Евалуациони извештај report_equal... · Од 2000. године, у Србији...

Евалуациони извештај

Једнаке шансе у средњошколском

образовању

Север Џигурски

Јелена Марковић

новембар, 2013.

Евалуациони извештај - Пројекат Једнаке шансе у средњошколском образовању 2

Садржај

Скраћенице .................................................................................................................................................

A) Позадина пројекта .............................................................................................................................. 4

1. Међународни оквир........................................................................................................................ 4

2. Правни, стратешки и институционални оквир у Србији .............................................................. 6

Б) Позиција ромске популације и њихово укључивање у систем образовања ................................ 11

1. Главни изазови ............................................................................................................................... 13

Ц) Информације о пројекту ................................................................................................................... 14

Д) Евалуација пројекта ........................................................................................................................... 18

1. Сврха и циљеви евалуације ........................................................................................................... 18

2. Приступ и методологија евалуације ............................................................................................. 19

Е) Оквир имплементације ..................................................................................................................... 21

1. Управљање пројектом ................................................................................................................... 21

2. Дизајн пројекта .................................................................................. Error! Bookmark not defined.

Ф) Налази ................................................................................................................................................ 22

1. Релевантност пројекта ................................................................................................................... 22

2. Процедуре у управљању пројектом и капацитети за његову имплементацију ....................... 23

3. Видљивост ....................................................................................................................................... 25

4. Ка резултатима пројекта... ............................................................................................................. 27

Г) Закључци ............................................................................................................................................. 45

Х) Препоруке и научене лекције ........................................................................................................... 48

За школе укључене у пројекат ............................................................. Error! Bookmark not defined.

за партнере у пројекту .......................................................................... Error! Bookmark not defined.

Потенцијални аспекти будућих ПЦФ интервенција ........................................................................ 49

Анекс 1 – Резултати пројекта ................................................................................................................. 52


Скраћенице

ЦИП Центар за интерактивну педагогију

КПД Конвенција о правима детета

ОЦД Организације цивилног друштва

ЈШ Једнаке шансе

МПНТР Министарство просвете, науке и технолошког развоја

ФОД Фонд за отворено друштво

ФДП Фондација за децу Песталоци

ММПИ Модел минималне педагошке интервенције

СИПРУ Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва

ПЗП Приступ заснован на правима

ИО Интеркултурално образовање


A) Позадина пројекта

1. Међународни оквир

Уједињене нације су још 1965. године усвојиле Међународну конвенцију о укидању свих облика

расне дискриминације. У Конвенцији се утврђује да ће „државе чланице предузети, ако

околности то захтевају, у социјалној, економској, културној и осталим областима, посебне

конкретне мере за одговарајуће обезбеђивање развоја или заштите извесних расних група или

појединаца који припадају овим групама ради гарантовања, под условима једнакости пуног

остварења права човека и основних слобода”1.

Од 2000. године, у Србији је остварен напредак у вези са промоцијом права мањина. Када је реч

о међународним документима, Државна заједница Србије и Црне Горе је 2001. годинe

приступила Оквирној конвенцији за заштиту националних мањина и 2005. године је

ратификовала2 Европску повељу о регионалним или мањинским језицима. Формирана су

Министарства за људска и мањинска права и Републички савет за националне мањине. Усвојена

је Декларација о положају националних мањина (2002), као и Закон о заштити права и слобода

националних мањина (2002).

Република Србија/СРЈ/СМН је потписница Конвенције о правима детета и оба њенa протокола:

Опциони протокол о продаји деце, дечјој проституцији и дечјој порнографији и Опциони

протокол о учешћу деце у оружаним сукобима. У складу са чланом 44. Конвенције, Република

Србија је у обавези да поднесе иницијалне и периодичне извештаје Комитету за права детета о

спровођењу Конвенције. Иницијални извештај за период од 1992-2005. године припремљен је и

предат 2007. године. У истој години поднет је „Алтернативни извештај за Комитет за права

детета који је припремљен од стране Центра за права детета - Београд и коалиције партнерских

невладиних организација из Србије. На основу оба извештаја (други извештај је представљен

Комитету у Женеви од стране деце и омладине), Србија је добила мишљење Комитета и списак

препорука за унапређење права деце, који је требало спровести до 2010 .

Кључне препоруке су усмерене ка посвећености даљем побољшању учешћа деце и младих у

школском животу и животу заједнице, обавези да се побољша образовање деце и младих из

мањинских и маргинализованих група, као и да се побољша приступ образовању за све и

обезбеди бољи квалитет образовања, да се смањи насиље над и међу децом/младима, да се

заштите од различитих облика насиља, злостављања и занемаривања, од експлоатације и

манипулације. Препоруке су указале да су млади најугроженија група у земљи, а деца и

омладина из ромске популације најугроженија од свих. У 2009. години, Србија доставља

званични извештај Комитету о имплементацији Опционог протокола. Поднети су и алтернативни

извештаји. Оба државна извештаја имају исти основни недостатак - они садрже детаљан

(понекад превише детаљан) опис правног оквира, али се не баве спровођењем и остваривањем

права и не садрже податке који ће омогућити реалну процену приказаних норми. Комитет је

1 Члан 1 Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације 2 Србија је између осталог ратификовала Повељу УН о људским и политичким правима, Повељу о дечијим правима,

Међународну конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације, Конвенцију о елиминисању свих облика

дискриминације жена, Конвенцију УНЕСКО против Дискриминација у образовању, итд.


