istocnik • herald of the serbian orthodox church

ISTOCNIK • HERALD OF THE SERBIAN ORTHODOXCHURCH-CANADIAN DIOCESE

Year XXIX Issue 97 December 2016.Internet: www.istocnik.ca Publication Mail Reg. No. 40050648

Hristos se rodi!

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г. Др Митрофана

Istocnik Publishing

Главни и одговорни уредник: протојереј ставрофорДрагомир Нинковић

Уредник енглеске секције:

протосинђел мр Василије (Гавриловић)

Секретар редакције: јереј мр Јован Б. Марјанац

Техничка обрада: Велибор Станковић

Излази 3 пута годишње у 5,000 примерака

Претплата $25.00

Рукописи се не враћају

Лист излази благодарећи прилозима

Уредништво и администрација:Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону Онтарио 7470 McNiven Road R. R. #3,

Campbellville Ontario, L0P1B0

Телефон: (905) 878-0043Факс: (905) 878-1909

E-mail: [email protected] site: http://www.istocnik.ca

PUBLICATIONS MAIL AGREEMENTNO. 40050648

RETURN UNDELIVERABLECANADIAN ADDRESSES TO:

Istocnik Publishing7470 McNiven Road R.R. #3Campbellvile ON L0P 1B0

Уз насловну страну:

Дјева данас Превјечнога рађа, и земља пећину неприступноме приноси.Анђели са пастирима славослове, мудраци са звјездом пу-тују. Јер се нас ради роди као дете Предвечни Бог.

Кондак на БожићОваплоћењем Јединороднога Сина Божјег опет је људима откри-

вен предвечни план Божји о спасењу човека. О томе Апостол пише: “И заиста, велика је тајна побожности: Бог се јави у телу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеди се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави” (1.Тим. 3,16). Речи апостола Павла јесу речи препуне смисла, божанствене, небеске речи.

У бескрајној љубави Својој Бог нас је поново сјединио са Црквом Својом у Личности Христовој. Улазећи у несаздану Цркву, прилази-мо Христу, улазимо у простор нестворене светлости. Другим речи-ма, и ми, верни хришћани, призвани смо да постанемо несаздани по благодати, да постанемо заједничари бoжанских енергија, да уђемо у Тајну Божанства, да превазиђемо наш светски начин умовања, да умремо као стари човек (Кол.3,9 , Римљ.6.6 , Еф.4.22 ) и да постане-мо обожени или убожени. Када живимо у Цркви, живимо Христом. Ово су веома истанчани духовни и богословски појмови. Само Дух Свети може да нас научи свему овоме.

Свети Порфирије Кавсокаливит Насловна фотографија фреска Рођење Христово

У овом броју:4 Божићна посланица Г Др Митрофана

7 Богословље: Жичка беседа Светога Саве о правој вери

11 Актуелно: Куда идеш Србијо

17 Источничић

23 Божићна посланица Г Др Митрофана на енглеском

25 Епархијски дневник

27 Кроз наше колоније

35 Списак приложника

3

Божић 2016.

И заиста, нико сем Христа, није нам донио ништа ра-досније и ништа спасоносније, што су генерације и ге-нерације људи жељно ишчекивале, још од Адама и Еве. Христос нам је донио Себе и показао Себе као Пут ка Спасењу и Пут ка Заједници са Оцем и Сином и Све-тим Духом. Зато се овом радосном празнику Рождества радујемо као што су се радовали и анђели и пастири. Неки чудан мир и спокој тада влада међу људима и међу свом природом, јер нису узалуд пјевали анђели у онај дан: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људи-ма добра воља. “(Лк.2,14) Бар у ове дане, на кратко, људи буду људи: опуштени, празнично расположени, насмијани и окружени својим наjближим и најмилијим. Понекад се запитам: а да није Божића, да ли би неки икада имали прилике да се пока-жу у свјетлу онако како би требали да буду свих дана у години? И да ли би имали прилике да на кратко сврате у храм и Богу се захвале и помоле? Са породицом ру-чак да подјеле? Да се сјете родитеља, родбине, кумова и пријатеља?Нажалост, ова срећа и мир, за многе кратко потраје. Суровост живота брзо нас враћа у “реалност “ свако-дневнице и борбе гдје се на све заборавља а само на себе мисли. Није ли тако било и у оно време када је Ирод послао војнике да убију Дијете, па поби сву дјецу у Витлејему и свој околини до двије године старости? Данас нови Иродови изданци убијају дјецу по Египту и Европи. У Каиру убијају жене и дјецу у коптској цркви, док траје молитва. На Косову и Метохији ножевима насрћу на младиће и старце, храмове катанче и скрнаве.А зашто? Ради кога? И због чега?Па управо због Богомладенца Христа кога виде у нама,

хришћанима. То су они који су и онда питали Њега: За-што си дошао прије времена да мучиш душе наше? То питају Њега и данас када нас прогањају и убијају имена ради Христова.Заиста ми мучимо душе њихове. Зато нас и затиру јер им сметамо. Зато и изјављују да није тероризам највећа опасност овоме свијету, већ управо ПРАВОСЛАВНО ХРИШЋАНСТВО. Гдје се данас воде ратови и спро-воде санкције? Управо тамо гдје су православни. И ко страда без бола и јаука опет махом православни.О овоме се ћути и по новинама на маргинама пише. Очигледно ни људски живот и људска патња није истим аршином мјерена. А и ми који живимо у благодети као да смо заборавили на наше патње. Зато ћутимо када нам вјеру кваре. Ћутимо када нам породицу разарају и дјецу у школи трују настраностима. Ћутимо. Ваљда због ово мало сиротиње на кредит добијене коју отплаћујемо на-шим животом и здрављем и опет никад неотплативом. Ћутимо а себе и вјеру издајемо. Лакше је туђом муком се бавити. Окрени главу и удри на оног слабијег поред тебе. А то није хришћански. Браћо и сетре, не клонимо духом. Христос нам је Пут, Истина и Живот. Умјесто очајања и пренемагања пре-клонимо кољена своја пред Господем као некада Мој-сије, као Илија, као Свети Сава и помолимо се. По-молимо се да будемо свјетлост свијету и со којим ће се осолити. Да будемо свједоци побједе а не они који су пали у својој вјери, остали без наде и без живота. И у свом дому и у храму са свима светим, помињући себе и једни друге.Има наде – име јој је Христос. Има радости- име јој је Христос. Има побједе – име јој је Христос.

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Заиста, ја сам Онај, Кога очекујете и другоме се не надајте. Ако тражите пут, Ја сам Пут. Ја сам ваше Сутра од данас до краја времена. Савако добро, што ви очекујете од свих сутрашњих дана, у Мени је. Данас је

ваше сутра у мени испуњено. И ни један дан, до последњег дана, неће вам донијети оно што вам Ја доно-сим. “(Св Николај Жички из 57. Молитве на језеру)

4

Божић 2016.

Свештенству, монаштву, и свим синовима и кћерима наше Богом-чуване Епархије канадске:

благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога

Драга браћо и сестре,Овим речима анђео Господњи објавио је свету

највећи дан у историји људског рода, не само до нас него све до краја света. Хиљаде година потомци првога чове-ка, Адама, очекивали су овај дан. Старозаветни проро-ци су о Њему прорицали, праведници са уздахом су се надали, очекујући Онога који ће убрисати сузу са њихо-вих очију (Отк. 7, 17). И када је дошла пуноћа времена (Гал. 4, 4), очекивани је дошао, жељени се појавио, Изба-витељ се открио. У Давидовом граду, Витлејему, пречи-ста Дјева рађа божанског младенца. И те тихе ноћи, где никога није било ван града, сем пастира који су чували своја стада, јавља се анђео Господњи, баш њима, благове-стећи им рођење новога Пастира.

Од тог догађаја пре више од две хиљаде година, многе су генерације прошле овом Божијом планетом. Многе су се промене догодиле. Али ниједан догађај није остао толико важан као данашњи дан. Христово рођење пре-вазилази и оставља у сенци све оно што се десило под небеским сводом. Ниједна битка, ниједан природни фе-номен, ниједан људски изум, ниједно културно дело, не може се упоредити са чудом рођења Сина Божијег, Ису-са Христа, од Дјеве Марије. Јер то Дете не беше обично дете, него Творац, Цар и Спаситељ целога света.

То је чудо које и ми данас видимо очима вере. У јасла-ма се налази дете, које је у одећи смирења и кростости, али показујући сву славу Превечног Оца. Од тада па до данас родило се људи различитих звања: владара, фи-лософа, научника, песника, уметника и обичних људи. Време их је предало забораву. Мањина чува своје име по библиотекама и архивама. Ничије се рођење не про-славља сваке године тако свечано као Његово Рођење. Нико није толико вољен после смрти као Он. Узмите било који крст у овоме свету, сваки ће од њих подсети-

ти на Њега. Ниједан живот није тако описан као Његов живот. Ниједна књига на свету није тако читана као Ње-гово Јеванђеље. Ниједан лик није толико сликан (ико-нописан) као Његов лик. И ниједан се не поштује као Његов лик. Ниједна личност која је ходила по земљи није била светија од Њега. Па и сама историја света броји се по Његовом Рођењу-пре и после Христа. Он, дакле, дели живот човечанства на двоје: стару и нову еру, или пре и после Христа. Кад год пишемо писмо и стављамо дан, месец, годину писања, или читамо нови-не, подсећамо се на Божић. Чак и они који не верују у Њега, одају Му тиме извесно поштовање. Све нам то по-тврђује речи Св. Апостола Павла да је Бог кроз Њега и векове створио (Јевр. 1,2).

“И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас,

који је Христос Господ, у граду Давидову» (Лк. 2, 10-11).

5

Божић 2016.Браћо и сестре,

Прича се да је неки човек, возећи аутопутем, наишао на велики саобраћајни удес. Зауставио је кола, извукао из смрсканих кола тешко повређеног човека, ставио га у своја кола и одвезао у болницу. Пошто је много изгу-био крви требало му је дати крв. Али његове групе није било. Тај човек се понудио и дао му, и тако је спасао чо-века. А погледајте Сина Божијег који се ради тога ова-плотио и родио ради тога да би дао Своју крв милиони-ма и милионима људи. Најпре на Голготи а потом у Св. Тајни Причешћа. Учинио је и чини, што нико до тада није учинио. И нико није могао нити ће моћи да учини, јер је Он једини без греха. А све је то чинио зато што нас је љубио до краја (Јн. 13, 1). Кроз Њега нас Бог љуби љубављу вечном, јер је сам Он љубав (1 Јн. 4, 8). Зато је Бог Отац послао Свог Јединородног Сина на свет да ни један који верује не погине него да има живот вечни (Јн. 3, 16). “Стварање света показује велику моћ Божију. Али спасење света показује још већу моћ Његову”, вели Блажени Августин. Који би се роб усудио да иште од свога господара да барем обуче његово ропско одело, или да узме његов посао роба? А камоли да пострада за њега! Оно што некада ум људски није могао да замисли то је Бог учинио за цео род људски.

Радујмо се данас, драга браћо и сестре, јер се радује небо и земља. Заблагодаримо Му због Његовог ова-плоћења, унижења, сиромаштва, због суза које је про-лио за нас. Сусретнимо Христа целим својим бићем да би се уселио небески мир у нас. Узнесимо се вером,

надом и љубављу. Знајмо да је с нама Бог, живи и вечни, Онај исти коме су се поклонили мудраци са Истока и пастири из Витлејема.

Направимо Му место у срцима нашим. Јер каква је корист да се Он и хиљаду пута роди у Витлејему роди, а нема где главу да склони у срцима које је створио? Он највише воли да обитава у нама (2 Кор. 3, 3). А кад Њега имамо у себи, онда имамо небески мир. Јер је Он мир наш (Еф. 2, 14).

Прославимо данашњи празник великом радошћу, јер је он радост и небу и земљи. А плод тога празновања нека буде међу нама, који се називамо Његовим именом, остварење анђелске песме: “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља» (Лк. 2, 14).

Желимо да вам се свима захвалимо на вашим доса-дашњим милодарима нашој Епархији, манастиру, па-рохијама, као и свима онима којима је била потребна помоћ. То нека буде наше уздарје Богомладенцу Христу (Мт. 2, 11). Нарочито вас молим да нам сада помогне-те у нашој обнови, духовно и материјално. Надам се да ћете то учинити. Јер рече Св. Апостол: “А добро чинити да нам се не досади» (Гал. 6, 9).

