samo neke:

znanje, sposobnosti i veštine upravljanja;

veštine komunikacije;

poznavanje i razumevanje inovacionog procesa;

praktična iskustva u istraživanju i razvoju na akademskom nivou ili u privredi;

opšti uvid u poslovne aktivnosti i tržište;

veštine upravljanja projektom i marketingom;

stručnost u pogledu pravnih pitanja i pitanja ugovora, uprav-ljanje PIS-om, finansijsko upravljanje;

sposobnost organizovanja i olakšavanja (usmeravanja) dru-štvenih procesa.

U složenom okruženju, na granici između dva različita sistema – nauke i privrede – koji i sami nisu homogeni već veoma diferenci-rani – interfejs upravljanje mora da organizuje interaktivne procese orjentisane na cilj koji je odgovarajući za osnaživanje veza saradnje između univerziteta i privrede. Takođe, intrfejs upravljanje treba da kreira optimalnu obostranu korist i sinergiju na osnovu prihvatanja razlika koje postoje među partnerima. Ovakvi interaktivni pristupi koji definišu proces daleko prevazilaze klasične koncepte transfera tehnologije. Međutim, treba imati u vidu da je potrebna određena kritična masa ovakvih organizacija kako bi se postigao vidljiv i merljiv uspeh u razumnom periodu. Opet, to znači da ovakvi pristupi moraju biti zasnovani na jasnim institucionalnim strategijama i – konačno – na odgovarajućim strateškim ulaganjima i jasnoj i otvorenoj podršci rukovodstva univerziteta, ili rukovodstva JIO. Dobro definisan pro-

INTRFEJS UPRAVLJANJE TREBA DA KREIRA OPTIMALNU OBOSTRANU KORIST I SINERGIJU NA OSNOVU PRIHVATANJA RAZLIKA KOJE POSTOJE MEĐU PARTNERIMA. OVAKVI INTERAK-TIVNI PRISTUPI KOJI DEFINIŠU PROCES DALEKO PREVAZILAZE KLASIČNE KONCEPTE TRANSFERA TEHNOLOGIJE.


jektni zadatak je indikator uspešnosti poslovanja, kao i evaluacija koju treba definisati od samog početka. To je, naravno, profesionalna oblast koja se razvija, a merenje aktivnosti Treće misije nije ni naj-manje lak zadatak.

12.6 Zaključna zapažanja u vezi sa aktivnim iterfejs-om unverziteta i privrede

Ove usluge su izrazito važne i kako pokazuju brojni primeri, vrlo uspešne u unapređivanju sarađivačkih veza i aktivnosti nauke i privrede. Međutim, postoji i osnovni problem vezan za klasičan mod-el vršenja transfera: ovaj model uzima zdravo za gotovo da postoje dva odvojena sistema. Jako pojednostavljen opis problema bi bio: u naučnom sistemu se vrši istraživanje i dobijaju se rezultati; tek (možda) u sledećem koraku, istraživač ili jedinica za transfer traže zainteresovane strane i moguću primenu; veoma često se vidi da nje-ga uopšte nema, ili da postoji potencijalni interes, ali da nedostaju suštinski ili nedovoljno obrađeni aspekti u istraživanju.

Zbog toga postoji potreba za korenitim promenama u organizovanju i olakšavanju naučno-privredne komunikacije i saradnje. Interaktivni i sarađivački modeli saradnje univerziteta, privrede i društva koji polaze od sistemskog pristupa (gde akademski radnici zajednički rade sa privrednim i drugim stručnjacima još u fazi razvijanja dugoročnog planiranja istraživačkih strategija i portfelja, a kasnije i na konkret-nim projektima) obezbedili bi uspešan razvoj tehnoloških aktivnosti – uključujući eksploataciju i plasman rezultata, kao i inovacione ak-tivnosti. Mora da postoji razvojni put od povremene i neformalne komunikacije i saradnje koja se zasniva na projektu, do strukturalnog integrisanja i dugoročne saradnje.

Pored dobro razvijenih oblika institucionalizovane saradnje uni-verziteta i privrede, kako je iznad opisano, drugi komplementarni aranžmani podrške koji olakšavaju širok spektar procesa komuni-kacije i saradnje na interfejs-u univerziteta i privrede neophodni su radi iskorišćavanja celokupnog potencijala saradnje između nauke, biznisa i društva. Na taj način se neguju i koriste kapaciteti inova-cionog sistema. Neophodne su posebne organizacije za upravljanje interfejs-om univerziteta, privrede i društva. U Austriji, prva orga-nizacija u ovoj oblasti univerzitetskih aktivnosti bio je Istureni centar univeziteta, osnovan kao posebno odeljenje Tehnološkog univerz-iteta u Beču 1980. godine (videti103).

MORA DA POSTOJI

RAZVOJNI PUT OD POVREMENE

I NEFORMALNE KOMUNIKACIJE I SARADNJE KOJA

SE ZASNIVA NA PROJEKTU, DO

STRUKTURALNOG INTEGRISANJA I DUGOROČNE

SARADNJE.

NEOPHODNE SU POSEBNE

ORGANIZACIJE ZA UPRAVLJANJE

INTERFEJS-OM UNIVERZITETA,

PRIVREDE I DRUŠTVA. U

AUSTRIJI, PRVA ORGANIZACIJA

U OVOJ OBLASTI UNIVERZITETSKIH

AKTIVNOSTI BIO JE ISTURENI

CENTAR UNIVEZ-ITETA, OSNOVAN

KAO POSEBNO ODELJENJE

TEHNOLOŠKOG UNIVERZITETA U BEČU 1980.

GODINE


Međutim, kao što će biti prikazano u zaključnim zapažanjima, postoji potreba da se prevaziđe klasičan koncept vršenja transfera i da se raz-viju novi modeli koji olakšavaju interaktivno učenje i razvoj. Ovo bi značilo npr. spajanje stejkholdera koji predstavljaju univerzitetska istraživanja, privredna istraživanja i razvoj, finansijske stručnjake, kreatore istraživačke polike i eventualno ljude finansijske struke radi razvijanja strateških istraživačkih agendi, ili mape pravaca na inter-aktivan način, sve zarad pripremanja terena za ciljne sarađivačke aktivnosti. Ovakve aktivnosti bi se mogle nazvati „Mini-predviđanje budućnosti“. Evropske tehnološke platforme glavne su strateške inici-jative na evropskom nivou koje slede ovaj pristup. Međutim, o ovim aktivnostima može se razmišljati i u mnogo manjem obimu, odnos-no na regionalnom nivou ili, čak kao aktivnostima vezanim samo za neku usku temu. Glavni cilj mora biti korišćenje celokupne ekspertize, znanja i iskustva na najbolji način za razvijanje novih sarađivačkih ak-tivnosti okrenutih budućnosti.

Veliki broj različitih pristupa koji se često razvijaju bez instituciona-lnog plana, odnosno na inicijativu aktivnog pojedinca, pokazuje da postoje brojne varijante da se podrži i poboljša saradnja univerziteta i privrede. Međutim, jasne strategije, planovi i odluke koje su zas-novane na integrisanim konceptima koji kombijuju različite pristupe i uzimaju u obzir prednosti institucija i njihovo konkretno privredno i društveno okruženje, svakako više obećavaju, nego da sve bude prepušteno evoluciji i slučaju.


13. ULOGA VLADINE POLITIKE I PROGRAMA – AUSTRIJSKI PRIMER

Efikasna i efektivna saradnja nauke i privrede i naučno zasnovane inovacije u okviru funkcionalnog inovacionog sistema su od ključnog značaja za privredni razvoj, konkurentnost i društveno blagostanje. Ovo je opšte prihvaćeno shvatanje. Međutim, praktično u svim zemljama preovlađuje mišljenje da je ovo oblast „neuspeha tržišta“ koju suštinski treba mnogo poboljšati, odnosno, to znači da postoji suštinski razlog za intervenciju države.

U poslednjih desetak godina, austrijska Vlada se pridržavala jasne politike i strategija u pravcu poboljšanja svoje pozicije među evrops-kim zemljama. U okviru lisabonske i strategije iz Barselone, Austrija je potpuno opredeljena da dostigne cilj od 3% ulaganja.

Proteklih godina, austrijska Vlada je odredila važne korake koji bi Au-striju uvrstili u grupu vodećih zemalja ITR. Ove političke prioritete po-država sklop dobro koordinisanih mera i prioriteta (takođe videti 104):

veći javni rashodi za ITR,

institucionalna reforma,

podrška tematskim oblastima istraživanja u nastajanju kao i podsticanje liderstva u tim oblastima,

izgrađivanje mostova između nauke i privrede,

orijentisanje na mala i srednja preduzeća (MSP),

veća uključenost žena u istraživanjima,

negovanje mobilnosti i organizovanje javnih diskusija.

Od 1997. godine država je značajno povećala javne rashode za is-traživanja i tehnološki razvoj. Od 1997. do 1999. godine obezbeđeno je dodatnih približno 150 miliona evra. Od 2001. godine više od 1,1 milijarde evra izdvojeno je za finansiranje istraživanja i razvoja u ok-viru dva programa aktivnosti. U periodu od 2007. do 2010. godine planirana je još 1 milijarda evra podrške Austriji za realizaciju ciljeva iz Barselone.

