Naslov originala Shirley Hart Fatal attraction

FATALNI SUSRET

1.

Francisko. Amanda Kirk je pogledala kroz prozorĉić aviona na grad u kojem je

roĊena. Blaga izmaglica leţala je nad gradom, pokrivajući ga, tako da su samo vrhovi

solitera virili. Frisko je liĉio na grad koji se davi u sivoj magli. Most Golden Gejt je

goreo, crven u svetlu izlazećeg sunca.

Upalila se svetlost i Amanda je vezala pojas oko uskog struka. Njen sivi kostim

nije bio izguţvan, a crveno-zlatna kosa je bila besprekorno oĉešljana u šinjon.

Delovala je smireno, iako je osećala grĉ u stomaku. Sklonila je pramen kose sa ĉela i

pokušala da se usredsredi na prizor kroz prozorĉić. Amandine duge crveno-zlatne

trepavice su se odslikavale na belini njenih obraza. Tamnozelene oĉi sada su bile

ledene kao planirisko jezero. Nekad su sijale zelenom bojom strasti i Ijubavi.

Povratak u San Francisko ju je podsetio na Kolina, a to nije ţelela. Napustila je

Frisko da bi ga zaboravila. Verovala je da je uspela da ga je izbacila iz svojih misli i

srca jednom zauvek. Ali, evo, vraća se u grad gde on ţivi i radi kao advdokat.

Pomislila je da verovatno slama srce svoje nove sekretarice svojim neodoljivim

šarmom. Da li i ona ostaje duţe na poslu, radeći na izveštajima, kao Amanda nekad?

Ali, sad je sve drugaĉije. Kolin je sad oţenjen. Liza je verovatno stavila taĉku na

njegov noćni rad.

Kolin i Amanda su bili verenici godinu dana, a onda se pojavila Liza Volingford.

Kolin je prekinuo veridbu i oţenio se Lizom kroz mesec dana. Da li ju je Kolin ikada

voleo? Proveli su zajedno mnogo dugih sati i ona se zaljubila. Ali, sad, posle duţeg

razmišljanja, zna da se njemu u stvari dopadalo da bude veren devojkom iz jedne od

starih porodica San Franciska. Kolin je poticao iz Midvesta i bio je zadivljen

tradicijom i nasleĊem koje se još uvek osećalo u Amandinoj porodici, iako je njena

majka umrla odavno.

Gledala je kroz prozorĉić dok je avion kruţio iznad uvale. Ostrvo Alkatraz je bilo

obavijeno maglom i vodom. Setila se zvuka sirena u magli. To je bio poslednji zvuk

koji je ĉula kad je, povreĊena i poniţena, ulazila u avion pre godinu dana.

Alkatraz. Svi ţivimo u zatvorima koje sagradimo u našim glavama. Prošla je

godina dana i Amanda je verovala da je konaĉno uspela da pobegne iz tog svog

zatvora punog boia. Ali, sad joj se sve vraćaio.

Avion je još kruţio, a motori su snaţno zabrujali. Pripremila se za spuštanje i tre-

nutak kasnije avion je već stajao na pisti. San Francisko. Stigla je kući.

Stjuard ju je opomenuo da pazi kad silazi. Gledao ju je sa divljenjem dok je ot-

kopĉavala sigumosni pojas. Osećala se nelagodno i zabrinuto. Došla je noćnim letom

iz Njujorka i bila je umorna. Nije mogla sebi objasniti zašto se odmah spakovala i

dotrĉala posle oĉevog poziva.

Gomila putnika ju je ponela prema aerodromskoj ĉekaonici. Radni dan je već

poĉeo. Pitala se da li će je otac doĉekati. Preko telefona je rekao da nije siguran da li

će uspeti. Dok je Amanda gledala po prostranoj sali, mršav visok muškarac je ustao

sa jedne od onih plastiĉnih korpi koje su sluţile kao stolice. Kad joj se otac pribliţio,

Amanda je shvatila zašto je odmah došla. Lice mu je bilo bledo, a korak nesiguran.

Osmehnuo se umorno.

— Amanda. — Otac je krenuo prema njoj, ţeleći da je zagrli, ali su mu ruke ot-

kazale na pola puta. Amanda ga je zagrlila i poljubila.

— Kako si tata? — upitala je, pokuša- vajući da ne vidi kako je siv. Kao da ga je

neka kiselina izjedala iznutra. Pogleda- la ga je u oĉi, a on je napravio mali, nervozni

pokret.

— Hajde da pokupimo tvoje torbe.

Dok je išla pored oca, Amanda se prisećala kako je izgledao pre godinu dana, pre

nego što je otišla. Mladalaĉki je nosio svojih pedeset godina, ten mu je bio zdrav a

hod brz, hod ĉoveka koji redovno igra golf. Sad kao da više nije bio u stanju da

koordinira svoje mišiće. Š Stigli su do trake sa prtljagom. Je li ono tvoje? — upitao je

otac, pokaţujući na dva plava kofera koja su im se pribliţavala. Amanda je klimnula

glavom i pruţila ruku da uzme veći kofer. Pokušavala je da se sabere. Njegov izgled

ju je potresao. Bio je bolestan.

— Uzeću ga — rekla je pre nego što je on uspeo. Otac je uzeo manji kofer i

nasmešio se setno.

— Sad si emancipovana ţena.

— Nauĉiia sam da brinem o sebi, tata. Ali, šta je to sa tobom? Otac se brzo okrenuo

i uputio prema staklenim vratima. Išla je uz njega, znajući da joj neće priznati da mu

išta fali.

— Brinuo sam za tebe — rekao je. — Njujork je veiiki grad i ne mnogo prijatelj-

ski. Svašta se dešava . ..

Vrata su se automatski otvorila i oni su izašli na toplo sunce.

— San Francisko ima sliĉnih proble- ma. Nauĉila sam da se ĉuvam.

Prošli su kroz parking i stali pored pla- vih kola. Otac je ptvorio gepek i stavio ko-

fere unutra. — Ĉesto sam se pitao da li sam pogrešio što te nisam zadrţao i pustio da

se suoĉiš sa ogovaranjima. Sad će sve opet poĉeti — rekao je lica okrenutog od nje.

— Zašto bi? — upitala je Amanda — uostalom, vraćam se kroz dve nedelje.

Vetar je razbarušio kosu Maksvela Kirka. Nestrpljivim pokretom je sklonio pra-

menove kose sa ĉela, a oĉi su mu bile tuţne dok ju je gledao.

— Nadao sam se ... mislio sam da bih te mogao nagovoriti da ostaneš ... zauvek,

Amanda.

— Znaš da ne mogu, tata — rekla je neţno. Osetila je miris mora, to je ispuni

nostalgijom.

— To jednostavno nije moguće.

Oĉeve usne su se stegle a bore oko

usta se produbile. Odmah je poţalila što je to rekla, ali već je bilo kasno. Ona više

ne bi mogla da ţivi u San Fmcisku i on to mora prihvatiti. Moţda bi bilo bolje da

uopšte nije dolazila kući.

Ali, njegov izgled ju je brinuo. Seo je u auto kao da nosi neki veliki teret. Otac je

poĉeo da vozi prema severu, prema gradu. Amanda se naslonila na sedište i

uzdahnula.

— Jesi li umorna? — upitao je.

— Da — odgovori ona. — Kaţu da je gore kad dolaziš sa istoka. Morala sam da

ustanem rano i poţurim do aerodroma. — Pogledala je oĉev profil. Boja mu se

vraćala, ali je još uvek delovao kao ĉovek koga muĉe velike brige.

— Kako je Suzan? Da li se još uvek zaljubljuje u svakog muškarca kojeg

vidi?

— Ona .. . hoće da se uda — rekao je tiho.

Amanda ga je gledala zapanjeno.

— Uda!? U poslednjem pismu je rekla da će se upisati na Likovnu akademiju

na jesen.

— Znam — Maksvelov glas je bio hrapav. — Ne znam baš kad se predomi-

slila. Nagovestila je da je veza ozbiljna, ali ja nisam imao vremena da je saslušam.

Nedavno mi je rekla da se verila i da će se venĉati uskoro.

— Ali, tata, pa ona je još strašno mlada.. .

— Znam. Ali, neće da ĉekaju. Momak je bogat i ţeli da se venĉaju. Idu na

ples ili veĉeru skoro svako veĉe i mislim da ju je sve to zaludelo. Realnost braĉnog

ţivota će biti nešto sasvim drugo.

— A kad se ne bi viĊali tako ĉesto . ..

— Šta predlaţeš? Da zakljuĉam devojku od osamnaest godina u njenu sobu

svako veĉe? — nasmeši se otac ironiĉno.

Amanda odmahnu glavom.

— Ne, ali bi mogao popriĉati s njom . ..

— Poslednja tri dana sam govorio toliko da sam promukao — reĉe otac, ne-

svesno steţući volan dok se prisećao razgovora sa mlaĊom kćerkom i svog osećaja

frustriranosti i nemoć da reši problem. — Nije mnogo pomoglo. Kasno je za priĉe.

Auto je ušao u Ulicu Kalifornija i Amanda je ĉula zvono tramvaja. Pred njima se

dizalo brdo Nob sa starim vilama koje su se trudile da zadrţe dostojanstven izgled

pored novih stambenih solitera koji su nicali po celom San Francisku. „Mark

Hopkins" hotei je dominirao krajem. Prošli su još nekoliko ulica i stali pred

nepoznatu stambenu zgradu. Maksvel Kirk je sada tu ţiveo. Preselio se kad je

Amanda otišla. Parkirao je auto pred zgradom.

— Tata, Suzan je odrasla. I ako je taj Dejvid voli i ona voli njega, onda ne

mo- ţemo ništa.

Otac se nakašljao i pogledao je.

— Ali šta ako je on ne voli? Šta ako se samo zabavlja s njom i priĉa joj priĉe

o braku, kao što je tebi Kolin ...

Amanda preblede. Otac nespretno mahnu rukom.

— Izvini Amanda, nisam to smeo reći. Ali se plašim za Suzan. Ja . . . ja ne

verujem tom momku.

Amanda je delovala smireno, iako se tako nije osećala.

— Ako ti to nešto znaĉi, ja ću popriĉati s njom.

Maksvelovo lice se opusti.

— Znao sam da se mogu uzdati u tebe — reĉe i izaĊe iz auta. Amanda se

gu- šila od bola. Godinu dana se trudila da zaboravi Kolina. Koliko će se još ljudi

setiti da je nekad bila verena za tog brilijantnog mladog advokata koji je bio

predodreĊen da napravi sjajnu karijeru? I koliko će se Ijudi setiti da je on upoznao

Lizu Volingford na ţurci, da je prekinuo njihovu veridbu i stavio njen vereniĉki

prsten na Lizin prst? I da je Amanda, njegova bivša verenica i sekretarica, pobegla iz

grada. Pobegla na drugi kraj kontinenta u potrazi za poslom.

Ušli su u zgradu. Portir im je klimnuo glavom i nastavio da se dosaĊuje. Prešli su

preko skupog crvenog tepiha do lifta. Vrata su se bešumno zatvorila. Amandi je bilo

drago što se njen otac preselio. Ova zgrada je nije podsećala na noći pred kaminom

sa Kolinom, grickajući kokice i Ijubeći se dugo i neţno. Ovde je sve bilo novo i

luksuzno. Ušla je u stan. Pastelne zavese su prekrivale veliki prozor kroz koji se

video most. Tepih svetlo plave boje prekrivao je celu dnevnu sobu, koja je izgledala

elegantno. Kauĉ boje morske Irave nalazio se pred kaminom. Iznad je stajalo veliko

ogledalo u kome su se odraţavale police sa knjigama, stereo- ureĊaj i ploĉe. Da,

Suzan ne moţe da ţivi bez muzike.

Ugledala je devojku sa svetlo crvenom kosom. Sedela je na kauĉu i Amanda je

videla u ogledalu da drţi šoljicu ĉaja u ruci. Naglo se nagnula napred da stavi šolji- ĉ

cu i tanjirić na niski stoĉić. Zvuk porculana zaĉu se u tišini. Suzanine oĉi prepune g

emocija odraţavale su se u ogledalu. Amanda je osećala da otac stoji iza nje, je napet

zbog njenog susreta sa sestrom.

— Zdravo, Suzan — reĉe. — Drago mi je da te vidim.

— Zdravo Amanda. — Suzanin glas je bio zreliji, odrasliji. — I meni je

drago da te vidim. Kako si putovala?

— Nije bilo loše . ..

Maksvel joj je uzeo kofer iz ruke.

— Staviću ti kofere u Suzaninu sobu - reĉe on i nestade.

Suzan ustade.

— Hoćeš li šolju ĉaja pre nego što se raspakuješ? Ili bi više volela kafu?

Amanda se nasmeši, osećajući se kao klinka koju je doĉekala neka starija tetka.

— Moţe ĉaj. Da ti pomognem?

— Ne treba — reĉe Suzan i ode u is- tom pravcu kao Maksvel.

Ĉim je ostala sama, Amanda je preba- cila sako preko jedne od stolica. Prišla je

prozoru i gledala uvalu. Galebovi su kruţili lenjo, a nekoliko hrabrih mornara spre-

mali su se da isplove. Vetar sa mora je punio jedra. „Zastave se vijore u pravcu

istoka", pomisli Amanda. To je bila jedna od onih fraza koje su ponavljali u školi.

Gledala je jedrilice kako klize po vodi i poţelela na trenutak da im se pridruţi, da

ponovo oseti jednostavnost i lepotu ţivota. Prepustiti se vetru i pustiti ga da ti

odreĊuje pravac kretanja. Osetila je neku nelagodu pri pomisli da mora da razgovara

sa Suzan. Nije osoba koja moţe ikome da deli savete za Ijubavne probleme.

— Reci Suzan da me ne ĉeka na veĉeri — obrati joj se Maksvel Kirk. Oĉi su

mu bile ispunjene nemom molbom. — Ostaću kasno na poslu. Lepo se provedite,

devojĉice. Ispriĉajte se, a ja ću se vra- titi kući oko jedanaest.

— Zašto tako kasno, tata? — zaĉudi se Amanda.

— Radim na jednom vrlo vaţnom poslu, dušo, i moram sve da završim do

kra- ja nedelje. Priĉaćemo kad se vratim.

— Da, naravno — reĉe Amanda, ali je otac nije ĉuo, jer je već bio izašao.

Suzan se vrati noseći posluţavnik sa ĉajnikom i porculanskom šoljicom. Spusti

stvari na stoĉić ispred kauĉa.

— Sedi, Amanda. Malo toplog ĉaja će ti prijati. Mora da si umorna. Amanda

je sela na kauĉ, a Suzan je stala pored prozora i gledala uvalu. Više nije bila klinka.

Farmerke i ţuta majica su naglašavali njenu ţenstvenu figuru. Duga riĊa kosa joj

je padala niz leĊa. Amanda se seti kako joj je nekad ĉešljala kosu i plela pletenice.

Dok je pila ĉaj, razmišljala je kako da zapoĉne razgovor sa sestrom, Suzan je to

oĉekivala i zato joj je bilo još teţe. Topli ĉaj je prijao, ali kad je spustila šoljicu nije

znala šta da kaţe.

U stanu je bila tišina. A onda se Suzan naglo okrete i reĉe:

— Znam da je tata razgovarao sa tobom. Pa, zato, ako imaš nešto da mi kaţeš,

molim te uradi to i ne bulji više u mene.

Amanda ustade.

— Upravo sam razmišljala kako je sve bilo mnogo lakše dok sam samo morala da te

podsećam da pereš zube. — Stala je pored Suzan i obe su gledale kroz prozor. —

Nisam ništa rekla, jer ne znam šta da kaţem. — Stala je. — Brak je mnogo ozbiljniji

problem od odlaska kod zubara. Nisam baš sigurna da imam šta da ti kaţem.

Suzan je pogleda. Oĉi su joj bile pune suza.

— Uvek sam te mrzela kad si me te- rala da ustanem iz kreveta i da operem zube,

ali, Amanda, oh, kako si mi nedo- stajala.

Stajale su zagrljene. Amanda potapša sestru po ramenu.

— I ti si meni nedostajala. Veoma mnogo. — Dok je grlila sestru, Amanda poţele

da joj reši sve probleme.

A onda Suzan poĉe da traţi maramicu po dţepovima. Amanda se nasmeši i uze

jednu iz svog sakoa.

— Nikad nisi imala maramicu.

— Rekla sam sebi da neću cmizdriti — reĉe Suzan duvajući u maramu. — Rekla

sam sebi da nema veze što se vraćaš kući. Pogledala je sestru ponosno. — I nema

veze, Amanda. Ja ću se ipak udati za Dejvida.

— Dobro, reci mi nešto o njemu.

— Volimo se i ne vidimo zašto bismo morali da ĉekamo. Dejvid moţe da iz- drţava

suprugu.

— Da, tata je rekao da je bogat. Valj- da je zato i toliko zabrinut.

Ne bi trebalo da bude — reĉe Suzan ljutito i baci se na kauĉ.

— Zbog tate ćemo ... — Naglo je stala i Amanda se namršti.

— Šta hoćeš da kaţeš, da se udaješ zbog tate?

— Ništa. Nije vaţno.

— Ali. . .

— Ali, stvarno nije vaţno. — Gledala je Amandu prkosno.

Amanda je bila zbunjena.

— Pa ako će mi biti zet, moţeš ga barem opisati i reći mi nešto o njemu.

— O Dejvidu? — Suzanine oĉi su za- sijale. — Visok je, ima plave oĉi, i najlepšu

crnu kosu na svetu i divan smisao za humor.. .

Amanda je gledala sestrino ozareno lice.

— Zvuĉi kao princ iz bajke. Gde si ga srela?

— Na Likovnoj akademiji. Idem na ĉasove svakog petka uveĉe, od jesenas. Jednog

dana sam zakasnila. Trĉala sam kroz hodnik i sudarila se s njim. — Suzan se

zarumenila dok se prisećala, a oĉi su joj bile setne. — Blok mi je odleteo na jednu

stranu, a ugalj za crtanje na drugu. . Dosta dugo smo sve to skupljali. Naravno,

pomogao mi je.

— I dok ste tako kupili stvari on te pozvao na kafu posle ĉasa — dovrši Amanda,

smešeći se.

— U stvari, tog dana uopšte nisam stigla na ĉas — nastavi Suzan veselo. — Odmah

smo otišli na kafu. On je naruĉio kolaĉ, pa smo priĉali i priĉali. Posle smo se sloţili

da smo oboje znali tog prvog dana da se volimo.

— Jesi li upoznala njegovu porodicu?

Suzan obori pogled i nasloni bradu na kolena.

— Ne.

Amanda se odjednom zabrinu.

— Ali, ako planirate da se uzmete, trebalo bi da upoznaš njegovu porodicu.

Suzan pogleda Amandu. — Znam ja to, a zna i Dejvid. On je već pokušao da me

upozna s njima i ne ţeli da se ponovo upušta u sve to. Ne ţeli da me povredi.

Amanda se namršti.

— Ne razumem. Zašto bi te to povre- dilo?

Suzan uzdahnu i opruţi svoje duge noge.

— Duga je to priĉa. Vidiš, Dejvidov brat ne ţeli da se mi venĉamo. Dejvid je išao

kod njega za Boţić, rekao da će me dovesti kući i da ţeli da me upozna sa majkom,

ali Rid apsolutno nije hteo da ĉuje za to. Zabranio mu je. Ismejao ga je i rekao mu da

je budala ako misli da se ţeni u dvadeset prvoj godini. Rekao mu je da ţivi ţivot i da

se posle toga smiri. Drugim reĉima, da menja devojke što ĉešće. — Suzan ustade i

poĉe da hoda po sobi. Obrazi su joj goreli.

— Jer, to je ono što Rid radi. Rid Bjukenon menja ţene kao što menja kravate.

Dejvid kaţe da mu veze nikad ne traju više od nekoliko meseci. Rekao je Dejvidu da

prestane da me viĊa i valjda mislio da je to kraj. Ali, Dejvid je tvrdoglav. Sela je

pored Amande. — Rid Bjukenon me nikad nije upoznao, ali je rekao Dejvidu da se

sigurno udajem za njega zbog para. — Suzanine oĉi su besno sijale. Bila je na ivici

suza. — On je arogantan, ciniĉan .. .

— Ime mi je poznato — reĉe Amanda zamišljeno, pokušavajući da se seti gde ga je

ĉula.

— Sigurno — primeti Suzan sa gorĉinom u glasu. — Slika mu je stalno u novi-

nama. Ili je na nekom odboru, ili na nekoj premijeri sa nekom glumicom iz Los An-

Ċelesa, koja doleti samo da bi bila s njim. — Suzan pogleda sestru. — Ne juri on njih,

već one njega.

Tada se Amanda seti. Mora da je to bilo u vreme kad je postala svesna da Kolin

ţeli da prekine njihovu veridbu. Stari gospodin Bjukenon je umro i ostavio

najstarijem sinu da vodi njegov konglomerat. Kolin je radio na rašĉišćavanju

nasledstva i postao Ridov liĉni advokat. Sad se seti da je Rid dolazio u kancelariju

dva puta. Ona je bila radoznala, jer su novine ĉesto pisale o njemu kao o jednom od

onih muškaraca koji imaju sve — bogatstvo, mladost, seksualnu privlaĉnost i

inteligenciju. Novine su propratile njegovo preuzimanje carstva sa velikom

paţnjom, napisavši da on nije oţenjen, itd. Ali, nju gospodin Rid Bjukenon nije

mnogo impresionirao. Uĉinilo joj se da je bezosećajan, sa svojim sivim oĉima. Ĉovek

koji bi bio u stanju da se kocka sa ţivotima i bogatstvom drugih.

— Znaĉi, taj Rid Bjukenon — reĉe polako.

— Zar ga poznaješ? — upita Suzan iznenaĊeno.

— Samo po glasu. A šta kaţe Dejvidova majka? Zar se ona ne pita u svemu

ovome?

Suzan odmahnu glavom.

— Ne znam. Ona ima slabo srce i ne sme da se uzbuĊuje. Ţivi na ranĉu, u

podnoţju Sijera. Dejvid je ne viĊe ĉesto i još joj nije rekao za nas. — Uzdahnula je.

— Ona je jedini razlog što mi još nismo venĉani. — Pogiedala je Amandu, svojim

velikim oĉima. — Dejvid hoće da uradi sve kako treba, a i ja to ţelim. Ne ţelimo

sukob sa Ridom. Dejvid radi za njega, a i njihova majka bi se potresla. Ali, ne znam

koliko još dugo moţemo ovako. Dejvid hoće da se ţeni i ja ţelim da mu budem ţena.

Zašto bismo morali da ĉekamo? — ustala je i poĉela da šeta po sobi. — Treba da

prestanemo da raz- mišljamo o svemu i da to uradimo. Meksi- ko je blizu ...

— Suzan — reĉe iznenaĊena Amanda.

— Probali smo. Sve smo uradili. Dejvid je razgovarao sa bratom, ali Rid Bjukenon

ne ţeli da ĉuje.

— Ali, dušo, ako to uradite, ako se venĉate tajno, opet ćete morati da se suoĉite sa

svima kad se vratite. Sa Dejvidovim bratom i sa našim ocem. Tata će biti strašno

povreĊen i uvreĊen — reĉe Amanda molećivim glasom. — Pomisli na oĉevo sivo

lice. — I ti ne znaš kako će reagovati gospoĊa Bjukenon. Moţda dobije napad od

šoka.

— O, Boţe, Amanda — izusti Suzan. — Ne bih mogla ţiveti s tim. Ne znam šta da

radim. Dejvid i ja smo o tome toliko priĉali. Amanda je razmišljala.

— A kad bih ja . .. otišla i porazgovarala sa Ridom Bjukenonom. Sigurno bi

mene saslušao.

Suzan je pogleda kao da je rekla nešto strašno zabavno. — Kako to zamišljaš?

Ako bi i uspela da ga uhvatiš, stalno je na sastancima, sa ţenama, ne bi te saslušao.

On je feudalni baron. Niko se ne usuĊuje da mu protivreĉi. Amanda odmahnu

glavom.

— Dušo, on je samo muškarac, kao i svi ostali, a uz to ĉovek sa mnogo obaveza.

Suzan je buljila u nju.

— Jedna od njegovih obaveza je i ta što je na ĉelu Umetniĉkog saveta i uskoro treba

da razmatraju tatin projekat o rekonstrukciji starog Muzeja umetnosti, znaš, tamo

blizu uvale. — Pogledala je Amandu. — Savet odluĉuje kome će dodeliti ugovor.

— I ti misliš da bi svaĊa sa Ridom mogla da upropasti tatine šanse?

— Ne znam — dodade devojka namršteno. — Samo se plašim . .

— I ti ne brineš oko toga, povrh svega drugog — reĉe Amanda neţno. — Dušo, Rid

Bjukenon je uspeo zahvaljujući svom ocu, ali od, onog što sam videla, on nikad ne bi

dozvolio da neka liĉna situacija utiĉe na posao.

Suzan se zagrcnu.

— Misliš? Mislim da ga nikakvi obziri ne spreĉavaju kad su njegovi interesi u

pitanju. A u njegovom je interesu da razdvoji Dejvida i mene. Dejvid je sada na

Dalekom istoku, jer ga je Rid tamo poslao. — Pogledala je Amandu pravo u oĉi. —

Nikad nas neće rastaviti. Dejvid je na ivici da mu kaţe da ne ţeli više da radi za

njega.

— Suzan.

Suzan ustade.

— Ako treba, napustićemo San Francisko i ţiveti u kolibi. Imamo pravo na

sopstveni ţivot — reĉe dramatiĉno. Amanda je zagrlila sestru.

— Pre no što uradite nešto naprasno, dozvoli da ja porazgovaram sa Ridom. Nemaš

šta da izgubiš. Suzan je gledala sestru tuţnim oĉima.

— Ne vredi, Amanda. Ne moţeš izaći na kraj s njim.

Amanda je gledala smešeći se.

— To neću ni pokušavati. Samo ćemo porazgovarati. Sta mi moţe. Neće me valjda

pojesti?

— Smisliće on nešto, Amanda. Znam ga — reĉe Suzan turobno. Dva sata kasnije,

Suzan je i dalje pesimistiĉki gledala na Amandin poduhvat. Leţala je na krevetu.

Ţuti pokrivaĉ je bio zguţavan.

Amanda se ĉešljala. Bila se istuširala i piosvukla u haljinu boje ţita, koja joj se

pripijala uz kukove. Kosu je pustila da slobodno pada niz leĊa. To je bio Suzanin

predlog.

— Ne vredi ti što se kriješ iza tih strogih punĊi i kostima. Lepa si i bolje da se to

vidi. Rid Bjukenon te neće ni pogledati, a kamoli razgovarati ako odeš u tom

kostimu i sa takvom frizurom primeti Suzan.

Amanda je znala da je Suzan u pravu, ali se osećala prevarantski. Ta haljina i

frizura, to nije bila ona. Okrenula se prema ogledalu i poĉela da nanosi braon

maskaru na trepavice. Zlatne fleke su se odslikavale u njenim zelenim oĉima. Kapci

koji su padali nadole davali su joj blago erotiĉan izgled. Stavila je velike zlatne alke i

namazala usne roze karminom.

— Tako — izusti i odmaĉe se od ogledala da bi se bolje videla.

— Kako izgledam?

Sedeći na krevetu, Suzan ju je gledala zamišljeno.

— Da li si ikad naišla na nekog ko ti se dopadao u Njujorku?

— Naišla sam nekoliko puta, zašto?

— Samo pitam. Tiho se nasmeja. — Nikad nisam pomislila da bih se mogla udati

pre tebe.

Amanda se nasmeši reĉe:

— I to se dešava.

— Ipak bih radije da ne ideš — doda- de Suzan uznemireno. — Imam neki ĉudan

predosećaj. A i ti si umorna od puta. Amanda odmahnu glavom.

— Tuširanje me vratilo u ţivotu. Ne sekiraj se, sestrice. Vratiću se brzo. Naspavaću

se popodne. Hladan vetar podiţe kragnu njenog kaputa kad je izašla iz zgrade. Taksi

ju je ĉekao. Ušla je i rekla taksisti da vozi do Ulice Market. Pripremila se za spust niz

Ulicu Nob. Bio je to isti osećaj kao kad je bila mala na ljuljašci. Koliko dugo se nije

vozila strmim ulicama San Franciska! Kakav divan dan. Bilo je blizu jedanaest sati i

ulice su bile pune automobila i Ijudi koji su uţivali u junskom suncu. Taksi je stao

pred crvenim svetlom. Neki ĉovek sa aktn tašnom prešao je ulicu i ona se vratila u

stvarnost. Na kakve će teškoće naići pre no što vidi Rida Bjukenona? Moţda je sve

ovo bila ludost? On je veoma zauzet ĉovek i vreme mu je sigurno isplanirao da

poslednjeg minuta. Moţda neće uspeti da ga vidi. Mora da proba. Mora da ga

nagovori da zajedniĉki spreĉe Suzan i Dejvid da zapoĉnu braĉni ţivot bez blagoslova

obeju porodica.

Taksi je prošao pored Vels Fargo banke, Krovu Zelerbah solitera i zgrade Šel Oil

kompanije. Stao je ispred jedne od starijih ali otmenih zgrada. To nije bio soliter, ali

svakako jeste jedna od luksuznijih lokacija. Nije se sećala da je firma Artura

Bjukenona bila na tako otmenoj adresi, ali tada je ona bila okupirana drugim

problemima. Vestern kompanija se razvila baš kao što su mnogi predvideli. To se

videlo po zgradi u kojoj su bile kancelarije. Unutrašnjost se sjajila od modernog

dizajna. Lift je stigao do poslednjeg sprata brzo i bešumno. Lako se snašla. Staklena

vrata na kojima je pisalo R. Bjukenon nisu bila zakljuĉana. Zastala je pred njima.

Srce joj je lupalo. Znala je da ne sme da pobegne iz te elegantne kancelarije. Tri ţene

su sedele za širokim radnim stolovima. Soba je bila udobna i dobro osvetljena.

Duboki, meki tepih boje bele kafe pokrivao je pod. Zidovi su bili obloţeni orahovim

drvejtom. Sve je ukazivalo na luksuz i novac. Ţena sa leve strane sedela je ispred

telefonske centrale. Druga je traţila nešto u kabinetu, a treća je kucala.

Ţena za telefonskom centralom imala je na sebi svilenu blizu sa mašnicom oko

vrata. Delovala je uredno i efikasno. Amanda pomisli da ima oko trideset godina.

Ona pogleda Amandu.

— Izvolite?

— Htela bih da vidim gospodina Bjukenona — reĉe Amanda, zadovoljna što joj je

glas bio smiren i hladan.

— Kad imate sastanak? — upita ţena, gledajući njenu riĊu kosu i pokušavajući da

je se seti.

— Nemam sastanak — odgovori Amanda mirno.

Ţena postade formalna.

— Ţao mi je. Ali, gospodin Bjukenon ne viĊa nikog bez zakazivanja.

Amanda je dobro poznavala tehnike i trikove sekretarica, jer ih je i sama koristila.

Pogleda telefon pred ţenom i reĉe:

— Ţao mi je — ponovi ţena. — Celo jutro ima sastanke i ĉim završi posao

hvata avion.

— Moram ga videti pre nego što ode — dodade — tiĉe se ĉlana njegove

poro- dice.

U sobi je bila napeta tišina. Ţena za telefonskom centralom je pogleda upitno i

reĉe:

— Pozvaću njegovu sekretaricu. Izvolite, sedite. — Pokaza na red koţnih

fotelja. Amanda je osećala da je rekla nešto senzacionalno. Ali šta?

Ţena za centralom je razcjovarafa tiho preko telefona i nekoliko puta pogleda u

Amandinom pravcu. Kad je završila razgovor, izusti kratko:

— Prenela sam vašu poruku.

Posle nekoliko sekundi vrata se otvoriše. Izleteo je visok, mršav i veoma jut

muškarac. — Gde je? — upita hladno.

Ţena klimnu glavom u Amandinom pravcu, srećna što moţe da skrene njegov bes

sa sebe. Amanda ustade, malo rumena, ali sabrana. Njegove sive oĉi prešle su preko

njenog vitkog tela. Amanda hladno doĉeka njegov pogled.

Setila se. Nije izgledao stariji, a bujna crna kosa sijala je kao svila. Bio je dosta viši

od nje. Krenuo je prema njoj, ali se ona nije pomerila. Neću mu dozvoliti da primeti

da sam se uplašila. Bez sumnje, Rid Bjukenon je muškarac s kojim neće biti lako.

Njegova sirova muška snaga je bila uznemirujuća, tako erotiĉna. Amanda je bila

svesna njegovog snaţnog tela i njegovih hladnih, inteligentnih oĉiju.

— O ĉemu se radi? — upita nabusito.

— Da li bi. . . bilo moguće da razgovaramo nasamo, gospodine Bjukenon?

— upita ona baršunastim glasom.

— Idi do Ċavola! — uzviknu on. A onda je zgrabi za ramena.

— Ako si došla da mi pretiš, kao onaj tvoj vašljivi momak, ubiću te!

Amanda preblede i pokuša da shvati šta se dešava. A onda joj sinu da mu je neko

pretio, njemu i njegovoj majci, a ona je, na ţalost, ostavila sliĉan utisak.

— Pustite me, gospodine Bjukenon - reĉe ledenim glasom.

— Nemam nameru da povredim ni vas ni vašu porodicu, nisam ucenjivaĉ. Došla

sam da razgovaram o Dejvidu.

Njegove oĉi se zatamniše. Naglo je pusti, tako da je zamalo pala.

— Ne ţelim da me ikakve gospoĊice ţeljne slave više uznemiravaju — reĉe

odlazeći.

Amandu obuzeo bes. Uhvatila ga je za ruku tako da ga je naterala da stane.

— Slušajte vi mene, gospodine Bjukenon. Da sam traţila slavu, sigurno ne bih došla

kod jednog nadobudnog tipa kao što ste vi. Moţda mislite da je samo vaša porodica u

opasnosti, ali nije. Vi ugroţavate moju porodicu. Mogli biste da mi pomognete kad

biste odvojili pet minuta vašeg vremena. Ali ne. Vama su vaţniji vaši poslovi. . . Vaši

konglomerati.. . mešetarenja. Vi. .. vi. . - i tu Amandi ponestade reĉi.

Gledala ga je trepteći od besa. U kan- celariji je zavladao muk. Ostale ţene kao da

su prestale da dišu, Gledajući Rida Bjukenona, Amanda nije mogla da pogodi o ĉemu

misli.

— Kako se zovete? — upita je hladno.

— Amanda Kirk — reĉe ne razmišljajući.

— GospoĊica Kirk?

— Da.

— E pa, gospoĊice Kirk, da li biste mi pustili ruku?

Odmah ga je pustila. On je pogledao zlatni sat na ruci. — Ruĉaću u „Mark’’ hotelu

kroz ĉetrdeset pet minuta, gospoĊice Kirk. Moţemo se naći tamo.

Još rumena od besa, Amanda odmahnu glavom. Kolin je voleo da ide u „Mark".

— Ne — odbrusi. — Ne ţelim da ruĉam sa vama. Ono što imam da kaţem neće

dugo potrajati.

Ĉuo se istovremeni uzdah triju ţena. Mišići na Ridovom licu su pokazivali da se

teško kontroliše.

— GospoĊice Kirk — nastavi on hladno. — Traţili ste deo mog vremena danas.

Već ste me dosta zadrţali. U dva sata letim za Madrid, da bih, kako vi kaţete,

mešetario. Ako je vaša potreba da porazgovarate sa mnom, tako velika otkaţite vaš

dogovor za ruĉak i ruĉajte sa mnom.