Од свег срца честитамо вам божићне и новогодишње празнике, уз радосни поздрав:

МИР БОЖИЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ! СРЕЋНА И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНА 2017!Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом,

ЕПИСКОП КАНАДСКИ МИТРОФАН

АПЕЛ: Доласком Његовог Преосвештенства Г Др Митрофана на трон Епархије кандске, оживио је и увећао се број житеља у манастиру Св Преображења у Милтону.

Тренутно се изводе радови у конаку, који треба да омогуће услове за пријем нових монаха, који имају жељу да се придруже овој Светој обитељи.

Позивамо све епархиоте и све људе добре воље да новчаним прилозима помогнете да се ови радови обаве што прије и квалитетније.

6

Божић 2016.

Епископ Митрофан изразио саучешће поводом напада на Копте у Каиру

У понедељак, 12. децембра 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ др Митрофан упутио је израз саучешћа коптском Епископу Канаде Г. Мини поводом страшне погибије

верника окупљених на Св. Литургији у Каиру.

7

Божић 2016.

ЖИЧКА БЕСЕДА СВЕТОГА САВЕ О ПРАВОЈ ВЕРИ

(1) Браћо и пријатељи и оци и чеда богозванога, приклоните бо-гољубива срца ваша да чујете бо-жанске догмате. И чувши ове свете речи ставите их, браћо, у срца ваша и у савести душа [ваших] и пред очи ума [вашег], и разумите их.

(2) Премилосрдни и човекољу-биви Бог, имајући неизмерну ми-лост према роду људском, приклони небеса и сиђе на земљу, и Својим божанским домостројем и добро-вољним подношењем многоврсних страдања божанског тела [Свог], просвети род наш; и посла у сав свет Свете Апостоле, рекавши им: "Иди-те и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа". Али пошто они сами до нас не дођо-ше, то оци наши, чувши у истини речи њихове, повероваше им. И преблаги Бог, Који има бескрајну милост и не жели да погине ниједан од нас, по истој тој првој заповести и истим начином по науци и пропо-веди Светих Апостола уздиже мене на ово светитељство хотећи да пре-ко мене "испуни недостатке" отаца наших; и Духом Својим Светим заповеди ми да вам објавим ову реч своју о вашем спасењу, коју вичувши са љубављу је сачувајте, да бисмо и ми били заједничари реда светих.

(3) Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега

праве вере његове. Јер, као што рече Апостол, "темеље другога нико не може поставити осим онога којега постави" Дух Свети преко Светих Апостола и богоносних Отаца, а то је -- права вера која је на светих седам васељенских сабора потврђе-на и проповедана. И зато на овом темељу свете вере треба нам зидати злато и сребро и драго камење, то јест добра дела. Јер нити користи исправност живота без праве и про-свећене вере у Бога, нити нас право исповедање [вере] без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да "савршен буде човек Божји", а не да због недостат-ка [једнога] храмље живот наш. Јер, као што рече Апостол: "Спасава вера, која кроз љубав дела".

(4) Верујемо, дакле, у Оца и Сина и Светога Духа, певајући Тројицу Божанску, Узрок и Сазда-теља свега проузрокованога, видљи-вога и невидљивога. [Тројицу] Која је једне суштине, то јест природе, и у три Лица, то јест говоримо Ипо-стаси и Личности, чиме нећемо да подразумевамо обличјем или разли-ком три Бога или три природе или суштине, него исповедамо једнога Бога и једну просту и бестелесну природу и суштину, а разликом Лица различитост Ипостаси озна-чавамо; клањајући се [на тај начин] Тројици у Јединици и Јединици у

Тројици, Јединици Триипостасној и Тројици Једносуштној и једно-моћној и сабеспочетној. Њу једину познајемо вечнопостојећу, беспо-четну, нестворену, бесмртну, непро-падљиву, нестрадалну, свезадтељну и [све]држећу и [све]промисли-тељну.

(5) И једнога од Тројице, не Оца ни Светога Духа, но од Бога Оца рођенога Сина и Бога, Логоса, над-времено и од Њега Родитеља нераз-дељиво рођенога, а не створенога, једносуштног Родитељу и увекпо-стојећег са Њим; Који је [Логос] добротом [Својом] све привео из небића у биће, и Који је у последње дане ради нашега спасења сишао са небеса и уселио се у утробу Дјеве и сјединио Се с телом одушевљеним, и душу разумну и умну суштински примио од те исте Пречисте Дјеве Марије (Богородице). Он, од Бога Оца једносуштни Њему Бог Логос, због премногог човекољубља [Свог] изволео је, вољом Оца и Духа [Све-тог], да спасе Своје створење; си-шавши из Очевог наручја, одакле се није одвојио, (и ушавши у утробу Пречисте Дјеве) и узевши на себе не раније зачето тело одушевљено душом разумном и умом, произиђе [из Дјеве] Бог оваплоћен, родив-ши се неизрециво и са и сачувавши неповређеним девство Оне која је родила; не претрпевши ни сливање

у преводу владике Атанасија ( Јевтића)

8

Божић 2016.

нити промену, него остаде оно што беше а постаде оно што не беше; узевши на Себе обличје слуге, ис-тински а не привиђењем уподоби се нама у свему осим греха.

(6) Њега знамо као савршенога Бога и савршенога Човека, не дру-гога и другога, него једнога и истога пре оваплоћења и по оваплоћењу, једну сложену Ипостас; Њега једног истог у двема савршеним природама и својствима, и у двема природним вољама и дејствима, обома сједиње-ним по Ипостаси неизменљиво. Исповедамо Њега једног истог вољом хотећег и делајућег божанска [дела] као Бог, и Њега једног истог вољом хотећег и делајућег чове-чанска [дела] као човек. Јер Он не беше подложан природним нужда-ма, него се по вољи [Својој] родио, по вољи гладнео, по вољи жеднео, по вољи био уморан, по вољи се бојао, по вољи умро, истински, а не привидно, претрпео сва природна и беспрекорна страдања човечан-ска. И Он, Безгрешни, би распет и смрт окуси, и трећи дан васкрсе те-лом не видећи трулежност, и људску суштину неповређену и неосмрћену васкрсе, и узвевши је на небеса седе с десне стране Оца; и опет ће доћи да суди живима и мртвима; као што се узнесе телом Својим тако ће доћи и дати свакоме по делу његовом. Јер вели: "Васкрснуће мртви и устаће који су у гробовима, и они који чи-нили добро" са правом вером "отићи ће у живот вечни, а који су чинили зло -- у васкрсење суда."

(7) Уз то, ми се клањамо и по-штујемо и целивамо свечесну икону човечанског оваплоћења Бога Лого-са помазаног Божанством и остав-шег непромењено, тако да онај који је помазан вером сматра да види са-мога Бога Који се јавио у телу и с љу-дима поживео. Клањамо се и дрвету

Часнога крста и светим часним сасу-дима и божанским црквама и светим местима . Клањамо се и част одајемо икони Пресвете Богородице и ико-нама свечесних Божјих угодника, уздижући очи душе (наше) ка прво-образном лику и ум узносећи на оно што је несхватљиво.

(8) Ово је богољубиви (моји), догмат православних Отачких пре-дања. Следујући њима, и ми тако верујемо и тако исповедамо, а све јеретике и сваку јерес њихову про-клињемо.

(9) Примамо свих седам Ва-сељенских сабора: први, који је био у Никеји, 318 Светих Отаца; други, у Константиновом граду, 150 Светих Отаца; трећи, ранији, у Ефесу, 200 Светих Отаца; четврти у Халкидо-

ну, 630 Светих Отаца; пети, опет у Константиновом граду, 164 Светих Отаца; шести, опет у Константино-вом граду граду, 170 Светих Отаца. И још онај, мало касније бивши у Никејској митрополији, седми Са-бор 350 Светих Отаца, против оних који се одричу часних икона и не изображавају их и не поклањају им се, безбожно клеветајући хришћане. А примамо и све Свете саборе који су се Божјом благодаћу у разна вре-мен а и места сабирали ради утврђи-вања православног јеванђеоског учења, које прима Саборна Црква. А оних којих се одрекоше ови Свети Оци, одричемо се и ми; и које про-клеше они, проклињемо и ми.

(10) Јер многу јерес у разна времена и раздобља ђаво измисли,

9

Божић 2016.

и многи кукољ зловерја кроз слуге његове јересеначелнике посеја у ва-сељени ради кварења и смућивања праве вере, које ми проклињемо, и с њима оне који измислише зле дог-мате, и гнушамо се сваке нечастиве јереси.

(11) Ми пак стремимо се већма ка свакој побожности којој нас уче богомудре слуге Божје: Пророци, Апостоли и Светитељи, као што и сам Господ Исус Христос Син Божији рече, када од Оца дође на земљу оваплотивши се и роди се по други пут, од пречисте присно дјеве, и догмате домостроја Очевог и Свог изврши дивно, и заиста неизрециво разапе се на крсту, и трећи дан вас-крсе, и по васкрсењу Своме остаде овде на земљи четрдесет дана; и када хтеде узићи на небо ка Оцу [Своме], заповеди ученицима Својим Апо-столима говорећи: " Идите и научи-те све крајеве крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповедио". И опет: "Проповедајте Јеванђеље сва-ком створењу; ко поверује и крсти се, спашће се; а ко не верује, осудиће се". Ово је дакле права вера: крстити се у име Оца и Сина и Светога Духа.

(12) И тако, ми који смо хришћани обећали смо: молити се Богу своме свагда, (држећи запо-вести Његове и увек творећи вољу Његову). Јер је "вера без дела мрт-ва", по речи Јаковљевој. Но, браћо и чеда моја љубљена, као што и на-пред рекох, обоје [треба] да са стра-хом и трепетом држимо [и чувамо]. Држите (стога) реч Божју и свету веру Христову, и призивајте чистим срцем пресвето Име Његово, и не ленећи се у светим молитвама при-падајте к Њему исповедајући грехе своје, плачући са сузама пред Њим и Њему певајући и припевајући у срцима вашим свагда му певајући и

припевајући у срцима вашим свагда дан и ноћ непрестано. Јер Бог, када Га људи исповедају и моле Му се, сам уверава људе и духовно улази вером у срца оних који добро слушају науку Његову. Јер духовна наука није игра, нити речи безумља мисли људских, него је то проповедана света вера

Божја на којој су основани свети чинови у Христу Исусу Господу на-шем, о Коме Пророци Светим Ду-хом Божјим прорекоше, и Апостоли научише, и Мученици исповедише, и сви Свети сачуваше, и Преподоб-ни оци беспрекорно одржаше као на недељивом крајеугаоном Камену црквеном Христу Који је Прему-дрост и Сила Очева [и то сачуваше] светодуховски и силно и крепко и чврсто и поуздано у вери --, Који [Христос] и до сада многе уверава и утврђује и свима потврђује Своју веру божанску. Он, Преблаги Чове-кољубац, и до нас достиже Својом богатом милошћу, исправљајући наше недостатке, хотећи као Па-стир истинити да нас, заблуделе овце, сакупи у небески тор (Свој). Досежући до тога тора мисаоним и душевним очима (нашим), ми Му

се свагда молимо припадајући Му у сваки час, и исповедајући Му се, како Он сам дарује исказати то или помислити и неизречено сачувати. И ми, сатворивши вољу Његову, добићемо од Њега спасење у овом веку и у будућем, ако верно сачувамо заповести Његове које нам је сам Го-спод заповедио да држимо и обећао нам за то небеску награду, рекавши: "Заиста вам кажем: Ко одржи реч Моју неће видјети смрти вавијек".

(13) Да, чеда моја љубљена, шта је поузданије и праведније од ове речи коју Христос сам посведочава и потврђује истином? Шта је боље од овога: не окусити смрти довека? Јер само то неокушање смрти већ је далеко од греха, јер је окушањем греха укус смрти ушао у сав род људ-ски до Христа. Ради тога окуси смрт Он, Који је безгрешан и бесмртан по [Свом] првом рођењу од Оца, но окуси је ради нас, и пострада, да и ми вером у Њега окусимо бесмртност, као што рече Пророк: "Окусите и видите како је добар Господ". Веома је дакле добар [Господ] и правед-на и веран и свима речима Својим, и сва су дела Његова у вери. Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмрт-ну веру, толики дар -- да не умремо никада!