Pored ovog direktnog finansiranja istraživanja i razvoja, vlada je bila aktivna i u obezbeđivanju vrlo atraktivnih podsticaja namenjenih za istraživačko-razvojne aktivnosti kroz mere neposrednog finansiranja:


poreske olakšice od 25% za razvoj ili primenu pronalazaka koji iskazuju dodatnu vrednost za nacionalnu privredu, ili za istraživačko-razvojne aktivnosti (prema definiciji Fracati) uz sistematsku primenu naučnih metoda, ili za naručene istraživačko-naučne aktivnosti i

instraživački bonus od 8% rashoda namenjenih za istraživanje i razvoj.

Ovaj sistem indirektnog podsticanja istraživanja i razvoja je jedan od najdarežljivijih u Evropi i veoma je uspešan.

Dalje, vlada je sprovela sveobuhvatnu reformu organizacionih struk-tura za savetodavni sistem za stratešku istraživačko-razvojnu politiku kao i za finansiranje i podsticanje nauke, istraživanja i tehnološkog raz-voja u 2004. godini. Kao ishod ovog procesa, austrijska istraživačko-razvojna politika i sistem finansiranja jasno su struktuirani na osnovu strateških i operativnih zadataka u oblasti osnovnog i primenjenog istraživanja.

Austrijski istraživačko-tehnološki sistem čine sledeće glavne orga-nizacije koje su odgovorne za kreairanje politike, strateški razvoj i sporovođenje programa:

Nekoliko saveznih ministarstava:

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i kulturu (BMBWK),

Ministarstvo saobraćaja, inovacija i tehnologije;

Ministarstvo ekonomije i rada;

Austrijski Savet za istaživačko-tehnloški razvoj (RFTE);

Nacionalna fondacija za istraživanja, tehnologiju i razvoj;

Austrijski Naučni fond (FWF);

Austrijska Agencija za podsticanje istraživanja (FFG);

Austrijski Wirtschaftsservice (poslovne usluge) Gesellschaft (aws).

U 2000. godini austrijski Savet za istaživačko-tehnološki razvoj (RFTE) osnovan je za pružanje strateških saveta Vladi105. Savezna ministrastva praktično ne donose odluke o novim istraživačko- tehnološkim programa bez prethodnog dobijanja saveta i preporuka od austrijskog Saveta. Ovaj Savet organizuje intenzivan dijalog sa svim stejkolderima za istraživačko-tehnološku politiku u Austriji i pri-


prema strateške planove politika u toj oblasti. Tako je 2002. godine objavljen Nacionalni istraživačko-inovacioni plan106 od strane Sa-veta, koji od tada igra glavnu ulogu u razvijanju istraživačko-razvojne politike, strategije i programa u Austriji, Strategija 2010107.

U postupku reorganizacije razvoja istraživanja u Austriji, osnovana je i Nacionalna fondacija za istraživanje, tehnologiju i razvoj (Na-cionalna fondacija za ITR)108 krajem 2003. godine. Fondacija garan-tuje osnovu za održivo, dugoročno i strateško finansiranje austrijskih istraživačkih inicijativa nezavisno od vladinih budžetskih izdvajanja. Konkretan zadatak Fondacije je da posebno finansira interdisciplin-arna istraživanja sa dugoročnom perspektivom za eksploataciju.

U drugoj polovini 2004. godine, intenzivan pripremni proces koji je uključivao sve glavne stejkholdere ITR politike, organizacije od-govorne za operativno sprovođenje mera za podsticanje nauke i istraživanja, otpočele su sa radom u novim organizacionim uslovi-ma.

Austrijski Naučni fond (FWF)109 je austrijsko centralno telo za pod-sticanje osnovnih istraživanja. FWF ulaže u nove ideje koje dopri-nose unapređenju znanja, a time i daljem razvoju. On se podjednako posvećuje svim granama nauke i u svim svojim aktivnostima se ruko-vodi isključivo standardima međunarodne naučne zajednice. FWF je odgovoran za podsticanje:

Naučnih istraživanja visokog kvaliteta,

obrazovanje i obuku kroz istraživanja,

transfer znanja i uspostavljanje kulture koja je blagonaklona prema nauci i

odnosi sa javnošću u oblasti naučnih istraživanja.

FWF promoviše širok spektar programa finansiranja110.

Prelazni istraživački program je podrška „orjentisanih“ istraživanja koja prenose i prilagođavaju rezultate koji su dobijeni iz osnovnih istraživanja samog podnosioca.

Godišnji budžet FWF iznosio je oko 110 miliona evra u 2005. godini.

Austrijska Agencija za podsticanje istraživanja (FFG)111 je austrijsko centralno telo za finansiranje primenjenih istraživanja, koja istovre-meno vodi i neke programe vezane za osnovna istraživanja (npr. delove Okvirnog programa ITR EU). FFG je društvo sa ograničenom


odgovornošću, kojim upravlja nadzorni odbor i dva glavna direktora kao glavni izvršni rukovodioci. FFG je nastao kao rezultat integracije četiri prethodne organizacije: FFF (Fond za podsticanje privrednih istraživanja), TIG (Technologie Impulse Gesellschaft), BIT (Biro za međunarodnu istraživačko-tehnološku saradnju) i ASA (Austrijska svemirska agencija).

Struktura FFG-a obuhvata četiri sektora i jednu agenciju:

Osnovni programi (BP),

Strukturalni programi (SP),

Tematski programi (TP),

Evropski i međunarodni programi (EIP),

Agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja (ALR).

Kroz svoje organizacione delove, FFG podržava širok spektar pro-grama koji obuhvata oblasti informacija, pružanja podrške i finansi-ranja.

Sektor za Osnovne programe (BP) je nastao iz bivšeg Fonda za pod-sticanje privrednih istraživanja (FFF). U FFG-u, BP sektor podržava sledeće programe:

Promovisanje osnovnih istraživanja, pridržavajući se principa „odozdo nagore“, bez utvrđenih tematskih prioriteta;

Promovisanje tek osnovanih preduzeća;

Promovisanje mladih naučnika i inženjera koji iz akademske sredine prelaze u privredu;

Program MOST za eksploataciju rezultata istraživanja;

Inicijative namenjene određenim granama privrede;

Studije izvodljivosti za istraživačke ideje koje dolaze iz MSP-a;

Strategija centrale za privlačenje drugih centrala međunarodnih istraživačko-razvojnih firmi u Austriju;

Podsticajni program za inovativne železnice.

BP sektor nudi preduzećima i usluge tehnološke procene. Ovo je modularni sistem koji je razvio jedan evropski konzorcijum parner-skih organizacija. Kompanijama koje su u potrazi za finansijerima daje se ovlašćena standardizovana procena tehnološkog kvaliteta


njihovih projekata. Ovo sredstvo obuhvata četiri modula: tehnologi-ju, upravljanje, stanje tržišta i finansijsko stanje.

Sektor za Strukturalne programe (SP) ima korene u bivšem Technolo-gie Impulse Gesellschaft (TIG-u) koji je bio osnovan u vezi sa pokre-tanjem K-plus programa. Ovaj sektor se bavi pitanjima strukturalnih nedostataka austrijskog inovacionog sistema.

Pored upravljanjanja gore pomenutim programima, gde je SP takođe intenzivno uključen i u planiranje i u razvoj, SP pruža svoju ekspertizu i dugoročno iskustvo i za studije o konceptima za ITR programe, kao i prateća istraživanja. Osim toga, SP igra centralnu ulogu u promov-isanju kulture vršenja evaluacije u austrijskom inovacionom sistemu. Na kraju, ali ne i manje važno, SP pruža kurseve obuke i programe o ITR programskom planiranju i razvoju, kao i o vršenju evaluacije.

Sektor za Tematske programe (TP) ima za cilj da podstiče odabrane nacionalne tematske prioritete. Cilj ovog sektora je da unapređuje ITR aktivnosti u tematskim oblastima koje su od posebnog strateškog značaja za preduzeća i tehnološki razvoj u cilju postizanja kritične mase.

Sektor za Evropske i međunarodne programe (EIP) je sukcesor bivšeg BIT-a (Biro za međunarodnu istraživačko-tehnološku sarad-nju). U 1993. godini, BIT je osnovan na bazi združene inicijative aus-trijske Vlade i Austrijske privredne komore kao pripremna mera za priduživanje Austrije Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) u 1994. godini i Evropskoj Uniji u 1995. godini, čime je postala punopravni učesnik u Okvirnom programu za istraživanja i tehnološki razvoj EU. Kada je BIT počeo sa radom, učešće Austrije u Okvirnom programu bilo je jako malo. Ideja kreatora ITR politke u nekoliko ministarstava i privrednoj komori bila je da „treba da se organizujete da biste postali uspešni u Okrivnom programu“. Austrijski rezultati u Okrivnom pro-gramu od 1993. godine pokazuju da je ova odluka bila ispravna. Aus-trija se danas nalazi među zemljama članicama Evropske Unije koje postižu najbolje rezultate u pogledu ITR aktivnosti. Počevši sa malom bazom podataka od nekoliko stotina zainteresovanih ljudi za evrop-sku istraživačku saradnju 1993. godine, danas EIP sektor opslužuje približno 28.000 ljudi na univerzitetima, u privredi, neuniverzitetskim istraživačkim i drugim organizacijama. Godišnja stopa rasta osoba koje se prijavljuju radi dobijanja informacija, ili podrške, iznosi oko 2.000.