Amanda stisnu zube. Ţelela je da mu kaţe da še nosi, ali se seti Suzan i obuzda bes.

- Vidimo se u dvanaest sati, gospodine Bjukenon.

— U podne, gospoĊice Kirk - uzvrati Rid ciniĉno.

Amanda je prešla preko mermernog poda predvorja Mark Hopkins hotela i sela na

stolicu koja je bila okrenuta ka ulazu. Sunce ju je grejalo i mogla je da vidi Rida

Bjukenona kad uĊe. Na drugoj strani bila je sala za sedenje i bar htela je da ga vidi u

punoj svetlosti dana, a ne u prijatnoj senci bara.

Opustila se i rakopĉala kaput. Obrazi su joj još goreli od besa. Nije je bilo briga šta

su tri ţene pomislite kad je pozvala taksi sa njihovog telefonai. Nije je brinulo što ih

je veoma zainteresovalo ko je ona. Njihov gazda je bio snaţan muškarac, koji se

dopadao ţemama, bez obzira na godine i da li su udate ili ne.. Sunce ju je smirivalo.

Zatvorila je. oĉi i uţivala. Ne, Rid Bjukenon nikad ne bi ušao u kancelariju kao

Milton, lepo raspoloţen seo na jvicu njenog radnog stola i pitao o poslu koji ga je

ĉekao tog dana. Milton je bio pozorišni agent, koji je nekad i glumio, tako da je još

uvek oblaĉio nekonvencionalne kombiriacije koje je voleo - ljubiĉaste svilene

košulje i farrncrke. Nije liĉio na poslovnog ĉoveka, iako je to, u stvari bio. Umeo je

da otkrije talentovane ljude meĊu mnoštvom glumaca i onih koji su se tako samo

zvali. On i Amanda su radili kao dobro uhodan tim. Miltonu je odgovaralo što ona

nema glumaĉkih ambicija i što je ne zanima slava – bio je srećan što ju je našao.

Amanda je bila efikasna, dobro je radila pošao i Milton ju je ĉesto hvalio. Kad ga je

zamolila za dvonedeljno odsustvo, nije bio mnogo srećan, ali ju je pustio. Rekao je da

će preţiveti sa nokom privremenom sekretaricom. Amandi je odgovaralo što je on

srećno oţenjen i što nikad nije prelazio granice platonskog prijateljstva. Posle

prekida sa Kolinom, to joj je bilo potrebno.

U Kolina se bila zaljubila prvog dana kad se zaposlila kod njega. Nedelje pre no što

su poĉeli da izlaze bile su pune setne sreće. Sledeća godina bila je jedna od

najsrećnijih u njenom ţivotu, a završila se kao jedna od najtuţnijih. Kolin je nikad

nije voleo. Izlazili su godinu dana pre nego što je zaprosio. Ni posle veridbe njegovi

poljupci nisu nikad bili strastveni. Nikad nije traţio da vode ljubav. Mislila je da je

njegovo odsustvo strasti znak poštovanja i ţelje da se ne pokvari odliĉan timski rad.

Ali, pošto je upoznao Lizu, prekinuo je veridbu takvom brzinom da se Amanda

osećala kao da ju je pregazio brzi voz. Više nije bio hladnokrvni advokat koji je svaki

sluĉaj posmatrao iz svih uglova. Postao je ĉovek koji nije mogao da doĉeka vreme

ruĉka kako bi pobegao iz kancelarije, da se vidi sa Lizom. Vodili su duge telefonske

razgovore dok su ga kli- jenti nestrpljivo ĉekali. To je sve bilo tako neobiĉno, da je

Amanda nastavila da radi još nekoliko dana pošto je objavio zaruke sa Lizom.

Odlazila je na posao sa crnim kolutovima oko oĉiju zbog neprospavanih noći,

ubeĊena da će se Kolin probuditi iz sna i otkriti da je još uvek voli. Toliko toga su

zajedno podelili. Kako je mogao da je odbaci tako brzo, bez razmišljanja?

Ali, to je uradio. Kad je na ţurci obja- vio svima da su on i Liza zaruĉeni. Amandi

se smuĉilo. Sutradan mu je rekla da napušta posao i već sledećeg sela je u avion za

Njujork. Taj magloviti dan nikada neće zaboraviti. Posle toliko bola, osećala je

veliku prazninu, kao da je od nje ostala samo ljuštura. Zaĉudo, muškarci koje je

sretala u Njujorku smatrali su je zanimljivom. Njeno hladno i dostojanstveno drţanje

ih je privlaĉilo. Nije ţelela da se vezuje, pa je izlazila sa nekoliko muškaraca. Ali, ĉim

bi shvatili da ne ţeli da spava s njima, odmah bi se ohladili i veza se prekidala. Tom

Kolfild je bio vlasnik ergele konja i umeo je da proceni ljude. Dao joj je da jaše na

riĊanu. Konj je bio malo nemirniji od onih koje je davao poĉetnicima, ali Amanda

nije imala problema. Tom joj je rekao da ima prirodni dar za konje i jahanje. I konj

je osećao to, slušao je sve njene komande bez pogovora. Amanda je oboţavala te

predivne ţivotinje, njihovu sjajnu dlaku, tople smeĊe oĉi, njihovu snagu i neţnost.

Kad je prestala da se viĊa sa Tomom, štedela je pare i preselila se u stan koji je delila

sa još tri devojke. Svu ušteĊevinu je trošila na sate jahanja. To joj je bila jedina strast.

Sunce joj je prijalo. Opustila se prvi put posle dvadeset ĉetiri ĉasa. Kapci su joj bili

teški, kao olovo, ali znala je da mora gledati kad će Bjukenon naići, ali nije mogla.

Crveno-zlatne trepavice su pale na bele obraze, riĊa kosa je plamtela pod sunĉevim

zracima i ona je zaspala. A onda je oblak prekrio sunce i osetila je hladnoću.

Pomerila se, pokušavajući da ponovo naĊe sunce. Otvorila je oĉi i videla ispred sebe

crne cipele i svetlo sive pantalone.

Podigla je pogled polako i ugledala belu košulju, sivu svilenu kravatu i na kraju

Rida Bjukenona koji se smešio. Amanda se ispravila i instinktivno prošla rukom kroz

kosu.

— Koliko dugo stojite tu? — upita ga- ljutito.

— Ne dugo.

— Pa, što ne kaţete nešto? — upita zajedljivo. — Vi sigurno nemate vremena da

gledate ljude dok spavaju — reĉe ustajući. Smešio se lenjo, kao otac koji posmatra

svoju devojĉicu. Ali, ono što je rekao nije bilo nimalo oĉinski.

— Sve zavisi od ljudi. Ne mogu se setiti kad sam posmatrao tako lepu ţenu dok

spava.

— Onda svakako morate proširiti repertoar, gospodine Bjukenon.

Rid se nasmeja. Beli zubi su bili u kontrastu sa preplanulim licem.

— Nešto vam je smešno? — upita Amanda britko.

— Zabavni ste, kao dete koje se upravo probudilo pa hoće da se svaĊa sa svima.

Jeste li bili takvi i kao mali? — Uze je za lakat i povede prema liftu.

.— Da li vas ja mnogo uznemiravam, gospoĊice Kirk? Amanda je ćutala,

pokašavajući da izaĊe na kraj sa ţmarcima u ruci i saznanjem da je on imao moć da

u njoj probudi emocije koje niko osim Kolina nije umeo.

— Nema problema — reĉe on mirno, otvarajući vrata lifta i gurnuvši je lagano

unutra. — Moţda ćete biti bolje raspoloţeni posle ruĉka.

Amanda je taman krenula da se pobuni, ali je izraz njegovog lica zaustavi. Ĉekao

je upravo to. Iz inata je ućutala. On se nasmešio. Stajali su veoma blizu, u punoj

kabini.

Ljudi su primećivali Rida Bjukenona ĉak i u elegantnom okruţenju Mark resto-

rana. Njegova autoritativnost je još više zraĉila, jer je nije bio svestan. Bila je sigurna

da je ta njegova snaga doprinela tome da su dobili sto pored prozora sa najlepšim

pogledom na grad. Videli su zgradu Hood kao i toranj Fairmont preko puta ulice.

Pokušala je da se sabere, skinula je kaput i sela u udobnu stolicu. Sunĉana

prostorija, stolovi prekriveni belim stolnjacima i prijatna tiha muzika podsetili su je

da je ranije ovde ĉesto dolazila na ruĉak sa Kolinom. Htela je da kaţe Ridu ono što

ima da mu kaţe i da ode. Nagnula se prema njemu.

— Gospodine Rid, ja ...

Brzo ju je pogledao.

— Nikad ništa ne raspravljam pre jela, gospoĊice Kirk. Nalazim da su Ijudi previše

nervozni. — Njegov ciniĉni osmeh joj je dao do znanja ko je od njih dvoje bio

nervozan. Kelner se pojavio sa vinskom listom, a Rid je samo rekao:

— Ĉašu „Burgunca" za damu i ,,Sablis" za mene.

Vino i ţene. Kako ih je dobro poznavao. Amanda je pogledala kelnera i rekla:

— Ništa za mene, hvala.

Kelner je pogledao Rida zbunjeno.

— Donesite kako sam naruĉio. Ako dama ne ţeli da pije ne mora. — Da gospodine

— odahnuo je kelner.

— Ovo nije društveni dogaĊaj, došli smo da razgovaramo o . . .

— GospoĊice Kirk, da li vi hoćete nešto od mene? — upita je lenjo.

— Ja. . . ja sam došla da vas zamolim za pomoć . . .

— Onda se opustite i glumite da vam je prijatno. Valjda ste se jednom ili dvaput u

ţivotu pretvarali da vam prija neĉije dru- štvo? — Smešio se, ali mu je glas bio hla-

dan kao ĉelik.

— Zašto bih to radila? — upita ona iznervirano. — Vi niste bili naroĉito pristojni

prema meni.

- Da, ali ja ne traţim ništa od vas — reĉe on lagano.

r.tegla je zube, znajući da ne moţe Unći na kraj sa takvom logikom.

Kelner je doneo vino, stavio je ĉašu i „Burguncem" ispred nje, a belo vino inod

Rida.

Rid je podigao ĉašu i nemo joj nazdravio. Ona nije podigla ĉašu. Rid je srknuo

vino i spustio ĉašu na sto.

— SviĊa mi se vaša ţelja da ostanete trezni, gospoĊice Kirk. Zar me se toliko

plašite?

Brzim pokretom zgrabi ĉašu i prinese je usnama. Vino je bilo hladno, a teški miris

i ukus groţĊa joj ispuniše nos i usta. Vratila je ĉašu na sto i gledala ga zelenim

maĉkastim oĉima. Sve ga je to zabavljalo. Kelner je došao da pita šta ţele da naruĉe.

Rid nije ništa rekao kad je ona izjavila da ţeli da plati za svoj deo ruĉka, samo je

malo stegnuo usnu. Mladi kelner je gledao nervozno u Rida, a on je samo slegao

ramenima. Kelner se obratio Amandi i ona je poruĉila ribu. Rid Bjukenon je naruĉio

isto. Vratio je meni kelneru i obratio se Amandi.

— Gde radite sada?

Dodirnula je tanku dršku ĉaše vrhovima prstiju.

— Radim kao sekretarica kod jednog pozorišnog agenta u Njujorku.

— Šta radi pozorišni agent? — Jedna obrva mu je bila podignuta, kao da ne veruje

da bi pozorišni agent mogao da radi nešto vredno paţnje.

— On nalazi glumcima posao. TV producenti ga kontaktiraju za vodeće uloge,

glumci da im naĊe posao u pozorištu ili TV seriji.

— A vi sastavljate ugovore, odgovarate na telefonske pozive i ĉekate na neku

vodeću ulogu.

— Ni sluĉajno. Ja nisam nikakva glumica.

— Ne, to sam primetio.

Kelner stavi tanjir sa toplom ribom, šargarepom i mladim graškom, pred nju.

Amanda shvati da je gladna i da dugo nije ništa jela.

— Ali, vi ste roĊeni ovde, u San Francisku — nastavi Rid, raspitujući se o njenom

privatnom ţivotu.

Htela je da mu kaţe da se to njega ne tiĉe, ali odluĉi da se ponaša nonšalantno,

kao i on.

— Da. Moj otac je vlasnik jedne graĊevinske firme ovde.

— Kirk graĊevinska kompanija — promrlja on.

— Da. Zar ste ĉuli za njih?

— Samo u prolazu. Koliko ste dugo u Njujorku?

— Godinu dana. — Amanda prinese salvetu usnama. Njegov pogled se

zadrţa na njenim dugim tankim prstima. Brzo je vratila salvetu u krilo.

— I za to vreme se niste ni verili, ni udali — reĉe on lagano. Pogledala ga je

pravo u oĉi.

— Moj ţivot se vas ne tiĉe — odbrusi kratko.

— Mislite? — Ta jedna reĉ je bila puna nekog naboja, obećanja.

Znala je da će pokušati da joj se udvara i njegova sigurnost ju je nervirala.

— Mislim — uzvrati odluĉno.

Gledao ju je dok je stavljala viljušku na tanjir, kao da je odjednom izgubila apetit.

— Volim da znam sve o ljudima s kojima imam posla — reĉe.

— Vi nemate posla sa mnom, gospodine Bjukenon — odgovori ona hladno.

— Grešite, gospoĊice Kirk. — Suprotstavio joj se sa lakoćom, kao da je ona

jedan od ĉlanova odbora koji se ne slaţe s njim.

— Danas sam vam posvetio daleko više vremena nego što to inaĉe radim s

bilo kim u toku jednog dana.

— Izvinite, ali ja to nisam traţila. Vi ste insistirali da doĊem na ruĉak.

— Dobro. Kaţite u ĉemu je vaš problem. . . mislim na Dejvida. — Amanda

je znala da je gleda i vaga sve što govori.

— Došla sam da porazgovaramo o vašem bratu i . . . — glas ju je izdao.

— Da?

Uzdahnula je.

— On i moja sestra . ..

— Vaša sestra, pa da. To sam i mi- slio.

Nije ga pitala šta je mislio.

— Postoji mogućnost da moţda . .. da se tajno venĉaju — reĉe brzo. Rid se

namršti i ona brzo nastavi da on ne bi pomislio kako se ona slaţe s tim. — Moj otac

nije zadovoljan i, koliko sam razumela, vaša majka nije najboljeg zdravlja i još nije

upoznala Suzan.

— Ne. Nije.

Pogledala ga je otvoreno i nastavila.

— Ako bismo mogli da nagovorimo Suzan i Dejvida da malo priĉekaju, ako biste se

vi saglasili... moţda ne bi uradili nešto nepromišljeno.

— Vi ţelite da kaţem Dejvidu da priĉeka?

Amanda uzdahnu. — Znam da ste protiv toga da vam se brat sada ţeni. Ali, ako

biste se vi sloţili da se uzmu kroz godinu dana, kad Suzan završi prvu godinu, moţda

bismo dobili na vremenu i vaša majka i moj otac bi se dotle privikli na sve to. A ako

je cela stvar samo mladalaĉka Ijubav, što je sasvim moguće, onda će odumreti sama

od sebe.

— I vi se nadate da će tako i biti — reĉe Rid.

— Nemam ja nikakvih emocija po tom pitanju. Ako Suzan zaista voli Dejvida i on

nju, njihova Ijubav će trajati duţe od te jedne godine.

Gledao je kao da je prouĉava. — I vi ţelite da se ja umešam u ovaj programirani

brak?

Odgovor je bio mnogo oštriji no što je mislila.

— Mislila sam da je to najrazumniji kompromis. Inaĉe ... — nije dovršila reĉenicu,

već mu je ostavila da sam zamisli venĉanje na brzinu u nekom gradiću u Meksiku.

— A šta ako za vreme te jednogodišnje veridbe Suzan i Dejvid malo poţure stvari i

vaša sestra otkrije da je trudna? Šta mislite, kako bi se vaš otac i moja majka osećali?

Ĉak i u ovo slobodnije doba mojoj majci se ne bi dopalo da joj se prvo unuĉe rodi

odmah posle nekakvog venĉanja na brzinu.

O tome nije razmišljala. Pogledala ga je iznenaĊeno dok su joj obrazi brideli.

— Šta hoćete da vam kaţem, da mi je sestra svetica i da se tako nešto ne bi moglo

desiti? E pa, ne mogu vam to obećati. Moja sestra je mlada ţena i veoma voli vašeg

brata. To bi se lako moglo dogoditi. A ako mislite da ste mi uvredili sestru, varate se.

Prirodno je da ţena ţeli da se da muškarcu koga mnogo voli.

— U njegovim oĉima nije bilo nelagode.

— Nikad ne bih pomislio da sam uvredio vašu sestru. Samo sam hteo da

vam ukaţem na neke mogućnosti, gospoĊice Kirk. Nauĉio sam u svom poslu da

stvari treba razmotriti iz svih uglova.

— Suzan i Dejvid su oboje odrasli — reĉe Amanda hladno.

— Ne znam kako bi neko mogao da prati svaki minut koji provedu zajedno

. . .

— To nisam ni mislio. Naprotiv, umesto zabrane ili odlaganja, trebalo bi da

uradimo sve da se što pre venĉaju. — Gledao ju je mirno kao da nije nikad bio protiv

venĉanja. Nije mogla da veruje.

— Mislite da ih pustimo da se venĉaju odmah?

— Kako sam ja shvatio stvar, gospoĊice Kirk, to jest, kako ste mi vi sve

pred- stavili, nemamo mi šta da ih pustimo. Stvar je samo u tome da li se mi slaţemo

ili ne. I kao što ste lepo rekli, bilo bi mnogo bolje ako bi se uzeli uz blagoslov obeju

porodica. — Zastao je i pogledao je. — Ako mene pitate, mislim da bi trebalo da

uĉinimo sve što je u našoj moći da ubrzamo njihov brak.

— Da ubrzamol? — Amanda je eksplodirala. — Kao da je to spajanje dveju

firmi!

— Da li me optuţujete da nisam mnogo romantiĉan. Mogao bih isto reći i

za vas . . .

— Amanda! Ti si! Mislio sam da mi se priviĊa.

Nije morala da se okrene i pogleda kome je Rid rekao:

— Zdravo, Brente. — Znala je da je Kolin zastao pored njihovog stola. Bilo

je samo pitanje vremena kad će ga videti. Na neki naĉin je ĉekala da se to desi.

Okrenula se i pogledala zgodno lice i svetloplave oĉi koje su joj ispunjavale snove

godinu dana. Pored njega je stajala sitna ţena, u crvenom kostimu, sa tamnom

kosom oĉešljanom u komplikovanu francusku punĊu. Amanda je videla mnoge

fotografije Lize Volingford, ali je nikad nije srela. Sad je bila Liza Brent.

Amnda se osećala nekako prekrupnom pored te lutke od ţene.

Zdravo Koline, kako si? — Glas joj je bio smiren i prirodan, ali se osećala hso

da joj lice gori. Videla je Kolinov pogled koji je prešao preko Rida i nje.

— Nisam znao da poznaješ Amandu.

— Upravo se upoznajemo — odvrati Rid nonšalantno.

— Amanda nisam znao da si se vratila. Tvoj otac mi je rekao da si otišla u Njujork

— nastavi Kolin.

Bila je svesna Ridovog pogleda dok je govorila.

— Da, našla sam posao tamo.

— Zar me nećeš upoznati, dušo? — upita Liza Brent, nenaviknuta da toliko paţnje

bude posvećeno nekoj drugoj ţeni dok ona stoji sa strane.

Kolin je buljio u Amandu i nije ĉuo ţenu.

— Ne mogu da verujem. Liza ga je gurnula i on se prenu. — Šta? Oh, izvini, draga.

Amanda Kirk — Liza Brent, moja supruga.

Amanda nije osetila nelagodnost dok ju je upoznavao sa ţenom.

— Zdravo — reĉe Liza maznim glasom, — Ne znam vas, Kolin vas nije pominjao.

— Ne, bila sam mu sekretarica neko- liko godina, ali sam otišla posle vaše veridbe.

— Mora da ste bili zaljubljeni u gazdu — reĉe koketno, drţeći Kolinovu ruku.

Njeni dugi crveni nokti su se lepo videli na njegovom tamnoplavom sakou.

— Moţda. . . malo, ali sam se brzo oporavila — odgovori, gledajući Kolina.

— Dragi, nisi mi rekao da imaš staru ljubav ovde u San Francisku. Mora da si

zaboravio.

Kolin se trţe.

— Amanda je bila dobra sekretarica i dobar prijatelj.

Amanda nije mogla da veruje da će je ta reĉenica toliko pogoditi.

— I sada tvoja stara Ijubav ruĉa sa mojom — reĉe Liza uz zavodljiv smeh. — Zar to

nije dobar vic?

— Da.

Kolinove reĉi su bile kratke, Ijute. Amanda ga nikad nije ĉula da tako govori s

nekim. Gledao je Lizu Ijutito. Da li je Liza bila u vezi sa Ridom Bjukenonom?

Znajući njegov renome, sve je bilo moguće. Ali, bez obzira na njene mane, Kolin je

voleo Lizu. Amanda je bila sigurna u to. Za godinu dana njihovog vereništva, on se

nikad nije naljutio na nju, zato što ona u njemu nikad nije izazivala jake emocije.

Bila je prijatno društvo, dobar prijatelj. Voleo je da se druţe, ali nikad nije osetio

strast koju je osećao prema Lizi.

Liza se nasmeja, duboko, grleno. Ka- ko je tako dubok glas mogao da dolazi iz

tako sitnog tela?

— Ti znaš mene, dušo. Nalazim humor u najĉudnijim situacijama — ona se ponovo

nasmeja i Kolinove usne se stisnuše. Liza nastavi:

— Ride, nismo te videli sto godina. Bilo mi je krivo što nisi mogao da nam doĊeš

na naselje, ali mi je bilo jasno kad sam ti videla sliku u novinama sa onom

boţanstvenom glumicom. Zašto je ne dovedeš na veĉeru sutra?

— Ţao mi je, Liza, ne mogu, putujem popodne.

Liza napući usne i reĉe:

— Onda moraš doći sledeće nedelje. Pravim ţurku ...

Rid Bjukenon odmahnu glavom.

— Ti znaš da nikad ne obećavam ništa toliko unapred, Liza. Nikad ne znam koliko

ću biti zauzet. Ako budem imao slobodno veĉe, moţda ću da svratim.

— Nemoj da zaboraviš, dušo. Toliko ţelim da nam vidiš kuću.

— Neću zaboraviti, obeća Rid.

Otišla je do svog stola. Amandu nije ni pogledala. Kolin je gledao za njom

iznerviran.

— Ćao, Amanda, javiću ti se. Amanda klimnu glavom, ali on već odjuri za Lizom.

Gledala je dok je Lizi pridrţavao stolicu. Osećala je neku ĉudnu prazninu.

— Znaĉi, ti si bila zaljubljena u Kolina Brenta — reĉe Rid tiho. Njegov glas je vrati

u stvarnost.

— Nije to bila ljubav izmeĊu sekretarice i njenog gazde — poĉe ona, ţeleći da mu

iz nekog razloga objasni sve. — Bili smo vereni godinu dana. Pogledala je njegovo

preplanulo ciniĉno lice.

— Gotovo je. Video si. Rastali smo se kao prijatelji.

— Zaista? — njegove sive oĉi su je promatrale, kao da ţele da analiziraju svaku

njenu reakciju i pohrane podatke u kompjuter u njegovoj glavi. — Je li tako nešto

moguće?

— Kao što si video. — Ruka joj zadrhta i u ţelji da kontroliše emocije steţe ĉvrsto

vinsku ĉašu, koja je bila poluispijena.

— On ruĉa ovde dosta ĉesto, zar ne? Zato nisi htela da doĊeš ovde?

Ona nije ni potvrdila, ni opovrgla njegov zakljuĉak, već je napravila nezgodan

pokret rukom, ţeleći da prinese vino ustima. Umor i susret sa Kolinom su je malo

poremetili. Dno ĉaše je zapelo za ivicu tanjira tako da se pola vina prosu u tanjir, a

pola njoj u krilo. Crvena boja se razli po haljini. Osećala se kao da ju je neko obe-

leţio.

— Oh — reĉe usplahireno. Rid Bjukenon je već bio na nogama.

— Šta je . . . — Pogledao je štetu. Amanda je pokušavala da skupi vino salvetom.

Osećala se idiotski. Rid je podigao ruku i kelner se odmah stvorio pored nje- ga. Dao

mu je novĉanicu i uzeo Amandin kaput. — Naplatite, molim vas. Ja ću ot- pratiti

gospoĊicu Kirk do mog apartmana.

— Nije potrebno — bunila se Amanda. — Kaput će pokriti fleku. Ali Rid je već

stajao ispred nje, tako da niko nije mogao da primeti šta se dogodilo. — Pozvaću

taksi — reĉe ona mirno.

— Ne budi idiot — obrati joj se Rid oštro. Haljina će ti biti upropašćena ako se

vino ne ukloni odmah. Neko od hotelskog osoblja moţe to da sredi.

— Ne — uzvrati Amanda tiho, aii on ju je već izveo do lifta.

— Ne idem s tobom.

Pogledao ju je.

— Onda ću morati da ti kupim novu haljinu.

— Da ti nije palo na pamet.

— Da ja nisam naruĉio vino, ovo se ne bi desilo.

— Nije tvoja krivica — reĉe ona promuklim glasom. Lift je stao a on ju je i dalje

drţao.

— Moţda nije, ali se ja ipak osećam odgovornim.

Vrata lifta su se zatvorila. Ona se naslonila na hladnu metalnu ogradu i pogledala

ga. Nije imala snage da se bori s njim.

Zašto je proveo toliko vremena s njom? Rekao je da ide za Madrid. On nije bio

ĉovek koji traći vreme. Ušli su u apartman. Mali kofer i aktn tašna stajali su pored

vrata.

Proveo je kroz prostranu dnevnu sobu. Ugledala je tamni starinski nameštaj.

Spavaća soba bila je u kombinaciji boje bele kafe i bronze. Snaga njegove liĉnosti se

osećala u vazduhu. Veliki braĉni krevet bio je prekriven roze pokrivaĉem.

Odveo ju je do kupatila.

— Skini haljinu — reĉe kao da govori o vremenu. — Naći ćeš moj ogrtaĉ na

vratima.

Zatvorio je vrata. Pogledala je oko sebe. Toje bilo kupatilo snova, kao u

filmovima. Cesme su bile zlatne, a zidovi obloţeni ogledalima. Nije joj preostalo

ništa drugo nego da ga posluša. Skinula je kaput i isflekanu haljinu.

Njegov ogrtaĉ bio je od mekog sivog velura, sa cmim ivicama. Pogiedala se u

ogledalo i zakljuĉila da liĉi na kaluĊera.

Moţda je Rid tako izgledao u njemu, ali nije bilo niĉeg asketskog u tom ambi-

jentu. Boce sa kozmetikom nalazile su se na polici. Pogledala ih je — Greh, Aperge,

noćna krema. Je li to bilo za Lizu? rioţda su bili Ijubavnici? Zadrhtala je naglo od te

pomisli. Neko je pokucao na vrata i odmah ušao. Taman je htela da se pobuni, kad

ugleda stariju ţenu u crnoj uniformi. Svetlopiave oĉi su je gledale pri- jateljski.

— Gospodin Bjukenon kaţe da ste imali peh, dušo — reĉe ţena uzimajući

Amandinu haljinu sa stolice. — Au, ne valja, ne valja. Ne sekiraj se, dušo. Sredićemo

mi to. Bez problema.

Okrenula se i izašla, ne zatvarajući vrata za sobom. Amanda je stajala na- sred

kupatila. U spavaćoj sobi je bio Rid.

Pogled mu je klizio po njoj, lagano. Uţivao je u njenoj nelagodnosti. Krenula je

prema njemu i osetila miris kolonjske vode na ogrtaĉu. Stala je zbunjeno. On

je studirao obline njenog tela pod ogrtaĉem. — Nismo završili razgovor. Hoćeš li

doći u salon, ili da nastavimo ovde? Zabavljalo ga je što je ona izbegavala da pogleda

krevet.

— Ne — reĉe i podiţe krajeve ogrtaĉa, da se ne bi saplela. U salonu se nije

osećala mnogo bolje. Bila je svesna njegove blizine. Nije htela da sedne na kauĉ, već

je stala ispred prozora i pravila se kao da je zanima šta se dešava napolju. On je

prišao stolu sa nekoliko boca skupog likera.

— Hoćeš li nešto?

Odmahnula je glavom.

— Mislim da je bilo dosta za jedan dan. A i ti . . . sigurno ţuriš . ..

— Imam još nekoliko minuta. — Na- suo je sebi nešto što je liĉilo na viski,

ali nije pio. Drţao je ĉašu u ruci i okretao je prema svetlosti. Kao da se divio

prelamanju boja u ĉaši. Onda je pogledao. — Da li i tvoja sestra ima takvu kosu?

Pitanje ju je zbunilo, osećala se malo nelagodno.

— Da, riĊa je, ali malo tamnija od moje. Zašto?

— Razmišljam — reĉe promuklim glasom — da li ću imati riĊeg sinovca ili

sinovicu.

Talas konfliktnih emocija proĊe Amandinim telom. Stegla je pesnice, da se malo

smiri.

— Nadam se da će malo priĉekati sa decom.

— Vaša majka je umrla pre dosta godina, zar ne?

— Da, od leukemije. Umrla je kad sam ja imala trinaest godina a Suzan

šest.

— I posle si ti bila Suzanina mama.. .

Amanda zastade.

— Na neki naĉin. Imali smo ţenu koja je dolazila da sprema i Benitu, tatinu

se- kretaricu. Ona nas je vodila kod zubara. Da, ja sam pazila na Suzan. Bila sam do-

voljno odrasla.

— Koliko Suzan ima godina sada?

— Osamnaest.

— Znaĉi da si ti u dvadeset petoj.

Pogledala ga je upitno.

— Mislio si da sam starija?

— Jesam li?

Napravila je nestrpljiv gest.

— Većina Ijudi tako misli. To je verovatno bilo iskustvo koje je doprinelo

da sazrim. Kad je majka umrla, dosta odgovornosti je .. .

— I onda si se nepromišljeno zaljubila u Kolina Brenta.

Osetila je kako joj obrazi polako menjaju boju i stegla pesnice tako jako da je

zarila nokte u dlanove. Shvatila je gde vode njegova pitanja. Nije bio nimalo

suptilan.

— Ono što sam radila ili nisam, nema nikakve veze sa Suzan i Dejvidom.

Došli smo da priĉamo o njima, a ne o meni.

— Ali, tvoje negativno iskustvo je razlog tvojim ambivalentnim osećanjima

pre- ma njihovoj vezi. . .

Tada je eksplodirala.

— Moja ambivalentna osećanja! A vaša, gospodine Bjukenon? Prošlog

Boţića ste odbili da se upoznate sa Suzan i rekli Dejvidu da je previše balav da bi

razmi- šljao o braku, i da još treba da proţivi.. .

— Sama ĉinjenica da me nije poslušao je dokaz onog što oseća za tvoju se-

stru. Za mene je to znak da je istinski voli. Onog trenutka kad si mi rekla da se još

viĊaju, znao sam da je ozbiljno. Dejvid nikad nije bio u vezi duţe od dva meseca.

Kad smo razgovarali za Boţić, imao sam njegovo dotadašnje ponašanje na umu. Alil,

ĉinjenica je da je predloţio Suzani brak i da ĉak misli da se tajno venĉaju. Znam svog

brata veoma dobro i znam kad je ozbiljan. Nikad ne bih dozvolio sebi da moje

iskustvo sa ţenama utiĉe na moje odluke. Da li to vaţi i za vas gospoĊice Kirk? Ili i vi

poznajete svoju sestru tako dobro? — A onda je dodade: — I sebe?

Zn.ala je da je glupo da pokušava da se pravi uvreĊenom, dok stoji tu u njegovom

ogrtaĉu, koji joj ocrtava svaku oblinu tela.

— Došla sam do vas, jer sam htela da rašĉistimo neke stvari, a ne da ih do-

datno zakomplikujemo. Mislim da je Dejvid iskren i drago mi je. Ja sigurno neću

dozvoliti da moji liĉni strahovi pomute Suzaninu sreću.

— Odliĉno — reĉe on odseĉno, kao da je upravo sklopio neki dobar posao.

—

Onda nećete imati ništa protiv da svi posetimo moju majku sledeće nedelje. —

Spustio je ĉašu na sto.

Ona je gledala zaprepašćeno u njegova široka leĊa. Veoma inteligentno ju je

izmanipulisao. Ali, ne, nije se predavala tako lako.

— Ja? Pa Suzani ne treba pratilja.

Pogledao ju je. Osmeh mu je titrao na usnama.

— Upravo si priznala da si je ti maltene podigla. Dţejn ne moţe putovati.

Ne dolazi u obzir da ona doĊe u San Francisko. Iz kurtoazije prema njoj, bio bi red

da je ti posetiš.

— Ţao mi je, ne mogu. Došla sam da budem s ocem . . .

— I on je pozvan — dodade Rid.

Amanda odmahnu glavom.

— Ne mogu da govorim u oĉevo ime . . . ne znam koji su mu planovi. . .

ali.. .

— Imaš nedelju dana da se organizuješ. Moja majka će oĉekivati da te vidi.

Vraćam se kroz nedelju dana. Odletećemo do ranĉa mojim avionom.

— Stvarno ne mislim da .. .

— Pomisli na zadovoljstvo koje ćeš prirediti mojoj majci. Uvek je ţelela da

ima ţensko društvo. Da li si ikad bila na pravom ranĉu?

— Ne, ali.. . Ne bih htela da smeta- mo tvojoj majci. . .

— Nećete — reĉe on kratko, baci novĉanicu na sto i krenu prema torbama.

— Zahvali se gospoĊi Krea u moje imp i daj joj to. Zvaću te sledeće nedelje.

Pokupio je torbe i izašao iz apartmana. Amanda je ostala da bulji u vrata. Rid

Bjukenon je znao kako da dobije ono što ţeli. Nije ga sasvim odbila. Setila se Su-

zaninih reĉi na tu temu. Ali, zašto je ţeleo da i ona ide? Samo zbog svoje majke?

Nešto joj je govorilo da treba mnogo da razmišlja o tome. Sama pomisao da će

provesti ceo vikend u njegovoj uznemirujućoj blizini ju je pomalo plašila. Šta da

radi? Ne mora da ide, ali .. . Nije se mogla odluĉiti. Pa dobro, kad je već tako, isteraće

stvar do kraja.

Dok je razmišljala, ţena se vratila sa njenom haljinom. Amanda joj reĉe za novac i

ţena stavi novĉanicu u dţep i izaĊe.

Amanda skide ogrtaĉ, obuĉe se, oĉešlja kosu i obuĉe kaput. Vrata apartmana su

se automatski zakljuĉala. Rid je bio u pravu, uopšte nije poznavala sebe. Mislila je da

je imuna na muškarce. Sa iznenaĊenjem je shvatila da se plaši Ridovog šarma i

privlaĉnosti i da je to jedini razlog što ţeli da izbegne odlazak na njegov ranĉ sledeće

nedelje.

3.

Suzan ju je ĉekala kod kuće.

— Gde si bila sve ovo vreme? Ĉekam te satima.

— Izvini — reĉe Amanda, skidajući kaput. — Trebalo je da ti se javim.

Preba- cila je kaput preko kauĉa. — Hajdemo do kuhinje. Prijao bi mi ĉaj.