(14) Зато, ако ово сачувате, бићете блажени (од Бога у векове, и блажена биће срца ваша, и блажене биће душе ваше, и бићете блажени) ви који сте примили веру Божју и сачували је у чистоти. Гледајући на бесмртни дар Христов, твори-те свагда бесмртна дела у Христу: веру чисту и молитву честу, имајући према Њему љубав и наду, и савест чисту пред Богом и људима, пост и бдење, на земљи лежање, истину у

10

Божић 2016.

свему, чистоту телесну и душевно уздржање, чувајући разум светог кр-штења -- просвећења Божјег, којим се одрекосмо Сатане и свих дела његових. И свагда љубити покајање и исповедање грехова својих и пла-кање над њима; умиљење, смирење, праведност, поучење, исправљање живота свога, мржњу на грех; не опијање, не блудничење, него, на-против, чист живот какав је Божјим очима угодно гледати.

(15) Јер Бог је један од почетка и у бесконачне векове. И ово је прва заповест речена онима који Га љубе: да сваки од вас "љубите Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својим, и свом душом својом, и свом снагом својом". И нека буду речи ове, које вам ја данас заповедам, на-писане на срцима вашим и у душама вашим, да се бојите Господа Бога Сведржитеља, и у Њему јединоме да служите са страхом и трепетом, и Њему јединоме да служите са стра-хом и трепетом, и Њему јединоме узносите част и славу, и Њему једи-номе приљубљујте се, и Именом Ње-говим не куните се, него нека је ваша реч по Апостолу: да да, и не не. И уопште, нека се никако не спомиње међу вама други Бог, осим Онога Који је створио небо и земљу; ни-чему "од онога што је на небу горе и што је на земљи доле и што је у води под земљом, да се не поклони-те нити му послужите", осим Госпо-ду Богу вашем, у Кога се крстисте и поверовасте, и одрекосте се тајнога срама, и постадосте заједничари добре вере Његове и саучесници бесмртности Његове. Њега једино-га неодступно се држите, јер је "пред очима Његовим све откривено", као Што рече Апостол", и "јер је Бог наш огањ који спаљује"; и "узвраћа за грехе очева на деци до трећега и четвртога колена, онима који Га не

љубе и не творе вољу Његову, а чини милост на хиљаде и десетине хиљада онима који Га љубе и држе запове-сти Његове". Јер је он "Бог над бого-вима и Господар над господарима, Бог Велики и Силини и Страшни". Да "држите заповести Његове, и да извршујете пре очима Његовим све речи које вам заповедих", "да буде до-бро вама и синовима вашим после вас, и живи будете довека, ако чи-ните добро и угодно пред Господом Богом вашим", Коме (нека је) слава и беспочетност у бесконачне векове. Амин.

--------------Много се данас дискутује и

пише о правој вјери. Мало је чиње-ница а много страсти и незнања а кроз то и осуде оних који мисле као Црква. Људи сами себе постављају као једини исправан ауторитет и Вр-ховни суд (уједно и Пријеки). Суди се свима редом а највише онима којима је Христос кроз своју Цркву дао власт да суде. Незнање и површ-ност у знању води људе у суд и осуду, а све мислећи да Богу службу чине а Цркву бране. Један духовник је че-сто говорио да је прије народ ишао

за својом Црквом, а сад је време да Црква иде за својим народом. А кад то народ није био Црква или кад се одвојио од ње?

Давно, прије двадесетак годи-на,у манастиру Милешева, прилази свештенику млађа жена са супругом и малим синчићем (роћена близу самог манастира) и каже: видјели смо све и запалили свијеће, још нам само откључајте просторију гдје др-жите „ Бијелог Анђела “ да га види-мо. А стоји право испод те надалеко чувене фреске. Негдје у исто то вре-ме манастир посјећује брачни пар из Москве. Иако први пут долазе у манастир, они о њему знају толи-ко детаља да се човјек изненади а и постиди.Као да су ту провели читав свој живот.

Колико само саговорника који дискутују о св Јустину Ћелијском или св Николају Жичком а да нису прочитали ни слова од њих. Тако су данас многи светосавци а да не знају ни шта то значи.

Као што и сам наслов говори, ову Бесједу је изговорио сам Свети Сава у манастиру Жича 1221.год на црквено-народном сабору.

11

Божић 2016.

КУДА ИДЕШ СРБИЈО

Бјекством на Свету Гору и мо-нашким постригом принц Растко постаје скромни мо-

нах Сава. Оставио је земаљско цар-ство а примио небеско.Али тим чи-ном није оставио свој народ и своју земљу Добијањем аутономије у Ни-кеји 1219.године Српска православ-на црква, предвођена својим Првим Архиепископом и Просветитељем Светим Савом, сврстала се у Зајед-ницу и породицу Православних источних народа. Бесједа о Правој вјери, изговорена од стране самога Светог Саве, на црквено-народном сабору у манастиру Жичи 1221.го-дине је била путоказ и свјетионик генерацијама које су чврсто и непо-колебљиво ишле тим путем. Дубоко усађена у свјест нашега народа, вјера Светога оца нашег Саве, прозвана је светосављем а пут светосавским.

Светосавско духовно наслеђе помогло је Св великомученику Кне-зу Лазару да лакше одлучи коме ће се привољети царству:

“Мили Боже, што ћу и како ћу? Коме ћу се приволети царству?

Да ли ћу царству небескоме? Да ли ћу царству земаљскоме? Ако ћу се приволети царству,

Приволети царству земаљскоме, Земаљско је за малена царство,

А небеско у век и до века.” Цар воледе царству небескоме А неголи царству земаљскоме, Па сакроји на Косову цркву,

Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, Па дозива српског патријара

И дванаест велики владика, Те причести и нареди војску.

(Косовски циклус – Пропаст царства српскога)

Али не опредељује се да изгуби живот и војску већ да добије живот вјечни и тако спаси и сачува добије-но у наслеђе. Жртвени чин био је духовна снага и храна поробљеном народу да сачувавши своју вјеру и Цркву, сачува и све остало важно за идентитет једног народа: језик, писмо, културу, обичаје и све оста-ло. Јеванђелски дух присутан је у свакодневном животу и преточен у етос остао забиљежен у епској на-родној поезији:

„Немој сине говорити криво, Ни по бабу ни по стричевима, Већ по правди Бога истинога.“

Tако збори мајка Јевросима своме сину Краљевићу Марку и подвлачи:

“Боље ти је изгубити главу, Него своју огрешити душу!“Много је оваквих примјера

остало забиљежено у нашој богатој и страдалној историји.Неки поје-динци су можда и отпадали, али је народ следио пут Христов идући за

Протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић

А данас, данас на небу је српски Васкрс. Данас сва небеса, Свети Апостоли, Свети Пророци, Муче-ници, Исповедници славе Светога Саву. Данас сам Господ грли Светога Саву, највећег и најсве-тијег Србина, најљупкије и најмилије српско дете Растка! А он клечи и плаче. Плаче над несрећ-

ним српским родом, плаче над земаљском Србијом. Сва Небеска Србија слави Светитеља Саву, а ви несрећни Срби све сте његово заборавили на земљи.[1]”

— др Јустин Поповић, КУДА ИДЕШ, СРБИЈО?!, Беседа на Светога Саву 1966. године у манастиру Ћелије

12

Божић 2016.

Њим до Голготе и распињући се, а све знајући и очекујући онај велики дан Васкрсења. Зато и није тешко Ђакону Авакуму да носећи колац, на којем ће пострадати, одбије пред-лог осионих и гордих завојевача:

«Нема вјере боље од хришћан-ске! Срб је Христов, радује се смрти; Страшни Божји суд и Турке чека, Па ви чин’те што је вама драго! Ско-ро ћете и ви долијати. Бог је сведок и његова правда.“

али и љуто преклињање своје уцвијељењене мајке Божане да сачу-ва свој млади живот:

“Мајко моја на млеку ти хвала! Ал’ не хвала на науци таквој! Брзо ћеш се обрадоват’ сину!

Док пред Божје изидемо лице; Смрт избавља од свакијех беда;

Цвет пролетњи тек за зимом иде, Благо томе ко раније умре,

Омање је и муке и греха, Па што коме Бог и вера дадне, А још има браће на свијету»Кроз многе патње и страдања,

кроз сеобе и муке челичио се наш народ носећи са собом оно што је најсветије: мошти светих, црквене књиге и сасуде и сазнање да смо Бо-жији народ.

Ослобођење Србије донијело је толико жељену и сањану слободу, а са њом и нова искушења. Све је било у повоју. Немајући школе мно-ги млади људи одлазе на Запад да се школују и потом учествују у раз-воју младе и тек обновљене српске државе. Са добрим сјеменом дола-зи нажалост и оно које није добро и које само коров рађа. Са добрим идејама долазе и оне које никако нису биле добре. Нагло богаћење доводи до раслојавања друштва а онда и до слабљења морала и мо-ралних начела. Ту се јавља и први удар секташких учења које долази

са Запада. Балкански ратови а одмах за њима и Велики рат остављају за собом страховиту пустош. Многи су изгинули у рату, многи помрли од болести и глади. После рата још тежа искушења и већа морална по-срнућа. Партијашење узима свој данак, чак и међу свештенством. Подијељеност је све већа. И у та-кој биједи и невољи јавља се на-родни богомољачки покрет познат под називом Народна хришћанска заједница, чијим руковођењем ће се ускоро прихватити епископ охрид-ски Николај Велимировић. Покрет је био веома активан и успио је да измећу два свјетска рата испуни оче-кивања због којих је и основан а то је ширење јеванћелске науке, морал-ног препорода и сузбијање секташ-ких насртаја са Запада. Такву оцјену је дао и сам св Николај у Васкршњем поздраву 1931.године истичући:

„У Србији има више села која су се покајала. У тим селима нестало је злочина, ишчезло је роптање,не-ма порока, нама лажи, ни крађе, ни безбрачног живљења,ни свађе, ни псовке, ни грабежи, ни неправедног богаћења, ни коцкања, ни пијанства, ни непослушности , ни мржње. Но све је чисто и честито и напредно и благословено.”

Божија промисао подарила је овај покрет који је посијао добро

сјеме које је рађало свих ових теш-ких и неродних година у току ко-мунистичке диктатуре. Народно непокајање превагало је над Свена-родним покајањем, на које је упорно позивао Св владика Николај и ми смо се нашли у новом ропству, овај пут комунистичком. Као некада Из-раиљ који је допао мисирског роп-ства и у њему био око 400 година и Срби су робовали 45 година Титу и Комунистичкој партији. Многи су тада продали вјеру за вечеру. Многи су погазили своју славу. Било је тада свега. И бачених кандила и славских икона и спаљених Божијих књига и побијених и позатвараних Божијих слуга. Појединци су ишли дотле да су и Живога Бога јавно сахрањи-вали. Народ од Цркве одгонили. Учитељи ђаке на Велики Петак каја-маком на силу хранили а после Св причешћа прутевима и шамарима ударали.

У тим годинама само се чуо Тихи глас рањене Цркве и громки вапај из далека Св Николаја а горки јецај и крик, у манастир Ћелије, заточеног Св Јустина. Клечали су пред Богом и пред Светим Савом и молили за спас српског рода.Пророк српски Св Николај

1. Хај, шта се оно чује из даљине: Дал су вјетри, дал су вихорови,

Ил шуморе горе јаворове,

13

Божић 2016.

Ил са земљом трава разговара, Ил пјевају на небеси звијезде?

2. Нит су вјетри, нит су вихорови, Нит шуморе горе јаворове,

Нит са земљом трава разговара, Нит пјевају на небеси звијезде,

Но служи се света литургија У небеском царству Христовоме. 3. Службу служи Јован Златоусте И са њиме три стотин владика, Све владика земних мученика

И три хиљад часних свештеника, Свештеника Божијих угодника. Ђаконује архиђаконе Стеване И са њиме свети Лаврентије. Свети Павле чита Посланије, Свети Лука свети Вангелије,

Крсте држи царе Константине А рипиде свети стратилати

Димитрије и са њим Прокопије, Георгије и са њим Јевстатије И остали многи стратилати. Огањ носи Огњена Марија,

Тамјан пали Громовник Илија, Свети врачи помазују миром

А Крститељ водом покропљава. Херувими поје Херувику

А цар славе сједи на пријестолу Лицем својим небо освјетљава. С десна му је света Богомајка

Огрнута звјезданом порфиром, Свети Сава жезал придржава,

А народа ни броја се незна, Више га је но на небу звијезда. Измијешани свеци с анђелима Па с незна ко је од ког љепши.