OVO SREDSTVO OBUHVATA

ČETIRI MODULA: TEHNOLOGIJU, UPRAVLJANJE,

STANJE TRŽIŠTA I FINANSIJSKO

STANJE.


EIP obuhvata i Inovacioni relejni centar Austrije (IRCA)112 koji je akti-van i vrlo uspešan u poslednjih deset godina. EIP izrazito promoviše i iskorišćava sinergiju evropskih i međunarodnih ITR aktivnosti, koje podržava Okvirni program, kao i druge inicijative i aktivnosti transna-cionalnog tranfera tehnologije koje podržava IRCA. IRCA je konzorci-jum četiri austrijske organizacije čiju koordinaciju vrši EIP.

Unutrašnja struktura EIP-a po različitim jedinicama uzima u obzir strukturu Okvirnog programa. EIP promoviše učešće u FP7 kroz in-tenzivnu kampanju koja se sastoji od pokretanja opštih nacional-nih i regionalnih konferencija, radionica sa određenom tematikom, ciljnih manifestacija u različitim institucijama kao što su univerziteti i istraživački centri, kurseva obuke za koordinatore za pripremu pred-loga projekata i upravljanje projektom. Kursevi obuke se nude putem novo-osnovane FFG akademije. Od izuzetnog je značaja predvideti individualno podučavanje predlagača. Naravno, EIP ima i poseban FP7 websajt: http://rp7.ffg.at/RP7.aspx

EIP učestvuje i u brojnim aktivnostima posebne podrške (SSA) sa part-nerima iz više od 40 zemalja za podsticanje i saradnju sa određenim strateškim zemljama ili u osnaživanju učešća MSP-a. Učešće u takvim aktivnostima daje NTK EIP-u i stručnjacima mogućnost sti-canja konkretnog iskustva u evropskoj ITR saradnji i upravljanju pro-gramom. U vreme kada je ovaj izveštaj sačinjen, privremeni rezultat koji je postigla Austrija u FP6 bio je nekih 1.800 učesnika iz zemlje u više od 1.200 projekata. Očekivani doprinos EC austrijskim partneri-ma iznosi više od 340 miliona evra.

Karakteristika austrijskog pristupa u podržavanju učešća u Okvirnom programu ITR EU je dugoročna saradnja i opredeljenje svih kreatora politike ITR iz ministarstava, privrene komore i drugih organizacija. Drugi aspekt je centralizovana struktura za nacionalne tačke kon-takata i sinergija sa drugim inicijativama, kao što je EUREKA.

Peta organizaciona jedinica FFG-a je austrijska Agencija za aero-nautiku i svemirska istraživanja (ALR), organizacija koja je nasledila nekadašnju Austrijsku svemirsku agenciju (ASA). ALR koordinira sve austrijske aktivnosti relevantne za ITR u oblasti aeronautike i svemirskih istraživanja. ALR je veza austrijskog biznisa i nauke sa međunarodnom zajednicom u oblasti aeronatike i svemirskih istraživanja.

FFG je danas dobro uspostavljena fondacija sa kadrom od približno 180 ljudi i godišnjim budžetom od 420 miliona evra.


Treća najvažnija organizacija u oblasti koju obrađuje ovaj izveštaj je Poslovne usluge Austrije (austrijski Wirtschaftsservice aws ) koji je centralna organizacija za podsticanje privrede. aws obuhvata širok spektar različitih ciljnih programa i usluga113. U kontekstu ovog izveštaja, spominjemo samo neke od programa:

Najbolje od Biotech – podsticanje tek osnovanih preduzeća u oblasti prirodnih nauka i biotehnologije;

Prirodne nauke Austrije – promovisanje Austrije kao bio-tehnološke lokacije;

LISA Seed – podsticanje visokotehnoloških tek osnovanih preduzeća u oblasti prirodnih nauka;

LISA Vienna Region – podsticanje razvoja klastera prirodnih nauka u bečkom regionu;

Preseed Biotech – podsticanje visokotehnoloških tek osno-vanih preduzeća u oblasti biotehnologije;

Preseed IT & Physical Sciences – podsticanje visokotehnoloških tek osnovanih preduzeća u oblasti IT i fizike;

Protect-TRANS – podsticanje transfera tehnologije na MSP;

Seedfinancing – podsticanje visokotehnoloških tek osnovanih preduzeća;

Staatspreis inovacije (Državna nagrada za inovacije) – nagrada za najinovativnije austrijsko preduzeće na osnovu rezultata devet regionalnih takmičenja za inovacije koja se održavaju u svim austrijskim provincijama;

Tecma – podsticanje patentiranja istraživačkih rezultata i eksp-loatacije putem licenciranja;

uni venture – ulaganje u mlada dinamična visokotehnološka preduzeća koja imaju veliki potencijal rasta;

uni:invent: jačanje aktivnosti patentiranja na austrijskim uni-verzitetima.

Pored toga, regionalne provincije (Bundeslaender) razvijaju svoja istraživanja, tehnologije i inovacione strategije i programe114. Za sada, provincija i grad Beč sprovode vrlo ambicioznu inicijativu za nova istraživanja, tehnologiju i inovacionu strategiju koja uključuje mnoge stručnjake. Njihovih šest glavnih ciljeva su:


dostići indikator istraživanja od 4% (trenutno 3,13%);

povećati broj zaposlenih u ITR oblasti na 22.000 (+25%);

duplirati broj ITR intenzivnih preduzeća na 800 (+100%);

povećati broj ljudi sa akademskim stepenima na 20% (2004: 16,4%);

učestvovati sa 200 bečkih MSP-a u FP7;

povećati učeće žena u privrednim istraživanjima za 100% (stanje u 2002.: 11%).

Beč je bio veoma aktivan u promovisanju ITR putem ciljnih programa i inicijative već mnogo godina, (videti primer115 ). Nova inicijativa će učiniti Beč još atraktivnijom lokacijom za ITR.

I druge provincije su veoma aktivne u promovisanju istraživanja, tehnologije i inovativnosti, kao što su npr. Štajerska ( videti e.g.116 ), Gornja Austrija (117) ili Tirol (videti118 ).

Klasteri su odigrali veoma važnu ulogu u svim aktivnostima i inače su apsekt koji nije obuhvaćen ovim izveštajem, ali ih barem treba pomenuti (videti primer119). Neki od njih obuhvataju i ITR i aspekte inovativnosti.

Ovaj pregled austrijske istraživačko-tehnološke politike i programa nije sveobuhvatan. Na primer, u 2005. godini, Ministarstvo privrede i rada pripremilo je sadržajan Inovacioni plan aktivnosti koji do sada još nije sproveden. Postoje i drugi programi i mere podrške na re-gionalnom nivou. No, i na nacionalnom nivou, takođe, postoje drugi programi, programi mobilnosti, kojima rukovodi Austrijska akade-mija nauka120 i Austrijski akademski servis za razmenu121. Međutim, naša želja je bila da se pokaže obim programa, mera i usluga koje su neophodne da bi se podržao razvoj i efikasno funkcionisanje nacio-nalnog inovacionog sistema.

Na kraju, mora se uzeti u obzir da je povoljna situacija koja postoji u austrijskom inovacionom sistemu rezultat dugotrajnog procesa koji je imao svoje uspone i padove, svoje veoma aktivne periode, ali i peri-ode stagnacije. Srećom, od pre desetak godina, a posebno u posled-njih šest godina, postoji trajno i energično opredeljenje države i svih glavnih aktera da se Austrija integriše u grupu zemalja koje postižu najbolje rezulate u inovacionoj delatnosti na održiv način.

NOVA INICIJATIVA ĆE UČINITI BEČ JOŠ ATRAKTIVNIJOM LOKACIJOM ZA ITR.

NA KRAJU, MORA SE UZETI U OBZIR DA JE POVOLJNA SITUACIJA KOJA POSTOJI U AUSTRIJSKOM INOVACIONOM SISTEMU REZULTAT DUGOTRAJNOG PROCESA KOJI JE IMAO SVOJE USPONE I PADOVE, SVOJE VEOMA AKTIVNE PERIODE, ALI I PERIODE STAGNACIJE.


