j. w. goethe-bajka o zelenoj zmiji i lepoj ljiljani

5/14/2018 J. W. Goethe-Bajka o Zelenoj Zmiji i Lepoj Ljiljani

1/28

J U H A N W O L F G A N G V O N G O E T H EBAJKA 0 ZELENOJ ZMIJII L POJ LJILJANI

J U H A N W O L F G A N G V O N G O E T H EBAJKA 0 ZELENOJ ZMIJII LEPOJ LJILJANI

prevodD r J OS IF K OR At

sa predavanjemR UD Ol FA S TA JN ER A

knjizevna zajednical1ovog sada

1984.

SA PREDAVANJEM RUDOLFA STAJNERA


2/28

PREDGOVORPred nama je izuzetno insplrativan tekst Geteove bajke objavljen nakraju njegovog spisa .Zabavljan]o nemackih lseljenlka", Po bogatstvu arhe-tipskih likova i slmbollcnlh dogadanja bajka zauzima izuzetno mesto u Gete-ovom stvaralastvu, Njena dubina, snaga i zatvorenost za uoblcalena turna-cenja gotovo da nemaju premca II toj vrsti literature osim mozda sto izvesnuparalelu rnozerno povuci sa srednjovekovnim tekstom: "Carobna svadba Krl s-tijana Rozenkrojca". Bajku su mnogi objasniavali, ali sigurno da je najvred-nije i najdublje sudove 0 njoj dao Rudolf stajner, filozof i duhovno naucnlistrazlvac. Njemu je u dvadeset drugoj godini zivota poveren rad na prl-premi, komentaru i redakciji izdanja Geteovih prtrodnonaucnth spisa. Zadatakovog mladog geteaniste bio je mazda najtezl posto je za njegovo lzvrsen]ebilo potrebno lsto tako dobro poznavanje prlrodrrlh nauka, filozofije i knj).zevnostl, koliko i samog Getea. stajner se na ovom poslu zadrzao 15 godina.U toku ove naucno filozofske delatnosti nalsao je na Geteovu bajku, ,,0zelenoj zmi]] i lepoj Ljiljani". 0 tome on u svojoj autobiografiji pise sledsce:

... .Tu zagonetnu pricu objasrrlavall su mnogi. Meni tada nimalo nije bllostalo do toga da .fumaclm" njenu sadrzinu. Nju sam usvalao jednostavnou poetsko umetnlckom obliku. Uvek mi je bllo neprijatno da objasnjenjlmarazbi jam delatnu fantazi ju.Video sam tada da je balka nastala iz Geteovog razgovora sa stlercmu vreme kad [e ova] pisao svoja .Plsma za unapreden]e covekovoq estetskogvaspitanja". Silero\l duh je prolazio kroz fil ozofsku fazu svoga razvoja. Mnogose bavio "objasnjenjem covekovs svesti sa samom soborn", To je osecaokao zadatak svoje duse, Ova mu je izgledala sasvim predana razumskojdelatnosti. On je osecao da u eistoj razurnsko] delatnosti, dusa nije zavisnaod telesno-culne organizaeije. No Siler nije bio zadovoljan tom vrstornnadculne delatnosti. Dusa je u "duhu" kada je predana .Joqlcko] nuzncsrt",smatra on. Ali u toj delatnosti nije ona slobodna, a nije ni unutarnje ziva.Na drugoj strani je Siler primetlo, kaka je Ijudska dusa u jednoj sup-

rotnoj delatnosti, potpuno predana telu, kada je pod uticajem culnlh opa-zanja i nagonskih impulsa .... ona je 1I tom drugom sluca]u predana prl rodno]zakonitosti koja ne sacinjava njenu sustl nu.

Tako je Siler dosao do shvatanja, da 1I obe delatnosti covek nije"istinoljubiv eovek". Covek treba da postigne srednje respolozen]e tzmadulogioke i prirodne prinude. Po sileru je covek u takvom raspolozenju kadazivi u umetnlckom zivotu. Estetsko shvatanje gleda eulno, ali tako, sto ucul norn nalazl duh. culno zM u senei duha. Estetsko shvatanje u stvaranjui primanju daje duhu culni lik tako da pri tome gubi senovito apstraktnopostojanje.

3


3/28

Video sam, nastavl ja stajner, kako je Gete pr lrnlo $i lerovo predstav-Ij;lIlje .Jstinoljublvoq coevka". Poznato je iz preplske ta dva prijatelja, daw Gctc nalazlo da je Silerovo resen]e avog pitanja suvlse apstraktno ijodnostrano filozofsko. Silerovom ftlozofskorn shvataniu Gete je prorivstavlojcdno shvatan]e u obl iku poetske bajke. Gete je srnat rao da u trazenju svo]eprave sustine, covek ne treba da prilazi zaganetki duse filozofskim pojmo-vima, 110gobogatstvorn dusevnoq dozlvljavanja,Gete je u to] bajci stvaralacku imaginaciju uzdigao do granice, nako]o] ona prelazi u unutrasnje dusevno zbivanje, koje je lstovrerneno sa-znajno dozivljavanje stvarnog duhovnog sveta. Smatrao sam da mozerno na]-dubl je pogiedati u njegovu dusu, kada se udubimo u tu bajku ... lzqledalomi je kao da je Gete pri sastavljanju te bajke bio nosen unutrasnjorn sna-

gam nekog polusvesnoq dusevnoq zivota i da je u svom pogledu na svetsebe nadvisio.Tako 0 ba]cl govori Rudolf Stajner. A kada udemo u bajku kao u tajan-stvenu zemlju, zagonetka s ledi zagonetku, Geteove sf inge nam postavl jajupltanja ali mi na njlh nemamo odqovora. Neresive zagonetke nisu prijatneali jed nom popijen gorak lek pocln]e da deluje a da sami neznamo kakoi s kojim cil jem.Bajka nas podseca na veliku slagalicu,ispreturani mozalk, ciji namje slog neko bas pokazao ali smo ga istog trenutka zaboravili.Pokazano [e u pslholosk lm lst raz lvanj lrna stvaralackoq process da ucoveku nereseni problem, zagonetka, nastavlja da zivi, preoblikuje se, dabi se sasvim lznenada pojavila u svesti u potpuno novom svetlu i s raz-resenjem.Geteova bajka nam daje zlvu materiju i putokaz da u naso] unutras-

njost i potrazlmo snage i inspi raci je za razresenjs njenih i svoj ih zagonetk i,polakoi strpljivo sklapaiucl krlpt lcnl mozaik.Crkven jakov Lazar

4

Na velikoj reel, nabujalo] irazliveno] usled jake kise, spa-van [e u svojoj koliblcl, urnoran od dnevnog napora, start brocar.- Usred no6i probudilo ga glasno dozivan]e: on razabra da qaputnici traze daih preveze.

Kada je brodar Tzasao pred vrata. video je dv a plamenalutallce" kako lebde iznad privezanoq carnca. Oni ga ubedivahuda im se jako zuni 'i da zele dar su vee na drugoj etrani. Staracbez oklevanja otisnu camac i zaplovi svojorn uohlcajenorn vestl-nom preko nabujele reke.

Za to vreme su stranci na nekom nepoznatom jezlku sistaHjedan na drugog i pri torn praskah u qrohotan smeh, skacuolovamo, or.erno, cas na ivicu camca, cas na sectsta, cas na podcarnca.

Sedite, vi plamenovi! - vikneim starac, camac se IJuIJa,tako nemim,i rnozete da ga prevrnete.Na ovu opomenu, oni prsnuse u g!asan srneh j predose na

podsmevanje starcui postadose jos nemimij i. Starac je njihoveneuljuonosts podnosio strpljivoi uskoro lih preveo na druqu obalu.Eto Yam za trudl - v+knuse putnioi Ii od njihovoq stresen]apadose u vlazan oamac mnogi zlatnic]. - Zaime neba sta to

radite! - zavapi starac, mozete me uvaHti u najvecu nesreculDa je same jedan zlatnik upao u vodu, reka hi (jer taj metal nernoze da podnese) podigla uzasne talase :i proqutala Ii brod :imane, a Bog zna kako bi se I vi proveli, uzrrrite odmah natragsvoj novae.

Mi vise ne mozerno uzen ono 8 1 7 0 smo [ednom stresli,odgovore onl.

Irrlichter = svetlosti lutalice su plamenovi, odprilike u veliclniplamena svece, koji se pojadtnacno, iii nj lh vise, pojavl juju prvenstveno namocvarnom zemljistu, barovit im livadama iii startm grobovima.5


4/28

Jos me zamarate ca ih moram kuplti i r.a obalu odneti jzakopati, rece starac, saqinjuci se i sakupljajucl ih u svolu kapu.

Plamenovi lutallce Jskoclse iz camca. a starac im viknu:a sta je sa mojom platom? - Ko ne prima zlato, neka radi za-badaval - odqovorise nestasne lutaliee. - Vi treba da znate6

da se meni rnoze platiti sarno plodovima zernl]e. - Plodovimazemlje, zar? Miih preziremo i nikada ih nismo okusill, - A ja,rece starac,ipak ne mogu da Vas pustim dok rni ne obecateda cete mi doneti tri glaviee kelja, tri artlcoke i tri velike gla-vice luka.Plamenovi lutal ice htedose, salecl se, da umaknu, al i ose-rise da su na neobjasnjlv nacin vezani za mesto na kome senalaze; to je bio najneugodniji oseca] koji su ikada dozlveli. Sa-da oni obeoaju da ce najskorije ucovoljiti starcevorn zahtevu,paih on pustii otplovi. Vee je bio odmakao daleko, kada onl

povikase za njim: Stari, slusaj, stari ! Zaboravi ll smo nejvazni]e lOn je vee bio daleko, i nije ih cuo. Pustio je da ga voda, sa'iste strane, ponese na nize, gde je hteo da zatrpa opasro zlato,u jednom planinskorn klancu, do koga voda niJe mogla dopren,Tu rnedu stenama nade jedan strahovit i ponor, u njeqa baci zlatoi otplovi natrag u svoju kolibu.U tom ponoru je spavala lepa zelena zml]a, nju jeiz snaprobudio zveket novca. I kako je ugledala sjajne kolutove, po-celaIh je pozudno gutati, brizljivo trazeci svakt kornad koji serasturio po zbunovirna i medu pukotinama stena,Tek sto ih je progutala, najprijatnije osecan]e prostrujanjenim telom; to osecanje se po telu sirilo usled rastaoanjszlatai zrnlja sa najvecorn racoscu primeti da je postala prozlma

i da svetli. Vee odavno joj je proricano da je tako nesto rno-quce: ali ona je sumnjala da ta svetlost rnoze trajati duqo. Rado-znalosti zel]a da tu svetlost zadrzl trajno, gonHa je da lzadeiz stenja i da potrazi onaga ko je moqao da prospe to lepo zlato,Ali nije nasla nikoga. Medutirn, njoj je bilo prijatno diviti se sa-rnoj sebl i svojoj drazesno] svetlosti koju je sirlila puzecl krozsveze zelenilo travei zbun]a. Lisee je izgledalo kao da je odsmaragda, dok je evece bllo ozareno najdivniJim bojama. lpakje uzalud prokrstarila usamljenom civljinorn. Kada je iizbila napoljanu i vecIzdaleka ugledala neku svetlost, koja je lioila nje-no], porasla je njena nada. "Jesam Ii konacno naMa sebi ravnobice!" uzviknu ona i pozuri u taj kre], Nije obracala paznju nategobe provlacen]a kroz mocvare i trsku, [er ona [e na}radijezlvela na suvim brdsklrn livadama, u pukotinama visoklh stena,hranila se aromettcnlrn biljern, a zed gasila r.eznom rosom isvezornIzvorskom vodom. Pa 'ipak je za ljubav dragog joj zlata,u nadi da ce zadrzabi divnu svetlost, preduzela sve sto joj jeta zelja nametnula.

Jako zarnorena stize najzad do nekog vlaznog rita, gde suse zabavljala nasa dva plamena lutalice. Ona pozun pravo knjima. Radosno 'ih pozdravi po svom obicaju, posto je bila zaco-voljna sto je kao svoje rodake nasla tako prijatnu gospodu. Pla-7


5/28

menovi se ocesase 0 nju i stadose je preskakatl iiismevati.Gospo, rodako, rekose ani.iako ste Vi od honlzorrtelne lini]e,toipak nlsta ne znacl: mi smo, naravno, same po svetlosti srod-ni: jar poqledajte (tu se ani. zrtvujuoi celu svoju slirinu. u~Hljei lzduzekol iko Je sarno bllo rnoquce) kako nama gospodi od ver-tikalne liniJe prtsta]e ta Viitkost; nemojte nam zernentl prtiJo;koji rod se maze pohvaliti time? Od kako posto]e plamenovilutalice, Jos nijedan ni]e seo, ni legao.

Zrnija se sada, u prlsustvu tih rodaka osecala vrlo neugod-no, jer rna koliko da je moqla vlsoko drz;ati g!iavu, ona je 08e-cala da [e opet mora saviti prerna zernl]i, da hi se rnoqla pokre-nuti s mesta, j onollko, koliko se malopre u tam nom lugu sarnasebi dopaoala, sada joj je Izqledalo da se njena svetlost. u pni-sustvu tihrodaka gas'i, cek se pobojala da ce ee sasvirn ugiasiti.

Utoj neprtlici upita brzo, da Ii bi Je gospoda moqla oba-vesutrodakte je uno sjajno ziato koje je malo pre oalo u ponor:da ona naslucu]e da hi to rnoqla biti zlatna kis'a, koja kapl]eneposredno s neba. Svetlosti lutalice se zasmejase i stresose,a oko njih stade vrcati rnnostvo zlatnilca. Zmi,ja se stusti nanjih, daih proguta. Nazdravl]e Vam, qospo, rodako, rekose uc-tiva qospoda, mi rnozemo da Vam ponudimo ;i vlse, Oni se stre-sose Jos nekoliko puta, s velikorn lakocorn, tako da je zrnijajedva etizala da u sebe smestl skupocenu hrenu, Njena svetlostje pnimetno porasla J ana je, odista, najdivnl ije sijala, do k suse plamenovi lutalice stanjll l i smanJili; ali to nije trnaio utlcajana njihovo cobro raspolozen]e.