Suzan ju je gledala i onda poĊe u ku- hinju za njom. — Sedi tamo — reĉe, po-

kazujući u pravcu stola. — Ja ću pristaviti ĉaj. Umirem da ĉujem šta se desilo. Da li si

uspela da ga vidiš?

— Da. Ruĉali smo zajedno. Ja . . .

— Šta? Izveo te na ruĉak? — Gledala je sestru razrogaĉenih oĉiju.

— Ne baš. To je bilo jedino vreme kad je mogao da popriĉa sa mnom.

Suzan se okrenula da napuni ĉajnik vodom.

— Ispriĉala sam mu o tebi i Dejvidu. Onda ... onda sam ja predloţila da

biste vas dvoje mogli priĉekati godinu dana, dok se on ne navikne na tu ideju. To je

bila moja ideja, dušo, mislila sam da bi bilo bolje za vas dvoje i prihvatljivije za

njega.

— Stvarno! — reĉe Suzan i tresnu ĉajnik na šporet.

— Da, ali se nije sloţio.

— Znala sam. Znala sam da se neće sloţiti sa našim brakom ni pod kakvim

us- lovom.

— Ne. Grešiš. On smatra da je bolje da se venĉate odmah.

Suzan se sruĉila na stolicu..

— Odmah! Ne verujem!

— Ni ja nisam verovala — odgovori Amanda hrapavim glasom — ali nas je

pozvao na ranĉ sledećeg vikenda da upoznamo njegovu majku. Mislim da to ne bi

rekao da ne misli ozbiljno.

— Ali, Amanda, sve je to ludo. Zašto

je odjednom promenio mišljenje? — upita Suzan sva zbunjena.

Amandi se ĉinilo da nema potrebe da kaţe Suzan kako Rid Bjukenon smatra da bi

mogia zatrudneti pre vremena. Kako će Suzan uskoro nositi prezime Bjukenon, onda

je najbolje da nema nikakve tenzije izmeĊu nje i Dejvidovog brata pre poĉetka

njihovog braka.

— Samo je rekao da vam, ako već planirate da se tajno venĉate, onda ne

treba niĉija dozvola. Oboje ste odrasli. On misli da bi bilo mnogo bolje, što se obe

porodice tiĉe, kad biste se venĉali što pre.

— Još uvek ne mogu da verujem — reĉe Suzan klimajući glavom. Ĉajnik je

poĉeo da pišti i Suzan ustade da sipa vo- du u šolje.

— Ĉime li si ga zaĉarala?

Amanda se malo pomeri, razmišljajući o tome kako je ostavila bledi utisak na

njega i kako je on snaţno delovao na nju.

— Nisam uradila ništa. To je njegovo mišljenje. Ja se ne slaţem. Ja mislim da

ne bi trebalo da ţurite sa brakom, samo zato što se on slaţe. On nije baš osoba koja

moţe da proceni takve stvari. Treba ti vremena da vidiš da li je to što osećaš prema

Dejvidu prava stvar ili nešto što će odumreti u dosadi svakodnevice. Suzan stavi

šolju pred sestru.

— Meni nikad nije dosadno sa Dejvi- dom. Zahvaljujući njemu, ostala sam

normalna sve ovo vreme. — Ljudi se menjaju — nastavi Amanda. — Mladi ste. I ti i

Dejvid ćete se promeniti.

— U tome i jeste stvar, Amanda. Ako se venĉamo, menjaćemo se zajedno.

Znaćemo kad jedno od nas dvoje ţeli da bude sam i kad moramo biti zajedno.

— A tvoja škola, tvoja umetnost?

— Zar ne shvataš, Amanda, to je karijera koju nikad ne moram napuštati.

Odlu- ĉili smo da završim školu, uprkos venĉanju. Planiramo da naĊemo stan blizu

aka- demije. Dejvid će nastaviti da radi za Vestern kompaniju. Idealno je. Oh,

Amanda. Kako da ti zahvalim što si išla do Dejvidovog brata? Sve si nam rešila. —

Suzanine oĉi su bile ispunjene zvezdama.

Amanda je stegla šolju.

— Ali, šta ako ti zatrudniš?

— Biće bajno. Crtaću bebu. — Suzan pogleda sestru u oĉi.

— Jesi li svesna zašto ne ţeliš da se udam?

— Nije da ne ţelim, samo mislim da bi trebalo da saĉekate.

— Dejvid nije Kolin — uzvrati Suzan bez okolišenja.

— To nisam ni rekla.

— Neću da ovako razgovaramo, Amanda. Ţelim da si srećna koliko i ja — reĉe

iskreno. — Zaboravi Kolina. On zasluţuje Lizu. Savršeno mu odgovara. Otac joj je

bogat i uticajan, a ne kao . . . u svakom sluĉaju, dobro si prošla — zakljuĉi. — Ti si

bila slepa. Nisi videla njegove mane. On je hipokrit. On deli ljude u ĉetiri kategorije:

jedan — inteligentni i bogati, dva — vaţni i bogati, tri — glupi i bogati i ĉetiri — svi

ostali koji ne spadaju u prve tri kategorije pa, prema tome, nisu vredni paţnje.

Amanda ju je gledala zapanjeno. — Dejvid nije takav. Putovao je po svetu, radeći

za Vestern kompaniju. Sretao je ljude, razne ljude. Zna šta hoće od ţivota. On ne

ţeli da ţivi u hotelskom apartmanu i da se stalno pakuje kao njegov brat. Hoće dom i

ţenu. I hoće da mu ja budem ţena. I ja to ţelim, Amanda. Mnogo ga volim. —

Pogledala je Amandu i odjednom se postidela svog malog govora i spustila pogled u

šolju.

Amanda je promatrala njenu sjajnu kosu. — Ako je to što ţeliš . . . onda samo

mogu da ti poţelim svu sreću ovog sveta.

Suzan zgrabi sestru.

-I ja ţelim da ti budeš srećna, Amanda. Moraš da zaboraviš sav bol koji ti je naneo

Kolin. Nećeš valjda ostati sama zato što te je ostavio jedan idiot? Amanda se nasmeši

na to.

— Sredila sam se. Ĉak sam ga i vid la danas. Bio je stranac.

— Drago mi je — reĉe Suzan zaštitniĉki. — Je li njegova ţena bila s njim?

— Da, i veoma je lepa. Suzan se smrknula.

— Ako ti se sviĊaju snobovi. Srela sam je na jednom prijemu. — Nastavila je da

priĉa kako je bilo na tom prijemu. Amanda je pokušavala da je prati, ali je osetila da

joj je telo oteţalo i da je savlaĊuje umor.

Suzan se zaustavi usred reĉenice.

— Izvini, Amanda. Ja brbljam, a ti mo- ra da si strašno umorna. Hajde, lezi. Ja ću

trknuti po veĉeru.

Amanda zausti da se pobuni, ali ju je Suzan odvela do spavaće sobe i pre no što je

shatila šta se dešava, mlaĊa sestra joj je skinula odeću i spakovala je u kre- vet.

Ĉaršavi su mirisali i ona je pomislila kako su im se promenile uloge. Sad je Suzan

vodila raĉuna o njoj. I dok je san brisao sve pred sobom, uĉinilo joj se da vidi

avionsko krilo koje kruţi nad sunĉa- nim nebom Španije.

— Otpustio je! — uzviknu. — Zašto bi in uradio? Ona zna o poslu koliko i on.

Miće bespomoćan bez nje. On nikad nije uineo da spremi papire na mesto i nikad

mje napisao poslovno pismo. Samo bi prebacio posao njoj i rekao da sve sredi, da

ionako zna šta da kaţe.

— Znam — reĉe Suzan lagano mešaući kafu.

— Suzan, nešto nije u redu? Mislim da je red da saznam.

Suzan pogleda sestru nelagodno. — Tata nije hteo da saznaš, jer zna koliko voliš

Benitu. Nije ni meni mnogo priĉao, ali mislim da ima finansijske probleme.

Boţe, kako sam bila glupa — pomisli Amanda. A sve je bilo oĉigledno: njegov

fiziĉki izgled, njegova molba da reši problem oko Suzan, njegovi dugi sati u kan-

celariji. Benitin otkaz je bio poslednji dokaz.

— Kako stoje stvari?

Suzan klimnu glavom.

— Nemam pojma. Ti znaš tatu. Neće da deli svoje probleme. Nikad se ne

zna

na šta misli.

— Gde je Benita sada?

— Našla je posao u nekoj firmi iz Ou- klenda. Nije imala problema da naĊe

novi posao. Javi se povremeno. — Suzan po- gieda sestru. — Mislim da je Benita

uvek bila pomalo zaljubljena u tatu. Još se se- kira zbog njega. Zato je i zvala jutros,

da ga podseti na neki ruĉak koji ima danas i dp treba da vodi stenograid. Ĉak se po-

nudila da obavi taj posao u pauzi za ruĉak. — Zar nije našao privremenu

sekretaricu?

Suzan odmahnu glavom.

— Mislim da je rastrgnut izmeĊu ţelje da ne priĉa o svojim problemima i

nade da ćeš mu ti pomoći u kancelariji.

— Ali.. . nije mi ništa rekao.

— Ne. Oĉekuje da mu ĉitamo misli. Ali, mislim da si mu preko potrebna. Da li bi ti

bilo teško da provedeš nekoliko dana odmora u drugoj kancelariji?

— Ne, naravno — uzvrati Amanda us- tajući. — Idem da se spremim.

Amanda se probudila odmorna. Prespavala je veĉeru i nije ĉula kad je Suzan legla.

Suzan joj je rekia da je otac već otišao na posao. Amandi je bilo krivo, htela je da

porazgovara s njim o pozivu Rida Bjukenona.

Ona i Suzan su provele jutro u kupovi- ni i vratile su se kući. Amanda nije imala

srca da zapoĉinje bilo kakav razgovor. Ruĉali su i otac se povukao u svoju sobu. 'U

nedelju ujutro ga opet nije videla, već je bio otišao do kancelarije.

Kad se stvar ponovila i u ponedeljak, Amanda je zabrinuto zapitala sestru:

— Šta se dešava? Koliko dugo ovo traje?

Sedele su u kuhinji u ogrtaĉima i pa- puĉama i pile jutarnju kafu. — Skoro mesec

dana — reĉe Suzan..

— Zašto? ... — Telefon je zazvonio u dnevnoj sobi. Izraz olakšanja je prešao preko

Šuzaninog lica. — Izvini — reĉe ostavljajući Amandu zabrinutu. Zašto je otac radio

toliko? Zašto se iscrpljivao? I zašto Suzan nije ţelela da priĉa o tome?

Ĉula je sestrin glas na telefonu.

— Je li to bio Dejvid? — upita je Amanda.

Suzan odmahnu glavom, izbegavajući da je pogleda. — Benita.

— Benita? Zašto bi ona zvala u ponedeljak ujutro? — upita Amanda zaĉuĊeno.

Suzan je i dalje izbegavala da je pogleda direktno. — Benita ne radi više za tatu.

Otpustio ju je pre nekoliko nedelja. Amanda je zurila u sestru.

Osećala se kao da se vratila u prošlost kad je taksi stao pred zgradom u Ulici

Montgomeri i kad je ušla u stari lift koji ju je lagano odvezao do šestog sprata.

Oĉeva kancelarija bila je prepuna kabineta za papire. Tu su još uvek bile ispucale

koţne fotelje. Ništa se nije promenilo. Jedina promena bio je debeli sloj prašine na

Benitinom filadendronu i sivi plastiĉni pokrivaĉ na mašini za kucanje. U toku

svih godina otkad je dolazila u oĉevu kancelariju, nikad nije videla da je mašina za

kucanje bila pokrivena.

Skinula je zeleni sako i zavrnula rukave. Isprašila je filadendron, sela na Beniti-

nu stolicu i poĉela da pregleda brdo neotvorene pošte. Pisma su bila razvrstana po

hrpama, ali nije znala da li po danu prijema ili po sadrţaju. Vrata oĉeve kancelarije

bila su zatvorena. Razgovarao je telefonom. Ţuto svetlo na njenom telefonu bilo je

upaljeno.

Našla je noţ za otvaranje pisama i bacila se na posao. Kad je sve završila, za-

ţalila je što je uopšte zapoĉinjala. Pred sobom je imala dokaz oĉevog finansijskog

stanja. Neka pisma bila su pristojna, neka manje, ali su sva bila hladna. U jednom

pismu pisalo je da je potraţivanje duga bilo predato agenciji za uterivanje dugova.

Amanda se rastegla i ĉula poznato škripanje stolice. Bila je zbunjena i potre- sena

oĉevim dugovima. Vrata su se otvorila i Maksvel Kirk je stao nasred sobe

kad ju je ugledao.

— Amanda! — Zurio je u nju zapanjeno. Brzi pogled na sto otkrio mu je da

ona sve zna.

— Imao sam nekih problema — reĉe glasom koji joj je kidao srce. Videvši

sa- ţaljenje u njenim oĉima, on se spusti u stolicu pored stola. Lice mu je bilo sivo.

— Šta radiš ovde, Amanda? Nisam hteo da te mešam u sve ovo.. .

— Došla sam, jer mislim da sam ti potrebna reĉe ona tiho. Maksvel Kirk se

zgrbio.

— Ne moţeš ništa uraditi. Mislim da ni ja tu ništa ne mogu.

-Zar nema naĉina da vratimo dugovanja i da poĉnemo iz poĉetka? — Izgle-

dao je jadno i izgubljeno.

- Nadao sam se . . . ţeleo sam ...

— Ustade i poĉe da šeta po sobi. — Moram dobiti ugovor za renoviranje Muzeja

moderne umetnosti. To mi je jedina šansa da opet postavim kompaniju na noge.

Upravo sam razgovarao sa Kolinom i on misli da će ići teško sa Bjukenonom. Ostali

ĉlanovi odbora su predusretljivi. Ne znam kako će me Bjukenon spreĉiti, ali ako ţeli,

uradiće to.

Amanda pokuša da ignoriše jezu koju je osetila pri pomenu Rida Bjukenona. —

Mislila sam da ti dobro ide . . . novi apartman, auto . . .

— Uspevao sam da ţivim od kamata na investicije koje sam napravio

prodajom kuće. U svakom sluĉaju, sad finansijski loše stojim. Bjukenon poznaje

graĊevinarstvo i stanje na trţištu poslednjih godina. Zna da ne smem da kiksnem

zbog ... — stao je.

— Da, zbog ĉega? — upita Amanda.

Otac odmahnu glavom i okrenu joj leĊa. Oĉi su mu bile zabrinute i ona nije imala

srca da ga dalje ispituje. Pogleda je i reĉe da beţi iz kancelarije i odmori se. Kad je

ona odgovorila da to ne dolazi u obzir, dozvolio joj je da mu sredi poštu. Tog prvog

dana napravili su red u radu. Ostatak nedelje prošao je manje-više rutinski. Amanda

bi ustala i odvezla se sa ocem na posao. Ruĉala bi za radnim stolom i vratila se sa

njim kući predveĉe. Pomagala mu je da pripremi ponudu koju je trebalo da brani

pred odborom u petak. U isto vreme, stalno je brinula, osećajući da je sve krenulo

nizbrdo.

Osvanuo je petak, a ona još nije smogla snage da kaţe ocu o pozivu da provedu

vikend na ranĉu Bjukenonovih. Bila je dovoljno dugo sa ocem da shvati da je

spominjanje imena Bjukenon anatema. Suzan se pakovala i bila je na sedmom nebu

od sreće. Upravo joj se javio Dejvid i rekao da kreću rano ujutro. Sedeći za pisaćom

mašinom, Amanda se pitala kako da sve to saopšti ocu. Sve je zavisilo od uspeha

prezentacije na radnom ruĉku. Molila je Boga da je Kolin precenio Ridovo

protivljenje i da će njen otac proći bez problema. Ali, nije verovala u to. Ridov lik,

njegove sive oĉi bili su joj urezani u sećanje, kao i njegova sposobnost da nekog

uništi jednim pogledom. Znala je da njen otac neće dobiti posao ako Rid Bjukenon

smatra da nije dorastao poslu, bez obzira što je budući tast njegovog brata.

Nastavila je da kuca pisma i govorila sebi da ne treba unapred da se sekira.

Jutro je sporo prolazilo. Oko jedanaest sati otac je pozva u kancelariju. Stavljao je

papire u aktn tašnu. Imao je crne podoĉnjake od umora i brige. Bio je nervozan.

— E pa, devojĉice, spreman sam. Krećemo.

— Zar ja idem s tobom?

— Rekao sam Bjukenonu da dovodim sekretaricu, a to si ti.

— Ali, ja nisam planirala da . . .

Nasmešio se tuţno.

— Ne ĉudim se. Dobro. Idi kući, vidimo se veĉeras.

Srce joj se kidalo dok ga je gledala kako se trudi da bude hrabar.

— Saĉekaj. Idem s tobom.

— Neću se protiviti. Treba mi podrška — reĉe Maksvel Kirk. Kad su ulazili

u auto Amanda se seti da ne zna gde je sastanak. — Gde idemo tata?

Maksvel Kirk je seo za volan. — Na neprijateljsku teritoriju, dušo. Do Rid Bju-

kenonovog apartmana u „Mark Hopkins" hotelu.

4.

Ĉula je za mogućnost da neko stavi glavu u lavlju ĉeljust, ali je ovo bilo prvi put

da ona radi tako nešto. Nije imala nikakvih iluzija o ovom ruĉku. Već je znala šta

znaĉi voditi razgovor sa Ridom Bjukenonom.

Uhvatila je oca pod ruku. Prešli, su mermerno predvorje i ušli u lift. Stigli su na

ĉetrnaesti sprat i ona je pokušala da odagna osećaj klaustrofobije. Nasmešila se ocu.

Pred vratima je Maksvel Kirk ne- svesno namestio kravatu.

— Dobro izgledaš, tata — reĉe Aman- da hrapavim glasom. Otac joj se nasmeši

nervozno.

Vrata su se otvorila i kelner u belom sakou ih odmah ponudi pićem. Maksvel Kirk

i Amanda odmahuše glavom. Kelner ode dalje. Amanda je stajala leĊima okrenuta

vratima i traţila poznatu crnu glavu

meĊu zvanicama. Nije ga videla, pa se opusti. Nestao je grĉ u stomaku. Sad je

mogla da se koncentriše na ĉoveka s kojim ju je upoznavao otac. Nejt Hinšo je bio

ĉovek asketskog izgleda i predsednik muzejskog odbora. Upoznala je i ostale

ĉlanove. Vilijam Braun je bio doktor. Ana Maniĉeti, bucmasta, priĉljiva gospoĊa, ko-

joj se strašno dopadao Maksvel Kirk, odmah je poĉela da priĉa s njim, potpuno

ignorišući Amandu.

Tada primeti Kolina. Bio je sa grupom muškaraca pred stolom i gledao u nju.

I'odigao je ĉašu u njenom pravcu i ona klimnu glavom. Ništa više nije osećala prema

njemu. Potpuno se uklapao u ambijent. Uvek je vodio raĉuna o svom izgledu.

Njegova plava kosa i lepo lice izdvajali su ga od ostalih muškaraca, od kojih je većina

bila starija. Gledajući ga sada bez umocija, videla je njegov kameleonski osmeh i

kako obraća paţnju na svakog ko bi rekao nešto. Bez sumnje, Kolin je bio veoma

prilagodljiv.

Posle izvesnog vremena su svi seli za ito i kelneri su dogurali hranu. Rid Bjuke-

non se još nije pojavio. Njegova prazna itolica bila je pored Amande. Bilo joj je malo

krivo, a u isti mah je osećala olakšano što nije tu. Uzela je kašiku, ubeĊujući msbe da

će joj biti drago ako se gospodin Bjukenon uopšte ne pojavi. Maksvel Kirk je sedeo sa

njene desne strane i bio zaokupljen razgovorom sa gospoĊom Maniĉeti. Kolin je

sedeo s njene druge strane i obraćao se starijoj ţeni sa osmesima i svojim

nesumnjivim šarmom.

Ruĉak se završio i kelneri su oĉistili stolove. Nejt Hinšo je ustao.

— Izgleda da... — Stao je. Rid Bjukenon je stigao i seo pored Amande.

Hinšo se nasmeši Bjukenonu.

— Upravo sam hteo da izrazim svoje ţaljenje što nisi s nama, Rid, i da ti se

zahvalim in absentia za dobar ruĉak.

— Drago mi je da je sve bilo kako treba — reĉe Rid.

— Savršeno — odgovori Hinšo. Pogleda u Amandu. — Mislim da poznaješ sve

prisutne, osim, moţda, Amande, Maksvelove kćerke?

Svi su ĉekali da se Amanda okrene prema njemu. Kad je to najzad uradila,

srce joj je lupalo besomuĉno.

— Drago mi je — uzvrati Rid, dok su mu iskrice igrale u oĉima.

— Drago mi je da vas opet vidim, gospodine Bjukenon — reĉe Amanda.

Nejt Hinšo se nasmeši i nastavi da govori. Amanda ništa više nije ĉula, bila je

svesna Ridovog pogleda. Osećala je kako prelazi lenjim pogledom preko njenog lica,

linije vrata i kose, koju je oĉešljala visoko, kao što ju je uvek nosila.

Naterala je sebe da sedi mirno i deluje opušteno. Osećala je oĉevu nervozu. On je

izgubio samopouzdanje onog trenutka kad je Rid ušao u prostoriju. Hinšo je za-

vršio i pozvao njenog oca da poĉne. Amanda je znala da je krajnje napet.

Maksvel Kirk je poĉeo da govori. Reĉenice su bile isprekidane. Nervoza se

ogledala u naglim pokretima ruku dok je objašnjavao kako će ojaĉati staru zgradu sa

armiranim betonom, da bi mogla da izdrţi eventualne udarce zemljotresa. Ro- vario

je po tašni, traţeći crteţe i uspeo da prospe papire po podu. Amanda skoĉi i pomoţe

mu da ih pokupi. Maksvel je na- stavio da priĉa kako će zgrada biti graĊe- na u

skladu sa padom zemljišta. Vratila se na svoje mesto dok je govorio o di- menzijama

i alternativnim mogućnostima. Na kraju, reĉe i cenu. Pogledao je naoko- lo, upitavši

da li ima pitanja.

To zvuĉi divno, Makse — oglasi se gospoĊa Maniĉeti, puna entuzijazma. Amandi

je odmah bila draga.

Tvoj plan je apsolutno najbolji koji smo ĉuli do sada i daleko najjefitiniji...

Ridov glas je prekide.

Gospodine Kirk — Amanda nikad nije ĉula da neko izgovori oĉevo ime tako

uvredljivo — meni se ĉini da su vaši proraĉuni za ovaj projekat suviše niski. Vaša

ţelja da dobijete posao je svakako za pohvalu. Ali, kakve garancije dajete odboru da

ćete stvarno moći da izvedete posao sa cenom koju ste nam dali?

Maksvel je drţao mape sa crteţima. Zglobovi na prstima mu pobeleše.

-Ako se potpiše ugovor, to je poslednja cena. Vi to znate kao i ja.

Rid nastavi neumoljivo.

— Ja isto tako znam preduzimaĉe koji zapoĉnu posao i onda traţe od

klijenta da se cena ponovo razmatra, znajući da klijent nema drugog izbora, jer je

preduzimaĉ na licu mesta, kad jednom poĉne realizacija posla. — Moţda vi znate

takve — odvrati Maksvel zajedljivo — ali moja firma tako ne radi.

Rid Bjukenon je ignorisao ţaoku.

— Isto tako znam, gospodine Kirk, da vi ne moţete završiti posao sa tom cenom i

zaraditi.

Maksvel Kirk preblede. Amanda pogleda njegovo izmoţdeno lice i ljutnja je

proţe. Zalila je što nije toliko snaţna da zgromi Rida Bjukenona jednim udarcem.

— Moja firma nije konglomerat kao vaša. Mi ne traţimo astronomske cene da

bismo uradili posao — reĉe Maksvel.

U sobi se oseti naelektrisana atmosfera. Ridov glas je bio tih i jasan.

— Mi ne traţimo astronomske cene, gospodine Kirk, i ne gradimo stambene

komplekse koji se ruše u more.

Maksvel se ukoĉi kao da je dobio udarac u pleksus.

— Moja firma je bila dezinformisana o stabilnosti terena . ..

— Vi ste na ĉelu te firme, Kirk. Bili ste odgovorni za svaku fazu gradnje. Toga ste

svesni, kao i ja.

Amanda je sedela u šoku. Znaĉi to je dovelo njenog oca do ivice bankrota. I otac i

Suzan su uspeli da to sakriju od nje. To je bio razlog što više nije dobijao nove

ponude. Niko nije hteo da ima posla sa firmom ĉije su se zgrade rušile.

Maksvel Kirk poĉe da vraća crteţe u aktn tašnu. Pogleda Nejt Hinšoa u oĉi i reĉe:

— Nejt, ti znaš da me je sud oslobodio odgovornosti. Ja . . . Bjukenonove aluzije

nisu poštene . ..

Nejt Hinšo malo poćuta i onda reĉe:

— Ţao mi je, Makse, ne mogu da se sloţim. Mislim da ima pravo. Mi sebi ne

moţemo dopustiti bilo kakav nesrećan dogaĊaj. U toku adaptacije, muzej će biti

delimiĉno otvoren za posete. Kad bi samo ijedna dašĉica pala, to bi bila katastrofa.

Maksvel zatvori akt tašnu.

— Hajdemo Amanda, stvar je odluĉena.

Ona poĉe da ustaje i onda zastade.

— Gospodine Kirk, da li vi uvek odustajete tako lako? — upita Rid podrugljivo.

Kirk se okrete prema svom protivniku.

— Ţao mi je, gospodine Bjukenone, ali ja ne volim da se igram korporacijskih

igara, ne znam pravila.

— Nemojte, molim vas — reĉe Bjuke- non podrugljivo — dovoljno se dugo bavi-

te ovim poslom da znate da jedna izgubljena bitka ne znaĉi i izgubljeni rat. — U sobi

je bila tišina. Bjukenon nastavi da govori. — Da ste hteli da nastavimo razgovor, ja

bih vas upitao kakve su vam mere sigurnosti i kontrole rada, kao što bih pitao

svakog graĊevinara. Onda bih vam predloţio da ponovite ponudu — sa većom,

realnijom cenom. Ali, ako niste zainteresovani. ..

Maksvel Kirk je zurio u Bjukenona, boreći se sa svojim emocijama. — Hvala,

postupiću tako.

Ţamor odobravanja se prolomi prostorijom. Neko je predloţio da se komisija

sastane sledeće nedelje da ponovo razmotri ponudu. Onda je predloţeno da se

sastanak završi. Bilo je gotovo! Nekoliko muškaraca ustade. GospoĊa Maniĉeti se

nervozno smejala zbog neĉeg što joj je Kolin rekao. Amanda je ĉula oca koji joj

govori:

— Hajdemo, Amanda.

Rid Bjukenon promrmlja tiho:

— Ne idite, gospoĊice Bjukenon. Ţelim da razgovaramo.

— Nemamo šta da razgovaramo — uzvrati Amanda ledeno.

Brzina kojom ju je uhvatio za ruku i povukao natrag u stolicu je iznenadila. Ne

shvatajući šta se dešava, Maksvel Kirk je , gotovo stigao do vrata. Amanda je gleda-

la Ridovo prepianulo lice bleda od ljutnje.

— Pusti me — prosikta. Ali, on je ste- ţe još jaĉe.

Videla je oca koji je primetio da je nema. Gledao je po prostoriji.

— Pusti me. — Trudila se da zadrţi kontrolu. — Otac me traţi.

— Ne. Reci mu da ostaješ. Hoću da razgovaramo o Suzan — naglo joj pusti ruku.

Gledala ga je besno, ţeleći da ga po- vredi na neki naĉin, da ga udari, ogrebe.

Otišla je do oca.

— Sve je u redu, tata, idi bez mene. Ostaću nekoliko minuta da porazgovaram sa

gospodinom Bjukenonom.

Otac preblede.

— O ĉemu?

— O Suzan. Ide u posetu gospoĊi Bjukenon preko vikenda. — Nije dolazilo u obzir

reći mu da je i on pozvan. Pomislila je da sada neće ni ona otići.

— Sutra? — upita Maksvel Kirk, ne verujući.

Amanda klimnu glavom.

— Sve ću ti objasniti kad se vratim kući.

Otac ju je gledao kao da je vidi prvi put.

— Dobro, Amanda, vidimo se veĉeras. — Polako se okrenuo i izašao. Osećala je grĉ

u stomaku i bes. Nije se nimalo bolje osećala kad je videla da je i Kolin ostao.

Rid Bjukenon je stajao pored kauĉa. Kolin joj priĊe:

— Ţao mi je, Amanda. Upozorio sam tvog oca da bi se ovo moglo desiti. — Da,

znam. Hvala ti. — Amanda umorno odgurnu riĊi pramen kose koji joj je pao na oĉi.

— Hteo bih da objasnim zašto se nisam javio . . .

— Nije potrebno — prekide ga.

— Ali, jeste. Hteo sam da te vidim .. .

— Ţao mi je, ali sam bila strašno zauzeta.

— Molim te, Amanda, uvek sam se osećao krivim ...

— Ne ţelim da se tako osećaš. Ti si se zaljubio i to je sve. Sva sreća što se to desilo

pre no što smo se uzeli. Preko Kolinovog ramena videla je Rida Bjukenona u crnoj

svilenoj košulji i crnim pantalonama. Stajao je prekrštenih ruku i posmatrao ih.

Đavo ĉeka, pomisli ona.

— Ne ţelim da više govorim o tome, Koline. Ti. . ti si uradio što si mislio da je

najbolje za tebe . . . i za Lizu. Nema šta više da se kaţe, osim da ti ţelim mnogo

sreće.

Sklonila je njegovu ruku. Nehotice je uporedila njegov lagani dodir i Ridov ĉe-

liĉni stisak ruke.

— Onda mi bar dozvoli da te odvezem kući. Ţelim da porazgovaramo nekoliko

minuta — molio je Kolin.

— Ona ostaje, Brente — reĉe Bjukenon kratko.

Kolin se zbuni i okrenu prema Ridu.

— Šta time hoćeš reći?

— A šta misliš? — glasio je podrugljivi odgovor. Kolin je napravio korak u nje-

govom pravcu.

— Ako je povrediš.. . zar ti nije bilo dosta što si joj oca razapeo . . .

Bjukenon se nije pomerio.

— I šta ćeš ti uraditi, Brente?

Kolin je stajao stisnutih šaka.

— Ostavi je na miru, Rid. — Ali, Amanda ostaje zato što ţeli.

— Đubre jedno — prosikta Kolin, bacivši se prema Ridu. Rid ga zgrabi, zavrnu mu

ruku i okrenu ga takvom brzinom da je Kolin bio bespomoćan od bola. Drţeći ga

tako, odmaršira ga do vrata i izbaci napolje. Naslonio se na vrata i gledao ga

izazivaĉki. Kolin ga je gledao besno.

— Završi sve što imaš vezano za moje poslove i pošalji sve do moje kancelarije .. .

kurirom.

— Sa zadovoljstvom — uzvrati Kolin besno. — Samo zapamti šta sam ti rekao za

Amandu. Nemoj. . .

—Amanda te se više ne tiĉe.

— Ali, meni je stalo .. .

Rid Bjukenon se uspravi i Amanda vide tenziju koja je proţimala njegovo vitko

telo i napete leĊne mišiće koji su se ocrtavali kroz crnu svilu.

— Odbacio si je, izjavio Ijubav drugoj ţeni takvom brzinom da je grad o tome

brujao nedeljama. Je I' tako brineš o njoj?

Amanda je zapanjeno zuriLa u Ridova leĊa. Otkud je on mogao znati o tome —

ona mu ništa nije rekla.

Kolin pocrvene.

— Amanda je shvatila . ..

— Sigurno. Verovatno je smatrala da je dobro prošla. Izlazi, Brente. I ostavi

Amandu na miru.

Kolin je bespomoćno gledao u Amandu preko Ridovog ramena. A ona je ose- ćala

razne emocije — ţaljenje, bes, frustriranost. Ipak se trudila da ostane sa- brana.

Kolin nije mogao da se nosi sa Ridom, a njena jedina ţelja bila je da on ode pre nego

što mu se nešto desi. Iako je bio nekoiiko godina mlaĊi od Rida, loši- je bi prošao u

bilo kakvom obraĉunu. Kad je shvatio da ona neće odreagovati, po- gledao je još

jednom i otišao.

Rid Bjukenon zatvori vrata. Gledao je Amandu svojim sivoĉeliĉnim oĉima, njeno

bledo lice, tanano telo i sivi kostim u kojem je doputovala.

— Zar nećeš da sedneš? Odmahnula je glavom.

— Hoćeš da popiješ nešto?

— Ne — odgovori ona.

Lagani osmeh mu je titrao na usnama.

— E pa, ja hoću. — PriĊe stolu i nasu sebi viski. — Znam da mi nećeš verovati ako

ti kaţem da sam danas imao na umu interese tvog oca i muzeja?

— Ne — odvrati ona sa gorĉinom — zašto bi tebe bilo briga šta ja mislim?

— Do Ċavola, zato što mi je stalo! — gledao je u ĉašu i stavio je na sto. — Zar

misliš da uţivam u tome da poniţavam Ijude?

— O tebi uopšte i ne razmišljam — reĉe hladno.

— A ja mislim samo o tebi otkad sam te ostavio ovde pre sedam dana — uzvra- ti

on tiho i napeto.

Srce joj je lupalo , ali ipak uspe da se kontroliše.

— Onda predlaţem da prestaneš. To je jalov posao — reĉe ona hladno.

— Mislim da nije.

— Ja . . . ne.

— Da — nastavi on — uskoro ćemo biti rodbinski vezani.

Nešto joj zastade u grlu.

— Ne. Kad se uzmu, ti ćeš biti Suzani rod, a ne meni.

On sleţe ramenima kao da to nije bitno.

— U pravu si. — Podigao je ĉašu. Onda je napravio grimasu i vratio ĉašu na sto. —

Bah! Viski na prazan stomak. Ne- kad sam bio pametniji.

— Zar nisi ruĉao?

— Niti sam doruĉkovao. A ako se do- bro sećam, nisam ni veĉerao sinoć. U stvari,

sećam se nekih bajatih sendviĉa juĉe oko podne.

— Ako tako nastaviš, umrećeš pre ĉetrdesete — prekore ga Amanda.

Oĉi su mu sjajile.

— Znam neke koje bi to radovalo.

Gledala je njegovo tamno, inteligentno lice i snaţno telo koje je bilo puno ţivota i

snage, iako je bio umoran od putovanja i rekla tiho:

— Nikad ne bih mogla poţeleti da neko umre.

— Ĉak ni ja? Dobro, i to je nešto. Da li bi tvoja dobrota išla tako daleko da

prošetaš sa mnom po keju i da pojedemo nešto? Naravno, samo u interesu mog

zdravlja. Ne volim da jedem sam — predloţi joj smešeći se.

— Nisam gladna ...

— Ja ću jesti, a ti priĉaj — reĉe on brzo.

Znala je da bi trebalo da ga odbije. Ali, gledajući njegove oĉi, koje su bile budne

samo snagom volje, pristade.

— Dobro, samo nekoliko minuta.

Opustio se.

— Idem po sako.

Pola sata kasnije, na keju je sunce tako jako grejaio da su ostavili sakoe u au-

tomobilu. Prevladavala je karnevalska atmosfera. Šetali su meĊu ostalim šetaĉima,

prodavcima balona. Rid je kupio pljeskavicu. Nisu razgovarali. Prijalo im je da

šetaju.