36 OECD: Public-Private Partnerships for Research and Innovation: An Evaluation of the Austrian Experience. OECD, Paris, 2004

37 TIP-OECD-Workshop: Public-Private Partnerships in der Innovationspolitik. Vienna, 10 May 2004 (Presentations from Jean Guinet, Gernot Hutschenreiter and Jacob Edler; Synthesis Report by Wolfgang Polt). See: http://www.tip.ac.at/workshops/index.html#ws5

38 OECD, Public-Private Partnerships for Innovation: Synthesis Report. DSTI/STP/TIP(2005)8 PART 2. OECD, Paris, June 2005, pp. 41-71

39 http://www.cdg.ac.at

40 A. SCHIBANY, et al.: Evaluierung der Christian Doppler Gesellschaft (CDG). Enbericht. Joanneum Research, Technopolis, KMU Forschung Austria, Frauenhofer – ISI. Wien, September 2005

41 http://www.ffg.at/index.php?cid=95


43 FFG is the result of the merger of four previously separate reserach and technology funding and promotion organizations following a government initiative to restructure the Austrian science and research promotion system. In addition to TIG, the Industrial Research promotion Fund (FFF), the Bureau for International Research and Technology Cooperation (BIT) and the Austrian Space Agency (ASA) were involved in the merger.

44 Videti: http://www.map-network.net/index.htm

45 Contact: Birgit Baumann, FFG, Sector for Structural Programmes, A 1090 Vienna, Sensen-gasse 1, Austria. Telefone: +43 5 7755 2401, Email: [email protected]

46 Op. cit., footnote 23, p. 49

47 J. EDLER, S. SHEIKH et al.: Assessment ”Zukunft der Kompetenzzentrenprogramme (Kplus und Kind/Knet) und Zukunft der Kompetenzzentren“. Frauenhofer ISI und KMU Forsc-hung Austria. Jaenner 2004


49 Op. cit., footnote 23, pp. 50 f.

50 B. LINDORFER, Senior Vice-President R&D, VOEST ALPINE Industrieanlagenbau GmbH, Linz, AT: Christian Doppler Laboratories and Competence Centres. Personal communica-tion

51 See the presentation on the homepage of the Austrian Research Promotion Agency (FFG):http://www.ffg.at/content.php?cid=340 COMET is managed by the FFG Division of Structural Programmes

52 See programme folder Austrian Research Promotion Agency (FFG): COMET Competence Centres for Excellent Technologies, 2006

53 See also in the programme folder on the FFG homepage

54 Frank Stronach Institute at the homepage of Graz University of Technology: http://portal.tugraz.at/portal/page?_pageid=75,818044&_dad=portal&_schema=PORTAL

55 E. HAZELKORN: University research management. OECD, Paris, 2005


56 EUA: European University Association, see http://www.eua.be/

57 S. REICHERT: Research Strategy Development and Management at European Universities. EUA Publica-tions, Brussels, 2006

58 6th EU Framework programme, PRIME Network of Excellence: www.prime-noe.org

59 B. WAKEHAM: Is it possible to shape the university’s reserach portfolio and to develop synergies between top down and bottom up approaches? Presentation at the 25th Conference of Rectors i Presidents of Eropean Universities of Technology. “ Research at Universities of Technology: Nationa, European and International Aspects.”, 14-15 September 2006, Vienna. http://www.bit.ili.at/crp/2006_Wakeham.pdf

60 S. REICHERT: op.cit. pp. 14 ff.

61 S. REICHERT: op. cit., pp. 24 ff.

62 M. SHATTOCK: Managing Successful Universities. Society for Research into Higher Education & Open University Press. England, 2003. pp. 24 ff.

63 S. REICHERT: op. cit., pp. 16 f.

64 E. STAUDT: Die Rolle der Wissenschaft im Innovationsgeschehen. In: E. STAUDT (Ed.): Das Management von Innovationen. Blick durch die Wirtschaft, Frankfurt, 1986, p. 245

65 Commission of the European Communities, Task Force Human Resources, Education, Training and Youth: European Higher Education-Industry Co-operation: Advanced training for competitive advan-tage, Brussels-Luxembourg, 1992

66 : Forum on University-based Research: European Universities – Enhancing Europe’s Research Base. Report. European Commission, Directorate-General for Research. Directorate for Science and Society. Brussels, May 2005. pp. 37 ff.

67 J. POTOCNIK: Welcome address. 25th Conference of Rectors i Presidents of European Universities of Technology. “Research at Universities of Technoloyg – National, European and International Aspects”. Vienna, September 14-15, 2006. See http://www.bit.ili.at/crp/2006_Potocnik.pdf

68 European Commission, EIRMA, EUA, EARTO, PROTON: Responsible Partnering. Joining forces in a world of open innovation. A guide for better practices for collaborative science and industry”. Brussels, 2006. See http://www.responsible-partnering.org/

69 Op. cit.: p. 5

70 Op. cit.: p. 5 f.

71 Op. cit.: p. 12

72 http://info.tuwien.ac.at/ai/

73 See above homepage and personal communication by Peter Heimerl, head of Technology Transfer Unit, Vienna University of Technology

74 P. HEIMERL: Technology Transfer between University and Industry at Work. IRC Spring School, Palanga, Lithuania, April 2005

75 http://portal.tugraz.at/portal/page?_pageid=413,1&_dad=portal&_schema=PORTAL

76 http://portal.tugraz.at/pls/portal/docs/page/Files/FTH/images/folder_fth_dt.pdf

77 http://portal.tugraz.at/portal/page?_pageid=413,1158156&_dad=portal&_schema=PORTAL


78 http://www.meduni-graz.at/englisch/forschung/

80 Centre for Medical Research, See http://www.meduni-graz.at/zmf/

81 http://forschung.meduni-graz.at:7777/fodok/suche.startseite?sprache_in=en

82 K.J. KURZYDLOWSKI, past Dean, Faculty of Materials Sciences, Warsaw Unievrsity of Technology, andpresent Undersecretary of State, Ministry for Science and Higher Education, Poland: personal com-munication on “The Polish Business Higher Education Forum”.

83 Lambert Review of Business.University Collaboration. Final Report HM Treasury on behalf of the Con-troller of Her Majesty’s Stationery Office. December 2003, p. 31

84 F. REICHL, Director, Vienna University of Technology, and University Extension Centre: University Con-tinuing Education as an important means for university-industry co-operation. Personal communica-tion

85 http://www.executiveacademy.at/executive-academy-mainsite/

86 F. REICHL, J. JERLICH, E. OBERMUELLER, I.R. HERBST: Applying active online-tutoring to motivate online learners in a work based environment. Proceedings of the M3 - Interdisciplinary Aspects on Digital Media & Education 2nd Symposium of the WG HCI&UE of the Austrian Computer Society, 2006

87 F. REICHL et al.: The role of e-learing and blended learning for Continuing Engineering Education in the stress field of a rapibly changing industrial world for continuing engineering education. Porceedings of the 5th Annual ASEE Global Colloquium on Engineering Education “Engineering Education in the Americas and Beyond”. October 9 - 12, 2006, Rio de Janeiro, Brazil; see: http://www.asee.org

88 A. LATOUR: Knowledge World Takes Learning Out of Classroom. The Wall Street Journal, November 30, 1999, p. 9

89 Vienna University of Technology, University Extension Centre, eLearning Centre: http://info.tuwien.ac.at/ai/

90 European Commission: Towards the European Research Area. COM(200) 6, 18.01.2006

91 European Commission: The role of the universities in the Europe of knowledge. COM(2003) 58 final, Brussels, 05.02.2003

92 European Commission: Europe and Basic Research. COM(2004) 9 final, Brussels, 14.01.2004

93 European Commission: Mobilising the brainpower of Europe: enabling universities to make their full contribution to the Lisbon strategy. COM82005) 152 final, Brussels,

94 European Commission: Delivering on the Modernisation Agenda for Universities: Education, Research and Innovation. COM(2006) 208 final, 10.05.2006

95 In addition to a database on the university computer main frame, akso a two volume printed version was offered: Forschungsdokumentation Österreich - FoDok Austria 1989. Vol. I and II. Herold, Fachver-lag für Wirtschaftsinformation GmbH, Wien 1989

96 F. REICHL, Director, University Extension Centre, Vienna University of Technology: University Continuing Education as an important means for university-industry co-operation. Personal communication.

97 See e.g. Data base supported R&D information, Graz University of Technology: http://portal.tugraz.at/portal/page?_pageid=413,1170109&_dad=portal&_schema=PORTAL


98 University of Innsbruck, Documentation of research performance: http://www.uibk.ac.at/fakten/lei-tung/forschung/aufgabenbereiche/fld/index.html

99 Vienna University of Life Sciences and Natural Resources (Universitaet fuer Bodenkultur Wien): Wis-sensbilanz 2005: Die Nachhaltigkeit verpflichtet. http://www.boku.ac.at/7820.html

100 http://www.uniinvent.at/


102 M. SHATTOCK, Visiting Professor, Institute of Education, University of London, Past Registrar, Warwick Univerzit, UK. Personal communication on “Creative Science Parks”.

103 F. REICHL, Director, University Extension Centre, Vienna University of Technology: “UniversityContinu-ing Education as an important means for university-industry co-operation.” Personal communication.