Osecam se obavezna prema varna za sva vrernena, recezmiija, posto se povratilaod svog rucka: is~ite od mene stoqodhocete, ucinicu za Vas sve sto je u mojo] mocl.Lepo! povtkase plarnenovi lutellce, reel gde stanule IepaLjltjana." Odvedite nas sto je mogu6e pre do paiete !i vrta lepeLjlljane, mi umiremo od nestrpljenJa da se baoimo pred n}enenog;e.Tu Yam uslugu. rece zmija sa dubokim uzdahom, ne moguispuniti odmah. Nazalost. lepa Ljil1,ana stanuje s one str:ane vo-

de .. - S one strane vode! a mi smo u ovo~ burnoj noei pr,eslina ovu stranu! Kcakoje nemilos,rdna reka koja nas sada odva}a!Zar niJe mogu6e opet dozvati s,tarca?Uzaiud bi se truClliH.odgovori zmiJ'a, Jer Ii aka biste ga za-teklri na ovoj ohal:i, on Vas ne bi primio; on sme da vozi sv,akogasarno oyama. a ni'kako onamo. - Onda smo se lepo udes:i'lii! Zarnema drugog nacina da predemo preko reke? - I ja bih mogll,a.. Lilie ::= beli krin. u nemackomjeziku je zenskog roda.

8

prevesti gospodu, ali tek u podre. - To je vrerne u kome mine putujemo rado. - Onda rnozete na drugu stranu preel uvece,na senoi diva. - Veliki div, koji stanuje nedaleko odavde, pot-puno je nemocan da Jsta ucinl svojirn telom, njegove ruke nemogu da podignu ni siamku, njegova rarnena ne mogu da po-nesu ni svezan] suvaraka, ali njegova senka zato rnoze rnnoqo,maze sve. Stoga je on priizlasku :i zelasku sunca najjacl: uve-ce treba samo sestl na vrar n}egove senke, Glivondaide dalekoprerna oball , a senka prenosi Ijude preko vode. Medunm. akohocete da se nadete u podne na ovom kraju sume, gde ibunj.edopire sve doobale, mogla bi h Vas [a prevesti ,i predstavriti lepo]Ljtiljani. Auako se bojite podnevne zege, orda Vam ne preostaiedruqo, nego da u onorn stenovitorn zalivu potraztto diva, kojlce svakako biti vrlo usluzan.

Sa lakim poklonom udaljlse se rnlada qospoda. Zmija jebila zadovoljna sto ih se oslobodtladehrracno zato da bi se raco-vala svojo] svetlosti, a deltrnlcno i zato da bi zadovoljl la svojuradoznalost, ko]a ju je vee odavno rnuoila na narociti na6in.U stenovitirn ponorirna, po kojima je cesto puzila, nelslaje na nar06ito otkrice. I ako je po tim ponorlrna rnorala pUZii,tiu potpunorn mraku, lpek je pipanjern mogla raspozneti predrnete.

Bib je navikla posvuda nalazit i nepravi fne tvorevine prirode:cas se Viila izmedu si' ljaka velikih knistala.cas je osecala okukej iile 6istog srebra i iznosdla na videlo ova] illi ona] drag:ika-men. Ali i se mnogo zacudila kad je u jedno], sa svih stranazatvoreno] stenl, osetlla predrnete koji su ukazlval! na tvorevlr-ecovekove stvaralacke ruke, Glatki zidovl. na ko]e se nije moqlapopetl , ostre pravdlne lvlce, lepo obHkoVianii stubovl, ,a ono sto[o] se uolnilo nalneobicnije, hili su Ijudski Ilikov,j; oko njlh 5evise puta obavi jala i smatrala ih za bronzu Hi naroai,to poHranlimramor. Sva ta Iskustva zelela Je, nalzed, sve zajedno da upoznaculom vida - okom; aida ,sve utvrdi, ono sto je s,amo nagadal.a.Veroval.a je da je sada sposobna, svojom vlastitom svetloscuda osvetl,j taj cudes,an podzemni svod Ii nadala sa da ce siadapotpuno upoznati te cudne predmete. Ona pozuri ,i nade na putupukotinu kroz koju se ohicno uvl!3:oi:lau tu sverllinju.

KaG'ase naMa na zeljenom mesrlJu,radoznalo Je pogledalaunaokolo, pa Ii ,akonjena svetlost nije mOQllada osveNi sve pr:ed-mete okrugle dvorane, ipak su joj najbli;z;i predmeti biH dostajasni. Zadivljena, s postovranjem, ugleda u jednom sjajnomudubljenju Hk postovanja dos,toJnog kralj'a, od suvoga zl:a1la.Po vis.ini bio je to kip iznad covekove veHcine, a po stasu,

9


6/28

pre l ik jed.no~ malog, neqo vellkoq coveka. Njegovo lepo lzva-jano ~el? bllo je ogrnuto jednostavnim oqrtacem, a hrastov venaeJepndrzavao njegovu kosu.

Tek sto je zmija pogledala taj castan lik, kralj progovoriupita: Odakle dolazis? - Iz ponora, gde stanuje zlato, odgo-10

vori zrni]a. sta je veldcanstvenije ioc, zlata? upita kralj. -Svetlost, odgovori zmija. - Sta okrepljuje vise od svetlosti?upita on. - Govor, odgovori ona.Za vreme toga razgovora zagleda se zrnija u stranu, i usledecern udubljenju opazi drugi velicanstveni lik, Tu je sedeosrebrni kralj, dugog, gotovo slabasnoq stasa; njegovo telo jebilo prekriveno ukrasenirn odelorn, a kruna, pojas iskiptar Iskt-6eri dragim kamenjem; na licu rnu se ocrtavala vedrina gordostiiizgledalo je kao da narnerava da progovori; kada najednom

zasvetl i [edna ~ila tamne boje, koja je prelazi la preko rnramor-nog zida, a po celom hramu razll]e se prijatna svetlost. Pri to]svetlosti uqleca zmija treceq kralja od bronze; bio [e mocnoqstasa; sedeo je naslonjen na buzdovan, okrunjen lovorovim ven-cern. On je vise liaio na stenu nego na coveka, - Ona htededa pogleda icetvrtoqa, koj,i je blo najdalje, ali se zid otvorl,a svetla zila kao rnunja sine i nestane.Jedan covek, srednjeq rastalstupi i na sebe prlvuce pafnjuzrni]e. Bio je odeven kao aeljak, a urucl je noslo malu svetil jku.Njen blagli plamen je bio prijatan oku, Ona je obasjala ceo hrarn,na cudan ractn, ne prolzvedecl ni jednu senku.Zasto dolazls ti, kada mi imamo svetlosti? upita zlatnikralj. - Vi znate da ja ne smem da rasvetllrn tarnu. - Zavrsava

Ii se moje carstvo? upita srebrni kral]. - Kasno iii nikada, od-qovorl starac.Snaznlm jjlasom poce da pita bronzani kral]: Kaoa cu [austati? - Uskoro, odgovori starac. - Skim treha da se udru-zim ja? upita kral], - Sa tvojom starijom bracom, rece starac.- sta ce bltl sa najmladirn? upita kral]. - On ce sestl, recestarac.Ja nisam umoran, viknu cetrvtl kral] promukllm glasomrnucajuci.Dok su ovi govorili, zmija je tiho milela po hramu, posmat-rala sveiizbliza gledala cetvrtoqa kral]a, On je stajao naslo-njen na stub, a njegov naocitl stas Je bio vise nezgrapan nego

lep. Sam metal, od koga je bio izltven, niJe se mogao lako ras-poznaui, Taeno posrnatrano, bila je to mesavlna ona tri metalaod kojih su blla sazdana njeqova braca. Samo,izg,ledalo je dase kod lzlivanja, te rnaterije nisu dobro .stopde: zlatnei srebrnezice su repravilno prosarale bronzanu: to }e Hku davalo neprl-jatan izgled.U tom rece zlatni kralj coveku: Koliko tajni poznajes? -Tri. odgovori starac. - Koja je najglavnija? upita srebrnl kralj.- Otkrovenje, odgovori starac. - Hoces Ii da je objavts? upita

11


7/28

12

U tom casu utonu starac prema zapadu, a zrnija premaistoku. Oboje prodose velikorn brzinorn kroz ponore stenja.Svi prolazi kojima je prosao starac su se :ispunJavali zla-tom, jer je njeqova sveelljka imala carobnu moc.xia sve karnenjepretvara u zlato, drvo u srebro, mrtve zivotinJe u draqokarnenje,a da unistava sve druqe metale, Da bi [mala to dejstvo, rnoralaje ona da svetli sasvlm sarna. Ako hi pored nje blla druga svetlostdelovala bi ana Ieplm svetlim sjajern i sve zivo bi osvezavela.Starac ude u svoju kolibu, ko]a [e bila saqradena rna bregui zatece svoju zenu predanu najvecem jadu. Sedela :je kraj vatre

i plakala, nernocna da se urnir i. - Jao mene nesrecrlcel uzvlknuona, Nije trebalo danas da te pusbirn da odes! - Sta je? upitastarac mirno.Tek sto si otisao, rece ona jecajucl, dodose ova drska put-nika pred vrata: nesrnotreno .ih pus1Jih unutra, izgledali su uc-

tlvl, pristojni ljudi: bili su obucern u laki plarnen, moqlo bi seematrati da su svetlostt lutal+ce: samo sto su uMi u kucu, oocesemi laskatt bestidnim recirna i postadose tolliko nasrtljivl, da meje stid kada pomislim na to.Ali, odqovorl covek smesecl se, gospoda su se slqurnosaliila; posto lim [e tvoja starost nal,agai.a da se drze coste uc-tivosti.sta starost! Starost! viknu zena: treba Iii vectto da elu-sam 0 svojoj starostl? Koliko mi je godina? Opsta uetlvostl Javaljda znarn sta znarn. Pogledaj samo kakoizgledaju zldovl:poqleca] to staro karnen]e, kole vee sto qodina nisam videla;sve zlato su polrizal


8/28

I J moduvremenu S8 ugasila vatra na oqnjistu. Starac za-proto ;;(~ravicu sa mnago pepela i ukloni sjajne zlatnike na stra-rill. t.iko da je opet zasjala samo njegova svetlljka najlepsomsvotloscu, Zidovi se prevukose zlatom, a kuca 5e pretvori u na]-lersi oniks, kakav se mogao samo ,zamisliti. Naizrnenlcr-a srnedai crna boja dragog kamena pretvorila ga je u najrede urnetnlc-ko delo.

Uzmi svoju korpu, rece starac, i polozl u nju onlks: ondauzrnl one tri glavice kel]a, tri artlccke i tri luka, stavi ih okooniksai odnesl na reku, U podne neka te zmija prevede, paotldl u pohode lepo] Ljlljanl. Odnesi [o] onlks, ona ce ga svo-jim dodirom ozlvetl, kao sto usrnrcu]e sve zivo svojim dodirom;u njemu ce ona imati vernoq pratloca. Reci [o] ca ne tuguje,jer je spasenje blizu, da najvecu nesrecu moze srnatratl kao nal-veeu srecu. [er je nastalo vreme.Stara sprernl svolu korpu i kada je svanulo, pode na put.Sunce se radalo i sjalo s one strane reke, koja je u daljinl blje-stala: zena je isla sporim korakom, jer joj je korpa pritiskivalaqlavu, ali to nije bio onlks, koji le blo tako tefak. Sve mrtvosto bi nosila. ne bi osecala: na protlv to bi samo dizalo korpuuvisi lebdelo iznad rjene clave. Medutim, nosif sveze povrceiii kakvu malu z'ivotinju, to bi lo] bllo do krajnosti tesko. Mrzo-vollno je koracala neko vreme, kada odlednom uplasena zastade;

umalo 51;0 ne stade na senku diva, koja se pruzala preko rav-nice, sve do nie. Tek tada primeti ogromnog diva, koji S8 baskupao u reci, kako izlazi iz vade, a ona nije mala kako de gazaoblde. Gim le div nju prlmetlo, poce da Ie pozcravlla u sali,a senke njeqovih ruku pridose korpl, sa lakocom i hitro lzva-dtse jednu qlavicu kelja, jednu articoku t jedan luk i prlnesoseih ustima diva, koji se pot om uputi uz reku ostavljaluct zenislobodan prolaz.Ona pomisli. da se vrati i iz svoje haste dopuni uzetopovrce, I take, u to] nedoumicl Jdase sve dalie, pa uskoro prl-spe na obalureke. Duqo je sedela cekaju6i brodara, koqa na]-zad primeti kako dolazl sa neklrn cudnlm putnlkorn. Iz carncaje lzasao jedan mlad covek plernenlta lzqleca, koqa nije moqla

dovoljno da se nagleda.Sta donoslte, vlknu stari. - Povrce, koje Yam duguju pla-menovi lutalice, odgovori zena ,j pokaza mu svoju robu.Kada star:i primeti daod svake vrste povreaima samo po

dva primerka, posrade zlovolJar i poee da Je uverava da to nemoze primiti. Zen a ga ie usrdno molHa i prie,ala mu, kako se sadane moze waeati ku6i, posto joj je teret za toliki put, koJi jojpredstoJi, suvise tezak. On je ostao pri svome odhijanju, kazu-14

