Zvoncica

~ 1 ~ Foxy

Zvoncica

Luna

SUSRET POD MASKAMA

Iva Mili

~ 2 ~ Foxy

Zvoncica

I

Mladi grof Arman Grešon od Etjena posmatrao je kako luksuzna

kočija sa kraljevskim simbolom polazi sa kolskog prilaza ispred njegovog dvorca i okreće prema kapiji, koja se odande nije videla. Okrenuo se lepoj dami pored sebe koja ga je držala ispod ruke.

- Dakle, draga majko... Kralj je otišao, sad više nema nikakve smetnje da se posvetimo sebi. Nismo stigli da popričamo u poslednje vreme, ali vi to i sami znate, pošto namerno izbegavate sve teme koje mene interesuju. Šta imate da mi kažete povodom ovog današnjeg veselog događaja? Vi ste ga upriličili, siguran sam u to. Želim da čujem objašnjenje za sav ovaj iznenadni cirkus - glasilo je njegovo pitanje, začinjeno finom ironijom. - Sad kad je moje venčanje konačno završeno, možete da odahnete. I da mi objasnite neke stvari u vezi sa njim, koje ranije niste hteli.

- Dragi moj, nema potrebe za takvim tonom - odvrati njegova majka.

Izgledala je veoma ljupko i mladoliko dok je mahala čipkastom maramicom. Mogao je da se kladi da je dala da se izradi jedna specijalna, kojom će u ovoj prilici mahati za kraljevskom kočijom.

Samo je on znao kakve sve spletkarske veštine ona krije iza svoje slatke i vedre spoljašnosti. Majka mu je već dvadeset osam godina i dobro ju je poznavao. Ni najmanje nije sumnjao da su njeni prsti umešani u sve ovo što ga je snašlo. Nadao se da ima dobro objašnjenje za to.

- Pa... s obzirom da je sada već sve gotovo... skoro i da nema potrebe da se bunim - dodao je, gledajući kako se kraljeva kočija gubi sa vidika.

Sada već mogu da prestanu da glume srdačan ispraćaj. Ona se odmah okrete, ne gubeći više vreme. Požurio je za njom, sustižući je u velikom holu. Neće mu umaći dok mu ne objasni neke stvari. Kada je videla da neće odustati, skrenula je i izašla u veliki vrt, vadeći usput veliku lepezu. Sve poverljive razgovore obavljali su na otvorenom, gde niko nije mogao da neopaženo priđe i prisluškuje.

Vrt je bio uređen sa gustim zelenilom i pravim stazama za šetnju, kako je trenutno bilo u modi. Pošli su stazom sa desne strane, izbegavajući one gde je bilo najviše šetača. I ovde su sreli neke, zato su

~ 3 ~ Foxy

Zvoncica

se za sada samo smeškali za pozdrav, ne počinjući glavnu temu. Nekoliko mladih gošći nisu se ustezale da odmere mladog grofa, čijem su venčanju danas prisustvovale.

Njegova majka već je odavno navikla na pažnju koju je njen privlačni sin izazivao među ženama. Bila je ponosna što je tako lep, privlačan, lepo vaspitan, jedan od najprijatnijih pripadnika francuskog plemstva. Zato je i imala slobodu da mu ovako ugovori venčanje, ne pitajući ga previše za mišljenje. Znala je da on sve što ga zadesi prihvata sa ironičnim, podsmešljivim komentarima i ponekad zajedljivim mirom, ali da joj se neće suprotstaviti. Bila je u pravu.

Tako je prihvato i ovo, za sebe najvažnije pitanje. Nije joj pravio probleme, protestovao, niti se suprotstavio pripremama.

Ona rukom namesti novu periku i krenu laganim korakom. Ovde niko nije mogao da ih čuje. lako nisu u pitanju bile nikakve državne spletke, bolje je tako. Ipak je Armanov novopečeni tast veoma uticajan čovek na dvoru i neke izjave nisu bile za njegove uši, niti za uši njegovih prijatelja i uhoda. Naročito ne negodovanje njegovog novopečenog zeta, od danas muža njegove jedinice i mezimice.

- Ne znam zašto se buniš - reče ona kada je bila sigurna da su daleko od radoznalih ušiju. - Odlično si prošao. Žilijet je mlada i lepa, bogata, sveže izašla iz manastira, znači provereno čedna... Žisten Pensoa, njen otac, veoma je blizak kralju. Kažu da kralj nijedan potpis ne stavlja bez njegovog saveta. Potrebne su nam takve veze na dvoru. A ni finansijski ne stoje loše, što je možda još važnije. Daleko od toga.

- Pa ste, brže-bolje, poželeli da me oženite njegovom ćerkom - reče on suzdržavajući se da pokaže ono što stvarno oseća.

I pored njegove prikrivene ljutnje, znala je da će on na kraju sve ovo glatko progutati. I on je bio praktičan i pragmatičan, isto kao i ona i, ma koliko da mu se nije sviđala ideja da naprečac bude oženjen, ipak je uviđao veliku korist za sebe i svoju majku iz tog braka.

- Mogao si i gore da prođeš. Gledala sam da ti odaberem najbolju. Osim toga, već ti je odavno bilo vreme da se oženiš i obezbediš svom imenu naslednika - nastavila je, ne obazirući se mnogo na njegovu tihu zajedljivost.

- To ste lepo rekli, odavno je bilo vreme. Zašto, onda, odjednom ovakva žurba, kada to „odavno" već dugo traje - bio je uporan.

Jeste to sve lepo i korisno, ali zašto ga nije na vreme konsultovala, najavila sve ovo, objasnila potrebu za takvim delovanjem i ženidbu baš

~ 4 ~ Foxy

Zvoncica

sa Žilijet Pensoa, od svih mogućnosti? Verovatno ni tada ne bi odbio, ali bi mogao da se zanosi da je na brak pristao sa bar malo više dostojanstva, da se i on koliko-toliko pitao za mišljenje.

- Vidim da si još uvek ljut i uvređen. Ali veruj mi, ovako je najbolje, što se sve tako brzo završilo. Znam te dobro. Ti bi voleo da malo tvrdiš pazar, da sebi dižeš cenu, da se nećkaš... Misliš da bi bilo bolje da sam dozvolila da razvučeš tu veridbu? Zbog čega? Da njen otac čuje za tvoje provode, lumperajke sa mnogobrojnim ljubavnicama i predomisli se? - naljutila se sad ona.

- Kao da već nije čuo - promrmlja on tiše, jer su se mimoišli sa još dve mlade gošće.

Osmotrio ih je stručnim pogledom od glave do pete, a one mu se zavodljivo osmehnuše. I obe su se okrenule da ga još jednom pogledaju. Šteta što se oženio. Ali, ko zna, možda se i njima sreća osmehne da ga imaju jednog dana. Čule su da je odličan u krevetu, zato su i došle ovamo, na njegovo venčanje. Htele su da ga vide izbliza. I da on vidi i osmotri njih. Nikad se ne zna kad može da iskrsne prilika da se ugrabi neko usputno zadovoljstvo, pa makar i ovde u njegovom dvorcu, pred nosom njegove naivne, mlade žene.

Okrenuo se napred, zadovoljan što ga i dalje ovako gledaju. Znao je da se sviđa ženama, mogao je da bira koju hoće, jer su njega sve htele. Mogao je sam da odabere i suprugu, zašto je moralo da se sve odigra tako na brzinu i skoro bez njegovog znanja? To ga je naročito vređalo, što su ga stavili pred svršen čin, birajući mu ženu kao da je neki balavac i bednik.

On zastade usred jedne pomisli. Da nije upravo to u pitanju? Možda su dugovi suviše narasli, a da on to i ne zna. Pogledao je iskosa svoju majku, na čijem licu ništa nije moglo da se pročita. Ona susrete njegov pogled.

- Pogodio si razlog. Situacija je bila kritična. Nasledio si mnogo manje nego što se činilo da će biti. A dugovi su ogromni. Moralo je da se sve obavi veoma brzo i diskretno. Pensoa je veoma bogat, njegova ćerka je u ovom momentu bila jedna od najboljih, najbogatijih udavača u Francuskoj. Šteta bi bilo ispustiti takvu priliku. On će već u ponedeljak da mi donese pola njenog miraza. Takav je dogovor - odvratila je.

- Zar je tako loše? - podigao je obrvu. Nikad se nije zainteresovao da proveri svoje finansije. Uvek je bio

potpuno opušten i bezbrižan u svom lagodnom životu i trošenju. Znao je ~ 5 ~ Foxy

Zvoncica

da se takve situacije dešavaju stalno, ali je nekako mislio da on nikada neće dospeti u nju.

- Još je i gore. Zapamti, nasledio si titulu, ali i dugove - opomenula ga je ponovo. - Koje će velikodušno isplatiti tvoj tast. Zato se, molim te, pobrini da ti brak uspe. Ostatak miraza dobićemo kasnije. Ne bih volela da ubrzo izbije neki skandal i pokvari nam planove. Potreban nam je taj novac.

- Mislite, vaše planove? - nije mogao da izdrži. Još je bio ljut i nikakvi opravdani razlozi nisu mogli da ga smekšaju.

Imao je sasvim druge planove za ovo leto. I za svoj život. Baš je otpočeo jednu novu, pikantnu vezu. Koju je sada, zbog brzometne veridbe i ženidbe, morao da prekine. A to mu se ni najmanje nije dopadalo. I pored opravdanih razloga, ova situacija izazivala je razdražljivost u njemu, a to nije voleo.

- Ne budi zajedljiv. Mala Žili je odlična prilika i prekini više da gunđaš. Treba iz svega ovoga da izvučeš najbolje i ne više da besniš - preseče ga ona. - Nisi ti jedini koje je morao ovako da se oženi. Ali drugi, na njihovu žalost, nisu mogli ovako bezbolno i dobro da prođu. Zato se malo smiri i pokušaj da sve posmatraš sa vedrije strane. Imaćeš mladu i lepu ženu, spremnu da te voli i ugađa ti. A to je skoro sve što je tebi potrebno, zar ne?

On oćuta, iako je imao spreman odgovor. „Mala Žili", njegova novopečena supruga, upravo se približavala, ruku pod ruku sa svojim uticajnim ocem. On ih smrknuto odmeri, pre nego što se savladao.

Otkako mu je majka nedavno saopštila da mora da se oženi njome, samo joj je mane nalazio, izbegavajući svaki bliži kontakt sa njom, kao da će to moći da spreči neminovno. Sav bes zbog svoje nemoći da upravlja situacijom i svojim životom, želeo je da iskali na njoj. Nije mu se dopadala i tačka. Ipak, bio je vaspitan da ne pokazuje lako osećanja i zato je pred drugima uvek bio galantan i fin. Kao što će i sada biti.

Kritički ju je posmatrao ispod svog poluosmeha. Stidljivo je oborila pogled pri tom susretu, kao što i priliči čednoj devojci. A onda je ipak smogla snagu da ga pogleda u oči dok su se mimoilazili. Slatko, nevino lice rumenih obraza. Ništa upečatljivo. On se nakloni u pozdrav, savladavajući se. Zar takva jedna, obična devojka njega da dobije? Oduvek je mislio da će sam birati kada se bude ženio. Nije hteo bilo kakvu pored sebe. Imao je specifičan ukus za žene. Voleo je i prefinjena,

~ 6 ~ Foxy

Zvoncica

ali i sirova zadovoljstva. Kako će se ova mlada supruga uklopiti u njegove želje?

Neprimetno je uzdahnuo. Izgleda da će i taj brak biti kao i mnogi drugi u njegovoj klasi. Biće zajedno dok ne dobije naslednika sa njom, a onda će je zaboraviti negde na nekom od svojih imanja. U svakom slučaju, moraće da se raziđu u svojim interesovanjima i zanimanjima. Zaista nema volju da gubi živce na nečiju posesivnu nervozu I ljubomoru. Primetio je otpočetka da joj se sviđa, a to ga je dodatno nerviralo. Možda će baš ta činjenica biti ključni kamen spoticanja u braku. Nije želeo da mu neko diše za vratom i stalno proverava gde je i šta radi, da mu priređuje ljubomorne scene. Naročito ako joj je tata uticajni kraljev savetnik. Opet se iznervirao. To predstavlja opasnost da neće moći baš tako lako da je se otarasi kao što je priželjkivao.

- Znam šta misliš - javi se njegova majka. - Ali moraćeš nekako da se privikneš. Ovo je moralo da se desi pre ili kasnije. Ponoviću, mislim da si ipak odlično prošao. Izuzetno je bogata, a njen tata velikodušan i spreman da joj udovolji. Video si kako je mila i slatka.

- Možda i previše slatka - promrmljao je tvrdoglavo, ne odustajući od svog neprijateljskog stava.

- A možda je krajnje vreme da konačno zaboraviš na svoje divlje momačke provode - reče ona oštrije. - I ne znam otkud ti tolika drskost da trenutnu ljubavnicu pozoveš na svoje venčanje.

- Ne znam o čemu pričate - pravio se nevešt. - O, znaš ti dobro! Misliš da sam toliko glupa? Teško da je madam

Kisner bila nezaobilazni gost danas - nastavila je Ijutito. - Madam Kisner je moja dobra prijateljica... - počeo je da se brani,

pitajući se otkud njegova majka zna za nju. I ko još zna. Ali, nešto ga je baš bilo briga za to.

- Takve priče ostavi za svoju naivnu suprugu, ako ikada sazna ko joj je danas bio u gostima - prekinu ga ona. - A ne sumnjam da će uskoro saznati. Ako ona ne sazna, njen otac će sigurno. Ona mu je jedinica i mezimica, neće dozvoliti da je bilo šta nervira ili da zbog nečega pati. Zato, ako je ikako moguće, budi oprezan i otpravi sve svoje ljubavnice na vreme, dok nije izbio neki skandal. Onda ti nikakva opravdanja i ubeđivanja neće pomoći. Ovde ima previše nervoznih žena za moj ukus.

- Vi ste baš oštri - odvrati on pomirljivije, osećajući da je ona možda u pravu.

~ 7 ~ Foxy

Zvoncica

- Nisam oštra, samo sam zabrinuta i upozoravam te. Ti si sada oženjen čovek, i moraš da paziš na svoje ponašanje. Bar na onaj deo koji drugi primećuju. Šta radiš iza zatvorenih vrata, samo je tvoja stvar. Ali vodi računa, jer te sada posmatra malo već broj očiju. Osim toga, nije dobro da držiš ljubavnice blizu supruge. Žene su osvetoljubiva bića. Može nekoj od njih pasti na pamet da proba da ti se umeša i pokvari brak. Moraš malo ozbiljnije sve to da posmatraš, sa mnogo više opreza. Ne smeš zbog svoje neopreznosti i neozbiljnosti da nam pokvariš ovakav unosan posao.

- Primiču vaša dobronamerna upozorenja sa ozbiljnom pažnjom - odvratio je podsmešljivo.

- Samo se ti podsmevaj, ali ako dođe do problema, ne zovi mene u pomoć. Već te bije glas da si zavodnik i ženskaroš. Misliš da to nije došlo do njih? - rekla je ozbiljno.

- I da je došlo, ipak su pristali da me prime za mladoženju - bio je dovoljno samouveren da ga njena upozorenja ne zabrinu.

- U tome smo imali neizmerno mnogo sreće jer je mala Žili zapela da hoće baš tebe i nijednog drugog. Zato je sve ispalo ovako dobro, a oni tako velikodušni. I zato ti govorim da si odlično prošao. To je verovatno zato što je tek nedavno uvedena u društvo. Još nije stigla da čuje sve tračeve o tebi. Mora da se dobro potrudila da ostane slepa i gluva. Njen otac ni najmanje nije bio oduševljen njenim izborom. Ali nije mogao da joj odbije tu veliku želju - nasmejala se zadovoljno.

- A, tako znači - odvrati on. Sad je znao kog konkretno I najviše da krivi za svoje novo zatočeništvo. Mala, slatka supruga zapela da hoće baš njega i lično stavila katanac na njegovu slobodu! E, dobro da je saznao. A baš se pitao ko je najveći krivac za ovo brzometno venčanje. Pa su još izdejstvovali da i kralj lično dođe ovamo, da mu da na znanje kako je igra završena, kako je on sad njen zarobljenik, i ne sme više da se zabavlja kako je navikao.

Ah, divna, mala supruga. Moraće da plati veliku cenu za tu svoju upornost i insistiranje. Arman Grešon nije navikao da se predaje bez borbe, bilo kome, i tek tako. Nije ga pitala za mišljenje, samo je svom tatici saopštila koju novu igračku želi i on je pružio ruku da joj je kupi. Ali neće to moći tako, jetko je razmišljao, proklinjući svoju divnu, nedužnu, nevinu suprugu.

Ispratio je majku do ulaza i vratio se da još malo šeta. Ovog puta njegova supruga bila je u društvu svoje mlade maćehe, Sofi. On ih

~ 8 ~ Foxy

Zvoncica

osmotri, zadržavajući se na ovoj drugoj, koja mu uputi jedan upozoravajući pogled. Ah, kako je slatka i vatrena bila Sofi nekada. Nažalost, udala se za kraljevog savetnika i prestala da ga oduševljava svojim temperamentom. Njegova majka upozoravala ga je na njegovu sadašnju ljubavnicu. Nije pojma imala koliko ih je bivših ovih dana u gostima.

Mogao je da vidi razoračaranje u očima svoje mlade supruge kada je produžio šetnju i nije prišao da im se pridruži. Ah, malo je to za ono što mu je priredila. Moraće malo više patnje da oseti ta mala spletkarka, koja voli da manipuliše tuđim životima i želi da uvek bude po njenom. Zaboravljao je da i on voli da bude po njegovom i da je upravo zbog toga toliko ljut na nju.

Na kraju srednje staze sreo je predivnu madam Kisner. Kako ga je oduševljavala ta žena! Bila je baš po njegovoj meri. Još nije stigao da je se zasiti, a morao je da je se odrekne. Njena pratilja, neka rođaka, zastala je nekoliko koraka dalje, da bi mogli na miru da pričaju, a da sve izgleda bezazleno.

- Draga moja... tako mi nedostajete - rekao joj je vatreno, stežući joj ruku, okrećući leđa stazi i eventualnim posmatračima.

Mlada udovica se nasmeja, mada joj je njegovo neugaslo udvaranje laskalo. Iskusne žene uvek znaju svoju vrednost, naročito pred neiskusnim devojkama. Mada, nije se zavaravala da će još dugo da ga interesuje. Žilijet Pensoa nije ni najmanje ružna, a za njega se pričalo da ume da uživa u lepoti svim čulima. Bilo je samo pitanje vremena kada će i on da se smiri pored svoje lepe supruge.

- Uvek bio i ostao lažov i laskavac - rekla je bez ljutnje, i nehotice mu se približavajući. Njegove oči bile su kao magnet za žene.

- Ah, vređate me - promrmljao je ispod glasa, ali je ipak procenio da je suviše opasno da joj podigne ruku i poljubi je u nju. - Vi ste bili i uvek ćete ostati moja najveća ljubav - odvratio je teatralno, zagledajući joj se u oči dubokim pogledom.

- Svi ste vi isti - opet se nasmejala. - Tek ste se oženili onako divnom i slatkom devojčicom, a već gledate sa strane.

- Vas ne mogu da prežalim - nije se predavao. - Osim toga, baš mi i nije bila želja da se oženim. Ali šta ću kad se mora.

- O, zaboravićete vi mene brzo, pored njenih lepih očiju - pecnula ga je, čisto da čuje njegovo negodovanje.

~ 9 ~ Foxy

Zvoncica

- Nikad - odvratio je, ne razočaravši je. - Dajem joj samo nekoliko dana, odnosno noći, da vas natera da

zaboravite na sve ostale kojima ste se do sada zanimali - nije se obazirala na njegovu dramatičnost. A onda se sagla prema njemu. Mogao je da joj zaviri u doboki dekolte, odakle su virile njene bele grudi. - Mladost i lepota uvek pobeđuju. Naročito ako su poduprte bračnim ugovorom koji je potpisao lično kralj kao svedok - nestašno je dodala. .

Nije mogao da odvoji pogled od njenih grudi. Mora da je to namerno uradila, da proveri da li još uvek ima moć nad njim. Ah, zašto je živica ovde ovako niska? Zašto već nije pao mrak, da svi šetači uđu unutra i počnu da se spremaju za večeru. Mogao bi da je povuče negde u žbunje i da je okusi još jednom, poslednji put. Nasmejala se, videvši njegov zanet pogled, kao da zna o čemu upravo razmišlja.

- Nemojte da zaključavate noćas sobu - rekao je promuklo. - Bolje bi vam bilo da budete dobri, bar ovih nekoliko dana. Čini mi

se da bi moglo da se ispostavi da ste pod prismotrom. Vaša mlada žena, koliko god naivno izgledala, nije glupa. A vi više niste momak. Sada morate da vodite računa o svom ponašanju i trudite se da ne izazivate sudbinu - velikodušno ga je opomenula.

- Baš me briga i za nju, i za njene uhode. Ja volim samo vas - sagnuo se prema njoj, ali ona se odmače jedan korak.

Mnogo joj se sviđao, ali nije trpela neopreznost. Morala je da vodi računa o svom dobrom glasu, bar dok se ponovo ne uda. Nije bilo šanse da ga primi u svoju sobu, sad kad se očekuje da noći provodi u ložnici svoje žene. To je i njemu moralo da bude jasno. .

- I ja vas volim, ali noćas ćete morati da budete na sasvim drugom mestu - podsetila ga je, podignutih obrva.

On se nevoljno odmače od nje. - Hmmm, u pravu ste. Nažalost - rekao je. - Ne pravite takvo lice. Žili je slatka i privlačna devojka. Biće vam

lepo sa njom - opet se nasmejala. Laskalo joj je što jedan takav muškarac i dalje misli na nju, na dan svog venčanja sa drugom.

- Biće mi lepo sa njom - odvratio je mrko. - Kako to ohrabrujuće zvuči.

- Ne budite nakraj srca. Umećete vi već da se zabavite - osmehnula se, pazeći da neko ne naiđe.

~ 10 ~ Foxy

Zvoncica

- Kako uvredljivo zvuče vaše reči - reče on nadureno. - Kao da bih mogao da vas tek tako zaboravim. Nemojte još da idete. Ostanite još neki dan, molim vas. Morate da budete u mojoj blizini. Ne mogu da podnesem pomisao da ćete otići...