4. Кад се света литургија сврши Светитељи Христу прилазили И пред њиме поклон учинили, Најпосљедњи Светитељу Саво И са Савом Срби светитељи. Свети саво метаније прави,

Ал се не хтје светац да усправи Већ остаде на земљи лежећи. Тад прилази света Богомајка Да подигне светитеља Саву,

Јер јој Саво Хиландар посвети, Ал се Саво диже на кољена

И даље се дићи не хоћаше Већ оста пред Христом клечећи. 5. Благи Христос Саву миловаше

Од милоште вако му збораше: «Чедо моје Немањићу Саво, Што си ми се тако растужио, Што си мене тако расплакао,

Никад тако плакао ниси, Ниси тако плако за Косовом

Кад је српско потамњело царство, Потамњело царство и господство.

Казуј мени, моје чедо драго, Како стоји вјера у Србаља,

Јесул Срби кано што су били Или су се Саво измијенили, Поју ли ми многе литургије, Подижу ли многе задужбине. Кано некад у вријеме Немање

И сина му светитеља Саве, И славнога Милутина краља,

И Стевана милог ми Дечанца, И Лазара мога мученика

И Милице славне Љубостињке, Ангелине мајке Крушедолке, И осталих цара и књегиња,

Да л се и сад Бог тако поштује, Да л Србијом свете пјесме брује,

Јеванђеље да л се моје шири, Српска земља да л тамјаном мири,

Свијетли ли се образ у Србина Пред људима и пред агфелима, Великаши да л праведно суде, Богаташи да ли милост дијеле, Да л сусједа сусјед оправдава,

Да л нејаког јаки подржава Поштује ли млађи старијега,

Да л дјевојке држе дјевојаштво, Да л попови по светињи живе, Калуђери да л за народ клече И да л грију пештере сузама

И за народ топлим молитвама. Да ли народ недјељу светкује,

Још завеза језик у Србина, Да не смије пјеват ни кукати, Нити Божје име спомињати,

Нити брата братом ословити; Да л празником цркве испуњује?

Казуј мени дични светитељу,

Српског рода други спаситељу, Каква ти је голема невоља

Те ти рониш сузе низ образе, Пјесму неба плачем завршаваш?»

6. Тад говори светитељу Саво: « 0 Господе велики и силни,

Пред киме се тресу херувими, има л ишта теби непознато? Та ти видиш срце у човјеку

И познајеш најтајније мисли. Видиш црва под кором грмовом,

Под каменом гују отровницу, На дну мора свако зрно пијеска.

Не могу се од тебе сакрити Тамних људи тамна безакоња, Због којих си на крсту висио; Али твоја љубав све покрива, Из љубави незнаније јављаш,

Из љубави ти о знаном питаш, Да ти кажем што ти боље знадеш. 7. «Нису Срби кано што су били.

Лошији су него пред Косовом, На зло су се свако измијенили.

Ти им даде земљу и слободу, Ти им даде славу и побједу, И државу већу Душанове,

Ал даром се твојим погордише, Од тебе се лицем окренуше, Господа се српска изметнула, На три вјере оком намигују, Ал ниједну право не вјерују,

14

Божић 2016.

Православље љуто потискују. Одрекли се српскога имена.

Одрекли се својих крсних слава, Свеце своје љуто увриједили. А ко диже цркву задужбину, Не диже је теби него себи.

Цркве дижу да их виде људи, Цркве дижу, Богу се не моле, Нит Божији закон испуњују Великаши правду погазили Богаташи милост оставили

И Србима док их Саво води. Не поштује млађи старијега,

Но се млађи паметнији гради, Нит нејаког јаки подржава,

Већ га ломидок га не саломи, Нит сусједа сусјед оправдава, Већ се куне криво за неправду

Због блатњаве земље од аршина.Но стање је још горе:

Свештеници вјером ослабили, Калуђери посте оставили,

Нит дјевојке држе дјевојаштво, Свилу носе, гријехом се поносе, Млади момци поштењу се смију, А свој разврат ни од ког не крију,

Нити народ за недјељу мари, Ни за празник ни обичај стари, Нит празником цркве испуњује, Празне цркве ко пећине пусте,

Празне душе, па празне и цркве, Свуд се црни црно безакоње, Стид ме једе и стид ме изједе,

Због гријеха народа мојега, Што и мене држиш близу себе.

Зато плачем, мој предраги Спасе, Вјечност ми је кратка за плакање,

Волио бих и у паклу бити, Само Срби Богу да се врате.»

8. Мирно Господ саслушао Саву, Па подиже своју свету главу; И мислима небеса потресе.

Заблисташе муње и громови, Надуше се гарави облаци,

Лед се просу о Петрову дану, Сва побијеле земља Србинова,

Ка од губе губава грешница. Закукаше Срби у невољи,

Ал се живог Бога не сјетише, Нити Бога ни својих гријеха. А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса. 9. Тада Господ устеже облаке, Да не падне киша ни росица, Благо сунце у жар се обрати, Сва сагоре земља Србинова, Пресушише ријеке и потоци, Прекапише дубоки кладенци,

Закукаше Срби у невољи, Ал се живог Бога не сјетише, Нити Бога ни својих гријеха. А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса. 10. Тада Господ ваши попустио,

По воћу се ваши ухватише, Обрстише шљиве и јабуке,

Сасушише питоме воћњаке По питомој земљи Србиновој.

Закукаше Срби у невољи, Ал се живог Бога не сјетише, Нити Бога ни својих гријеха. А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса. 11. Тада Господ помор попустио,

Да помори и старо и младо. Ударише љуте болезање,

Тијесна гробља а мало гробара, Гробарима отежаше руке. Закукаше Срби у невољи,


Блиједо му лице од ужаса. Па Србију земљу загрлише.

12. Тада Господ кризу попустио. Пуна земља свакога обиља,

А сви вичу: нигдје ништа нема. Закукаше Срби у невољи,


Блиједо му лице од ужаса. 13. Тад Сатану Господ одријешио,

Из пакла га на Србе пустио, Да до рока своју вољу врши,

И да чини што је њему драго, Са државом и са српским тијелом,

Само да се не дотиче душе. А Сатана војске подигао,

Од звјериња свога и људскога, Све од самих Божјих противника,

И својијех једномишљеника, Којих би се марва постидјела, И вепрови дивљи посрамили, Пакленим их огњем наоружо,

Повео их на земљу Србију. 14. Бљуну огањ из адових жвала,

Па запали кућу Србинову, Све разгради штоје саграђено,

Све прождера што је умијешено, Све однесе што је изаткано,

Све разграби што је уштеђено, Све раскући што је закућено, Све попљува што је освећено,

15

Божић 2016.

А господу окове веза, Старјешине врже на вјешала,

Ил умори глађу у тамници, Поби момке, зацрни ђевојке,

Згрчи мајек над колијевке празне, Над колијевке празне и крваве,

Још завеза ноге у Србина, Да не смије слободно ходити,

Осим куд га коноп води, Коноп води или кундак гони;

Још завеза руке у Србина, Да не смије радит ван кулука, Нити сјести, нити хљеба јести

Без сатанске горде заповијести, Нити ђецу своју својом звати,

Нит слободно мислит ни дисати.После свенародног страдања на-

покон Срби излазе из мрака: 15. Тако ишло задуго земана, Док набуја земља Србинова,

Од мртвијех српскијех тјелеса, И од крви српских мученика,

Ка тијесто од јакога квасца. Тад анђели Божји заплакали,

А Срби се Богу обратили, Јединоме своме спаситељу,

Вишњем Богу и светоме Сави. Тад се Саво стресе од ужаса, Скочи, викну из свега гласа:

«Доста, Боже, поштеди остатак!» Тад је Господ послушао Саву, На српско се робље ражалио, Те Србима гријехе опростио. 16. Засија се лице Србиново, Зазвонише звона на весеље, Замириса земља од тамјана,

Заблиста се Христова истина, Зацари се милост и поштење, Анђели се са неба спустише, Па Србију земљу загрлише.

17. Хај, шта се оно чује из даљине? То се опет служи литургија,

У небесном царству Христовоме, Службу служи светитељу Саво, И са њим три стотин владика,

И три хиљад српских свештеника, Ђаконује архиђакон Стево, А са њиме ђакон Авакуме

Што на коцу за Христа пострада, На баиру усред Биограда,

А цар славе сједи на пријестолу, Док са земље грми ка олуја, То Србија кличе - Алилуја ! Благо мајци која Саву роди.И као што је некада давно про-

рок и Боговидац Мојсије извео Из-раиља из ропства и повео у Обећану Земљу а народ стално жалио и кукао за оним што је иза њих остало и го-ворио:

“Нисмо ли ти говорили у Миси-ру и рекли: прођи нас се, нека слу-жимо Мисирцима? Јер би нам боље било служити Мисирцима него из-гинути у пустињи.”(2.Мој.14,12) и

“И рекоше им синови Изра-иљеви: камо да смо помрли од руке Господње у земљи Мисирској, кад сјеђасмо код лонаца са месом и јеђа-смо хљеба изобила!”(2.Мој.16,3)

тако и данас после толико годи-на Срби кукају за таквим времени-ма, говорећи како је тада било свега у изобиљу. И жале више него и један други народ који је био у истом роп-ству.

Народ се јесте у истину вратио Богу али је изостало Свенародно покајање, на које је тако здушно позивао Св Николај и кроз своја писма и молитве упозоравао. Који се јесу истински покајали они су се

истински и примили. Који се нису истински покајали они су се на ста-ро вратили. А најтеже у свему је са онима који се нису ни покајали а ни на старо вратили. Учени су и ва-спитани да мрзе и прогањају Цркву и да говоре пароле: Хоџе и попови најгори лопови! Такви и данас узви-кују исто то, само сада не као кому-нистички активисти већ као велики ревнитељи и чувари „њихове истин-ске вјере“. Што би рекли посао и за-датак исти, само је сада друга капа на глави.

И ни то им није довољно. Нау-чени и васпитани да разарају а при-том и да самоуправљају то покуша-вају и у Цркви.

„А синови Аронови Надав и Авијуд, узевши сваки своју кадио-ницу, метнуше огањ у њих и на огањ метнуше кад и принесоше пред Го-сподом огањ туђ а то им не бјеше за-повједио. Тада дође огањ од Господа

Ми знамо шта нам је план и мисија. Није нама циљ небеска Србија, већ живот на земљи и то је била основна идеја Зорана Ђинђића.[3]”

Борис Тадић, потпредседник ДС после убиства премијера Србије

Зорана Ђинђића 17. март 2003.

„Такође, међу првима смо се одредили према митовима, прогласили их лошим, и затражили Србију на чврстим ногама, на земљи, уместо оне небеске. Лично, мислим да су то историјски отклони, са далекосеж-ним последицама, које, у мору информација, јавност још није довољно препознала. И убеђен сам да ће се једног дана време мерити управо у односу на тај отклон. До када је Србија била „на небу“, и откада је на земљи. И ми ћемо бити у великој мери заслужни за тај заокрет“, рекао је Ивица Дачић у разговору за новине „Данас“ 17. јула 2015; тако је бивши премијер Владе Србије, подвукао улогу СПС-а у савременим променама у животу земље у којој је рођен и народа коме биолошки припада.

16

Божић 2016.

и удари их те погибоше пред Госпо-дом.“(3.Мој.10,1-2)

Тако и данас неки „узимају“ ка-дионицу и служе са туђим кадом разарајући Цркву Христову. Сума-нуто и болесно се представљају „ис-тинском“ и ко зна све кавом црквом. По дијелима њиховим ћете их по-знати, учи нас Христос и упозорава, да се чувамо лажних пророка. Све што говоре говоре против Цркве Христове збуњујући маловјерне и неутврђене у вјери. За њих сви су издајници и паписти само су они прави. Сва је Црква (она којом ру-ководи и кроз коју дјела Дух Свети) пала само „њихова“ није. Они би да у Рај уђу само они праведни. Мораће онда Христос да по њиховој заповје-сти из Раја многе изгна, почевши од Покајаног разбојника до они муче-ника који нису били у заједници са њима а пострадаше у данашње дане.