JUGi jo] da to uopste ne zavisl oc, njega. - Ono sto meni pri-pada, rnorarn ostaviti devet sati zajedno, i ne smem nlsta prl-miti, do k reel ne predarn jednu treclnu, objasnjavao je sterac,I posle dugog prepiranja, rece na kraju: ima jos jedna moquc-nost. Ako S8 obavezete reci ,i prlznate da ste njen duznik, ondacu uzeti sebi tih sest primeraka, samo to je opasno. - Akoodrztm rec, onda se, verovatno, ne lzlazem opasnosti? rece ze-na. - Ni najmanje, odgovori starac. Zamoclte ruku u reku iobecalte da cete svoj dug oduziti za dvaceset i eetciri sata.Stara tako uclnl: ali kako se uplasl, kada je svoju rukuizvukla iz reke ernu kao uqalj. Ona zestoko napadne starca ube-dujucl ga da su njene ruke u'f(;k bile oro sto je na njo] bilonajlepse, i da je ona, i pored grubog rada, te plemenite de lovesvoq tela znala da odrzi belim i neznim. Ona pogleda ruku savelikom zlovoljom i viknu ocajno: i jOs nesto gore! pa ova rukaca k i nestaje, Dna je postal a mnogo manja nego ova druqa.Sada se to sarno pricinjava. rece stan: ali ako ne odrziterec, to rnoze postati istinski. Ruka ce postepeno nestajati inajzad ce iseeznuti sasvim, a da pri tome necete biti liseni nie-ne sluzbe. Vi cere sa njom moot racatl sve, samo sto je nikonece moel videti.Ja bih vise volela da se niorne ne bih mogla sluziti, a dase to ne primeti, rece stara; ali to nije vazno, ja cu cdrzett svolurec, da blh se oelobodila te erne koze i te briqe. Zatim brzouze korpu, koja se sada sarna podlze nad njenu gl.avui slo-bodno lebdase u visiri, i pozur] za mladim covekorn, koji [elagano i u mislima lsao obalom. Njegov prekrasni stas i nje-govo neoblcno odelo cinilo je dubok utlsak na staru zenu.Njegove su qrudl bile prekrivene sjajnim okloporn u ko-me su se pokretali delovl njegovog lepog tela. Sa ramena muje padao purpurni oqrtac, a nepokrlvenu glavu su obavijali lepiuvojci srnede kose: njegovo ljubazno lice bllo je rizlozeno zra-cima sunca. kao i njegove lepo qradene noge. Golim tabanlmaisao je spokojno preko vre!og peska, a dubokl bol, izgleda, za-tupio mu sve spoljne utiske.Govorljiva starica le nastojala da ga navece na razgovor,no on joj je davao kratke, oskudne odgovore, tako da se ona,i pored njegovih lepih ocl]u, zamortla od uzaludnlh pokusa]a daga navede na govorenje, pa odlucl da se od njega oprostl: Viidete suvise sporo, gospodine, a ja ne smem da propustim casda pomocu zelene zmije preaem preko rekei predam lepoj LJi-Ijar'i jedan divan poklon svog muza.S tim reeima ona pozuri naprea, a isto 5e tako brzo osokolilepi mladie i pozuri u stopu za njom.Vi idete lepoj Ljlljani, uskliknu on, pa toidemoistim pu-tem. Kakav je to poklon sto ga nosite? - Gospodine, odgovori

15


9/28

zena na to, nije pravo da se tako zustro raspitujete za rno]e tajne,kada ste bili tako stedlJivli sa odgovorima na mo]a pitan]a. Ali,ako pristajete narazmenu da mi Ispricate svoj udes, onda Varnni ja necu zatajitli pricu 0 sebi i svom poklonu. - Ubrzo su sesporazumeli: zena mu poveri okolnosn u kojima se nalazl, isprl-cafstoriju psa ii pokaza mu pel tom cudesm poklon.On odmah iz korpe podize umetnicko deja prlrode ,i uzeu svoje ruke kucu koja je izgledala kao da krotko spava. Srecnozivince, uskhknu on, ona ce te dodirnuti svojim rukamai ti cesozlveti, dok sve zivo bezi od n]e, da ga ne bi dostigJa zalosnakobo Ali zasto kazern z,alosna? niJe Iii mnogo tuznije i bedni]ebi1Jioduzet zbog njene prisutnostl, nego sto bi hila umretl odnjene ruke! Poqleda] me, rece on stare], u mojirn godinama, akako je zalosno stanje u kome se r-alazlrn. Sudbina mi je osta-vi la ovaj okloo kojl sam casno nosio u ratu, ova] purpur ko]lsam mudrom upravom nastojao da zasluzim. Sudbina mi je osta-vila oklop da nosirn kao nepotreban teret, a purpur kao suvlsanukras. Kruna, zezlo i mac su nestali, a ja sam ostao g6i bedankao i svaki sin zernl]e: tako kobno deluju njenelepe plave oci,da svlm bicima oduzlma snaqu, da se oni, koje ne usmrti docirnjeneruke, osete pretvorern u zive! pokretne senke.

Tako je mladl nastavio da S8 jada, ali '~ime nije ni na]-man]e zadovoljio radoznalost stare, koja ni]e tollko zelela oba-vesten]a 0 njeqovorn unutrasnjem raspolozen]u, koliko 0 spo-l jasnjern star-ju. Nije doznala ni Ime njegovog oca, niti njegovekraljevine. On je dalje milovao tvrdu kucu, koju su suncevl zracli mladlceve tople grudi zaqrejale kao da je :l iva. Mladie 5e dal]eraspitivao 0 coveku sa svetiljkam, 0 dejstvu svetog plernena,kao da je od toga oceklvao u bucucnosti mnogo dobra za svo]ezalosno stanje.Take oni u razgovoru primete, vee lz daleka, kako u sjajusunoa prekrasno bljeSti veliicanstveni luk rnosta, koji je spajaoobale jednu sa drugom. Obo]e su bili iznenadeni, [er tu gra-devinu nisu videld nikada tako divnu, - Kako, uzviknu kralje-vic, zer nije hila vee dovoljno lepa onda kada S8 naslrn octrnaukazivala kao da je saqradena od jaspisai prazerna? Strepim

od pomisli da po njoj treba da stupamo, jer onaizgleda kao daje saoradena od smaragda, krizoprasai krizolita u najcrazesnljlmraznolikostirna?Njima ni]e hila poznata promena kola 58 zbila na zrnijl: [erto je bHa zrni]a, koja se svakog podneva postavl jala preko rekei tu je stajala U obliku srnelo postavljenoq rnosta. Putnlci supo rjoj HHi sa strahopostovanjem 'i presli cuteol. Tek sto supresli na drugu obalu, most se zaklatl ipokrenu, a zatim do-dirnu povrsinu vode i zelena zmijaim se, u svom pravorn liku,

16

pridruz: kopnorn. NjHI dvoje joj zahvalise sto 'im je dozvolilada pr e ko njenih leda predu reku, a tada prirnetise, da 5e oslrnI iJ ih tro]e nalaze u drustvu jos nekih I'ca, ali njih, svojim oei-ma, nisu moqli videti. Ooi su cull pored sebe neko siktanJe,kame je zrnija istovrerneno odgovorila siktanjem. Kada su boljeprislusn,jii, ani na kraju razabrase ~;i

17


10/28

Mi cerno S8, dva nalzrnenicna qlasa, pojaviti u par-ku lepe Lji'ljane, prvo inkognito, Cia blsrno ga razgledali i mollmoVas, kada padne noc, cirri uole postanerno prezentabl, da naspredstavite savrseno] lepoti. Srescete nas na obai: velikoq je-zera. - U redu, odgovori zml]a, i neki siktav glas se izgubiu vazduhu.

Nasa tri putnika S8 doqovorlse kojim redom da prlstupelepotioi; jer oko nje je moglo biti u is to vrerne vise llca, alik njoj je moqao prilazttt, i ad nje odlazttl, sarno pojedlrac, da }ne hi osetrla jace belove. ~

Zena, sa preobrazenlrn psorn u korpi, prlbllflla S8 vrtu prva I1 potrazlla svo]u zastltnicu, koiu je bilo lako nacl, posto je 1I ' 1 < "to vreme pevala uz harfu. Mllozvucni glasovi su se pOkazalil .......,.prvo kao kolutovi na novrsin! tlhoq [ezera, onda kao lag ani dahkojl pokrece travui zbun]e. Na iednom zatvorenom, zelenomprostoru 1I sencl prekrasne qrupe raznovrsnoq drveca, sedela[e j ona, i pri prvom poqledu ponovno ocaravala Deli, uho i sree.zene kola ioj S8 sa ushicenjern priblizavalai zakllnlala sarnasebl c'a ie lepotica za 'Heme njenog odsustva postala _ios samolepsa. Dobra ze,na. vecIzdaleka uputi devojci, najdostojni joj lju-bavi, pozdravi hvalu.

Blaqo onorne ko Vas qledal Vase prisustvo ski nebeskou vasol okolini! Kako drazesno izgleda ta harfa u Vasern krilu,kako [e nezno orle Vase ruke, kao da ona cezne za Vastrn gru-dlrna. kako slatko zvuol nod dodirom Vasih prsttca. Tri put sret-rsijl hi bio mladic ko]i bi mogao zauzetl nler-o mesto.

S tim recima ioi 'e prlsla bllze. Lena Ljil1ana podize oei,sousf ruke I odqovori: I\le zalostt me hvalorn. kojo] nije vreme,ler mi to sarno povecava osecanle mole nesreee. Poqledaj tu,do mojih nonu lezi slrota mrtva kanarinka kola [e uvek na nai:pnljatnljl nacln pratila mo]e pesrne: ona je bila navikla da. s~dlna mojo] herfi, a hila je br'iz!jivoizvezb3na da me ne todlruJe;danas, kada sam osvezena snorn zapevala tihu lutarnlu pesmu,a harmonicnl tonovi mog malog pevaca razleqali se radosnllenegoikada. kao munia soust i seiedan iastreb oreko moJe glave;sirota malo, prestraseno p'bice pobeze u moja nedrai 1I tomcasu osetih poslednje trzaje njeqovog zivota koj'i se gasio. 00-duse, poqoaen mo}im oogledom,' en~, na vodL onesvesceni raz-bojnik, ali st a mi vredi Mo Je on kazrjen: mol liubimac je mrtav,a njeqov grob ee samo umnoziri zalc"'no zrunje maga vrta.

Ohrabrite S8, lena Lliljana! uzviknu zena, utirllcii samaSUZU, koju joj je iz okaizm am ila priea nesreene devojke; pribe-rite se! moj stari Yam poruGuje, da svoju zalost ublazite, da unajveeoj nesreei viclite vesnika najveee srece; jer je nastalo18

vrerne. Zaista, nastavi stara, U svetu S8 mnoqosta doqada. Po-9ledajte sarno rnoju ruku kako [e pocrnelal odista, ona se veepnilicno smanjila, rnoram pozuriti pre neco sto [e nestanel Zastosam rnorala plarnenovima Cia cinim usluqu! zasto sam moralesresti diva? i zasto svolu ruku urnoc:iti 1I reku? Da I: i hi ml Vimogli dati jednu gJavicu ke l ia, iednu articoku i jedan luk? Odnelabih ih reel, a rno]a ruka bi hila onda bela kao ,iranije, da blhje skoro srnela postavitl pored Vase.

Kella i luka bih svakako jos mogla nacl, ali artlcoke trazisuzalud. Biljke u mom vrtu ne nose ni cveta, ni ploda: ali svakaoranclca, koju otkinern i 71sadim r.a qrob nekog ljubimca, rasteodmah brzo i visoko. Sve eve grupe biljaka, zbunjei lugove,na zalost, qledala 88m kako rastu. Krune ovlh plnlja, obelisclovih cernpreea, kolosi ovih hrastova i bukava, sve su to bileqranelce. koje samsvoiorn rukorn. kao zalostaa spomen zasa-dlla u.jnace, neplodno zemljiste.

Stara [e na ovu pricIJ obratila malo pazn]e. Ona je posrnat-rala samo svoiu ruku. Cinilo jo] se da ona, U prlsustvu lepeLjiljane posta]e sve crnia i da se iz minuta 1I minut srnanjuje.Ve e htede da uzrne svolu kornu I ociiuri. kada se seti da je za -boravlla najvazni]. O n C 1 brzo izvadi preobrazenoqa psa i postavlga 1I travu, nedaleko od lepotice.Moj muz. rece stara. scil ie Vern ovn 73 uspornenu. Vi znateda ovaj draqt karnen rnozcte o7ivcti dodirorn. Vallana, vemazivotinja ce Yam sigurno prif,initi rnnono radostl, a moil! zalost,sto je gubim, razvedrioe i sarna pornisao da je vi posedulete.l.epa Liiljana pooleda dobru zivotinju sa zadovollstvorn l,ka o sto se c:inHo, sa dlvljenjern Mrogi znacl se slazu, rece ana,ko!i mi ullv aiu nadu: ali, ah! da to nile samo obmana nase pri-rode, ca onda, kada se sakupi mnogo nesrece. uobrazavamo,da le blizu one najbolje?

Sta mi znace ta tri dobra znamena?Smrt ptlce, crna ruka prijateljice?Prekrasna kuea ad dragog kamena?Nije Ii mi to, poklon svetiljoice?Daleko od Ijudskog u2itka plama,Meni je,ipak odreaen samo iad.Ah! zasto ios na reci nerna hrama!Ah! zasto 'most nije sagraaen vec sad!

Zena }e nestrpljivo slusala ovu pesmu, koiu je lepa Liiljananratila p"'~iatnim zvuc'ima h


11/28

Ona je cula poslednje reci pesme ipohitala da svoji rn recl rnaulije lepoj Ljiljani pouzdanu hrabrost.Prorocanstvo 0 rnostu S8 ispunilo! uzviknu ana; upltajtesarno ovu dobru zenu kako je vehcanstven bio danas njegov!uk. Ono sto je GiG sada bio neproziran jaspis. sto je bio samoprazem, kroz cije je ivlce jedva prodirala svetlost, sada je pro-zracrrl dragi kamen. NiJedan beril nije taka cist, nijedan smaraqdnije taka leplh boja.Kama srece, rece Lji !jana, samo oprostite, ako ne verujemda se prorocanstvo vee ispunilo. Preko visokog Iuka vaseq mo-sta mogu prolaziti samo pesaci, a nama je obe6ano da prekomosta treba da pre-laze u isto vremei kon]' i kola i putnioi svakevrste, ovamo i onamo, Nile Ii nam prorlcano 0 velikim stubovlmakojl ce se sami uzdici iz reke?

Ooi stare su bile stalno prikovane za njenu ruku, pa onaprekinu razgovor, pozdravi se i ode.