Uvala je svetlucala pred njima, vazduh je bio pun morske sveţine i mamio ih do

jednog od molova. Ĉamci su se Ijuljali na blagim talasima. Stariji ĉovek, sa licem iz-

boranim od vetra i mora sedeo je na niskoj stoliĉici i krpio mreţu. Drveni ĉunak je

leteo u veštim rukama. Devojĉica od oko pet—šest godina ĉuĉnula je pored njega da

gleda šta radi. Klovn sa snopom šarenih balona proĊe pored deteta. Devojĉica ga

pogleda pomalo tuţno i nastavi da posmatra ribara. Rid zapita dete koju boju voli i

pozva klovna. Predade maloj crveni balon, ona se zahvali stidljivo i odskakuta do

majke.

— To je bilo lepo od tebe — reĉe Amanda, vraćajući mu pljeskavicu.

— Zamorno je stalno biti ĉudovište, volim ponekad da promenim stil.

— Nisi ĉudovište — reĉe ona, gledajući na puĉinu.

— Nisam? To si mislila na sastanku. — Nešto u njegovom tonu je natera da

ga pogleda. Odmah je zaţalila što je to

Hiadila. On ju je gledao pravo u oĉi. — Hoćeš malo? — Znala je da će drţati plje-

ikavicu dok zagrize.

— Ne hvala — zahvali mu, ignorišući njegov podrugljiv osmeh, i nastavila da lioda

prema kraju mola.

Rid ju je stigao i naslonio se na ogradu pored nje. Gledali su galebove koji su lenjo

lebdeli na vazduhu.

— Zvao sam majku. Odlazimo sutra ujutro oko sedam.

— Reći ću Suzan.

— Bićete spremne?

— Ja .. . ja ne idem. — Okrenula se prema njemu. Njegovo lice nije odavalo šta

misli.

— Znaĉi, došla si da mi to kaţeš.

Nije ga pogledala.

— Je l' zbog onog što sam rekao tvom ocu?

— IzmeĊu ostalog.

Glas mu je bio tih, ironiĉan.

— Ĉega još?

Odmahnula je glavom i nastavila da gleda u more. Pruţio je ruku i dotakao joj

pramiĉak kose pored uha. Prošla ju je blaga jeza i ona instinktivno koraknu una-

zad.

— Ludo — reĉe, uhvativši je. — Zar bi se radije okupala, nego da te ja dodirnem?

Proţimali su je ţmarci na dodir njego- ve snaţne ruke. Kao da je oduvek znala da

su mu ruke jake, tople, snaţne. Ţelja se probudila negde duboko u njoj i uĉinilo joj

se da već milion godina stoje ovako u uspavljujućoj toploti sunca, sa ukusom soli na

usnama i gledaju opušteni let galeba.

— Amanda, pogledaj me.

Znala je da ne sme, da će biti izgubljena, ali se nije mogla odupreti. Njen pogled je

Ridu bio dovoljan. U oĉima je video predavanje i ţelju, duboku, nezadovoljenu ţelju.

Dodirnu joj usne lagano, a ona oseti kako vrelina strasti probija sve njene brane,

ulazi u sve pore, svaku ćeliju, svaki nerv. Suviše dugo potiskivana strast bujala je kao

divlja reka, rušeći sve pred sobom. Bujica ju je nosila i ona je znala da je nemoćna da

je zaustavi. A on je ispitivao njene usne. Amanda je mislila da je izgubljena. A onda

sve naglo prestade.

— Da — reĉe dišući usporeno — znao sam da ćeš biti takva.

Njegove reĉi su je grubo podsetile da je on ljubio mnoge ţene. Htela je da ga

odgurne od sebe, ali je samo uspela da se još više upetlja. Osećala je njegova mišićava

bedra na svom kuku. On joj je milovao vrat. Neko se nakašljao. Rid se nasmeši.

— Stari se slaţe.

Bila je zaboravila na starca, na sve osim na ĉoveka u ĉijem je zagrljaju bila.

Odjednom hladna realnost poĉe da se probija kroz njenu svest.

— Pusti me, Rid.

— Ne. Još malo. — Ljubio ju je. Usnama je prelazio preko obrva, ĉela, po

vratu i ona oseti da se ponovo gubi.

— Neću da budem još jedna u tvom haremu — reĉe hrapavim glasom.

— Jedan poljubac ti ne osigurava ĉlanstvo — promrmlja, ljubeći je.

Pomislila je na to šta bi takvo ĉlanstvo znaĉilo i videla sebe kako leţi naga pored

njega. Gurnula ga je svom snagom, izne- nadivši ga. Oslobodila se njegovog zagr-

Ijaja i sva zajapurena gledala je kako mu se usne razvlaĉe u lenji osmeh.

— Kolin je bio u pravu — reĉe mu hladno. — Stvarno si Ċubre. — Lenji

osmeh je postao ironiĉan.

— On bi trebalo da zna.

— Prema tebi je svetac — uzviknu Amanda.

— Mišiiš?!

Pre nego što je stigla da nešto kaţe, ĉula je starĉevo negodovanje. Ne ţeleći da

više bude ikome zabava, okrenula se i brzo krenula nazad. Rid je bio pored nje pre

nego što je prešla dva metra.

— Kuda ćeš?

— Vraćam se do tatine kancelarije.

Uhvatio ju je za mišku i okrenuo prema sebi.

— Amanda, neću te uvek puštati da beţiš od mene.

Pogledala ga je prkosno.

— Taĉno, zato što se ovo neće ponoviti.

— Ni ti u to ne veruješ — reĉe on dok su išli prema autu.

Otvorio je vrata i ona skliznu u komfor skupog auta. Rid je stavio kljuĉ u kontakt

bravu i pogledao je.

— Ako misliš da objavljuješ rat, odbrana ti je isuviše podeljena, Amanda.

— Ne znam o ĉemu govoriš — lagala je.

— Vrlo dobro znate, gospoĊice Kirk — reĉe on mirno. — Nisi ravnodušna na

moj dodir, bez obzira koliko se praviš da jesi. Prstom joj je mazio glatku površinu

vrata, ostavljajući topao senzualni trag. Sedela je mimo i kontrolisala se sa velikim

naporom. — Fantastiĉno se kontrolišeš. Divim ti se. — Prst mu je prošao niz liniju

grla. — Ali, ne moţeš da kontrolišeš srce, Amanda.

— Pre nego što se mogla pomeriti, poĉeo je da ljubi erotsku taĉku koju je pr-

stima doveo do hiperosetljivosti.

— Kao što vidiš, ja imam svoj serum istine — šapnu, ljubeći njenu baršunastu

koţu.

To je bio još jedan dokaz njegove veštine. Znajući da bi bilo kakva veza sa Ri-

dom Bjukenonom bila dvaput bolnija i razornija od one sa Kolinom, Amanda se

oĉajniĉki borila sa sobom. Nemajući više snage, seti se jedine stvari koju Rid ne bi

tolerisao.

— Strašno si siguran u sebe. . . zar ne? — upita ga hrapavim glasom.

Ljubio joj je vrat, spuštajući se polako prema grudima. Ona duboko uzdahnu.

— Otkud znaš da ne mislim na Kolina dok me ljubiš? — upita ga, iznenaĊena

laţju koju je izgovorila. Bila je još više iznenaĊena kad je shvatila da je Rid nije

odmah „proĉitao". Zastao je i pogledao je Ijutito.

— Moraću da pronaĊem naĉin da nas razlikuješ — odgovori joj. Gledao je njene

rumene obraze, ĉistu koţu i ponosno drţanje, kao da prouĉava nekog insekta. Onda

je zgrabi bez imalo neţnosti i pritisnu svojim mišićavim telom. Ljubio ju je strašću

koja je vreĊala i poniţavala. Amanda je ostala bez daha. Borila se da ga odgurne, ali

nije uspela da ga pomeri. Prsti su joj dodirnuli toplu koţu i meke dlake na prsima.

Iznenadni talas strasti je preplavi i potopi sve njene odbrane. Prsti su joj se peli

nagore, istraţujući snaţne mišiće vrata. Pokret koji je nastao iz otpora nekako se

preobrazio u milovanje. Osećala je kako se opušta pod teţinom njegovog tela. Tiho

je jecala dok ju je ljubio. Više nije mogla da sakrije svoju reakciju i duboku

senzualnu strast koju je probudio u njoj. Pustio ju je. Zadovoljno je gledao njene

vrele usne i zvezde u njenim oĉima.

— Da — zakljuĉi zadovoljno — mislim da je dovoljno.

— Ti umišljeni, arogantni...

Nasmejao se.

— Nećeš me više mešati sa Kolinom. — Upalio je auto sa zadovoljstvom tigra koji

je upravo proţdrao plen. Sela je uz vrata, što 'dalje od njega, govoreći sebi kako ga

mrzi celim svojim bićem. Ali, jedan uporni glasić joj je ponavljao da laţe.

5.

Rid Bjukenon. Njegov lik ju je proganjao cele veĉeri. Dok je pomagala Suzan da

pripremi veĉeru, u toku veĉere, slušajući sestru kako ocu priĉa o planovima za

vikend, sve vreme je mislila na njega. Trudila se da odagna njegov lik, da ne misli na

njegove poljupce, dodir, miris nje- gove koţe .. . Suzah se spremala da izaĊe sa

Dejvidom, a otac se povukao u dnevnu sobu.

Amanda je spremala u kuhinji. Šta joj se to dešavalo? Zašto je ţelela da je ljubi?

Zašto ne moţe da ga zaboravi? Jedan deo nje je govorio: to je prirodno. Rid

Bjukenon je privlaĉan i muţevan muškarac, a ti si ţena. Drugi deo se rugao: izlazila

si s muškarcima kao što je on, isto toliko privlaĉnim. Ali, nijedan te nije uzbu- Ċivao.

Srce ti nikad nije ludo lupalo . . . Suzan je pozva iz dnevne sobe. Amanda uĊe i

videvši Ridovu tamnu kosu i široka leĊa, saplete se. Ĉovek se okrenuo i uhvatio je

pre nego što je pala. Gledala je u nasmejane svetloplave oĉi, Dejvidove oĉi. Otpozadi

su bili sliĉni, ali nije bilo mnogo sliĉnosti u liku. Dejvid je bio mnogo mlaĊi i njegove

blage usne nisu imale Ridov cinizam.

— Video sam te na slikama — reĉe Dejvid, dok se ona uspravljala. — Ali se ta boja

ne vidi. Rid je u pravu, fenomenalno izgledaš.

Nije znala da li je pocrvenela zbog komplimenta ili zbog ĉinjenice da su braća priĉala

o njoj. — Hvala — odgovori pokušavajući da se sabere.

— Jesi li sigurna da se nećeš predomisliti? — upita je Dejvid.

— Znam da bi Suzan volela da ideš.

Amanda odmahnu glavom. Bilo joj je krivo što je pomenuo poziv pred njenim

ocem.

— Mislim da treba da ostanem kod kuće. Dejvid slegnu ramenima i pridrţa

Suzanin ogrtaĉ. — Pa dobro, neki drugi put — posle svadbe.

— Dejvid kaţe da je ranĉ predivan — dodade Suzan sa sjajem u oĉima.

— Ja sam zaposlena devojka — reĉe Amanda — moţda sledeće godine.

Suzan uze torbicu, poljubi oca i reĉe da je ne ĉekaju, da će kasno doći.

Amanda se vratila u kuhinju, svesna oĉevog zamišljenog pogleda. Oprala je

sudove i vratila se u dnevnu sobu. Otac kao da ju je ĉekao. Sedeo je u fotelji sa

papirima u krilu, ali ništa nije ĉitao.

— Tata — poĉe Amanda neţno — zašto ne spremiš sve to? Dosta je bilo za jedan

dan.

— Misliš?

Uzela je papire, vratila ih u aktn tašnu i stavila je na pod.

— Zašto nećeš da ideš sa Suzan da upoznaš gospoĊu Bjukenon?

— Zato što ne ţelim da te ostavim samog — reĉe neţno.

— Kad kreće?

— Sutra u sedam.

Otac ju je gledao.

— Voleo bih kad bi i ti išla, Amanda.

— Nisam joj više potrebna, tata.

— Ne — glas mu je bio ĉudan — ali, meni si potrebna.

Sklopio je oĉi na trenutak, kao da ga proţima neki bol.

— Zvao sam Nejt Hinšoa posle sastanka. Bio je prijatan i neutralan. Sumnjam da će

odbor odobriti bilo kakav moj predlog. Nije rekao ništa definitivno. Jed- nostavno je

rekao da ne zna. Maksvel Kirk je buljio u neku taĉku iza kćerkinog ramena. Amanda

je ćutala, ne ţeleći da mu prekida tok misli.

— Bavim se ovim poslom već dvadeset godina. Uvek sam znao da ne moram da

radim. Mogli smo lepo da ţivimo od maminog nasledstva, bez obzira na to koliko

bih ja zaradio. I onda je ona umrla. Nedostajala mi je toliko mnogo da sam pomislio

da sve batalim. Ali, nisam mogao. Jmao sam tebe i Suzan. Bile ste deo nje. Ţeleo sam

da vas zaštitim i obezbedim, jer ste nosile njenu suštinu. Lesli ţivi kroz vas dve. —

Oĉi su mu gorele. — Ali, nisam uspeo. Propao sam neslavno. Hoću da te zamolim za

pomoć, Amanda. Moram se naslanjati na tebe kao što sam to radio sa Lesli. . .

Amanda je tuţno gledala oca, svesna da su šok i razoĉarenje srušili njegovu

prirodnu zatvorenost. Bio je na ivici. . .

— Toliko liĉiš na nju. Svakim danom sve više. — Maksvel Kirk je godinama

iz- begavao da govori o svojoj ţeni. Sada su reĉi izlazile same. — Veĉeras, kad ti je

mladi Bjukenon udelio kompliment, a ti pocrvenela, bilo je kao da gledam Lesli. Kad

si rekla da ne ideš, znao sam zašto. Htela si da me zaštitiš od osećaja da su obe moje

devojĉice prešle u neprijateljski tabor. — Uzdahnuo je duboko. — Ţene oko mene

su me uvek štitile. Prvo tvoja majka, a sad ti. I Suzan na svoj naĉin. Benita me štitila,

pustila me da ţivim u svom malom svetu. — Nasmejao se gorko. — Naišao je

graĊevinarski bum posle mamine smrti. I samo idiot ne bi tada zaradio. Ja nisam bio

totalni idiot, samo delimiĉni.

— Tata. Ne priĉaj gluposti. Tvoja firma je uvek bila poznata po kvalitetno

gra- Ċenim objektima. Ti si sagradio divne kuće ...

— I taj dobar glas se srušio u more jednog dana, zajedno sa onim apartmanima. U

jednom danu, Amanda. — Stresao se. — Na neki naĉin sam bio odgovoran. Nikad

me nije interesovala masovna izgradnja. Nismo bili dorasli tome. Hvala bogu da niko

nije bio povreĊen!

-Odbor će umeti da prepozna kvalitet i setiće se toga, tata. Otac odmahnu K

glavom.

-Imaju kratko pamćenje, kao i sav jg ostali svet. Samo ih interesuju rezultati, a ne

neki visoki kvalitet koji sam imao u prošlosti.

— Ne mogu da verujem da ti neće pruţiti još jednu šansu — reĉe Amanda.

— Neće — ako se Bjukenon pita.

— Ne.

Otac ju je gledao. Amanda se neprijat- no osećala. Ustala je i stala pored prozo- ra.

— Zašto ne ţeliš da ideš? — upita je otac. Dole, daleko, svetla San Franciska su

svetlucala podrugljivo. Maksvel Kirk ustaae i stade pored kćerke.

— Zanimaš ga, zar ne? — Nije se morala praviti da ne zna o ĉemu priĉa. Ćutaia je,

ţeleći da kaţe da to nije istina.

— Sluša te, zar ne? Slušao je i kad si išla da razgovaraš o Suzan . ..

Odmahnula je glavom.

— Ne tata, nije. Nismo se sloţili. Ja sam htela da Suzan priĉeka .. .

Maksvel Kirk je pogledao kćerku.

— Ali, krajnji rezultat je isti. Suzan je primljena u porodicu i pozvana da upozna

gospoĊu Bjukenon, što Rid nije dozvoljavao pre. Moţda bi mogla da uradiš nešto

sliĉno i za mene.

— Amanda ga je pogledala zapanjeno. Maksvel Kirk se nakašlja i nastavi.

— Amanda, samo traţim da raţgovaraš s njim. Kad bi bilo ikakve šanse da ga malo

smekšaš u odnosu na mene . . .

— Ne mogu! Tata, ne traţi to od mene . . .

Gledao ju je patetiĉno.

— Pre nekoliko sekundi si rekla da će se odbor setiti moje reputacije za kvalitet-

nu gradnju. Neće. Osim ako ih neko ne podseti. Ako bi to bio Bjukenon, slušali bi.

— Ali, tata. Ne mogu iskoristiti njegov poziv za posao .. .

-Amanda, više se poslova svrši na koktelima, za ruĉkom i veĉerom, nego u

kancelarijama. Bjukenon to zna. Da je sluĉajno obrnuta situacija, misliš da bi se

on dvoumio? Ne moţeš oĉekivati nešto drugo od mene. Neki od mojih radnika su

sa mnom godinama. To su stariji Ijudi. Bilo bi im veoma teško da naĊu zaposlenje

danas. — Zastao je. — Bjukenon je to nazvao ratom, Amanda, i to je prava reĉ. I

ja moram tebe regrutovati da se boriš za mene. Bar probaj. Samo traţim da razgo-

varaš s njim. To je sve. .

— Ne mogu, tata.

Lice mu je bilo bledo, glas drhtav.

— Dobro dušo, razumem.

Oĉev glas i lik su je proganjali dok se tuširala i spremala za spavanje. Nije mo- gla

da zaspi. Ĉula je brodske sirene kroz otvoren prozor. Zavesa se lagano njihala na

meseĉini. Osećala se kao u klopci. Znala je da je trebalo da kaţe ocu da će mu

pomoći. Ali, nije . . . jer nije imala hrabrosti. Plašila se, strašno se plašila. Njen ţivot

je bio sreĊen i miran, bez trzavica i emocija tokom prošle godine. Ţelela je da tako i

ostane. Znala je da ne bi preţivela kad bi opet bila povreĊena.

Poznavala je Rida Bjukenona tek nedelju dana i srela ga dvaput za to vreme. Za

jedno kratko popodne on je uspeo da sruši sve njene brane. Od veze sa Kolinom, nije

toliko razmišljala o jednom muškarcu. Nije smela da rizikuje toliko vremena u

Ridovom društvu. Ceo vikend! Bilo je to predugo. Instinktivno je osećala da bi joj

duţe vreme provedeno u njegovom društvu moglo naneti hiljadu puta više bola no

što je to bilo sa Kolinom. Morala je da beţi od Rida Bjukenona, da bi ostala

normalna. Da, ona je jedna bedna kukavica, i oĉeva firma će propasti zbog njenog

kukaviĉluka.

Amanda se najeţi, iako je bilo toplo u sobi. Navukla je pokrivaĉ do brade i gle-

dala u tamu, mrzeći sebe. Ĉula je kad je Suzan stigla i kako tiho hoda po kući. Su-

zan je legla, a Amanda je još bila budna. Prvi zraci svetlosti poĉeli su da se probija-

ju kroz prozor, i ona je konaĉno došla do odluke i odmah zaspala. Nekoliko sati ka-

snije, Suzanin budilnik je zazvonio. Amanda zbaci pokrivaĉe, izvuĉe torbu ispod

kreveta i poĉe da se pakuje.

Aerodrom je bio u magli. Spoljašnje sivilo je odraţavalo Amandino psihiĉko sta-

nje. Osećala se bezvoljno kad je izašla iz taksija. Suzan nije zatvarala usta. Bila je

uzbuĊena i priĉala je bez prestanka.

Taksista je izvadio torbe iz gepeka. Lice mu je bilo svetloroze od aerodromskog

svetla. Amanda mu dade novac. Dok su se farovi taksija gubili u daljini, ona pomi-

sli da joj je poslednja odstupnica nestala.

Dejvid se odjednom pojavi odnekud. Bio je iznenaĊen i obradovan Amandinim

prisustvom, poljubi obe sestre i uze njihove torbe. Odvede ih do aviona. Mali avion

je stajao na pisti.

— Pun je i spreman, Rid će se obradovati što ste stigle na vreme.

Dejvid se pope uz metalne stepenice, noseći njihov prtljag, a Suzan je išla za njim.

Amanda je gotovo stigla do aviona, kad se jedna tamna senka pojavi kod aviona i

uhvati je za ruku. Ĉula je Ridov podrugljiv glas:

— Predomislila si se.

Pogledala ga je. Braon koţna jakna je bila orošena, a iznošene farmerke ocrta-

vale su mišićave noge. UglaĊeni biznismen je bio daleko. Ovaj ĉovek je bio mnogo

opasniji.

— Trebalo je da se najavim — reĉe ona mirno, dok joj je srce lupalo. — Nisam

znala gde da se javim.

— Moraćemo uĉiniti nešto po tom pitanju.

— Ako je nezgodno što sam došla . . . — krenu brzo da se izvinjava, penjući se uz

stepenice.

— Nije — reĉe on opušteno, pridrţa- vajući je za struk — već veoma prijatno

iznenaĊenje.

Amanda se smesti u udobnu fotelju. Suzan je sedela pored nje. Dejvid je bio ispred

nje, na mestu kopilota. Dejvid je upoznao Suzan i Rida i Amanda je videla sestrin

unezvereni pogled. Rid se okrenuo i poĉeo pripreme za poletanje. — Da li je

bezbedno u ovoj magli? — upita Suzan nervozno, zakopĉavajući kaiš na sedištu.

Dejvid se okrenuo napola da je uveri da je sve u redu. Nasmešio se.

— Ne sekiraj se, Rid zna šta radi. Koristiće instrumente koji će pratiti sredinu piste.

Sve će biti lepše kad se popnemo iznad magle.

— Nisam znala da ti je brat pilot — reĉe Suzana, još uvek malo zabrinuta.

— Ima dozvolu, a zna i da ih popravlja. Ja nemam dovoljno sati letenja da bih

dobio dozvolu.

Rid je poĉeo razgovor sa tornjem. Traţio je dozvolu za poletanje. Buka motora

onemogućila je dalji razgovor. Avion je rulao pistom i odjednom Amanda oseti da su

u vazduhu. Leteli su. Iza njih je ostao grad prekriven maglom. Sunce je blistalo na

brdima, šumama. U daljini se plavelo planinsko jezero. Prošli su pored planinskih

vrhova lakoćom i brzinom orla.

Rid više nije razgovarao zvaniĉno sa tornjem u San Francisku. Glas mu je bio

opušten i lenj. Smejao se neĉem što je ĉuo preko slušalica. Amanda oseti da je

podilaze ţmarci. Bio je to razdragani smeh srećnog ĉoveka.

— PreĊi preko Braunovog polja pre nego što se spustiš — reĉe Dejvid — da vidimo

ima li ikog.

Avion se nagnuo blago na jednu stranu i pratio liniju doline. Nije bilo drveća, ali

se sve zelenilo od trave. Srebrni potok je svetlucao na suncu.

— Ima nekog — uzviknu Dejvid uzbuĊeno.

Traĉak dima se video iznad kućice skrivene u borovima. Bila je to jedina kuća

kilometrima unaokolo. Dva konja, koji su bili vezani za ogradu, okretali su glave na

zvuk aviona.

— Gde je stoka? — upita Suzan — je li još u stajama?

Dejvid se nasmeja.

— Ne dušo, sad su na putu kući sa planinskih pašnjaka. Napasamo ih u pU- stinji

zimi, a na planinama leti. Okrenuo se bratu. — Hoćeš da vidimo da li krdo stiţe iz

Coscosa, ili će nas primetiti mornariĉki radar?

— Znaju oni da smo u kraju.

Planine su odjednom nestale i pred

njima je bila pustinja — pesak i nisko ţbunasto rastinje. Stoka je bila uhranjena,

dlaka im se sjajila. Gonilo ih je oko dvanaest kauboja na konjima. Jedan je skinuo

šešir i mahnuo u pravcu aviona.

— Zašto imate dva pašnjaka? — upita Suzan radoznalo. — Zar ne bi bilo jed-

nostavnije drţati ih sve na jednom mestu?

— Svakako, ali kroz godinu dana pojeli bi sve u pustinji, ĉak i korenje. Ako bismo

ih ostavili na planini, smrzli bi se i umrli od gladi u snegu. Tamo zna da napada i do

pet metara snega. Većina ranĉera imaju letnje i zimske pašnjake, ali Ovens dolina je

jedinstvena. Planina Vitni je najviši vrh Sijera i samo je ĉetrdesetak kilometara

severozapadno od nas. Ako voziš malo prema jugoistoku, već si u Dolini smrti.

— I tvoja majka voli da ţivi ovde — reĉe Suzan ne verujući.

— Mama kaţe da tako ima sve što je najlepše od oba sveta, sunce koje izlazi nad

planinskim vrhovima i zalazi nad pustinjom. Ali, ima i mana. Zakupljujemo pa-

šnjake od vlade i to nam ograniĉava veliĉinu krda. Za jednu kravu ti treba oko tri-

sta jutara pustinje. Na planini je sasvim druga priĉa, tamo je dovoljno dva jutra is-

paše po kravi. Nema mnogo zemlje i moramo da delimo sa ostalim ranĉerima, Je-

dan od njih je mamin brat. Imamo otprilike petsto grla. To je maio krdo prema

onima u Teksasu. Mamu ne zanima da se širi. Ona kaţe da je to najbolji naĉin da se

ţivi. — Suzan je pogledala crvena leĊa stoke ispod aviona. — Izgleda strašno suvo.

Zar stoka ne oţedni u pustinji?

Dejvid se nasmeši.

— I hoćemo da oţedne. Ne dobijaju na teţini ako ne piju vodu. Odvuĉemo

blokove soli od dvadeset pet kila u pustinju, da bismo bili sigurni da će piti puno

vode. Doveli smo vodu sa pianina cevima.

— Imate svoja pojila ovde, usred pustinje? — upita Suzan zapanjeno.

— Naša porodica je ovde već pedeset godina. Neka od betonskih pojila je izlio

deda kad je poĉeo da se bavi stoĉarstvom. Naš najveći problem su pustinjske biljke

ĉije korenje raste u cevima. Ponekad se cevi zapuše pa moramo da ih ĉistimo dugim

štapovima. Krave znaju gde su pojila. Posle godinu dana, poznaju svoj deo pustinje.

Avion je kruţio i poĉeo da se spušta. Pred njima se pojavila asfaltna pista. Rid ih je

spustio bez problema, avion se samo rnalo zanjihao na kraju piste.

Ĉekao ih je stari plavi karavan. Tanki sloj prašine je pokrivao sve. Mladi muška-

rac je bio naslonjen na auto. Plave farmerke su bile izbledele, kao i crvena karirana

košulja. Na glavi je imao kaubojski šešir. Amanda je prva izašla iz aviona. Suzan za

njom. Površina piste bila je glatka, nekoliko metara dalje zemlja je bila crvena, suva

i prašnjava. Kad je video devojke, kauboj je zazviţdao od oduševljenja i krenuo hitro

prema njima.

Amanda oseti ruku na svom struku. Znala je da je Rid iza nje. Kauboj je bio mlad,

imao je dvadeset i nešto godina. Pogledao je obe devojke i zadrţao pogled na

Amandi.

— Lep par, Ride. — Ovo je Bob Konroj — reĉe Dejvid koji je nosio torbe.— Moja

verenica Suzan i njena sestra Amanda.

Konroj je prešao pogledom preko Amandine kose i vitkog tela. Znaĉi, tvoja sestra

je Dejvidova verenica? — upita Amandu. — Zašto ne paziš na kuću? — upita Rid

osorno. Bob Konroj je nonšalantno slegao ramenima. Plave oĉi su sjajile.

— Tvoja majka me poslala da vas doĉekam. Nije htela da guta prašinu. — Osmeh

mu se raširi, gledajući neţnu boju Amandinog kompleta. — Mislim da im neće biti

bogzna kako u karavanu. — Klimnuo je glavom prema kolima. — Ţao mi je što

nismo mogli naći nešto bolje, ali je Katrin odvezla dţip do Olanće, išla je da pokupi

neke stvari za Dţejn.

Rid se nakostreši.

— Nije vaţno — reĉe Amanda brzo

— ne smeta nam prašina.

— Da, krenimo već jednom, ove torbe ne postaju ništa lakše — dodade Dejvid

nestrpljivo.

Prišli su autu. Oblaci crvene prašine su se dizali dok su hodali. Dejvid je stavio

torbe pozadi i pridrţao vrata dok je Suzan ušla. Amanda je morala da sedne napred,

pored Konroja, a Rid se smestio pored nje. Bob je ukljuĉio motor, koji je malo za-

kašljao i onda krenuo. Vozio je putem prema grupi zgrada i visokog drveća. Sve

unaokolo je bila crvena zemlja i zeleni pašnjaci. Amanda je gledala kroz prozor,

pokušavajući da uţiva u beskraju pejzaţa i planina u pozadini, ali je sve vreme bila

svesna mladog kauboja ĉija je noga dodirivala njenu. Malo se pomerila. Rid je sta-

vio ruku na naslon, da bi joj oslobodio malo prostora, aii to ju je samo pribliţilo

njemu.

— Ne napuštaj kuću više — reĉe Rid oštro — ni pod kojim uslovima. Kad će krdo

stići na ranĉ?

Konroj se nije mnogo uzbudio zbog Ridove opaske. — Trebalo bi da budu u

koralima do veĉeras.

— Dobro — odgovori Rid. Auto se zaustavio i on prvi izaĊe. Amanda je po-

glfidala kuću u kojoj je Rid Bjukenon, biznismen i tiranin odrastao. Bila je to prava

ranĉerska kuća — niska, široka i ofarbana u sivo. Topole i jablanovi rasli su okolo.

Kuća je bila solidna i jaka, kao i ljudi koji su ţiveli u senci tih velikih planina i na

obroncima pustinje.

U kući je taj osećaj trajanja bio jaĉi. Osećalo se da je nekoliko generacija tu ţivelo,

volelo se, raĊalo. Zidovi su bili od borovih dasaka, a pod od hrastovine se sjajio od

glaĉanja. Široke fotelje i kauĉi bi- li su odabrani zbog udobnosti, a nasred sobe je bio

kameni kamin koji se dizao do plafona. Odrastao ĉovek je mogao da stoji uspravno u

polukrugu ognjišta. Bela krznena prostirka bila je na podu.

Ušla je starija ţena. Amanda je zamišljala da je Ridova majka visoka, stroga ţena.

Ali, Dţejn Bjukenon je bila sitna i vitka. Izraz njenog lica je bio radostan, kao da ju

je sve ovo zabavljalo.

Nije podsećala na sina, osim sivih oĉiju, koje nisu propuštale ništa.

Zagrlila je Amandu i poljubila. — Dra- go rhi je da si došla, Suzan. — Ĉula je

Ridov podrugljiv glas.

— To nije Suzan, već Amanda, njena starija sestra.

Amanda oseti miris lavande kad je gospoĊa Bjukenon okrenula glavu da pogleda

sina.

— Ovo je Suzan — reĉe Dejvid. Dţejn Bjukenon je i nju pogledala i poljubila.

— Mislila sam da me moji momci više ne mogu prevariti. Da li ste dobro leteli?

— Bilo je divno — primeti Suzan uzbuĊeno. — Nisam nikad pre letela.

— Nisi? — Dţejn Bjukenon pogleda sina. — Jesi li pazio? — Rid ju je gledao. — Ti

znaš da ja uvek pazim.

— Zbilja? Sećam se vremena kad nisi? — uzvrati mu ironiĉno.

Dejvid se nasmeja.

— Jedan Teksašanin je došao da kupuje stoku. Taman je bio izgubio ţenu i

zainteresovao se za mamu. Rid ga je doveo prošle jeseni i uspeo da upadne u svaki

vazdušni dţep. Kad su stigli, ĉovek je bio zelen, jedva je doĉekao da iznajmi auto do

Las Vegasa i uskoĉi u prvi avion za kući.

— Nisi morao da se trudiš, sine, nije bio moj tip — objasni Dţejn, smejući se.

Rid je pogledao po sobi.

— Gde je Tesa?

— U krevetu. Ima letnji grip.

— A Dţon?

Majka klimnu giavom.

— I on. Zar ti nije rekao Bob? Okrenula se devojkama. — Dţon je moj nad- zornik,

a Tesa, njegova ţena, je domaćica.

, Rid se namršti.

— Znaĉi, Dţon ne nadzire okupljanje stoke?

— Taĉno.

— Pa, ko to radi? — upita je nestrpljivo.

— Tim.

U sobi je nastala tišina.

— Ti si pustila petnaestogodišnjeg deĉaka da nadzire nalaţenje i razdvajanje petsto

grla stoke od hiljade drugih?

— Nije sam.

Rid se okrete bratu.

— Pokaţi devojkama sobe. — Idem po Dţona. Dţej mu prepreĉi put.

— Ne, nećeš. Dţon je upravo legao posle nedelje dana na konju, praveći se da je

zdrav. Nećeš ići da ga sekiraš. Je si li me razumeo, Ride Bjukenon?

— Je li to gazda govori?

Dţej Bjukenon je gledala sina u oĉi.

— Da, gazda govori. Neću dozvoliti da mi se mešaš u posao. Sasvim lepo

funkcionišemo kad te nema. Nećeš ti preuzeti stvari samo zato što smo imali malo

problema. To radi svojim ĉinovnicima u gradu. — Pogledala je Amandu. — Ako

hoćeš da budeš koristan, idi i pokupi svoje stvari i stavi ih u Dejvidovu sobu. Suzan

je u gostinskoj sobi. Druga gostin- ska je zauzeta, pa ću smestiti Amandu u tvoju

sobu.

— Nije trebalo da doĊem, promrmlja Amanda. — Nisam shvatila .. .

— Glupost — odgovori Dţej Bjukenon — nije nikakav problem.

— Ko je u drugoj gostinskoj sobi? — upita Rid.

— Dţejn — odgovori gospoĊa Bjukenon.

Rid napravi iznervirani gest.

— Ti treba da se odmaraš, a ne da vodiš ranĉ sama i još paziš na sedmogodišnje

dete!

— Nisam je mogla ostaviti sa Dţonom i Tesom. Suviše su bolesni i ne mo- gu da je

paze. A sad se seti kako sam te vaspitala i pripazi na gošće. Moţda bi htele da se

osveţe pre nego što popijemo kafu?

Rid Ijutito podiţe torbe i reĉe:

— Idemo.

— Amanda je poţelela da propadne u zemlju.

Suzanina soba bila je u neţnim zelenim tonovima. Nameštaj je bio star i lepo

oĉuvan. Dejvid je uneo Suzanine torbe u sobu. Amanda je nastavila niz hodnik iza

Rida.

Rid Bjukenon nije odrastao u luksuzu. Njegova soba je bila spartanski opremlje-

na i ništa nije bilo promenjeno od vremena kad je bio deĉak. Na nahtkasni je bila

srebrna ĉetka za kosu. Preko kreveta je bio tirkizno-roze prekrivaĉ sa indijanskim

šarama. Rid stavi njenu torbu na stolicu. U oĉima su još bile iskre Ijutnje.

— Izvini — reĉe Amanda, pocrvenevši. — Nije trebalo da doĊem.

— Moţda, ali ne zato što ćeš me iz- baciti iz kreveta...

— Vrati nas ...

— Ne.

— Stvarno — poĉe Amanda — sme- tamo. A tvoja majka nije najbolje ...

