PESMA O BESKRAJU Shvatih večeras vrlo jasno da most je moja dušakoja dođe na Zemlju pre snova o životu koji je počela živetida naša uloga u ovom svetu nije da gledamo kako prolaze godinekoje ostavljaju trag na stranicama dnevnikakoje potajno pišemo da bismo izbegli zaborav.

U zaboravu smo došli da se setimo ko smou zaboravu smo došli da se setimo onoga što bilo je jasno,da svet je naše igralište da naučimo dok ne bude kasnokako ljubav jedina može da pokrene stene koje nas dele od istina. Gde ste dragi prijatelji večeras kada krenusmo na put koji nema kraja,na put koji sobom nosi beskrajne iskre radostine zbog istinenego zbog svih nas koji smo se okupili da zajedno odsanjamo san o večnosti.

Nije to istina, a čak i da jeste neka bude mojai neka večeras dok šaljemo ljubavosetimo kako naša srca kucaju kao jedno jer tako i jeste,svi smo mi jedno zauvekisto vredi jedan otkucaj srca i jedna milijarda godinasa stanovišta večnosti, nema razlike.

Shvatih večeras da nema ničega sem svetlosti u menii da ako sam Ljubav ja sam sve,

ako sam most ja sam večnost,ako sam ovde ja sam sa svakim od vas koji jeste svetlost

i ljubav i most.

Shvatih večeras da niko nije poseban,a da smo toliko jedinstveni,

da niko nije ništa više od onoga što u ogledalu svoga oka vidi kao beskraj.

Shvatih večeras da otvorili smo vrata večnosti

i da svako ko prođe kroz njih prestaje da postoji kao imei nastavlja da živi kao ljubav.

Shvatih večeras da svet je ovaj maliza svu ljubav koju mu možemo dati,

da svaka zgrada i svaka planinasamo su kamenčići u vasioni postojanja.

Shvatih ako je tako da mi nismo ništa drugo sem besmisao

ako nismo Ljubav,jer ako je planina kamen,

mi možemo biti samo zrno prašine u beskraju Univerzuma,ako smo Ljubav mi smo Večnost i Istina i Beskraj i Vasiona,

jer istina je da u ovom svetu ne postoji ništa veće od nas ako smo Ljubav.