Другу болест нам причињавају, они који се баве популистичком по-литиком и њихове присталице које без имало стида и страха се боре за Земаљску Србију а против Небеске. Дрско и неувијено изјављују да је

било доста Небеске Србије и да ако хоћемо (а они одлучују и у наше име) у пропалу и обезбожену Евро-пу која се распада као леш и из које пацови већ увелико са спремљеним завежљајима бјеже, морамо бити за ту Земаљску (земљану, пропадљиву) Србију. А све уз наметнуту дилему да ли смо за Европу и живот или за Русију и пропаст. Али за нас из Не-беске Србије ту и нема неке дилеме јер је наш одговор јасан само треба да буде и довољно гласан да нас до-бро чују:

Господо, ми смо за Небеску Ср-бију, ону и онакву којој су припада-ли сви наши претци. Србију Светих и благочестивих хришћана. Србију Изнад Истока и изнад Запада о којој тако лијепо пише и лијепо пјева онај који је на кољенима умро молећи се за свој српски род:

Небесна Србија Србија је рајска, Миомирна, красна као ружа мајска.

Ту су оци наши и праоци свети, Што са крстом часним достигоше мети.

Ту жупани србски, краљеви и цари, И витези крста, и нови и стари. Ту мајке јунака и сестара јато –

Углачане патњом сијају к’о злато. Ту чете посника и светаца благих

И много и много сродника нам драгих. Ту монаси часни, монахиње бледе,

Вечну светлост Божју сад весело гледе. Ту свечари србски и задужбинари,

Борци и страдалци и млади и стари. И девојке миле и дечица мала

Што су за свог Христа јатом пострадала, Мачем посечена, огњем сагорена,

К’о шибљике младе ветром оборена, Домаћини ту су што у дому своме

Палише кандила Богу превечноме, Занатлије славне, веште свом занату,

Тамо, сви су тамо у небесном јату. Из тамнице сужњи, из болнице болни,

Паћеници овде, убоги, невољни, Радују се тамо око Светог Саве

Ко синови царски посред царске славе. И четници славни, Божји осветници, Многи богомољци, многи добротворци,

Удовице тужне и мајке без деце, Све су убројане у Божје свеце.

Кнежеви сељачки и њини усташи И сви и сви други славни преци наши

Што у горчинама живеше најљућим Али немогуће сматраше могућим. Поколења многа од најбољег соја,

Народ, Божји народ, без броја и броја, То је она вечна небесна Србија

Што к’о јато звезда пред Богом се сија.(Монах Тадија – Духовна лира)

The Serbian Orthodox Christmas Eve is celebrated on January 6th, and Christmas Day is on January 7th! Christmas Eve (Badnji dan) is the last day of the Christmas fast, and we go to Church for evening vespers. After arriving home

we do ‘pijukanje’, and collect bombone and orase . On Christmas morning the first person to enter our house

is called a ‘polaznik/položajnik’. On Christmas a special kind of bread is eaten – it is called česnica and there is a

lucky coin hidden in it. Will you find it this year? After the Church service we go home and have lunch/dinner with

the whole family. There is usually pečenica, sarma and lots of kolači! Under the table there might be some slama as a

symbol of the cave where Jesus was born. Make sure to great everyone in Serbian with: Mir Božiji.

Hristos se rodi – Vaistinu se rodi!

Dear children, parents and teachers,

ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! It is the time to celebrate Christmas, New Year and

the school patron slava Sveti Sava. Enjoy this issue and don’t forget to send your Easter drawings and stories to [email protected], with

the subject “Istocnik for Kids”.

The Serbian Orthodox Christmas Eve is celebrated on January 6th, and Christmas Day is on January 7th! Christmas Eve (Badnji dan) is the last day of the Christmas fast, and we go to Church for evening vespers. After arriving home

we do ‘pijukanje’, and collect bombone and orase . On Christmas morning the first person to enter our house

is called a ‘polaznik/položajnik’. On Christmas a special kind of bread is eaten – it is called česnica and there is a

lucky coin hidden in it. Will you find it this year? After the Church service we go home and have lunch/dinner with

the whole family. There is usually pečenica, sarma and lots of kolači! Under the table there might be some slama as a

symbol of the cave where Jesus was born. Make sure to great everyone in Serbian with: Mir Božiji.

Hristos se rodi – Vaistinu se rodi!

Dear children, parents and teachers,

ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! It is the time to celebrate Christmas, New Year and

the school patron slava Sveti Sava. Enjoy this issue and don’t forget to send your Easter drawings and stories to [email protected], with

the subject “Istocnik for Kids”.

How to make snowman banana snacks: All you need is:

- food sticks (for the base), - bananas (for body),

- apples (for hat), - grapes (for pompom),

- chocolate chips (for buttons and eyes), - and štapići (for hands and nose)

црвена жута смеђа светло плава зелена тамно плава

Sveti Sava was the first Serbian teacher. He traveled throughout Serbia and taught people many things, for

example: to believe in God; to read and write; to be honest and hardworking; to be righteous and to do good deeds. He opened the first schools and hospitals in Serbia and he cared about the poor and sick people. Overall, Sveti Sava did a lot for the Serbian people, for Serbia and for Serbian schools.

That is why Serbian schools around the world celebrate the Sveti Sava Slava and prepare special school performances on

that day. Are you taking part in one?

There are many folktales from the time of Sveti Sava. Many of them you have probably heard at

your Church and/or at Serbian school. Here is one:

Saint Sava and his students Saint Sava was a teacher. One day, a student

complained to him that his honey container had disappeared. In order to find who had taken the

students’ honey he said to the class: “Today during recess, a bee will fall on the hat of the one student

who took the container with honey!” Once the students went outside for recess, the boy who had taken the honey was constantly watching over his

hat, and that is how Saint Sava found out who took the honey in the first place.

Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави

Српске цркве и школе Светитељској глави.

Тамо венци тамо слава Где наш српски пастир Сава.

Појте му Срби, Песму и утројте!

Благодарна Србијо, Пуна си љубави

Према своме пастиру Светитељу Сави.

Цело Српство слави славу Свога оца Светог Саву.

Појте му Срби, Песму и утројте!

Светосавска химна (прве две строфе)

На чему сте

захвални?

Your stories:

Sofija Gojković

21

Божић 2016.

На чему сте

захвални?

Your stories:

Sofija Gojković

РАСПОРЕД ВЕЛИКОПОСНИХ ВЕЧЕРЊИХ БОГОСЛУЖЕЊА - 2017. ГОДИНА:

Опроштајно покладно вечерње (26. фебруар 2017.):

Манастир Св. Преображења Господњег. Поука и благослов: Његово Преосвештенство Епископ канадски Господин Г. МИТРОФАН; певају свештеници и присутни верници.

Прва недеља - Недеља Православља (5. март 2017 .): Према свеправославном договору.

Црква Успенија Пресв. Богородице, Виндзор. Беседи: о. Јовица Ћетковић; пева хор при храму Св. великомученика Димитрија. Гостују парохијани при храму св. Димитрија и Свете Петке и парохијани из Лондона са паросима.

Друга недеља (12. март 2017.):

Црква Светог Оца Николе, Хамилтон, на Бартон улици. Беседи: о. Дејан Обрадовић; пева хор из Киченера. Гостују парохијани из Киченера, Ватерлуа Нијагаре и Хамилтона са паросима.

Црква Св. Арсенија Сремца, Витби. Беседи: о. Владимир Вранић; пева хор цркве св. Арх. Гаврила. Гостују парохијани из Ричмонд Хила, Торонта и Мисисаге са паросима.

Трећа недеља (19. март 2017.):

Црква Светог Оца Николаја, Хамилтон, на Наш Роуд. Беседи: о. Душан Гњатић; пева хор из Ватерлуа. Гостују парохијани из Ватерлуа, Киченера, Хамилтона (са Бартона) и Нијагаре са паросима.

Црква Св. Арханђела Гаврила, Ричмонд Хил. Беседи: о. Милош Пурић; пева хор Кир Стефан Србин. Гостују парохијани из Торонта, Мисисаге и Витбија са паросима.

Црква Св. Архиђакона Стефана, Отава. Гостују парохијани из Монтреала. Беседи о. Ђорђе Цимеша.

Четврта недеља (26. март 2017.):

Црква Светог Саве, Торонто. Беседи: о. Милован Средојевић; пева хор из Витбија. Гостују парохијани из Витбија, Мисисаге, Ричмонд Хила и Оквила са паросима.

Црква Светог Великомученика Георгија, Ватерлу. Беседи: о. Милојко Димитрић; пева хор из Хамилтона са Бартона. Гостују парохијани из Хамилтона (обе цркве), Нијагаре и Киченера са паросима.

Црква Свете Тројице, Монтреал. Гостују парохијани из Отаве и Шербрука. Беседи о. Александар Гујаничић.

22

Божић 2016.

Свештеничка исповест (среда 29. март 2017. година):

Света Пређеосвећена Литургија у 10:00 часова у Манастиру Св. Преображења.

Пета недеља (2. април 2017.):

Црква Св. Апостола Петра и Павла, Оквил. Беседи: о. Љубомир Рајић; пева хор из Мисисаге. Гостују парохијани из Мисисаге и Торонта са паросима.

Црква Свете Тројице, Киченер. Беседи: о. Ђуро Самац; пева хор из Хамилтона (Неш Роуд). Гостују парохијани из Хамилтона, Нијагаре Фалс и Ватерлуа са паросима.

Црква Св. великомученика Димитрија, Виндзор. Беседи о. Васа Пејовић, пева хор из Лондона. Гостују парохијани из цркве Грачанице, Свете Петке, Лејкшор и Лондона са паросима.

Шеста недеља (9. април 2017.):

Црква Св. Саве, Лондон. Беседи: о. Милан Јовановић; пева: хор при храму Успенија Пр. Богородице. Гостују парохијани из Виндзора.

Црква Сабора српских светитеља, Мисисага. Беседи: о. Милутин Вељко; пева хор из Мисисаге. Гостују парохијани из Ричмонд Хила, Торонта, Витбија и Оквила са паросима.

Црква Св. Великомученика Георгија, Нијагара Фалс. Беседи о. Горан Гојковић; пева хор из Нијагаре Фалс. Гостују парохијани из Хамилтона, Киченера и Ватерлуа.

Црква Свете Петке, Лејкшор/ Виндзор - Беседи о. Јовица Ћетковић; пева хор при храму Св. великомученика Димитрија. Гостују парохијани из Виндзора.

Сва Великопосна вечерња богослужења почињу у 18:00 часова!

ВАЖНИ ДАНИ И ДАТУМИ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ У 2017. 3. и 4. фебруар (петак и субота) ЕПАРХИЈСКА СКУПШТИНА12. фебруар, . СВ. ТРИ ЈЕРАРХА, Слава Придворне капеле У манастиру Св.

Преображења, Милтон21. април. . . . ИСТОЧНИ ПЕТАК, Слава Епархијског листа “ Источник”, Манастир

Св. Преображења, Милтон10. и 11. Јун . . ЕПАРХИЈСКИ ДАНИ У КАНАДИ, Слава СКСС Манастир Св.

Преображења, Милтон13. август. . . . МАНАСТИРСКИ САБОР19. август. . . . ПРЕОБРАЖЕЊЕ, Слава Манастира у Милтону14. октобар . . ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, Слава Епархије канадске

23

Божић 2016.

To the Priesthood, Monastics, and all the sons and daughtersof our God-preserved Diocese of Canada:

grace, mercy, and peace from God; the Father, and Our Lord Jesus Christ, and the Holy Spirit.

Dear brothers and sisters,with these words the angel of God revealed to the world

the greatest day in the history of mankind; not only the greatest to the present, but until the end of the world. The descendants of the first man, Adam, waited for this day. Prophets of the Old Testament foretold of Him, the right-eous sighed with hope, all awaiting the One who will wipe away the tears from their eyes. (Rev. 7, 17) And when the fulness of time came (Gal. 4, 4), the One whom everyone longed, and waited, for had arrived. The Saviour revealed Himself. In the city of David, Bethlehem, the most pure Virgin gives birth to a godly babe. And that silent night, where nobody was outside the city except the shepherds whom were guarding their flock, an angel of God appears specifically to them, and announces the birth of the new Shepherd.