Htela je da pobegne iz ove sobe, koja je bila odraz njegove liĉnosti. Njegovo pri-

sustvo se osećalo svugde, ulazilo u pore. Naglo je otvorio ormar i poĉeo da vadi

farmerke, košulje i ostale stvari. Koţnu jaknu je prebacio preko ramena. Zalupio je

fioku.

— Svrha posete je da se porodice Kirk i Bjukenon bolje upoznaju.

Misliš da će mojoj majci biti bolje kad sazna da devojke ţele da odu, jer se

domaćica razbolela i nema ko da im ispunjava ţelje?

Amandini obrazi su goreli. — Ti znaš da to nije taĉno! — Ali, mama ne zna. —

Gledao ju je g bezobrazno. — Ako si vodila domaćinstvo s nekoliko godina, onda

valjda znaš nešto.

Mogla bi da pomogneš.

— Naravno — odgovori ponosno.

— Obiĉaj je da se napravi zajedniĉka veĉera na kraju, kad se dotera stoka.

Da li bi mogla da preuzmeš tu obavezu?

Bio je to izazov.

— Da — reĉe hladno.

— Odliĉno. Planiraj veĉeru za osam sati. Moţda stignemo kasnije, ranije si-

gurno nećemo.

— Ideš s njima?

— Šta je, Amanda, je l' se plašiš da sam zaboravio da jašem konja?

To nije ni pomislila. Sumnjala je da postoji nešto što on ne bi umeo da uradi.

Toliko dugo ga je doţivljavala kao biznismena da joj je bilo teško da ga zamisli na

konju kako juri krave kroz pustinju.

Ljutnja ga je napustila.

— Moja majka ne dozvoljava da ja ovde preuzmem stvari u svoje ruke, ali se

neće protiviti ako pomognem oko stoke. Moraćeš da zabavljaš Suzan. Dejvid će biti

sa mnom sledećih dvanaest sati. — Pokupio je svoju odeću i uzeo iznošene ĉizme iz

ormara.

Zabolela ju je njegova insinuacija da su njih dve klinke koje treba stalno animi-

rati.

— Odrasle smo. Snaći ćemo se bez tvog cenjenog prisustva.

Pogledao ju je.

— Ne moraš me podsećati da si ţena, Amanda — reĉe joj podrugljivo — ali

imaš obiĉaj da beĉiš kao dete pri prvom znaku nevolje.

— Ne znam o ĉemu priĉaš? upita oštro.

On napravi dva koraka i stade pred nju. Njegova blizina ju je uznemiravala.

— Ne znaš? Misliš da ne znam da je tvoja iznenadna ţelja da se vratiš u grad

samo strah da se ne bih sluĉajno prikrao usred noći i zatraţio da mi vratiš krevet?

— Ne lupetaj — odbrusi mu mirno, iako joj je srce ludo lupalo — to mi nije

palo na pamet.. .

— Nije? Onda razmisli o tome. Oboje znamo zašto si došla, Amanda —

reĉe, smešeći se lukavo.

— Ti, ti... — gledala ga je besno, a obrazi su joj goreli. On je izašao iz sobe,

smejući se. Bila je besna kao ris. Trudilase da se savlada da ga ne gaĊa neĉim.

6.

Jutro je bilo na izmaku. Amanda je stajala u kuhinji i dogovarala se sa Dţejn

Bjukenon oko veĉere. Uspela je da potisne Rida iz misli dok se nije pojavila Katrin

Tejlor na vratima. Crnokosa devojka ušla je na zadnja vrata.

— Kucala sam, ali se niko nije javio- reĉe i uĊe u kuhinju, kao neko ko tu ĉesto

dolazi. U rukama je imala dve velike kese.

— Ovde ti je sve što si naruĉila, Dţejn. — Devojka je na sebi imala tesne farmerke

koje su joj naglašavale kukove i crvenu svilenu košulju ispod koje su se ocrtavale

pune grudi.

— Znaĉi, ovo je Dejvidova verenica?

Dţejn Bjukenon klimnu glavom i upozna je sa Amandom. Ali, Ketrin nije ni po-

kušala da sakrije svoju nezainteresovanost ĉim je saznala da to nije Suzan. Ubrzo je

upitala gde je Rid. Dugim crvenim noktima sklonila je pramen crne kose sa ĉela. —

Hoću da mu se javim.

— Otišao je da pomogne momcima oko stoke — reĉe Dţejn nonšalantno, iako joj

je glas bio nabijen znaĉenjem.

— Pa dobro, moţda bih mogla da svratim kasnije ... — Katrin je pogledala Amandu

nezadovoljna. Amanda je bila kriva zbog neĉeg.

— Da, Katrin, svrati — uzvrati Dţejn Bjukenon zamišljeno.

— Sigurna sam da će Dejvid hteti da te upozna sa Suzan.

U tišini koja je nastala, Katrin je osmotrila Amandu od glave do pete. Onda iz-

nenada sleţe ramenima i reĉe, neoĉeki- vano:

— Baš lepo, vidimo se kasnije. — Izašla je iz kujne svojim naglašenim seksi hodom.

Dţejn Bjukenon uzdahnu.

— Nadam se da svoje razoĉarenje neće iskaliti na konja. Dţoš će biti besan ako ga

tera da juri do ranĉa. Amanda je volela konje.

— Neće valjda? Zar nije odrasla sa konjima? — upita Amanda, misleći da je Katrin

kćerka nekog od susednih ranĉera.

Moţda tog Dţoša. Katrin oĉigledno ţivi negde u blizini.

Dţejn Bjukenon se smrknu.

— Katrin nije odavde. RoĊena je i odrasla u Los AnĊelesu i ţeli da postane glumica.

Moţeš misliti — glumica! Glumila je u nekoliko filmova, ali se izdrţava radeći preko

leta na Dţošovom ranĉu. Dţoš je moj brat. Prima goste preko leta, a Katrin

organizuje izlete i zabave. Gosti se lepo provedu i nikad ne shvate da je ţivot na

ranĉu, u stvari, teţak rad koji ti lomi kiĉmu. — Dţejn je gledala Ijubiĉaste obrise

planina u daljini. — Verovatno bismo i mi radili tako nešto da Artur nije imao

drugih investicija i nauĉio Rida kako da vodi poslove. — Amanda je shvatila koliko

je bogatstvo kad je poĉela da pri- prema veĉeru. Izvadila je gomilu stejkova iz

zamrzivaĉa a da se koliĉina hrane nije mnogo smanjila. Kuhinja je bila svetski

opremljena, verovatno zahvaljujući Ridu. Dţejn je imala sve — od mikrotalasne

pećnice do mašine za pranje sudova.

Amanda je spremala krompir dok su Dţejn i Suzan pomagale gospoĊi Bjukenon

da postavi sto za dvanaestoro. Dnevna soba je bila velika, tako da je bilo mesta za

sve. Dan je prolazio. Amanda je završavala puding od limuna. Poĉela je da stavlja

stejkove na roštilj i dok su se oni pekli poĉela je da priprema salatu.

Dţejn je došetala u kuhinju, da gleda. Amanda se sprijateljila sa malom za ruĉ-

kom. Dete joj se dopalo, ali joj se uĉinilo da je previše zatvorena i mršava za de-

vojĉicu koja ima toliko prostora za igru. Dţejn se popela na drvenu stolicu i po-

smatrala svojim velikim, smeĊim oĉima dok je Amanda vešto sekla paradajz na

kriške.

— Koliko si imala godina kad si to nauĉila da radiš? — upita je Dţejn radoznalo.

— Ne sećam se — odgovori Amanda. — Toliko dugo kuvam da sam zaboravila kad

sam poĉela. Hoćeš da probaš?

Dala je maloj noţ.

— Okreni noţ od sebe i prvo nabodi paradajz, tako se neće zgnjeĉiti sredina. »

Odliĉno, a sad seci. Tako . .. U dvorištu se ĉulo mukanje krava i vika kauboja. §

Dţejn je ignorisala sve to i paţljivo sekla paradajz na kriške. Zaokupljene poslom, ni

Amanda ni devojĉica nisu ĉule kad su se otvorila vrata.

— Da, tako. Odliĉno napreduješ. — Devojĉica se zarumenela od zadovoljstva i

pohvale.

— Ona nije jedina koja dobro napreduje. — Obe su se okrenule iznenaĊeno.

Rid je stajao na vratima, prašina mu je pokrivala farmerke, košulju, crvenu mara-

mu oko vrata i razbarušenu kosu. Zraĉio je muţevnošću i snagom, tako da je Amandi

bilo drago što je Dţejn tu.

Devojĉica ga je pogledala.

— Vidim. Mmm. To dobro miriše. Je li sve spremno?

— Da — odgovori Amanda, bacivši pogled na brdo stejkova. Upravo završa-

vamo salatu.

— Ljudi se peru. Ĉarliju će biti drago da jede nešto drugo za promenu.

— Ĉarli?

— Kaubojski kuvar. — Rid se nasmeja kad je video njen izraz lica. — Ne seki-

raj se, neće imati primedbi.

Niko nije imao primedbe. Svi su joj delili komplimente. Muškarci su dolazili u

kuhinju, a ona im je trpala stejkove, krompir i salatu na tanjire. Šalili su se i govorili

joj da je lepša od Ĉarlija i pitali ne bi li ostala za stalno. Amanda im je odgovarala da

verovatno propušta ţivotnu priliku i da je celog ţivota sanjala da provodi osam-

naest sati za šporetom u pustinji. Ali, šta je tu je, imala je taj posao u Njujorku. Bila je

vesela i rumena dok je posluţivala poslednjeg ĉoveka. Onda je bio red na Rida.

— Moţda su momci u pravu.

— Priĉekaj dok probaš — reĉe, dodajući mu tanjir — moţda se predomisliš. —

Zaboravivši se na trenutak, gledala ga je smejući se. Obrazi su joj bili rumeni, kosa

malo razbarušena, a oĉi sjajne.

Stajao je i gledao je. Njegov pogled bio je kao dodir dok joj je posmatrao lice,

klizio niz liniju vrata i stao kod grudi.

— Neću se ja predomisliti. Mmm, lepo izgleda.

Osećala je ţmarke po telu. Zavodio ju je oĉima i reĉima. Bilo je to suptilno i ve-

što. Nije mogla da protestuje, jer bi tako bi priznala da zna šta radi. -Drago mi je -

reĉe mirno, kao da razgovaraju o hrani, i okrenula se prema šporetu.

— Napuni svoj tanjir, Amanda i doĊi sa mnom — naredi joj tiho.

— Ne, moram da posluţim tvoju majku i Dţejn.

— Mogu same da se posluţe. Ceo dan si u kuhinji.

Uto je ušla Dţejn Bjukenon. Mora da je osetila napetost.

— Amanda, uzmi tanjir. Ride, zašto stojiš tu dok ti se hladi veĉera? Idi da je- deš.

— Ĉekam Amandu — reĉe mirno.

Amanda je stegla zube. Ona je namerno traţio Dţejninu podršku i majka ga nije

izneverila. Gledala je Amandu sivim oĉima koje su sve shvatale.

— Hajde, dete, idi jedi. Dosta si radila. I ne sekiraj se za sudove, srediće ih Dejvid i

Suzan.

Majka i sin. Isti su, pomisli Amanda ogorĉeno. Oboje su toliko navikli da nare-

Ċuju, da im je bilo normalno da ih drugi slušaju. Napunila je tanjir hranom i prošla

pored Rida. U dnevnoj sobi sve stolice su bile zauzete. Nesigurno je stajala na vra-

tima. Bob Konroj je hteo da joj ustupi svoje mesto na kauĉu, ali Rid reĉe mirno:

— Sedi, Konroj. Smestićemo se pored kamina. — Amanda je sela pored Dţoša

Nithema, Dţejninog brata. Rid je seo pored nje. Njegova noga bila je tik uz njenu.

Bio se istuširao i presvukao. Na sebi je imao tamnoplavu kaubojsku košulju. Osetila

je isti miris kao onog dana kad je pozajmila njegov ogrtaĉ. Dodir njegove noge ju je

uznemiravao, pokušala je da se malo odmakne. Njegov osmeh joj je govorio da je to

primetio. Trudila se da ga ignoriše i koncentrisala se na jelo.

Dţejn je ušla i Bob Konroj joj je ustupio mesto. Seo je na pod, oslonjen leĊima na

kauĉ.

Dţoš, koji je navikao da jede brzo, prvi je završio. Spustio je tanjir na pod i poĉeo

da mota cigaretu. Dţoš je bio stariji od Dţejn i nikad se nije ţenio. Njegovi sestrići su

mu bila sva porodica.

— Kad je svadba, Dejvi? — upita, smešeći se.

Dejvid ga pogleda.

— Mislili smo krajem meseca. Vodim Suzan sutra odlazi da vidi crkvu. Onda moţe

da se odluĉi ako hoće da se venĉamo ovde ili u gradu. Mislim da se neće dugo

dvoumiti kad je vidi.

Dţoš se smešio. Suzan se obrati sestri.

— Dejvid kaţe da je crkva prelepa. Jedan zid je u staklu i gleda na planine. Jedva

ĉekam da je vidim.

Dejvid nastavi:

— Ako bismo se ovde venĉali, mama bi mogla da prisustvuje.

— Naravno — reĉe Dţejn — to ne bih propustila ni za šta na svetu.

— Mama, ti znaš šta ti je lekar rekao. Dţejn je gledala starijeg sina.

— Znam šta mi je lekar rekao. Dovoljno ĉesto mi ponavljate. Nije rekao da mo-

ram sedeti kod kuće. I ne tetoši me, Ride.

— Neko mora.

— Znam šta mogu i šta pe mogu! I pošto moj stariji sin ne namerava da se ţeni i da

mi da unuĉe, sigurno neću propustiti svadbu svog mlaĊeg sina! — reĉe majka.

Rid je seckao meso preciznim pokretima i ne reĉe ništa. Dejvid se smejao.

— Znaš kako da udariš i gde, mamice.

— Ne gledam ja to tako — uzvrati Dţejn. Amanda je pomislila koliko su ona

i Rid sliĉni.

— Nisam baš sedeo skrštenih ruku — reĉe Rid. — Biznis je porastao za jedanaest

procenata otkako sam ga preuzeo.

— Nisam impresionirana tvojim finansijskim carstvom. Cela stvar bi se mogla

srušiti kao kula od karata za jedan dan. — Pogledala je kroz prozor. Video se

voćnjak. — Deca su budućnost. Svakog proleća gledam behar i pitam se da li ću

doţiveti unuĉiće, da ih gledam kad se pentraju na jabuke i jedu dok im ne bude

muka, kao što ste vas dvojica radili.

Suzan je pocrvenela.

— Mama, Suzani je neprijatno — reĉe Dejvid.

— Izvini, dušo, danas mladi ljudi znaju da rode ne donose decu. — Gledala je

buduću snahu, smešeći se. — Ja sam znala. Bila sam kao Dţejn kad sam presedela

celu noć pomaţući ocu da se oţdrebi mlada kobila. Znala sam da bebe ne dolaze

lako. Ništa vredno nije bezbolno — pogledala je po sobi. Bila je tišina.

— Mnogo sam priĉala, ali kad doĊete u moje godine, shvatite da se ljudski rod di-

vi glupostima i da postoje samo dve prave stvari u ţivotu — voleti nekog i raĊati

decu. Eto, Dţoš, na primer. Nema ni kuĉeta ni maĉeta. Dok je bio mlad, nijedna mu

nije valjala, a sad ga nijedna neće. Sve što ima je gomila krava koje muĉu.

— U pravu si, Dţejn, neţenja sam, i takav ću umreti. Ali, onaj tvoj vaţni

sin... - gledao je u Rida i osmeh mu je titrao na ustima.

— Moţda bi trebalo da ga podsetimo šta se desi kad se mlaĊi sin ţeni pre

starijeg. Je I' se sećaš, Ride.

— Ne, Dţoš.

Dţoš je pomno gledao u cigaretu. — Moraš da zaigraš u pojilu. — Dejvid se

zacenio od smeha, a Bob Konroj se smeškao zadovoljno.

— Mislim da to ne bih umeo, Dţoš.

— Sve je u redu, sinko. Nisam ni ja znao, ali su mi pomogli — pogledao je

Boba Konroja. — Moţda bi se našao neko. Pogledao je Dejvida koji je klimnuo

glavom.

— Da, Ride Bjukenon, ima ih koji bi ti rado pomogli. — Bob Konroj je

spustio tanjir na pod. Amanda je zamislila kako bi Rid izgledao dok ga bacaju u

pojilo.

— Ne bih probao, ujaĉe — reĉe Rid mirno.

Dţošove oĉi su prešle preko Amande.

— Postoji naĉin da se to izbegne — nastavi lukavo.

— Da?

— Zgrabi najbliţu ţensku i s njom pred oltar. Ĉitam o tebi svakog dana u

novinama, stalno se viĊaš sa nekim lepoticama. Moţda bi se neka i udala?

— Ne sumnjam — potvrdi Rid staloţeno — ali ţelja ne bi bila obostrana.

Dţoš je gledao u Amandu.

— A šta fali ovoj? Ume da kuva. Lepa je. Kol'ko ja vidim, vredelo bi. —

Dţoš se smešio, a ostali su gledali u Amandu, koja se smešila ţeleći da im da do

znanja da je sve to šala. Jedino je Bob Konroj bio namršten.

Rid se okrenuo prema njoj, kao da je prvi put vidi.

— E, ova bi me moţda i upecala — reĉe smešeći se.

Sve je bilo bezazleno i šaljivo. Dţoš se smejao.

— Ti se ne daš uloviti, kao ni ja, sinko.

Još se smeškao kad ga je Rid upitao:

— Koliko si teladi imao ove godine, ujaĉe?

Dţoš ga pogleda pronicljivo.

— Odliĉna godina. Svi su zdravi ovog puta. Bilo je blago proleće i to je pomoglo.

Ali, mi i dalje moramo da se molimo za kišu. Moramo proizvesti i za nas i za vas u

gradu. — Bacio je opušak u kamin. — Trebalo je da prestanem pre dvadeset godina.

Kad i ostali.

Rid se smešio.

— Nikad nećeš napustiti Ovens dolinu. Mogu te jedino izneti. Suviše si ban-

doglav. Uţivaš ovde, na pogrešnoj strani planine. Ovde nikad nije bilo dovoljno vo-

de.

Dţoš Nithem se smejao.

— Tvoja majka je tvrdoglavija od mene. Mogla je da bira gde će da ţivi. I šta je

uradila kad joj je muţ umro? Dotrĉala je ovamo. Ovaj pejzaţ ti se uvuĉe pod ko- ţu.

Miris planine, borova i blizina pustinje.

— U pravu si, neke stvari se uvuku ĉoveku pod koţu — sloţi se Rid. Amanda se

pitala da li misli samo na dolinu.

— E pa, meni nije — reĉe Dejvid kroz smeh. — Smrzavaš se zimi, vruće ti je leti

i preko cele godine ti je miris stoke i konja u nosu. To nije moja vizija raja. Drago mi

je da je tata imao dovoljno pameti da se bavi biznisom, a ne samo kravama. —

Nasmešio se prema Suzani. — Ja sam gradski pacov i našao sam grad- sku devojku.

— Da, i to me podseća na tvog brata. — Dţoš je ustao. — Idemo Ride, ti i ja

imamo sastanak kod pojila.

Mišićava ruka podiţe Rida na noge. U drugim okolnostima stariji muškarac ne

bi mogao da izaĊe na kraj sa mlaĊim. Ali, Rid je bio iznenaĊen, a sad i Bob Konroj

skoĉi na noge. Dejvid im se pridruţi. Njih trojica nisu uspevali da ga smire. U opštoj

guţvi jedna ĉizma zakaĉi Amandu po btini i ona jauknu od bola i iznenaĊenja.

— Amanda? — Rid se opusti na trenutak i to je bilo dovoljno da ga ostala

trojica savladaju i odvuku kroz vrata. Amanda je gledala za njima. Znala je da je sve

to šala, ali se ipak osećala krivom. Da nije uzviknula, nikad ga ne bi savladali. Sad je

mogao i neko da se povredi.

Potrĉala je za njima, sa nekom maglovitom idejom da ih spreĉi. Suzan, Dţejn i

ostali kauboji koji su znali šta će da se desi, pojurili su za njom. Veĉe je bilo toplo,

ĉulo se mukanje stoke i šuškanje topola. Vazduh je bio hladnjikav.

Amanda je trĉala prema štalama. Kad je zašla za ćošak, srce je poĉelo ludo da joj

lupa. Kapija je bila otvorena, pribliţavala se pojilu kad je ĉula viku i pljusak. Rid je

upravo uleteo u pojilo. Prevrnulo joj se u stomaku. Šta ako udari glavom o beton,

ako išĉaši nogu, ako... ?! Nešto joj je pulsiralo u glavi i teško je disala. Onda je ĉula

smeh i podrugljivo dovikivanje. Rid je stajao usred pojila. Voda se cedila s njega.

Mokra košulja mu je bila pripijena uz telo. Sklonio je kosu sa ĉela i prebacio nogu

preko ograde. Amanda se nasmeja od olakšanja.

Rid se okrenuo i gledao u nju. Oĉi su mu zasvetlele kao u maĉke. Izgledao je tako

obiĉno, tako Ijudski. Nije bilo ni traga onog hladnog biznismena i Amanda se

prepusti nekontrolisanom smehu. I ostali su se smejali.

— Jesam li ti smešan, Amanda Kirk? - upita je mirno.

— Izvini — izusti ona kroz smeh. On je koraĉao prema njoj, a ona je ispruţila ruke

i krenula unazad.

— Nisam mogla . .. tako si. . .

— Dţoš — viknu Rid — je I' znaš da je Amanda starija od Suzan? — Nije skidao

oĉi s njenog lica.

Dţošovo lice se razvuklo u široki osmeh.

— Šta kaţeš? Pa, moţda bi i ona mogla malo da se okupa. — Amanda je išla

unazad, Rid ispred nje. — Ne, molim te

— Molila je, ali ĉim je ĉula škripu ĉizama punih vode, opet je poĉela da se smeje

bespomoćno. Rid je uhvati i podiţe kao dete. Krenuo je nazad prema pojilu, sti-

skajući se uz svoju mokru odeću, a ona se ĉas smejala, ĉas ga molila.

— Ride, nemoj, molim te, izvini...

Skoro su stigli do pojila i ona se pomiri lim da će svakog ĉasa osetiti hladnu vodu

na koţi, kad odjednom jedna mala figura istrĉa iz gomile i baci se na Rida.

— Pusti je. Da je nisi bacio u vodu. Ona je moja prijateljica. — Dţejn se grĉevito

drţala Ridovu nogu. — Pusti je.

Rid pogleda devojĉicu, pa onda Amandu. '

— Imaš sreće što imaš zaštitnika. Ja nisam bio te sreće. — Drţao ju je nad pojilom.

Gledao je, a ona se smejala razdragano, ne hajući više da li će je baciti ili ne. Svi su

osetili da će neka odluka biti doneta. Rid je naglo okrete na drugu stranu i spusti na

zemlju. Drţao ju je uz sebe i gledao u oĉi. Osećala je njegov miris i njegovo mišićavo,

mokro telo. Neka jaka struja, neki plamen proĊe kroz njih oboje. Uplašila se od te

siline i zadrhta.

Rid se odjednom pretvori u pristojnog neznanca.

— Prehladićeš se. Idi, presvuci se.

Smeh u njenim oĉima se naglo ugasi.

Pitala se zašto je odjednom postao tako dalek. Jedna mala ruka je dotaĉe.

— Jesi li dobro? — pogledala je Dţejn zbunjeno. — Sve je u redu, dušo.

— Skvasio te — reĉe Dţejn, pokazu- jući na Amandinu mokru košulju i pantalo-

ne.

Dţejn je izašla iz gomile i uzela Dţejn za ruku. — Hajde, vreme je da ideš na

spavanje. Ride, zaboga, nekad mislim da muškarci nikad ne odrastu. Amanda, idi i

presvuci se odmah i u krevet. Dţejn je nastavila da grdi dok se svi nisu polako razišli.

Amanda zatvori vrata za sobom. Bilo joj je hladno. Ušla je u kupatilo, skinula

mokre stvari sa sebe i stala pod tuš. Pustila je toplu vodu da joj se sliva niz telo. Ĉim

je poĉela da se briše mekim peškirom, misli su joj preplavile svest. Obukla je

spavaćicu i sela na krevet. Šta se to dešavalo s njom? Sve je to bila šala. igra, ali je

sopstvena reakcija uplašila. Prišla je ogledalu i poĉela da ĉešlja kosu. Lice u ogledalu

je bilo lice stranca — velike zelene oĉi, raspuštena kosa i ranjiv pogled.

Priznala je sebi da se uplašila za Rida i da je zato pojurila u dvorište. Setila se

njegovog snaţnog tela i zarila lice u šake.

Oh, Boţe. On je tako jak, bezobziran. Mogao je uništiti njenog oca, gotovo je

upropastio Suzanine šanse da se uda. Govorila je sebi da je ĉovek koji je navikao da

menja Ijudima ţivote, bez obzira na to šta oni misle. Ali, ne. Nije baš tako. Setila se

njegovih snaţnih ruku i sigurnosti koju je osećala dok ju je drţao. I neka slatka jeza

joj proĊe telom. Uvukla se u krevet. I ona je mislila njega da izmanipuliše! Zbog oca

...! Grane pored prozora polako su se ljuljale na vetriću. Šta se to desilo? Kako je Rid

uspeo da sruši sve njene odbrane, sve zidove koje je podigla posle razoĉarenja sa

Kolinom? Jedva ga poznaje. Da je hteo, mogao je baciti u vodu, ali ne, on se

povinovao ţelji jedne devojĉice.

Leţala je i slušala šuštanje topola. Poneka krava bi se oglasila. Nije mogla da zaspi,

prevrtala se i bilo joj je vruće. U kući je bilo tiho. Mesec se pojavio iznad planina.

Senke grana igrale su po zidovima sobe. Gledala je neobiĉne, iskrivljene linije. Nije

znala šta da radi. Otac je oĉekidao da rtiu pomogne. Iskustvo je nauĉilo Rida da su

ţene raĉundţije i da samo misle na sebe. Odluĉila je da mu kaţe istinu. Sklopila je

oĉi, misleći da će sad moći da spava. Ali, san nije dolazio. Setila se da je videla kutiju

s kakaom u kuhinji. Ustala je i obukla tanki ogrtaĉ. Malo joj je bilo nezgodno što je

poluprovidan, ali nije vaţno, svi spavaju.

Kad je stigla do kraja hodnika, ugleda svetlo. Neko je bio budan. Kad je ĉula glas,

znala je da Rid radi i da završava poslove telefonom. Skupila je hrabrost i nastavila.

Rid je sedeo na kauĉu. Na kolenima je drţao ţuti blok i nešto pisao. Srce joj je lupalo

ludo. Ako nastavi da priĉa i ne podigne glavu, neće je primetiti kad proĊe.

— .. .Treba mi spisak cena bakra u Nevadi do ponedeljka, Tome. Prošla je

pored njega — duh u neţnom satenu. Šesto ĉulo ga je opomenulo da nije sam.

— Saĉekaj — piljio je u mrak. — Ko je tamo?

Glas mu je bio oštar i Amanda je znala da mora da se javi.

-Ja sam Amanda. Izvini ako sam te prekinula. Htela sam da spremim šolju

kakaa. Mislila sam da svi spavaju.

— Ne moţeš da spavaš?

Odmahnula je glavom. Pomislila je da je on taj kome je potreban san. Bio se

presvukao. Umor mu se ocrtavao oko oĉiju i usana. Njegova crna kosa bila je raz-

barušena, a brada neobrijana. Izgledao je usamljeno, ranjivo i strašno umorno.

— Hoćeš li i ti šolju kakaa .. .

— Da. — Zurio je u nju. Onda je pogledao u telefon. — Šta? Slušaj, Tome, ovo ne

moţe da ĉeka. Moram imati te cene ...

Amanda je pobegla u kuhinju. Zatvorila je vrata i upalila svetlo. U kuhinji se

osećala bolje i sigurnije. Stavila je mleko da se zagreje i sipala kakao u dve šolje.

Posle je sipala toplo mleko i stavila šolje na tacnu. Kad se vratila u dnevnu sobu, Rid

je još uvek sedeo na kauĉu, ali su mu oĉi bile zatvorene. Mora da je zaspao onog

trenutka kad je završio razgovor. Nije mogao da radi kao kauboj ceo dan i noću da

završava poslove.

Spustila je tacnu na stoĉić i uzela svoju šolju, misleći da ode u sobu, kad je jed- na

mišićava ruka uhvati za zglob.

— Jesi li mislila da me ostaviš samog?

Njegov hrapavi glas ju je razdraţivao.

— Mislila sam da si zaspao.

— Sedi i pravi mi društvo.

— Ali, ti radiš .. .

— Ne sada. — Bacio je notes na pod.

— Završio sam za noćas. Svi sa kojima treba da razgovaram su bolesni. Ovaj

prokleti grip je dobio razmere epidemije.

— Naslonio se na kauĉ i prošao prstima kroz kosu.

— I ti ćeš se razboleti ako tako nastaviš — reĉe Amanda. Sela je na kauĉ, ali dalje

od njega. Drţala je šolju i grejala prste.

— Razbolećeš se kao i ostali.

— Uvek uspevam da probudim tvoj materinski instinkt — šapnu joj. Sklopio je

oĉi. Duge crne trepavice dodirivale su mu lice. Usne su mu bile opuštene i na

njima je titrao poluosmeh. Gledala ga je. Ţelja koja ju je ispunjavala nije bila nimalo

materinska. - Jesi li bila takva sa Brentom? — upita je. Oĉi su mu i dalje bile

sklopljene, kao da su mu kapci preteški. — Majĉinska?

— Glas mu je bio tih. Nije bilo cinizma.

— Verovatno — nasmejala se pomalo tuţno. Boţe, ovako nešto nikad nije ose- ćala

prema Kolinu.

— Ima i gorih stvari u ţivotu. — Oĉi su mu i dalje bile sklopljene. — To nije bilo

ono što je Kolin ţeleo — reĉe. Glas joj je bio ĉudan. Imala je utisak da to govori neka

druga ţena, a ne ona, Amanda, koja je gledala u Rida, i gutala ga oĉima. Ţelja da ga

dotakne prerasla je u bol.

— Brent je budala — promrmlja Rid.

— To si već rekao — prošaputa ona. Zurila je u njega. Bio je ispruţen na jastu-

cima. Košulja je bila zategnuta preko širokih pleća. Crne dlaĉice su se uvrtale ispod

vrata. Gospode, kako je ovaj ĉovek privlaĉan! Primitivan i ţivotan i mnogo opasniji

od ljutog biznismena koji je izleteo sa sastanka u San Francisku. Ruka joj zadrha i

onda shvati da još uvek drţi šolju. Kakao se poĉeo hladiti i napravila se skrama na

površini. Nagriula se napred da stavi šolju na tacnu kad oseti da se Rid pomerio.

Umirila se, pomislivši da ga je probudila. Ne, Rid je spavao. Mora da joj se uĉinilo.

Gledala ga je, znajući da će sutra morati da mu kaţe zašto je došla na ranĉ, a noćas

... je ţelela da ga ljubi. Htela je da oseti svoje usne na njegovim. Ţelela je to celo

popodne. Htela je da sanja na trenutak da je ona njegova i on njen.

Oĉi su mu bile zatvorene, a disanje ujednaĉeno i duboko. Ţelja je gorela u njoj,

ţelja kojoj nije mogla da odoli. Naslonila se na jastuke sa strane i paţljivo prešla

usnama preko njegovih. Srce joj je ludo lupalo. Odmah se povukla i pogledala ga.

Nije se probudio. Nije se micala. Šta je ţelela? Da se on probudi i zagrli je?

Taman je htela da ustane kad oseti njegovu ruku oko struka i on je povuĉe sebi u

krilo. Prstima joj je prešao lagano preko usana da ne bi sluĉajno uzviknula.

Zurila je u njegove oĉi i shvatila da su isuviše budne za ĉoveka koji se odjednom

probudio.

— Ti uopšte nisi spavao? — upita ga zbunjeno.

— Mora da sam spavao, sanjao sam da me Ijubiš — reĉe kroz smeh.

7.

— Bilo mi te ţao. Bio si tako umoran, a ja . .. — pokuša da sedne. On je još

ĉvršće steţe. — Opet taj tvoj materinski instinkt — promrlja. Polako je prešao po-

gledom preko njene riĊe kose, koja je padala preko svetle spavaćice. Laganim, le-

njim pokretom prsta polako je silazio niz liniju vrata, dok nije došao do grudi. — U

ovoj spavaćici ne izgledaš materinski, već kao neka boginja koja nosi odeću boje

koţe i izluĊuje muškarce.

Amanda nije imala snage da se pomeri. Nije mogla ni da se bori protiv ţelje da se

opusti u njegovom naruĉju i prepusti ĉarima njegovog zagrljaja.

— Ride nemoj.. .

— Amanda . . . nemoj — ponovi on podrugljivo. — Nemoj da se protiviš.

Po- Ijubi me opet. Sad, kad i ja to ţelim.

Njegove usne su je dodirivale izazivaĉki. Nije više mogla da ĉ6ka. Zagrlila ga je, a

tihi jecaj joj se ote s usana. Rid je pustio da istraţuje njegove usne, ali kad ga je

ugrizla za gornju usnicu, zgrabio je i poĉeo divljaĉki da je Ijubi. Talasi slatke jeze su

joj prolazili kroz telo, a svaka pora njenog tela ga je ţelela. Oĉi su joj bile okrugle kao

pun mesec, a zenice široke, rasplinute.

— Je I' me još uvek mešaš sa Kolinom, Amanda?

To ime je pripadalo nekome iz davne prošlosti. Bila je zaboravila na tu laţ. To je

problem sa laţima, ĉovek ih zaboravi.

— Ride, ja . ..

— Ćuti. Nije vaţno. — Njegove tople usne su je ljubile, brisale sadašnjost,

pro- šlost, budućnost. Stavila je ruku na njegovo srce i pratila otkucaje.

— Moram da putujem za London, sutra — reĉe. — Ne vraćaj se u grad,

Amanda, ostani ovde sa mojom majkom.

— Ne, vodi me s tobom.

Stegao ju je jaĉe. — To bih najraĊe na svetu, dušo, ali ne bih mogao da radim, ni

da mislim na posao. — Gledao je i sklonio joj crveni pramen sa uha.

— Udaj se za mene, Amanda. Rodi mi decu.

— Šta? — pogledala ga je iznenaĊe- no. — Ride . .. ja, ne znamo se dugo.

— Ne, ali smo se brzo zbliţili — dodade on smešeći se.

Pocrvenela je. Pokušala je da ustane. Pustio ju je. Dok je stajala pred njim, pre-

šao je rukom mazno po njenim kukovima i bedrima.

— Ne znam — reĉe skupljajući kosu sa vrata. Odmakla se malo. U njegovoj blizini

nije mogla da misli. — Treba mi malo vremena. — Vremena? — Ustao je i zagrlio.

Ruke su mu bile tople. — Malo pre ti nije trebalo. — Zagnjurila je svoje vrelo lice na

njegove grudi. Neţno joj je okrenuo lice prema sebi.

— Kaţi da, Amanda.

— Strah me — prošaputa govoreći is- tinu. — Šta će svi pomisliti. Moj otac, tvoja

majka.

Stegao je jaĉe, mazeći njenu dugu, gustu kosu. — Sećaš se kad sam ti rekao zašto

Suzan i Dejvid ne treba da ĉekaju?

Njen vreli obraz bio je prislonjen na njegove grudi.