104 http://cordis.europa.eu/austria/innovation_en.html

105 http://www.rat-fte.at/ Rat für Forschung und Technologieentwicklung, Austrian Council for Research and Technology Development („Austrian Council“)

106 http://www.rat-fte.at/view.mc?docid=90

107 http://www.rat-fte.at/UserFiles/File/Strategie2010.pdf

108 http://www.awsg.at/portal/index.php?n=415

109 http://www.fwf.ac.at/en/portrait/portrait.html

110 http://www.fwf.ac.at/en/projects/index.html

111 http://www.ffg.at/content.php

112 http://www.irca.at/

113 http://www.awsg.at/portal/index.php?n=26

114 http://www.wiendenktzukunft.at/ videti takođe: http://www.wien.gv.at/vtx/vtx-rk- xlink?DATUM=20061106&SEITE=020061106013

115 http://www.zit.co.at/zit.aspx i http://www.wwtf.at/wwtf/

116 http://www.innoregio-styria.at/

117 http://www.tmg.at/index_eng.php

118 http://www.zukunftsstiftung.at/page.cfm?i_id=91

119 http://www.clusterland.at/index.php?main=3331_DEU_HTML.php

120 http://www.oeaw.ac.at/english/stipendienpreise/index.html

121 http://www.oead.ac.at/_english/projects/index.html


ZAKLJUČNE NAPOMENE I PREPORUKE ZA PODSTICAJ MEĐUSEKTORSKOJ SARADNJI U SRBIJI


14. ZAKLJUČNE NAPOMENE I PREPORUKE

Saradnja između univerziteta, JIO i privrede, širenje tehnologija i sarađivačkog razvoja i učenje su složeni društveni procesi komu-nikacije između različitih sistema sa različitim ciljevima i argumen-tacijama. Pojednostavljeno tumačenje, koncepti i pristupi neće dovesti do uspeha u pogledu privredne i društvene inovativnosti i konkurencije, već će voditi ka neuspehu, čime će se proširiti jaz između sveta nauke i privrede.

Institucionalizovana dugoročna partnerstva javnog i privatnog sektora između nauke i privrede su najnapredniji, najzahtevniji i najperspektivniji oblik saradnje između univerziteta, JIO i privrede. Međutim, ona nisu i jedino rešenje za funkcionisanje naučno za-snovane inovativnosti i privrede i društva zasnovanog na znanju. Naprotiv, da bi oni bili uspešni, neophodno je postaviti na svoje mesto širok spektar drugih sredstava i mera kako bi se adekvatno pripremio teren.

Saradnja univerziteta, JIO i privrede je izazov organizacionom raz-voju istraživačkih organizacija koje moraju da redefinišu sopstve-na pravila rada i da razviju odgovarajuće instrumente za saradnju. Sa druge strane, privreda i drugi delovi društva treba da aktivnije koriste potencijale koje im nude univerziteti i JIO.

Uopšteno govoreći, postoji potreba za posredovanjem i olakšava-nujem komunikacija, razmenom informacija i umrežavanjem.

Za Srbiju, kao zemlju u tranziciji, od izuzetnog je značaja da za-uzme strateški pristup koji definiše proces i koji podržava razvoj nacionalnog inovacionog sistema.

Sveobuhvatan i sistematičan pristup javno-privatnom partner-stvu i saradnji u ekonomskom razvoju utemeljenom na znanju (I deo ovog izveštaja) omogućava brže napredovanje u ovoj oblasti, analizu mogućnosti i potreba, kao i korišćenje ovog modela sarad-nje za koncipiranje programa, oblika i mehanizama podrške u ino-vacionoj politici Srbije.

Zakonske odredbe koje se primenjuju u Srbiji već sada pružaju početni okvir. One su bitne za stvaranje povoljnog okruženja koje omogućava naučno zasnovanu inovativnost i privredni i društveni


razvoj zasnovan na znanju. Uopšteno govoreći, potrebno je do-datno mobilisati i iskoristiti postojeće potencijale za blisku sarad-nju i komunikaciju u trouglu nauke, privrede i države.

Potrebno je neprestano praćenje sprovođenja zakona, kao i spremnost da se zakonske odredbe po potrebi menjaju i prila-gode kada nastanu problemi, ili kada se uvidi da nisu dovoljne, ili su previše ambiciozne za trenutno stanje. Ovo je veoma važan aspekt potrebe da se kontinuirano procenjuje i evaluira kultura medjusektorske saradnje kojoj se teži.

Finansiranje naučnoistraživačke delatnosti u Srbiji odvija se ug-lavnom iz budžeta i to preko resornog Ministarstva nauke (po-glavlje 7 ovog izveštaja). Analiza strukture istraživanja pokazuje da dominiraju osnovna u odnosu na razvojna istraživanja i da je prisutan klasičan linearni model inovacija (od fundamentalnih, preko primenjenih do inovacionih projekata).

Na osnovu raspoloživih informacija, ne može se precizno utvrditi kakvi su efekti pojedinih programa, posebno tehnološkog razvoja i inovacionih projekata, ali se uvidom u pojedinačne slučajeve može ustanoviti da su rezultati delimično u primeni i da postoje pojedinačni uspešni primeri.

Obavljeno istraživanje o saradnji privrede i nauke (poglavlja 8 i 9 ovog izveštaja) predstavlja saradnju najuspešnijih preduzeća srpske privrede sa javnim naučnoistraživačkim organizacija-ma. Evidentno je da u samim preduzećima ne postoji dovoljno istraživačkih potencijala, mali je broj zaposlenih sa visokom stručnom spremom, slaba je mobilnost istraživača, veći broj ino-vativnih aktivnosti preduzeća realizuju samostalno dok samo 1/3 anketiranih preduzeća angažuje povremeno NIO za potrebe istraživanja i razvoja, pri čemu ni jedno malo preduzeće.

Preko 60% anketiranih NIO inovativne aktivnosti realizujuju za sopstvene potrebe, a prethodna sopstvena istraživanja ocenjuju kao najvažniji izvor informacija za svoju inovativnu delatnost. Istovremeno mali broj NIO uspeva da značajnije komercijalizuje svoje inovativne aktivnosti. Slaba mobilnost istraživača izražena je i u samim NIO kada su u pitanju angažovanja u delatnostima maloserijske proizvodnje i registrovanih MSP.


Podrška javnih fondova za potrebe inovacija nije razvijena na zadovoljavajućem nivou: podršku za istraživanje i razvoj dobilo je tek 7,8% anketiranih preduzeća.

Istovremeno skoro sva anketirana preduzeća su prepoznala značaj JPP za inovacije, a oko 90% njih smatra da u Srbiji JPP nije razvijeno na zadovoljavajućem nivou i samim tim nije zadovoljno njegovim rezultatima, pri čemu preko 60% anketiranih preduzeća smatra da u javnom sektoru ne postoje razvijeni mehanizmi za podršku akcija privatnog sektora i da nema dovoljno informacija o ponudi NIO; preko 50% smatra da je nedovoljno izgradjena mreža insti-tucija za podršku inovacijama. Takođe, skoro sve anketirane NIO prepoznaju značaj JPP za podršku inovacijama i u istom procentu kao i preduzeća su nezadovoljna njegovim efektima u Srbiji - oko 50% NIO smatra da privatni sektor nema dovoljno informacija o mogućnostima saradnje sa javnim sektorom, da nema dovoljno sopstvenih sredstava, te da je privatni sektor nedovoljno spreman za partnerstvo i/ili ne može da indentifikuje adekvatnog partnera u javnom sektoru.

Dobro funkcionisanje inovacionog sistema zahteva i odgovarajući način razmišljanja uključenih aktera. Menjanje stavova i načina razmišljanja mogao bi biti najteži zadatak u promociji efikasnijih veza između sektora.

Odgovarajuće organizacione strukture, programe i instrumente, kao i odgovorajuće projekte neophodno je koncipirati i primenji-vati na strateški koordiniran način. Ovo se odnosi i na nacionalni, regionali, institucionalni, a posebno je važan među-institucionalni nivo i funkcionalno povezivanje ministarstava.

Programe podrške bližoj saradnji i većem investiranju u istraživanja i razvoj neophodno je osmisliti i sprovesti na način koji odgovara datoj situaciji i razvojnim ciljevima u Srbiji, to jest ne treba da se vrši puko preslikavnje iskustava drugih zemalja. Svaki inovacioni sistem ima svoje specifičnosti koje se moraju sa pažnjom uzeti u obzir. Međutim, ovo svakako ne znači da ne treba učiti iz iskustava drugih zemalja. Šta više, čvrsto se preporučuje da se takva vrsta učenja aktivno organizuje, da se sistematski razvijaju bliski kon-takti sa odeljenjima drugih vlada i zvaničnicima drugih zemalja i da se oni neguju i koriste u svrhu učenja iz iskustva drugih i dobi-janja saveta. Evropski programi, takođe, pružaju načine za dobi-janje finansijske podrške za ove aktivnosti.