Ostanite Jos za trenutak, rece Iepa Lji,IJanai ponesite mojusirotu kanarinku. Zamollte svetiljku neka ie pretvori u kakav leptopaz, a ja cu [e svotim dodirom oz,iveti: ona i vasa dobra kuca,neka budu rno!a naibolla razoroda. Samo pofurite, sto vise mo-zete; jer sa zalaskorn sunca zahvatice sirotu zivotinju nelzbefnotruljenle 'i rastvorice zauvek lepi spo] njenog lika.

Star a polozl mali les medu nezne listove u svoju korpui zumo ode.Kako bllo da bllo, rece zrnija, nastavljajuci prekinut razqo-vor, hrarn Je saqraden.On stoli. ali niie ria reel odcovort lepotica.

Jos S8 nalazl u dubinama zernl]e, rece zmija; ja Sam vldelakraljeveI govorila sa njlma.

ft, kada ce ustati? upi ta Ljil jana.Zrnlla nastavi: Ja sam cula kada su u hramu odjeknule ve-

like reei: 'da Je vrerne nastalo.Pri,iatna vedrina ozarl lice lepotice. Cujem Ii to, rece ona,

te srecnereci danas vee drugi put, kada ce do6i dan kada cuih trlout cuti?!

Ona ustade, a lz zbunja jo] p;ride [edna drazesna devolkakoja Joj pr ihvati harfu. Iza ove dode druga, koja sklopi ;izrezba-renu poljsku stolicuod slonovace, na kojoi je !Iepotica sec.1ela,a s'rebrni iastuk uze pod ruku. Treea devoi'ka. koja je nosHa ve-Hki, biserima izvezen surcobran, cekala je, da Ii ce LjilJani bitipotrebna zhog neke setnje. Ove tri devojke hile su neizreoivolepei !jupke. a ipak su sarno 'isticale Ljiljaninu lepotu, posto hiS\'81


12/28

ali ga time sarno pre dodirnu. Njeqa napusti svest, a onauzasnuta oseti lepi teret na svojirn grudima. Ljlljana sa krikomodstupi, a prekrasni mladlc klonu iz njenoq naruc]a mrtav nazemlju.

DogodHa se nesrecal Siatka Ljiijana je stajala nepornicna,zagledana ukoceno u telo bez cuse, lzqledala je kao da joj jesrce zastalo u grudima. Njene Dei bile su bez suza. Kuca jeuzalud pokusavala da od nje izrnami neki prijatan pokret. Sanjenim pri jateljem je umro ceo svet. Njeno nemo ocajanje nijetrazilo pornoc, jer ana za porncc nije znala.

MeClutim zrnija se brzo pokrenula: izgledalo je da smisljaspasenje. I zaista, njeni neobicnl pokreti su irnali zadatak, dabar za neko vrerne sprece prve uzasne posledlce te nesrece.Ona nacini svojim vitkim telom velikl krug aka lesa: uhvati zu-bima kraj svoga repa i tako ostade mirno.

Ne potra]e dugo, kada pristupi jedr a ad lepih Ljiljaninihsluzavki. One donese poljsku stolicu od slonovacevi sa ljupklmpokretirna prislli lepoticu da sedne: uskoro zatim dode i cruqa,koja joj donese yeo plamene boje, sa kojim je glavu svoje gospo-darice vise iskitila neqo sto ju je pokrila: treca joj je predalaharfu, Tek sto je lepotica privukla k sebi taj prekrasnt Jnstru-menati tek sto je iz njegovih zlca lzrnarnila nekoliko zvukova,povratila se prva sluzavka i donela okruglo svetlo oqledalo, ko]eje postavila prema Iepotici i u njega uhvatila njene poglede.U ogledalu se pojavrla najprijatnlja slika, koja se mogla naciu prirodi. Bol je pojacavao njenu lepotu, yeo njene cari, a harfanjenu Ijupkost;i rna kollko zarko covek zeleo da S8 prorneninjeno zalosno stan]e. toliko Je bilo pozeljno i da se njena s;lIika,izrazena uogledalu, sacuva za vecnost, Mirnim pogledom prernaoqledalu ona je uskoroizmamila rastapajuce zvukove iiz stru-na. C>inilo se da joj se bel uzdize i da strune snazno odqovarajunjenom jacu. Ponekad hi votvarala usta da zapeva. alii je qlasizdavao. lpak se uskoro izli njen bol u suze: dve devojke jeprthvatise u naruc]e. Harfa joj ispade iz krHa, tako da [e jednabrza sluzavka jedva docekala na rukei sklonila u stranu.

Ko ee nam dovesti coveka sa svetiljkom, jos pre nego stozade sunce? siktala je zmija tiho, ali cujno. Devojke se zgle-dase, a Ljiljanine suze se umnozise.

U tom casu povrati se zena sa korpom, zaduvana kao bezdaha. - Ja samizgubljena i os,akacena, uzviknu ona. Pog~le-dajte, mOja je ruka skoro sasvim nestal!a. Ni brodar ni div nehtedose me preves1Ji, jer jos uvek dugujem vodi. Uzalud samnuc.lila stotinu glavica keljai stotinu glavica luka, oni neee, negoana tri primerka, a u ovim krajevima se ne moze naciarticoka.

22

, Zaboravlte n~ svoju nevolju, rece zrnija i nastojte da po -mogne~e?vde, ,::ozda u_ i~to v~em.e i Va lll~ m oze da se pomog-nc. ,~OzU~I,te, k?liko mozere brze, I pronadite plamenove, Jos jesuvrse vidno oa biih mogli videti, ali mozete ih cuti kako sesm~ju i, _Ieprsaju. ~ko _p~iu_rite, prebacice Th div pr~ko reke,pa ce stlct da nadu i posal ju coveka sa sveti ljkom,

. Z ena p?,~uri kol~ko. je god mogla. Zmija jeizgledala istotol~ko nestrplJ1,va U ocekivanju njihovog povratka, kao i l.jlljana.Nazalost, z.r~CI s~nca, koje je zalazilo, vee su pozlatili najvise~r~ove drvec~ u cestaru: duqe senke su se pruzale preko jezeraI l ivade. Zmi]a se nestrpl jivo kr etala, a Ljil jana se kupala usuzama.

U toj nevoljl je zrnija poqledala na sve strane: ona se bo -jala d~. c~ sunce svakog casa za6ii da ce trulJe~je prodretiu .mag~Js~1 krug i nezadrzivo nacetl lepoq mladica. Najzac.! anap~lmetl visoko u vazduhu ja~treba sa purpurnocrvenlm perjern.Njeqove gale gru?J. s~ h,v~t~le poslednte zrake sunca, Zrnlja 5eatresia o~ rad~ostl K O JU J O J J 8 donelo to dobra znamenje, i nijese pre.v~rlla; Je~ za kratk~? vreme, eto ti coveka sa svetiljkom,gde kllZI preko jezera, bas kao da je isao na khzal jkama., Zmija nije promerila svoj poloza], ali je LJiljana ustala iviknula mu ususret: koji te dobri duh sal]e u casu kada te to-liko trazirno i kaca si nam toliko potreban?l '~uh mo]e sve~,i~jke me goni, odgovori stari,a jastreb medovodl ovc:_r:no; s vetiljka puckara kada sam nekome potreban, atada potraztrn u vazduhu neko znarnenje: neka ptica iii meteorpokazuju mi kraj neba prerna kome treba da podern. Smiri senaj!eps~ devojko! Mogu Ii ~pomoci, ne znarn: pojedinac nije do-voIJan:lzu:evako se udruzi sa mnogima u pravi cas. Treba daodqodirno I da se nadamo. Drzi svoj krug zatvoren, produzl sta-rac:. 0?ra6ajuc.i se zmiji. Zatim sede na hurnku zemlje pored~mlJe I osvetll ~nrtvo t~lo. Donesitei milu kanarinku ipoloziteJ~ , u ~ru51.! ,~evoJke uzese mal i les iz korpe u koju je star a osta-vua.> ucirnse prema uputs tvu.

~ ~Sunce je, meautim, zasioi, kako je postajalo sve tamnije,pocese. da _.svetle ne samo zmij,a .i covekova svetHjka, svaka~a SVOj nc:_clfl,. nego)e svetleo blagim sjajem Ljiljanin yeo, kojij8 kao nemo JutarrJe rumenilo neobicnim miljem oboj


13/28

j8 siric

e pterna princezl ! zenskom svetu,i~JUlnoscui sa nmogo reai izqcvcr+se ani dostaosetljivost pokazase prerna draz) koju

Ljiljane i ih Zenski svet

24

je skrornno obarao pogled, a hvaljenje njihova lepote ih je od-ista jos vise prolepsavalo, Svi su bi,li zadovoljnii mirnl, osimstare. I pored uveravanja njenog muza da joj ruka vise nece ne-stajati do k je osvetljava njegova svetiljka,ona je tvrdila viserego jedanput, da ce, ako tako ustraje, sasvim nestati ta] ple-menlti deo njenog tela.

Starac sa svetiljkorn je pazljlvo slusao razgovor plamenova.zadovoljan time sto se Ljiljana tom zabavorn razonocila ,i raz-vedrila. I zaista, dosla je ponoc,a niJe se ni prlrnetilo kako.Starac uputi pogled prerna zvezdama 'i poce da govori: Misrno se sakuplf u debar cas; svako neka radi svoj posao, svakoneka vrs: svoju duznost i sveopsta sreca ce u sebi utopiti po-jedinacne belove, kao sto sveopsta nesreca proquta pojedinac-ne radosti.

Posle tih reel nasta cudnovat zagor, jer su sva prisutnaliea govorila za sebe Ltzrazavala glasno sta treba da rade, sa-kra] suncobrana, a treca kraj stolice; i nije Im se moglo zarne-riti, jer je bilo kasno. Plameni rnladici su se posle uzgrednihIjubaznosti upucenih c.vorkinjama, najzad zadrzal l na LJiljani, kaonajlepso],Prihvati ogledalo, rece starac jastrebu, 'i obasja] usnuleprvim suncanirn zrakorn, probudi Ih odbijenim suncarirn zraci-rna iz visina.Zmija se pocela kretati, ona je rastvorila krug i posla po-lako u velikim kolutovima prema reci. Svecano su je pratilaoba plamena tako, da su se mogli smatrati pravim buktinjama,Stara i njen rnuz su prihvati I i korpu, njen blagi odsja] jedva da

S8 moqao primetiti; oni su je vukl i sa obe strane tako da jepostala sve veca isvetlija: onda su POIOZlili u nju rnladlcev Ies,a na grudi su rnu postavili kanarinku: korpa se sama podlqlau visinu, gde je lebdela iznad glave starice: koja je ,isla u sto-pu za plarnenovirna. Lepa LjHjana je uzela na ruke kucu i posla2e1.starorn: covek sa svetiljkom Je zavrsavao povorku; predeoje bio osvetljen najcudru]e, raznlm svetlostima.Sa nemalim divljenjem gledalo je drustvo, kaca je prtspelona obalu reke, velioanstvenl luk ko]i S8 uzdizao iznad reke, pre-

ko koga im je dobroclna zrnija pripravila blistav put. Ako je podanu bilo razloga za divljenje prozirnorn dragom kamenju odkoga je, izgleda bio saqruden most, u roct je covek morae bltlzapanjen njegovom vellcaastvenoscu. Gore, na tamnom nebu,jasno se ocrtavao svetli krug, dole su se poigravali ziivahni zraciprerna sredlstui pokazrvali pokretnu cvrstinu gradevine. Povor-ka je lako prelazila na drugu stranu. Brodar je tzdaleka, liz svojekoliblce qledao: on je sa divljenjern posrnatrao svetlect krugi neobicne svetlosti koje su prelazile reku.

25


14/28

T8k sto su prispeli na drugu obalu, poceo se luk ljulj.tll.na svoj nacln, i valovito priblizavaf vodi Z.mija se uskoro krutala po obali. Korpa se spustlla na zernl]u, a zmija je ponovonacinl la hug. Starac se saze kraj nje i rece: sta si oclucila?Da se zrtvujem, pre nego sto me zrtvuju, nastavi zmija:obeca] mi da nijedan karnen neces ostaviti na kopnu.

Starac obeca i rece lepo] Ljiljani: dodirni zrniju levom ru-kom, a tvog ljubljenoq, desnom.

Lji ljana klece idodlrr.u zmljui les, U lstom casu ovaj kaoda se povrati u zivot, pokrenu se u korpi, cak se podize i sede.Lj:iljana htede da ga zaqri], ali je zadrza starac: on samo pornozernladicu da ustanei povede ga da lzade lz korpe.

Mladic je stajao, a kanarinka je leprsala na njegovom ra-menu. Oboje su opet bili u zivotu, ali duh im se jos ni]e po-vratio. Lepi prijatel] je imao otvorerre oc,i, ali nista nije video,bar je izqleoalo da sve gleda bez ucesca.

Kada se malo stisalo cuden]e zboq ovog doqadaja, prisutnisu primetiii kako se cudno prornenila zrrrija. Njeno lepo vltkotelo se raspalo u hiljade blistavih dragih kamenova. Stara, kojaje htela da uzme svoju korpu, usled nepaznje gurnula je tu gomilui vee se nista niJe videlo od lika zmije. Na travi Je lezao sa-mo jedan krug blistavoq dragog kamenja.

Starac odmah preduze stavljanje kamenja u korpu, prl ce-mu je morala pornaqatl njegova zena. Zatim oboje ponesose kor-pu prema obali, na jedno uzviseno mesto, gde ,izrucise ceo tovaru reku i to ne bez protivljenja lepotice Izene, koje bi rado ne-sto od toga zadrzale za sebe. Kao svetle blistave zvezde, me-sale 5e kamenje sa talasima, i nlje S8 moglo razabrat! da Iise u c.aljiniizgubiloili potorulo.

Moja qospodo, rece starac plamenovima, sa puna posto-vanja, sada cu Vam pokazat t puti otkrlti prolaz, i Vi cete namueiniti najvecu uslugu, ako nam otvorite dveri svetin]e, kroz kojesada moramo prool: nJih ne rnoze otvorif niko osirn Vas.