- Nemojte da budete nevaljali dečko. Ja moram da mislim na svoj ugled, ako vi možete da zaboravite na svoj - upozorila ga je udaljavajući se.

Nije više smela da rizikuje. Uz toliki broj budnih i ljubomornih žena, morala je da bude oprezna. Mogla je da se kladi da mu je polovina ovih dama već bila u krevetu. A druga polovina čeka da na njih dođe red. Da se ne pominje njegova mlada supruga, koja verovatno nema želju da ga deli sa bilo kim.

~ 11 ~ Foxy

Zvoncica

II

Uveče je mlada supruga sedela ispred ogledala u svojoj sobi. Rano

se povukla, htela je da se okupa i sredi na vreme. Kosa joj je bila skoro suva, naparfemisala se i sada je sedela u tankoj, beloj noćnoj košulji i polako se češljala, očekujući da joj svakog trenutka muž zakuca na vrata. Muž, kako to lepo i neverovatno zvuči.

Pre samo dva meseca uveli su je u društvo. Iste večeri videla je Armana Grešona i odmah odlučila da će joj on biti muž i niko drugi. Doduše, to nije bio njihov prvi susret. Sreli su se oni davno, još kada je ona bila devojčica od desetak godina. On je već tada bio prelepi mladić od dvadeset i ni najmanje nije obraćao pažnju na nju. Verovatno se nije ni sećao tog njihovog susreta. E, ovog puta biće drugačije, odlučila je odmah. Ona sada nije više derište na koje niko ne obraća pažnju, sada ima osamnaest godina. Bila je mlada i lepa naslednica i odmah se oko nje stvorio krug udvarača. Ako je već u mogućnosti da bira, odabrala je onog o kome je potajno razmišljala osam godina, pitajući se da li je još uvek onako lep kao tada. I nije se razočarala. Sada je bio još lepši. A ona nije htela da čeka da je on sam primeti. Odmah se bacila u akciju. Naravno, njen otac je najzaslužniji što ga je na kraju dobila. Bez njegove pomoći i uticaja to sve bi mnogo duže trajalo, ali ni najmanje nije sumnjala da bi i u tom slučaju uspela. Nije htela da zna šta je sve otac koristio i upotrebio u tim pregovorima, koliko je obećao i platio. Želela je da se zavarava maštarijama kako se to Arman naprečac zaljubio u nju i sam došao da je zaprosi, a ne da su morali da ga debelo podmite i potplate da pristane.

Ustala je i prošetala do ogledala. Nije želela da bude nervozna i nestrpljiva ali neka knedla stajala joj je u grlu celog dana. Sve je nešto strepela, bojala se da se nešto nepredviđeno ne desi i pokvari joj ovaj božanstveni dan o kome je toliko dugo maštala.

Sela je na ivicu prostranog kreveta. Ah, on će uskoro doći... Ustala je i prošetala do prozora. Sa njega je pucao pogled na

uređeni, veliki vrt. Tamo ga je danas nekoliko puta srela kada je kralj otišao. Kako je samo lep, kako zgodan. I konačno njen. Uzdahnula je. Još nije mogla da se privikne na tu pomisao, da je najlepši mladić na svetu njen muž, da će uskoro doći u njenu sobu sa supružničkim pravima i... poljubiti je, zagrliti... i ko zna šta sve još bude.

~ 12 ~ Foxy

Zvoncica

Zadrhtala je od iščekivanja i neizvesnosti. Nije ona baš bila totalno neupućena. Nekoliko baš upornih mladića pokušalo je da je poljubi ali ona je sa svima bila oštra i nije dozvolila nikakve drskosti. Eh, da je Arman ikada hteo da je poljubi, dozvolila bi mu, još kako. Ali on je uvek bio dalek, na drugom kraju sale, uvek u društvu nekih drugih žena i devojaka. Kako im je samo zavidela na tome što ih on gleda, što se smeje njihovim šalama, što ih izvodi na podijum i igra sa njima. Nju nikada tako nije pogledao, niti je pozvao na ples. Slutila je da ga ne zanima previše, da u njoj vidi samo derište tek izašlo iz školske klupe, ako je uopšte i primećuje. A onda se potrudila da je primeti.

Bila je jedinica u oca udovca, koji joj nikada ništa nije odbio. Ni ovog puta nije, iako mu se njena želja nije nimalo dopala. Pokušao je da je ubedi da Arman Grešon nije za nju, da je zavodnik i ženskaroš koji se poigrava ženskim srcima. Čak je i njena mlada maćeha Sofi pokušala da je ubedi da on nije čovek kog treba poželeti za muža, da je leptirast i da neće biti veran, da je već ostavio previše žena. Ali ona nije htela da ih sluša. Rešila je da će to biti on, ili niko drugi. Tako je i rekla ocu. I on je morao da pogne glavu i da se u poteru za Grešonom.

To je konačno danas urodilo plodom. Ona je postala mlada grofica Armana Grešona od Etjena. Sada ga čeka da joj dođe u sobu i učini je svojom ženom. I, ako se ne vara, on bi trebalo da je već tu blizu, u susednoj spavaćoj sobi, njegovoj, sprema se da joj dođe. Osluškivala je celo veče kada će da ga čuje i učinilo joj se da je došao. Sva se stresla od prijatnje strepnje. lako joj nije poklanjao previše pažnje za ono kratko vreme koliko su bili vereni, nije ni odbio ponudu da joj postane muž. Tako da je mogla da pretpostavi da mu neće biti previše teško ni mrsko da bude sa njom.

Ustala je i ponovo stala ispred ogledala. Da je ona muško, bila bi veoma zadovoljna ovakvom ženom, pomislila je zagledajući svoju smeđu kosu, rasutu po ramenima, krupne, tamne oči, lep ten, vitko telo ispod tanke spavaćice. Namerno je odabrala ovu, koju je sakrila na dno putnog kovčega. Bila je skoro providna, sa tankim bretelama preko ramena i napred otvorena do struka, samo vezana tankom trakom na grudima da se ne otvara. Glatka svila na goloj koži izazivala je u njoj prijatnu jezu. Zatvorila je oči, zamišljajući da to nije dodir svile, nego da je to on grli i ljubi... Opet je uzdrhtala od pomisli kako će mu biti milo kad vidi kako je lepa i privlačna, kako će je poželeti, prići joj, zagrliti i poljubiti...

~ 13 ~ Foxy

Zvoncica

Arman Grešon zaista je bio u svojoj spavaćoj sobi. I on se sa večere povukao ranije, ali ne da bi se nestrpljivo spremao za dirljivi ljubavni susret sa svojom ženom, nego da se skloni od gostiju, a naročito od gošći. Nije mogao da podnese pogled na sve te lepe žene kojih će morati da se odrekne zbog jedne glupačice koja je poželela da se igra odraslih i da joj on bude glavna igračka.

Sedeo je na stolici u svojoj sobi i ispijao drugi konjak, već obučen u spavaću košulju i svileni kućni mantil. Uskoro će morati da ode kod nje, njegove „mile" supruge. Kad bi samo mogao da se raduje tom susretu. Ali teško da će ta mala biti dovoljna inspiracija za njega. Ništa mu se kod nje nije sviđalo, niti ga je privlačilo. I već sat vremena ovde u sobi smišljao je kako da joj se osveti za ovu paklenu zamku u koju ga je ulovila. Svi mu govore da treba da bude srećan, da je odlično prošao. Zašto se on ne oseća tako? Samo oseća nemoćni bes koji ga obuzima kad god pomisli na tu malu spletkašicu od koje ga dele dvoja vrata i mali salon. I kod koje bi uskoro trebalo da ode, da izigrava zadovoljnog i željnog supruga, srećnog što ga je udostojila da ga poželi i da dobro plati za njega.

Ah, život nije pravedan. Da jeste, sada bi tamo sedela neka od njegovih ljubavnica, spretna, ustreptala i perverzna. A ne neko bezvezno derište koje ga ne zanima i nikada ga neće zanimati.

Razmatrao je razne mogućnosti da je nauči pameti, i nijednom od njih nije bio zadovoljan. On po prirodi nije bio grubijan, nego uživalac, tako da grubosti nisu dolazile u obzir. Mada bi mogao da je malo ispraši po turu, pomislio je zlovoljno po stoti put. Već je prošlo dosta vremena otkako se popeo ovamo. Red je da ode do nje. Nije ništa smislio, ali rešiće to na licu mesta, u zavisnosti od onoga što tamo zatekne. Čvrsto je odlučio da postupi tačno suprotno od onoga što ona bude očekivala od njega. A on je iskusan, stariji od nje skoro deset godina, naravno da će odmah uočiti šta je to. Zato je ustao, duboko uzdahnuo, kao da kreće na izvršenje kazne, i krenuo prema vratima. Hajde da se i to obavi.

Ipak, prizor koji ga je sačekao u njenoj sobi malo mu je popravio raspoloženje. Njegova supruga, „mala Žili", sedela je na krevetu u tankoj spavaćici, raspuštene kose i očigledno ga čekala. Odmah je ustala kada je on ušao. Fino, pomislio je, polako joj prilazeći. Danas je imao priliku da je vidi samo nabeljenu i narumenjenu, pokrivenu perikom i utegnutu u tešku haljinu. Ovo što sada vidi mnogo mu bolje izgleda. Zastao je na dva koraka od nje, odmeravajući je od glave do pete.

~ 14 ~ Foxy

Zvoncica

Stajala je pred njim spuštenog pogleda, kao što i priliči čednoj devici. Na trenutak je podigla glavu i susrela njegove tamne oči. Od čega joj je sva krv navrla u glavu.

Gledao je njene rumene obraze, lepu smeđu kosu rasutu po ramenima i još nekim oblim delovima koji su se nazirali ispod tanke spavaćice. Iznenada je shvatio da sa njom do sada ni reč nije razmenio. Gle, to i nije tako loše, nasmejao se u sebi toj činjenici. Imati na usluzi jedno ovako divno stvorenje, koje se uz to usteže da zvoca i dosađuje. Pružio je ruku prema njoj, blago joj dodirnuo bradu i polako podigao lice.

Sva je zadrhtala od laganog dodira njegovih prstiju po ivici svog obraza. Njene oči brzo su pronašle njegovo savršeno lice, izvor njene žudnje otkako ga je ugledala pre dva meseca. Sva strepnja, iščekivanje, neizvesnost, sada su kulminirale u njoj. Očekivala je... nije ni sama znala šta. Ali ovakav nežan dodir svakako nije.

Znala je da je on iskusan. I sama je imala priliku da vidi koliko se dopada ženama, koliko lako pliva u vodama zavođenja i flerta, koliko se žene guraju da se, kao slučajno, nađu u njegovoj blizini, da sa njim razmene koju reč, šalu, osmeh. I bila je spremna da iskusi sve što je on spreman da joj pruži. Samo nije bila spremna na ovakvu njegovu nežnost. Bila je prijatno iznenađena. Možda... možda baš tako treba? Možda je to ono što ih privlači kod njega, zbog čega su ga toliko jurile i tražile, želele i borile se za njega? Ni ona se nije mnogo razlikovala od ostalih. Jedina razlika bila je što je ona pobedila u toj trci. Sad je mogla da posmatra predmet svoje želje kako joj prilazi, kako je dodiruje, kako se osmehuje gledajući je, svu drhtavu.

Njena nesigurnost i plahovitost, malo su mu popravili raspoloženje. Imala je sve potrebne obline, a stidljivost se pretvarala u radoznalost i prijatnu napetost. Nije uopšte izgledala ni detinjasto, ni preplašeno. Više kao... kao da jedva čeka da joj on priđe, kao da će mu rado dozvoliti da sa njom čini šta god poželi. Potpuno je zaboravio na ljutnju sa kojom je došao. Sad, kad je pred sobom imao ovako divnu pojavu, koja sva drhti od njegovog pogleda i dodira, nije više bio ljut na nju što je bila tako uporna da ga dobije. Kome ne bi laskalo da može da u nekome izazove ovakvu reakciju? Sve je ukazivalo na to da će mu ova noć doneti mnogo neočekivanog zadovoljstva.

Zavođenje nevinih balavica nikada mu nije bio omiljeni sport, ali ovog puta u pitanju je bila njegova nevina balavica, sa kojom može da

~ 15 ~ Foxy

Zvoncica

radi šta hoće i koja će ga, očigledno, pratiti u svemu što mu padne na pamet. Baš lepo.

Još kad pomisli kako ona nema pojma ni o čemu, da nema sa kim da ga uporedi, kako će joj sve što on uradi ili poželi izgledati da baš tako treba... Pa, devojčice, mislila si da si dobila novu igračku? Pre će biti da je obrnuto. Ponovo se zadovoljno osmehnuo, onim svojim lenjim osmehom za koji je znao da obara žene s nogu, zagledajući je sa svih strana, dok je ona crvenela ali i strpljivo stajala pred njim.

Krotkost i drhtaj sa kojima je dočekala njegov dodir mnogo su obećavali. Pred očima mu puče čitav niz načina na koje može da je uvede u svet odraslih, u svoj svet prefinjene erotike. Biće ona odlična partnerka u tim malim igrama, ponovo je zadovoljno pomislio, pomerajući se u stranu, da je bolje osmotri. Da, zaista je mnogo obećavala. On ponovo pruži ruku prema njoj, sav usredsređen da ne propusti ni najmanji njen uzdah, ni drhtaj, perverzno uživajući u njenom uzbuđenju i neizvesnosti. I nije ga razočarala. Oh, divno. To ga je nekako vraćalo u zaboravljene dane rane mladosti, kada je i sam ovako iščekivao uzbuđenje i radost telesnog uživanja, kada je to čekanje bilo podjednako uzbudljivo kao i kasnije ispunjenje. Morao bi da joj bude zahvalan što ga je ponovo, bar na kratko, podsetila na te divne i nezaboravne trenutke, koji su mu skoro nestali iz sećanja, potisnuti kasnijim brojnim čulnim iskustvima. Predivno. Sada će se hraniti njenim prvim utiscima, doživeće kroz nju to prvo nezaboravno uzbuđenje na najbolji način, jer će on upravljati radnjom, određivati intenzitet i brzinu odvijanja onoga u čemu će zajedno uživati.

Polako je prstom podigao tanku traku njene spavaćice, namerno joj lagano okrznuvši njime vrelu kožu ramena. Treptavi trzaj i brz pogled koji mu je uputila nisu ga razočarali, lako se neznatno trgla od njegovog laganog dodira, ostala je u mestu, pokušavajući bezuspešno da umiri disanje. Posmatrao je vrhove njenih grudi kako se pojavljuju kroz tanku tkaninu, ubrzano se dižući i spuštajući. Zavukao je prste malo ispod tkanine na njenom ramenu, klizeći tom linijom polako od ramena prema vratu. Spavaćica joj se lagano zanjihala, ali je opet ostala na mestu.

Ona je osećala da on još nije poželeo da je zagrli. Da mora prvo da nekako istrpi ovu njegovu čudnu, užasno uzbudljivu igru upoznavanja, odlaganja, neizdržljivo laganih dodira njegovih spretnih prstiju koji glatko klize po njenoj koži, budeći u njoj neka nepoznata, duboko zapletena osećanja.

~ 16 ~ Foxy

Zvoncica

Uspeo je da odoli neodoljivom pozivu njenih bradavica koje su se nazirale ispod spavaćice, njenih mekih usana koje su se neznatno rastvorile, kao da ga pozivaju. Polako, ovo je dugačka noć. I, kao što je danas razmišljao, ta mala lepotica moraće malo da pati i da plati za to što mu se umešala u planove. Makar toliko da ne dobije odmah ono što je htela. Neće je odmah nagraditi svim svojim umećem. Moraće malo da pričeka na puno zadovoljstvo. Odustao je od nekih drastičnijih kazni. Ipak je on prilagodljiv čovek. Ni on neće njoj moći da odoli, zašto komplikovati. Osim toga, ovo njeno čežnjivo uzbuđenje nije imalo cenu. Zato je tako brzo odustao od svoje ljutnje i počeo da se priseća zaboravljenih sopstvenih prvih utisaka, radosti sa kojom je sam uplovio u ovaj svet spavaće sobe.

Bio je siguran da ga želi. Čak i da to nije istina, mogao je da je natera da ga poželi. Ne bi mu bilo prvi put. Da je natera da ga toliko želi, da cvili i moli da je uzme, da drhti i vrišti od želje i zadovoljstva. Ali polako. Nikuda ne žure.

Zaustavio je prste malo iza njenog ramena i blago pojačao pritisak, privlačeći je k sebi, ispitujući koliko je osetljiva na te nemušte znake, koliko spremna da ga prati i upusti se u nepoznate igre. Uz to, neznatno se nagnuo prema njoj, netremice joj posmatrajući lice. Poslušala je njegov znak i nagnula se prema njemu, zatvarajući zamagljene oči. Još malo je rastvorila usne, spremna za taj tako dugo iščekivani poljubac.

Spustio joj je i drugu ruku na rame. Sada je skoro bila u njegovom naručju. Zadovoljno je kroz trepavice posmatrao njen zaneti izraz lica. Ali nije hteo da uradi ono što je očekivala. U poslednjem momentu skrenuo je pravac svojih usana i njima blago okrznuo ivicu njenog obraza, zaustavljajući ih na njenom vratu. Blago se zaljuljala, ali on ju je držao obema rukama, dok je usnama i jezikom ispitivao ukus njene kože.

Kada je osetila njegove zube na resici svog uha, glasno je uzdahnula. Podigla je ruke i njima se uhvatila za revere njegovog svilenog kućnog mantila, držeći se čvrsto i pokušavajući neprimetno da mu se još malo približi. Skoro da se naslonila na njega, ali on je i dalje nekako uspevao da joj izmiče, da drži odstojanje između njih. Oh, dobro. Šta ona zna o svem u ovome, pa da se buni? Neka mu bude, neka je i dalje draži i izluđuje. Ponovo je uzdahnula. Sada je bar njen, može da ga dodirne, da ga privuče bliže sebi, da oseti njegov miris, njegove usne i dah na svom vratu, obrazu, ramenu...

~ 17 ~ Foxy

Zvoncica

Uspešno je izbegao zamku njenih slatkih usana, mogao je da čestita sebi, dok je lagano klizio po njenom vratu. Po vrlo lepom i toplom vratu. Da je još samo sekundu oklevao, ne bi mogao da odoli njihovom nemom pozivu. Poljubio bi je. A onda bi ceo njegov plan propao. Morao je da se uzdržava neko vreme, da bi je još malo stavljao na slatke muke, a sebi priuštio dodatno uživanje od gledanja i slušanja njenog isprekidanog disanja. Nije mu bilo lako, ali uspevao je nekako da održava blago rastojanje sa njom, iako ga je ivica njene lagane spavaćice golicala po bosim nogama u papučama. Njeni prigušeni, ali sve glasniji uzdasi već su mu mutili planove, mameći ga sve bliže. Koža njenog vrata bila je divnog ukusa, skoro da je pulsirala pod njegovim usnama, kojima ju je u početku ovlaš dražio. A onda krenuo da upija i ljubi. Jedva je nekako držao ruke oko njenih ramena, uzdržavajući ih da ne polete naniže.

Bilo je vreme za sledeći korak. Odmakao se od nje, pazeći je da ne padne bez njegovog oslonca. Kada je video da je otvorila zamagljene oči i uperila ih u njega, pustio joj je ramena, ostavljajući jedan prst zakačen ispod trakice. Drugom rukom je kliznuo napred, okrznuvši joj prstima dojku ispod tanke svile, prema udubljenju koje se naziralo iza izreza, i gde se spavaćica držala vezana tankom masnicom. Baš zgodno. Kad to odveže, oslobodiće je sasvim iz te providne, svilene zaštite.

Beskrajno sporim pokretima počeo je da odvezuje svilenu trakicu kojom je gornji deo njene spavaćice bio zatvoren napred, uživajući u njenom uznemirenom treptaju, svaki put kada bi joj ovlaš okrznuo grudi, smeškajući sa zadovoljno zbog svoje lukave taktike.

Stajala je ispred njega, osećajući da će je uskoro izdati noge, da će se srušiti, tu ispred njega, ako on i dalje nastavi da je ovako izaziva i mami.

Sada je petljao nešto oko njene trake, odvezivao je, šta li već. Naravno, prsti su mu povremeno, kao slučajno, ovlaš dodirivali njene grudi kroz tanku svilu. I sama svila bila je glatka i prijatna za kožu, kao najnežnije milovanje. A njegove ruke preko nje činile su da joj se od miline naježe i one nevidljive dlačice na vratu. Nije više mogla da izdrži, pa je opet obema rukama uhvatila kaiš njegovog mantila. Mada joj on ne bi bio od neke pomoći ako bi krenula da pada.

Zadovoljno je zastao kada je završio odvezivanje, pazeći da joj spavaćica ne sklizne na pod, da se i dalje drži na ramenima. Blago je uhvatio jednu ivicu, pomerajući je u stranu, otvarajući i otkrivajući malu, belu dojku. Neprimetno je uzdahnuo, kao da ga je zapahnuo njen

~ 18 ~ Foxy

Zvoncica

neodoljivi miris. A onda je prstom krenuo da klizi prema nežnom ružičastom pupoljku. Dok je stigao do njega, već se rascvetao, drhtavo se pružajući njemu u susret. Samo na kratki trenutak ga je dodirnuo i nastavio dalje. Ima vremena. Oblikovaće on te pupoljke usnama i prstima, učiniće da očvrsnu, da narastu, da budu izvor neodoljivog uzbuđenja za oboje.

Krišom je, ispod trepavica, pratila njegov usredsređeni izraz lica, dok joj je u glavi bubnjalo od njegovih golicavih dodira. Morala je da suspregne razočaranje kada je on nekako preskočio njene grudi i zaustavio ruku bočno na struku. Ali joj je srce poskočilo kada je drugom rukom počeo da joj smačinje spavaćicu sa ramena, otkrivajući i drugu stranu, gladeći je po koži i ostavljajući vreli trag na njoj. Sva je zadrhtala kada je osetila da je privlači bliže uz sebe, saginje se prema njoj, pridržavajući joj spavaćicu iza leđa, da ne padne sasvim na pod.