From that event, over two thousand years ago, many generations have passed on this planet made by God. Many changes have transoired. However, not one evnt has re-mained as important as today’s feast. The Nativity of Christ transcends, and leaves in the shadows, everything which has occurred throughout history. Not one battle, or natur-al phenomenon, human invention, cultural contribution, cannot be compared to the miracle of the birth of the Son of God, Jesus Christ. For this Child was no regular child, but the Creator, King, and Saviour of the whole world.

Today we see this miracle through the prism of faith. A child wrapped in the clothing of humility and meekness, is in a manger, yet exerts all the glory of the pre-eternal Father. Since then people with different titles have been on this Earth: rulers, philosophers, scientists, poets, artists and plain people. Time has committed them to be forgotten. A mere minority of them is preserved in libraries and ar-chives. Not one birth is celebrated such as that of Christ.

Nobody is so loved, even after His death, as He is loved. Take any cross and it will remind you of Him. Not one life is described as is His. Not one book is so widely read as is His Holy Gospel. Not one image is as frequent as icons of Him. And not one depiction is as respected as depictions of Him. Not one person which walked on the Earth was holier than He. All of history is set according to His birth-day – before and after Christ.

He, therefore, separates the history of mankind into two eras: the old and the new, or before and after Christ. When-ever we send a letter and scribe the date, or read a daily newspaper, we are to be reminded of Christ. Even those who do not believe in Him, show respect to Christ in this way. All of this confirms the words of the Holy Apostle Paul that God created all through Him and eternity. (Heb. 1, 2)

‘’And the angel said unto them, Fear not: for, behold, I bring you good tid-ings of great joy, which shall be to all people. For unto you is born this day

in the city of David a Saviour, which is Christ the Lord.’’ (Lk. 2, 10-11)

24

Божић 2016.


Brothers and sisters,There is a story of a man who, driving an automobile

along a highway, was startled to see a big accident on the road. Having parked his automobile, he pulled the heavi-ly injured victim from his destroyed vehicle, placed him in his, and drove to the hospital. The victim, having lost much blood, was in dire need of a transfusion. Unfortunately, there was nobody to match his blood type, except for the very man who drove him to the hospital. The man of course donated his blood, and therefore saved a life. Take a look at the Son of God who became man for this very reason: to give His blood to millions and millions of people; first on Golgotha and then in the Holy Sacrament of Communion. He gave for us, and continues to give, that which nobody has. And nobody will ever be able to give as He, for He is the only one without sin. And he did all of this because he loved us to the end. ( Jn. 3,16) Through Him God loves us with an eternal love, for He is love. (1 Jn. 4, 8) This is precisely why God the father sent his Only Begotten Son to the world so that anyone who believes does not perish, but has eternal life. ( Jn. 3, 16) “The Creation of the world manifests the great power of God, but the salvation of the world shows us even greater power”, says Blessed Augustine. Which slave would dare to tell his master to dress as a slave, or to take his place as a slave? Never mind to give his life for that slave? That which the mind of man could not imagine became possible for all of humanity through God.

Let us rejoice today, dear brothers and sisters, for the heavens and earth rejoice. Let us be grateful to Him for His incarnation, humility, poverty, and tears which He shed for us. Let us greet Christ with all of our being so that heavenly

peace may abide in us. Let us ascend with our faith, hope, and love. Know that the living and eternal God is with us; the same God to whom bowed the wise men from the Ori-ent, and the shepherds from Bethlehem.

Make room for Him in our hearts. What do we have from even a thousand births of Christ in Bethlehem, if we do not prepare cover for His holy head in the very hearts he created? Most of all He loves to abide in us. (2 Cor. 3, 3) And when we have Him in us, then we have heavenly peace. He alone is our peace. (Eph. 2, 14)

Let us celebrate today’s feast with great joy, for He is the joy of the world and the heavens. The fruits of our celebra-tion should be among us who dare to call ourselves by His name, so that we may live the angelic hymn: “Glory to God in the highest, and peace on earth, good will toward men”. (Lk. 2, 14)

We would like to extend Our utmost gratitude to all of the benefactors of Our diocese, monastery, parishes, or anyone that needed help. May these sacrifices be your gift to the God-child Christ (Mt. 2, 11). We especially appeal you to support us now, in this time of spiritual and material renewal. We hope that you will do this for the Holy Apostle says “we should not be weary in well doing”. (Gal. 6, 9)

We wholeheartedly greet you with the feast of the Na-tivity and wish you a happy New Year with the joyous greet-ings:

PEACE FROM GOD – CHRIST IS BORN! HAPPY AND BLESSED 2017!

Your intercessor before Christ the God-child,BISHOP OF CANADA MITROFAN

Нашем Преосвећеном епископу Г Др Митрофану, свештенству, монаштву и свем вјерном народу Епархије канадске и свим

православним широм Васељене редакција Источника честита наступајуће празнике уз радостан поздрав:


25

Божић 2016.

Централни Савет Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку

Централни Савет Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку заседао је у Чикагу ове године. Делегацију канадске Епархије су

чинили Његово Преосвештенство др Митрофан и јереј Јован Марјанац.

8. децембра 2016. године, Владика Митрофан, после краће посете манастиру Новој Грачаници, у манастиру Светог Саве у Либертивилу учествовао је у раду Епи-скопског савета Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку.

Седници, којом је председавао епископ Лонгин средњезападноамерички и новограчанички, присуство-вали су Преосвећена господа Митрополит црногор-ско-приморски Амфилохије, Епископи источноаме-рички Иринеј, западноамерички Максим и диоклијски Кирил. На састанку су поднети извештаји о раду епар-хија у Северној и Јужној Америци у претходном пери-оду. У том периоду епископ Митрофан је прешао из Епархије источноамеричке у Епархију канадску, а за Епископа источноамеричког изабран је владика Иринеј из Митрополије аустралијско-новозеландске.

Поред текућих питања посебно се разговарало о да-

туму званичне прославе светог Мардарија Ускоковића у Либертивилу. Наглашено је да је предстојећи догађај од великог значаја за Српску Православну Цркву и српски народ у Америци, али и за цело Православље. Прослава је заказана за 15. и 16. јул 2017. године. У прилог овој одлуци митрополит Амфилохије је свим епископима, а касније и члановима Црквеног савета, поделио крат-ко житије Светог Мардарија, заједно са службом и ака-тистом.

Чланови Савета су разматрали планове о подизању нивоа Богословског факултета у Либертивилу и из-градњи нове школске зграде. Истакнуто је да се нова епархија Српске Православне Цркве у Јужној и Цен-тралној Америци, не може, за сада, сама да се издржава и да јој је неопходна помоћ епархијâ из САД и Канаде и осталих епархија наше Цркве.

Сутрадан, 9. децембра 2016. године, у цркви Вас-крсења Христовог у Чикагу, одржан је састанак Цен-тралног црквеног савета за Северну и Јужну Америку, на коме су учествовали представници свих епархија Српске Православне Цркве на тим територијама.

Поред буџетских питања разматрана је и могућност

26

Божић 2016.

да се јединствена структура Цркве усклади са законо-давством држава у којима Црква врши мисију. Митро-полит Амфилохије је рекао да је нова Епархија буено-сајреска и јужно-централноамеричка већ регистрована пред државом Аргентином, али да исто треба учинити и у другим државама Јужне и Централне Америке. Раз-матран је буџет високошколске установе у Либертивилу и других установа Српске Цркве. Разговарало се на тему односа Српске Православне Цркве према инославнима.

Чланови Централног црквеног савета присуствова-ли су свечаном ручку са председницом Владе Републи-ке Српске, госпођом Жељком Цвијановић, која је, том приликом, уручила високо признање Републике Српске

госпођи Мелиси Бин Лубурић, добротвору српског народа у матици. Ручку су присуствовали парохијани храма Васкрсења Христовог, а деца из Основне школе Свети Сава, чији је директор г. Марко Бојовић, извела су пригодан културни програм.

Сабрање Централног црквеног савета настављено је 10. децембра 2016. године. Епископ Лонгин је по-здравио новоустоличеног Епископа источноамеричког г. Иринеја, који се придружио заседању. Разматране су теме буџета, црквеног образовања, заштите и осигурања црквене имовине. Пажњу је привукао и предлог епи-скопа Максима за формирање јединствене информатив-но-технолошке мреже.

БОГОСЛУЖЕЊА У МАНАСТИРУ У ЈАНУАРУ 2017. 1. јануар, недеља . . .Недеља Св Отаца: Св. Литургија у 10 часова6. јануар, петак . . . .Бадњи дан: Св. Литургија у 9 часова; Велико Повечерје у 19 часова. У

продужетку следи освећење и ложење бадњака и вечера7. јануар, субота . . .Божић: Јутрење и Св. Литургија у 4 часа. У продужетку божићни доручак;

Празнично вечерње у 17 часова8. јануар, недеља . . .Сабор Пресвете Богородице: Св. Литургија у 10 часова; Празнично

вечерње у 17 часова9. јануар, понедељак Св. Архиђакон Стефан: Св. Литургија у 9 часова13. јануар, петак . . .Дочек Нове Године: Свеноћно бденије са Св. Литургијом у 20 часова15. јануар, недеља . .Недеља пред Богојављење: Св. Литургија у 10 часова18. јануар, среда . . .Крстовдан: Литургија Св. Василија Великог и освећење водице у 9 часова;

Велико Повечерје у 17 часова19. јануар, четвртак .Богојављење: Литургија и Велико водоосвећење у 9 часова; Празнично

вечерње у 19 часова20. јануар, петак . . .Сабор Св. Јована Крститеља: Св. Литургија у 9 часова22. јануар,недеља . .Недеља по Богојављењу: Св. Литургија 10 часова27. јануар, петак . . .Свети Сава: Празнично бденије, 26. јануара у 17 часова; Св. Литургија и

освећење славског колача и жита у 9 часова12. фебруар, недеља Света Три Јерарха – слава манстирске капеле: Бденије уочи празника у 17

часова; Св. Литургија у 10 часова15. фебруар, среда . .Сретење Господње: Бденије уочи празника у 17 часова; Св. Литургија у 9

часова

27

Божић 2016.

ВанкуверХрамовна слава храма св. Арх. Михаила

Наш српски народ веома воли да се молитвено окупља о храмовним славама. Током наше тешке и бол-не историје, слављење крсне славе је била нит која спаја душе наших предака са Богом и која нас окупља у Зајед-ницу са свима светима.

И ове године, као и претходних седамдесет, по-божни народ Ванкувера и околине сакупио се на мо-литвено сабрање у своме храму. Овогодишња храмовна слава била је у неку руку и свечанија, јер је по први пут у нашу цркву дошао новоизабрани Епископ канадски Г. Др. Митрофан.

У петак 18 новембра у нашој цркви је служена ве-черња служба као и у суботу 19 новембра. По обављеној молитви прешли смо у салу, где смо уз присуство Епи-скопа канадског Г. Др. Митрофана, затим свештеника , протојереја-ставрофора Мирослава Дејанова, протоје-реја-ставрофора Драге Кнежевића, моје маленкости, протонамесника Марка Радмановића, свештеника из грчке цркве Тимолеона Пратаса, чланова нашег хора и присутних верника, свечано осветили славско жито и пререзали славски колач. Кумови овогодишње славе је била породица Српка и Виде Раките, који су показали домаћински образ заједно са комплетном организа-цијом. Најпре се верном народу обратио парохијски свештеник протојереј Малиша Миловановић, који је поздравио присутне почевши од Епископа, кумова , чланова ЦШО и остале парохијане, који својим тру-дом и залагањем помажу свој храм.Потом је присутне поздравио и наш Епископ канадски Г. Др. Митрофан,-захваливши се Богу и Арханђелу Михилу на помоћи и заштити, који нам пружају у све дане нашега живота.

У наставку је послужена вечера за све присутне а потом изведен свечани програм. Програм је био лепо осмишљен. После обраћања председника наше ЦШО г.