Ova plarnena se poklonise uctlvo 'i zastadose. Starac sasvetiljkom pode napred u stenje, ko]e se otvorilo pred njim,mladlc Ie isao za njim sasvim rnehanicki: l.jiljana se na krat-kom odstojanju, drzale tiho i neizvesno, iza njih; stara llIije htelada Izostane. ana je pruzela ruku, da bi je mogla osvetljavatisvetlost rnuzevljeve svetiljke. Ova plamena su zavrsavala povor-ku tako sto su sastavllall svoje vrhove i razqovarah [edan sadrugim.

Nisu dugoisH, kada se povorka nasla pred vellkim bron-zainm vratima, eija su krila bila zakliucana zlatnim katancemi rezom. Starac odmah dozove plamenove, koji se nisu dugoresavali, vee Sll, poslovno otvorili i katanaci rezu,

26

Jasno je oczvanlao metal, kada su s~, vrata raglo otvo.ri laI kada su se u svetllistu, obasjane svetloscu, ukazale dostolan-~;lvene slike kraljeva. Svi su se poklonili pred po~~ova.n~a dosto]-nim vladarima, narocito plamenovi nisu propustili priliku da to.zvedu na veoma ki tnjast nacin.

27


15/28

1 2 C' Posle~ra6e ,stanke, uplta z!atni kral]: odakle dolazite? -"'Jeta, . ocqovon starac, -:- Kuda idete, upita srebrni k~aP- svet, rece starac. -- Sta hocete od ? b J "kral], _ Da vas pratimo, rece starac, nas. upita ronzaruMesani kralj upravo htede da pr .' k d ..' .~ t T ~~Iameno~irna lutalicarna, koji su ~~~V~l~ s~v~s:la;~bl.~{i~U, ru e se _o mene, moje ztato nije za vase nepce. Oni 0-t~m, skrenuse prema srebrnom krelju i pril'ubis . : P .

njeqovo ,Ie?o odelo je odsijavalo ad njihove) zuc:asSt~ ~~e~i~;~', ~nl .srn~gn~se porec. bronzanoq kralja, koJi kao da ih rilleprtmetio, I pridose mesanorn kralju. J~? ce vladati svetom? viknu ovaj, zarnuckulucl - 0 .ko ~tO~1na ~vojirn nogama, odgovori starac. _ ToJ s . , I r~J,rnesarn kral], - To ce S8 tek otkriti rece tars ,a':l ja: recevreme. ' s arac, Jef je nastalo~ Lepa Ljiljana zagr~i starca i nalsrdacnt]e ga poljubi Svetioee, rece ona, hvala tl 0'0 hiljadu pula' .. " . ~

~alanstve_ne vr.eci koje. mi 'ul ivaju nadu. T~{~t~je t~~CI'iZ~~~'O~O~I,~to se cvrsc~ uhvatila za starca, pocela se Ijuljati ze {la Is dnjlh, a stara I rnladic su se drza!i jedno za d m ja ISpO.k tlf .1 ' , . rugo samo po-re JIVI piamenovi ne primeoise nista. '

Jasno .se o~eealo da se ceo hram krece kao brod koii se~:g~no udaljava I,: luke, posto mu se podiqnu k'Otve;izgl.~dalol,a se pred ~}II1l, tar!lO gde ]e pro!azio, otvaraju zernallskedubm~. Niqde ruje ucano. nijedna stena mu ni'e bila n JN~k'OII:O yenutaka j t ; : izqledaio kao da je sitna ~is,a pada~a P~r~;o vor, svooa .Star~c cvrsce pridrza lepu Ljlljanui rece '0.'. S dSl110 Ispod reke 'I uskoro cerno biti na cilju Malo zat! J a. ag!edalo kao =.su zas~,ali, .ipak utlsak nije bio tacan, Ir;a~ ~~gl::~~ ~ ondJ,lzn~d_ nJlh:ov'lh gflava, nastade neoblcna lornljava., I gre e pocese, jedne preko drugih padati sa treskornKr~z otvor svod.a, unutra. Lj~ljara 'i stara se sklonise u stranu~ co~e\ sa. svetJ iJ ,kom _uh:vat l mlaclca iostade stoje6i. Mala bro~,ar~v'a. oliba - jer nju je hram pri penjanju podigao sa zernlie: ~~~~~. u sebe - postepeno je padala dole .j pokr ila mladi6a_ k' Zene VJis~use glasno, a hram se zatresekao brod koji ne-oce I;',a~o uar! .~ kopno. - Gaspe su sa strahom tumarale 0

p~n:rclf1"koko .. k ollbe, wata su bila zatvorena,a na njihovo ~u-cGln~~ nl ,0. nlJe odgo~arao. One zalupase jace, j kako se izne-n,a~d.Ise, kada drvo poce da zvoni. Snaga u kolia' ttllJke pret 'I . k I b ,I za vorene sve-.. ' .... v'On a Je ,oi U ,iznutra prema spolja, u srebro; -~IJe potraJ,a,io dugo, a ona J8 promenila cak i sV'O' oblik ostJe plemenltl metal napustio slucajne oblike dasak~, letav~ ~ gr;28

da, i ona S8 pretvorlle u prekrasno zdan]e. Sada je usred velikoghrama stajao divan mali, iii tacni]e, oltar dostojan hrarna.Stepenicama,koje su iznutra vocrle navise. vee se peniaoplemeniti mladic; covek sa svetiljkorn rnu je osvetljavao put, adrugi r.eko kao da mu je pomagao, Ta] drugi se pojavio u be-10m kratkorn odelu, a u rucl je drzao srebrno veslo; u njemuse mogao odmah prepoznati brodar, raniji stanovnik preohraze-ne kol ibe.Lepa Lji ljana se uspela spoljnim stepenicarna, ko]e su vo-dile od hrama do oltara, ali jos uvek se morala drzat,i podal jeod svog dragog, Stara, cijaje ruka. dokjesvetiljk,a bila skrivena, postajala sve mania, uz';:::nu: rv10rarn Ii ja ipak ostati ne-srecna? pa zar, pored tolikih cuda. nema euda koje bl spaslomo]u ruku.Njen muz joj pokaza prema otvorenim vratima ii rece: po-gledaj, can nasta]e. pozuri iokupa] se u reci - Kakav savetlviknu ona. zar da sva pocrnim i da me cele nestane; pa ja svo]dug jO s nisam isplatila! - ldi, rece starac, poslusa] me; odu-zeni su svi duqovl.Stara se brzo udalji: a u tom trenutkuradanje sunca oba-sja venae kubeta; starac stupi lzrnedu ml.adica i device i uz-viknu gromkim glasom: Tri stvari vladaju na zeml]i: mudrost,svetlost imoe. Kod prve reci ustade zlatni kral], kod drugesrebrrri, a kod trece se lagano ispravi branzani kral]: tada, odraznlh metala sastavljeni kralj, izner adno, smeteno sece.I pored svecanog casa, ko je video ovu poslednju scenu,nl]e mogao da se uzdrf od srneha, [er tal kral] nije ni sedeoni lezao, nije bio ni naslonlen. neqo se bezoblicllO raspao.

Plamenovi, koji su S8 do sada bavlli oko njega, povuklisu se u stranu; oni SLi izqledali. lako bledi na [utarnjo] svetlosti.ipak dobro uhranjen i, i prl dobrom qorenju. posto su svojim si-ljastlm jezicima, spretno, do srzi polizal:i z!ntne 7ile tog oqrorn-non kipa Nepravilni praznl prostori, koji su nastali zbog toga,( : < : " 1 se neko vreme otvoreni i kipje stajao u svom pre-o3snjern obliku. ali kada su poiizanei najtan]e ziliee, kip senajednom stropostao, bas na rnestima koja ostaju cela kada co-vek secne; zglobovi, pak, koji treba da se s.avijaJu, ostaH sukruti. Ko nije mogao da se smeje. morao je sheruN pogled nadrugu stranu, jer je bila odvratno g!edati nesto iZl11eau oblikai bezobHcne rnase,covek sa svetiljkom je odveo lepog mladi6a, koji je joSuvekimaa ukoceni pogled, od oltara pravo prema bronzanomkralju, Pred nogama 11106nog kneza lezao je mac sa bronzal1'imkoricama, Mladic se opasao njime, - M ac nalevo, desna nekaje slobodna! viknu silni halj. Zatil11 adose do srebrnog kralja,

29


16/28

kojl spusti svoj sklptar prerna mladlcu, Ovaj g,a primi u levuruku, akral] rece dopacljivim glasom: Pasi ovce! Kada dodosedo zlatnoq kral:ja, ova] saocinskirn blaqoslovom spusti hrastovvenac na rnladicevu glavu lrece: Upozna] najvlsel

30

Starac je za vreme toga ophoda pazljivo posrnatrao mla-di6a. Posla opasivanja ITIBI5em podiqose S8 njegove grudi; nje-gave ruke S8 pokrenuse. a njeqove noge stupahu evrsce; uzl-majucl u ruku skiptar, izqledalo mu Je da se ublazu]e snaga, dabi kroz nelskazanu draz postala jos snazni]a: a kada [e hrastovverae ukrasio njegove uvojke, ozlvese erte njegovog Ilea, nje-gove O D i zasijase neiskazanirn sjajern, a prva rec njegovih ustaje blla: Ljlljana.Draga Ljiljana! uskllknu on, kada joj je pohitao srehrnimstepenicarna ususret, - jer ana j8 sa vrha oltara posmatralanjegov put - draqa Ljiljana! sta moze covek, kojl Je svaclmsnabdeven, da poz eli draqocen ad nevinosti i tthe naklonostikoju mi tvoje grudi donose? 0 mol pnijatelju, nastavi on, obra-cajuci se starcu, i poqlecavsi tri sveta kipa, divnoi sigurno jecarstvo nasih otaca, ali ti sl zaboravlo cetvrtu snaqu, kola josad rani]e, opst,ije i izvesnije vlada svetom: snaqu ljubavi. Satim recirna on zagI'll lepu devojku: ona odbacl veo, a njenl ob-razi se ozarise najlepsirn i najneprolaznljlrn rumenilom.

Na to rece starac: l.jubav ne vlada, ona stvara, a to je vise.Zbog te svecar osti, srece i ushicen]a, nije se prlmetiloda je sasvirn svanulo i drustvo spazi kroz otvorena vrata sa-svim neoceklvanl prizor . Jedno veliko. stubovirna opkoljeno me-sto clnllo je predvorie (hramal, na cijem se kraju pojavio du-gacaki velicanstven most, koji ie mnogim lukovlrna presvodlo

reku, On je sa abe strane irnao hodnike sa stubovima, udobnai krasno uredene za putnike i vee se skupilo veliko mnostvo,koje je vredno prelazllo na ovu i na on u stranu, Veltkt srednjipu t je czivljen stadorn i mazqarna , konjanicirnai kolima, i taje bujiea tekla ovarno i onamo, bez prepreka. Izgledalo je kaoda su se divibi udobnosti i lepoti (mosta), a novi kralj je sasvojom supruqorn bio Isto toliko ushicen kretanjem 'i zivoscurnnostva narooa. koliko ih je, s druge strane, cinila srecnlm nji-hova medusobna llubav.Cuvajmo uspornenu r a zrniju, rece covek sa svetiljkom, tijoj duqujes zivot, a tvoji narodi most kojim ce se te dve susedneobale spojlti i ziveti. Ono draqo kamenje ko]e pliva i blista, os-taci su njenog zrtvovanoq tela, to su glavni stubovi toqa pre-krasnog mosta, na njirna S8 most saqradio sam ii sam ce sedrzati.

Prisutni su taman htell da ad njega zatraze razjasnjenjete cudne tajne, kada na vrata hrama udose cetNri lepe devojke.Po harfi, suneobranu i poljsko] stolici je lako bilo prepoznatiLjiljanine pratil]e, ali cetvrta. Iepsa nego ave tri, bila je nepo-znataa i ona je sestrlnskl, salecl S8 sa njima, zurlla kroz hrami penjala se srebrnim stepenlcarna.

31


17/28

Hoces ll mi, draqa zeno, sada vise verovati? obrati secovek sa svetilikom lepotlol. Blago tebi i svlm stvorovima kojlse ovog jutra okupa]u u reci!Podmladena i prolepsana starica, od cijegizgleda nije os-talo ni traqa, zagrli osvezenlm rnladalacklm rukama coveka sasvetiljkom, koji j8 njena milovarja pnlmio sa zadovoljstvorn. Akosam 11isuvlse star, rece on smesecl S8, onda canas srnes biratidrugog supruqa: od danas ne vazl vise ni jedan brak koji se nesklopi ponovo.Pa zar ne znas da si se iti podmladio? nastavl ana. -Radujem se ako tvojim mladirn ocima Izcledam kao prikladan

mladic: ja ponovo prihvatam tvo]u rukui rado e l l sa tobomda prozlvlm sledeclh hi ljadu godina.Kral jica pozdravi dobrocosltcorn svoju novu prajteljlcu i sasvojim druqaricama iz iqre side u oltar, dok je kralj stajao Jz-medu oba coveka i gledao prema mostu, posrnatrajucl pazlj ivovrevu naroda.Ali njegovo zadovoljstvo nije trajalo duqo, jer on opazlnesto, sto je zacas u njemu izazvalo neraspolozen]e. Veliki div,koji se, kako je izgledalo jos nije povratio od jutarnjeg sna, te-turao se preko mostaiizazvao onde veliki nered, On je ustao

kao oblcno. sasvim bunovan sa namerom ca se okupa u pozna-to] mu uvali reke; mesto uvale naide na cvrsto kopno i trapasepo sirokorn plocnlku mosta. lako Je odmah zapao medu ljude; stoku, i pored toqa sto su svi prirnetlli njegovo nezgrapnoprisustvo,ipak qa niko nije osecao: ali kada mu je sunce za-sijalo u oei i kada je podigao ruke daih zakloni, senka njeqo-vih oorornnth pesnica poce snazr-o inezqrapno da mlatara medusvetorn, tako da BU se l judl i zivotinje u veltkim masama rusilii povredivali, pa !e nastala opasnost padan]a u reku, Kral] kojije gledao to nedelo, nesvesnim pokretorn htede dase mas! ma-ca, ali se predorr-lsli. pogleda mirno, prvo svo] sklptar, ondasvetiljkui veslc svojih pratilaca, Pogadam tvoje misli, rece eo-vek sa svetllrkom: ali rnl. sa naslrn snaqarna srno nernocnl pre-maovorn nernocnlku. Smiri se! to mu je poslednJi puti na srecunjegova ruka ne paca na nas.