— Ţelim te Amanda. Ništa na svetu neće promeniti ono što se desi kad se do-

dirnemo. — Usnama je dodirnuo njeno ĉelo. — Plašiš se da mi veruješ zbog

Brentovog ponašanja? Neće biti nikakve duge veridbe. Venĉaćemo se posle Suzan i

Dejvida. A dotle, hoću da ostaneš ovde sa Dţejn. Ovde ćeš biti bezbedna. Moţeš da

jašeš, pocrniš i da se opustiš.

— Bezbedna?

Osmeh mu je bio topao.

— Ti si zaboravila da sam ja bogat ĉovek, dušo, i meta traĉeva i ludaka koji bi da se

obogate preko noći, tako što će me ucenjivati. Bićeš u opasnosti od onog trenutka

kad novinari saznaju za našu veridbu. Hoću da si ovde. Paziće te momci i Konroj,

kao što paze na Dţejn.

— Ne mogu ostati, Ride — reĉe tiho. — Moram da se vratim i da razgovaram s

ocem, a moram i do Njujorka, da objasnim Miltonu da se ne vraćam na posao.

— Ja ću razgovarati sa tvojim ocem, a u Njujork ćemo zajedno, kad se vratim iz

Londona, krajem nedelje. — Gledao ju je. — Hoće li tvoj otac uspeti da savlada svoju

netrpeljivost prema meni?

— Gledala ga je svojim zelenim oĉi- ma. — Moraće, pošto ćeš ti biti otac nje- govih

unuĉića.

Poljubac je bio strastan, tako da je sva zadrhtala.

— Kako misliš da odem kad govoriš takve stvari? — promrmlja on hrapavim

glasom. Zurila je u njega, a onda ispruţila ruku i uglasila lampu. Soba je utonula u

mrak. Jedina svetlost dolazila je od mese- ĉine, koja je ulazila kroz prozor.

— Ride — prošaputa, a glas joj je bio pun ţelje — ne ostavljaj me veĉeras. Mo-

lim te.

Srebrna svetlost meseĉine odraţavala se u njegovim oĉima. Ĉinilo se da je gleda

ĉitavu veĉnost.

— Ride — zarila je glavu u njegovo rame, gonjena ludom ţeljom koja ju je

proţdirala vrelinom teĉne lave.

Nesvesno joj je stezao ramena do bola. — Do Ċavola, Amanda. . . Zadrhtala je od

poniţenja i praznine koja je postala nepodnošljiva. Izvukla se iz njegovog zagrljaja i

stala pored prozora, gledajući meseĉinu. Zarila je nokte u šake, boreći se sa ţeljom,

svesna da je gleda. Ĉinilo joj se da je tako stajala celu veĉnost, moleći Boga da joj

priĊe, da je zagrli.

— Veštice — promrlja, privlaĉeći je sebi na grudi. Proţe je osećaj lude sreće i

olakšanja.

— Stojiš tu na meseĉini kao neka boginja sa vatrenom kosom. — Zario je lice u tu

meku kosu.

Ona se okrete. Osećala se zarobljenom, ali i slobodnom. Letela je, ali nikud nije

išla. Ljubila ga je i dodirivala. Prstima je prešla preko snaţnih leĊa, otkrivajući svaki

mišić, svaku kost. Pripila se uz njega, govoreći mu kukovima i celim telom ono što

nije mogla reĉima.

Pustio ju je da istraţuje njegovo telo rukama, usnama. Poveo je neţno. Shvatila je

da idu do spavaće sobe. Srce joj je ludo lupalo, a kolena klecala. Rid je otvo- rio

vrata. Više nije mogla nazad. Ona ga je pozvala da vode ljubav i on je prihvatio. , Šta

ako ga ne zadovolji? On je imao iskustva, ona ne.

Uvede je u sobu i tiho zatvori vrata. Drveće je šuštalo, a senke grana igrale š su

po zidovima. Odjednom je obuze panika.

— Ride ... ja .. .

— Ne. Kasno je dušo, nema odustajanja.

Njegova ruka klizila je lagano niz njeno telo, preko grudi, do struka. Kaiš je lako

odvezao. Dodirnuo joj je ramena i ogrtaĉ je spao. Spavaćica je skliznula na pod.

Rukama je prelazio preko njenih ruku, kukova, bedara. Vatra u njoj se ras-

plamsavala, postajala neizdrţljiva. Pali su zajedno na krevet, Ridov krevet, gde je

spavao kao dete. Ali, on više nije dete. Iz meseĉine je izronio muškarac, jak i muţe-

van.

Leţao je pored nje i gledao je.

— Tako si lepa, meka puna ljubavi...

Poljubio ju je neţno. Rukom je pritiskao nabreklu dojku. Zajeĉala je od zado-

voljstva. A on je lagano prelazio jezikom preko vrata i spuštao se naniţe prema

grudima. Ljubio ih je. Amanda je jeĉala od zadovoljstva i sreće, koji su se mešali.

Prste je, provlaĉila kroz njegovu svilenkastu crnu kosu i udisala njegov muţevni

miris. Pod prstima je osećala snaţne leĊne mišiće koji su se pokretali savršenom

preciznošću. Podigao je glavu. Ĉak i na meseĉini mogla je da razazna dubinu ĉeţnje

u njegovim sivim oĉima.

— Ti si nestvarna — promrljao je — ja ovo sanjam . . .

Razumela ga je. To što im se dešavalo bilo je tako lepo, bilo je tako nestvarno.

— Ţelim te — prošaputa ona. Dlanovima je klizila preko njegovog tela. Srce joj je

snaţno udaralo.

Onda je on uradio to isto.

— Jadna Amanda — reĉe, smešeći se — ja nisam ni izdaleka zanimljiv kao ti... —

Neţno joj je milovao grudi. Divio se njenoj ţenstvenosti, tako iskreno, da se ona

nasmejala. I odjednom, smeh se pretvorio u strast. Poljubio ju je grublje, pokreti su

mu postali nestrpljiviji, a tela se stopila.

Slatki san joj je prekrio oĉi. Kad se ujutro probudila, više nije bio pored nje. Da

njeno telo nije zadrţalo sećanje na njegov dodir, ona ne bi bila sigurna da se sve to

zaista desilo. Pomislila bi da je sve sanjala. Ustala je i obukla farmerke, kariranu

košulju i navukla ĉizme. Mora da je sanjala. Rid ju je zaprosio. Ne, nije istina.

Maštala je. I onda se setila da ni ona ni

Rid nisu nijednom spomenuli ĉjubav.

Tiho je sišla do kuhinje. Neko je već skuvao kafu. Nije mogla da je pije. Izašla je iz

kuće i krenula prema staji. Traţila je neku utehu. To je uvek nalazila jašući konje.

Sad ih je bar mogla gledati.

Crvena prašina se lepila za ĉizme. Ušla je u staju. Unutra se osećala toplina konja,

miris sena i koţe. Samo tri konja bila su u boksovima, šarac, palomino i jedan manji,

sivi, verovatno Dţejnin. Šarac je imao velike smeĊe oĉi. Tresao je glavom, prilazeći

joj. Ispruţila je ruku prema somotastom nosu. Konj je podmetnuo glavu, kao da je

naviknut na maţenje.

— Nisam ti donela šećera. Ne valja ti za zube — tepala mu je tiho. —

Doneću ti šargarepu sledećeg puta. — Mazila je konja, uţivajući u dodiru meke

dlake i njegovog toplog daha. Ĉula je neki zvuk iza sebe.

Bob Konroj je stajao na ulazu.

— Šta radiš ovde? — Nije bio agresi- van, ali ton mu je bio izazivaĉki.

— Priĉam šarcu — okrenula se pre- ma konju. Osećala se malo nelagodno.

— Je I' to u redu?

— Nema problema što se mene tiĉe, jesi li pitala Bjukenona?

Sklonila je ruku. Njegov ton je bio ĉudan.

— Ĉiji je ovo konj?

— Gospode Bjukenon. Ne jaše ga više. Je I' ti jašeš?

— Da. Nauĉila sam prošle godine. Oboţavam konje. To verovatno zvuĉi

glupo nekome ko ceo dan provodi na konju - reĉe smešeći se.

On se nije nasmejao.

— Gde si nauĉila da jašeš?

— U Njujorku. Ali, iahala sam i sa kaubojskim sedlom. — Sarac je rzao ne-

strpljivo u boksu. — Šta .. . šta svi rade jutros?

— Sortiraju telad. — Naslonio se na boks pored šarca. Oĉi su mu bile nebo-

plave boje. — Koliko planirš da ostaneš u Ovens dolini?

— Samo preko vikenda — odgovori Amanda, trljajući šarĉev somotni nos.

Ne- ka tihajntimnost u staji ju je uznemiravala. — Ĉime hranite konje?

— Seno, zob, isto kao i vi u Njujorku

— — reĉe Bob pomalo ironiĉno. Traţila je reĉi, neku temu, kako bi

razgovor bio formalan.

— Koliko dugo radiš za gospodina Bjukenona?

— Nekoliko sezona. — Odgovor je bio kratak. Više nije imala ideja o ĉemu bi

razgovarali. I dalje je gledala šarca. Konroj ju je gledao i poruka koju je videla u

njegovim oĉima nije imala veze sa pri- stojnim razgovorom koji su vodili. Jedan konj

se uznemireno kretao u boksu. Osećala je miris sena i konja. Spustila je ruku.

— Mislim da je vreme da se vratim.

Krenula je prema vratima. Bob Konroj

joj prepreĉi put.

— Nemoj ići.

— Ja . . .

— Ĉuvao sam kuću sinoć — reĉe po- lako. — Ne bi trebalo da stojiš kod prozora u

svetloj spavaćici.

— Video si me? — upita ona porume- nevši. Ćutao je i nije skidao oĉi s nje.

— Jesi li sigurna da znaš šta radiš?

— Ne znam na šta misliš.

— Nisi njegov tip.

— A što se to tebe tiĉe? — upita ga hladno.

Telo mu je bilo napeto kao opruga i znala je da će je spreĉiti ako pokuša da ga

zaobiĊe.

— Neke tradicije Divljeg zapada sporo umiru.

— Koje tradicije?

— Tradicija da ĉuvamo ţene i verenice od grabljivaca — reĉe mirno, gledajući u

nju.

— Ja nisam ni tvoja ţena, ni tvoja verenica — uzvrati Amanda hladno. — Mo- ţda

bih voleo da budeš — odgovori on tiho i izazovno.

— Ja te ĉak i ne poznajem. — Nije htela da misli da moţe da joj se meša u ţivot,

makar mu se dopadala. Ipak, morala je priznati da je imao neku snagu kojoj se divila.

Vodim raĉuna o sebi godinama. Jedva te poznajem i mislim da mi nije po- trebna

tvoja pomoć.

— Treba ti mnogo pomoći — reĉe on bez uvijanja.

— A zašto, Konroj?

Bila je iznervirana, tako da nije primetila kad je Rid ušao u staju. Bob se okrenuo

prema Ridu. lako stariji, Ridova snaga i muţevnost dominirali su nad mlaĊim

muškarcem. Amanda je bila veorrta svesna Rida — njegovog gipkog tela, izble-

delih farmerki, dţins košulje i crne razbarušene kose. Posle nekoliko koraka stajao je

pored nje.

— Šta radiš ovde? — upita Konroja, a glas mu je bio hladan kao ĉelik. — Tvoj

posao je da paziš na kuću, a ne da zabavljaš gospoĊicu Kirk.

— Nisam na duţnosti. Sad je Tomova smena. Došao sam da pripazim da Amandu

ne zakaĉi neko kopito po glavi.

Rid ga je gledao neprijateljski i Amanda je znala da mu nije promaklo da ju je Bob

nazvao imenom.

— Nije potrebno. GospoĊica Kirk zna sa konjima.

— Da, rekla mi je.

Iskre Ijutnje igrale su u Ridovim oĉima.

— Hteo si da se upoznaš sa mojom verenicom? — upita mirno.

U polusvetlu štale Bobov izraz lica se promenio. Pogledao je Amandu iznena-

Ċeno.

— Je li to taĉno?

— Zašto se ĉudiš? — upita Rid, pre no što je Amanda stigla da izusti neku reĉ.

Bobove plave oĉi su sevale.

— Juĉe smo te bacili u pojilo, jer nemaš ţenu.

— Moţda me to nateralo da promenim mišljenje — osmehivao se Rid ironiĉ- no.

— Ne verujem! — Konrojev glas je bio promukao.

— Istina je — procedi Rid kroz zube.

U štali je nastala tišina. Jedan od konja se kretao nervozno, kao da je osećao tenziju

u vazduhu.

Konroj pogleda Amandu neprijateljski.

— Je I' istina?

— Da — reĉe promuklo.

Izraz mu je postao hladan i dalek.

— Onda vam ţelim sve najbolje, go- spoĊice Kirk. A sad, izvinite, imam posla. —

Konroj izaĊe iz staje. Rid je ćutao.

— Idem ... vratiću se u kuću — reĉe Amanda i krenu prema vratima. Rid je uhvati

za ruku.

— Je I' ti se udvarao? — Prsti su mu

bili topli i ĉvrsti. — Priĉali smo o konjima. — Pogledala ga je radoznalo svojim

zele- nim oĉima. — j-toćeš li biti ljubomoran muţ?

— Svi su muškarci ljubomorni — uzvrati mirno.

Nada koja se probudila u njoj naglo je splasla. Svi muškarci moţda, ali ne i Rid

Bjukenon, koji moţe imati bilo koju ţenu. Pre će biti da će ona biti ta koja će biti

Ijubomorna. Ne bi joj bilo pravo ako bi on imao ljubavnicu. Gospode, kako bi patila!

— Da li se kaješ?

— Moţda, ja ...

Zagrli je i poljubi tako strasno da je poĉela gubiti tlo pod nogama. Preplavili su je

topli miris njegovog tela, osećaj meke svilene kose.

— Oboţavam tvoju kosu. Kad je veţeš tako ţutom vrpcom, onda si kao

dete. Ne ĉudim se što te Konroj poţeleo.

Njegov hrapav glas je uznemiri.

— Zašto misliš da me je poţeleo?

— Ĉovek bi bio lud kad ne bi. — Ljubio joj je vrat, tako da su joj celim

telom prolazili ţmarci. — Mislila sam da bismo mogli da jašemo jutros — reĉe

pokušavajući da mu skrene paţnju.

— Hoćeš da jašemo? — glas mu je bio baršunast, kao da zna šta ona poku-

šava.

Nasmešila mu se.

— Mislim da bi bilo mnogo sigurnije, zar ne?

— Sigurnije, ali ne i takvo zadovoljstvo kao ono što sam ja imao na umu. —

Osmehom ju je mazio. — Osedlaću ti šarca. Moj konj je dole kod korala, gde ţigo- šu

stoku.

Njegovi snaţni mišići pokretali su se ujednaĉeno ispod plave košulje. On je

prebacio ćebe preko konja i onda namestio sedlo. Vezao ga i prebacio uzde preko

šarĉevog vrata. Amanda se popela na konja i Rid joj je namestio uzengije.

Udahnula je duboko. Visina konja joj je omogućavala pogled iznad Ridovih ra-

mena. Nebo je bilo beskrajno plavo. Tu i tamo su se vukli beli oblaci nad Ijubiĉa-

stim planinskim vrhovima. Sa leve strane nalazila su se smeĊa pustinjska brdašca, a

ispred nje su borovi i topole okruţivali kuću. Bilo je uţivanje gledati to bogatstvo

boja.

Ĉula je rzanje drugog konja. Crna silueta konja i jahaĉa galopirala je prema kući.

— Dobro jutro — viknu Katrin Tejlor. Niko drugi ne bi mogao drţati uzde

sa tako nonšalantnom elegancijom. I niko drugi ne bi jahao ţivahnog arapskog

pastuva sa toliko samopouzdanja. Konj kao da je plesao, a mali oblaci praširie dizali

su se svaki put kad bi dodirnuo tlo.

Katrin je provela konja pored Amande, prema kući, sišla i prebacila uzde preko

ograde. Krenula je prema njima sa istim zavodljivim njihajućim hodom, koji je

Amanda primetila ranije.

— Zdravo Ride — reĉe ignorišući Amandu. — Danas si poranio.

— I ti si — odgovori Rid, diveći se njenim oblinama koje su se lepo ocrtava-

le. Katrinine oĉi bile su diskretno našminkane, a na usnama imala je ruţ. Zaista je

bila lepa mlada ţena. Blistala je gledajući Rida.

— Jadniĉak. — Bacila je pogled na Amandu i šarca. — Je I' to glumiš

ranĉera vodeći Amandu okolo?

— Ne baš — smešio se Rid tolerantno. — Upravo smo hteli da malo

istrĉimo šarca. Pozvao bih te da nam se pridruţiš, ali mi je dosadilo da gutam prašinu

iza tog ĉudovišta. Jesi li došla da vidiš Dţejn?

Katrin odmahnu glavom.

— Došla sam da upoznam Dejvidovu verenicu, Amandu sam upoznala juĉe.

— Mislim da su dole kod korala, gledaju ţigosanje. Upravo idem po svog

ko- nja, moţemo zajeidno.

Nešto vrelo i lepljivo prošlo je kroz Amandu. Osećala je gorak ukus u ustima.

Ništa nije rekla, već je okrenula šarca. Videvši da se drugi konj kreće, pastuv je

zarzao i zabacio glavu unazad. Rid se okrete.

— Idi i veţi onu ţivotinju, Katrin. Nije civilizovan. Ako se otrgne, nikad ga

nećeš uhvatiti.

Katrin samo sleţe ramenima.

— Ništa mu ne fali. Samo je malo nemiran — objasni, smešeći se Ridu.

Amanda se promeškolji u sedlu, ne ţeleći da gleda Katrin kako šarmira Rida.

— Prošetaću šarca po dvorištu dok se vratiš. — Podigla je uzde i htela da krene kad

Dţejn istrĉa iz kuće.

— Amanda! — viknu dete — hoćeš li jahati?

Pastuv je zarzao i poĉeo nervozno da mrda glavom na Dţejnin piskav glasić. Rid

se okrete, a Dţejn potrĉa preko dvor- šta. U tom trenutku pastuv napravi snaţan

pokret i oslobodi se. Okrenuo se da bi odgalopirao kad je ugledao Dţejn pred sobom.

— Ne, Karma — reĉe Dţejn i uhvati uzde koje su visile.

— Ne, Dţejn! — viknu Amanda — pusti ga.

Dţejn zamota uzde oko šake kao što su je nauĉili da radi ako ne ţeli da joj konj

pobegne i krenu sa konjem prema ogradi da ga zaveţe. Pastuv je bio toliko iznena-

Ċen da nije ništa uradio. Dţejn je bila gotovo stigla do ograde kad Amanda vide kako

su konju mišići nabrekli, spremni za skok, a onda je slepio uši uz glavu.

Amanda potera šarca u galop i leţe mu uz vrat. Pastuv je ĉuo da mu dolazi u

susret drugi konj i, iznenaĊen, okrete se da zaštiti stranu. Amanda polupade, polu-

skoĉi sa šarca, svesna da Rid negde daleko viĉe. Nekako se uspravi i paniĉno uhvati

dete. Pastuv se okrete na šarca, podigavši Dţejn sa zemlje. Dţejnina ruka bila je

umotana oko uzda koje Amanda nije mogla da odmota.

— Pusti ga, Dţejn — prosikta kroz zube. Devojĉine oĉi bile su slepe od straha.

Amanda je osećala miris prašine, konjske dlake i znoja. Neki ţenski glas vrištao je u

daljini.

— Do Ċavola, neka neko skloni šarca odatle! — viknu Rid. Gospode, Amanda,

skloni se od tog konja. — Neĉije ruke su je hvatale, a ona je stalno izmicala, drţeći

Dţejn grĉevito i pokušavajući da joj oslobodi ruku od ĉeliĉnih uzda. Na vratu je

osećala vreli dah pastuva. Nekim ĉudom Dţejn se oslobodi i Amanda je odgurnu od

sebe. Neko od kauboja uhvati malu i Amanda krenu da se skloni od guţve. Osetila

je Ridove snaţne ruke. Pogledala ga je. Lice mu je bilo u bolnom grĉu.

— Amanda! — Ĉula je iskonski, primi- 5 tivan uzvik i osetila bol i topli metalni

udarac sa leve strane glave. Ĉula je Ridov uzvik i psovanje i svet je poĉeo da se

okreće i nestaje, a gusta crna senka prekrila je sve.

Glava joj je bubnjala od bola. Pokušala je da otvori oĉi, ali su joj kapci bili teški.

Znala je da je u krevetu, u svojoj spavaćici. Otvorila je oĉi. Soba je bila zamraĉena.

Negde iza je gorela lampa. Po tirkiznim zavesama znala je da je u Ridovoj sobi. Onda

ga je videla. Bio je okrenut leĊima, zagledan u mrak kroz prozor. Uznemirilo je

nešto u naĉinu na koji je drţao glavu, blagi grĉ u ramenima. Kao da je bio stranac.

— Ride — glas joj je bio hrapav, a grlo suvo. Nije se okrenuo. — Ride, koliko je

sati?

Pogledao ju je. Nadala se da će je zagrliti, ali on je i dalje stajao nepomiĉno. Na

sebi je imao beţ odelo, svilenu košulju iste boje i tamnu kravatu. Bio je nekako

hladan, dalek. Nije joj prišao.

— Veĉe je, prošlo je osam.

— Šta se desilo? — gledala ga je, znajući da nešto nije u redu.

— Pastuv te potkaĉio kopitom. Ceo dan si u nesvesti. Lekar ti je previo ranu i

rekao da ti ništa ne fali. Nema slomljenih kostiju i neće biti nikakvih posledica. Ima-

la si sreće. — Oĉi su mu bile tamne, ne- dokuĉive. — Smatrao sam svojom duţ-

nošću da obavestim tvog oca i da mu ka- ţem da ćeš ostati ovde još nekoliko dana.

Naglo se okrenuo prema prozoru. — Bila je to greška. On se strašno uzbudio i

optuţio mene za tvoju povredu. Kad sam mu rekao da mi je veoma stalo do tvog

zdravlja, jer hoću da se ţenim, tobom još više se uzbudio. Poĉeo je sebe optuţivati.

Hoće da zaboraviš sve i . . . i da se vratiš kući.

Okrenuo se naglo i prišao krevetu. Seo je pored nje i, gledajući je tamnim §

oštrim oĉima, upitao je — Šta to sve znaĉi, Amanda? Zatvorila je oĉi. Mislila je da će

joj glava pući. — Nije vaţno.

— Do Ċavola! — glas mu je bio besan. — Došla si ovde zbog oca, da bi me

smuvala, zar ne?

— Zar je to toliko loše? — upita ona tiho.

— Postoji izraz za to — uzvrati on ciniĉno.

— Nisam spavala s stobom da bi pomogao mome ocu.

— Zaista? Posle sinoćnjeg doţivljaja teško mi je poverovati u to.

— To je bilo nešto drugo. Nešto samo naše .. .

Njegov podrugljiv smeh je razbesneo. Njegova spremnost da odmah poveruje u to

da bi ona koristila svoje telo da izvuĉe neku krist od njega joj je govorilo da on nema

poverenja u nju i da je ne voli.

— Nisam došla ovde da bih tebe zavela — prosikta besno.

— Nisi? — osmeh mu je bio hladan.

— Sinoć si bila veoma ubedljiva, a ja budala sam naseo i još te zaprosio. Mora da si

bila veoma zadovoljna!

— O Boţe, šta vredi da ti išta objašnjavam. lonako mi ništa ne bi verovao

— uzviknu ona oĉiju puTiih suza.

— Taĉno, dovoljno si inteligentna da to znaš.

Njegov dodir ju je uzbuĊivao. Sigurno je znao koliko ga ţeli i koliko će joj nedo-

stajati.

— Idi — reĉe mu promuklo, gledajući ga. — Idi, molim te. Ne ţelim da te

više vidim. Nekako ću se vratiti u San Francisko. Samo nemoj istresati svoju Ijutnju

na Suzan, ona ne zna ništa o tati, ni razloge mog dolaska.

— Zašto misliš da ne ţelim da se više vidimo?

Njegova ruka prešla je preko njene, preko ramena i stigla do vrata. Tu je zastao,

kao da hoće da je davi.

Gledala ga je razrogaĉenim oĉima, a zenice su joj bile ogromne.

— Iza tog mirnog, hladnog lica krije se jedna proraĉunata veštica. —

Pokreti su mu bili neţni, mazni. — Ali, reaguješ na moj dodir kao divlja ptica. —

Pod prsti- ma osećao je njen puls koji je divlje lupao. — Boriš se protiv mene, a

oboţavaš moj dodir. — Prstima je iagano pratio liniju njenog vrata. Leţala je

potpuno mirno, boreći se sa svojim podivljalim osećanjima. Pogled mu je bio

podrugljiv dok joj je prstom prelazio preko dojke. Kao da je procenjivao njenu

reakciju. Njene smaragdno zelene oĉi gledale su ga prkosno, izazivajući ga da

nastavi. On je zgrabio u grubi zagrljaj.

Pripremila se za grubost njegovih usana, tako da ju je iznenadila njegova neţ- na

posesivnost. Njegova topla, muţevna neţnost i dodir usana razarali su je. Po- kušala

je da ga odgurne od sebe, ali je on drţao ĉvrsto i ljubio sve jaĉe. Jezikom je

istraţivao, a ona se topila i gubila. Samo je njegov dodir dopirao do najdubljih delova

njene ţenstvenosti. Ruke, koje su htele da ga odgurnu, polako su poĉele da ga grle.

Tiho je jecala. On je promrljao njeno ime i pristima joj trljao vrat. Bila je njego-

va, dušom i telom. I nije mogla da podnese bol i ţelju koji su joj razarali telo. Mazio

joj je grudi.

— Ti, mala veštice — promrljao je, ljubeći je u obraz. — Ništa se nije promenilo.

Još uvek te ţelim.

Njegove reĉi dopirale su do nje kroz vrelinu strasti.

— Ne — prošaputa ona, setivši se da je ne voli. — Ne ovako. Ne bez ljubavi.

— Sagnuo je glavu i neţno poljubio vrh dojke. Jecaj slasti izleteo je sa njenih usa-

na. Glas mu je bio dubok i promukao.

— Ne treba nam ljubav za ovo.

— Ne ostajem — prošaputa. — Ne- ćeš me naći ovde kad se vratiš. Srce joj se

kidalo.

Pogledao ju je.

— Nećeš nigde . .., jer ako odeš sutra, tvoj otac će proglasiti bankrot kroz mecec

dana.

— Ne — reĉe tiho — ti to ne bi uradio.

I dalje ju je promatrao.

— Ne bilh ja morao ništa da uradim. To je svršena stvar. On ne bi mogao da izgura

renoviranje muzeja. Većina ĉlanova odbora to zna od samog poĉetka. A bez ugovora

... — Rid sleţe ramenima - njegov biznis će se raspasti pod teretom dugova.

Pred oĉima joj se stvori slika oĉevog bledog i napaćenog lica. On bi postao oĉajnik

.. . spreman na sve ... ko zna .. . Nije smela da razmišlja dalje.

Stresla se i povukla ćebe preko ramena, misleći tad kako mrzi Rida Bjukenona.

— Ne verujem ti. Namerno me plašiš. On će sigurno dobiti druge ponude.

Mora.

Oĉi su mu bile tamne i bezizraţajne. Nije mogla da odgonetne o ĉemu razmišlja.

— Neće — reĉe on odluĉno.

Pogledala ga je besno.

— Zato što ćeš ti srediti da ih ne dobije! — uzviknu. — Kako sam samo

mogla zaboraviti da si bezobziran i beskrupolozan!

— Ali — nastavi Rid kao da Amanda ništa nije rekla — moglo bi se desiti

da dobije ponude za neke manje poslove, kroz mesec dana, na primer. Ponudu da

renovira jednu vilu u Sausalitu, ili ugovor za izgradnju malog kompleksa stambenih

kućica u Ouklendu. Stvari koje on moţe lako da uradi, stvari za koje se nekad

specijalizovao.

Zastao je, gledajući je. — Moţda dobije tri-ĉetiri ponude u isto vreme, pa će

morati i neke da odbije. — Glas mu je bio drzak. — Sve zavisi od tebe.

— Gospode! I ti kaţeš da sam ja ne- principijelna. Ti nemaš .. . ni trunke sa-

vesti!

— Ja? — nasmeja se on ciniĉno — ja se samo drţim tvojih pravila. To je sve.

— Ti uvek radiš po svome — reĉe ona tiho.

— Nisi mi odgovorila. Šta si odluĉila?

Okrenula je glavu na drugu stranu.

— Znaš da ne mogu da gledam kako mi uništavaš oca.

— Odliĉno, na to sam i raĉunao.

Pogledala ga je.

— Pobedio si. A sad idi, molim te.

— Nisam završio — nastavi on mirno. — Niko ne sme da zna za naš mali

dogovor. Svi moraju verovati da je posredi Iju- bav na prvi pogled.

— Ne znam zašto ti je stalo do tog — upita ga, gušeći se.

— Naroĉito Dţejn — reĉe tiho.

Klimnula je glavom.

— Biću u Londonu nedelju dana. Ako ti budem potreban moţeš me naći na

ovom broju. — Stavio je belu vizit-karticu na noćni stoĉić.

— Kad se vratim, otići ćemo do Njujorka zajedno ...

Ustao je i pogledao je.

— Još jedna stvar, Amanda, neće biti nikakvih veza sa strane. Zaboravi na Kolina.

Pogledala ga je besno.

— Da li se to odnosi samo na mene, ili vaţi i za tebe?

Gledao ju je kroz guste trepavice.

— Da li bi ti smetalo ako bih imao ljubavnicu? _

Povukla se na taj izazov.

— Ti si rekao da naš brak treba da deluje kao brak iz ljubavi, ako ti budeš imao

Ijubavnice onda sigurno neće.

Po prvi put te veĉeri zatitrao mu je osmeh na krajiĉku usana.

— Ja sam normalan muškarac, sa normalnim muškim potrebama. Prešao je laganim

pogledom preko njenog tela. — Ako ne ţeliš neku drugu ţenu u mom krevetu,

gledaj da ti budeš u njemu.

Nasmejao se na njen besni izraz.

— Zbogom draga, vidimo se kroz nedelju dana. Pokušaj da obuzdaš svoju ne-

strpljivost.

Iskljuĉio je svetlo za sobom. Ostala je sama u sobi, da se bori sa mrţnjom i Iju-

bavlju i ţeijom za njim.

Te noći nije dobro spavala. Kad je ujutro Suzan ušla u sobu, Amanda je obja- snila

podoĉnjake udarcem u glavu.

Suzan je sela na krevet. Oĉi su joj igrale od radoznalosti. — Ne mogu da ve-

rujem. Ti i Rid. Nikad nisi rekla nijednu reĉ.

Amanda se najeţila. — Znaĉi, rekao je svima.

Pa, naravno — nasmeja se Suzan. — Nisi valjda mislila da bi on to tajio? Isuviše je

ponosan. Oboţava te. Svi su bili iznenaĊeni, osim Dţejn.

— Kako je ona primila vest? — upita Amanda promuklo.

Suzan pogleda sestru.

— Tiho. Kao da je to znala od poĉetka.

Je l’ znala?

— Ne. Nije mogia .. .

Suzan se nasmeja. — Zar nije uzbudljivo? Svi su mislili da se Rid nikad neće

oţeniti. A sad hoće, i to s tobom. Moţemo imati zajedniĉko venĉanje ...

— Ne! - uzviknu Amanda, ali nastavi normalnim glasom: — Ne, ne ţelim

da ti kvarim dan. Molim te . . .

Suzanine oĉi se zamagliše.

— Ali, već smo razgovarali o tome. Ja sam to predloţila. Dejvid nema ništa

pro- tiv. — Pogledala je sestru zabrinuto.

— Je I' sve u redu? Ti ga voliš, zar ne?

— Naravno, dušo. Ti bar znaš koliko su Bjukenonovi neodoljivi —

nasmešila se Amanda blago.

— O, da, znam. Samo što si ti postala strašno nepoverljiva posle Kolina —

reĉe Suzan smešeći se. Amanda se nasmeja gorko.

— Zato je Rid bio tako opasan. Mislila sam da sam imuna na muškarce. —

Po- gledala je sestru. Suzan je imala sandale na nogama.

— Zar odlaziš?

Suzan klimnu glavom.

— Da, Rid je sve sredio. Morao je da ide za London ranije nego što je

planirao, pa je pozvao pilota iz Olanće da nas vrati. Predloţio je da se vratim i

pripazim na tatu. Kaţe da je bio izbezumljen kad je ĉuo šta ti se desilo.

Amanda uhvati sestru za ruku.

— Molim te, reci tati da mi ništa ne fali i da ću se vratiti kući kroz nekoliko

dana i da ćemo razgovarati.

— Ne sekiraj se za njega, Amanda. Moram da idem. Dejvid i pilot me

ĉekaju. Srediću ja tatu. Verovatno će biti u šoku kad ĉuje da mu se udaju obe kćerke,

ali šta je, tu je.

— Da — reĉe Amanda tiho. Suzan poljubi sestru i odleprša.

Amanda ustade. Pogledala je stvari u ormaru i setila se Katrininog obiĉaja da spaja

svilu i grublje materijale. Uzela je svetlozelenu svilenu bluzu i farmerke. Kosu je

pustila da pada slobodno. Pogledala se u ogledalo i najeţila. Ljubiĉasta masnica

pokrivala je pola levog obraza. Oĉi su joj bile upale, sa crnim kolutovima. Nije

uopšte liĉila na verenicu bogatog i uticajnog ĉoveka, na ţenu koja blista od sreće.

Otvorila je vrata i gotovo se sudarila sa ţenom koja se trudila da joj ne padne tacna iz

ruku.

— Oh, izvinite — zbuni se Amanda.

— Je l' vam mogu pomoći?

— Vaša sestra je rekla da ste budni. Donela sam vam doruĉak. Lekar je rekao da bi

bilo dobro kad biste ostali u krevetu danas.

— Ali, ja nisam bolesna — reĉe Amanda. Na tacni je bila ĉaša puna soka od

pomorandţe, tost i kafa. Sa strane je leţala bela ruţa. — Baš je lepa. Vi ste Tesa, zar

ne?

Ţena klimnu glavom.

— Svi su u poslu. Hoćete li da mi pravite društvo u kuhinji, dok doruĉkujete?

Poĉela sam da pravim dţem od jagoda.

— Vratile su se u kuhinju. Ţena je stavila tacnu na sto, a ruţu u malu kristalnu va-

zu. -

— Hvala — reĉe Amanda, koju je dirnuo ţenin gest.

— Hvala vama — uzvrati Tesa. — To je samo mali znak paţnje za ono što ste

uradili. Spasili ste nam kćerku. To je ruţa iz naše bašte.

Amanda klimnu glavom i zastenja od bola.

— Nisam uradila mnogo.

— Mislite? Jeste li se pogledali u ogledalo jutros?

Amanda se nasmeši.

— Jesam, grozno izgledam.

— Onda moţete zamisliti kako bi Dţejn izgledala da je niste spasli. Moţda bi ĉak

bila...

Amanda odmahnu glavom.

— Ne.

Tesa poĉe da ĉisti jagode.

— Bez obzira, Dţon i ja ţelimo da znate da smo vam veoma zahvalni. To je nešto

što se nikad ne moţe uzvratiti. — Pogledala je Amandu. — To ćete otkriti kad

postanete majka. Kad budete imali decu... strašno ste ranjivi. Ţelite da ih zaštitite od

svega, da im date ceo svet. Ja bih im skinula zvezde sa neba, kad bih mogla — reĉe

Tesa setno. — Dţon i ja smo dugo bili u braku pre nego što smo dobili decu. Već

smo bili digli ruke. I onda se desilo ĉudo. Rodio se Tim, a posle nekoliko godina

Dţejni. Mi smo bili presrećni.