Sada su joj grudi bile otkrivene i svežnjikav noćni vazduh prijatno ju je hladio, izazivajući joj u celom telu prijatnu jezu. Naravno, tome je obilato doprinosio njegov dah pored njenog vrata, uha, obraza... Usnama je blago ponovo okrznuo njene. Poskočila je na taj dodir, sva srećna. Ali on je nastavio da klizi dalje, na drugu stranu njenog lica, sitnim poljupcima prekrivajući joj oči, obrve, čelo. Donju ivicu vilice i ponovo vrat. Baš kada je pomislila da će nastaviti, on se uspravio i prestao.

Otvorila je oči i pogledala ga u lice. Imao je zagonetni osmeh na licu. A ona više nije bila tako strpljiva kao na početku. Stegla je rukave njegovog kućnog mantila, gužvajući ih i privlačeći ga bliže.

- Zašto ne sednemo? Malo je udobnije nego da ovako stojimo - rekao je pokazujući na krevet iza nje.

Od šaptavog, zavodljivog zvuka njegovog glasa ponovo se stresla, iako je mislila da više ničim neće moći da je dodatno potrese. Prihvatila je skute svoje spavaćice, pridržavajući je uz sebe, i stidljivo sela na ivicu. A onda je sa iznenađenjem, obradovana, mogla da ga posmatra kako on skida svoj kućni mantil, baca ga preko fotelje i ostaje u spavaćoj košulji, stojeći i dalje ispred nje. Mogla je samo da zamisli da ostali muškarci ne izgledaju ovako privlačno u tom bezličnom odevnom predmetu.

Nadala se da će sesti do nje i nastaviti sa svojim izluđujućim milovanjima. Imala je maglovitu predstavu šta se dešava između muškarca i žene u krevetu, ali nije baš tačno znala kako to izgleda.

~ 19 ~ Foxy

Zvoncica

Nadala se da je isto ovako lepo kao što je bilo do sada. Videla je ispred sebe njegova bosa stopala u papučama, prave listove i kolena. I mogla je da nazre čvrste butine i još nešto što se ocrtavalo ispod košulje.

- Da li znate šta bi trebalo da usledi posle ovoga? - upitao je on blago zabavljen njenim potajnim radoznalim pogledima, kao da joj čita misli.

Smela se i pocrvenela. Zašto je ovako ispituje, zašto je ne zgrabi, obori na krevet, ljubi i miluje, i radi sve ostalo što će ona jedva dočekati? Ona bi tako, da je na njegovom mestu. Ipak, tešilo ju je to što je i ona osećala njegov suzdržani dah, potajno uzbuđenje, koje je krio od nje iz nekog njoj nepoznatog razloga.

- Otprilike - rekla je, ne želeći da izgleda kao potpuna neznalica. Ali slutila je, iz njegovog osmeha i pogleda, da on zna kako ona nema pojma ni o čemu. Pa dobro, pokazaće mu da bar nešto zna.

Malo se uspravila i opustila ruke kojima je pridržavala spavaćicu. Bljesnule su njene grudi, a spavaćica je pala na kolena. Mogla je zadovoljno da uoči kako to nije ostalo neprimećeno. Odmah je pogled sa njenog lica prikovao na par delova koji su, očigledno, muškarcima veoma zanimljivi. Seo je pored nje, spustivši ruku na krevet iza njenih leđa. Mogla je da oseti kako je njom, kao slučajno, dodiruje po zadnjici. Da li to znači da je ovom beskrajnom mučenju, konačno došao kraj? Da će je poljubiti, uzeti u naručje... Sada joj je njegovo lice bilo još bliže, veoma blizu... Opet je osetila njegov dah na obrazu, dodir njegovih usana po svom licu, svuda, od obraza, ivice brade, ušiju koje je blago gricnuo, opet obraza i vrata... I nije mogla da veruje kada ih je zaustavio na njenim usnama. Jedan trenutak sedela je zatečena takvom iznenadnom srećom, a onda se pružila prema njemu, žudno uzvraćajući, upijajući se svojim usnama u njegove.

- Hej, polako - nasmejao se srećno i odvojio od nje, kao da se brani. Postiđeno je spustila glavu. Ali on se na to pridigao i prebacio na

sredinu prostranog kreveta. Potapšao je rukom mesto pored sebe, pozivajući je, sa neodoljivim osmehom na licu. Ko bi mogao da odoli takvom pozivu, tom šarmerskom osmehu? Brzo se bacila za njim, ne pazeći na spavaćicu, koja se od tog pokreta smakla, zakačena za ivicu kreveta. Zastala je, gola, pogledavši prvo prema spavaćici koja je jadno ležala iza nje, a onda i prema njemu.

- Ništa ne mari, ionako bi morala jednom da ode - rekao je sa osmehom, odmeravajući je.

~ 20 ~ Foxy

Zvoncica

Laknulo joj je od izraza potajnog divljenja u njegovim očima. Polako se privukla i sela pored njega, naslanjajući se na jastuke iza sebe. Šta sad? Želela je da nastave onaj poljubac od malopre, ali on kao da je imao u glavi neke druge planove i pravce. Da li bi je odgurnuo kada bi ga sada poljubila, bacila se na njega i prikovala ga na te jastuke? Ili bi je primio u zagrljaj? Želela je da mu strgne tu belu spavaću košulju koja ju je delila od njega, ali nije bila sigurna kako bi on to shvatio. Ostala je da čeka, bacajući iskosa poglede na njega.

Bio je zabavljen borbom koja se u njoj vodila i koja se nedvosmisleno videla na njenom licu. Početna stidljivost, i sve jača i slobodnija želja borile su se u njoj. Bilo mu je veoma drago što je u njoj uspeo da probudi tako burnu reakciju sa samo nekoliko ovlašnih dodira i poljubaca. Ovo mu se sve više sviđalo. Ako je sa tako malo uspeo da u njoj izazove ovako finu vatru, šta će biti kada mala tigrica oseti pravu strast? Pogled na njeno golo telo pored sebe probudio je u njemu ono što je celo veče tako uspešno potiskivao. Osećao je da neće moći to više uspešno i unedogled da radi. Prsti su ga bockali i svrbeli da je dodirne, oseti onako kako je navikao, da je istraži i dovede do ivice, i preko nje. Zato se sagnuo prema njoj, zastavši još jedan trenutak da uživa u pogledu na njeno zategnuto lice u iščekivanju pravog poljupca.

Zatvorila je oči, osećajući nekako da će je ovog puta zaista poljubiti, a ne igrati se sa njenim strpljenjem i živcima. I nije se prevarila. Usne su im nekako legle jedne na druge u idealnom spoju. I oblik, i ukus i miris, sve je bilo baš kako treba. I više od toga. lako nije znala šta treba da radi, priroda je radila svoje. Izvila se prema njemu, zgrabivši ga za rukav, privlačeći njegovu ruku preko sebe. Malo je zadrhtala kada je osetila njegove tople prste na svojim leđima oko struka. To joj je dekoncentrisalo poljubac, ispustila je vreli dah u njega, a on je iskoristio priliku da se malo odmakne i ponovo pogleda njeno zažareno, lepo lice. Zaista, zašto je moderno da se ljudi prekrivaju perikama, da se bele i rumene, kada je najlepše nešto ovako prirodno, okupano, oprano, bez ikakvih veštačkih primesa na koži? Glatka, osetljiva koža ga poziva, čezne za njegovim prstima, za njegovim telom. Nije smeo da razmišlja o tome, podsetio se poslednjim trunkama razuma. Pridigao se na trenutak i zbacio sa sebe košulju.

Neosetno su se naslonili na jastuke, a njegova ruka je ostala na njenim leđima. Lagano je počela da klizi prema boku, penjući se preko njegove izvijene linije. Nekako mu je bilo žao što je usput izgubila spavaćicu, jer je mogao da je draži laganim zavirivanjem ispod nje,

~ 21 ~ Foxy

Zvoncica

zavlačenjem ruku, istraživanjem... Ali i ovako mu nije bilo loše, dok je nesmetano istraživao njena leđa, bokove i zadnjicu dok je imao pogled na njeno belo, kao izvajano golo telo, koje se uvijalo pod njegovim prstima, pružalo žudno prema njemu, drhtalo od njegovih dodira...

Videla je da je sada i on bez odeće. Pružila je oprezno ruku prema njemu i spustila dlan na njegove glatke grudi. Više je osetila nego čula kako je tiho uzdahnuo od tog njenog dodira. Tek je onda shvatila koliko se on uzdržava, koliko je i on isto ovoliko uzbuđen, na ivici razuma, koliko je želi, možda isto koliko i ona njega. Krenula je da klizi rukom po njegovim grudima, ispitujući svoju moć, podižući je do njegovih mišićavih ramena i spuštajući je do zategnutog stomaka. Kada je stigla dotle, začula je neki prigušen zvuk i on ju je uhvatio, zaustavljajući je, sprečavajući da ide dalje. Sa potajnom radošću pristala je na njegovu zabranu, podižući ponovo tu svoju ruku na njegove grudi, prelazeći glatko preko njegovih ispupčenih bradavica. Opet je zadrhtao, nehotice produbljujući poljubac. Jezici su im se isprepletali u neviđenom vrtlogu, usne izvodile razne eksperimente.

Pripila se jače uz njega, podvlačeći se što bliže u želji da ga celog oseti uz sebe, da oseti vrelu toplotu njegovog tela. Na trenutak su bili spojeni celom dužinom, koža uz kožu, vrelina uz vrelinu. Učinilo joj se da ne mogu biti bliži, pripijeniji od ovoga. A onda je on odvojio ruku od njenih leđa i stavio je između njih, kao branu. Htela je da se pobuni na to razdvajanje, ali onda je osetila da mu je dlan na njenom stomaku. Radosno se trgla i pojačala poljubac.

Sada je poslušno ležala na leđima, ne pokušavajući da se pribije uz njega, čekajući kakvo će dalje radosno uzbuđenje da usledi. Krenuo je da prstima istražuje prednji deo njenog tela, od ramena, struka i leđa, do stomaka i butina, namerno zaobilazeći ružičaste vrhove, koji su ga zvali i mamili.

Izvijala se za njegovom rukom kada bi skrenuo pravac, zovući ga da se osvrne na neke zanemarene delove. Bradavice su joj postale okrugle i tvrde i pored toga što ih je namerno izbegavao. Kada je konačno prstima prešo preko jedne, glasni uzdah olakšanja, a odmah zatim i zanosa propratio je tu njegovu odluku. Kada ga je vrhovima prstiju lagano uzeo, ispitujući oblik i čvrstoću, sva se izvila prema njemu, prebacujući koleno preko njega. Zaječala je kada je krenuo da pojačava dodir i hvat, poljubac je nekoliko puta bio prekinut njenim glasnim uzdasima i dahom. Nogu je spustila sa njega, ali je ostala savijena u kolenu, kao da iščekuje nešto novo.

~ 22 ~ Foxy

Zvoncica

Njegov golicavi dodir na njenim grudima bio je nešto najlepše što je do sada iskusila. A još više kada je spustio glavu i usnama uhvatio jednu bradavicu. Zarila je glavu pozadi u jastuk, prepuštajući se ushićenju. Obe bradavice bile su krajnje nadražene, jedna njegovim spretnim prstima, druga nežnim i zahtevnim usnama. Ispustila je tihi zvuk negodovanja kada se pridigao, kada je pustio taj mali izvor nemira i ponovo legao uz nju. Ali odmah se umirila, pa zadrhtala kada je osetila da mu se ruka spušta na njen stomak, i malo niže... Podigla se malo, pošla celim telom u susret toj njegovoj ruci, podižući se malo na savijenu nogu, koju je malo raširila, otvarajući mu prolaz do najdubljih izvora...

Unutrašnja strana njenog bedra bila je glatka kao svila. Klizio je njome od kolena pa naviše, zaustavljajući se kada se približi onom mestu koje ga je najviše zvalo. Pa se opet vraćao ispočetka, osluškujući njene uzdahe neizvesnosti i blagog negodovanja kada se to desi, gušeći u sebi sopstveno nestrpljenje. Ali ni to večito nije mogao da radi, bojeći se da on sam neće više moći da drži svoju želju na odstojanju. Ovog puta nije zaustavio ruku. Produžio je, vešto pronalazeći centar svih dešavanja, više oduševljeno nego iznenađeno primećujući kako je već vlažna i vrela.

Kada je glatko kliznuo prstima nekoliko puta po dužini, drhtaj prođe celim njenim telom, a kroz poljubac joj pobeže neki jecavi zvuk. Pojačao je glađenje, osećajući je pod prstima kako raste i cveta, kako se upija u njegov dodir, tražeći još. Miris žudnje, strasti, želje poče da se širi na sve strane, počinjući da čak i njemu muti pamet. Ubrzao je pokrete svojih spretnih prstiju, a ona ih je pratila celim telom, uz poneki ječeći uzdah. Osetio je kako u njoj raste napetost, približava se... A onda se ona savila u luk, iznenađena, i počela da se grči. Nije odustajao, navalio je da je draži, dok se ona trzala i grčila u njegovom naručju, ne znajući šta ju je snašlo, ali uranjajući u to blaženstvo svom snagom.

Nije joj dozvolio da se potpuno umiri. Kad je procenio da je poslednji od najjačih grčeva prohujao, privukao ju je i legao preko nje, pronalazeći lako put uz klizavu, mokru stazu i polako uronio u nju, ispunjavajući tesni prolaz. Bilo je tu sada nekog drugačijeg zatezanja, otvorila je oči, nepripremljena za promenu i pogledala ga kada je naišao na malu prepreku. Stegla ga je rukom za rame u pokušaju da ga zaustavi, ali lavina zadovoljstva bila je prevelika da bi se obazirala na malu trenutnu neprijatnost, na koju je ubrzo zaboravila, iznenađena novom situacijom. Osetila ga je u sebi i još, ponovo i to je bilo nešto

~ 23 ~ Foxy

Zvoncica

potpuno neočekivano i dobro, što je trebalo ponoviti i produžiti, pa ga je zgrabila rukama i pritisla još jače uz sebe, telom pronalazeći pravac i put da mu se još više približi, da ga još dublje oseti.

Težina njegovog tela na njoj bila je božanstvena, a osećaj ispunjenosti, krajnje bliskosti i otvorenosti bio je skoro nepodnošljiv, isto kao i ritmični pokreti, koji su u njoj izazivali neslućeno uzbuđenje. Tako je ponovo osetila kako se ona lavina neočekivanih osećanja ponovo obrušava na nju, obuzima je celu, protresa je do vrhova nožnih prstiju, koje više nije mogla da oseti. Samo je osećala kako je on celu ispunjava, podiže do neba, kako se propinje pod njim u neobično jakom grču. Da li je to iz njenih usta izleteo taj krik, jecaj, to grleno režanje i cviljenje? Nije mogla da proceni jer je bila zauzeta upijanjem u sebe poslednje ostatke svog nesvakidašnjeg doživljaja.

A onda je čula njega, osetila kako ubrzava pokrete, kako uranja u nju dublje i brže. Podigla je kolena oko njegovih ramena i leđa, ponovo se predajući naletu grčevitog zadovoljstva, ovog puta istovremeno sa njim. Radosno se stiskala uz njega, presrećna što zajedno mogu da učestvuju u nečemu tako predivnom, tako intenzivnom, tako bliskom.

Propinjao se nad njom, zaranjajući još dublje, još intenzivnije, a ona mu se podizala u susret, upijajući ga, usisavajući ga svom snagom. Nije više mogao da izdrži. Kriknuo je, u nezaustavljivom grču, i još jednom, i još jednom... Potpuno se obeznanila, pokušavajući da mu bude još bliže, pritisnuta negovom težinom, njegovim glatkim telom koje ju je celu ispunjavalo, koje joj je podarilo nekoliko naleta potpuno neočekivanog, ali predivnog zadovoljstva.

Umirio se i dalje u njoj, glave zarivene u jastuk pored nje. Neizreciva sreća obuzimala joj je celo biće i telo. Znači, tako to izgleda. Nije ni čudo što ga žene jure. On je pravo bogatstvo u krevetu. Blago je opustila stisak svojih kolena oko njega. Valjda ga nije povredila svojim stezanjem? Sa strahom je primetila tragove svojih noktiju na njegovom ramenu. Ali on se osmehivao, nije pokazivao nikakve znake neprijatnosti. Poljubio ju je, zbunjenu, u vrh nosa i skotrljao se pored nje.

Dah joj je zastao od pogleda na njegove mišiće, na njegove glatke grudi i ravan stomak. I na još nešto, što do tada nije videla. Podigla je pogled i videla da sa osmehom prati njeno radoznalo istraživanje. Sva se pomela i naslonila glavu na jastuk.

~ 24 ~ Foxy

Zvoncica

- Pa... mala moja gospođo, kako vam se ovo svidelo? - upitao je prilično uveren u njen pozitivan odgovor.

- Da... - odvratila je bez daha, na šta se on nasmejao - Ovaj... svidelo mi se - htela je da doda još nešto, da pita još nešto, ali činilo se da bi to bilo višak u ovakvoj situaciji.

Zato ga je samo posmatrala kako leže na jastuk pored nje, pokriva se ivicom pokrivača i zatvara oči. Da, ovo zaista ume da iscrpi čoveka, pomislila je dok su se i njoj oči sklapale.

Negde u toku noći osetila je njegove ruke na svojim bokovima. Bila je okrenuta na stranu od njega, i nije više imala snage ni da se pomeri, ni da bilo šta kaže. Jedino je mogla da mu se sasvim malo približi, u iscrpljenom, ali radosnom iščekivanju ponavljanja onog divnog iskustva od sinoć.

Ovog puta nije imao strpljenja za previše dugi uvod. Ionako je spavala, ujutru se neće ni sećati šta je noćas bilo, da je bilo šta ukrao od nje dok nije bila svesna. Kada je osetio njen drhtaj i neznatni pokret prema njemu, zavukao je ruku između njenih nogu. Odlično, već je bila vlažna. Produbio je taj dodir, kliznuvši još dublje prstima. Pažljivo je ponovio pokret nekoliko puta, primećujući kako je već potresa drhtaj, kako je spremna za njega, čak i u snu.

Priljubio se uz njena leđa, naslanjajući svoj ud uz njenu zadnjicu, dok se ona meškoljila, pribijajući se uz njega. Osmehnuo se njenoj nestrpljivoj želji. I on je bio prilično nestrpljiv. Celo veče uživao je u estetski lepim, strastvenim situacijama. Sada je bilo vreme za nešto sirovog, ukradenog seksa. Pažljivo se namestio i ušao u nju. Propratila je taj pokret dubokim uzdahom i pokrenula mu se leđima u susret. Nije mu trebalo dodatnog ohrabrenja. Počeo je sa laganim pokretima, držeći je za bokove, navlačeći ih na sebe. Bio je iscrpljen celovečernjom akcijom, ali nije mu bilo dosta nje. Tako je bila meka i podatna, tako se krotko i punog srca bacala u svaku njegovu igru, da mu je potpuno zamutila pamet i razum. Ako je umorna koliko i on, neće ni primetiti ovu njegovu krađu. Misliće da je ovo samo sanjala. Zato je ubrzao pokrete, dohvatajući je prstima po onom osetljivom delu, zaranjajući duboko u nju.

Prianjala je uz njega kao svilena rukavica, kao da je stvorena po njegovoj meri, kao da je tu samo da bi njega ovako izazvala, dovela do ludila, omogućila mu da se ovako zanese i eksplodira. Poslednjim pokretom zario se duboko u nju, uz jecaj i oslobađanje, osećajući kako

~ 25 ~ Foxy

Zvoncica

se i ona grči i trza, kako se navlači dublje na njega sanjivim, usporenim pokretima, kako se pribija i upija ga u sebe, baš kao što je radila cele večeri pre toga.

~ 26 ~ Foxy

Zvoncica

III

Kad je ujutru otvorio oči, video je da leži nalakćena na svoj jastuk i

netremice gleda u njega. Povukla se, sva pometena, kad je videla da je uhvaćena na delu. Ali on je uhvatio prstima za ivicu brade, ne dajući joj da se udalji. Odmah se zaustavila, bojažljivo ali sa nadom opet pogledala u njega. Uputio joj je bezobrazni osmeh, od koga je još više pocrvenela, ali nije skrenula pogled. Pustio joj je lice i spustio ruku na njeno golo rame. Onda je jedan prst zakačio ispod pokrivača i lako ga odigao, zavirujući da vidi šta ima ispod, susrevši njen pogled sa nestašnim osmehom. I ona je, podstaknuta time, polako pomerila pokrivač sa njega i otkrila mu gole grudi. Još je više proširio osmeh, ohrabrujući je, i stavio obe ruke pod glavu.

Podigao je obrve i pogledao je kao da sada njoj sve prepušta, podstičući njeno istraživanje. Još nekoliko trenutaka je oklevala, pre nego što je odigla pokrivač sa njega i sad ona zavirila ispod. Dah joj je zastao od pogleda na njegovo zategnuto, vitko telo. On se glasno nasmejao, videvši njeno iznenađenje i oduševljenje, ali i da će sve ovo veoma sporo teći ako nju pusti da se tako stidljivo razvlači. Zato je uzeo njenu ruku i zavukao je ispod pokrivača. Raširila je oči kada je pod prstima osetila nešto glatko, žilavo, kako se stvrdnjava i menja oblik. Htela je da povuče ruku, ali on je nije puštao. Gledao ju je izazivački u oči i nedvosmisleno pozivao.

A nije baš kao da ga dodiruje prvi put, pomislila je hrabreći se i obuhvatila ga celom šakom. Sa iznenađenjem je mogla da primeti promenu na njegovom licu, zategnut i usredsređen izraz. Da li je moguće da ona svojom rukom, svojim dodirom, može kod njega da izazove bar delić onoga što je on u njoj izazvao noćas? To joj je odjednom otvorilo beskrajne vidike. Vragolasto ga je pogledala i pojačala stisak kružnim, uzdužnim pokretima. Neko vreme puštao ju je da se zabavlja, zadržavajući dah, ali onda je osetio da neće moći dugo da izdrži njen neodoljivi stisak. Sklonio joj je ruku.

- Ah, draga, ne želiš valjda da previše skratimo naše uživanje - rekao joj je sa upozoravajućim osmehom.