U meduvremenu se div sve vise priblizavamo hramu i kadaje otvorio oeii video sta je sve pocinio, lznenaden, spusti ruke,nije vise cinio stele i usao je zabezeknut 1I predvor]e.

Tek sto se uputio prema vratima hrama, odjednom stadekao ukopan usred predvor]a, - Sada je tu stajao kao ogromansnazan kip ad crvenkasto-sjainoqkamena: njegova senka je po-kazlvala sate, koji su hili ra plocniku kruzno upisani oko njega,ne u brojkama nego plernenltirn i znacajnirn slikarna.32

,, Kral] se nemalo obradovao kada je video senku grdosijekako slu~i korlsno] svrsi; ne rnarije se l iznenadHa haljlioa kadaje, ukrasena najveotrn sjajern, izasla iiz oltera sa svojlm devl-cama Ii opazila neobicnu sliku koja je skoro zaklanjala fzqled izhrarna prerna rnostu,

33


18/28

Primetlvs! da je civ mlrno zastao, narod se gurao za njlrn,opkolio ga i cudio se njegovoj promeni. Odatle se gomila upu-tHa prerna hramu, kOi,i [e izgleda, tek sada prirnetl!a i quraseS8 na vrata.

U tome casu je jastreb sa ogledalorn lebdeo visoko !iznadhrama; uhvatio je svetlost sunca i prebacio na skup kojt je sta-jao kod oltara, Kral j ,j kr.alj ioai nj ihovi pratloci pojavise se upolumracnorn svodu hrarna, obasjarn nebeskim slalern, a narodpred njima pade niclce. Kada S8 svetina povratila d ustala, sisao[e kral] sa svojima u altar, da bl kroz skrivene dvorane otisaou svo] dvor; narod se razlsao po hramu da bi zadovoljio svojuracoznalost. Sa cudenjem i strahopostovanjem je rarod posmat-rao tri uspravna kral]a, ali je vise zudeo da sazna kakva je togomila skrivenaIspod prostirke u cetvrtorn udubljenju; jer masta to bilo, dobronamerna skrornnost jemsirHa prekrasan po-kl1iveacpreko kralja koji se raspao. Nijedno oko nije moglo pro-zreti ta] pokrivac: ni jedna S8 ruka ni]e usudila da ga skloni.

Narod se nikada ne hi zasltlo gledanjai dlvljenja isvetinakoja je nagrnula, uqusi!a bi se u hrarnu da joj paznja ni]e skre-nuta opet na veliki trg.

Iznenada kao iz vazduha pocese padati zlatnici zvececl namramorne ploce. Najblizi putnicl pohitase da [h dograbe; i toS8 cudo ponavljalo, sac ovde, sad onde. - Po sebi se razume,to su bili plarnenovi, koji su jOs jednorn sebi pnlcinil! zadovol]-stvo, da na veseli nacin rasipaju zlatoiz delova sruser.oqa kral]a.Narod [e neko vrerne pohlepno judo, sad ovamo, sad onamo,galamio, gurao se ca k ionda kada zlatnici vise nisu padali.

Naposletku se, polako, svi razldu, svakt pode svojirn pu-tem,i sve do danasnjeq dana most vri od putnika, a hram [enajposecemje rnesto na celoj zemlji.

RUDOLF STAJNER

GETEOVA TAJNA OBJAVAEZOTERNO PREDAVANJE, ODRLANO 24. OKTOBRA 1908. U BERLlNU.

Ovom predavanju moze lako da se prigovoni, da ce u njemubiti na stmbollcan i alegoric1an nacin obiasnjeno nesto sto jeGete ka o pesnik stvorio u slobodno] ligri stvaralacke tantazt]e.Uvek ce se nanovo desavabl cia neko ovakvo - tako da kaze-mo - iizlaganje, objasnjavan]e jednoq proizvoda fantazl]e, od-baoi prigovorom: .Ah, ovde se (opet) u obltkovaniu ovoq delatraze svakakvl simbolii znacenja, da bi se njima obelezila nje-gova dubtr:a." Stoqa treba primetiti da odmah na pocetku, daovo 8tO danas treba da kazem, nema ntsta zatednicko sa onlmsto S8 cesto e!ini, bas sa teosofske strane, uodnosu na slmbo-llcko jlialeqoricko objasnjavanle ba1jkiiIi pesniekih dela, I zatosto znarn da S8 na sliena predavanja, kola sam odrfavao, uvekprtqoveralo reoima: "Ne moqu se pnimitri takva sirnbolicka ob -jasnjenja pesnlckih ftigura." Upravo stooa ne mogu dovollno canaqlaslrn, da ono sto ovde imam da kazem, mora biti shveceno ,jedlnot sarno, u sledeeem smislu: Pred nama je [edno oesnickodelo, one sadrzi stvari uobrazilje j J ! i fantazije , ko]e prodlre da-leko u sir:inu i dubinu, kao sto [e Baika 0 zelenoj zrnl]! i lepojLJiljani. U vezi Seaom bajkorn moze da se postavi pltan]e: srne-mo H sa bila kog qledls ta tom de.lu prici i pokusati nronacl onosto [e u njernu Jdejno, one sto je stvarri sadrfa] jednog takvogposntckoq proizvoda?

Pred soborn vidimo hil jku. Covek pristupa billcl, lstrazujezakone. nlene pravilnosti, kako ona rastei napreduje, kako seona razvl]a, dec po deo. Ima Ii botantcar, 'iJi neko ko nile bota-niear, pravo nato? Da Ii njemu treba prlqovonitl: 0 tim zakonimakole ti nalazis kod bilike, biljka nista ne zna. ona ne pozna]ezakone svoga rasta ,j razvoia! Istu vrednost, koju hiimao pri-oovor, nekom botanlcaru, i l r i nekom pesniku koll, ono sto osecakod blljke, Izrazava u svolo] delatnost' - lsto takav srnlsao Imai pnicgovorkoji bi mogao da se stavi orotiv ovakvog objasnjenjaGeteove Bajke. Ja necu da se stvari tako shvate, ka o karla bih[a kazao: ovde imamo zmiju, ona znaci ovo iii ono, ovde Irnarno[ednoq zlatnog, jedrog srebrnoq, jednoq bronzanog krafja, onimace ovo iii ono. Ja neeu da objasnjavam to simbolieno Hi u

34 35


19/28

aleqorlcnom srnislu, nego na sl'ican naom, (kao 5t O bih oblas-njavaol, kako bil jka raste po zakonima, koje onai ne mazie dapoznajeu svojo] besvestl, I kaosto botanicar Ima pravo da pro-nslazt te zakone rasta biljke, (lako sarna biljka 0 tome nije nistaznaial, usto tako rnoze (svako) da kaze sebl: ovo sto 5e ovderaspravl]a, to pesnik Gete nije rnorao nikaGia da qovori, nikadadaiznese pred svoju dnevnu svest. Pa l ipak je i ist ina, da se za-konitosti stvarne idejne sadrzine bajke, mogu posrnatratl u dstornsnjlslu, kao sto nalazirno kod biljke zakonitosti njenog rasta:da isto taka posto]e zakoritosti po kojirna blljka raste, prernakojirna i}e nastala, a kojih ona u svojo] nesvesnostl nlje svesna.

St09a molim, ana sto cu dozvoliti sebl da kazem, !? shv~-tite taka, da to' predstavlja smisao Ii duh Geteovoq naoma m~-slJenja ,i predstavlian]a. Treba shvatiti, da ona] ko se, rakoreci.oseca pozvan, da vam izloziidejni smisao Geteavog poqledana svet, za toima pravo. To le put na korne se nalazl razurne-van]e Geteovog pogleda na svet, kao sto botaolcar pokazu]ezakone koje [e pronasao, po kojirnaraste bll jka.U lepoj Bajci 0 zelenoj zmiji ilepoj Ljiilj


20/28

veka, prema sve visim stepenima saznan]a, a time Ii etlcan]esve dubljlh uvida u bite sveta oko nas. Moze se slobodno reelda je Gete oita:vog svog zlvota stajao potpuno na tom qledistu,na stanovistu saznanja u razvo]u, na gledistu posvecenja, dnli-cijaci]. Upravo to nam, u najernlnentnijem smislu pokazujeova bajka.

To cerno najlakse razumetl ako poderno od qledista, ko]ezastupa danas vecina IJudii najsliri krugovi, kojli stoje na gle-Giistu suprotnom pnincipu posvecenja i ii dniciJacije.

Danas se rnoze cubi u najsirtm kruqovirna, od ljudi ko}lsu 0 tim stvarirna razmisl jall , j l, i koj i verujuda 0 tim stvarirnairnaju svoj sud, kako zastupaju (vise Hi manje svesno) qlediste,da 0 listini, 0 objektivno] stvamostt moze da odlucu]e samo cul-no posrnetranje, odnosno stvarl culnog posmatrar ja u naso] pred-stavt. Uvek cete ponovno moci da cujete: Nauka moze bittsarnoono sto poclva na osnovi objektivnoq posmatranja, a pod timse tako cesto podrazumeva sarno culno posrnatranjei primenaIjudskog razumai sposobnosti predstavljanja na rezultate culnogposrnatranja. Svi vii mate da je sposobnost coveka, da sebi ne-sto predstavi, da sebi obrazuje neks pojam, jedna moe duse,medu ostalirn mocirna. Isto tako svaki od vas zna, da su takvemoot duse Ii osecanjei volja. Tako se, vee pri relablvno povrsnornposmatren]u moze reel: Covek nije sarno bice koje stvara pred-stave, nego i bice osecanja Ii blce volje, Medutirn oni koji srnat-raju da zastupaju gledista ciste nauke, kazace: u nauci lima recsamo moe predstavljanja, a ne i covekovo osecsn]e Ii impuls!volje. Jer Ikazu oni) eko se dopusti osecanju Ii volj:i da se me-saju u naucno rasudivanje, time ce se ono sto [e objektivno, za-gaditi, time ce ono sto u nacmu predstavljanja treba da limaobjektivni (bezhcni) karakter postati subjektivno, Ii moze sarnoda s:e pokvari. Tacno je to, dace covek nacl stvart koje su mudopadljive ,Hi odvratne, slimpaticneili anrtipati6ne,ako u to stotreba Cia bude predrnet nauke unosi svoja osecanja. Ako svojesposoonosti zel jenJa smatrsrno ka o sposobnost aaznanja, ondamozerno za stvari reel: ovo hocu, ovo necu. Da Ii se nesto tebldopada, ili ne dopada, da Ii nesto zeliis iii ne zeliis, za sama-nje je to s:asviim nevazno. Kao sto je za onoga ko veruje dastojii na c:vrs:tom tlu nauke,istJir a dostupna tek onda, ako sedrzi sarno spa;jjasnjih stvari, tako je istina da te sama stvarpninudava da kazes: ovo je crveno; ,isto je tako tacno Ii ono stosteknes kao predstavu bi6a kamena. AI.i niJe u bi6u stva!":i dase one pojavljuju kao ruzne Hi lepe, da ih 'Ili zelisHi ne ze,l:is.Ako ti nesta lizgleda crveno, to ima objektivni osnov, a ako tinesto neces, to nema obJektivnog osnova.

Danasnja psihologiJa je ulzvesnom srnislu prevazlsla nap-red. ?kara~terisano glediSte. Ovde niJe rnoj zadatak da govorimza ill .protlv ..ovog. pravc,a danasnje nauke 0 dusl , Hi psiholoqije.T ~ psiholoqija kaze: "AKO posrnatramo dusevne pojave, dusevnlZIVOt, onda se .l1e.srnemo oqranicitl samo na ono sto j:e sposob-~OS~ ~redstavIJa~Ja:, neg_? moramo uzeti u obziri uticaje ose-canJa :1 sveta volje. Mazda neko od vas zna da ova] stay spadau ststern Wundt-ove psiholoqt]e koja smatra volju kao prvobltnudelatnost duse, Uizvesnom smislu Je na fundamentalni nacin(bez obzira d.a It i s~e rnl sa tim slazerno Hi ne) skrenuo paznjuna u.logu vol}e. u covekovom dusevnorn zivotu, ruski psiholoqLoskl, u svojoj poslednjoj knjizi pod naslovom: .Jntuitivlzam",M~gao bih vamre6i jOs mnogo toqa, ako bih hteo da yam po-kazem kako nauka 0 dus:i nastoji da savlada jednostrani Inte-l~ektU:aliz~.rn~,ako bih hteo da yam dalje pokazern, da u onomsto sadrzi covekova snaga duse, deluiu i druge snaqe.. ~naj ,ko hi irnao volju da 0 ovoj stvari mlslt dal]e, mogaobl .se~1 f.eci: lz to~a vlidimokoliko Je neprovodljiv zahtev daobjektivnim rezultetirna nauke vode predstavljanja svedena samo

na ,posmatranje. Jer ako i sarna nauka pokazuje da to rsi je rno-quce, da posvuda u dus: u ligri ucestvu]e i vol]a, kako onda ho-cete da zakljucite da je nesto cleto objektlvno posrnatranje? Po-sto time, sto yam vasa volja na opisani nacin mrsi racuneisto zbog vase navrke misljen]a irnate simpattje da objektivnimsmatra.te sam_o o~o sto je rnaterijalno, morate u stvarima da prl-zn:~te 'I. ono sto je duhovno, onda odbacite to sto je u na~icimlsljenJa. Ne radl se 0 tome (ako nesto hocerno da shvatimo)sta rni pretpostavljarno (zasnovano na apstraktnlm +dealimal ne-go sta u svojoj dusi ostvarujemo, sta mozerno.

Gete je pripadao onoj vrsti l jud! koji su najostnije odbljal iosnovn~ postavku, ?a .saananie nasta]e sarno posredovanjern spo-~obno.~tl p:~?stavlj:anJa; ~~I.no posredstvorn rnocl misljenja. Toje najrzrazrttja, najznacajmja osnovna karakteri.sbika Geteovoqbi~~,. Ik~ju je or~,_~iseili manje, jasno izgovorio; on je uvek biomlslJenJa, da bl covek morao da anqazu]e celu ljudsku dusu sasvim njenim snagama, ko hoce da resaVia zagonetku sveta.