Љубомира Котура, низали су се наступи, деце из наше школе, затим, деце из нашег фолклора, руски певачки састав “ Не ждали”, опет фолклорне групе и на крају наш хор „ Обилић“, који је веома лепо и складно појао ово празнично вече.

У недељу вече, служено је празнично вечерње са петохлебницом, а у понедељак на сам дан св.Арханђела Михаила, служена је света Архијерејска Литургија, кру-на молитвених сабрања. Св. Литургијом началствовао је Епископ канадски Г. Др. Митрофан, уз саслужење протојереја-ставрофора Мирослава Дејанова, протоје-реја Малише Миловановић и протонамесника Марка Радмановића. Опет се Епископ у беседи очински обра-тио подучавајући вернике ко су небеске архагелске силе.На крају св. Литургије, освештан је сласки колач а око храма обављена литија. Иако је био радни дан храм је био испуњен верним народом.

По завршетку св. Литургије, настављено је сабрање за славском трпезом. Кумства за следећу годину се прихватио господин Војислав Николић. На крају свега остајемо Господу захвални и благодарни за овако тор-жествену прославу, нашег небеског заштитника пред Господом, св. Арханђела Михаила.

Протојереј Малиша Миловановић

Church feast of St. Archangel Michael

Our Serbian people like to gather for community pray-ers on Saint’s Feast Days (Slava). During the difficult and often painful history, the celebration of the patron saint was the only thread that connected the souls of our ances-tors with God. We particularly love Saint’s Feast Day when a church celebrates its heavenly patron (Church Slava).

This year, as in previous seventy years, pious people of Vancouver and the other neighbouring cities gathered for prayers at our church. This year’s patronal feast was even more solemn, because for the first time our church was

28

Божић 2016.

visited by the newly elected Bishop of Canada, His Grace Mitrofan.

The evening service was served on Friday, November 18 at our church, the same as on Saturday November 19. Thereafter, we moved the to the Church Hall, where His Grace Bishop Mitrofan in the presence of priests V. Rev. Protopresbyter-Stavrophor Miroslav Dejanov, V. Rev. Protopresbyter-Stavrophor Drago Knezevic, myself V. Rev. Protopresbyter Malisa Milovanovic, Rev. Presbyter Mar-ko Radmanovic, a priest of the Greek Church Timoleon Pratas, members of our choir and the pious parishioners and guests, blessed the Slava kolach and wheat. Godparents of this year Slava, were Srpko and Vida Rakita with their family, who made sure to cover all costs associated with the Slava Festivities. First, the guests were greeted by the parish priest V. Rev. Protopresbyter Malisa Milovanovic, who welcomed the participants starting from Bishop, Godparents, members of the CSO and other parishioners, who, with their hard work and dedication continue to help our Church. Thereafter, the attendees were greeted by His Grace Canadian Bishop Mitrofan, who thanked God and Archangel Michael for help and protection they provide to us.

Festive dinner was served and food blessed afterwards, and after all the guests had dined, Slava Academy program began. The program was beautifully prepared and per-

formed. After the President of our CSO Ljubomir Kotur greeted atendees, program followed with performances of children from our school, then children of our folklore group, Russian singing band “Ne Zhdali”, youth folklore group, poet Darinka Zastavnikovic read her poems and the program was closed by our church choir “Obilic” perform-ance.

On Sunday evening, a festive evening service with five-bread was served, and on Monday, the St. Arhangel Mi-chael feast day, Holy Archbishop’s Liturgy was served as the crown of Slava festivities. Divine Liturgy was served by the His Grace Bishop of Canada Mitrofan, with the con-celebration of V. Rev. Protopresbyter-Stavrophor Miro-slav Dejanov, V. Rev. Protopresbyter Malisa Milovanovic and Rev. Presbyter Marko Radmanovic. Again, the Bishop fatherly addressed the faithful teaching us about heavenly archangels. Divine Liturgy was completed by blessing of the Slava kolach, and procession around the temple. The Church was full of the faithful even though it was a work-ing day.

Afterward, the festive assembly of continues at the Slava lunch, after which we accompanied our Bishop to the air-port. Next year’s Slava godfather will be Mr. Vojislav Niko-lic. We are grateful to the Lord for solemn and festive cele-bration of our patron St archangel Michael.

V. Rev. Protopresbyter Malisa Milovanovic

29

Божић 2016.

ВанкуверКанонска посета

Током припремних дана пред Божићни пост Ванкувер и српске Православне цркве у овом граду су доживеле велики благослов и радост. Нашем вер-ном народу и свештенству je први пут у посету, као Епископ канадски, дошао Његово Преосвештен-ство Епископ канадски Г. Др Митрофан. Црква Св. Саве је имала радост да угости домаћина у суботу 19. новембра и недељу 20. новембра.

У суботње јутро 19. новембра служено је Јутрење после којег су сестре послужиле доручак за све при-сутне. По доручку уследио је састанак Преосвећеног Владике са Упрваним одбором и свештенством црк-ве Св. Саве.

Следећи дан у недељу 20. новембра служена је Св. Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. Др Митрофан уз саслужење протојереја-ставрофора Мирослава Дејанова, протојереја-ставрофора Драге Кнежевића, протојереја Малише Миловановића и јереја Марка Радмановића.

Епископ канадски у беседи је истакао светачки лик нашег заштитника Св. Саве чији пример треба да држимо и да следимо, јер нас пут Св. Саве води у Живот. После надахнуте беседе Његовог Пре-освештенства јереј Марко Радмановић је бираним речима поздравио Преосвећеног Владику и у име свих пожелео добродошлицу истакавши да смо се данас молитвено сабрали и тиме исказали љубав и оданост нашем Епископу, као нашем пастиру, коме смо поверени на духовно старање.

У част нашег Преосвећеног Владике Коло српских сестра Св. Петка припремило је свечани ру-чак који је послужен након Св. Литургије. По ручку наши школарци Српске школе и полазници Фокло-ра ”Вук Караџић” заједно са нашим црквеним хором ”Стеван Мокраљац” уприличили су богат и диван програм. Родитељима, деци, учитељима, сестрама, хористима и свима који су узели учешћа у програму и организацији нека је од Бога благодарност и бла-гослов Божији!

јереј Марко Радмановић

ВанкуверКонцерт поводом 160-годишњице рођења Стевана Стојановића Мокрањца

5. новембра у цркви Св. Саве у Ванкуверу, богослуж-бени хор Стеван Мокрањац одржао је концерт поводом 160-годишњице рођења великог српског композитора и прегаоца на пољу националне културе, чије име поносно носи. Било је то веома пријатно и надахнуто вече музике Мокрањца – мелографа, композитора, хоровође и педа-гога, и сасвим сигурно, најистакнутије личности српске музике на прелазу из XIX у XX век.

Мотива за уприличење једног оваквог догађаја било је неколико. Жеља нам је свакако била да одамо почаст

Стевану Мокрањцу као градитељу музичке културе у Ср-бији, који је учврстио национални правац у српској музи-ци, а поводом 160 година уметниковог рођења. Намера нам је такође била да упознамо присутне са Мокрањче-вим радом и значајем његовог дела, као и да пружимо прилику Србима Ванкувера да чују прелепе Мокрањчеве хорске песме које они, живећи далеко од отаџбине, врло ретко имају прилике да чују уживо. Најзад, и ми пева-чи смо пожелели да се препустимо изазову учења за нас нових песама и уживању у њиховој лепоти и заједнички креираној чаролији звука, и можда чак пробудимо жељу у појединим слушаоцима да нам се придруже у слављењу Господа и заједничкој молитви кроз црквену песму.

30

Божић 2016.Током концерта смо, између блокова песама, излага-

ли значајне податке о раду и делу Стевана Стојановића Мокрањца, а такође и најзанимљивије детаље и анегдоте из његовог живота. За време концерта приказивани су и слајдови са сликама Мокрањца и његове породице и ње-гове родне куће у Неготину која је данас музеј. У њој се чувају предмети и намештај који су припадали Мокрањ-чевој породици и она је место одржавања традиционал-них Мокрањчевих дана. На слајдовима су приказивани и преводи на српски језик духовних песама певаних на црк-венословенском језику, како би присутни могли боље да разумеју извођене песме и да их доживе и кроз реч, а не само кроз музику.

Мокрањац је посветио велики део свог самопрегор-ног стваралачког рада православној духовној музици, највећим делом заснованој на традиционалним напеви-ма српског црквеног појања. Записао је, према певању најбољих појаца свога времена, више од 2000 црквених мелодија, од којих је многе уткао у хорске духовне ком-позиције и тиме их не само овековечио, већ учинио да их данас присно препознаје сваки верник и сваки љубитељ хорског певања у нашем народу. Управо због тога је и про-грам овога концерта претежно био посвећен Мокрањче-вој духовној музици.

Концерт је почео тропаром светитељу нашега храма, Св. Сави, у Мокрањчевој обради за хор, а затим настављен једногласним појањем Великог славословља шестога гласа из Осмогласника, и кондака Заштитнице хришћана, пре-кројеног за превод на савремени српски језик. Затим су уследиле црквене хорске песме О светлим празницима, које се певају на литургијама о Христовим празници-ма: Молитвами Богородици, Спаси ни, Јелици и Кресту Твојему. Међу духовним композицијама једно од Мо-крањчевих врхунских остварења је свакако Божанствена служба Св. Јована Златоустог по српском народном напе-ву, односно Литургија. Из овог монументалног дела хор

Стеван Мокрањац је извео песме: Свјати Боже, Алилуја, Херувимска песма, Тебе појем и Достојно јест.

У другој половини концерта публици је представљена Мокрањчева световна музика. Као гост наступила је Мар-тина Говедник, мецосопран и чланица Ванкуверског ка-мерног хора и ансамбла ванкуверске опере. Она је извела четири Мокрањчеве песме за глас и клавир, такође засно-ване на народним песмама: Ко ти купи кондурице, Бела Рада, Сву ноћ ја легох, и Три су сеје. Мартинин сарадник за клавиром био је Alejandro Ochoa, истакнути пијаниста и музички педагог из Ванкувера, родом из Колумбије.

Завршни део концерта испуниле су две од Мокрањ-чевих чувених 15 руковети. Од око 300 народних напева које је записао, Мокрањац је изабрао око 80 најлепших и обрадио их у својим руковетима – складним сплетовима народних мелодија које у себи носе лепоту и особености мелоса појединих наших крајева. Тамбурашки оркестар Ђерам, уз певаче солисте извео је чувену Другу руковет. Ово несвакидашње извођење био је јединствен музички експеримент, којим је ова много вољена и певана руковет приказана из једног неочекиваног и нетрадиционалног угла.

На самом крају програма, домаћин концерта, хор Стеван Мокрањац, извео је Девету руковет, Из Црне Горе. Ова руковет својим музичким језиком живо доча-рава пркосни и опори амбијент краја из којег су њене ме-лодије потекле.

Овим концертом хор Стеван Мокрањац при цркви Св. Саве у Ванкуверу достојно је обележио годишњицу рођења Стевана Ст. Мокрањца, великана српске музичке културе, подсетивши нас на његову пресудну улогу у раз-воју српске црквене музике, као и на далекосежни утицај који је његово дело извршило на касније музичко ствара-лаштво у Србији.

Јована ИвановићДиригент хора Стеван Мокрањац

31

Божић 2016.

ВанкуверОдржан први летњи камп при српској школи „Свети Сава“ у Ванкуверу

Српска школа „Свети Сава“ у Ванкуверу основана је 1974. године при цркви Св. Саве са основним циљем да нашу децу подучи и обогати са знањем и искуством који представљају неизбежни део наше вере, традиције, културе и језика. Наша школа је кроз године следила тај циљ и остварила велики утицај на одржавање, развој и повезивање српске заједнице у Ванкуверу.

Идеја о оснивању првог српског кампа при српској школи је рођена као последица повезивања и изузетне енергије појединаца, реализоване кроз овај пројекат.

Од 15. до 19. августа 2016.године одржан је први летљи српски камп у оквиру српске школе „Свети Сава” у Ванкуверу. У том периоду школа се претворила у праву малу дечију престоницу културе, пријатељства и забаве. Током кампа полазници су имали прилику да унапреде своје знање из области веронауке, српског језика и културе, традиције и обичаја, географије, кули-нарства, спорта, музичког васпитања, али и да покажу лепоту детињства кроз литерарне радове и дружење на радионицима и на излетима.