Moraće još mnogo da uči, zaključila je, ali očigledno je na dobrom putu, imajući u vidu da ima odličnog učitelja. Zato je povukla ruku i podigla se na laktove, da ga bolje vidi. Moraće zasada da njemu prepusti

~ 27 ~ Foxy

Zvoncica

vođstvo, dok bar delimično ne ovlada njegovim umećem vođenja ljubavi.

Pružio je ruku prema njoj i video da je sva zadrhtala od iščekivanja. Uzeo je samo jedan njen uvojak i počeo da se igra njime. Krajičkom usana se osmehnuo kad je opazio razočaranje na njenom licu. Zato je odmah pustio njenu kosu i privukao se sasvim do nje.

- Madam... šta danas imamo na repertoaru? - upitao je zaverenički. Odmah joj se osmeh vratio na lice. Što je u njemu probudilo

predivan osećaj moći i superiornosti. Uživao je cele noći, uvodeći je u tajne vođenja ljubavi, gledajući kako se sa iznenađenjem i predanošću baca u svako novo iskustvo, kako sa sve većim obožavanjem postaje njegova robinja ljubavi. Odavno nije imao tako krotku, poslušnu, inspirisanu učenicu. A uz to je to njegova žena, što znači da neće postojati granice podučavajućim časovima ljubavi i požude. Osim onih koje on postavi. Ali daleko je do toga. Za sada je bio veoma zadovoljan učinjenim i onim što već ima u glavi kao planove za sledeću igru. Ona je bila njegova nova, neodoljivo privlačna igračka. Slutio je da neće moći brzo da mu dosadi, da ima još mnogo toga što će sa njom moći da radi.

Spustio joj je ruku na svoje grudi i opet legao, podvlačeći svoje ispod glave, kao da joj se prepušta na milost i nemilost, kao da hoće da je iskuša i proveri šta je noćas naučila. Ispružila se pored njega, odjednom osetivši želju da bude nevaljala. Pošla je polako prstom od njegovih grudi prema stomaku. Ovog puta široko joj se nacerio i nije je zaustavio. Nastavila je dalje, skrećući preko butina, kružeći laganim pokretima, kao što je on njoj sinoć radio, ubrzavajući pa usporavajući, približavajući se, pa se udaljavajući.

U jednom momentu primetila je da je utonuo u jastuk, zadržavajući dah, zatvorenih očiju, zategnutog tela. Osetila je ogromnu radost. Pa I ona njega može da dovede do ivice, isto kao i on nju! Osetila se izuzetno moćno i nestašno. Sada se sagla iznad njega, uključujući i usne u tu svoju igru sa njim. Bilo je nekih pokreta gde joj je on vraćao ruku ili joj odmicao glavu od sebe, kada bi ga golicala jezikom, vrhom nosa ili kosom, kao da se suviše približila opasnoj zoni, od koje želi da je udalji. Bacila je još jedan pogled prema njegovom licu, a onda se polako sagla, prikradajući se kao lopov. Ležao je zatvorenih očiju, predajući se njenom vođstvu, njenim spretnim rukama i vlažnim, toplim usnama. Jedan njegov moćni deo sve ovo vreme izazivao joj je radoznalost, od

~ 28 ~ Foxy

Zvoncica

koje joj je ubrzano lupalo srce. I sada je pretilo da je zaguši, dok se saginjala još niže.

Kada je osetio njen vlažni jezik na svom polu, iznenađeno je otvorio oči i pogledao naniže u nju. Oči su joj nestašno sijale dok ga je isprobavala jezikom i usnama sa svih strana, kao neki specijalitet za koji nije baš sigurna kako se jede. Nije očekivao da će se ona tako brzo osloboditi svoje stidljivosti i preći u napad. U prvom momentu hteo je da je povuče nazad. Ali onda se prepustio, ponovo spustivši glavu na jastuk. Pa red je bio da se on malo odmori i njoj prepusti da mu pokaže šta može.

Izgledala je veoma nadareno. Jedna misao proletela mu je kroz glavu: bio je veoma zadovoljan što nju ima za partnerku u svojim nestašnim i strastvenim igrama, što će je imati i nadalje, što mu je žena pred zakonom i ljudima. Osetio je ogromnu zahvalnost prema svima koji su se umešali u sudbinu da ona postane njegova. I prema njoj, što je bila uporna da ga ima, što je ispod uzdržane, stidljive spoljašnjosti krila i samo za njega sačuvala ovakav dar, što ga je poštedela previše dugog savlađivanja lažne stidljivosti i čednosti, što će mu uskoro biti skoro ravnopravni partner u erotskim eksperimentima.

Zaustavio je disanje kada ga je celog pažljivo uzela u usta. Pa, ovo je čudo, zaista. Pokušao je da se opusti dok je oprezno ispitivala pravce delovanja, dubinu i intenzitet zahvata, ali kada je počela da ga naizmenično jezikom golica po vrhu i uzima nazad u usta, nije više mogao. Glasno je jeknuo i dohvatio je za noge, ne baš pažljivo, povlačeći je preko sebe.

U trenu se našla preko njegovog lica, iznenađena i malkice preplašena. Ali odmah je shvatila, kada je i sama osetila njegov jezik u sebi. Oh, to je bilo tako neobično, tako uuuuh... Sagla se i navalila nazad na svoj malopređašnji posao, ne više onako kolebljivo i uzdržano. Kako je on produbljivao prilaz, ubrzavao pokrete, obuhvatao je i prodirao joj do samog mozga svojim jezikom, prstima i usnama, tako je i ona grabila halapljivije i dublje. Ali on je bio brži, veštiji i uskoro je morala da ga pusti, dok se grčila i ispuštala kratke vriske, potpuno zaboravljajući i gde se nalazi, i šta je radila.

A onda ju je opet lako okrenuo, kao da je lutka, licem prema sebi, ne dajući joj dovoljno vremena ni da dođe sebi. Rukom je potražio skliski ulaz u nju i namestio se. Oduševljeno se spustila na njega, primajući ga, zatvarajući se usko oko njega, gutajući ga u sebe celog. Sada je mogla da

~ 29 ~ Foxy

Zvoncica

oseti, proba, zamisli kako je njemu bilo noćas iznad nje. Mogla je da sama određuje ritam, brzinu i dubinu i da ima punu kontrolu nad svakim zahvatom, pokretom. To je bio nepodnošljivo dobar osećaj. Naročito što je on usrdno pomagao, držeći je rukama za bokove, spuštajući je i podižući, golicajući je rukama za ono osetljivo mesto zbog koga je sinoć podivljala. Isto kao što je sada pretila opasnost da se desi.

Oluja se približavala, ali ona je znala šta sledi i sa slašću joj se prepuštala. Ubrzala je pokrete, nabijala se na njega do kraja, pokušavajući, tražeći još i više od toga u nadolazećoj erupciji. Začula je njegove krike i on se propeo, podižući i nju u vazduh, zarivajući se obeznanjujuće duboko. Krici su im se stopili u jedan, grčevi protresali neizmerno dugo, podstrekujuće delujući ponovo na oboje. Ovo je bilo najbolje do sada, ovaj osećaj istovremenosti, udruženosti, jedinstva, obrušujuće strasti, pomislila je zadovoljno ležeći preko njega kada je oluja prošla.

Kada je mnogo kasnije otišao, sedela je na stolici i četkala kosu, gledajući svoje natečene usne u ogledalu. Noge su joj klecale i drhtale još dugo posle njegovog odlaska. Celo lice kao da joj je dobilo neki sjaj, oči su joj postale tamne i velike, cela njena pojava dobila je neku mekoću i osetljivost na dodir. Grudi i bradavice bile su naročito osetljive i osećala je kako joj bridi cela unutrašnjost. Ali sve su to bili prijatni osećaji, koji su budili sećanja na razne trenutke, situacije koji su ih izazvali.

Pojela je sav doručak koji joj je sobarica donela na poslužavniku, što joj se odavno nije desilo. Nije planirala da se, ovako iscrpljena, miče ceo dan iz kreveta, ali morala je da pusti poslugu da promeni izgužvanu i zamrljanu posteljinu. Na sredini se jasno videla crvenkasta mrlja, koju je njen muž sa zadovoljnim osmehom odmerio kada su sobarice jutros menjale čaršav. Kako se on ne oseća ovako iscrpljen kao ona? Nego može veselo da zvižduće, vezuje kitnjasti okovratnik i sprema se da izađe i malo se posveti gostima? Zavidela mu je na toj energiji. Ona neće moći da se makne iz sobe celog dana, toliko je iscrpljena.

Zagledala se u svoj odraz u ogledalu. Da li se na njoj vide tragovi noćašnje ljubavi? Razgrnula je malo jutarnju haljinu i pogledala se. Ništa nije mogla da primeti. A ipak joj se činilo da izgleda nekako drugačije. Još malo je otvorila haljinu. A onda je potpuno raširila i ustala. Nikad sebe ranije nije videla golu. Htela je da proceni šta on to vidi lepo, šta to budi onakvu želju u njemu, šta ga to oduševljava kod nje. Okrugle, bele grudi sa ružičastim, osetljivim vrhovima. Vitke noge, ravan stomak.

~ 30 ~ Foxy

Zvoncica

Prešla je rukama preko njega, osetivši ponovo slatku jezu, sećanje na njegove dodire, hmm.. Možda je zaista privlačna svom mužu. Sva se stresla od te pomisli. Prijatna jeza opet je obuzela. Kako to intimno i blisko zvuči. A njen muž je niko drugo, nego Arman Grešon, čovek o kome druge žene mogu sad samo da sanjaju. Koji je sad samo njen, koji je pažljiv, koji je voli i želi, koji se celu noć nije odvojio od nje, posvećujući joj se na najlepši mogući način. Koji i sam stenje od njenih bezobraznih dodira, koga i ona može da obori s nogu i izludi ga, natera ga da se prepusti stihiji strasti.

To joj je dalo novu snagu da se obuče i spremi. Trebalo je ispoštovati goste. A neke od njih čak i ispratiti. Nema potrebe da se previše zadržavaju ovde u zamku, sad kad će oni dosta vremena biti posvećeni jedno drugome.

~ 31 ~ Foxy

Zvoncica

IV

Zaista, njen otac je sutradan zadovoljno napustio imanje svog zeta,

ljubazno ispraćen presrećnim osmehom svoje jedinice. Otišao je, ohrabrujući sebe da će sad konačno sve biti u redu, uprkos njegovim početnim bojaznima o pravim namerama i dvoličnosti tog njegovog slatkorečivog zeta. Ali njegova Žili uverljivo ga je ubedila da je ona sada sasvim srećna, da joj je muž divan i da je voli, i da slobodno može da ide i posveti se svojim obavezama i kralju. Kome upućuju svoju najdublju zahvalnost i lepe želje za sve što je učinio za njih.

Sa njenim ocem otišli su još neki uvaženi gosti, njegovi prijatelji. A isto tako i Armanova majka. Ona je ispunila svoj deo zadatka, ostalo je sve sad na njemu. Nije više bilo potrebe da se zadržava i zabrinuto bdi nad njima kada im je prvog jutra spazila zadovoljne osmehe na licu. Sada su u dvorcu ostali samo neki mlađi, besposleni, kojima je bilo svejedno gde se nalaze, samo dok imaju dobru zabavu i provod, hranu, vino i društvo.

Od starijih je ostala jedino markiza Oktavija Ševalije. Žili je načula neka govorkanja o njoj, da je na nekakvom lošem glasu, ali ništa više od toga nije mogla da sazna. Njen muž ju je uzdržano ali ozbiljno upozorio da se drži dalje od nje, i ona nije imala nameru da ga u tome izneveri. Markiza je, inače, uvek bila okružena mladićima, doterana i moderno našminkana. Mlada grofica počela je tek sada, kao udata žena, da nazire u čemu se sastoji ta markizina ozloglašenost. Izbegavala ju je, uprkos sve većoj radoznalosti, jer je želela da njen muž bude zadovoljan njenim ponašanjem. Nikakvi gosti nisu joj smetali ali ni interesovali, sve dok je njen Arman ovako fin i njoj posvećen svake noći.

Prošlo je nekoliko dana vatrene ljubavi među supružnicima. Žili je ustajala iscrpljena ali zadovoljna i bila je u sve boljoj kondiciji za te noćne aktivnosti. Čak je u nekima počela i sama da eksperimentiše, pod blagonaklonim okom svog muža.

Tog jutra ustala je kasno, po običaju. On je već odavno otišao i organizovao neku zabavu za goste, lov, igre u vrtu ili je, naprosto, otišao na jahanje. Pokvarenjak jedan, ponovo je pomislila sa zavišću, nikad se ne umori, niti se na njemu primećuje da ne spava skoro cele noći. Ona se pomno spremila i doterala. Htela je da za njega u svakom momentu bude lepa, privlačna, da se o njoj priča samo u superlativu i sa

~ 32 ~ Foxy

Zvoncica

simpatijama, da on bude ponosan na nju. Zato je sišla u salon i pridružila se damama koje nisu htele da izlaze napolje na sunce i vrućinu. Tek negde poslepodne popela se u njihov apartman da se presvuče za večeru.

On još nije došao, mada ga je videla dole kod štala, kako razgovara sa momcima o konjima i današnjem lovu. Osmehnula se malo. Muškarci. Ušla je u njegovu sobu da proveri koje odelo mu je sluga pripremio za večeras. Htela je da budu obučeni u tonu, da se i iz daljine vidi kako su skladan par. Već su joj danima čestitali i govorili kako su kao stvoreni jedno za drugo, da pristaju jedno drugome, da su prekrasan par... I njoj samoj činilo se da je upravo tako. On je bio prema njoj uglađen i pažljiv i u društvu, ne samo što je bio posvećen u krevetu, i nije krio svoje zadovoljstvo što je oženjen njom. Ono čega se bojala pre nego što se udala za njega, da je neće prihvatiti ni zavoleti, nije se desilo. Izgledalo je da je i on podjednako zadovoljan i srećan kao i ona. Nije više imala nikakve brige, sve se odvijalo da ne može biti bolje.

Njegovo plavo odelo bilo je prebačeno preko kreveta. Odmah je počela da razmatra koja njena haljina bi najbolje išla uz to, kad joj pogled pade na noćni stočić pored uzglavlja. Tamo je stajalo neko zatvoreno pisamce. Odmah joj oštra sumnja prolete kroz srce i tamo ostade. Polako je prišla i osmotrila ga. Zapahnuo je jak parfem kojim je bilo poprskano. E, sad više nije htela da izigrava prefinjenu damu. Zgrabila je pisamce i pretrčala u svoju sobu. Kad je okrenula ključ u bravi, grozničavo ga je otvorila.

Dragi moj Armane, Tako mi je žao što si morao da se oženiš protiv svoje volje. Vidim na

tvom licu ovih dana kako ti je naporno pretvaranje da uživaš u svom bračnom životu. Teško mi je to da gledam, znajući koliko žudiš za mnom dok moraš da grliš svoju ženu. I sam si mi rekao da ti je taj brak mrska nužnost zbog tvoje finansijske i porodične situacije. Žao mi je što smo morali da se zbog takve stvari rastanemo. Znaj da će moja vrata za tebe uvek ostati otvorena. Kada napraviš dete svojoj ženi i pošalješ je na selo, znaš gde ćeš biti dobrodošao.

Pismo je bilo nepotpisano. Kao da joj je neko izbio sav vazduh iz grudi. Sela je besvesno na

krevet, držeći to prokleto pismo još u rukama. Onda ga je gadljivo odbacila i ono je palo na pod. Ali morala je da ustane i ponovo ga dohvati, da iznova pročita te izdajničke, užasne redove, koji su govorili o

~ 33 ~ Foxy

Zvoncica

nekom drugom Armanu, nekom kog ona nije poznavala, onom na kog su je svi upozoravali, uključujući i njenog voljenog oca. Otac je od početka bio uključen u pregovore oko njenog miraza i svega što je moralo da se precizira pre ugovaranja veridbe i braka. On je platio Armanu da se njome oženi. Znala je to, ali nije htela da razmišlja o tome. Srećna što će dobiti ono što želi, nije se zamarala oko cene. Ali zar je on i drugima pričao kako zbog para mora njome da se oženi? Zar mu je ta ženidba bila toliko mrska, da se žalio i izjadao i svojim ljubavnicama? Gušila se od nemoćnog besa, razočaranja, tuge, bola jer joj je nešto duboko u srcu govorilo da je sve ono što stoji u pismu čista istina.

Nije se nikad zavaravala da se on njome ženi iz ljubavi. Ali nekako se nadala da će do te ljubavi, privlačnosti, doći vremenom, kada se bolje upoznaju, kada se zbliže... Čak joj se činilo da se bar pola tih njenih nada i očekivanja desilo za ovih nekoliko dana bračnog života. Zar je moguće da se on prisiljava da bude blizak sa njom, da mu se neka njegova ljubavnica još uvek nada? Da je ovo, za šta ona smatra da je odraz osećanja, strasti koje se razvijaju među njima, da je to samo njegovo sebično nastojanje da joj što pre napravi dete, kako bi ubrzo mogao da je pošalje negde na selo i otarasi je se? Da li je moguće da su svi njegovi poljupci, milovanja, dodiri za koje je verovala da su iskreni, u stvari laž? Bolela je ta pomisao, ali nije mogla da misli ni na šta drugo.

Još nešto ju je interesovalo. Ko je ovo ostavio, ovako na vidnom mestu, da može veoma lako da se uoči čim se uđe u sobu? Da može čak i ona da ga vidi ako slučajno dođe. Razmišljala je da se raspita ko je mogao da se popne ovamo i ostavi to prokleto pismo. Sluge su možda videle. A možda i nisu. Vrata njihovog apartmana bila su otključana celog dana, svako je mogao da uđe, sa bilo kakvim izgovorom. Gosti su se muvali po celom dvorcu, teško da je bilo ko mogao da zapamti i proprati bilo čije kretanje. Osim toga, ponos joj nije dozvoljavao da u ovo umeša previše ljudi. Ovo će morati da reši sama sa njim.

Ah, kakva je glupača ispala! Kako mu se samo predala, sva srećna što se udostojio da je prihvati, da je poljubi, zagrli, što se ponadala da će moći da je zavoli... Nije ni sanjala u kakvu se lažljivu mrežu upliće kada se sa njim spojila. Da li je moguće da je svaki njegov poljubac, svaki zagrljaj bio lažan? Da je on i dalje ne voli, ne želi? Da se dopisuje sa ljubavnicama, koje samo čekaju neku njenu grešku, koju će on iskoristiti kao povod da se od nje udalji i vrati svom ranijem životu?

Pomislila je da sakrije ovo pismo i proučava njegovu reakciju kada ga bude propitivala. Ali, ne. Nije bilo moguće posle ovakvog šoka

~ 34 ~ Foxy

Zvoncica

ponovo osetiti onu čistu radost u njegovom društvu. I on bi to svakako primetio, a i ona ne bi mogla da se pretvara. I ne želi to. Moraće da raščisti ovo sa njim, i to što pre, inače će se otrov iz pisma suviše i nepovratno raširiti u njoj, uništavajući joj svaku radost uz njega.

Uprkos ranjenom srcu, bila je željna da joj se uverljivo opravda, da mu poveruje, da među njima ponovo zavlada onaj sklad koji su uspostavili... Ah, i dalje nije mogla da veruje. Zar je sve vreme lagao, pretvarao se? Prisetila se svake sekunde provedene sa njim. Ne, nemoguće. Nije mogla da poveruje u tako nešto. Možda je na početku one prve večeri i bilo neke rezerve sa njegove strane, kada je tek došao kod nje, ali već do sutradan ujutru bili su srećan par koji više nema nikakvih ograda ni granica između sebe. Zar je moguće toliko odvojiti strast i ljubav, osećati samo jedno bez potrebe i mogućnosti da se doživi i drugo? Ona to nije odvajala. Ali šta je sa njim?

Sela je da ponovo razmisli o svemu. Znala je ona da on nema besprekornu prošlost, da ima puno žena koje će žaliti kada se on oženi. Da nije neka od napuštenih ljubavnica poželela da im naruši sreću, da mu se osveti za ostavljanje? Ah, kada bi to bila istina! Tako je poželela da to bude razlog, da je skoro poverovala u to. Ali, ništa unapred. Moraće prvo da čuje njegovo opravdanje, da mu pročita s lica ono što zaista duboko u sebi oseća, da li nešto zaista krije, lako je bila mlada, nije bila glupa. Umela je prilično dobro da proceni kada neko laže. A iskreno se nadala da u njegovim očima. večeras neće pročitati laž.

Za to vreme, Arman Grešon žurio je uz stepenice da se presvuče za večeru. Celog dana Žili mu je bila u mislima, čak i kada je razgovarao i radio nešto sasvim drugo. Maštao je o njoj, o onome što su radili, o onome što će tek raditi, o njenom licu, o njenim grudima, o njenim uzdasima i osmehu, o njenim očima koje su ga gledale, čas ozbiljno, čas nestašno, čas zaneseno... O svim mogućim i nemogućim stvarima i situacijama vezanim za nju. Da se nije on to neočekivano zaljubio u sopstvenu ženu? Osmeh mu pređe preko lica, ali nije odbijao tu mogućnost. Eh, da je majka sad tu i da može da ga vidi i čuje. Mora da joj napiše jedno toplo pismo u kome joj zahvaljuje na posredovanju za ovaj brak. Biće joj drago kada sazna da je on pronašao mir i sreću na sasvim neočekivanom mestu, uz sopstvenu ženu.

Mora da su već svi gosti primetili njegovu rasejanost, možda ga čak vide i kako trči i preskače po dve-tri stepenice žureći njoj, ali nije ga bilo briga. Jedino o čemu je brinuo, to je bilo da mu nešto nepredviđeno ne pokvari ovu romasu sa njom, sada kada se sve odvija gotovo idealno.