Medutim ne smemo sNar shvatiti jednostranoi ne sme-mo hiti nepravedni. Sasvim je tacno da su, ukolikoih primenimona saznanje, osecanje i volja poJedinca, podlozne Iricn!im svoj-stvima coveka. I kada 5e kaze: kuda bismo dospelli ako ne bismouzimali u obziir samo ono sto pripada predmetu posmatranja,sto videooi, sto pokazuje mikroskop, ne90 ri ono sto nam 0 to-me kazu osecanjei volja?

38 39


21/28

A to upravo morarno reel sebi da bismo shvati li kako Getestojri na prlnoipu posvecanja ,i razvo]a: Osecan]e i vella, takvikakvi su danas, u proseku, kod coveka stvarno su neupotrebljlviza saznanie. Oni bi (kada hi se upotrebili takvt kakvq jesu) !ju-de vodHi sarno jednom apsolutnom nejedlnstvu (u pogledu sa-znanja). Prema subjektivnirn potrebama ose6anja i vol]e, jedanhoce ovo, drugi ono. Onaj ko]i stoj i na qledistu lnicl jaci]e, nemailuzija da su od ljudskih snaga [rnlsljenje, predstavljan]e, ose-canje i hterqe) u razvoju savremenog coveka, najvise napredo-vale sposobnostl rnisljenja i predstavljanja; one su dalekoispred-njacile u sposobnostt saznanja: one su sposobne da Tskl jucelienoi da prodru u objektivno. Ona dusevna sposobnost kojase ,iZi ivl java u intelektual izmu je vee danas toliko uznapredo-vala, da se ljudi, aka se oslanjaju na tu moe duse, najmanjesukobljavaju (u misljenjima) i najv:ise slazu (ujedinjuju) u onornsto kazu. To je stoga, 8tOeu se l iudt danas u odnosu na pred-stave i navlke misljen]a daleko razvili, dok ose6anje i volja josnisu mogH biti razvijeni do tolikog stepena objektivnosti. Mibismo magli s pravam naci razlike i na podrucju zivota pred-stava kada bismo se na njernu zadrzali. Ima siroklh podruc]azivota predstava ko]a narn pruzaju potpuno objektlvne istine,istine koje su Ijudi upoznali kao takve, sasvim nezavisno odspoljasnjlh iskustava; pri tome je sasvirn sve jedno, ako rnl ltonljudi 0tome misbi druqaci]e. Onaj ko je razloge za takvo uve-renje doziveo u sebi, u stanju je da tvrdi da je toistina iakobi milion ljudi mislilo druqact]e. Svaki rnoze sam da se uveriu takve lstlne karla se one odnose na svet brojeva 'i prostora,da je to sto je (ovde) receno tacno. Da je 3 put 3=9, to mozesvako da shvatii to Je tacno I onda ako mlllon ljudi tvrdi sup-rotno. Zasto je to tako? Zato, sto je vecina ljudi, u odnosu natakve istine, kakve su metemaeicke istine, uspela da Isktjuc!svoje pnlstrasnosti i odvratnosti, svo]e slmpatl]e i antipatije,ukratko sve one sto je licno i ostavilo sarnim stvarirna da go-vore 0sebi. To iskl jucenje svega li6nog, u odnosu na rnlsljenjei na sposobnost predstavljanja, oznacavano je nazivom "c!isce-nje" (razbtstravanje) ljudske duse, a to ciscenje je smatranokao prvi stepen na putu posvecenja tl l .inioijaci je ii i, moglo blsere6i, Iina putu prema visim saznanJima.

Covek, kojli je upueen u te stvari, moze reci: Ljudi na po-drueju osecanja i volje nisu postigli stanJe u kome lieno visene dolaZli do reci, da hi oni mogli da se osvedoce u onom stoje istinito, ali, u najveeoj veeini oni jOs nisu to postigU ni napodruoju mislJenja; oni ne bi moglti slobodno da se oslone nina ono sto im stvari, iii ideje 0 stvarima kazu same tako, kakoto mogu kada se radi 0 predmetima matema1ike.Ai.i postOje

metode da se misljenje toliko riscisti, da vise ne mislimo Ucno,neqo da pustimo misl ima da misleu nama, onako kako pustarnomaternetlcke misti, da misle u nama. Dakle.vako misli oclstlmood delovanja liicnosti,onda govorimo 0 ciscenju Hi katarzf, kakoje to nazivano u eleuzinskirn mistertjama, Covek mora, dakle,toltko da se razvi je, da cisti svoje mlsljen]e, da rnu to mialjenjepruzi priltku da stvani shvati objektivno.Kao sto je to moquce, nsto je tako rnoquce iskljuciti svelicno .iz osecan]a. U tom slucaju, ono sto u stvartrna nedrazt

(podstaknel osecan]e, vise ne govori prerna I.icnosti, vise nemanista sa Iicnoscu, simpatijamaiantipatijama, nego to govorijedino i sarno blce stvari Ii to govori ono, sto 0 njoj ne rnozeda kaze sama sposobnost predstavljanja, DozivlJaj


22/28

I Isho~nim m~todama nauke 0 saznanju rnoze da postane) 101 Iill.vog .coveka ~e ~iti postepeno jasno, cia postoje stvari ko] tilldubl]e neg? sto je sposobnost predstavljanja, a to su stvan 1(lIf!go:,ore dus.e:Vt1 9 j pri:rodii osecanjima. Isto tako postoje sivililkoje se uzdizu oak do vol]e.~ Gete le bio potpuno nacisto sa time cia je to taka, d;1 IIcoveku st~~rno p.os~oje ~a.k~? ':l.ogucnosti. On je potpuno Sl;ljlltlna. stanovls!u pnnclpa. mlCJJac1J8. Stoga je posvecenje covukuk~Je on moze cia postiqne kroz razvoj svoje duse, kroz ruzvo]tn osno~ne snag: s~osobnost i: vol]e, osecan]a !i predstavhum,predst~vl? t~ko, sto je u Bajcl dao da nastupe reprezentanu triJl1posvecanja coveka.

.Z I~!tni kralj j.e repl:e~entant posvecenja za sposobnost pred-stc:_v,ljanJa, sr~hrnl .kra. IJ je repr~zentant za posvecenja sposob-noscu saznanja o?Jekt)JVnog. osecanja, a bronzaru kralj je repro-zenta.nt posv~e~~Ja za moe saznanja preko volje. lstovrernenonam Je Gete rzrncno skrenuo paznju na to, da covek nesto moruda savlada cia bi bio obdaren tim darovima. Mladi6 koqa srnoupozn~li ~ ~~ajoi nije ni~ta drugo, nego reprezentan- tove,ka kojlstre~nl naJv! ls~~. Kak? Siler prika, :_uje u svojim estetskim pismi-ma coveka kO)'1 strerni prerna savrsenom (punom) covestvu takoGe~e pnikazu]e u mladicu coveka koji tez;j prema najvisern', koji~oce prvo d~ stekne lepu Ljiljanu, koji onda stice unutrasnjeIJudsko. sa,:rsen~tvo na .taj naoin sto ga njirne (savrsenstvornjobdaruju tr,1 kralja: zlatni, srebrnl bronzani.

Kako se to desava, oznaceno je u zbivanjima Bajke. Setitese, .u P?:dzemn0!f1 hrarnu, u koji zmija gleda pornocu snage kri-stahzeoije zeIl!IJe,. u s~a~om ad cerini ugla je po jedan kral],U ~rvom ug.lu Je blo zletm, u drugom srebrnt, u trecern bronzani.U cetvrtom uglu je kral] koji je bio smesa ova tr:j rnetala dakleu ko~e su met~li bilri taka sliveni daih je bilo nemogue~ razli-kovati. U tom e~tvrtom kralju ~ narn Gete predstavlja reprezen-tan!a ono~razvoJnog,"step~na coveka, u korne su ko d njeg,a po-m~~ane njeqove mo.cl vol]e, predstavljanjai osecaoja. Drugimrecima r~ceno, on je takav reprezentant Ijudske duse, kojomvlada volja, predstava i ose6anje, jer dusa sarna nema moe davlada ~:ji~~. Njem~ nasuprot je po_stavljen mladic, kOjii je stekaood pOJedm~h kralJeva ,ob?,arenostl - dar mo6:i predstavljanJa,~ar saz~anJ.a kroz o~ee~nJa i dar saznanJa preko volje, tako datl darovlmsu pomesanl, - on p!redstavlja ona s,aznanja, koji-rna ne vlada predstava, osecanje Ii valja, nego (cov!ek) vlada nji-mao Te mODi vladaju covekolll sve dok one u njemu haoticnostruje jedna kroz drugu; sve dok one u njegovoj dus!i nisu cistei dok ne deluju svaka za sebe. Ook covek ne postigne to raz-

! , . 1 1 , IIJI(~ (razluclvan]e), on nije u stanju da deluje kroz svo]ei,' 1IIIIei saznanja. Kada covekorn ne vladaju haotlcno te tri mocl,,:0 'III brnuto, on vlada njirna. - onda je njegova m06 predstav-

1 '1 11 . 1 takva da je ono clsto kao zlatni kral], da njemu niJe nista,llllllll pridodato, - onda je njegova m06 osecan]a takva, da njoj' 1 1 1 ' : nista pridodato, da jeona clsta i bistra kao srebrni kral]:

,I kada je volja take ctsta ka o tuc bronzanog kral]a, onda"i'lllIC ne vladaju predstave !i osecanja, ona je u mogu6nosti. 1 . 1 SC izrazi sl obodna , u svojo] prirodi. - Orugim recima re-"'110, ako se radi 0 tome da covek shvata pornocu predstaveIi I pomocu osecanja, iii pomocu vol]e, t]. ako za saznanje upo-II (~bi vol ju, osecanje J predstavljanje, onda je on toltko prevazl-,:10 sebe, da stlce takvu moe saznanja u predstavljanju, ose-,..uiju ;j volji, ko]a ga vodi dubljern uvidu, - on onda stvarnouronjava u struju doqadaja, uronjava u unutrasnjost sustlne. DaII covek moze vrs:i ti takvo uroniavan]e 0 tome moze da nas po-IICi, razurne se, sarno Iskustvo.

Posle ove prethodne napomene nece bi1J itesko shvat it i1 1 : 1 nas je Gete - posto [e u mladicu prikazao coveka kojl teziprema necern, - podstakao da u lepo] l.jiljani gledamo ustro j-.tvo duse, ko]e ona postlze, ako se covekovo] dusi pokazu bica,koja se nalaze u predmetima (njeqovoq posrnatranjal, i ako co-vek svo]e ljudsko postojanje uzvfsi time, Mo 6e ono, sto je unjemu, stopitt sa tim bicima spoljasnjeg sveta. To sto covekdozivi time, sto preraste sebe, sto postane vladar nad svojimdusevnim sposobnostima, pobedilac onoq sto haoticno ~ivi unjeqovoj dusi: to sto covek tada doz'ivi, to unutrasnje blazen-stvo, tu spojenost sa predmetima spoljasnleq sveta, to radanjesebe u stvarlrna, to narn Gete reorezentablvno predstavlja u spa-janju (vencanjul mladlca sa lepom L}iljanom. Ovde lepota niJ8samo umetnicka lepota, nego svojstvo coveka ko]i je postao sa-vrsen do izvesnoq stepena. Tako cemo shvatiti zasto nam Geteprikazuje ksko nesto rnladlca vuce, keko zudi za Ljiljanom, takoda prvoiz njega nestanu sve snage. Zasto [e to tako?

Hazumecerno Geteovo prikazlvanje jedne takve sHkoe,ako senadovezemo na Jednu misao koju j!eon izrekao jednom ovako:"Sve uno sto nam daje vlast nad nama s,amim, bez nase slo-bode, vodi nas u lutanje {zablude)." - Covek prvo mora po s;bartisiobodan, da se uspne do toga, da bi postao vladar nad svojimunutrasnJim dusevnim snagama, onda on moze s,a stvarnim sa-znanjem da postigne sjedinjenje sa naJVlisiim stanje duse, salopom LjlHjanom. AH ako on to hoee da postigne nepripremljen,sa nezre,lim snagama, oodato od njega oduzlima nJe.gove snag.e,deluJe ;isusujuei na njegovu dU8U. Stoga Ge,te skre6e pa~nju damladic trazi takvu vrstu oslobodenja, koje ga cini vladarom nad

42 43


23/28

' ;VIJI II II dUSCVIJi ll l snagama. U trenutku kada njegove dusevns'.II'IIII! II IljCIllLJ vise ne deluju haottcno, nego medusobnn stojeIlt()CISC(!lle i prosvetljene, u tome trenutku je on zreo da po-';l lql w 0110 stanje duse, kOJe je okarakterisano,ili koje repre-!I!flluje spoj sa lepom Lj,iljanom.