Amanda je pila kafu i slušala.

— Dţejn je rekla da ste bolesni. Nadam se da je i vašem muţu bolje.

— Sad je dole, kod korala. Nije hteo da ostane u kući više. — Glas joj je bio

ponosan. — Misli da ovaj ranĉ ne moţe bez njega. Ubacila je nekoliko oĉišćenih

jagoda u ĉiniju. — Rekla sam mu da ranĉ moţe da priĉeka. Tim se lepo snašao.

— Srećni ste. Moţete biti ponosni na svoju porodicu.

— Toliko nam je drago da ćete i vi biti deo nje. Dţejn je oduševljena. Odmah ste joj

se dopali. Amanda blago pocrvene.

— I meni je draga Dţejn. Da li bih ikome smetala ako bih prošetala do korala?

— Naravno da ne — reĉe Tesa, pogledavši je zabrinuto. — Sigurni ste da se dobro

osećate? Niste ništa doruĉkovali.

— Dobro mi je — izusti Amanda od- luĉno. — Nikad se u ţivotu nisam one-

svestila.

— Ne znam... — bila je zabrinuta Tesa. — Kad bi Rid saznao da sam vas pustila da

izaĊete iz kreveta, zadavio bi me. Rekao je da morate da se odmarate.

— E pa, ono što ne zna, neće ga ni boleti. Zar ne?

Tesa je pogledalapronicljivo. — Neće, ali njemu ništa ne promakne. Uvek je bio

bistar. I kao mali. Nije se promenio. Sve nas je iznenadio veridbom. — Pogledala je

planine preko Amandinog ramena. — Brinula sam za njega. Otišao bi negde sam i

ne bi se vraćao satima. Znala sam da je ovaj ranĉ isuviše mali za njega. Dotrĉao bi u

dvorište, osedlao konja i odjurio kao da ga goni sam Ċavo. A opet, vezan je i za

zemlju. Mislim da mora povremeno da se vrati, da oseti miris stoke, prašine. Nije bio

obiĉno dete. Bio je tih. Nikad nisi znao o ĉemu misli. A Dejvid, on je bio nešto

drugo. Uvek ste znali gde ste sa Dejvidom. On je voleo da priĉa, nije bio

komplikovan. Sa Dejvidom je bilo lako. — Tesa zastade na trenutak. — I sa mojom

decom je tako. Tim je tih, ali je srećan. Dţejn je već druga priĉa. Sliĉna je Ridu.

— Ona je dosta zatvoreno dete — primeti Amanda, koju je dirnula priĉa o Ridu.

Tesa pogleda na zidni ĉasovnik.

— Mora da su već ţedni. Odneću im limunadu.

— Ja ću — reĉe Amanda brzo.

— Jesi li sigurna? — upita Tesa.

Amanda uze bokal sa limunadom iz Tesinih ruku.

— Ne zaboravi papirnate ĉaše — podseti je Tesa — u kesi su. — Osećao se prijatan

miris dţema od jagoda. Tesa se nasmeši.

— Biće domaćeg dţema i hleba za ruĉak. Moţda će ti apetit biti bolji kad se vratiš.

— Moţda — reĉe Amanda, osmehujući se.

8.

Telad i goveda su mukali. Amanda je išla prašnjavim putem do korala, noseći

limunadu. Vazduh je bio pun prašine i zvukova. Stigla je do ograde i prislonila

bokal. Jedan kauboj na crnom konju odvajao je tele od ostatka krda. Videlo se da ga

boli dok su mu vezivali zadnje i prednje noge. Ţig mu je utisnut u stranu i osetio se

miris dlake koja gori. Drugi kauboj je prešao dezinfekcionim sredstvom preko

teletove rane. Još nešto je uraĊeno sa ušima teleta i konopci su olabavljeni. Tele je

skoĉilo na noge i otrĉalo do majke. Amanda oseti pokret iza sebe. Bio je to Bob

Konroj. Stajao je pored nje i posmatrao ţigosanje sa osmehom.

— Je I' ti ţao teleta?

— Da, malo — odgovori ona.

— Ne bi trebalo. To su ti stejkovi za ruĉak.

— Ne ţelim da mislim o tome baš sada. Zašto ono tele ţigošu dvaput?

— Ţenka — reĉe tiho. — Odabrana je za parenje. — Pogledao je svojim plavim

oĉima. — Nešto kao i ti.

— Prestani! — uzviknu pocrvenevši.

— Zar nije tako? Dovedena si ovde da bi Dţejn dala svoje mišljenje. Prošla si sa

najvećom ocenom.

— Uopšte nije bilo tako. — Posmatrala je stoku. — Zašto ţenke imaju dva ţiga?

Nasmešio se na njene pokušaje da g razgovor skrene na drugu temu. — Na ranĉu

ostaje samo stoka oznaĉena krugom u kojem je slovo B. Ostali koji će se prodati

oznaĉavaju se brojem 34. To je Dţejnin broj. Po tom broju se zna da je njena stoka.

Vodi se paţljiva evidencija o stoci prodatoj sa tim brojem.

— Je to spreĉava ljude da kradu?

Bob sleţe ramenima.

— Neke ljude ništa ne moţe spreĉiti. Ali, pomaţe.

Covek na crnom konju ih je uoĉio i mahnuo šeširom. Dojahao je do njih i sišao sa

konja. Bio je visok i dobro graĊen. Grube crte njegovog lica govorile su da je proveo

mnogo leta i zima ĉuvajući stoku pod otvorenim nebom. Proseda kosa bila je kratko

podšišana. Preskoĉio je preko ograde i prišao Amandi sa ispruţenom rukom.

— Zdravo, ja sam Dţon Montgomeri. Hoću da vam se zahvalim što ste mi spasili

kćer.

Ruka mu je bila ĉvrsta i ţuljevita. Amanda se nasmešila.

— Nisam mnogo uradila — reĉe i dodade mu bokal i ĉaše.

— Ne bih se sloţio. Nikad mi se nije sviĊao taj pastuv. Dţoš ga je drţao samo zbog

Katrin. Ona voli da ţivi opasno. Sad više neće praviti probleme.

— Kako? — upita Amanda, ne shvatajući.

Montgomeri brzo pogleda Boba. — Mislio sam da zna — reĉe tiho. Opet po-

gleda Amandu. — Rid je naredio da ga ubiju. — Amanda uzdahnu i on nastavi da

priĉa. — I Dţoš se sloţio da to treba uraditi. Nije bio pripitomljen kako treba.

— Ali, ubiti tako lepu ţivotinju. . .

— Lakše mi je zbog Dţejni — reĉe Montgomeri, znajući da će jedino tako Amanda

moći da prihvati ono što je uraĊeno. — Hvala za limunadu. — Uze bokal i ĉaše i

odnese ostalim kaubojima.

— Je si li planirala da jašeš danas?

— Ne znam — odgovori Amanda. — Zašto?

Bob Konroj je stisnuo usne. — Zato što bih voleo da se naspavam u tom sluĉaju.

Deţurao sam celu noć. Imam nareĊenje da te pratim na jahanje, ako poţeliš da jašeš

ujutro. Meni je svejedno, samo bih hteo da znam da li ću sad na spavanje ili kasnije.

Amanda ga je gledala iznenaĊeno.

— Nije potrebno da me pratiš. Mogu sama da brinem o sebi.

— Da, kao dva dana staro ţdrebe — uzvrati ciniĉno.

— Ko će da me gnjavi ovde?

— Stalno dolaze kamperi i razni turisti. Sijere privlaĉe mnoge Ijude. Ako misliš da

si bezbedna samo zato što nisi u gradu, varaš se. I zato mi reci, hoćeš li na jahanje

jutros ili nećeš? — Odmahnula je glavom i krenula prema kući. Bob je uhvati za

ruku.

— Da nisi ni pomislila.

— Ne znam o ĉemu govoriš — reĉe ljutito.

— Da ti nije palo na pamet da osedlaš konja i odeš negde sama. To je stvar oko koje

se Bjukenon i ja potpuno slaţe- mo. Ne smeš jahati sama.

Gledala ga je mirno.

— Da se ja pitam, ti ne bi uopšte jahala danas, bolje bi bilo sutra.

— U koliko sati?

— Tom preuzima deţurstvo u šest. Bilo koje vreme posle toga.

— U šest i pet minuta. Tako moţeš odraditi moje jahanje i stići na spavanje.

— GospoĊice Kirk — Amanda, znaš da mi to ne pada teško.

— Videćemo se ujutro, gospodine Konroj — uzvrati Amanda hladno.

— Odliĉno.

* * *

Nije sebi htela da prizna da joj je prijalo da jaše s njim. Tri jutra uzastopce galo-

pirali su stazom u susret suncu koje se dizalo. Vazduh je bio sveţ i ona je bila

zahvalna Tesi za toplu jaknu koju joj je pozajmila.

Priĉali su o svemu i svaĉemu. O biljkama i drveću koje je raslo na Sijerama, o

teškoćama da se ĉovek popne na neke od vrhova, o pesnicima koji su opevali le-

pote planine.

Trećeg jutra stigli su do proplanka sa reĉicom. Tu su stali i sjahali s konja. Trava je

bila zelena i pokrivena cvećem koje se još nije bilo otvorilo. Amanda je sela na

kamen ugrejan sunĉevim zracima.

— Toliko volim ovu zemlju.

Bob Konroj je bio ispruţen na travi. Šešir je navukao preko oĉiju.

— Ti si umoran, došli smo dosta daleko.

— Ne mrdaj — reĉe kroz šešir.

— Otići ću uskoro, onda ćeš se barem naspavati.

— Ćuti — prošaputa.

Gledala je polja pred njima i u daljini videla kuću okruţenu topolama i jablano-

vima. Bob je smaknuo šešir sa lica.

— O ĉemu razmišljaš? — upita je.

— O tebi. Zar ćeš ostatak ţivota provesti kao kauboj ovde?

— Pa, šta onda?

Slegla je ramenima.

— Isuviše si inteligentan da celog ţi- vota rintaš za drugog.

— Pa, mislio sam da odem kad se za- vrši sezona.

— Kuda ćeš?

— Ne znam. Havaji, Aijaska, Australija. Ko zna?

— Zar ne planiraš da se skrasiš jed- nog dana, da imaš svoju porodicu?

Bob prekrsti svoje duge noge. Oĉi su mu bile poluskrivene pod šeširom.

— Nisam tol'ko porodiĉno orijentisan, kao neki ljudi.

— Gde su ti roditelji?

— Umrli su — odgovori kratko. — Tata je imao ranĉ u Koloradu. On i mama su

stradali u automobilskoj nesreći. Tatin brat je preuzeo ranĉ. Nije mu bilo mnogo

stalo do mene. Ostao sam dok mi nije dosadilo. Onda sam skupio svoje stvari i oti-

šao. Jedino što znam da radim su ranĉerski poslovi. Tako sam došao ovde.

— Koliko si imao godina kad si otišao od strica?

— Ĉetrnaest — reĉe, gledajući u nebo.

— Ĉetrnaest? Pa, još si bi bio dete.

— Mogao sam da radim kao odrasli muškarac. — Promeškolji se. Pogleda je. Svi

tragovi modrica su nestali. Dobra hrana, sveţ vazduh i jahanje su je osveţili. Oĉi su

joj sijale. Bila je veoma privlaĉna.

— A ti? Ĉini mi se da se nećeš baš najbolje uklopiti u svet visokih finansija i biznisa

i Bjukenonov društveni ţivot.

— Moraću.

— Da, znajući tebe, verovatno ćeš uspeti. — Gledao je u plavo nebo. — Vidiš onog

sokola?

Ona pogleda u nebo i daleko iznad planina vide pticu koja kruţi i lebdi na va-

zdušnim strujama.

— Odvedi je od ovih planina i ona će umreti.

— Nimalo ĉudno.

— Mora da diše planinski vazduh.

— Da. . . — reĉe, ne shvatajući na šta cilja.

— Ljudima treba ljubav, kao što tom sokolu treba planinski vazduh — izusti

promuklim glasom.

Amanda se iznenadila.

— To je taĉno. Otkud znaš?

— Zato što sam nekad bio voljen i zato što mi je to oduzeto.

. — Mora da si mnogo voleo roditelje.

Naţe se prema njoj i uhvati je za ruku. Prsti su mu bili topli.

— Dao bih sve na svetu da ponovo osetim tu apsolutnu, tolerantnu Ijubav. —

Gledao je nebo svojim plavim oĉima. — Nemoj to uraditi, Amanda. Nemoj se pro-

dati Bjukenonu. Ne vredi.

— Ne znam o ĉemu govoriš? — reĉe Amanda zbunjeno, pomislivši na trenutak da

on moţda zna nešto o njoj, o njenom ocu.

— Bjukenon je bogat. Ali, on ti ne moţe dati svoju Ijubav. Suviše dugo ţivi u svetu

gde jedni druge proţdiru, pa je za- boravio da postoje Ijudi kao što si ti.

— Bobe, ne stavljaj me na pijedestal, nije mi tamo mesto.

— Moţda, ali ti si stvarna i poštena. Ţena kojoj treba Ijubav.

— Ne, nekad nisam ni to.

— Amanda, ja. ..

— Ne, nemoj — reĉe osećajući ĉudnu odbojnost i krivicu. Ustala je. — Bobe,

stvarno cenim sve što si uradio za mene. — Nije lagala. Bob je popunio jednu pra-

zninu u njenom ţivotu, pomogao joj da ne razmišlja o Ridu.

Bob je pogleda Ijutito.

— Nemoj me odbaciti sa nekoliko lepih reĉi. Nisam neka igraĉka dok se Bju-

kenon ne vrati. — Gledao ju je podrugljivo. — Pogrešio sam, zar ne. Ti si već

kupljena.

Negde u planini ĉuo se pev ptice. Bila je to kratka, dirljiva pesma. Zurila je u Bo-

bovo lice, ţeleći da porekne to što je re- kao, ali je znala da ne moţe.

— Vratićemo se. Idem po konje.

Tog popodneva, dok je šetala po voćnjaku, setila se Bobovih reĉi. Otac ju je zvao

sinoć. Glas mu je bio mnogo smireniji. Ĉak je i uspela da ga ubedi da se udaje iz

Ijubavi. Zadrhtala je. Ovo ĉekanje da se Rid vrati ju je nerviralo. Trebalo je već da

bude tu. Nije se javio. Noću je patila. Priĉinjavalo joj se da je došao, da mu ĉuje glas.

Bobove reĉi su je proganjale — treba ti ljubav, treba ti Ijubav.

Rano ujutro ĉula je kucanje na vratima. Još je bio mrak. Pogledala je na sat. Pet i

trideset.

— Rano je, Bobe — promrlja.

Vrata se otvoriše lagano i ona skoĉi, pokrivajući se. — Je l' si njega oĉekivala? Bio

je to Ridov glas. Opustila se, a kad je videla njegovo mišićavo telo, tenzija se vratila, !

poţelela je da zatvori oĉi i da se pravi kao da spava.

Rid ju je gutao oĉima. Nije imala snage ni da se pomeri. Uzeo je pramen njene

riĊe kose.

— Znaĉi, ovako izgledaš kad se probudiš, topla i sanjiva. — Prineo je kosu usnama.

— Mirišeš na jorgovan. — Borila se sa ţeljom da se obesi oko vrata i da ga Ijubi.

Kosa mu je još bila vlaţna od tuširanja. Mirisao je tako ĉisto i muţevno. Pomisli kako

bi bilo lepo buditi se svakog jutra pored njega. Gledao ju je smešeći se, kao da joj ĉita

misli.

— Šta je, je l' ti maca pojela jezik?

— Nisam znala da si se vratio,— reĉe tiho.

— Je I' ti krivo? — upita.

— Ne — odgovori pocrvenevši.

— Jesam li ti nedostajao?

Leţala je mirno, pokušavajući da ignoriše osećanja koja je budio njegov dodir.

— Drago mi je što si se vratio — uzvrati brzo.

Nasmejao se.

— Amanda Kirk, ti si jedna najobiĉnija laţljivica. To sam znao prvog dana kad sam

te video. Ispod tog mirnog i sabranog osmeha ima toliko strasti da se plašiš da se

opustiš, ne znaš šta bi se sve moglo desiti.

Poĉeo je da je ljubi. Sklonio je pokrivaĉ i gledao njeno telo sa divljenjem. Onda

tiho zajeĉa i zagrli je.

— Gospode, što si lepa. Nisi ni svesna svoje lepote.

Ljubio ju je strasno i onda polegao na krevet. Usnama je prelazio preko nabre-

klih dojki. Milovao je njeno telo, niţe i niţe. Koţa joj je bila meka i baršunasta pod

njegovim toplim dodirom. Ţelja ju je proţimala. Vrelina strasti je razarala. Grlila ga

je i stezala divljom snagom. — Ride . . . ja . ..

Gledao ju je smešeći se. Pripila se uz njega i njeno uzavrelo telo mu je govorilo

više nego reĉi.

— Znam dušo, znam ... — prošaputa i lagano je pokri.

Bila je poraţena. Okrenula se i zarila lice u jastuk.

— Nemoj, Amanda.

— Nemoj šta? — upita ga tiho.

Nasmejao se tiho.

— Nemoj misliti da si me prevarila na trenutak. Neću poĉeti naš brak tako što ćeš

ti voditi kolo. — Poljubi je lagano i ustade. — Malo je falilo da doĊem do tebe

odmah. Dobro je da nisam. — Gledao je njeno polupokriveno telo. — Ustani i obuci

se pre nego što izgubim kontrolu — reĉe promuklim glasom. — I poţuri, jer ću

inaĉe prihvatiti tvoj poziv i pridruţiti ti se u krevetu. — Izašao je smejući se. Poku-

šala je da se naljuti, ali nije mogla.

Brzo se istuširala i obukla. Radovala se jahanju sa Ridom. Osetila je seksualnu

uzbuĊenost kad ga je videla pored šarca. Palomino je stajao sa druge strane. Rid je

nonšalantno drţao uzde u ruci. Bio je veoma privlaĉan muškarac.

— Sedam minuta — reĉe, dajući joj uzde. — Da si se zadrţala još dva minuta došao

bih gore po tebe i onda danas ne bismo išli na jahanje, ni bilo gde drugde. Amanda

pocrvene, a on joj pomoţe da se popne na konja. Amanda je okrenula konja i

odjurila, ne ĉekajući ga.

* * *

Gledala je ostale putnike u avionu i pitala se da li je ovaj poslovno odeven ĉovek

isti onaj koji ju je zadirkivao jutros, da bi joj onda veoma ozbiljno govorio o svojim

planovima, o svojoj ljubavi prema zemlji, o ţelji da ranĉ ostane u porodici, zauvek.

Sada, u avionu, rešio je tri ozbiljna problema u roku od jednog sata: neki problem

oko cena u rudniku bakra u Nevadi, štrajk osoblja televizijske stanice u Floridi i

probleme kompanijie za istraţivanje naftinih bušotina u Meksiku.

Naslonila je glavu na sedište i posmatrala ga ispod oka kako rešava probleme,

videvši ga prvi put u ulozi velikog biznismena. U roku od dve nedelje on ju je

zaprosio. Kad su ulazili u avion, predstavio ju je pilotu kao svoju verenicu. Digao je

pogled sa papira:

— Je P ti dosadno, dušo?

Odmahnula je glavom.

— Pitam se šta će Milton reći?

Rid se vratio svojim izveštajima.

— Teško je reći. Uostalom, nije ni vaţno.

Njujork se nije promenio za dve nedelje njenog odsustva, iako se leto uveliko

osećalo. Klimatski ureĊaji u Miltonovoj kancelariji radili su punom parom. Slike

plesaĉa i pevaĉa visile su na zidovima, a tamnoplavi tepih još uvek je bio prašnjav.

Ali, bilo je i promena. Njen sto je bio odmaknut od Miltonovih vrata i makrame

ukras je visio ispred prozora. Za stolom je sedela vitka plavuša, a ispred nje je bila

mašina za kucanje.

Dobar dan, mogu li. . . — lice joj se razvuklo u osmeh.

— Gospodine Bjukenone, dobar dan.

— Zdravo, Dţudi — reĉe Rid prijateljski.

Amanda je bila zapanjena da on zna devojĉino ime.

— Kako ide posao?

— Fenomenalno — odgovori devojka srećno. — Divno je ovde. Stvarno sam vam

zahvaina što ste mf našli ovaj posao. Je ii ovo Amanda?

Rid klimnu glavom. Devojka ustade i priĊe im. Kratka kovrdţava kosa uokvira-

vala joj je lice. Plava haljina je isticala vitku liniju. Oĉi su joj bile krupne i neobiĉne

plave boje. Amanda je postala svesna toga da je ljubomoma. Ova mlada i lepa ţena

oĉigledno je dobro poznavala Rida.

Devojka je ispruţila ruku, a Amanda je prihvati hladno.

-Hoću da vam se zahvalim što ste mi omogućili da dobijem ovaj posao — reĉe

Dţudi iskreno.

-Posao je privremen, zbilja nema potrebe...

— Privremen? — zavapi Dţudi. — Nisam valjda primljena privremeno. Mislim .. .

shvatila sam da vi odlazite!

Rid uze Amandinu ruku.

— Amanda nije razumela da je posao već popunjen, Dţudi.

— Oh! — izusti Dţudi sa olakšanjem.

— Vi ste mislili da sam ja privremena za- mena. Ona je završila prošle nedelje. Ja

sam poĉela u ponedeljak. Gospodin Bju- kenon je razgovarao sa Miltonom, mislim

gospodinom Vejmanom. Sve je u redu, zar ne? Mislim, niste promenili mišljenje. Vi

ne ţelite stari posao?

Amanda je gledala devojĉino zabrinuto lice. Rid ju je ĉvrsto drţao za ruku.

— Ne, nisam promenila mišljenje, Milton će sigurno biti zadovoljan sa vama.

— Ne znam za Miltona — reĉe Dţudi sleţući ramenima — ali moj muţ je pre-

srećan. On radi za gospodina Bjukenona i premešten je za Njujork pre šest meseci. Ja

sam imala fantastiĉan posao i bilo mi je teško da ga se odreknem, pa smo se vidali

vikendima. — Nasmešila se Ridu.

— Sad smo zajedno. Stvarno smo vam zahvalni, gospodine Bjukenone.

— Baš mi je drago da se sve tako dobro završilo, Dţudi — reĉe Rid.

Milton nije bio u kancelariji, pa je Amanda rekla Dţudi da ga pozdravi i da će

svratiti jednog dana da se ispriĉaju. Šta je drugo mogla. Izašli su na ulicu. Rid je

pozvao taksi.

— .Nisi rrie morao dovesti, sve si već lepo sredio — prekore ga tiho, svesna

njegove blizine.

Pitala se da li zna koliko je nervira što je bila ljubomorna na Dţudi.

— Mislija sam da bi volela da vidiš ko je preuzeo tvoj posao i da se ne osećaš kao da

si ostavila Miltona na cedilu.

— Mogao si mi samo reći. Nisam morala videti koliko je srećna.

— Da li bi mi verovala?

Nije mu odgovorila, već samo pogleda kroz prozor.

— Gotovo je Amanda, svi izlazi su ti zatvorenl Nećeš pobeći ovog puta — reĉe

tiho.

— Ne znam o ĉemu govoriš. Ne mogu pobeći od tebe, uništićeš mi oca. Nisam ja

pobegla od Kolina, on je prekinuo našu veridbu. — Znam da si hrabra, Amanda,

naroĉito kad braniš one koje voliš. Bacaš se istom nepromišljenom brzinom na besne

biznismene i konje, ako su oni koje voliš u opasnosti. Da si stvarno volela Kolina

ostala bi i potrudila se da ga ponovo osvojiš. Imala si sve mogućnosti. Ti si odliĉna

sekretarica i Kolin te nikad rre bi otpustio. Ĉak i posle venĉanja sa Lizom, bitka ne

bi bila gotova. Bila bi s njim u kancelariji svakog dana. Mogla bi mu postati

Ijubavnica i to bi uradila da si ga stvarno volela — reĉe promuklim glasom.

Amanda pocrvene. Uzeo joj je ruku sa toliko neţnosti da je nije mogia istrgnuti.

— Ali nisi, pobegla si zato što nisi više mogla. Zar nije moguće da si negde u dubini

duše znala da on nije ĉovek za tebe? Moţda ti je dosadila tvoja majĉinska uloga? —

Gluposti! — uzviknu ona, istrgnuv- ši ruku. — Nikad nisam tetošila Kolina, nikad!

— Nisi? Bila si njegova verenica godi- nu dana i nijednom za to vreme on

nije pokušao da vodi Ijubav s tobom ... a ni ti s njim. Sa mnom si vodila ljubav posle

sedam dana.

— Stvarno si promašio profesiju. Trebalo je da budeš psihijatar — reĉe

Ijutito.

— U tom poslu moraš da poznaješ ljude, kako da manipulišeš njima i kako

da vodiš ĉitave korporacije — objasni joj mirno. Opet je uzeo za ruku. Prsti su mu

bili jaki. Je li on bio u pravu? Da li se ona stvarno plašila da se prepusti strastima koje

je osećala kao ţena? Ovoga puta nećeš pobeći — seti se njegovih reĉi dok su ulazili u

najskuplju draguljarnicu na Petoj aveniji. Draguljar ih uvede u posebnu prostoriju i

diskretno donese jednu za drugom tacne sa prstenjem. Nepogrešivim instinktom Rid

je odabrao prsten neverovatne lepote. To nije bio prsten, već više zlatna linija koja

se završavala prekrasnim dijamantom. Amanda je ostala bez daha. Nikad pre nije

videla tako lepo obraĊen dijamant. Rid je onda odabrao burme — jednostavne zlatne

burme i dao da se ugraviraju njihova imena i datum venĉanja. Amanda se zapita

koliko je ţe- na na taj naĉin saznalo datum svog venĉanja.

Datum je bio u julu, posle Suzanine svadbe. Rid joj stavi vereniĉki prsten i po-

ljubi je lagano. Izašli su na sunce i krenuli u kopovinu. Ĉinilo joj se da je Rid naruĉio

više odeće za nju no što bi mogla da iz- nosi za ceo ţivot. Bila je srećna kad su ušli u

avion za San Francisko, konaĉno će se malo odmoriti! Rid je bio neumoran.

Stigli su kasno uveĉe i Rid je odveze kući. Maksvel Kirk im je otvorio vrata. Već

je bio u pidţami. Zgrlio je Amandu i pozvao ih da uĊu. Rida je pogledao nepo-

verljivo.

— Toliko mi je drago da te vidim — reĉe, gledajući Amandu i traţeći neke znake

povrede. Kad ništa nije našao, pogled mu je pao na svetlost dijamanta.

— Kako si elegantna — primeti neodreĊeno.

Amanda skide svetlo zeleni blejzer, ispod koga je bila haljina iste boje. Rid je bio

toliko oduševljen kako joj stoji da je insistirao da ostane u novom kompletu.

Amanda više nije osećaia umor.

— Kako ste leteli? — upita otac.

— Došli smo kroz maglu, ali je bilo prijatno. Kako si ti, tata?

— Nikad bolje — odgovori veselo i sede na kauĉ pored Amande.

— Nećeš verovati, Amanda, ali to što nisam dobio ugovor za Muzej je najbolja

stvar koja mi se mogla desiti. Jedan lekar je bio ĉlan odbora, izvesni Vilijam Braun,

sećaš se, upoznao sam te s njim na sastanku. On ima kuću u Sausalitu i hoće da je

renovira. Još sve nije definitivno, znaću sredinom meseca. — Amanda je krajiĉkom

oka pogledala Rida koji je stajao blizu prozora i smešio se. Otac je i dalje govorio:

— Jedan graĊevinar iz Ouklenda me nazvao, izgleda da je uzeo više posla no što

moţe da uradi, pa mi je ponudio da ja preuzmem deo. Pozvao sam Benitu i . . .

— Maksvel Kirk je stao naglo, okrenuo se Ridu i rekao: — Verovatno ti je teško da

poveruješ u sve ovo?

— Ni najmanje, Kirk, krajnje je vreme da ti se posreći — odgovori Rid. U glasu mu

nije bilo podrugljivosti. — Drago mi je zbog Amande. — Rid se okrete Amandi.

— Moram da idem, hoće li me ispratiti?

— Stigla si kući i ja idem na spavanje

— Maksvel Kirk reĉe kćerki. — Ispriĉaćemo se ujutro. Laku noć. — Klimnuo je

glavom u Ridovom pravcu i otišao u svoju sobu.

Rid ga je gledao sa osmehom. Uzeo ju je za ruku. — Lepo je od njega što ima

poverenja u mene — promrlja.

— A što ne bi? — upita Amanda dok joj je Ijubio ruku. — Tvoje poštene namere si

svima dao na znanje, od poĉetka.

Zagrlio ju je, ljubeći joj ĉelo. — Rekao sam ti kad smo se prvi put sreli da ja ne

gubim vreme. — Poljubio je lagano. — Bio je dug dan, a ja veĉeras letim za Lon-

don. Biću na istoj adresi. Obećaj da ću ti nedostajati.

Nešto u njoj se zgrĉi.

— Koliko dugo ćeš biti odsutan? — Zar će im brak biti serija odlazaka i dolazaka?

A ona nikad sigurna da je on njen i da će se vratiti?

— Nisam siguran. Moţda ne stignem da se vratim za Suzanino i Dejvidovo

venĉanje. — Ljubio ju je ţeljno.

Gledala ga je kao da ţeli da upamti svaku crtu njegovog lica. Kad su se vrata

zatvorila za njim, osetila je prazninu u duši.

9.

Napolju je bila magla. Ĉuli su se zvuci brodskih sireha. Amanda je gledala svetla

grada, koja su se probijala kroz maglu. Kapljice na prozoru klizile su polako niz

staklo, ostavljajući tragove kao puţevi. Bila je sama. Suzan je već otišla na veĉeru sa

Dejvidom, a njen otac je, posle toliko godina slepila, odjednom otkrio da je Be- nita

Ros veoma bitan deo njegovog ţivota. Obukao se i izašao, rekavši joj plaho da vodi

Benitu na veĉeru.

Prošle su dve nedelje otkako je Rid otišao i za to vreme se nijednom nije ja- vio.

Amanda je išla u kupovinu sa Suzan, traţeći ogovarajuću venĉanicu. Kod kuće bi

pokušavala da radi sve, samo da misli na njega. Njegov dodir joj je nedostajao. Nije

mogia da prestane da misli na njega. Pomerila se od prozora i upalila lampu na t

stoĉiću. Samo je u Ridovom prisustvu bila S puna ţivota. Njena mrţnja, borba i

Ijubav § prema njemu dali su njenom ţivotu jednu novu dimenziju. Sela je na kauĉ.

Ludela je zbog njegovog odsustva. Kao da je prošlu godinu u Njujorku provela u

komi i on ju je probudio jednim poljupcem. Ali, Rid nije princ iz bajke. On je jak i

nemilosrdan. Ako mu jednog dana dosadi njeno nevešto voĊenje ljubavi, sigurno će

naći ljubavnicu, a ona će sedeti kod kuće, ĉuvajući njihovu decu. Pokušala je da

zamisli deĉaka sa Ridovim sivim oĉima i njenom riĊom kosom. Hoće li ona, kao

mnoge ţene, onda naći utehu u deci? Zarila je glavu u jastuk. Oštri zvuk zvona je

trţe iz samosaţaljenja. Srce joj je ludo lupalo. Samo je jedan ĉovek zvonio tako

nestrpljivo. Rid! Vratio se! Bilo joj je drago da pristojno izgleda. Otrĉala je do vrata i

okljuĉala bravu. Širom je otvorila vrata i zastala od iznenaĊena. Kolin Brent je sta-

jao pred njom u svetloplavom odelu i sa osmehom na licu.

Amanda je bila toliko iznenaĊena da nije uspela ni da kaţe dobro veĉe! Kolin je

iskoristio njenu zbunjenost da nepozvan uĊe u stan. Amanda je izbezumljeno

pokušavala da se seti zašto bi on došao kod njih.

— Ako si došao da razgovaraš sa tatom . . .

— Nisam, i ti to znaš.

Njegov ton je uplaši. Pokušala je da improvizuje.

— On spava ... — reĉe brzo.

— Ne glupiraj se, Amanda — Kolin je zvuĉao neprijatno, gledajući obris njenih

grudi. — Znam da je odavno otišao. — Napravio je korak prema njoj. — Mi oboje

znamo zašto sam došao.

— Ne — uzvrati promuklim glasom, ne znajući da li misli na to što je rekao ili na

njegovu nameru da je zagrli.

Kolin odmahnu glavom i uhvati je za ruku. Privuĉe je sebi.

— Ti ţeliš ovo kao i ja.

— Ne — uzvikunu ona u panici.

— Ma, daj, Amanda ... — glas mu je bio nestrpljiv, a dah mirisao na alkohol.

Shvatila je da je pio pre nego što je došao. — Bjukenon me izbacio iz svog fe

apartmana onog dana da biste vas dvoje ostali nasamo. Nosiš njegov vereniĉki

prsten. Sigurno nisi više ono nevinašce koje si nekad bila. — Pokušao je da je

poljubi. Ledeni bes je obuze. Stajala je kao kip. a Nije ni pokušavala da^fja odgurne.

Pogledao ju je besno.

— Ništa se nisi promenila. I dalje si santa leda. — Pusti je i nastavi podrugljivim

tonom. — Mislio sam da je Bjukenon uspeo da zagreje tvoju ledenu dušu. —

Nasmejao se ciniĉno. — Nije ni ĉudo što je Liza bila pravo otkrovenje. Bila je stra-

stvena i nezajaţljiva od poĉetka. Vodili smo ljubav pre veĉeri, još si nosila moj

prsten. Liza je smatrala da je uzbudljivo i zabavno spavati sa verenim ĉovekom.

Amandi se prevrnulo u stomaku. Stajala je ukoĉeno.

Mrzela ga je celim svojim bićem, ali i ţalila. Njegova ljubav prema Lizi uĉinila ga

je lošijim ĉovekom.

— Izlazi! — viknu besno.

Njen bes i ţaljenje ga izbezumiše.

— Ti, hladna kuĉko — prosikta on besno. — Stavila si sebe na pijedestal iznad svih

nas, jer, nikad nisi osetila poţudu i strast.

Ćutala je i skrenula pogled. Poznavao ju je godinama i nešto u njenim oĉima ga je

zaintrigiralo.

— Ili je moguće da si nešto ipak nauĉila i da si se zaljubila u Bjukenona. Zurio je u

nju i onda poĉeo da se smeje ciniĉno. — Bilo bi smešno kad ne bi bilo patetiĉno.

Ĉuvaš se za Bjukenona, a on je u Londonu sa mojom ţenom. — Uhvati je grubo za

ruku, tako da Amanda uzviknu od bola. — Zar ne znaš da se on ţeni da bi sakrio

svoju vezu sa mojom ţenom?

Gledala ga je zaprepašćeno.

— Ne verujem ti.

— O, da — reĉe on okrutno. — Postoji neko na ovome svetu ko treba Ridu

Bjukenonu, a to je Tom Volingford. Sad su zajedno u Londonu, dovršavaju posao na

kojem sam ja radio dok me Rid nije otpustio. Ali, nemoj pomisliti da Liza neće ništa

uraditi zato što joj je tatica tamo. Moţe biti intimna s nekim a da tata, koji je

oboţava, ništa ne vidi i ne shvati. Ona je spavala sa Bjukenonom godinama.