~ 35 ~ Foxy

Zvoncica

Kajao se što je nekoliko puta nesmotreno prokomentarisao svoje mišljenje o predstojećem braku pred nekim osobama pred kojima to nikako nije smeo. I strepeo što mu je u dvorcu bilo u gostima još nekoliko bivših ljubavnica. I nekoliko koje to nisu uspele da postanu, uprkos svojoj velikoj upornosti. A žene su osvetoljubive. Nije želeo da neka od njih povredi Žili na bilo koji način. Setio se onog velikodušnog upozorenja madam Kisner sa dana njegovog venčanja, kada ga je dobronamerno upozorila na tako nešto. Možda bi najbolje bilo da ode sa Žili negde daleko, dok se sasvim ne zavole, ne zadobiju uzajamno poverenje do kraja i ne naviknu jedno na drugo? Negde daleko, gde se neće svakog dana sudarati sa svojom prošlošću i strepeti da neka od njenih senki ne padne na Žili. Ne bi mogao da podnese da sada, kad je uvideo koliko je srećan sa njom, iznenada nešto iskrsne i otme mu je. Moraće da razgovara sa njom i predloži joj da otputuju na neko vreme na jedno od njegovih udaljenih imanja, dole na jug Francuske. Bili bi potpuno sami, mogli bi da nesmetano uživaju, to bi joj rekao. Prećutao bi svoju strepnju i želju da je udalji od zlobne okoline.

Već je bio blizu sobe. Procenio je da imaju dovoljno vremena da se spreme za večeru, a da pre toga još nešto obave. Uželeo se svoje žene preko svake mere. Još jutros ju je poslednji put video i planirao je da ne čeka veče da bi ponovo bio sa njom, nego da se malo pomaže pre večere. Nešto mu je govorilo da neće biti odbijen, da će ona oberučke dočekati njegov predlog, njegov zagrljaj, kako je do sada uvek bivalo. Zato je veselo uleteo u sobu, nestrpljiv da vidi njen osmeh i da mu se spremno baci u naručje. Već je počeo da otkopčava svoj svileni kaput, da ne gube previše vreme...

Osmeh mu se zaledio kada ju je spazio kako poraženo sedi na ivici kreveta. Zar je zakasnio, dozvolio da je neko od neprijatelja povredi? Da naruši njihov mir i sreću?

- Žili! Šta se desilo, što si takva? - nehotice je uzviknuo, zaboravljajući na uglađenost i manire. Brzo joj je prišao, ali ona je ustuknula, pogledavši ga sa takvom optužbom u očima, da mu se istog momenta ceo svet srušio na glavu. - Šta je lulo? Reci mi, molim te - seo je pored nje, pokušavajući da ponovo susretne njen pogled, šta god da je, oni ovo moraju da reše. Srce ga je bolelo pri pogledu na njenu skrhanu, poraženu pojavu.

Neka knedla joj je celo poslepodne stajala u grlu, da nije mogla da mu odgovori ni da je htela. Nadureno je ćutala, ali onda je shvatila da on iz njenog ponašanja neće shvatiti šta se desilo. Zato je iz džepa izvadila

~ 36 ~ Foxy

Zvoncica

zgužvano pismo i dobacila mu ga, gledajući na drugu stranu. Čula ga je kako šuška i čita.

- Žili, - počeo je tiho i ubedljivo - moraš da mi veruješ. Ovo što piše, sve je laž. Ja... možda zaista nisam bio oduševljen pre ženidbe, ali znaj da te sada stvarno volim. Evo, svi su me videli kako žurim da budem sa tobom... A ovo mora da je napisala neka pakosna žena iz osvete, što sam ih sve zaboravio i zanemario, što na njih ne obraćam nimalo pažnje otkada sam sa tobom...

Njegovo objašnjenje zaista je zvučalo razumno i logično, baš kao što je sve vreme priželjkivala, ali bila je suviše povređena i ljuta da bi tek tako poverovala i popustila. Pogledala ga je suznih očiju, a on ustuknu od njenog pogleda, iako bi je najradije uzeo u naručje, ljuljao kao bebu, ljubio joj mokre obraze, oči, lice, sve dok ne popusti i dok se ne odljuti. Dok ga ponovo ne primi u svoje srce i svoj krevet.

- Verovala sam ti od samog početka. Kaži mi, šta bi ti mislio da si ti za mene pročitao neko ovakvo pismo. Da li bi verovao meni ili onome što piše?

- Tebi bih verovao - rekao je ubedljivo, pokušavajući da je uhvati za ruku, ali ona je ustala i udaljila se nekoliko koraka.

- Veruj mi, ja te zaista volim. Nikada te ne bih ovako povredio... - dodao je, osećajući da je sada najvažnije da se opravda, da povrati njeno poverenje i ljubav.

- Sada izađi i idi da se spremaš za večeru, da gosti ne čekaju i ne počnu da ogovaraju. A večeras nemoj da mi dođeš - rekla je odlučno, savlađujući najveći jad koji je ikada osetila, jad odricanja od njega.

- Jesi li baš sigurna u to? - upitao je ozbiljno, pokušavajući da joj susretne pogled.

- Sasvim sigurna. Idi sad - rekla je i okrenula mu leđa, sedajući ispred ogledala.

- Dobro, onda. Razgovaraćemo ponovo. Činilo se da sada neće moći da savlada njen jad. Možda da je pusti

da se malo izduva, razmisli, smiri? Pa onda da je ubedi koliko mu znači. Ušao je u svoju sobu i počeo da se sprema. Pomešana osećanja

počela su da vode borbu u njemu. Sa jedne strane, hteo je da uleti kod nje, uteši je, ubedi odmah da je sve to gnusna laž, da je uzme u naručje i ljubi, kao što je radio ovih nekoliko dana, kao što ga je navikla... A sa druge strane, bio je ljut na nju što je poverovala u takve providne laži,

~ 37 ~ Foxy

Zvoncica

što mu ne veruje, što se usuđuje da mu sudi i tera ga da se ponaša tako ponižavajuće pokorno, da je moli za oproštaj, kad nema šta da mu se prašta. Na kraju, ova druga osećanja pobediše, pa je, umesto da ponovo kucne na njena vrata, izašao visoko podignute glave i sišao na večeru, osećajući se kao pravednik nevino optužen.

Uskoro je sišla i ona, savladavajući teška osećanja i smeškajući se, kao što i priliči sveže i srećno udatoj ženi. Celo veče izigravali su srećan par, na njenu veliku muku. Činilo se da on uživa u toj predstavi i da se trudi da izgleda kao da je sve u redu, da uopšte nema nikakvih problema o kojima treba da razgovaraju, a još manje da joj se pravda. Ljutnja u njoj sve je više rasla, kako se on sve opuštenije i slobodnije ponašao.

Pred kraj večeri ugrabila je priliku da mu umakne uz stepenice. Požurio je za njom, željan da je ponovo oseti uz sebe, da je ljubi, da joj dokaže da je i dalje sve u redu, kao što je bilo... Ne da se pravda i da je moli. Ali naišao je na zaključana vrata.

- Žili! - pozvao ju je ispod glasa, raspaljen željom za njom. - Otvori. - Odlazi - čuo se njen glas. Ona ljutnja sa kojom je sišao na večeru,

do sada je isparila. Gledao ju je celo veče, mladu, lepu i rumenu i bio srećan što je njegova, što ga voli, što mu je bezbroj puta to nedvosmisleno potvrdila, potpuno zaboravljajući da tek imaju da rasprave svoju prvu svađu, za koju je indirektno kriva njegova ne baš besprekorna prošlost.

- Žili, otvori mi. Čuće nas gosti - upozorio je. Zašto je takva, kad zaista nema među njima nikakvih problema? Zar će ih sada praviti i duriti se bez razloga? Nije bio navikao da mu se želje ne ispunjavaju i od ovoga je postajao nervozan i ljut.

- Neka čuju. Svi treba da čuju kakav si. A možda i ona, da zna kako će sve biti po starom, baš kao što ste planirali - počela je da pada u vatru, iako je znala da ne treba tako, da je možda nepravedna prema njemu. Ali njegovo nonšalantno ponašanje dole na večeri dodatno ju je iznerviralo. A i ovo sad, što se on pravi kao da je ona izmislila sve, a da je inače sve u najboljem redu.

- Molim te, ne ljuti me. Rekao sam ti da su to laži, izmišljotina, način da nam neko napakosti - ponovio je razdražljivo.

- Ostavi me na miru - opet se začuo njen napukli glas.

~ 38 ~ Foxy

Zvoncica

Zamislio ju je. Popela se ranije, do sada joj je sobarica pomogla da se presvuče i umije. Sada se već sigurno češlja i sprema za krevet, topla i rumena...

- Otvori, inače ću da razvalim vrata - upozorio je, podstaknut tom primamljivom slikom u glavi.

Telo mu se ovih dana toliko naviklo na njene obline i ulegnuća, na njenu meku kožu, toplu unutrašnjost, gde je uvek bio dobrodošao, da mu je ova situacija veoma teško padala. Želeo ju je ponovo, odmah sada, morao je da je ima, da zadovolji svoju neizrecivu žudnju za njom.

Udaljila se od vrata, odjednom uzbuđena isto koliko i on. Suze su u međuvremenu presušile, ali ljutnja i povređenost nisu mogli tek tako da nestanu, koliko god da ga je želela i volela.

- Baš me briga - odvratila mu je izazovno, pitajući se da li bi zaista razvalio vrata i osećajući da bi mu pala u zagrljaj ako to zaista uradi. Već je gubila bitku sa svojom ljutnjom, i osećala je kako je savlađuje čežnja za njim.

Počeo je da gruva u vrata, a ona se pitala dokle se čuje njihova vika i lupnjava i šta će gosti da pomisle. Nekako nije htela da čuju kako se svađaju. Bar ta dama da ne čuje. Bojala se da je on u pravu, da je sve ono u pismu izmišljotina, a to bi onda moglo da znači da je ta lažljivica još uvek ovde i prati dešavanja i zategnutost među njima, radosna što su ispunili njenu želju i svađaju se ovako.

- Otvori, razvaliću - opet se začuo njegov preteći glas. Mogla je da u njemu prepozna isto uzbuđenje koje je i nju obuzimalo.

- Razvali ako baš moraš. Ja nemam nameru da te pustim - opet mu je izazovno odgovorila, približivši se vratima kad je prestao da udara u njih.. Zaista nije imala nameru da ga pusti. Ali ne bi se ljutila kad bi se on na bilo koji drugi način našao u njenoj sobi. Suviše ga je želela da bi se obazirala na dotadašnju ljutnju.

- Pokajaćeš se, videćeš - i dalje je promuklo pretio, ljut što vrata neće da popuste. Ili bar ona. - Neće se ovako završiti, da znaš. Razgovaraćemo mi ponovo - zapretio je opet, jer se ona ućutala i nije htela da mu odgovori, nadajući se da će nekako uspeti da se probije do nje.

A onda se sve utišalo. Kada je malo kasnije otključala vrata, njega nije bilo. Jedna suza skliznu joj niz obraz. Pitala se da nije preterala sa svojim besom, jer je već osećala kako joj nedostaje. To će biti prva noć

~ 39 ~ Foxy

Zvoncica

koju će provesti bez njega, sama. Nešto teško pritislo joj je srce kada se vratila i legla. A on se nije pojavio.

~ 40 ~ Foxy

Zvoncica

V

Sutradan, kad je sišla među goste, nešto joj je govorilo da već

najmanje pola njih zna za njihovu sinoćnu svađu, a možda i to da ga po prvi put nije pustila kod sebe u sobu. Pravila se da je sve u redu, bila vesela i dobra domaćica, ali je gledala da izbegne nasamo susret, sa njim. Ni on se nije nešto grabio za takvu situaciju, i tako je prošao ceo dan. I to veče su vrata njene sobe bila zaključana, ali on više nije gruvao i vikao ispred njih. Zato je sutradan zabrinuto sišla, saznavši usput od posluge da je gospodin grof otišao na jahanje sa ostalom gospodom, i da se neće vraćati do uveče. Šta li je sad to trebalo da znači? Da je on ljut na nju i da neće više da je moli?

Sela je sva ojađena i zabrinuta na klupicu u parku, sklanjajući se da je niko ne vidi u takvom raspoloženju. Užasno joj je nedostajao. Zašto se ućutao? Mislila je da će biti uporan, malo ustrajniji u pokušaju da se izmire. Ona bi u tom slučaju mnogo brže popustila. Ljutnja na njega sada joj se vraćala, ali u drugom obliku. Da li ovo njegovo ćutanje znači da on ne želi da se pomiri sa njom? Takve brige sasvim su joj pomutile raspoloženje.

- Draga moja, šta se desilo? Zašto tako jadno izgledate? – začuo se iznenada neki glas i odjednom se kraj nje stvorila markiza Oktavija Ševalije.

- Ah, ništa. Neka trunka mi je upala u oko - odvratila je Žili ustajući po navici, nehotice slušajući njegovo izričito naređenje da se kloni markize.

- Sedite nazad, draga moja. Ja nisam od juče, umem da prepoznam kada je neko nesrećan i u dilemi. Ljuti ste na muža, zar ne? Načula sam nešto o nekakvoj svađi među vama - rekla je stara dama, gledajući je pronicljivo. - Hajde, hajde, znam da se nešto desilo. Bili ste tako srećni kada ste se venčali.

- Pa... našla sam neko pismo za njega - odgovorila je Žili nerado, ni sama ne znajući zašto.

- Ah, kako je to lepo i teško kad je neko mlad - nasmejala se markiza skoro nežno. - Činjenica je da ste se dočepali najzgodnijeg muškarca i to će vam ostale žene teško oprostiti. A žene umeju da budu veoma pakosne i da dugo pamte. Niste pomislili na mogućnost da je on

~ 41 ~ Foxy

Zvoncica

nedužan, a da neka nezadovoljna i ljubomorna dama pokušava da vam pomuti sreću?

- To isto mi je i on rekao - rekla je začuđeno dok su joj se suze sušile na obrazima. Zar je moguće da je to istina, da je on nevin u svemu ovome? Da su se bez razloga svađali i ovako udaljili?

- Osim toga, bolje je da navedemo naše muškarce da trče i brinu za nama, nego da mi trčimo za njima i proganjamo ih - glasio je markizin mudri zaključak.

- Kako to mislite? - upitala je Žili, osećajući kako je njegov zahtev da izbegava markizino društvo bio nepravedan i suviše strog.

Markiza je sušta dobrota i velikodušnost. Osim toga, ima izuzetno iskustvo sa muškarcima, što je Žili u ovom trenutku bilo neophodno. Očajnički joj je bio potreban nečiji mudri savet kako da se pomiri sa mužem.

- Ponekad je potrebno da budemo mudre, a ne ljute - nasmejala se markiza zagonetno, kao da čita njene misli.

- Možda ste u pravu. Želim da se pomirimo. Ali i da on zapamti ovu svađu. Ne bih želela da se na svakom koraku saplićem na poneku njegovu bivšu ljubavnicu - odvratila je Žili, ponovo ljuta.

- Onda, mislim da moramo da smislimo neku osvetu za pamćenje - nasmejala se markiza zagonetno. Žili je izgledala zainteresovano.

- Nešto tako spektakularno, što će on svakako zapamtiti. Ali, naravno, ako obećate da ćete mu oprostiti i da ćete uvažiti njegove tvrdnje da je u svemu tome nevin - dodala je razgovorna dama. - Bez tog obećanja neću vam pomoći.

- Pa... ako osveta bude zaista spektakularna... možda će posle toga morati on meni da oprašta - sada se Žili nasmejala. Ali onda se uozbiljila, setivši se nečega. - Hoću samo da vas upozorim da nemam nameru da mu budem neverna - rekla je ozbiljno, na šta se markiza slatko nasmejala.

- Žili, draga, vi ste zaista jedna dražesna mlada dama. Niko me nije ovako slatko nasmejao odavno. Nije ni čudo što je dragi Arman poludeo za vama.

- Kako to mislite poludeo? - prenula se Žili, dok joj se boja vraćala u obraze, Isto kao i nada u srce.

- Pa, da ga bolje poznaješ od ranije, mogla bi da primetiš. Ili da i sama nisi poludela za njim - rekla je lukavo markiza. - Oboje ste

~ 42 ~ Foxy

Zvoncica

potpuno ludi jedno za drugim i to ne može da se sakrije. Bojim se da sam u ovoj svađi na njegovoj strani, draga. Da je potpuno nedužan, šta god da vam je neko podmetnuo. Mada ne tvrdim da je on neko nevinašce koje treba sažaljevati. Mislim da ga treba dobro prodrmati i opametiti. Ljuta sam na njega što vam već nije prišao i izgladio taj glupi nesporazum. Zato je zaslužio... da doživi nešto što nije očekivao - naglasila je naročitim glasom, naslađujući se unapred.

- Ovaj... čula sam neke priče o vama - počela je polako Žili, bojeći se da se markiza ne uvredi, ali i željna da sazna nešto više o njoj. Ali markiza se samo nasmejala na te oprezne reči, što je zvučalo ohrabrujuće da Žili nastavi. - Čula sam da ste bili... ovaj... veoma nestašni kad ste bili mladi - dovršila je rumeneći.

- Oh, draga, tako si slatka i prefinjena - nasmejala se markiza. - Nestašna! To je tako fin i delikatan izraz za razuzdane ludorije koje sam ja izvodila nekada, ha, ha!

- Kakve to ludorije? - Žilina radoznalost vinula se u nebesa kada je videla da markiza ne krije od nje svoju prošlost.

- Pa... svakakve - rekla je markiza gledajući je sa probuđenim nekadašnjim sjajem u očima. - Ispričaću ti ponešto od toga dok smišljamo taktiku za tvog nepromišljenog, tvrdoglavog muža.

Kad je Arman predveče stigao, praćen svojim prijateljima, dvorac je bio neobično tih. Ili se to samo njemu tako učinilo. Bio je odsutan celog dana, imao je dovoljno vremena da dobro razmisli šta će dalje. Da li će da spašava svoj brak ili da digne nos i pusti ga da ode niz vodu.

Ova druga mogućnost nije mu se previše dopadala. Nije pre ni bio svestan koliko mu se Žili uvukla pod kožu za ovih nekoliko dana. I noći. Nije mogao tek tako, bez pravog i opravdanog razloga da je se odrekne. Naročito što je sada konačno sam sebi priznao da ona ima pravo da se ljuti na njega. Ne zbog onog pisma, konkretno, ali zbog mnogih drugi stvari. Zaista nije bio besprekoran i bilo je puno stvari za koje je brinuo da ona ne sazna o njemu. Ona je, naprotiv, bila čista i nevina, potpuno mu se predala i dušom i telom. To ga je naročito razoružalo i podstaklo u nameri da sa njom izgladi nesporazum, pa makar morao da kleči pred svima i moli je da se odljuti. Tako je čvrsto rešio. Njegova mila, divna, slatka ženica ima pravo što se ljuti na njega, ali dokazaće joj da je voli, da joj je veran otkako se njome oženio, i da niko bez razloga ne može da ga ocrni.

~ 43 ~ Foxy

Zvoncica

Ova dva dana koliko je bežala od njega i nije htela da ga pusti u sobu, kao da su ga otreznila. Sada je oženjen čovek, mora da bude odgovoran i ozbiljan, da se lepo brine o njoj, a naročito o tome da nikakva sumnja, nikakav trač ni skandal ne ugroze njegov brak. Ona uvređenost sa početka njihove svađe potpuno je isparila, i sada mu je Žili bolno nedostajala. Dve noći koje je bio bez nje, propale su nepovratno. Nije nameravao da straći u gordost i ovu treću. Otići će odmah do nje, preklinjati je i moliti, grebati ispred njenih vrata sve dok se ona ne odljuti i ne pusti ga unutra, dok ponovo ne oseti blaženstvo njenog zagrljaja.

Uleteo je u njihov apartman, a onda odlučno kucnuo na njena vrata. Ništa se nije čulo. On pritisnu kvaku, osećajući kako mu uzbuđenje juri kroz vene. Ako je ona unutra, nikakvi gosti ni svečane večere neće moći da ga odvoje od nje...

Soba je bila prazna. I mirisala na nju, što mu je paralo sva čula. Ah, koja li je to pokvarena, zla žena bila koja je na tako podmukao način htela da ga udalji od njegove voljene? Kad bi znao, svu bi je raščupao... Odnosno, upro bi prstom u nju, naravno ako ona ne bi imala neki još ubedljiviji dokaz protiv njega, i dozvolio svojoj Žili da je ona svojeručno raščupa. Zabrinuto je nekoliko trenutaka motao po glavi da li je nekoj dami napisao neko provokativno pisamce, ili na drugi način se kompromitovao, pa je donekle umiren prešao u svoju sobu da se umije, presvuče i spremi za večeru. Trebalo bi da je iza sebe ostavljao čiste situacije. Nije se sećao da je pisao pisma ni sa izjavama večne ljubavi, niti sa svojim izmišljenim ili pravim namerama. Tako da se nadao da je, što se kompromitujućih dokaza tiče, sve u redu. Sad mu samo ostaje da uhvati nasamo svoju ljutu ženicu i da je ubedi da malo popusti. Nešto mu je govorilo da se i ona, verovatno, umorila od svoje ljutnje i da samo čeka njegov prvi korak, pa da mu ponovo padne u zagljaj. Ona je tako mila, tako slatka, tako nevina... I samo njegova. Nije ni sanjao da bi ovoliko mogao da uživa u svom braku i njoj. Sav se prepustio maštanju šta će sve da bude kada se pomire, kada se ona odljuti i ponovo postane ona predana, posvećena mlada osoba koja se iskreno i punog srca baca u sve kuda je on povede.

Prisećao se njenih plahovitih i pomalo nespretnih poljubaca i dodira sa početka njihovog braka, koji su, svejedno uvek bili strastveni i puni nekih osećanja koja je on do sada gledao da nekako izbegne kao rizična i opasna. A sada je počeo da uviđa koliko mu nedostaje njana ljubav. Jer ona ga voli, niko ne može da ga ubedi u suprotno. A što je još

~ 44 ~ Foxy

Zvoncica

interesantnije, i on voli nju. I spreman je da se zbog toga bori sa bilo kakvim neprijateljem, pa makar to bila i njegova sopstvena sujeta.

Potpuno umiren i zadovoljan svojom odlukom obukao je odelo koje mu je sluga ostavio na krevetu. Ah, evo i njega, da mu pomogne oko završnih priprema. Bio je nestrpljiv da se što pre spremi i pridruži joj se. Već je smišljao celu strategiju, kako da je odvoji od ostalih, šta da joj kaže, gde posle da je povuče da budu malo sami...