U poglavlju 11 detaljno su predstavljena austrijska iskustva u podršci JPP i saradnji nauke i privrede. Ona obuhvataju orga-nizaciju naučnih i vladinih institucija sa ciljem informisanja, bliske saradnje i evaluacije u sistemu JPP. Od posebnog značaja su pred-stavljene informacije o sveobuhvatnom pristupu, broju učesnika i formiranih organizacija, programima, naučnim, tehnološkim i ekonomskim sistemima, obrazovanju, angažovanim finansi-jskim sredstvima kao i o dinamici promena podstaknutih kon-tinuiranim procenama i evaluacijama svakog od ključnih faktora međusektorske saradnje. Studije slučajeva centara i programa na pojedinim fakultetima upravo odražavaju ukupnost i rezultate politike JPP. Ovo bogatstvo u pristupima, rezultatima i stručnoj kritici, može biti od velike koristi u budućim konceptima, strategi-jama i operativnim programima u Srbiji.

Svakako će biti neophodno da se iniciraju, osnaže i dalje razviju komunikacija i svest o saradnji univerziteta i privrede. Takođe, primena mera u malim razmerama, kao što je posvećivanje ličnih resursa ovom zadatku na fakultetskom ili univerzitetskom nivou, što znači na nivou dekana ili rektora, bila bi dobra polazna tačka.

Međutim, mora se razumeti da ovaj zadatak daleko prevazilazi puke klasične odnose sa javnošću. Olakšavanje i organizovanje ciljne interakcije nauke i privrede, spajanje ljudi, pružanje prilika za bolje međusobno upoznavanje sa mišljenjima, problemima i potrebama, predstavlja izazovan zadatak. Zajedničke platforme, forumi, radne grupe i drugi ambijenti mogu da se kreativno is-planiraju kako bi se stimulisala intenzivnija interakcija i komu-nikacija. Najvažnije je stvaranje svesti o potencijalima saradnje i utvrđivanje potreba privrede i mogućnosti univerziteta da na njih odgovori.

Ovo će takođe pomoći da se stvori svest u privredi da univerzitet može biti partner koji je u mogućnosti da pruži korisne usluge za inovacione aktivnosti. Ovakva (organizaciona) jedinica treba da deluje kao aktivni interfejs koji podstiče ugovore i koji je isto tako mesto pristupa univerzitetu. Ovakvi pristupi će postepeno uticati na promenu načina razmišljanja i stavova na obe strane, kako uni-verziteta, tako i privrede.

Prilikom razvijanja aktivnog stava univerziteta prema saradnji sa privredom, ove aktivnosti treba interno nagrađivati i stvarati obrasce za profesionalno napredovanje na odgovarajući način.


Dalje, za ovo je potrebno vreme, a i pristup koji definiše proces da bi se postiglo prihvatanje na svim nivoima akademskog sistema. Interfejs aranžmani, odnosno posrednici treba da budu usmereni na sistem, a ne na hijerarhiju.

Njihov glavni zadatak je da olakšavaju komunikaciju, interakciju i permanentno učenje kako bi se mobilisale mogućnosti za saradn-ju između različitih aktera inovacionog sistema na najbolji mogući način. Prema novom shvatanju inovativnosti, instrumenti koji tre-ba da se primenjuju moraju biti dobro koncipirani, koordinisani i primenjeni na usaglašen način.

Primer je aktivno izlaženje istraživača i poseta preduzećima da bi se istražile njihove tehnološke potrebe, ali i predstavljanje univer-ziteta kao mogućeg istraživačko-razvojnog partnera.

Ove aktivnosti se mogu organizovati na osnovu projekta, na primer, sa ciljem da se poseti 50 preduzeća u određenom periodu. Iskust-va pokazuju da su se takve mere pokazale veoma uspešnim.

Prilikom stvaranja novih programa treba od samog početka plani-rati stalnu podršku, praćenje i vrednovanje. Kao što je prethodno rečeno, potrebno je razvijati kulturu evaluacije koja je usmerena ka izvanredno uspešnom poslovanju i radi se paralelno sa real-izacijom programa kao sastavni deo tog procesa.

Počev od ovih osnovnih aktivnosti, treba uzeti u obzir i ambi-cioznije institucionalizovane mere i razvijati organizacione struk-ture kao što su inkubator centri i naučno-tehnološki parkovi, cen-tri za transfer tehnologije i inovacioni centri.

Svakako je pozitivna činjenica da već postoje primeri ovakvih insti-tucionalnih mera koje se primenjuju u Srbiji, na primer, u Beogradu i Novom Sadu. Ove aktivnosti treba potpomagati i pažljivo pratiti kako bi se moglo učiti na iskustvima tek pokrenutih preduzeća.

Međunarodna iskustva i primeri najbolje prakse pokazuju da će izvesno vreme biti neophodna podrška države ovim organizaci-jama ukoliko se žele pravi rezultati, jer za samofinansiranje u ovoj fazi njihovog razvoja u Srbiji je još uvek isuviše rano.

Preporučljivo je osnivanje partnerstava sa iskusnim organizaci-jama iz drugih zemalja. Austrijske organizacije ove vrste se mogu pokazati kao korisni partneri. Sredstva za finansiranje ovih partne-rstava treba crpeti iz nacionalnih, bilateralnih ili evropskih izvora.


Naravno, ove aktivnosti će takođe zahtevati odgovarajuću trajnu finansijsku podršku od države, ili iz regionalnih izvora. Primeri mogućih programa prezentovani su i u ovom izveštaju.

Preporučuje se „twinning“ sa iskusnom NTK organizacijom u nekoj od zemalja članica EU.

Naravno, treba predvideti i nove, naprednije oblike aktivnih mera. Posebnu pažnju treba posvetiti strukturama koje pružaju podršku za učešće Srbije u evropskim i međunarodnim progra-mima istraživanja i tehnološkog razvoja, posebno u 7. Okvirnom programu ITR EU. Sistem nacionalne tačke kontakta (NTK), kao i eventualno regionalne i institucionalne tačke kontakata, treba da budu u mogućnosti da pružaju vrhunske profesionalne informaci-je i pomoć srpskim istraživačima u nauci i privredi.

Svakako ohrabruju ubrzane aktivnosti i prvi rezultati Sektora za medjunarodnu saradnju Ministarstva nauke i zaštite životne sred-ine u poslednjih par godina u pripremi projekata za EU FP6 i FP7.

Učestvovanje u Okvirnom programu podržaće priliv novog know how, integraciju Srbije u novi Evropski istraživački prostor i poslužiće kao platforma za učenje srpskih istraživača, kako u po-gledu ITR trendova tako i modernih metoda i pristupa upravljanju istraživanjima.

Sve što je ovde rečeno u pogledu osnovnih zahteva i pristupa u intenziviranju kontakata i komunikacije između nauke i privrede važi i za druge, naprednije oblike interakcija, koje su opisane u ovom izveštaju.

Tako na primer, pilot projekti za kompetentne centre koji uključuju uspešna preduzeća i odgovarajuće partnere iz akademskih kru-gova mogu se smatrati reprezentativnim primerima za potpuno razvijena partnerstva javnog i privatnog sektora za naučno zas-novanu inovativnost i privredni razvoj zasnovan na znanju

Ovakvi reprezentativni primeri mogu da budu korisni za podsti-canje atmosfere inovativnosti koju karakterišu pojedinci i insti-tucije sa inicijativom i ambicijom, oni koji žele promene i prosper-itetan razvoj.

Zahvaljujući pre svega donatorskim projektima, u Srbiji je u po-slednjih par godina pokrenuto više akcija za podršku inovaci-jama pri čemu je posebno značajna aktivnost na izradi Strategije


za podršku inovacijama u okviru Programa za podršku razvoju preduzeća i preduzetništva (Projekat finansira EU, a realizuje Ev-ropska agencija za rekonstrukciju).

Novi Zakon o inovacionoj delatnosti daje, jednim delom, podlogu za stvaranje javno-privatnog partnerstva, ali je potrebno puno raditi na implementaciji takvih procesa i stvaranju posredničkih organizacija koje će omogućiti lakše i brže povezivanje svih aktera u Nacionalnom inovacionom sistemu.

Jačanje institucija, njihova politička nezavisnost i povezivanje, kako međusobno, tako i sa privatnim sektorom, predstavlja neo-phodan uslov za brži razvoj naučno zasnovanih inovacija u Srbiji.

Uspostavljanje organizacija za povezivanje sektora nauke i pri-vrede, kao što su centri za transfer tehnologija, agencije, biznis inkubatori, naučno-tehnološki parkovi i podrška njihovom raz-voju mogu značajno ubrzati utemeljenje privrednog razvoja na znanju.

Rezultati primarnih i sekundarnih istraživanja, kao i fokus grupe koje su održane u toku ovog projekta nude obilje dokaza da postoji opravdana potreba i veliki interes za uspostavljanjem intenzivnih kontakata i interaktivne saradnje između nauke i privrede. Studije slučaja analizirane u ovom projektu dodatno potkreplju potrebu sistemskog pristupa i podrške države. Istovremeno vidljive su i prve prepreke u implementaciji Zakona o inovacionoj delatnosti kao i teškoće u stvaranju interfejs i organizacija za podršku ino-vacijama.

Sveobuhvatna istraživačko-inovaciona politika zahteva promenu pristupa i veću posvećenost svih nadležnih ministarstava uklju-čenih u razvoj različitih nacionalnih i regionalnih aktivnosti usme-renih ka razvoju nacionalnog inovacionog sistema.