Amanda je bila ukoĉena od besa i bola. Kolin ju je prodrmao kao da je ona Li- za,

kao da moţe svoju Ijubomoru iskaliti na nju.

— Hoće razvod i ţeli da ţivi sa Bjukenonom, ali ne moţe, jer je' Bjukenon ve- ren s

tobom. To je Bjukenon iepo smislio.

-Zar stvarno misliš da će se on oţeniti tobom kad se vrati? — Opet se nasmejao

zajedljivo.

Snaţno je steţe. Amanda se borila sa panikom i ţeljom da vrišti. Kolin je bio op-

sednut Lizom i njegova Ijubomora je bila nenormalna. — Kao što vidiš, nema raz-

loga da se ĉuvaš za njega.

Amanda se trudila da ostane smirena.

— Pusti me, Koline — reĉe hladno.

— Ne! — uzvrati on, steţući je uza se. — Nastavićemo tamo gde smo stali,

Amanda. Ako se Bjukenon, ipak, oţeni tobom, bićemo ĉesto pozivati na iste veĉe-

re, kod istih ijudi. Bićeš prijatan dodatak veĉerama koje prireĊuje moj tast. On je,

inaĉe, lud za fotografijom. — Govorio je gotovo hipnotiĉkim glasom, ljubeći je sve

vreme, tako da se osećala kao da je usred noćne more. — Ima projekcionu salu gde

voli da prikazuje gostima filmove. Kad se u toku veĉeri Liza i Rid povuku u mrak da

vode Ijubav i mi ćemo naći neko skrovito mesto. Bjukenon neće imati ništa protiv

da menjamo ţene.

Amanda podiţe nogu i svom snagom zari vrh potpetice u Kolinovu nogu. On

zaurla od bola.

— Šta .. .?!

— Gubi se odavde, Koline! — uzviknu, tresući se od besa. Napolje! Izlazi!

On je trljao bolno mesto i gledao je oprezno.

— Ti, mala glupaĉo. Zasluţuješ sve što ti se desi. Nemoj posle meni doći da te

tešim. — Išao je prema vratima. — Ne- moj zaboraviti da ulaziš u klopku otvore-

nih oĉiju.

— Izlazi! — zaurla Amanda.

Još je stajala na mestu kad je ĉula da su se vrata zatvorila. Bacila se na kauĉ. U

glavi joj je pulsiralo. Mislila je da će joj srce iskoĉiti iz grudi. Tri godine je radila za

Kolina i nije znala da moţe biti tako okrutan, osvetoljubiv, Koliko je istine u onome

što je rekao? Sve? Delimiĉno? Neki tvrdoglavi deo nje je odbijao da poveruje u bilo

šta. Kolin je opsednut Lizom, ona ga je muĉila i on je lud od ljubomore. Rid je izlazio

sa ţenama i imao avanture, ali on nikako nije onaj hladni i proraĉunati manipulator,

kako ga je Kolin opisao. Rid je ĉovek koji oboţava svoju majku, koga su bacili u

pojilo prepuno vode i koji je poslušao jednu malu devojĉicu. On je dobar, topao i

neţan ĉovek i ona mu veruje.

Ali.. . ako je nešto ipak istinito?

— Ne! — uzviknu Amanda u praznom stanu. — Ne, ne i ne!

Skoĉila je na noge i videla svoj odraz u ogledalu. Kosa joj je bila razbarušena, a u

oĉima isti ludi Ijubomorni pogled kao kod Kolina. Bila je Ijubomorna. Bila je za-

Ijubljena. Volela je Rida Bjukenona!

Konaĉno je znala da ga voli. Svim srcem, dušom, telom. Nije htela sebi to da

prizna. Govorila je da je to strast, seks, sve, samo ne Ijubav. Ona ga voli kako nikog

nikad nije volela. Njena podsvest to zna. Zato je pristala da se uda za njega. Nikad se

ne bi udala za ĉoveka koga ne voli. Pogledala se opet u ogledalo. Udaće se za ĉoveka

koga voli. Ali, on nju ne voli!

Okrenula se od ogledala. Ne moţe se udati za ĉoveka koga voli, ako on nju ne

voli. Ali, ako se ne uda za njega, on će uništiti njenog oca. Njegova firma će bnn-

krotirati, a ljudi koji su radili godinamn kod njega neće moći da naĊu novi posao

tnko lako. Otac se radovao novim poslovima Nije imala srca da mu uništi sve nade.

Mogla je da bira: ili spasiti sebe ili oca.

Mogla se udati za Rida, znajući da ga interesuje samo kao seksualni objekat, a

mogla ga je pozvati u London i reći mu da se predomislila i da ne ţeli da se uda za

njega. Uskoĉiće u prvi avion i otići. . . otići kuda?

Udaće se za Rida. Nije imala izbora. Nikad neće saznati da ga voli. Ne bi mogla da

podnese njegov smeh ili, još gore, saţaljenje. Stajala je pored prozora i gle- dala u

noć. Brodske sirene su tutnjale. Osećala se prazno.

Stigao je i dan Suzaninog venĉanja. Amandino raspoloţenje se nije mnogo

promenilo. U duši je osećala hladnoću i prazninu. Bili su u crkvi u Olanći. Stajala je

u sobici u kojoj mlada ĉeka da je pozovu pred oltar. Šmejala se i radovala kao svaka

devojka ĉija se sestra udaje. Rid nije mogao doći. Još je bio u Londonu. Sa Lizom! Rid

je sinoć zvao Dejvida da mu ĉestita, a onda je traţio Amandu. Od- govori su joj bili

kratki. On je naglo prekinuo vezu. Ostatak veĉeri bilo je muĉenje za nju. Morala je

da se pretvara da je sve normalno. Sad je gledala sestru koja se nervozno šetkala po

sobici. Sestru koja se udavala za ĉoveka koji je voli.

— Molim te, sedi, Suzan — reĉe Dţejn, koja je za venĉanje obukla sivi svi-

leni komplet i imala na glavi ljubiĉasti šeširić. — Ako se ne smiriš, sveštenik će

morati da promeni tepih.

— Amanda, ima li dva sata? — upita Suzan sestru. Prsti su joj bili ledeni.

Amanda klimnu glavom.

— Još malo.

— Kako izgledam? — Suzan se opet pogledala u ogledalo, ispravila haljinu,

namestila veo i pogledala buket belih ruţa.

— Prelepa si — reĉe Amanda. — Opusti se, molim te. Ni Dejvidu nije lako.

I on je verovatno nervozan.

Suzan odmahnu glavom.

— Nije. Ni najmanje. Juĉe, za vreme probe, sve je znao napamet, i moj deo.

Kao da se ţenio sto puta do sada. Oh, Amanda, niĉega se ne mogu setiti.

U tom trenutku vrata se otvoriše i Dţejn je ušla u ţutoj haljinici, sa istom ši-

rokom kragnom, kao i Amanda. Nosila je korpicu punu ruţinih latica, ukrašenu ţu-

tom vrpcom.

— Hajde, tetka Dţejn, zovu te.

Dţejn ustade.

— Hrabro, Suzan. Sve će biti u redu. Pogledala je Amandu. — Boţe, ne

mogu da verujem. Obojica mojih sinova se ţene i to u roku od nedelju dana. —

Uhvatila ih je obe za ruke. Oĉi su joj bile pune suza. — Hoću da znate da sam veoma

srećna.

— Draga Dţejn — promrmlja Aman- da. Dţejn je izašla, a malo kasnije i

Amanda zauze svoje mesto u crkvi.

Amanda se kasnije nije mogla setiti svega sa venĉanja. U pamćenju su joj ostale

pojedinaĉne slike. Njen otac koji vodi Suzan polako do oltara. Suzanin srećni osmeh

Dejvidu. Njena opuštenost kad je jednom stigla do oltara. Bob Konroj, visok i

uspravan na mestu gde je Rid trebalo da stoji. Miris kedrovine i ruţa. Obred i pustoš

u duši dok je napuštala crkvu, drţeći Boba za ruku. Pokušala je da potisne misao da

će se kroz nedelju dana ona udati u toj istoj crkvi. Suzan i

Dejvid neće prisustvovati. Biće na Havajima na medenom mesecu. Maksvel Kirk

je rekao da jednostavno nema vremena. Samo će Dţejn i Dţoš prisustvovati nje-

nom venĉanju. Dejvid i Suzan su potrĉali niz stepenice crkve kroz kišu pirinĉa.

Amanda, Dţejn i Doš su se vratili na ranĉ. Telefon je zvonio kad su ušli.

Dţejn je digla slušalicu, razgovarala nekoliko minuta i dala slušalicu Amandi.

— Ţao mi je — reĉe Rid kratko.

— Šta je, tu je — odgovori Amanda mirno.

— Nadoknadiću ja to Suzani. Moram ostati još nekoliko dana. Ostani na

ranĉu, doći ću po tebe.

Drţala je slušalicu. Htela je da mu ka- ţe da zna za Lizu i da neće . ..

— Amanda?

— Da — ĉula je svoj glas — biću ovde.

Spustila je slušalicu brzo. Nadala se da Dţejn i Dţoš neće videti suze u njenim

oĉima. Rekla je da neće kafu i pobegla je u sobu. Nije bila Ridova soba, ali nije ma-

rilo, ionako je stalno mislila na njega.

Rid se vratio na sam dan venĉanja. Tek što je izašao iz aviona i stavio kofer u

sobu, a već su bili u kolima na putu do crkve.

Amanda je sede?a pored njega, ali iako su fiziĉki bili blizu, osećala se veoma

daleko od njega. Dţejn i Dţoš su sedeli pozadi i ćaskali. Bilo joj je drago da su oni tu.

Udajem se za ĉoveka koji me ne voli, pomisli ona. A, u stvari znala je da bi se udala

za njega pod bilo kojim uslovima. Kad su ušli u ckrvu, izbegavala je njegov pogled,

nije smeo videti koliko ga voli.

Ona i Dţejn su otišle do sobice za mlade, gde su sedele pre samo nedelju dana.

Ubrzo su se vrata otvorila i Dţejn je poljubi suznim oĉima pre nego što je izašla.

Dţoš ju je doveo do oltara. Glavu je drţala ponosno, iako su joj noge klecale.

Njegov poljubac posle ceremonije bio je brz. Udala se za stranca! Za ĉoveka koji je

nije voleo. Mora da je luda! Na putu nazad do kuće, Dţoš je rekao sestriću:

- Hvala Bogu da smo završili sa venĉanjima. Moram krdo otpremiti na

planinu.

- Je I' ti treba pomoć?

- I te kako — potvrdi Dţoš. — Nekoliko kauboja se razbolelo.

- Koga si imao na umu?

— Amandu i mene.

Dţoš je ţmirkajući pogledao sestrića na ogledalce auta. — Jesi li ti lud, sinko?

Niste imali nikakvo venĉanje. Red je da bar imate pristojan medeni mesec.

— Taĉno- Ovde, u Ovens dolini i na Braunovom pašnjaku, kad stignemo do njega.

Dţejn se namršti.

- Ride, ne moţeš odvesti Amandu gore za medeni mesec.

— Misliš? — upita Rid. — Dosta mi je gradskog ţivota. Treba mi malo sveţeg

vazduha i privatnošti. Koliba je najboije mesto za to.

Dţejn se namršti. Uradio si mnoge ludosti do sada, sine, i nisam rekla ni reĉ. Ali,

ovo nema smisla. Ne moţeš odvesti Amandugore.

— Zašto? — upita je Rid opušteno. — Amanda se raduje tome, zar ne, dušo? — ton

mu je bio upozoravajući. Znala je da je njeno muĉenje poĉelo.

Ponosno je podigla glavu.

— Da, naravno, biće zabavno.

Rid je pogleda, a u oĉima mu je bilo nešto kao divljenje.

: '.tigli su do ranĉa: — Vas dvoje moţe- i iinati moju sobu noćas - reĉe Dţejn

nek vam bar jedna noć bude udobna.

Ne — odbi Rid odluĉno. - Ja moram da radim i biću pored telefona pola noći.

Amanda moţe da spava gde je i do sada bila.

- Ride! — uzviknu Dţejn, kao da će poĉeti da se svaĊa.

- Mama! — uzvrati Rid istim tonom

-Moraćeš malo'priĉekati ria unuĉiće. Imam neke poslove koje moram da završim i

koji ne mogu da ĉekaju. Ako mislim da budem slobodan sledeće dve nedelje, onda to

moram zavrsiti sada. — Skinuo je sako i seo pored telefona.

— Cudi me da si uopšte mogao uzeti slobodno popodne da bi se oţenio — reĉe

Dţejn sarkastiĉno.

— Nisam — odvratio je Rid — i zato moram da radim.

— Muškarci su svi idioti — promritilja Dţejn. — Dţoš, reći ću Tesi da ostaješ na

veĉeri.

10.

Bilo je mraĉno i hladnjikavo kad je osetila Ridovu ruku na ramenu. Okrenula se,

ne znajući gde je. Sve što je ţelela bilo je da spava.

— BuĊenje, Amanda.

Zastenjala je, misleći da je posredi neslana šala.

— Odlazi.

Uhvatio ju je za ramena i izvukao iz kreveta. Upalio je lampu.

Ţmurila je, ne ţeleći da otvori oĉi. — Koliko je sati? — upita ga promuklo. — Kao

da je mrkla noć.

— Dva sata — odgovori on tiho.

Pogledala ga je zapanjeno.

— Ti si lud.

— Ne voliš kad te bude. — Stajao je pored nje, muţevan i zgodan u farmerka- ma i

jakni od jagnjeće koţe. Budila se polako. Osećala je toplinu njegove ruke kroz tanku

spavaćicu.

— Lepo izgledaš i u ovo doba. Hajde, ustani, i spremi se. Krećerno uskoro. Amanda

ustade, obuĉe farmerke, košulju i Tesinu toplu jaknu, misleći da je ona ta koja je

luda.

U kuhinji je bila guţva. Tesa je sluţila kauboje. Oni su ćaskali i smejali se. Bilo im

je normalno da ustanu usred noći i pojedu pune tanjire krompira, šnicli, palaĉinke sa

buterom i dţemom. Amandi se ĉinilo da će im biti dovoljno hraine do zime.

Noćni vazduh je bio prohladan, a nebo puno zvezda. Sve je bilo spakovano pret-

hodnog dana. Ĉarli je sada spremao me- so u gepek kamioneta.

Crveno svetlo na šerifovom vozilu upozoravalo je ostale vozaĉe da je put

zatvoren. Dţon je izdao nareĊenje i stoka je preplavila put. Rendţer je stajao sa fc

strane i brojao krave. Mule su bile natovarene i ĉekale su sa strane sa konjima da »

uĊu u kamione.

Amanda je sela u kabinu, pored Rida. Prešli su sedam kilometara ravnog pu-

stinjskog terena do podnoţja Sijera Nevade, ĉiji su se tamni obirisi videli na noć-

nom nebu. Rid je objasnio Amandi da će se sresti sa krdom kasnije.

Trebalo im je dva dana da doteraju stoku na planinske obronke. Prvog dana išli su

polako. Sunce je bilo visoko kad su poĉeli uspon uz planinu. Dan je sporo odmicao, a

stoka je ostavljala oblak prašine za sobom. Amanda je jahala šarca i pazila na svoj

deo krda. Bilo joj je drago što će se fiziĉki izmoriti i nije uspevala da razmišlja šta je

ĉeka kad stignu gore.

Uveĉe se osećala kao da je neko pretukao. Osećala je svaki mišić, svaku kost.

Nikad nije provela toliko sati u sedlu.

Veĉerala je sedeći na panju pored Boba Konroja.

— Je si li umorna? — upita je.

Ne, divno se osećam — odgovori po- malo sarkastiĉno.

Bob se nasmejao. r — Naviknućeš se sutra.

Rid se vratio. Pomogao joj je da Ustane, a ona gotovo zavrišta od bola.

— Naš šator je tamo — reĉe pokazavši na plavi šator, malo udaljen od ostalih. —

Ţao mi je, ali nema sve što treba. Hoćeš li da ti ĉuvam straţu? — Ne, hvala, završila

sam.

— Hoćeš li da se umiješ ili nešto? — upita je istim podrugljivim tonom.

Pogledala ga je. Iza njega, kauboji su sedeli oko vatre i priĉali.

— Ja .. . kasno je. Idem da spavam.

Ušla je u šator, skinula farmerke i uvukla se u vreću za spavanje. Rid je priĉe- kao

malo napolju, a onda je i on ušao. Morao se saviti da bi mogao da stane u šator.

Amanda je bila okrenuta od njega. Gledala je igru senki na zidu i nije disala. Rid nije

ništa rekao i nije je ni dodirnuo. Ona odahnu. Da li od olakšanja ili od razoĉarenja,

nije znala. Sklopila je oĉi i zaspala. Negde oko podne već se navikla na to da joj je

zadnjica umrtvljena. Bila je ubeĊena da će se tako osećati celog ţivota. Na jednom

delu je staza bila uzana, sa provalijom sa strane. Rid i ostali muškarci su stalno terali

stoku i pazili da se S koja krava ne zagubi ili padne. Posle tog dela puta, znala je da

joj nema povratka. I Rid je sve namerno isplanirao kao test izdrţljivosti, sve do

nepristupaĉne planinske kolibe. Nikad neće moći da se vrati dole bez njegove

pomoći. Bila je u klopci.

Gledala ga je. Bio je ispred nje. Pokušala je da ga mrzi, ali je samo videla njegovo

snaţno telo i ĉula njegov melodiĉan glas kad bi razgovarao sa ostalima. Ovde, na

planini,pored stoke i borova, Lizin lik je bio nestvaran.

Stigli su do bogatog pašnjaka negde oko pet sati popodne. Rid joj je rekao da je

koliba ĉista i spremna i da je akumulator ukljuĉen. Amanda se ugrize za usnu. Rid je

izvadio mesingani kljuĉ iz dţepa i otkljuĉao vrata. Objasnio joj je da su re- šetke na

prozorima zbog medveda. Ona se najeţi. Koliba je blistala. Unutrašnjost je zraĉila

nekom divljom lepotom. Debela vunena prostirka bila je pred kaminom. Prastari

šporet nalazio se blizu prozora. Trudila se da ne gleda u braĉni krevet sa šarenim

pokrivaĉem. U jednom uglu bila je tuš kabina. Amanda pomeri zavesu. Sve je bilo

ĉisto.

— Biće tople vode kroz pola sata — reĉe Rid. — Ti se prva sredi. Sedi i odmori se.

Pogledala ga je ljutito.

— Dobro, onda stoj i odmaraj. Idem da namirim konje i da stavim meso u friţi-

der.

— Gde će se ljudi smestiti?

— Većina se vraća dole. Oni koji ostaju spavaće u šatorima nekoliko dana. Ulaz u

kolibu će neko vreme biti zabranjen.

— Nekoliko dana? — upita promuklo.

Oĉi su mu bile tamne dok je gledao njeno vitko telo.

— Tako nešto — odgovori i izaĊe.

Prišla je prozoru i pogledala napolje.

Ništa nije videla. Kolena su joj klecala i to ne samo zbog dva dana u sedlu. Otišla

je do drugog prozora. Rid je stavljao pakete umotane u platno u jednu veliku drvenu

kutiju sa mreţom sa strane. Radio je bez prestanka. Zato je i bio mršav i snaţan.

Odakle mu sva ta energija? Posle dva dana u sedlu još je imao snage da radi. Napunio

je kutiju i pomoću koturaĉa podigao je u vazduh tako da je visila izmeĊu kuće i

obliţnjeg drveta. Amanda shvati da je to njihov friţider, kutija koja visi na sveţem

planinskom vazduhu.

Rid je vezao kraj kanapa i pojavio se na vratima sa njenim malim koferom i

svojom torbom. Spustio je stvari pored kreveta.

— Voda se valjda zgrejala. — U kolibi je bila tišina. On sleţe ramenima. — Idem

da vidima kako su se momci smestili.

Amanda ode do tuš kabine, gde je našla sapun i peškir.

Skinula je farmerke. Voda je bila topla, ali pritisak nije bio onakav na kakav je na-

vikla. Uţivala je u vodi i pustila je da teĉe preko njenih umornih ramena i leĊa. Brzo

je oprala kosu, obrisala se i obukla kaftan, koji joj je Rid kupio u Njujorku. Boja rĊa i

dijamantska šara po sredirii imali su divlju lepotu. Dugaĉki rukavi su joj pokrivali

ruke. Kaftan je bio" do poda, tako da se samo videla belina vrata.

Sušila je i ĉetkala kosu kad se Rid vratio. Ušao je u kabinu i ona je ĉula kako se

ţurno pere.

Kosa joj je bila suva i, pošto nije znala šta će, stala je pored prozora i zurila na-

polje. Sunce je već zašlo i mrak je pokrio kolibu. Bila je sama s njim. Niko neće pre-

kinuti njihovu samoću. Odjednom je postala svesna tišine. Rid ju je gledao, a na

usnama mu je titrao osmeh. Obukao je široku tirkiznu košulju i crne meke panta-

lone, što mu je davalo pomalo piratski izgled.

— Pošto si se ti obukla za veĉeru, pomislio sam da bi bio red da uradim isto

reĉe glasom od kojeg su joj ţmarci prošli niz kiĉmu.

— Moraš mi reći kako radi ovaj šporet — upita ga tiho. — Znam da koristi drva, ali

nisam baš siguma kako .. .

— Nije potrebno. Veĉeras ćemo veĉerati nešto lagano.

Glas mu je bio opušten, bez podruglji- vog tona na koji je navikla. Oprao je dva

tanjira i dve ĉaše. Iz korpe je izvadio meso, sir i kiflice, koje je Tesa spremila. Na

kraju je izvadio i bocu šampanjca.

— Poklon od Dţoša — reĉe otvarajući bocu. Stavio je tanjire, hranu, ĉaše i bocu

šampanjca na niski stoĉić ispred kauĉa. Gledao je ĉašu na kojoj se nazirao zlatni orao.

— Hoće li šampanjac imati isti ukus iz ovakvih ĉaša?

Amanda je ćutala. Rid sleţe ramenima.

— Ako ćemo jesti ispred kamina, onda ću upaliti vatru.

Skupio je drva i poĉeo polako da razigrava plamen. Miris borovine koja gori is-

puni kolibu. Dimnjak je bio ĉist i dobro je vukao. Plamen se sve jasnije ocrtavao u

mraĉnoj kolibi. Privuĉena toplotom i svetlom, Amanda stade pored kauĉa.

— DoĊi, sedi pored vatre — pozva je Rid tiho.

Amanda sede i neka ĉudna smirenost je obuze.

Rid sede pored nje i dodade joj prazan tanjir. — Napunio bih ga, ali još ne znam

šta voliš. — Dodade ioj ĉašu šampanjca. Podiţe ĉašu da nazdravi.

— Za nas — reĉe. Glas mu je bio is- kren i pun emocija.

Pila je šampanjac, ne skidajući pogled s njega. Piće je malo ošamuti. Grickala je

sir, i shvatila da je gladna.

Drţala je tanjir u ruci i gledala u vatru. Osećala je njegovu blizinu, kao da je deo

njene koţe. I dalje je piljila u vatru.

Bila je opuštena i disanje joj je usporilo. Kao da joj se mozak prebacio na neki

primitivniji nivo svesti. Zatvorila je oĉi i prepustila se toplini i mirisu vatre ispred

sebe.

— Pogledaj me, Amanda.

Još trenutak su joj oĉi bile zatvorene, a onda ga je pogledala. Lice mu je bilo u

senci, a oĉi su svetlele kao dve srebrne zvezde.

Uzeo je tanjir iz njenog krila i ĉašu iz obamrlih prstiju. Lagano ju je dodirnuo.

— Moţeš da kaţeš ne, Amanda.

Bila je iznenaĊena. Ţelela je da vrišti

od frustriranosti. Terao ju je da se liši i poslednje barijere. Da prizna da se udala

ne zbog oca, nego zato što ga voli. Nije mogla da krije svoju Ijubav iza strasti.

— Idi bestraga! — uzviknu, gurnuvši ga na jastuke. — Idi do Ċavola!

Skoĉila je i poĉela da vadi stvari iz kofera besno.

-Amanda, zaboga! — uhvatio ju je oko struka. Njena riĊa kosa poletela je na sve

strane. g

— Ne dodiruj me! — prosikta kao besna maĉka — ne ţelim da me ikad dodirneš.

Zario je prste u njena ramena.

— Ne laţi, Amanda.

— Mrzim te — zaurla ona. — Gadiš mi se. — Zurila je u njega, znajući da govori

istinu, znajući da ne moţe da podnese pomisao da je proveo tri nedelje u društvu

„strastvene i nezajaţljive" Lize, da bi se vratio i oţenio njome kao da je to neki

poslovni aranţman.

Njegovi prsti su joj se bolno zarili u kosu.

— Šta ti je? — Pusti me — reĉe mu smirenije.

Ona se malo smirila, ali sada on je bio sve besniji.

— Moja ţena je jedna najobiĉnija laţljiva kuĉka! — uzviknu besno. — Trebalo je

da znam da nećeš imati hrabrosti da me ţeliš kao što svaka normalna ţena ţeli

muškarca. Ne. Ti ćeš se drţati tvog materinskog imidţa, pa makar crkla!

Gledala ga je bledo.

— Ne moram ti biti ţena. Moţemo brak poništiti, i to odmah! — reĉe prividno

mirno.

— Da. Da bi otrĉala u Brentov zagrljaj! — bio je podrugljiv.

— To bi ti odgovaralo, zar ne? Tad bi sve lepo leglo.

— O ĉemu to govoriš?

— O Lizi — prosikta ona. — Govorim o Lizi.

Svetlost vatre iz kamina igrala je po sobi. Stajao je i zurio u nju. A onda je poĉeo

da shvata i zadovoljni osmeh mu zatitra na usnama. Srce joj je stalo. Izdala se

jednom jedinom reĉi.

— Ljubomorna si — reĉe on tiho — ljubomorna, jer me voliš.

— Kako bih mogla voleti takvu svinju! Proveo si tri nedelje s njom u Londonu!

— A Brent je lepo obavestio ceo svet.

— Nemoj da laţeš da niste bili zajedno — reĉe promuklim glasom.

— Ne pada mi na pamet — odgovori mirno.

Slegla je ramenima da bi sakrila bol.

— Onda nema šta više da se kaţe.

— Ima, ali ne baš sada .. .

Gledao je pohotno njeno telo. Odmahnula je glavom i okrenula mu leĊa. To je

bila greška. Zagrlio ju je. Jednom rukom

ju je drţao oko struka, a drugom je pomerio bujnu kosu sa vrata. Poljubi je i onda

veštim pokretom otvori rajferšlus. Uzdahnula je i obema rukama zgrabila kaftan koji

je poĉeo da klizi niz njeno telo. Odjednom se našla u njegovom snaţnom zagrljaju.

Njegov dodir ostavljao je pustoš za sobom. Eksplozija seksualnog uzbuĊenja je pretila

da joj uništi i poslednji traĉak razuma.

— Skloni ruke! — uzviknu.

Smešio se muški, arogantno, privlaĉeći je k sebi. Dok je nosio do kreveta, ona se

ritala i bunila. Poloţio je na krevet, drţeći je za ramena.

Gledao je dok se nije smirila.

— Jednom si mi rekla da je najprirodnija stvar na svetu da se ţena preda

muškarcu koga voli — promrmljao je.

— Ne sećam se — slaga.

Oĉi su mu gorele i u mraku je mogla videti ţestinu njegove ţelje.

— Hoću istinu, Amanda.

Gledala ga je buntovno, a srce joj je lupalo ludaĉki.

— Dobro — pruţio je ruku prema njoj, ĉekajući da mu otkopĉa dugmad na

man- ţeti. Pokušala je da ga ignoriše, ali je njeno telo bilo jaĉe. Ţelja je lako

nadvladala razum i njeni prsti poĉeli su da otkopĉavaju sedefastu dugmad. Kad je

završila, on joj je pruţio drugu ruku, i kad je i tu manţetu otkopĉala, uzeo je njenu

ruku i poĉeo da Ijubi svaki prst posebno. Onda je ustao i poĉeo da se skida. Nije

osećala stid gledajući njegovo snaţno muţevno telo. Onda je seo pored nje i poĉeo da

polako skida kaftan.

— Prelepa si. . . Boţe, što si lepa.

Prstima je pplako istraţivao njeno telo, zadrţao se na nabrekloj dojci i onda na-

stavio niţe. Njeno ustreptalo telo je reagovalo na svaki njegov dodir. Bio je neţan i

odjednom je znala da ništa drugo nije vaţno. Nije bilo vaţno ako Lizi daje svoju

strast, a njoj neţnost. Jedino što je htela bilo je da mu uzvrati delić onog za-

dovoljstva, koje je on njoj davao.

Ljubila ga je i privijala se uz njega. Strast je kuljala iz njega. Više nije mogao da

ĉeka. Postala je njegova, a njegovo ĉvrsto telo ju je uzdizalo do neslućenih visina

slasti. Pela se, sve više i više, i ona jeosetila eksploziju koja ih je oboje potresla.

Vatra se gotovo ugasita, i soba samo što nije utonula u mrak. I vatra u njenom telu

se ugasila, ali je Amanda znala da je to samo privremeno. Ridov najneţniji dodir bio

je dovoljan da je ponovo oţivi. Leţao je pored nje, s licem zagnjurenim u njenu kosu.

— Hladno ti je — primeti, neţno je pokrivajući. Odjednom se rastuţila. On je ne

voli. To je samo strast. Po- delili su najintimniji ĉin koji je postojao izmeĊu ţene i

muškarca, ali to ništa ne znaĉi, jer je on ne voli. Suza joj je polako kliznula niz obraz.

Rid ju je lenjo mazio po obrazu i osetio vlaţni trag suza. — Amanda, dušo! Jesam

li te povredio?

Gledao je u oĉi, a ona je osećala otkucaje njegovog srca. A onda je neţno poljubi.

— Ti si jedno veliko dete. Celog ţivota si davala Ijubav, pa sad ne znaš kako da je

primiš.

Odgurnula ga je ljutito.

— To nije bila ljubav.

— Nije? — upita je leţerno. — A šta je onda?

— Strast, seks, nazovi to kako hoćeš.

Napravila je pokret kao da će ustati.

Zadrţao je poljupcem. — Da li znaš da ti se sjaje kao maĉki?

Amanda se ljutito vrpoljila. Snaţna ruka joj nije dozvoljavala da se pomeri.

— Volim te, Amanda Bjukenon, ali ako još jednom pokušaš da izaĊeš iz kreveta

zaţalićeš.

Ništa nije ĉula. I dalje se besno otimala

— Pusti me.

-Ne pada mi na pamet — odgovori on mirno. — Nisam stigao bratu na svadbu,

radio sam bez prestanka tri nedelje, došao na vrh planine, i to sve da bi me ti

saslušala. Ne ideš nikud dok ne shvatiš da te volim više nego ikog na ovom svetu i da

si moja ţena, jer te ţelim, i da sam bio spreman na sve samo da se oţenim tobom što

pre.

— Laţeš.

— Ja nikad ne laţem.

— Liza je bila s tobom u Londonu.

— Da, ali sa svojim ocem.

— Kolin veruje da ste vas dvoje u vezi.

— O, ima ona ljubavnu vezu. Dopada joj se jedan od momaka koji radi za

njenog oca. Otišla je u London da bi bila s njim. Verovatno je rekla Kolinu da vodi

ljubav sa mnom, da bi njega zaštitila. Liza i ja nismo nikad bili ljubavnici.

— Nazvala te svojom starom Ijubavi.

Rid se nasmeja.

— Liza se zaljubila u mene kad je imala šesnaest godina. Uvek me tako

zvala. Nikad nisam izlazio sa njom, niti smo vodiii ljubav. Isuviše sam dugo prija-

telj s njenim ocem da bih rizikovao da ga tako povredim. Nisam pogledao nijednu

ţenu otkad si ti upala u moju kancelariju.

Dodirnula mu je usne.

— Ne . . . ne mogu da verujem.

Poljubio je vrhove njenih prstiju.

— Da budem pošten, nisam odmah mislio da se ţenim. Kad sam te video

ka- ko spavaš u predvorju hotela, poţeleo sam te i da se probudim sa tom riĊom

kosom na mom jastuku. Kad si došla na ranĉ, bio sam presrećan. Pomislio sam da i ti

ţeliš mene. Znao sam da me ţeliš kad sam te hteo baciti u pojilo. A onda, kad si me

pozvala da vodimo ljubav, već sam se bio upleo u tvoju mreţu. Shvatio sam koliko

mi znaĉiš kad sam te video kako razgovaraš sa Bobom Konrojem. Gotovo sam puk'o

od ljubomore. Mislio sam da još voliš Brenta, i nisam hteo da ti priznam šta osećam.

— Ali, ja nikad nisam bila stvarno zaljubljena u Kolina. — Njena Ijubav

prema Ridu otvorila joj je oĉi. Znala je da je ono što je osećala za Kolina bila

simpatija, nikako ova duboka i snaţna ljubav.

— To sad znam. Kad sam izašao iz staje, namerno sam razgovarao sa Katrin,

hteo sam da vidim kako ćeš reagovati ako flertujem sa drugom ţenom, ali ti si bila

mirna, nije te se ticalo.

— Mirna! Htela sam da te ubijem. Ti si toliko privlaĉan za ţene, mislila sam

da te nikad neću moći zadrţati. — Ljubila ga je. Ugrizla ga je malo jaĉe, a on je

uzviknuo, toboţe od bola. — Znaĉi, nisi hteo da priznaš da me voliš?

-Sve do onog trfenutka kad te je konj udario. Mislio sam da će mi srce eks-

plodirati. Drţao sam te, a ti si bila kao slomljena lutka. Znao sam da mi više ni-

šta neće biti bitno, ako se ne oporaviš. Toliko sam ţeleo da ti kaţem da te volim.

Kad je lekar rekao da ti ništa ne fali, bio sam najsrećniji ĉovek na svetu. Onda sam

pozvao tvog oca, i sve se srušilo oko mene.

— A meni si pretio oĉevim finansijskim krahom.

Nasmejao se pomalo tuţno.

— Ne znaš kako sam se osećao. Godinama sam izbegavao da se veţem. Ţene su u

meni videle moje bogatstvo i la- godan ţivot, koji bi im mogao pruţiti. Nijedna me

nije volela zbog mene samog. Kad si ti ušla u moj ţivot, nisam mogao da verujem.

Volela si Ijude oko sebe i bila spremna da ih braniš. I onda je jedan telefonski

razgovor srušio sve moje iluzije. Bila si ista kao i ostale. Raĉundţija. Stajao sam pored

telefona i hteo da te ubijem, a znao sam da bez tebe više ne mogu da ţivim.

—Ride, ja .. . ja nikad nisam htela da se cenkam preko seksa. .. mislim da sam te

volela od trenutka kad sam te prvi put videla.

— I ja tebe, dušo. A ako baš hoćeš da znaš, pokrenuo sam stvari da tvoj otac dobije

onaj posao u Sausalitu onoga dana kad sam te prvi put poljubio. Mislim da sam već

tada predosećao da će jednog dana biti i moj tast, ne samo Dejvidov.

— Ride!

— Nisam mogao doĉekati da mi po- staneš ţena.

— A ja sam mislila da si venĉanje uplanirao izmeĊu dva poslovna sastanka — reĉe

šaleći se.

Ugrizao ju je za prst.

— Jao.

— Tako ti i treba — reĉe promuklim glasom, ljubeći je. Gledao ju je s oboţa-

vanjem. Ruka mu je klizila po njenom telu i vatra je ponovo poĉela da se budi i ras-

plamsava u njoj.

Znala je da će uvek biti tako.

KRAJ

By Voki