- Gospodine grofe, - javio se sluga dok mu je spremao napuderisanu periku - grofica je naredila da vam prenesem kako je večera postavljena u zapadnom krilu, u velikoj trpezariji na spratu.

- U zapadnom? A otkud sad to? - iznenadio se, ali to ga nije naročito interesovalo. Jedino je mogao da misli kako će večeras uživati u izmirenju sa njom.

- Imate spremljenu i masku, isto kao što će i ostala gospoda dobiti. Grofica je odredila da će ovo biti veče pod maskama - nastavljao je sluga.

- Zaista? - odvratio je i dalje nezainteresovano. Mada... ako svi budu pod maskama, možda će moći neke razgovore da obave i ranije, ne čekajući usamljenost svoje sobe. Hmm...

Maske uopšte nisu loša ideja. Nekada su bile njegov omiljeni rekvizit za osvajanje. Čudo jedno kako umeju da raspale strast kod žena. A i u gomili daju bar neki minimalni nivo privatnosti i tajanstvenosti.

- Da. Gospođa grofica je danas obavila sve pripreme za tu večeru. Bila je i veoma zadovoljna što smo nedavno nabavili veću količinu čokolade - brbljao je dalje sluga.

- Čokolade? Zar ona misli da posluži svu čokoladu koju imamo na zalihama? - nasmejao se grof, dok mu se raspoloženje popravljao. To što je ona posebno pripremala ovu večeru, sa sve maskama, možda i balom posle toga, izgledalo mu je kao da i ona planira pomirenje sa njim, da ne želi da se ova farsa od svađe dalje nastavlja. Ah, kako ga je nasekirala! Za sve će se to ozbiljno pobrinuti, sada kad je video kako je sreća krhka i šta sve može da izgubi zbog neke glupe neopreznosti ili ljudske zavisti i zlobe.

- Pa... prilično velika količina je odneta u kuhinju. A čuo sam da je i markiza Ševalije učestvovala u tim pripremama, da joj je ona pomagala u organizaciji večere...

~ 45 ~ Foxy

Zvoncica

- Kako, molim? - prenuo se iz svojih misli mladi grof, hladeći se. - Markiza ševalije je pomagala mojoj ženi u organizaciji ove večere? - ledena strepnja uvukla mu se u to pitanje.

- Da - potvrdio je preplašeni sluga, prepoznajući promenu tona. - Mlada grofica izgledala je veoma uzbuđena zbog tih priprema. I... ovaj... zbog maskenbala. A i markiza je podjednako učestvovala i izdavala naređenja. Skoro sve dame su bile veoma uzbuđene zbog tih priprema...

- Da li će svi gosti večerati sa nama u zapadnom krilu? - upitao grof, trudeći se da se savlada pred slugom i da ne panici pre vremena. Ali, čim je markiza Ševalije bila umešana, tu nisu bila čista posla. Jedino se nadao da se vara u toj strepnji.

- Ovaj... neki stariji gosti dobili su večeru ranije, pa su se povukli u svoje sobe. Grofica im je pravila društvo, da ne izgleda kao da su izuzeti od nečega važnog. I... ovaj... rečeno nam je da njima ne pričamo kako će biti druga večera, za neke mlađe goste, i ko je organizuje.

Sve gore od goreg. Njegove najcrnje slutnje pokazivale su se tačnim. Znači, ta večera se organizuje u tajnosti, ne samo pod maskama, zaključio je, trudeći se da ne panici. Njegova Žili je razumna, valjda neće potpasti pod uticaj jedne tako ozloglašene osobe kao što je markiza ševalije, od koje se svašta može očekivati. Ili hoće, zbog osvete i lekcije njemu namenjene? Više nije bio tako siguran da će se ovo sve završiti tiho i bez posledica. Ah, Žili je ponosna. A i temperamentna preko svake mere. Zar nije mogla da sačeka još malo i zadovolji se običnim izvinjenjem? Luda mala, ona je ipak spremna na sve. A on se potpuno opustio, zamislio kako je ona poslušna, tiha ženica bez svoje volje, koja će trpeti bez pogovora sve što je snađe, što on poželi, koja će prihvatiti zdravo za gotovo sve što on odredi da je tačno i ispravno. Tako mu i treba, kad se uljuljkao u takve lažne, izmaštane slike.

Prava istina je da je njegova mala jedna strastvena, opasna tigrica, koja neće dozvoliti da bilo ko od nje nekažnjeno pravi budalu. Nije mogao da se zbog toga ljuti na nju, jer se u tome slagao sa njom. Ni on to nikome nije dozvoljavao. To je čak bilo nešto zbog čega ju je još više cenio, što nije slaba, podatna lutka od voska koju bilo ko može da oblikuje po svojoj želji. Jedino je problem u tome što će njena mala osveta eksplodirati ovde kao zapaljiva naprava, što će se njihova intimna svađa izroditi u nešto veće i nezasitim gostima daleko spektakularnije. Oh, valjda će se sve završiti dobro, ponadao se

~ 46 ~ Foxy

Zvoncica

slabačko. Valjda neće sebe previše izložiti riziku u toj želji da mu vrati milo za drago.

Ne bi mogao da podnese ni da je vidi kako priča sa nekim uspaljenim, maskiranim udvaračem, a kamoli da nešto opasnije uradi. To ga podseti da mora da požuri i konačno vidi šta je to pakosno smislila za večerašnju osvetu. I da je nekako obuzda na vreme, ako je ikako moguće. Za goste ga baš briga, ako žele da orgijaju, to mogu i bez njihove pomoći i aranžmana. On mora na vreme da vidi šta je sa njegovom ženom i u šta se to večeras uvalila.

- Ostavite taj okovratinik, ne treba mi. Kasnije ćete mi ga namestiti. Gde je sada grofica? - upitao je nestrpljivo. Možda, ako požuri, može da spreči katastrofu koja je na pomolu?

- Mislim da je već u zapadnom krilu i da očekuje okupljanje gostiju. Vi ste bili na izletu sa većinom gospode, tako da su dame, pretpostavljam, već tamo, i da se samo očekuje da im se gospoda pridruže - objašnjavao je sluga, pokušavajući da grofu završi toaletu.

- Moraću da požurim i pridružim se svojoj ženi u dočekivanju gostiju. Batalite taj okovratnik, samo mi dajte neku periku koja je spremna. Moram da požurim! - rekao je i izjurio prema zapadnom krilu, moleći se iz sve snage da su njegove slutnje i strah neosnovani, i da se ništa nepredviđeno neće večeras desiti.

Ali strepnja da nastupa propast nije ostavljala mnogo mesta tim nadama. Ah, Žili, ako si preterala, moraćeš da istrpiš posledice svoje nepromišljenosti. Ali sada nije imao vremena da smišlja razbludne kazne kojima će je joj za ubuduće izbiti iz glave bilo kakve slične ideje za osvetu.

Kad je užurbano uleteo u veliku trpezariju u zapadnom krilu, mogao je odmah da se uveri da su njegove strepnje bile opravdane. Cela trpezarija bila je uređena kao turski harem, sa puno jastuka po ćoškovima, sa unetim sofama i foteljama, zavesama zgodno postavljenim na sve strane, da mogu da pruže bar malo lažne privatnosti.

- Ah, evo nam i domaćina! - začuo se prodorni glas, koji je nadjačao uzbuđeni žamor okupljenih gostiju.

On je neprijateljski odmerio markizu Ševalije koja ga je tako pozdravila. Ali ona se samo nasmeja na njegov neizrečeni gnev, kao da hoće da mu kaže kako je već kasno za bilo kakve promene i intervenciju.

~ 47 ~ Foxy

Zvoncica

- Ali grofe, zaboga, zašto nemate masku? Zar niste obavešteni da je ovo veče pod maskama? - pravila se nevešta, gledajući ga sa začikavajuće pokvarenim osmehom. I ostali zagrajaše, opominjujući ga da stavi masku.

Potražio je pogledom svoju ženu, koja je stajala malo dalje i gledala ga ispod svoje maske. Odmah joj je prišao i izdvojio iz grupe, pokušavajući da pred ostalilma izgleda pribrano i donekle spokojno.

- Molim vas, recite mi da se ništa katastrofalno večeras neće desiti, molim vas! - zavapio je šištećim šapatom.

- Kako to mislite katastrofalno? Naravno da neće. Ovo će biti samo jedna malo drugačija večera... - odvratila mu je pomalo izazivački dok je glumila opuštenost.

- Koju vam je spremila markiza Ševalije! Čuo sam ja o njenim večerama svašta! - prasnuo je ispod glasa. Doduše, nekada bi ubio da bude pozvan na takvu markizinu večeru. Ali to je bilo pre nego što se oženio, pre nego što je postao Žilin rob.

- Dragi mužu, ne uzbuđujte se, biće sve u redu - nastavila je istim umirujućim tonom, uživajući u njegovoj strepnji i neprilici.

- Kako će biti sve u redu, ko zna kakve je orgije spremila... - nije odustajao.

Krajičkom oka primetio je da su dame neobično ležerno obučene, kao da ispod nemaju baš sve one krinoline i korsete. Ah, dok je on danas sasvim bezazleno jahao sa ostalom gospodom, potupno opušteno verujući da je kod kuće sve u redu, dame su, na čelu sa njegovom ženom lično, ovde spremale pakleni plan. Koji sada svi nestrpljivo sprovode i ne pitajući ga da li se sa time slaže.

- Ah, ništa posebno... - odvratila je lažno ravnodušno. - Doduše, večerašnji specijalitet biće malo neobičan... - ostavila je rečenicu namerno nedovršenu, da neizrečeno visi u vazduhu.

- Kakav specijalitet? - zagrcnuo se on. Motao je po glavi sve mogućnosti vezane za potrošnju velike

količine čokolade, ali mozak mu od panike nije dobro radio. Odnosno, on nije želeo da bude u pravu ni za jednu od svih nemogućih ideja koje su mu padale na pamet.

- Ovaj... biće poslužena gola devojka, premazana čokoladom - rekla je, ne više onako samouverena, sada kad je videla njegovu paničnu reakciju.

~ 48 ~ Foxy

Zvoncica

Da ipak nije malo preterala sa svojom osvetom? On je izgledao krajnje očajan. Sada je i ona bila malo nesigurna u svoju zamisao kako najbolje da mu se osveti. Ako se pročuje da grof Grešon organizuje takve skandalozne večere, njegov ugled biće malkice poljuljan... ili će možda postati još popularniji. Nije bila sigurna da joj se dopada nijedna od tih mogućnosti, ali sad nije mogla nazad. Svi su već bili tu, obavešteni da se sprema nešto spektakularno, uzbuđeni i nestrpljivi. Kada bi ih sada lišili tog zadovoljstva koje očekuju, ne bi baš bili preterano zadovoljni. Neka se gosti zabavljaju kako hoće. Žar da im sada uskrate takvo zadovoljstvo? Ipak je ovo njeno veče osvete, koje je počelo sasvim zadovoljavajuće kada je videla svog inače veoma samouverenog muža kako uleće ovamo sav izbezumljen, sa nedovršenom toaletom. Obuzdala je da se ne zasmejulji zbog toga, jer nije htela da ga dodatno izaziva.

- Šta! Kako ste mogli da dozvolite da vam markiza Ševalije daje predloge! Zar ne znate kakav glas nju odavno bije? Samo mi je to trebalo, da se pročuje ovako nešto, da sledimo njen primer! - nije mogao da se smiri, primetivši u istom trenutku da ni njegova žena nema mnogo toga ispod ležerne haljine.

Ostao je bez reči na tu pomisao, ne znajući kako da reaguje, da li da ga to potpali ili da se zabrine zbog njenih namera za koje možda nije znao. Zurio je u njen dekolte, u njen vrat, usne koje su se izazovno smeškale ispod ivice maske, jedva se obuzdavajući da je ne zgrabi, odvuče u neki mračni ugao i pokaže kakve su posledice ovakve opasne igre.

- Upravo počinje zabava za goste. Pokušajte da se smirite - rekla je, pogleda uprtog u vrata, gde je desetak slugu unosilo ogroman poslužavnik zatrpan voćem, kolačima i raznim drugim đakonijama.

Sa njihovog mesta nije baš moglo lepo da se vidi, izgledalo je kao obična gomila hrane. Ali ona je znala šta se krije ispod. Jedino nije znala ko tamo leži, pošto je poslepodne izbila neka manja svađa između gošći, jer je nekoliko njih želelo da bude posluženo kao desert, pa je ostalo da to reše između sebe. Dok je ona posmatrala unošenje „večere", njen uznemireni muž je nestao. Eh, baš je bio sladak ovako uzrujan. Nadala se samo da stvari neće izmaknuti kontroli. I gde li se on sada izgubio, kada postaje najinteresantnije? Mislila je da će biti u njenoj blizini, usplamteo i spreman za akciju kada situacija postane vruća. To što je on pokušao da njoj drži pridike, možda bi je i iznerviralo, da nije bilo tako slatko i uzaludno. Markiza je definitivno bila u pravu u jednoj stvari. Posle ovakvog šoka, neće je previše dugo puštati iz vida, niti je ljutiti, u

~ 49 ~ Foxy

Zvoncica

strahu od nekih još luđih ideja. A samim tim neće biti izložen opasnosti da dođe u iskušenje da je sam prevari. Stvari se odlično odvijaju, baš kao što je markiza predvidela.

Sad još samo da prodiskutuju o onome što je ostalo nerešeno, o njihovoj svađi. Nju još uvek nije zaboravila, kao ni njegovo sramno izbegavanje pomirenja ova dva dana. Kad se toga setila, svo kolebanje u vezi ove neobične večere je nestalo. Posle ovoga svakako mu neće padati na pamet da se sa njom svađa i onako je nervira.

Grof Arman Grešon izleteo je iz trpezarije i pojurio niz hodnik prema stepeništu. Sada je možda zaista bilo kasno da se zaustave neminovni događaji, ali bar je morao da se pobrine za bezbednost ove manifestacije. Stražar je stajao na uglu prema stepeništu.

Grof je stao ispred njega i počeo da ređa naređenja: vrata moraju da budu zaključana i obezbeđena, niko osim poverljive posluge ne sme ni da uđe, ni da izađe iz ovog krila dvorca. Niko od njih ne sme ni da zucne ništa o bilo čemu što bi mogli da vide ili čuju noćas u zapadnom krilu... Bilo je još slugu i stražara koji su morali da čuju njegovo predavanje o ponašanju u toku ove večeri i noći. Nisu odavali ništa od onoga što misle o svemu ovome, niti o tome što se on toliko uzrujao. Ali je osećao da će se slatko smejati i ogovarati, sa svim pikantnim detaljima do kojih mogu da dođu, mesecima posle ovoga.

Jurio je na sve strane, da nijedan hodnik ne ostane nepokriven, niti ijedan sluga neupozoren na strogu tajnovitost i diskreciju. Kada je konačno pošao nazad, sustigao nekoliko okasnelih gostiju koji su danas bili sa njim na izletu i strogo im je pripretio da poštuju iste mere predostrožnosti.

- Grešone, da te ne poznajemo od ranije, uplašili bismo se da si postao neka zadrta tetka! - odgovorio mu je jedan od njih. - Znamo da bi ti sam prvi potrčao da je neko drugi nekada organizovao ovakvo veče! Jeste da si sada oženjen, ali bar nama dozvoli da se malo zabavimo.

- Ne bih smeo da dozvolim ovakvu vrstu „zabave" pod svojim krovom - pobunio se on poslednjim snagama.

- Vidiš da su i dame nestrpljive da se malo provedu i da je sve ovo njihova ideja. Ne boj se, oni matorci što spavaju dole po sobama, neće ni saznati šta se ovde noćas dešavalo - nacerio se jedan od njih, nestrpljiv što ga domaćin ovako zadržava od predstojeće zabave. - Osim toga, krajnje je vreme da se neko doseti ovako nečega, već je sve postalo neizdržljivo dosadno. Čujem da je to sve markizina ideja. Ah, kako mora

~ 50 ~ Foxy

Zvoncica

da su zabave u njeno vreme bile zanimljivije - dodao je čežnjivo, ali je zaćutao na tren kada je video grofov poraženi izraz. - Ne boj se, niko od nas neće dirati tvoju ženu. Biće dovoljno drugih uspaljenih, spremnih za akciju. Ne panici više i opusti se. Biće sve diskretno i fino - uveravali su ga sad obojica, ne dozvoljavajući da ih više zadržava.

- Nadam se. Nadam se - izustio e grof predajući se, ne previše uveren u njihove tvrdnje.

Ušli su u trpezariju, bojeći se da ne propuste nešto zbog kašnjenja, a on je ostao da ispred malo popravi svoju toaletu, koju nije uspeo da dovrši u sobi. Prišao mu je njegov sobar i namestio okovratnik. To je malo potrajalo, jer je svetio i u hodniku bilo slabije. Popravio je razbarušenu periku, a onda namakao masku na lice. Duboko je uzdahnuo i polako ušao u polumračnu trpezariju. Moraće da bude prisutan i sam se uveri da se sve odvija bez nezgoda i problema. A i da svoju nevaljalu ženu ima na oku. Kod ovakvih skupova, nije naodmet malo pripaziti ko kome prilazi i kakvi se parovi formiraju... Iako je i sam voleo raskalašne zabave, nije nameravao da svojoj ženi dozvoli da se, pod okriljem maske, previše uživi u svoju ulogu u nečijem tuđem društvu.

Kada je ponovo ušao, u prvom momentu ništa nije video zbog prigušene svetlosti sveća. Svi su stajali i sedeli oko stola i nisu se ni osvrnuli prema njemu. Uzbuđeni kikot i prigušeni komentari bili su sve što se čulo. Dobro, bar nisu angažovale dvorski orkestar da ih zabavlja dok oni nešto drugo rade. Ne treba mu još svedoka za ovakve sablažnjive prizore.

Za sada je sve bilo pod kontrolom, ako bi se ikako to moglo reći za ovakav prizor. Večera, ako se ovo može tako nazvati, još je trajala. Svi su se služili sa stola i poslužavnika, a ako je nekog i bilo tamo ispod hrane i čokolade, nije se primećivalo sa ove daljine.

Potražio je pogledom svoju ženu, ali nije uspeo da je vidi. U jednom kratkom momentu ga je preseklo oštro sečivo straha. Nije valjda ona bila tamo ispod, na stolu... A onda je spazio kako stoji malo izdvojena i posmatra šta se dešava.

Polako joj je prišao, da ostali ne primete. Ali zato ga je ona primetila i pošla oko stola, izmičući ispred njega, ali praveći se kao da to radi slučajno. Nestala je u gužvi sa druge strane, a on odustade od namere da krene za njom. Moći će I sa ove strane da nadzire situaciju i pazi da njoj neko ne priđe i počne nesmotreno udvaranje.

~ 51 ~ Foxy

Zvoncica

Devojka na stolu je bar bila prelivena čokoladom, nije bila skroz gola, a na ključnim mestima bile su gomilice hrane. Doduše, gosti su se neprekidno služili i jeli, smanjujući te njene delikatne pokrivače, približavajući se onome ispod. Uzeo je i on malo od mesa sa tanjira malo dalje, jer je imao utisak da budne oči njegove žene, sakrivene tamo negde među gositma, stalno motre na njegovo ponašanje, kao da će ovo biti proba i za njega. Nije hteo dodatno da je nervira, tako da je seo u kraj stola i pokušao da mirno večera, ignorišući prigušene i uzbuđene kikotave zvuke malo dalje oko te gomile čokolade, kako se trudio da misli.

Prošlo je prilično vremena kad je konačno ustao, bar po njegovom mišljenju. Činilo mu se da se vreme vuče, i da je ovo veče daleko od kraja. Stao je malo u stranu, odakle je mogao prilično dobro da posmatra. Prekrstio je ruke, čvrst u nameri da budno prati sve, da mu ništa ne promakne, bez obzira na slabo osvetljenje. Kad je video da se gosti prilično dobro slažu i zabavljaju, više ga nisu toliko brinuli. Jedino što mu je bilo na pameti, to je da njegova žena ne zapadne u neku nevolju. U tom slučaju, ne bi više mogao da izigrava ljubaznog domaćina, pomislio je goropadno.

Uprkos nastojanju da se drži na distanci, morao je da prizna da se raskalašno uzbuđenje zbog neobične igre polako i neumitno širilo među zvanicama. Neki od gostiju nisu više koristili ruke za posluživanje čokoladom. Samo jezike i usne. Mladoj ženi koja je bila na stolu nije ni najmanje bilo loše zbog toga. Mogao je da primeti da su joj grudi već gole, da je skoro sva čokolada sa njih olizana. Isto kao i sa nekih drugih, zanimljivih mesta. Grupica sagnuta nad njom, usrdno posvećena tom poslu da je oslobodi viška hrane, nije dozvoljavala da se previše vidi. I ostali su bili u blizini, zamazani čokoladom po licu i rukama, po razgolićenim grudima i ramenima. Požuda je visila u vazduhu kao poslednji, nepozvani gost, budeći u svima želju da iz ovoga izvuku maksimalno čulno uživanje.

Jedan deo gostiju već se odvojio po parovima i sada su se valjali po onim jastucima i sofama, ispuštajući prepoznatljive uzdahe. Nije mogao da vidi koji su, jer su ih bar maske još uvek pokrivale.

Oni ga nisu previše zanimali. Kao ni oni što su još stajali oko stola i skidali usnama, jezikom i rukama preostalu čokoladu sa uzbuđene devojke na stolu. I sa te strane čuli su se prigušeni uzdasi i stenjanje, naročito njeno. Što je stimulativno delovalo na ostale da još predanije navale da je oslobode ostatka njenog neobičnog pokrivača.

~ 52 ~ Foxy

Zvoncica

Uprkos tom veoma izazovnom prizoru, pogled mu je odlutao dalje. Sada mu je jedina briga bila da osmatra šta se dešava sa njegovom ženom.

Baš na vreme, jer je jedan uporan udvarač počeo da se vrzma oko nje. Energično je izašao iz svog zaklona i prišao im. Nije video od maske ko je to bio, ali potapšao ga je po ramenu i očima mu naredio da se skloni.