Камп је изузетно позитивно оцењен од стране по-лазника и родитеља. Родила су се нова пријатељства, така да се на крају кампа могла видети и понека суза.

Дугујемо огромну захвалност организаторима кампа и директно укљученом особљу при реализацији пројекта.

Организовањем и одржавањем првог српског кам-па постављен је нови стандард за ове генерације, али уједно и исказана велика захвалност и поштовање уло-женог труда, рада и инвестиција од стране претходних генерација и донатора, којима су створени услови за рад српске школе и одржавање кампа.

Од непроценивог је значаја очување и уједињење српске дијаспоре кроз садржаје који промовишу српску културу, традицију, а уједно поштују животни стил сре-дине у којој живе.

Надамо се изузетном одзиву следеће године!Драгана Лекић,

учитељица у Српској школи ”Св. Сава”

32

Божић 2016.

WindsorGracanica Church School

The new school year 2016 is off to a fantastic start! Church school began its year on September 12th with over 70 children registered for classes! Every Monday night at 6:00 pm the kids learn Orthodox religion, Serbian history, Serbian language, and learn to dance at folklore. The chil-dren are enjoying building new relationships and learning about their Serbian heritage.

Our Gracanica Church School is a wonderful oppor-tunity for children to cultivate our Orthodox religion, Serb-ian language and traditions. Registration is always open.

Prota Milan Jovanovic

Gracanica Choir SlavaSerbian Singing Society Gracanica of Windsor celebrates

its Patron Saint St John Chrysostom on Saturday November 26th, 2016. Every Sunday our wonderful choir sings pleasant-ly for the Divine Liturgy. We all enjoy the harmonic melody, which sounds so nice and spiritual in the beautiful church Gracanica. Most of the time the choir prepares coffee and des-serts for all the people in church.

The Kuma this year was Ljilja Ljepava and next year it will be Sofija Tesic she is also a part time teacher at Sunday school. The diner was delightful like always, and well prepared by teta Djuja in the kitchen. Na mnogaja ljeta! Many years of long life!

Prota Milan Jovanovic

33

Божић 2016.

ЕдмонтонПостављена ограда око цркве и црквене сале

Током 2016. године постављена је ограда око цркве Св. Саве и црквене сале a ове, 2017. Године, радиће се на уређењу црквене порте и постављању видео надзо-ра. Да би ови послови били успешно довршени Управа ЦШО Св. Саве у Едмонтону, поред сакупљања добро-вољних прилога, ове године је по први пут организо-вала манифестацију Српски Дани и Фестивал Српске хране. Више детаља о животу најсеверније српске зајед-нице окупљене око цркве Светог Саве у Едмонтону можете наћи на интернет презентацији http://www.

svetisavaedmonton.com

Фестивал Српске ХранеУ суботу 17. септембар 2016. на црквеном имању

одржан је први Фестивал Српске Хране. На јеловнику се нашао велики избор српских специјалитета као што су:

свадбарски купус, гулаш, пасуљ на српски начин, ћевапи, печена прасетина и јагњетина са ражња, пите, палачинке и друге посластице. Циљ нам је био да и на овај начин упознамо своје суграђане са нашом тради-цијом, специјалитетима Српске кухиње и приближимо нашу Заједницу свим људима добре воље и тако пока-жемо своје гостољубље..

Захваљујемо се свим волонтерима на несебичној помоћи и свим гостима на посети. Знамо да је сваки по-четак тежак али ћемо се трудити да следећи пут будемо још бољи и организованији а да ова манифестација буде на далеко чувена.

Српски Дани 4. и 5. јуни Изузетно лијепо организовани и припремљени

Српски Дани 2016. су привукли пажњу многих посјети-лаца, не само Срба из Едмонтона и околине, већ и оста-лих народа који су дошли да посјете овај фестивал. Овом

скупу присуствовало је неколико хиљада људи. Органи-зација је била веома добро осмишљења тако да су посје-тиоци били веома задовољни свеукупним садржајем.

Српске дане је свечано отворио Никола Буач, као најстарији члан српске заједнице, у суботу, 4. Јуна. Свештеници протојереј ставрофор Обрад Филиповић из Калгарија и надлежни свештеник протојереј ставро-фор Десимир Видовић отпочели су ово велико народно сабрање, како је то и ред, молитвом Пјевачко друштво ,,Божур” је милозвучно отпјевалo српску химну Боже Правде и канадску химну О Канада. Присутне је потом поздравио Жељко Сулавер подпредседник ЦШО.

Услиједио је културно-умјетнички програм у коме су се ређали наступи гостујућих и домаћих фолклорних група. Овај фестивал је и замишљен и реализован, не само као фестивал којим се слави и обиљежава српска култура и народна традиција, већ је овај дан и прилика да се широм отворе врата свим људима бројних нацио-налности, као јеванђелски и миротворни знак љубави и отвореног срца за све људе добре воље који живе на просторима ове велике, широкогруде и отворене земље Канаде.

Током фестивала било је приказано неколико из-ложби: стари српски новац, изложба српских радино-сти и српска народна ношња. Такође, све црквене сек-ције имале су своје изложбе.

У вечерњим сатима славље је настављено уз музику уживо.

У недељу је прво служена Св. Литургија а онда на-стављено са програмом.

И другог дана фестивала наступале су гостујуће фолклорне групе заједно са домаћинима, ансамблима Српског фолклорног друштва ,,Опанак” ,који су пје-вали и играли српска кола и пјесме, Програм је трајао

34

Божић 2016.

неколико сати оба дана и било је интересатно гледати и слушати све те наступе и пјесме.

Прослава српских дана наставила се уз дружење, музику и игру. У сарадњи са Управним Одбором ЦШО Св. Саве, Коло Српских Сестара Косовка Девојка је организовало продају традиционалних српских јела. Вриједне сестре су продавале домаће пите, палачинке, и разне друге посластице. Ту су били свакако у понуди и печење са ражња и специјалитети са роштиља.Чланови свих црквених секција узели су активног учешћа, како у раду тако и у забавном програму и све је протекло у ведрој и свечаној атмосфери.

Одржана су и такмичења у неколико спортских дис-циплина.

Програм је органозовао и оба дана водио Жељко Сулавер.

Српски дани су протекли у лијепом расположењу и била су то два дивна дана за дружење и ширење наше српске културе. Сигурно да све ово не би могло да се оствари без великих напора чланова управе ЦШО Св. Саве са председником Драганом Бабићем на челу, и КСС Косовка Девојка на челу са председницом Стан-ком Младенов, Српским фолклорним друштвом и председницом Весном Пајић, Српском школом Јован Јовановић Змај, фудбалским и стонотениским клубови-ма. Бројне ноћи, дани и сати су уложени седмицама уна-пријед да се све оводобро организује и оствари. Свима хвала и од Бога награда.

Велика захвалност припада и свим спонзорима који су својим финансијским донацијама помогли да се ор-ганизују Српски Дани 2016. Имена спонзора биће ис-

такнута цијеле године на нашем вебсајту. Управни Од-бор ЦШО Св. Саве се срдачно захваљује свима који су се на било који начин потрудили у организацији Српског дана и омогућили да буде успјешно организован.

35

Божић 2016.

Генерални прилог

Андић Јован . . . . . . . . . . . .40$Бијелић Радослава. . . . . . . . 100$Бојковић Драгослав . . . . . . .60$Брајић Дарко . . . . . . . . . . . .40$Будимировић Богдан . . . . . . 200$Димитријевић Дејан . . . . . . .60$Гранула Милош . . . . . . . . . 100$Илић Бојан . . . . . . . . . . . . 200$Клачар Милован и Невенка. . 100$Кузмановић Евгенија . . . . . . 300$Лазић Милан . . . . . . . . . .1,000$Лојпур М. . . . . . . . . . . . . . .30$Лојпур Саво и Марија . . . . . .30$Марјановић Радан. . . . . . . . .50$Мазић Небојша . . . . . . . . . .60$Мићановић Перо . . . . . . . . .20$Мићић Душан . . . . . . . . . . .50$Моћић Наташа. . . . . . . . . . .20$Моћић Предраг . . . . . . . . . .20$Павлица Николас, Александар и Даница . . . . . . . . . . . . . . . 100$Простран Драган . . . . . . . . .50$Ракановић Анђелка . . . . . . . .40$Савић Миодраг . . . . . . . . . 100$Соколовић Јагода . . . . . . .1,000$St Mary Church Kitchener . . . 200$Терзић Александар и Миљана .10$Вукадин Петар . . . . . . . . . . .20$

Слава

Арманд Ричард и Милица . . . .50$Бајић Ленка . . . . . . . . . . . . .20$Бодирога Горица. . . . . . . . . .20$Бојковић Драгослав. . . . . . . .20$Ђурђић Миленка . . . . . . . . .20$Ђурађ Милан и Бојана . . . . . .50$Илић Жељко . . . . . . . . . . . .25$Јовковић Зоран . . . . . . . . . .20$Крајишник Ранко . . . . . . . . .40$Крндија Михајло. . . . . . . . . .20$Лешић Милан . . . . . . . . . . 500$Ли Олег . . . . . . . . . . . . . . .50$

Лукач Милош и Мира . . . . . .50$Манојловић Тоде . . . . . . . . .20$Марић Срећко . . . . . . . . . . .20$Н. Н. . . . . . . . . . . . . . . . . . 5$Н. Н. . . . . . . . . . . . . . . . . .50$Н. Н. . . . . . . . . . . . . . . . . .20$Н. Н. . . . . . . . . . . . . . . . . .20$Н. Н. . . . . . . . . . . . . . . . . . 20о Добрица Обрадовић . . . . . .20$о Дучан Гњатић . . . . . . . . . .30$о Горан Гојковић . . . . . . . . 100$о Јовица Ћетковић . . . . . . . .20$о Лазар Вукојев . . . . . . . . . .30$о Милојко Димитрић . . . . . .30$о Милован Средојевић . . . . .50$о Воја Павловић . . . . . . . . . .50$Пантелић Александар . . . . . .40$Простран Драган . . . . . . . . .50$Радовановић Живадин. . . . . .40$St Peter & Paul – Sudbury . . . 200$Васиљевић Миломир . . . . . . .20$Ждеро Славко и Весна. . . . . .20$Зубац Сандра . . . . . . . . . . . .50$

Манастир

Бојковић Драгослав. . . . . . . .20$Гајић Катарина . . . . . . . . . . .50$Костић Милош. . . . . . . . . . .20$Лојпур Драган и Елизабет. . . 100$

Источник

Брковић Боб . . . . . . . . . . . .25$Купчевић Данило и Силва . . .25$

За здравље

Ђурђевић Верослав . . . . . . . .50$Капељ Дана . . . . . . . . . . . . .35$Лојпур Саво и Марија . . . . . .50$Н. Н. . . . . . . . . . . . . . . . . .20$Н. Н. . . . . . . . . . . . . . . . . .15$Н. Н. . . . . . . . . . . . . . . . . .20$Рађен Бранко и Јелица . . . . . .20$

За покој душе

Cheetman Marianne . . . . . . . 100$Чордашевић Ђорђе . . . . . . . 120$Ђурђевић Александар и Ђурђа 100$Ђурђевић Саво и Радмила . . 100$Драгичевић Милан . . . . . . . .20$Гајић Катарина . . . . . . . . . . .50$Илић Иванка . . . . . . . . . . . .50$Јокић Ђуро . . . . . . . . . . . . .20$Јовичић Ратко и Јања . . . . . . .20$Костић Наташа . . . . . . . . . 100$Простран Драган . . . . . . . . .40$Радовановић Живадин. . . . . 100$Сантрач Мира . . . . . . . . . . .40$Шарановић Драгица . . . . . . 200$

Устоличење

Heritage Funeral Centre. . . . . 600$Радош Елизабет . . . . . . . . . 500$

Косово и Метохија

Лојпур Драган и Елизабет. . . 100$Father Rodney Torbic . . . . .100U$

Добродошлица новом Епископу

St Nicholas Church Barton 9,295.03$St Nicholas Church Nash Rd 1,610$St Nicholas Church Nash Rd - Choir donation . . . . . . . . . 200$

Одржавање гробља

Мрђеновић Марко и Љуба 50$

Прилози од априла од октобра до децембра 2016.

istocnik • herald of the serbian orthodox church

Documents