Tako vidimo da Gete te razli6ite Hkove obrazuje u slobod-no] stvaralacko] fantazijl, vidimo,ako ,jh smatramo ka o prikazanedusevne snage, da one u citavo] njegovoj dusi vladaju Ii deluju.1reba da ,jh smatramo kao takve iosecamo .i nalaz,imo kako ihje, naizvestan nacln, osecao ii nalazio Gete. On se nije zado-voljio ' time, da kaze onaka kako bi to kazao neki los didakt ick ipesnik, navode6:i sta ova iili ona dusevna snaqa znacl, On timeizrazava ana sto je osecao on sam. Ako Bajku taka doz!ivljava-mo onda cerno saznati sta se time izrazeva u njenirn likovima.U Bajoi pojedini razlliciti likovi stoje medesobno u takvom od-nosu, kao sto u coveku medusohno stoje njegove dusevne snaqe.Ne rnoze dovol jno ostro da se nagJasi, da s.e nenadi 0tome da 1 1 i likovi mace avo .iii ono. Uopste se ne radi 0' tome.VazniJe od toqa je da Gete kod oveHi one dusevns snage ose-ca avo iili 011'0 i da se njegovo osecan]s ponas a taka prema ovomiti onom Hku.Time [e on stvorio doqada] Bajke, koji j.e vazniJ; ad isamihfigura. Tako v,idimo plamenove lutalicei zelenu zmiju. Vidimo

da plamenoviluta!,ice dolaze sa one (duhovne)obale reke i po -kazuju sasvim cudrra svoistva. Oni pozudnn uzimaju zlato u se-be, - ani Hzu cakI z:idove starceve odaje,a razmetljivo garazbacuju, To zlato Je kod plamenova lutalica u znaku bezvred-nosti, S T O nam je nagovesteno Ii time, sto brodar mora da gaodbije .i ne prirni, Jer hi se reka propels tj. protivila, Ii sme daprimi kao platu sarno plodove. Kako pak T O zlato delu]e u ze-lenoj zmiji? Kada g.a jede zmija, onda ona sve vise svetl ri !1 bHj-ke i drugi predmeti, kOJi se nadu oko nje pocinju da svetle usledtoga sto zrnija uzlma u sebe 011'0, sto je ko d p.lamenovaluta-liea bez vrednosn,Medutim (u B.ajc:i se) .i plamenovima lutalioama pripisuJeizvesna vaznost. Znate, da star,ac u odlucnom ,trenutku bas od

plamenova lutalioa zahteva, da oni otvme kapiju hrama, takoda cel.apovorka onda maze uci u hram.Tacna jstJi dogadaj, kOjli se ovde desava sa zelenom zmi-jam, nalazi se, kao dozivljaj,ljudske duse. To narooito snaznodozivljavamo u naoinu misljenja kakvo je prekjuce (u predava-nju) prikaz.ano u razgovoru izmedu Geteai Silera. U tom pre-davanju jeizlozeno da su S,; ler Ii Gete razgovar,aH 0 nac'inu kakotreba posmatrati prirodu, Tom priHkom mu }e Gete s.a nekoliko

44

poteza nacrtao svoju ideju prabiljke. Na to mu je ?i1~'r izra~,josvo]e misljenle, da je to sto mu je Gete nacrtao, . Ideja , nestoapstraktno, sto se dobija kada se.l2.~ posma~an~m pred.mertujedne vrste bil jaka 'i~os~ave sva. razlicrta obe.lezJ~:.I sastavl~ 011'0sto je opste (svim jedinkarna rste vr~te zaJe~ll Icko).1 r~Ge~oje, da je Gete na tu primedbu odqovorio: Aka Je to 'Jednal~eJa,onda ja svoje Tdeje vidlrn ocim.a.. U tom trenutku postavljenesu dye sasvim razhoite stvamosta, jedna prema druqo],Siler se odista uzdiqao na Geteov naci~ gledanja. ~osto-vaoei SHera qrese kada njeqa navode kao primer one dusevnesposobnosti kojalebdi uapstr~keij.am~ izivi: pre",svega, u pre?-

stavama stvarl, prvenstveno shvacenih sam:~ rc:zumom. T~ jenaroc.;. ta sposobnost duse koja u co!e~u, k,OJIho.ce da postiqnenekl v,is.irazvo], prema prtl ikama, rnozeiqratl sasvim rdavu uloqu.Postoje Ijudi kOJi su prvenstveno ooijenbisenl u pravcu ap-straktnog misljen}a. Ako apstraktnost srnatrate za .duse".nu sna~gu onda za nju mozete vezati pojarn neproduktlvnostr. T~kvlIjudi su ponekad vrlo ostroumot, spos~bni suv~a:izvo~e.vrlo o:>t:~razlikovanja ida, na d:ivljenja dostojan na~mn:sp.aJ~aJu.V~J IIIonaj pojam. Medutim, jedno takvo raspoloze~l'e d.us~ J~ ce~tospojeno sa nernoqucnoscu prirnanja dyhovmh utlcaJ~ m~~lra:

cije. To ustrojstvo duse, koje jeobelezeno~eprodu~tlvnoscu ~epstraktnoscu, reprezentovano je u plameno.vlma .~utal.loama. aniu sebe primaju zlato, gde god gaon~du, all u njima nema pro-nalazackoq dara, oni su neproduktivni, n~ moqu 9a shvate "Ide:ie " (u Geteovom smtslu). Njima su te Jdeje nesto strano, ~nJ~emaju volju da se nesebicno pr~daj~v ~tvaroima, da se .zadrza-vaju na cinjenicama,i pojrnove IskorlscavaJu samo toliko, d~im oni budu tumacl Cinjenica. Njl rna j~ sta!o d~. togoa da svojrazum kljukaju pojmovima 'i posle da Th razmetlJlvo. razbacu]u.Onl su slicni ooveku koji sedi u bib liotekama , :>kupl~a rnudrost,u sebe je unosi ,i na odqovarajuci nacin iz sehc,:nosl. Za tee',a-menove hrtahce je kairakteristicno da oni raspolaz.u sposobn?scuduse. koja nikada nlje u staniu da shvati nijedn.u 1.lte1ra.r-nu.I.~ao,iii sadrza] nekog osecanja, ali vrlo dobro ~o.maJulstorIJ.u knJlzev-nosti. Sve sto su produkuivni duhovi stvorll'l; sve ~oom, mogu dashvate u lepim formama. Ovde se nista ne govorl prot!l~ t~spo-sobnos:ti duse. Karla covek ne hi imao tu sposobno~t du~e IIkadaje ne bi negovao, ,i u koliko bi mu ona nedovolJno ~blla dode-Ijena,onda hi coveku nesto nedostajalo, sto treb.a nuz~o da po-stOjri, s obzirom na stvarnu sposobnost saznanJa. ~"'kom pl~-menova lutal ica Gete prikazuje U odnosima (kako onl nastupaJuideluju) nacin kako neka takva dusevna sposobnost deluje nadruge dusevne sposobnosti, kako ona steti i koristi. Odista,

45

jektivnu stvarnost. Zmija illLl je reprezentant one dusevne sna-


24/28

S8dlci na visi stepen, onda on ne hi [mao nesto njemu potrebno,da otkljuca hrarn, Gete postavlja pred cltaoca prednostl. Ii stetekoje nanosi ta vrsta dusevne snaqe, U plamenovlrna lutallca-rna Gete predstavl]a jedan elernenat duse. U onorn casu karlacovek zeH u ovom il,i onorn pravcu da vodi nezavlsan zlvot (tajelemenat) postaje stetan, Takva apstraktnost daje [ednu kritic-ku sposobnost, koja coveka obllku]e tako da on, doduse sveucl, ali ona ne moze dalje da se razvlje, posto joj nedostajeproduktivnl elemenat. A Gete sasvim jasno pokazu]e kollka jevrednost u onorn 5tO je prikazano sa plamenovlrna lutal lcarna.To sto onl u sebi nose, moze da postane nesto vredno: u zmijizlato plamenova lutallca posts]e nesto korisno, u toliko, stoosvetljava predmete ko]t se nadu u zmijinoj okollnl.

To sto ziv:i u plarnenovima lutalicarna, ak o se preradl nadrug,i nacln, postaje u ljudskoj dusj nesto krajnje produktivno.Ona] ko se trudi da pojmove, ideje, , i idealne tvorev lne, dozfv-ljava tako da ih ne postavlja kao apstrakci]e, nego ako to po-smatra taka, da mu one postaju voda i tumac onih realnosti ko]ega okruzuju,iako se isto tako predano posvetl posmatranjukako se trudi oko apstraktnosti pojma, onda se on sa takvomdusevnom snagom nalazi u slicnom poloza]u kao zelena zmiJa:onda on rnoze svetlost i mudrost obrazovatiIz samih pojmova.To ga ne vodi k tome, da on postane vertikanla linija, koja (kaokod apstraktnog pojma) gubi sve vezel odnose prema povrsini;plamenovt Jutellce. ka o srodnic:i zmije, su u stavu vertikalnelinije. - U bajoi zlatnici padaju rnedu stenie, zml]a ih kupi i. tlme postaje unutrasnj i svetlonosa. Ona] prikuplja mudrost, kosa tim pojmovima sam prrlazl predrnet ima saznanja.

Gete nam daje primer kako treba raditl na pojrnovlma.Gete rima pojarn prabiljke. sta je ta] pojarn? On je prvobitnaatrakcija - apstraktnl pojam. Kada hi on taj pojam obrazovaosamo apstraktno, onda bi on bio [edna prazna tvorevina, kojaubl]a sve ztvo, ka o sto je zlato, koje su bacili plamenovi luta-Hoe, ubllo psa, Medutim. razmlsllte sta radi Gets sa pojrnornprabiljke. Ako ga pratirno na njegovom italijanskom putu, ondarnozemo videti, da mu je taj pojarn motiv koji ga vodi od biljkedo biljke, od bica do bica. On shvata pojam, pol,az,i od nJegaka hiljci i gleda kako se on obr,azuJe U ovom iii onom obliku,k,ako on poprima sasvim druge oblike u nizim Ii viS:im predeli-ma. On posmatra ad stepena do stepena kako se duhovnareal-nost iii lik nalazi uvucen u svakom culnom liku. On sam mlliokolo kao zmija po pukotinama na zemlJi. Tako pojmovi za Ge-tea nisu ni5ta drugo, nego nesto sto moze da se uprede u ab-

46

ge, koja ne tezi na eqolstican nacin, za vlstm podruejlrna op-stanka, ni pokusaj da se covek uzdigne Iznad sveqa, nego dastrpljivo stalno posrnatranjern obistinjuje pojam, strpljivoide odiskustva do iskustva ,i od dozivljaja do dozlvlja]a. Ako covek neteoretise sarno, ne zivi samo u pojmovima, nego ako pojmovepoirnenju]e na zivotna iskustva, onda je on sa tom dusevnornsnagom u polozaju zrnije. To Je pravllno (shvaceno) u sasvimobuhvatnom smlslu. Ko filozofiju ne prima kao teori]u, negokao nesto sto ona treba da bude, ko duhovnonaucne pojmoveprima kao zadatke za zlvot, taj zna da upravo pojrnove, i ondakada su oni najvisi, treba korist'ti taka, da se oni ulivaju U zivoti da oni moqu da se oblst injuju u dnevnim dozivljall rna. Za ono-ga ko je naucio nekoliko pojmova, a ne ume daih prenese uzivot, moze da se kaze, da je sllcan onome ko je naucio lz nekeknjige kuvarskih recepata naparnet sve recepte, pa ,ipak neurne da kuva. Tako,kao sto moze zlato da posluzl da se njimeosvetle predmeti, tako Gete pojmovima osvetljava stvari u svo-joj okolini.

To [e ono poucno i velicanstveno kod Geteove naucnostl.to je u oltavom njegovom stremljenju, da u svemu onome stodaje kao pojmove 'i ideje, vlada realnost, da to delu]e ka o svet-lost, da to sl]a i osvetljava predmete uokoltnl. Prek iuce [e Istak-nuta jedna Geteova univerzalna osobina. koja se sastoji u tome,da onaj ko proucava to sto [e on rekao, nlkada nema oseca],da je to Geteova "misljenje" (mnjenje]. On je tu, i ako qleda-mo njega i stvari koje on izlaze, onda nalazimo sarno toliko,da sarno bolje razumemo stvari ko]e narn nisuranije bile takarazumljive.

Kada bismo htell cia govorirno 0 svako] pojedinosti ovebajke, da okarakterisemo svaki lik u njo], onda narn zato ne bibilo dovoljno tri sata, nego tri nedel]e. Stoga mogu da ,izlozimsamo dubl]e prinoipe te bajke. Svaka pojedinost upucuje nasu nacin Geteovog predstavljanja ,i njegovog shvatan]a sveta.

One snaqe u dust ko]e predstavljaju plamenovi lutaltce,zelenu zmijui kraljeve, nalaze S8 S ove strane reke. Tarno, pre-ko, s druge strane reke, boravi lepa Lj,iljana, ideal savrsenogznanjai savrsenstvo zivota i stvaranja. ad brodara smo saznaHda on Hkove moze da prevozi sarno sa one str,ane, ali nikogada preveze opet na onu stranu. Primenimo to na celo nase du-sevno rasp,o!ozenjei oplemenjenje.

Mi Ijudi nalazimo se, kao dusevna bica ovde na zemlji.Ova iii ona dusevna snaga radi na nama kao sposobnost, kao,vise iii manje, obrazovana snaga duse. Sposobnosti su u nama.Meautim, u nama zivi nesto dru90. U nama Ijudima, ako sami

47

dll(;oVIID


25/28

snage u nama, koje nam na kraju, ornoqucuje da se untHrl1flll lasrodimo sa g{avnim duhovima sveta, sa stvaralackirn duhovulmmoclma. Kad qledamo na te stvaralacke moel, gledamo na ItlPIiLjil janu. Tako znamo da sve sto s jedne strane, prolshodl odlepe Ljlil}ane, tezl, s druqe strane, da se vrati k njoj. Nas M il(na ova] svetl prenele nepoznate snage, kojirna mi ne upruvljamo. Mi znamo da su nas neke sile prenele preko reko ""one strane sveta, na ovu stranu sveta, Te sile koje deluju IIdubinama nesvesne polrode, okarakteolsana u brodaru, ne rnouuponovo da nas vrate (na onu stranu reke), Jer bi tada covnkbez svog truda, bez svoje saradnje, mogaoisto tako opet dlse vrati u cerstvo bozanstva, sasvlm onako kako jei dosao.Snage ko]e su nas kao nesvesne prirodne sHe prevele u car.stvo smrtnih ljudi, ne smeju nas ponovno vratibl. Za to su po-trebne druqe snaqe. To je znao i Gete. On hoce da pokaze Ikako covek mora da otpoene, da hi se opet rnoqao sjedinltlsa leporn LJiljanom. Postoje dva puta. Jedan je preko zelenezmije, preko nje mi rnozemo preoi: preko nJe mi malo oo malonalazimo carstvo duha. Drugi put vodi preko senke dlva, Poka-zuje nam se da div, koji je inace sasvim nemocan, u sutonskomsatu ispruz!i svoju ruku

j. w. goethe-bajka o zelenoj zmiji i lepoj ljiljani

Documents