- Jeste li dobrd? - upitao je prigušeno, sagnuvši se prema njoj. Ona, za razliku od drugih, nije bila zamazana čokoladom. Bila je

čista, a belina njene kože izazovno je mamila u polumraku. - Da, hvala - rekla je kruto, što je bilo veoma neobično, s obzirom na

stenjanje, mrmljanje i prigušene ljubavne zvuke koji su dopirali sa svih strana.

Sad kad je prišao u gužvu, više nije mogao da se pravi da ne čuje uzdahe i ne vidi uzbudljive prizore. Osetio je kako mu se zatežu pantalone. Nije više imao strpljenja za ove muke kojima je bio izložen, pa je uzeo za ruku i povukao napolje. Niko nije ni primetio njihov izlazak, osim što se ona blago opirala.

- Šta to pokušavate? - upitala je, blago uzbuđenog glasa, ali išla je za njim.

Ugurao ju je u susednu sobu, ne obazirući se na njene proteste i zaključao vrata. Oboje su i dalje imali maske na licu, ali one nisu bile dovoljne da sakriju obostrano uzbuđenje. Spustio je sveću na stočić pored vrata, jedinu koju je zgrabio usput iz hodnika.

- A šta mislite da pokušavam? Zar ste očekivali da vi prođete bez udvaranja, posle ove orgije koju ste priredili tamo u trpezariji? - upitao je Ijutito.

Pobegla je od njega i stala iza sofe, podbočivši se rukama. I dalje je pokušavao da bude strpljiv i pun razumevanje. Ostalo je da se razjasne i to više nije hteo da odlaže. Nešto od one golotinje iz trpezarije, uzbuđenja i erotskog naboja prešlo je i na njih, koliko god se trudili da to ne pokažu, da izgledaju kao da ih to ne dotiče. I dalje je osećao zategnutost u pantalonama, a njene grudi izazovno su se dizale i spuštale, otkrivajući da ni ona nije ostala ravnodušna. I otkrivajući još štošta što je bilo prijatno za oko.

- Nemojte da mislite da možete da mi se udvarate. Otkud vam to pravo? I zašto ste me doveli ovamo? - upitala je, pokušavajući da joj glas zvuči strogo.

~ 53 ~ Foxy

Zvoncica

- Mislite da nemam pravo na to? - zastao je, opasno se nagnuvši prema njoj.

- Pravo da mi se udvara ima samo moj muž - naglasila je. - Sve dok ga i njemu ne uskratim - dodala je naglašeno.

Zastao je. Njena neočekivana izjava potpuno ga je zbunila. Zar ona ne zna da je ovo on, zar ga ne prepoznaje? Nemoguće. Ali onda je shvatio. Oboje su još uvek imali maske na licu. Možda mu namerno daje priliku da izgovori nešto što je zgodno da se kaže ovako, u jednom susretu naizgled slučajnom i pod maskama. Možda želi da se malo igra sa njim? Da ga pecne, da mu vrati za ono što je doživela zbog njega, da se pravi kako je on neko drugi, da ga ne prepoznaje? Pa dobro, dozvoliće joj to. Malo igre neće mu škoditi, ako je to njena želja. On je voleo igre, naročito ovako začinjene posebnim nabojem i uzbuđenjem. A ni igre ispod maski nisu mu bile strane.

- Znači, ne dozvoljavate mi da vam se udvaram? - upitao je ponovo, da proveri.

- Ne. - Ali ako ja insistiram - sad je savladao ono grozničavo, nervozno

uzbuđenje zbog kojeg ju je ovamo dovukao. Imao je ispred sebe novi cilj. Vrata su dobro zaključana. Isto kao i

nestašni gosti u trpezariji. Ovde imaju dovoljno vremena za svaku igru koju požele, ako je to njena volja.

- Neću vam dozvoliti - zazvučala je Ijutito. - Zašto? Ljuti ste, vidim - trudio se da bude miran. - Da, ljuta sam. Na svog muža, pa samim tim i na sve muškarce -

odvratila je, gledajući ga ispod maske. Sada će morati da bude veoma oprezan sa odgovorom. Ali,

istovremeno, ova njihova igra počela je da ga sve više uzbuđuje. To što se ona pravi da ga ne prepoznaje, bila je odlična ideja. Nešto sasvim novo, pa samim tim i veoma zanimljivo.

- Šta je on to loše uradio? Možda mogu da ga opravdam - rekao je pomirljivo, savlađujući se.

- Teško - nasmejala se nervozno. - On... on me je lagao i prevario. - Grofice... poznajem vašeg muža. Teško da bi on to uradio - rekao

je, gledajući je netremice. - Oh, ala ste ubedljivi - podsmehnula mu se.

~ 54 ~ Foxy

Zvoncica

- Ne, ozbiljno vam kažem. Otkako se oženio vama, potpuno se promenio. Pitajte koga hoćete. Svi njegovi prijatelji nemilosrdno ga uništavaju svojim podsmehom na temu da je postao papučar preko noći, da više ne vidi dalje od svog nosa... i od svoje žene.

- Mislite? - upitala je posle kraće pauze. Mogao je da primeti kako izgleda pokolebano i željno da mu

poveruje. Sada mu je bilo neizmerno drago što su ovde, što su zaklonjeni maskama i što mogu da izigravaju nekog drugog, da pričaju o sebi u tećem licu. Sve je ukazivalo da će ovo pomirenje biti veoma burno i strastveno. Da će ovaj njihov susret pod maskama biti nešto posebno.

- On vas voli i obožava. Neizmerno je zabrinut zbog vaše svađe i ljutnje. Hteo bi da razgovara sa vama, da vam objasni i kaže vam koliko se promenio i koliko vas voli.

- Nisam baš sigurna da je tako - rekla je, ali nazirala se pukotina na njenom oklopu.,

- Vi ste za njega pravo otkrovenje, njegova dobra vila, koja mu je preko noći promenila život, a da to uopšte nije očekivao - rekao je, primakavši se za korak.

Ćutala je i slušala. To ga je ohrabrilo da nastavi. - Možda nije očekivao da će mu se bračni život tako dopasti, ali to je

čista istina. On je sada sasvim drugi čovek. To što neki pokušavaju da ga posvađaju sa vama, to je zato što su ljubomorni, pakosni ili zavidni. Ko zna koji razlog postoji. Jedino je siguran da je to sporno pismo bilo, u stvari, namenjeno vama, da bi se vi na njega naljutili.

- Mislite da je tako? - upitala je i on oseti olakšanje što njeno nepoverenje popušta.

- Siguran sam u to. On je veoma povređen što ste odmah poverovali u te laži, a što njemu ne verujete kada vam je jasno pokazao da... vas voli - dodao je. Činilo se da je pomirenje na pomolu.

- Oh, on meni nije pokazao da me voli, nego da me želi - opet se nervozno odmakla. - A to ni najmanje nije isto.

- Njemu jeste. On vas i voli i želi. Kako biste želeli da vam to dokaže? - nastavio je nestrpljivo. Bio je krajnje uzbuđen i nije očekivao da će ovo ubeđivanje ovoliko da potraje, da će ona biti tako uporna.

- Bez obzira, mislim da je zaslužio da i on malo oseti, propati zbog mene.

- Šta hoćete da kažete? - upitao je muklo. ~ 55 ~

Foxy

Zvoncica

- Ne znam. Možda ću vam dozvoliti da me zavedete. Možda sad hoću da mu uzvratim, da i ja njega prevarim - odvratila je izazovno.

Posmatrao ju je, malo zatečen tom izjavom. Sve vreme je mislio da igraju neku igru, da ga je prepoznala, da zna da je to on i da sa njim razgovara i pregovara o pomirenju. Zar nije bilo tako? Ljubomora ga ubode posred srca. Zar ona hoće da ga prevari, zar je tako nešto planirala kad je spremala ovo veče?

- Mislite da nije zaslužio to? - upitala ga je izazovno, kao da zna o čemu on razmišlja.

- Prevarili biste ga? Ali on nije ni pomislio na drugu otkako se vama oženio - rekao je. - Ta kazna bi bila veoma surova.

- Mislite da je njemu stalo? - gledala ga je kao da želi da prodre ispod njegove maske, sve do srca i proveri da li su njegove reči istinite.

- Naravno da jeste - odvratio je nadureno. - Nijedan muškarac ne bi voleo da ga žena prevari. Nisam znao da biste vi toliko daleko išli.

- Nisam ni ja. Kada sam se udala za njega, to sam uradila jer sam bila zaljubljena u njega. A onda sam ga zavolela, kad sam ga još bolje upoznala. Mislila sam da nikada nikog drugog neću poželeti.

- A jeste li? - upitao je ljubomorno. - Naravno da nisam. Ja njega i dalje volim - rekla je jedostavno. On

se odmah smirio na te reči. - Pa zašto onda... hoćete da ga prevarite? - i dalje mu ništa nije bilo

jasno. Je li ovo i dalje deo njene igre, ili zaista misli da je on neko drugi? - A zašto me vi ovako ispitujete? Zar me niste doveli ovamo da me

zavedete? - Ijutnula se, a oči joj sevnuše iza maske. A, tako znači. I dalje nije bio baš siguran, ali nekako mu se učinilo

da ona ipak mora da zna kako je ovo on, da je ovo ipak samo njena igra kojom hoće da ga kazni. Uostalom, saznaće on već šta je imala na umu, da li je to stvarno mislila... Uh, ala se zaneo! Pa, ona ovo sa njim lično razmatra mogućnost da ga prevari. Zašto joj ne priredi to zadovoljstvo da joj ispuni želju? Ako hoće da prevari muža sa samim tim mužem, zar to nije divno za oboje? Razmišljao je Ijutito i ironično, gubeći strpljenje.

Zakoračio je oko sofe, a ona ovog puta nije pobegla. Izazovno je stajala, kao da ga čeka. On je zgrabi i privuče u zagrljaj, nimalo nežno. To će joj biti kazna za one nemilosrdne reči.

- Jeste li ovako nešto imali na umu? - šapnuo je promuklo i zario usne u njene, ne dajući joj vremena da smisli odgovor.

~ 56 ~ Foxy

Zvoncica

Dosta je bilo priče, izgubili su previše vremena. Celo telo bolelo ga je od želje za njom, od dvodnevne neutoljene čežnje. Neće joj više dozvoliti da mozga i smišlja osvete, daće joj ono što je trebalo da uradi još isto veče kada su se posvađali. Daće joj zavođenje i izmirenje. A daće joj i to varanje, takvo da se neće skoro setiti ni da pomisli na tako nešto, pomislio je povređeno.

Ljubio ju je žarko, produbljujući poljubac, stiskajući je uz sebe, sve dok se nije potpuno opustila u njegovom naručju i čvrsto ga zagrlila. Ali to nije bilo ono što je planirao. Naglo se odvojio od nje, dok su joj oči još bile zatvorene, uhvatio je za ruke i povukao je oko sofe. Prigušeno je ciknula kada joj se suknja zavijorila, a ona pala na sofu, gde ju je skoro bacio. On se u dva koraka vratio iza sofe, iza nje i sada se opasno naginjao nad njom.

- Ili, možda, ovako nešto? - upitao je, skoro nežno predući uz samo njeno uvo.

Zabacila je glavu, naslanjajući se na jastučiće, predajući se njegovom milovanju, zavlačeći ruke u njegovu kosu, privlačeći njegovu glavu bliže. Ruke su mu bile na njenim grudima. Ali kada je primetio da haljina nije previše jako stegnuta, počeo je da zavlači prste u njen dekolte. Izvila se prema njemu, tražeći još. Ali on nije žurio.

Veoma polako stigao je do napupelih bradavica i veoma nežno počeo da ih masira. Usta joj je ponovo zapušio poljupcima, ali je i pored toga povremeno uspevala da ispusti poneki glasni uzdah dok se izvijala pod njegovim rukama. Pridigao se samo toliko da potpuno skloni gornji deo njene haljine. Nije znao šta da misli o tome da ispod nje nije imala ništa. Da li da se raduje kako je ovo lagano odevanje bilo njemu namenjeno, da mu bude lakše, ili nešto drugo, na šta bi trebalo da bude ljubomoran i sumnjičav?

Nije imao previše vremena da se brine kada su se ukazale njene grudi. Savio se ponovo preko nje i uzeo jednu bradavicu u usta. Bila je čvrsta i zategnuta i znao je da sad već može da bude i malo žustriji. Levom rukom počeo je da golica i steže drugu bradavicu, a desnu je ispuržio daleko napred, hvatajući i podižući suknju. Nije mu dugo trebalo da pronađe mesto koja ga je spremno čekalo. Vlažni, nabubreli brežuljak primio je njegovu ruku sa radošću. Podigla je levu nogu i pokušala njome da upre u ivicu sofe, da bi mogla da se malo odigne prema njemu i omogući mu još bolji pristup svom osetljivom mestu.

~ 57 ~ Foxy

Zvoncica

Sisao je njenu bradavicu, pa je onda samo golicao jezikom, pa ponovo navaljivao jače, da mu je skoro cela njena dojka bila u ustima. Ta naizmenična promena intenziteta potpuno ju je pomela. Još više klizava igra njegove ruke među njenim nogama, koju je pojačavao i ubrzavao, sve dok se nije napela i počela da ispušta neke grcave zvuke, zatežući se u luk. Ali on još nije popuštao. Madam, hteli ste da prevarite muža, e, pa, evo vam sada to što ste hteli. I ponovo je ubrzao svoju masažu, dok nije ispustila prigušeni vrisak i počela cela da se trese. Ni tad nije prestao, dok najjači napad nije prestao.

Onda je ustao, kao da se ništa nije desilo, obišao oko nje i naglo je uspravio na noge. Malo se zanela, nesigurna i klecava, a on ju je okrenuo i gurnuo da klekne na sofu. Onda je podigao njenu suknju i prišao joj otpozadi. Naravno, još uvek je bila mokra, nabubrela i željna, još uvek su je potresali mali drhtaji. On se približio i polako ušao u nju. Nije smeo da žuri, jer je i sam bio uzbuđen do krajnjih granica, a nije znao koliko može da izdrži. Zato je počeo sa opreznim, laganim pokretima. Čiji je ritam ona odmah uhvatila i počela da uzvraća energičnim nabadanjem na njega. Uhvatio ju je na trenutak za drhtave guzove, umirivši se. Duboko je uzdahnuo. Ako ovako nastave, pašće sa sofe. Ako njoj dozvoli da određuje ritam, neće moći dugo da joj odoleva. Zato se odmakao, ne obazirući se na njene proteste.

Podigao ju je sa sofe i okrenuo prema zidu iza sebe. Tamo je stajao stočić koji je delovao stabilno. Prislonio je njene ruke na ivicu stočića, pošto, očigledno, nije bila u stanju da se pribere.

Čim je našla stabilan oslonac, sagla se, tražeći ga iza sebe. Podigao joj je suknju visoko i bacio skoro preko glave. A onda ponovo prišao, oprezno ispitujući granice svoje izdržljivosti dok je polako ponovo ulazio u nju. Bio je zadovoljan kada je primetio da će moći još neko vreme da se uzdržava. Počeo je da ulazi u nju odozdo, veoma lagano, unoseći se celilm telom u svaki pokret, pogađajući neki ugao na posebno uzbudljiv način. Začulo se njeno dahtanje i jecanje, koje je pratilo svaki njegov veoma usporeni pokret. Sada nije mogla da mu onako energično uzvraća, iako je pokušavala i koprcala se, pošto se istovremeno borila da ostane na drhtavim nogama.

Kad je osetio da neće moći još dugo, izvadio ga je, naslonio na njene guzove, i spustio ruku među njene noge. Bila je vrela i mokra, toliko da je možda i curilo niz njene noge. Čim je osetila njegovu neumoljivu ruku kako je masira i klizi, počela je da ječi i drhti. Nije prestajao sve dok nije počela da ispušta neke cičeće zvuke i dok noge nisu počele da je izdaju,

~ 58 ~ Foxy

Zvoncica

potresane nadolazećom olujom. Video je da ona neće moći još dugo da stoji. Noge kao da su joj bile od sunđera. Nastavljao je da je masira i trlja rukom dok oluja nije protutnjala.

A onda ju je povukao i spustio na krznenu prostirku pored sofe, ne odvajajući svoj ukrućeni ud od njenih guzova, izazivajući je njime da ne bi poželela da se okrene prema njemu. Imao je svoje zamisli za ovo veče, i nije želeo promenu plana.

Ona je klekla, potpuno nesvesna svega drugog, osim njega iza sebe kako se blago oslanja na nju. Želela ga je ponovo u sebi, što pre, iako se pitala da li će moći ponovo da izdrži to iscrpljujuće uzbuđenje.

Kad je proverio da li se ona čvrsto oslanja i rukama i kolenima, klekao je iza nje, pronalazeći svojim veštim, potpuno mokrim prstima ponovo njene vrele izvore strasti. Nabubreli brežuljak bio je i dalje osetljiv i odmah je reagovao na njegovu masažu. Kliznuo je prstima nazad, preko vrelog otvora. Trgla se od tog dodira, ali i podivljala, gurajući se unazad u njega, tražeći ga u sebi. Nasmejao se kratko, stežući zube i po treći put uranjajući u njenu vrelu unutrašnjost, koja se odmah stegla oko njega u zanosu novog naleta strasti. Sada je ponovo imala dobar oslonac i mogla je da i ona ubrzava i pojačava. Oh, pa dobro, neka joj bude. Sada su se skoro sudarali, poneti njenom željom da zaranjanje bude što dublje, što žešće, što neumitnije.

Jedva se držala na nogama, osećajući kako će ovog puta nalet oslobađajućih grčeva biti neobično jak. Osećala ga je duboko u sebi, kako zaranja u pomahnitalom ritmu, kako joj donosi pravu oluju osećanja, koja se neumitno približava, zahvata je i počinje da je prožima od korena kose do vrhova prstiju na nogama. Više ničega nije bila svesna, ni krikova koje je ispuštala, ni zategnutosti celog svog tela, toliko jako da ga je istisnula iz sebe.

Nije više bio u njoj, ali nije žalio zbog toga. Sa tihom radošću posmatrao je njeno telo kako se grči pred njim u nemoguće moćnom ograzmu. I nije želeo još uvek da je pusti. Jednom rukom naslonio se na sofu, a drugom je ponovo počeo da je gladi i masira, od brežuljka koji je toliko narastao da je sada virio napolje između njenih nogu, preko uskog, vrelog otvora koji ga je odmah oberučke primio u sebe, ali on se tu nije zadržavao, nego je nastavio i prste ponovo vratio napred na brežuljak i ponovio sve istim ritmičnim pokretom.

Ona je nastavila da se izvija beskonačno dugo, iznova izazivana i pokretana njegovim kružnim pokretima kojima ju je dražio i masirao.

~ 59 ~ Foxy

Zvoncica

Već više nije mogla. Osećala je kao da će se onesvestiti od iscrpljenosti, od krajnje neodoljive napregnutosti. Ali ključni delovi njenog tela kao da su vodili neki sasvim drugi život, i nisu joj dozvoljavali da se umorna sruši, bili su budniji i bešnji, tražeći još i još.

Kada je, konačno, shvatila da zaista ne može više, da je iscrpla svu svoju snagu, strast, zalihe energije koja je prštala iz nje dok je svršavala, osetila ga je kako on ponovo ulazi u nju. O, ne. Sad će opet sve ispočetka. A ona neće moći da bude ravnodušna, raspuknuće se tu pred njim, pod njim, oko njega.

Opet je počeo da nailazi potmuli, olujni oblak osećanja čim ga je ponovo osetila u sebi. To je, naprosto, bilo nešto van njenih moći, čim bi ga osetila u sebi, ili makar njegov dodir, ili poljubac, morala je tako da reaguje na njega. Ta neumoljiva, rušilačka bura osećanja počela je ponovo da nadolazi, da navire sa svih strana, da je opkoljava i steže, što je dublje bio u njoj, sve se više približavalo, obuzimalo je celu iznova i iznva.

A onda je sa olakšanjem čula, a više osetila po njegovom slatkom nabijanju, kako se i on bliži vrhuncu, kako je ispunjava do poslednjeg milimetra unutrašnjosti, kako joj donosi neverovatnu erupciju, vatromet vrištećeg zadovoljstva, koje se razlivalo po njoj, u njoj, na sve strane oko nje, koje je tražila još više, otvarajući mu se sasvim, primajući ga duboko u sebe.

Kada je konačno zemljotres prestao, sručila se potrbuške na krznenu prostirku, nemoćna da se pomeri ni za milimetar, iako su joj noge i dalje podrhtavale od odjeka prohujale oluje. Osetila je kako premorena pada u san. Pa, neka. Nikako nema snage da se odvuče do svoje sobe i svog kreveta.

Legao je pored nje, zadovoljno je posmatrajući kako se iscrpljena obeznanjuje. A onda je uzdahnuo. Sada mu sledi malo neprijatniji deo večeri, da mamurne, razbludne gošće nekako vrati u njihove sobe. Ni najmanje nije sumnjao u to da su one tu na spratu, u trpezariji, da nijednoj nije palo na pamet da se vrati u svoj krevet i mirno legne da tamo odspava do jutra.

Ustao je i malo pokušao da sredi odeću. Dobro je, nije bilo mnogo tragova žestokog, raspomamljujućeg seksa. Naročito se neće ništa primetiti na slaboj svetlosti sveća po hodnicima. Okrenuo ju je i podigao u naručje. Moraće sutra da joj pošalje obilan doručak u krevet, zaslužila je da se odmori. Bila je laka kao perce. A treba što pre da povrati snagu,

~ 60 ~ Foxy

Zvoncica

jer će joj on i sutra doći. Neće se više obazirati ni na svađu, ni na ponos. Ni na njene lude, izazivačke ideje kako želi da ga prevari. To je ona namerno rekla, samo da bi dobila ovakav seks, ovakvo energično pomirenje. I opet je ona dobila šta je htela, a njemu prepustila da čisti nered iza gostiju, pomislio je pomirljivo.