Ambicija autora ovog izveštaja je da se pruži početni doprinos boljem informisanju stručne i šire javnosti u Srbiji o značaju i po-tencijalu JPP i podrške inovacijama. Samim tim autori se nadaju da će izveštaj predstavljati koristan resurs kreatorima javnih pro-grama i drugim stejkholderima, pružajući nova saznanja i infor-macije o nivou medjusektorske saradnje u Srbiji i o programima i instrumentima koji se već primenjuju u drugim zemljama.


ANEKS 1: UPITNIK ZA PREDUZEĆA

Svrha upitnika je prikupljanje podataka o saradnji privatnog i javnog sek-tora u Republici Srbiji, identifikacija veza sa naučno-istraživačkim sektorom, korišćenja znanja i međusobnih kontakata u funkciji razvoja inovacija u preduzećima i njihove konkurentnosti.

Podaci iz upitnika biće korišćeni isključivo za statističke analize i rezultati će se pri-kazivati isključivo zbirno.

UPITNIK O SARADNJI JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U SLUŽBI INOVACIJA

PODACI O PREDUZEĆU

Naziv preduzeća, godina osnivanja

Delatnost

Ukupan broj zaposlenih Od toga sa visokom struč. spremom

Matični broj

Adresa

Broj telefona

E-mail adresa, web site

Većinska vlasnička struktura (označiti sa x)

Društvena Privatna Zadružna Državna

Da li u okviru vašeg preduzeća postoji organizaciona jedinica koja se bavi istraživanjem i razvojem?

DA NE

Organizaciona jedinica za istraživanje i razvoj (označiti sa x)

Istraživačko razvojni institut

Istraživačko razvojni centar

Sektor za istraživanje i razvoj

Nešto drugo

Broj zaposlenih u organizacionoj jedinici za istraživanje i razvoj (molimo upišite)

Doktora nauka Magistara sa visokom stručnom spremom


I INOVATIVNE AKTIVNOSTI SPROVEDENE U POSLEDNjE TRI GO-DINE (2002-2004)

Inovacije podrazumevaju transformaciju ideja u nove ili značajno unapređene tehnološke procese i proizvode sa izlaskom na tržište, nove organizacione sisteme ili nov pristup uslugama.

1. Označite koje od navedenih inovativnih aktivnosti je vaše preduzeće sprovelo u poslednje tri godine:

INOVATIVNE AKTIVNOSTIOznačite

sa x

Označite kako su sprovedene

Vaše preduzeće samostalno

U saradnji sa drugim preduzećima/ institucijama

Druga preduzeća/ institucije

Istraživačko-razvojne aktivnosti za razvoj proiz-voda/usluga ili procesa

Dizajn proizvoda

Marketing novih proizvoda

Patenti ili neki drugi oblik transfera tehnologije

Nova oprema i softveri koji se koristi za inova-tivne aktivnosti

Obuka zaposlenih za inovativne aktivnosti

Posebno angažovanje inovativne radne snage – R&D*, transfer tehnologije, informacije, itd.

Novi ulazak na tržište ili plasman novih proizvoda ili novih usluga na tržištu

Značajno izmenjena organizaciona struktura

Neke druge (molimo navedite)

*R&D - Research and Development (Istraživanje i razvoj)


Ukoliko u okviru vašeg preduzeća ne postoji organizaciona jedinica koja se bavi istraživanjem i razvojem navedite kroz koju organizacionu strukturu preduzeća ste realizovali navedene aktivnosti:

I koju funkciju/poziciju u preduzeću zauzima osoba odgovorna za realizaciju tih aktivnosti:

2. Da li ste za ove realizovane aktivnosti koristili usluge istraživačko razvojnih or-ganizacija (instituta ili univerziteta) izvan vašeg preduzeća?

DA NE

Ukoliko jeste, navedite četiri glavne organizacije čije usluge ste koristili u poslednje 3 godine.(Molimo navedite naziv organizacije i označite uslugu(e)):

ORGANIZACIJA R&D*Savetodavne

uslugeAngаž.

zaposlenihTrening/

obukaNešto drugo

(molimo navedite)

1.

2.

3.

4.

3. Da li je vaše preduzeće za navedene realizovane aktivnosti (pitanje 1) dobilo podršku od neke javne organizacije (ministarstva, fondovi, lokalna samoupra-va, agencije, komore...)?

DA NE

Ako je odgovor DA navedite organizacije i označite koju vrstu podrške ste dobili:

NAZIV ORGANIZACIJE

Studije iz-vodlji-vosti

Trening /obuka

R&D* podrška

Istraživanje tržišta

Finansiranje inovacija

Nešto drugo (molimo navedite)

* R&D - Research and Development (Istraživanje i razvoj)


II JAVNO/PRIVATNO PARTNERSTVO U SRBIJI

Javno-privatno partnerstvo posmatramo kao interakciju između organizacija un-utar jednog sistema, odnosno interakciju dve ili više pravno odvojene organizacije privatnog i javnog sektora koje rade zajedno na dostizanju određenih ciljeva, pri čemu javni sektor obuhvata naučno-istraživačke organizacije, institute i obrazovne institucije, državne institucije i institucije lokalne samouprave, agencije, fondove ...

4. Da li javno/privatno partnerstvo smatrate značajnim za razvoj inovativnosti vašeg preduzeća?

DA NE

5. Da li je javno/privatno partnerstvo u Srbiji razvijeno na zadovoljavajućem nivou?

DA NE

6. Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima u javno privatnom partnerstvu?

DA NE

Ako je odgovor NE molimo navedite zašto:

A) U okviru javnog sektora: označite sa x


Ne postoje fondovi


Postoje prepreke u saradnji sa naučno-istraživačkim organizaci-jama

Nema dovoljno informacija o ponudi naučno-istraživačkog sektora i mogućnostima za transfer znanja i tehnologija

Naučno-istraživački kapaciteti na fakultetima i institu-tima nisu zainteresovani za probleme privatnog sektora



B) U okviru privatnog sektora: označite sa x

Nedovoljna informisanost o mogućnostima saradnje sa javnim sektorom


Nedovoljna zainteresovanost za partnerstvo

Nemogućnost identifikacije odgovarajućih partnera u javnom sektoru

Nedostatak sosptvenih sredstava za ulaganja u razvoj novih proizvoda


7. Da li je vaše preduzeće č lan neke asocijacije (Privredna komora, udruženje, klaster, ...)?

DA NE

Ako je odgovor DA navedite do četiri glavne asocijacije i označite informacije koje dobijate od tih asocijacija:

NAZIV ASOCIJACIJE

Informacije (označite sa x)

Značajne za traženje strateškog partnera

O novim trzištima

O novim tehnolog-ijama

O postojećim finansijskim fondovima

O regulativi iprogramima

EU


III JAVNO/PRIVATNO PARTNERSTV U FUKCIJI RAZVOJA

8. Koje oblike javno privatnog partnerstva smatrate značajnim za budući razvoj inovativnosti vašeg preduzeća?

OBLICI JAVNO PRIVATNOG PARTNERSTVARangirajte od 1 pa nadalje, pri čemu je rang 1 najviši

Podrška istraživanju i razvoju

Transfer znanja i tehnologija

Mogućnosti laboratorijskih ispitivanja/testiranje

Obuka i savetodavne usluge

Patenti

Standardi


Podrška izvoznim programima

Dostupnost informaciono komunikacionih tehnologija


9. Koje od sledećih formi organizovanja smatrate važnim za razvoj inovativnosti vašeg preduzeća?

FORME ORGANIZOVANJA Ooznačite sa x

Klasteri

Biznis inkubatori i naučnotehnološki parkovi

Centri za tranfer znanja i tehnologija

Agencije za regionalni razvoj



10. Da li vaše preduzeće raspolaže razvojnim programima ili projektima koji mogu biti realizovani u javno privatnom partnerstvu?

DA NE

Molimo da kraćim opisom navedete jedan koji smatrate najvažnijim:

11. Molimo napišite ukoliko imate predlog, sugestiju ili poseban komentar:

Ispitanik: __________________

Funkcija: __________________

Broj telefona: ______________

E-mail adresa: ______________

M. P.

Datum: ____________


ANEKS 2: UPITNIK ZA NIO

Svrha upitnika je prikupljanje podataka o saradnji privatnog i javnog sek-tora u Republici Srbiji, posebno identifikacija veza naučno-istraživačkog sek-tora, korišćenje znanja i međusobne interakcije u funkciji razvoja inovacija preduzeća i njegove konkurentnosti.