Sluga mu je bez reči otvarao vrata dok ju je nosio do njene sobe. Privio ju je uz sebe, ljubeći je povremeno u kosu i čelo, dok mu je mlitavo ležala u naručju. Spustio ju je u krevet i sagnuo se da je još jednom pogleda. Čvrsto je spavala, potpuno nesvesna svega oko sebe. Nasmejao se tiho i naredio rukom sanjivoj sobarici da joj svuče izgužvanu haljinu. A onda se vratio na posao, da iz zapadnog krila pokuša da ukloni tragove razbludne noći. Za mamurne i pijane goste baš ga je bilo briga gde će dočekati jutro. Ali gošće će sve morati da vrati u njihove sobe i bar održi privid kako se noćas, iza debelih zidova njegovog zamka, ništa spektakularno nije dešavalo. Pa ništa, uradiće to bez roptanja i gunđanja. I to je bio deo njene osvete, moraće to mirno da prihvati. I da potraži pomoć najodanijih slugu. Ipak je i on imao napornu noć, nije mu preostalo baš mnogo snage.

Zaista je uvažene dame našao kako spavaju po uglovima trpezarije, iza fotelja, na jastucima. Neke su još i bile sa tragovima uflekane odeće na sebi, a neke skroz gole, umazane čokoladom i još koječime, u nemogućim pozama. E, dosta je bilo zabave za noćas. Sada će bar na neko vreme biti miran, jer će se svi trezniti bar još dva dana. A onda će ih otpraviti njihovim kućama, ili gde god požele da idu, ispratiti i zaključati svoj zamak do daljnjeg. I povešće svoju nestašnu, osvetoljubivu ženicu negde dalje, gde će moći da budu potpuno sami.

~ 61 ~ Foxy

Zvoncica

VI

Odmah je znala da je dan, i to dobro odmakao. Sunce je probijalo

kroz debelu zavesu. S mukom je otvorila jedno oko da osmotri ko to šuška i budi je kad joj se ovoliko spava. A onda je raširila oba oka kad je videla svog muža kako nonšalantno ulazi u njenu sobu i počinje da se skida. Već je bila skoro sasvim budna kada je stao potpuno go pored njenog kreveta i pobednički je gledao, sa sve svojim kopljem koje se podizalo uvis kao jarbol.

- Šta je to? - promumlala je nerazgovetno, ne odvajajući pogled od njegovog velikog, stvrdnutog, spremnog uda.

Kao kroz maglu neko sećanje joj je govorilo da bi trebalo da je na njega ljuta, iz nekog njoj nepoznatog razloga. Ali jedino što je mogla to je da se oblizne i zuri u njegov nabrekli, preteći ud, tu negde iznad njene glave.

- Ah, dušo moja - prekoreo ju je, dok mu se veliki osmeh širio licem. - Do sada bi već trebalo da si naučila šta je to. To je ono što nas oboje čini srećnima ovih dana - podsetio ju je velikodušno, nagnuvši se nad njom.

- Nisam mislila na to... - pokušala je da objasni, ali nije imala snage za previše priče, pa je odustala. Imala je utisak da su joj kosti od sunđera, da je cela meka i istopljena, potpuno nesposobna da se pomeri. Oči počeše opet da joj se sklapaju.

- A, neće moći tako. Sinoć si mi priredila grozno veče. Do sitnih sati sam morao da pijane i mamurne gošće raznosim po njihovim sobama - pobunio se njen muž.

- Žao mi je - promrmljala je u jastuk. - To nije dovoljno. Došao sam ovamo po kusur - rekao joj je

ozbiljno, sakrivajući osmeh u uglovima usana. Ležala je gola ispod pokrivača, umorna od njegovog zavođenja. Sad

svakako nije imala na umu nikakvu želju za prevarom ili ludim provodom, pomislio je zadovoljno.

- Kakav kusur? - okrenula je glavu na drugu stranu, željna sna. - Ovaj - rekao je i zbacio pokrivač sa nje. Okrenula je glavu prema njemu i videla da se sprema za napad.

~ 62 ~ Foxy

Zvoncica

- Ne, ne. Ne mogu više - odvratila je mlako, bezvoljno pokušavajući da mu pobegne na drugi kraj kreveta.

Ali, naravno, on je bio brži. Zar se taj čovek nikada ne umori? A onda se predala. Ionako bi je uhvatio i mučio, kao što je radio cele noći, terajući je da svršava do iznemoglosti. Malo je uzdrhtala prisetivši se kako su samo slatke te muke bile.

- O, da. Još kako možeš. Moraš da mi platiš neke stvari koje si mi bezobzirno sinoć priredila - čula je njegov glas, vrlo blizu, a on je naprosto uhvatio za noge, kao da je neka vreća, i privukao sebi.

- Mmm... - bio je poslenji njen protest, pre nego što se prepustila. Već joj se koža prijatno ježila kada ju je dodirnuo. Kako je to

moguće, da od samo jednog ovlašnog dodira, tako reaguje na njega? On je neki čarobnjak pod čiju je moć potpala i sada ne može da mu pobegne. Doduše, i ne želi da pobegne. Želi da doveka bude ovako sa njim u krevetu, da je on miluje po leđima, da je gladi i mazi, i svašta joj radi od čega će izludeti i rasprsnuti se. A opet, nema snagu ni da se okrene prema njemu i pogleda ga.

Gladio ju je po leđima onako kako je znao da će joj se dopasti, ali nešto se sumnjivo umirila. Sagnuo se prema njoj.

- Žili? Jesi li budna? Oh, zaista, ti si nemoguća - rekao je podižući joj kosu sa lica. Već je ponovo spavala.

Tako, znači. E, sad će je probuditi, neće mu ona spavati dok je zavodi. Pokušao je da je okrene prema sebi, ali ona je samo sanjivo promrmljala nešto, opirući se njegovim nastojanjima, zabijajući glavu u jastuk. Onda je odustao. On je čovek koji se lako prilagođava situaciji.

Legao je pored nje, milujući je i gledajući kako se povremeno promeškolji kada joj pogodi neku naročito osetljivu tačku. Posle nekog vremena zaključio je da je već dovoljno budna i spremna, pa je polako zavukao ruku i napipao ono što ga je intresovalo. Ah, lažljivica jedna mala, kao spava, a ovamo sva vlažna, čeka ga da sam obavi ono što je naumio, da se ona ni najmanje ne pomuči. Pa dobro, on za ovakve stvari nije bio lenj čovek.

Prevaljao se preko kreveta i popeo na nju. Šumno je uzdahnula kada je osetila njegovu težinu na svojim leđima. Blago je rastvorila noge, baš onoliko koliko mu je trebalo.

Prelazio je usnama preko njenih leđa naniže, terajući je da ostane budna, da se meškolji, da uzdiše i traži njegove dodire i milovanja,

~ 63 ~ Foxy

Zvoncica

osećajući njegov ud prislonjen uz njene guzove. Ah, đavo jedan, što joj ne da da spava! I trebalo bi da bude ljuta na njega, da ga izgrdi i izbaci iz sobe, ali nije nikako mogla da se seti zašto bi to uradila.

Pa dobro, nek ostane i nek nastavi to što je započeo. Već oseća kako joj se neka milina širi telom, kako postaje nestrpljiva da on sa ovih uvoda pređe na konkretnu akciju. Ovo je zaista predivno. Ima osećaj da sanja, ništa ne mora da se trudi, a uživanje ima intenzitet kao da je budna i aktivno učestvuje.

Onda je on ustao i odvojio se od nje. Promrmljala je nešto u znak negodovanja, ali krevet je ponovo škripnuo i osetila je kako joj se nešto razliva po guzovima i kaplje između njih. Šta on to radi? Ali nije se bunila, pošto je ponovo počeo da je masira i utrljava, i to vrlo senzualno i klizavo, baš tamo gde je bila najosetljivija. Verovatno će umazati posteljinu, ali njegova ideja da je namaže uljem bila je genijalna.

- Draga, ne pomeraj se. U stvari, na to i ne treba da te podsećam - začuo se njegov senzualni, prigušeni smeh, od koga je opet obuze milina. - Možda su ti i centri za podmazivanje umorni kao ti, pa neću da rizikujem, a želim da ti bude lepo, kao što je i meni sa tobom - čula je njegovo šaputanje pored sebe.

Osmehnula bi se, samo da su je obrazi slušali i imali snagu za to. Kako je dobar, kako misli na nju, čak i ovako mlitavu. A onda je prestala da razmišlja, usredsređena na njegove ruke koje su predano podmazivale njen središnji deo, od guzova, pa sve do onog osetljivog brežuljka napred. Oh, to je bilo predivno!

Bio je zadovoljan učinkom. Ulje možda nije bilo potrebno, ali je malo ubrzalo njenu reakciju. A i probudilo je. Sa sve glasnijim uzdasima pratila je njegove pokrete. A kada je krenula da se grči, legao je preko nje i pronašao klizavi put unutra.

Bila je oduševljena. Osećala je njegovu težinu na svojim leđima, i njega kako polako ulazi u nju. Taj osećaj bio joj je već veoma dobro poznat, to čulno iskustvo ispunjenosti, nadraženosti, bliskosti i jedinstva. Tako glatko, tako fino, tako ispunjavajuće. Kao najlepši san. A ipak je, negde kao iz daljine, mogla da čuje neke grlene zvuke, koje je verovatno ona sama ispuštala. Jedino čega je bila svesna, bili su njegovi pokreti, topla ispunjenost, nadolazeće uzbuđenje i konačno blaženstvo i oslobađanje.

Nasmejao se kratko i legao pored nje, jer je istog momenta pala u san, čim je ispraznila i poslednji atom snage iz sebe.

~ 64 ~ Foxy

Zvoncica

Protegla se i otvorila oči. Nije znala koje je vreme, ali njega sad nije bilo pored nje. Na stočiću ispred ogledala stajao je poslužavnik sa gomilom hrane. Odjednom je osetila nepodnošljivu glad. Pridigla se, dohvatila ga i počela halapljivo da jede. Kad je sve pojela, navalila se zadovoljno na jastuk. Gle, šta je ovo? Posteljina je bila ne samo očajno izgužvana, nego i pocepana i to pored jastuka, baš gde se ona jutros držala dok su... Ma, ovo je ona izgužvala i pocepala! Neverovatno. A uopšte se ničega nije sećala. Osim svog ushićenja, ispunjenosti i blaženstva.

Ubrzo su se začuli koraci i vrata su se otvorila. - Dobro jutro! - pozdravio ju je Arman sa bezobraznim osmehom. -

Ili, bolje rečeno, uskoro bi moglo da bude i dobro veče! - Zar je tako kasno? - upitala je nehajno se protežući. Posmatrao ju je kao što gladan čovek gleda u hranu. Zadrhtala je od

prijatne jeze koju je taj njegov pogled budio u njoj. Činio je da se oseća privlačno, da poželi da se mačkasto protegne i pozove ga da joj se pridruži. Pogledala ga je ispod trepavica. Ovog puta bio je kompletno obučen. Verovatno je, kao dobar domaćin, celog dana bio sa gostima. Oh, gosti! Šta li se dešavalo danas, posle one jučerašnje divlje večere? Pridigla se naglo u krevetu i upitno ga pogledala.

- Vidim da si bila veoma zabrinuta - podsmehnuo se malo. - Ne brini, sve je pod kontrolom. Ostatak gostiju, oni pristojni - naglasio je - nisu ništa ni primetili, ni posumnjali. A onim nestašnim sam pripretio da ne smeju ni da zucnu o sinoćnim igrarijama ni reč.

- Oh, to je dobro - odahnula je. Podigao je obrvu u lažnom čuđenju. - Zar si bila zabrinuta zbog nečega? Ja sam nekako mislio da je ta

večera tvoja ideja i zamisao. A i realizacija, sa sve onolikom bačenom čokoladom.

- Pa... ovaj... delimično. Markiza mi je dala generalnu ideju... i smernice za realizaciju - rekla je polako, posmatrajući njegovu reakciju.

Nije izgledao kao da se previše ljuti. Verovatno što se nekako sve dobro završilo. Mada... pretpostavljala je da je ipak malkice preterala. Prisetila se njegovog sinoćnjeg užasa kad mu je saopštila šta je na repertoaru.

- Šta je bilo, bilo je - rekao je. - Ono što me sada više zanima, što sam hteo da te pitam još jutros, ali ti tada nisi bila u stanju ni oči da držiš otvorene, to je: otkud ti ove silne modrice po kolenima, butinama i

~ 65 ~ Foxy

Zvoncica

ostalim delovima tela? Jesi li i ti to sinoć bila nestašna, kao većina naših gošći? - naglasio je.

U njegovom pogledu više nije bilo smeha. Bio je ozbiljan i napregnut u iščekivanju odgovora.

Uspravila se i pogledala ga, pokušavajući da obuzda zabrinutost. - Ne razumem na šta to aludiraš - na kraju je pokušala da izvrda. - Da li si ti to pokušala da me prevariš sinoć? Sada, kad sam

preformulisao pitanje, da li ga razumeš? - ton mu se malo zaoštrio i nije skidao pogled sa njenog lica.

- Ja... ovaj... - gledala ga je zbunjeno, ne shvatajući i dalje ovakav tok razgovora, pokušavajući da se seti svega što će biti važno za njen odgovor.

- Da li si sinoć imala seks sa nekim? - bio je još konkretniji. Zabuna i nesigurnost na njenom licu bili bi mu slatki, da nije u

pitanju stvar koja ga je ozbiljno mučila. Nakašljala se kratko, pa je onda pročistila grlo, gledajući ga ispod oka. Ali on je i dalje čekao odgovor.

- Zar to nisi bio ti? - na kraju je izustila sa strahom. Da li je moguće da se prevarila? Ne, on je ovo muči, pretvara se da

je ljut i opasan, hoće da joj vrati za ono što mu je rekla sinoć, da hoće da ga prevari...

- Ne znaš? Nisi sigurna? - približio joj se sa opasnom vatrom u očima.

Malo se odmakla od njega. - Bila sam sigurna da si to ti. I nemaš razloga da sumnjaš tako u

mene - Ijutnula se, sada mnogo odlučnija. On je kriv za sve ovo, nema prava da se ovako ljuti na nju, da je

ispituje, i pretvara se kao da je nešto skrivila. Odmah se povukao i vratio onaj svoj smireni pogled. - I ti si sumnjala u mene. I zbog te sumnje napravila gomilu gluposti

- rekao je, posmatrajući je ispod trepavica. - I sada je jedan-jedan. Vratila sam ti. Možemo da idemo dalje. Ja ću

zaboraviti šta je bilo, a možeš i ti, ako hoćeš... - počela je, ali on je prekinuo.

- O, ne. Vratila si mi malo više nego što je trebalo. Dala si mi veoma problematičnu žurku, a i tresnula si mi u lice svoju želju da me prevariš. To su dva poena. Odnosno čak i tri, ako se računa i realizacija tvoje

~ 66 ~ Foxy

Zvoncica

prevare - glas mu je bio opasno smiren, a gledao je u nju kao u plen sateran u ćošak.

- To si bio ti! - sada je već bila besna. - Kako može da se računa, kad sam sve vreme znala da si ti! Namerno sam ti sve ono rekla, da bi znao kako sam se ja osećala - viknula je, ustajući iz kreveta, dajući mu na znanje da je ovaj razgovor za nju završen.

Uhvatio ju je za ruku i zadržao pored sebe kad je htela da prođe. Neće joj dozvoliti da pobegne kad je ovako važna tema.

- Ja sam možda radio gluposti, ali to je bilo pre nego što sam se tobom oženio. A ti si htela da me prevariš na moje oči, u braku - optužio ju je, dok su mu oči opasno sevale.

- Nisam nikad to htela. To sam ti odmah i rekla. Nikad nisam imala nameru da te varam, niti ću ikada imati. Samo sam htela da te malo nasekiram - rekla je mirnije, kad je primetila da je zaista ozbiljno uzdrman. Spustila je ruku na njegovu mišicu. - Ja tebe volim. Nikada neću ugroziti naš brak nekom nepromišljenom glupošću. Samo sam htela da te malo uzdrmam.

- Znaš li da sam se u jednom momentu skoro ugušio od straha da ti nije palo na pamet da ti budeš čokoladna devojka - rekao je sa patnjom u glasu. A onda je posednički obgrlio i privukao sasvim uz sebe.

- Priznajem da je ideja bila primamljiva - nasmejala se, ali se odmah uozbiljila kad je videla njegov pogled. Spustila je dlan na njegov obraz. - Ljubavi, nikada ne bih uradila ništa što bi moglo da ugrozi našu ljubav i tvoje poverenje.

- A ona žurka? Samo što me kap nije strefila kada sam ušao i saznao šta se sprema! I kad sam video da ništa ne mogu da uradim da sprečim katastrofu, da su svi spremni da se što pre bace u akciju!

- Zaista si bio sladak onako uzrujan - nasmejala se kratko, ali se opet uozbiljila. - Obećavam da ću odsada obuzdati želju za takvom vrstom osvete. Ako i ti obećaš da mi nećeš davati povoda za takve ideje - upozorila ga je.

- Obećavam da ću ti biti dobar muž - rekao je i spustio nežan poljubac na njene usne. A onda je jako stegao u jedan čvrst, čelični zagrljaj.

Mogla je samo da bude srećna zbog jačine njegove ljubavi, posesivnosti i želje da se potrudi da im brak uspe. Potapšala ga je po

~ 67 ~ Foxy

Zvoncica

leđima, a on ju je pustio posle nekog vremena. Odmakla se od njega i pogledala ga.

- Nisi zaista poverovao da te nisam prepoznala, priznaj. Sve vreme si znao da ja znam da si ti ispod maske - rekla je na kraju, osmehujući se zbog njegovog lukavstva. Mislio je da će mu poverovati?

- Naravno - rekao je negde u njeno uvo, privlačeći je ponovo u zagrljaj, gušeći uzdah u sebi.

Naravno da joj nikad neće priznati svoje sumnje koje su ga sinoć izbezumile. Ah, šta će sve dočekati. Njega, prevejanog zavodnika, da jedna nedužna, nevina devojčica ovako prevede žednog preko vode!

Da mu napravi ovoliko stresova, ovoliko briga, da zbog nje doživi ovoliki strah da će ostati bez nje!

- Ali ipak sam preduzeo neke mere dok si spavala. - Kakve mere? - odmakla se i sumnjičavo ga odmerila. - Upozorio sam goste da imaju još samo tri dana vremena da se

spakuju i odu. Posle toga zatvaramo kuću i odlazimo i mi. Poslao sam pismo upravniku mog imanja na jugu da nam tamo spremi doček... - počeo je da objašnjava.

- Odvešćeš me na selo i tamo ostaviti? - nije mogla da prepozna sopstveni glas.

- Neću te nigde ostaviti. Idemo tamo zajedno, da budemo malo sami. Dosadilo mi je da strepim da li će mi neka gošća napraviti spletku sa tobom, ili će se gola i pijana stropoštati negde, u nekom hodniku, baš ispred sobe nekog drugog gosta pred kojim moram da budem ispravan i čist kao suza...

- Hoćeš da kažeš da želiš da budeš daleko od svojih bivših i potencijalnih ljubavnica? - pitanje je bilo veoma izazivačko. - Da želiš da se posvetiš samo meni? Zar ću ti ja biti dovoljna?

- O, Gospode. Pa, ne da ćeš mi biti dovoljna, nego ću sa tobom imati pune ruke posla! U svakom pogledu - zavapio je.

Posmatrala ga je ispitivački nekoliko trenutaka, pre nego što se pobednički osmehnula.

- Pune ruke posla? To zvuči veoma primamljivo - odvratila je zadovoljno, zaključujući kako je vreme da se prekine ova nepotrebna svađa, i da se objavi konačno primirje. Ili čak i mir.

- Da. To je za mene potpuno neočekivana situacija - potvrdio je, primetivši da joj se raspoloženje naglo popravilo. - Mislio sam da se

~ 68 ~ Foxy

Zvoncica

ženim jednom potpuno neiskvarenom, bezazlenom devojkom... A ovamo, ispade gora od mene - nasmejao se.

- Lepo što si priznao - pridružila mu se. Onda se popela na prste i poljubila ga. - Zaboraviću sve što je bilo pre mene i trudiću se da ti verujem.

- I ja ću se truditi da budem ispravan i da izbegavam opasne situacije... Šta je bilo, šta si se tako zamislila? - zabrinuto je upitao, videvši da se uozbiljila.

- Pa... ti si rešio da budeš uzoran muž, u svemu ispravan i za primer. Znači, nikada neću moći ni da se ponadam da bih ikada mogla da budem čokoladna devojka? - upitala je naoko tužno, ali nije mogla da obuzda osmeh u uglovima usana.

Odmahnuo je glavom, kao da ne može da veruje šta joj je sad ponovo na pameti.

- Znači, ti ćeš me uništiti - bio je njegov zaključak, dok je uzdisao. - Dobro, reći ću kuvarima da spakuju veću količinu čokolade za put. U stvari, mogli bismo da umesto čokolade koristimo nešto što ja volim... na primer, med. Ja sam više za domaće proizvode. Med je hranljiv, zdrav, ne moramo da ga toliko skupo plaćamo... - nabrajao je razložno, smeškajući joj se.

- Pristao bi na to? - nije mogla da sakrije iznenađenje i oduševljenje. - Bio sam ubeđen da sam ti pokazao i na tebi isprobao skoro sve

moje zavodničke metode. Ali nisam očekivao da će učenik prevazići učitelja - rekao je kao da se predaje.

Nasmejala se na njegovu kuknjavu. Ali laskalo joj je njegovo priznanje. Osim toga, predočio joj je još mnogo mogućnosti. A tamo će biti sami, samo sa poslugom... Znači, nema ograničenja samo na spavaću sobu, pomislila je lukavo ga gledajući.

- Dobro, znači med. I bez gostiju? - upitala je, glumeći žalost. Frknuo je i privukao je sebi. - Naravno. Zar misliš da bih dozvolio da te neko drugi ikada ima? Ti

si sada moja, i ne nadaj se da bi mogla da u svoje zamisli i igre uključiš bilo kog drugog - rekao je posesivno.

Sva je obamrla od tamne boje njegovog glasa. - I ti si, onda, moj. Nikada neću poželeti nikog drugog - rekla je

svečano. - Naravno, osim ako me iznerviraš. Ali na vreme ću ti reći ako

~ 69 ~ Foxy

Zvoncica

poželim da te prevarim - nasmejala se i odskočila preko kreveta u bekstvu od njega.

Stigao ju je u dva koraka i sada su ležali zajedno, spremni za nove avanture. Njen smeh odjekivao je sve dok joj usne nije zatvorio poljupcem.

(Kraj)

~ 70 ~ Foxy