Podaci iz upitnika biće korišćeni isključivo za statističke analize a rezultati će se prikazivati samo zbirno

UPITNIK O SARADNJI JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U SLUŽBI INOVACIJA

PODACI O NAUČNOISTRAŽIVAČKOJ ORGANIZACIJI (NIO)

Naziv naučnoistraživačke organizacje, godina osnivanja

Osnovna delatnost

Ukupan broj zaposlenih Od toga doktora nauka

Matični broj

Adresa

Broj telefona

E-mail adresa, web site

NIOVećinska vlasnička struktura (označite sa x)

Državna Društvena Privatna

Fakultet

Državni institut

Samostalni institut

Institut u sastavu preduzeća

IRJ u sastavu preduzeća


Da li u okviru vaše NIO osim osnovne postoje i druge delatnosti:

DA NE

Delatnosti Označite sa xBroj zaposlenih

Ukupno Dr Mr VSS

Naučnoistraživačka delatnost

Obrazovna delatnost

Registrovana kao mala i srednja preduzeća

Maloserijska proizvodnja

Izrada studija, analiza, konsalting

Projektovanje/ inženjering



I INOVATIVNE AKTIVNOSTI SPROVEDENE U POSLEDNjE TRI GODINE (2002-2004)

Inovacije podrazumevaju transformaciju ideja u nove ili značajno unapređene tehnološke procese i proizvode sa izlaskom na tržište, nove organizacione sisteme ili nov pristup uslugama.

1. Označite koje od navedenih inovativnih aktivnosti je vaša NIO sprovela u po-slednje tri godine i kako :

INOVATIVNE AKTIVNOSTI

Označite sa x

Označite kako su sprovedeneOd toga na tržištu je komercijalizovano

za sopstvene potrebe

za potrebe kupca

Označite u procentima**

Istraživačko-razvojne aktivnosti za razvoj proizvoda/usluga ili procesa

Dizajn proizvoda

Marketing novih proizvoda

Patenti ili neki drugi oblik transfera tehnologije

Nova oprema i softveri koji se koriste za inovativne aktivnosti

Obuka zaposlenih za inovativne aktivnosti

Posebno angažovanje inova-tivne radne snage – R&D*), transfer tehnologije, informacije, itd.

Novi ulazak na tržište ili plasman novih proizvoda ili novih usluga na tržištu

Značajno izmenjena organizaciona struktura


** za svaku realizovanu aktivnost navedite u kom je procentu komercijalizovana na tržištu (ako jeste)


2. Rangirajte najvažnije izvore informacija za započinjanje navedenih inovativnih aktivnosti (pitanje 1)

Najvažniji izvori informacija Rangirajte 5 najvažnijih

(od 1 do 5, pri čemu je rang 1 najviši)

Iz sopstvenih prethodnih R&D*

Od krajnjeg kupca – naručioca (preduzeće ili institucija)

Strani i domaći časopisi i simpozijumi

Praćenje potreba i trendova domaćeg tržišta

Poznavanje konkurenata u vašoj oblasti (domaćih i inostranih)

Od neke asocijacje (Privredna komora, udruženje preduzetnika, klaster...)


* R&D - Research and Development (Istraživanje i razvoj)

3. Prikažite strukturu prihoda po delatnostima i po izvorima:

Struktura ukupnih prihoda organizacije(prosečno u poslednje tri godine)

Velič

ina

u %

Izvori u %

Min

ista

rstv

o ob

razo

vnja

Min

ista

rstv

o na

uke

Dru

ga m

inis

tars

tva

Dom

aći f

ondo

vi

Inos

tran

i fon

dovi

Kraj

nji k

upac

(p

redu

zeća

i us

tano

ve)

Sop

stve

na s

reds

tva

Naučno-istraživačka delatnost

Obrazovna delatnost

Registrovana kao mala i srednja preduzeća

Maloserijska proizvodnja

Izrada studija, analiza, konsalting

Projektovanje/ inžinjering

Nešto drugo

Zbir procenata po vertikalama treba da bude 100%; zbir procenata po horizonta-lama u delu tabele Izvori treba da bude 100%


II JAVNO/PRIVATNO PARTNERSTVO U SRBIJI

Javno-privatno partnerstvo posmatramo kao interakciju između organizacija un-utar jednog sistema, odnosno interakciju dve ili više pravno odvojene organizacije privatnog i javnog sektora koje rade zajedno na dostizanju određenih ciljeva, pri čemu javni sektor obuhvata naučno-istraživačke organizacije, institute i obrazovne institucije, državne institucije i institucije lokalne samouprave, agencije, fondove...

4. Da li javno/privatno partnerstvo smatrate značajnim za razvoj naučno zas-novanih inovacija i njihovu komercijalizaciju?

DA NE

5. Da li je javno/privatno partnerstvo u Srbiji razvijeno na zadovoljavajućem nivou?

DA NE

6. Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima u javno privatnom partnerstvu?

DA NE

Ako je odgovor NE molimo navedite zašto:

A) U okviru javnog sektora: označite sa x


Ne postoje fondovi


Postoje prepreke u saradnji sa naučnoist-raživačkim organizacijama

Nema dovoljno informacija o ponudi naučnoistraživačkog sektora i mogućnostima za transfer znanja i tehnologija

Naučnoistraživački kapaciteti na fakultetima i institutima nisu zainteresovani za probleme privatnog sektora



B) U okviru privatnog sektora: označite sa x

Nedovoljna informisanost o mogućnostima saradnje sa javnim sektorom


Nedovoljna zainteresovanost za partnerstvo

Nemogućnost identifikacije odgovarajućih partnera u javnom sektoru

Nedostatak sosptvenih sredstava za ulaganja u razvoj novih proizvoda


7. Da li ste dobro upoznati sa sledećim programima i da li smatrate da oni pružaju dovoljno podrške za stvaranje naučno zasnovanih inovacija i njihovu komerci-jalizaciju?

Programioznačite sa x

Dobro smo upoznati

Pružaju dovolj-no podrške

Tekućim programima Ministarstva

Državno razvojnim dokumentima (strategije, politike, planovi)

Programima razvoja vašeg partnera (korisnika inovativnih aktivnosti)

Stanjem i trendovima na tržištu za ključne vaše inovativne aktivnost

Finansijskim izvorima

Domaći finansijski izvori

Strani fondovi (Eureka, Framework programi, donatorski programi...)


III JAVNO/PRIVATNO PARTNERSTVO U FUKCIJI RAZVOJA INOVA-TIVNOSTI

8. Koje oblike javno privatnog partnerstva smatrate značajnim za budući razvoj naučno zasnovanih inovacija i njihov plasman na tržištu ?

OBLICI JAVNO PRIVATNOG PARTNERSTVARangirajte 5 najvažnijih (od 1 do 5, pri čemu je rang 1 najviši)

Podrška istraživanju i razvoju

Transfer znanja i tehnologija

Mogućnosti laboratorijskih ispitivanja/testiranje

Obuka i savetodavne usluge

Patenti, sorte, rase

Standardi


Podrška izvoznim programima

Dostupnost informaciono komunikacionih tehnologija


9. Koje od sledećih formi organizovanja smatrate važnim za razvoj naučno zas-novanih inovacija i njihov plasman na tržištu?

FORME ORGANIZOVANJA Označite sa x

Klasteri

Biznis inkubatori i naučnotehnološki parkovi

Centri za tranfer znanja i tehnologija

Agencije za regionalni razvoj



10. Da li vaša NIO raspolaže razvojnim programima ili projektima koji mogu biti realizovani u javno privatnom partnerstvu?

DA NE

Molimo da kraćim opisom navedete jedan koji smatrate najvažnijim:

11. Molimo napišite, ukoliko imate predlog, kako pospešiti stvaranje naučno za-snovanih inovacija i njihovu komercijalizaciju na tržištu i koje su, po vašem mišljenju, ključne prepreke koje treba otkloniti:

Ispitanik: __________________

Funkcija: __________________

Broj telefona: ______________

E-mail adresa: ______________

M. P.

Datum: ____________

Povezivanje obrazovanja, nauke i istraživanja sa razvojem privrede i stavljanje naučnoistraživačkih kapaciteta u funkciju raz-voja zemlje, izazov je koji se sada nalazi pred Srbijom. Iskorišćavanje bogatog potencijala znanja predstavlja način kojim se razvojni pro-cesi privrede mogu ubrzati na putu ka moder-noj i razvijenoj Evropskoj Srbiji.

Suštinsko razumevanje i prihvatanje pojmova koje uvodi ova studija kao što su »treća misija univerziteta«, »naučno zasnovane inovacije« i »javno-privatno partnerstvo« predstavljaju polazne osnove za aktivn-iju ulogu univerziteta i dalju podršku inovacijama i razvoju u Srbiji.

Kroz studiju provejava i potreba jačeg horizontalnog povezivanja, odnosno povezivanja i stvaranja partnerstva u samom javnom sek-toru, posebno na nivou ministarstava, kao i nužnost jedinstvenog strateškog pristupa daljem razvoju zemlje koji će se zasnivati na znanju i potencijalu univerziteta i naučnoistraživačkog sektora.

Studija predstavlja i izuzetno značajan izvor podataka, analiziranih na odgovorajući način, sistematski dobro obrađenih i uobličenih u tekst koji se može direktno koristiti u daljim analizama u ovoj, veoma značajnoj oblasti, tako da je u potpunosti ispunila svoj cilj.

Program Ujedinjenih nacija za razvojInternacionalnih brigada 6911000 BeogradSrbija

www.undp.org.yu

javno-privatno partnerstvo za naučno-zasnovane inovacije i ... and reports...javno-privatno...

Documents