затражио од Србије да укључи додатне информације о примени опционих протокола до марта

2013.”3

Савет Европе је усвојио документе који предвиђају креирање и имплементацију афирмативних

мера усмерених на рањиве групе. Савет Европе је 1995. године усвојио Оквирну конвенцију за

заштиту националних мањина која утврђује да се државе уговорнице „обавезују да усвоје, где је

то потребно, одговарајуће мере које ће промовисати, у свим областима економског, социјалног,

политичког и друштвеног живота, пуну и ефективну равноправност између припадника

националних мањина и оних који припадају већини“, истичући да се ове мере „не сматрају

актом дискриминације”4.

Европска унија већ годинама заговара афирмативну акцију у политикама према

маргинализованим (етничким, националним) мањинама на територијама чланица Уније, а у

неким случајевима захтева и директно превођење појединих докумената донетих на нивоу

Уније, који прописују усвајање афирмативних мера, у правним системима држава чланица. Кроз

Директиву о расној једнакоправности Европска унија државама чланицама налаже да „у циљу

постизања пуне једнакости у пракси, принцип једнаког поступања не би требало да спречи

државе чланице да одржавају или усвајају посебне мере како би спречиле неједнакост на

основу расног или етничког порекла те које би биле компензација за неједнакост“. А што се

питања инклузије Рома тиче, Европски парламент је, препознавши ромску заједницу као

мањину која се налази у специфичном стању маргинализације на целој територији Уније, у

јануару 2008. године усвојио Резолуцију о европској стратегији за Роме у којој позива „државе

чланице и институције Европске уније да усвоје неопходне мере како би се створило

одговарајуће друштвено и политичко окружење за инклузију Рома“5.

Оквир за националне стратегије за интеграцију Рома у ЕУ до 2020. наглашава да треба

побољшати приступ образовању како би се осигурало да сва ромска деца заврше бар основну

школу. Док је похађање основне школе обавезно у свим државама чланицама, државе чланице

имају обавезу да обезбеде да основно образовање буде доступно за сву децу у

основношколског узраста. Ромска деца имају тенденцију да буду више заступљенa у

специјалном образовању и специјалним школама. Постоји потреба да се ојача веза између

културно/школских медијатора, цркве, верских удружења или заједнице и кроз активно учешће

родитеља Рома, да се побољшају интеркултуралне компетенције наставника, да се смањи

сегрегација и да се осигура похађање основне школе.

Европска унија признаје да постоји потреба за више активних и ефикасних политика које се тичу

инклузије Рома. Постоје општи приступи у оквиру политика које су показали да су корисни и на

тај начин се могу препоручити другима6: Десет Основних принципи су: конструктивне,

прагматичне и не-дискриминаторне политике; експлицитно, али не искључиво одређивање

циљних група; интеркултурални приступ; усмеравање на редовне школе; свест о родној

3 Центар за права детета: Праћење и извештавање о правима детета у Србији, према Опционом протоколу о

Конвенцији о правима детета, Београд, 2010, www.cpd.org.rs. 4 Члан 4 Оквирна конвенција за заштиту националних мањина. Дакле, афирмативне мере нису дискриминација ако су

усмерене на промоцију једнакости, али држава, пре почетка дефинисања и спровођења афирмативних мера треба

дефинисати за које групе и зашто би требало да буде ове афирмативне мере спроводе. 5 Члан 3 Одлука о Европској стратегији за Роме 6 Десет заједничких основних принципа о инклузији Рома, 1. састанак интегрисане Европске платформе за инклузију

Рома, април 2009.

http://www.cpd.org.rs/


димензији; трансфер на политике засноване на доказима; употреба инструмената Заједнице;

укључивање регионалних и локалних власти, учешће цивилног друштва; активно учешће Рома.

Универзално образовање, односно, достизање универзалне доступности права на образовање

је стављено на листу Миленијумских циљева развоја. Остварење Миленијумских циљева развоја

значи достизање универзалне доступности основног образовања до 2015. године.

2. Правни, стратешки и институционални оквир у Србији

Крајем 2006. године донет је нови Устав Републике Србије, којим се гарантују права

националних мањина као што су пуна равноправност и уважавање идентитета, индивидуална и

колективна права, позитивна дискриминација, самоуправа у области културе, образовања и

информисања те службена употреба језика. Уставом су такође забрањене дискриминација и

насилна асимилација.7 Први пут су у уставно-правној историји Србије дефинисане и одредбе под

насловом „Права детета“.

У Србији су након 2000. године учињени помаци у погледу унапређења мањинских права.

Србија је предузела опсежне промене и реформе свог образовног система у последњих 10

година. Овај циклус реформи, које су почеле 2008. године, имају за циљ унапређење једнакости,

квалитета и ефикасности образовања. Главни циљ важећих политика и стратегија је да се

побољша квалитет и доступност предшколског и основног образовања, како би се побољшала

образовна постигнућа ученика у целини, а посебно деце из осетљивих друштвених група. Ове

мере такође имају за циљ да допринесу смањењу сиромаштва, већој социјалној укључености и

бољем запошљавању.

Укључивање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и деце из маргинализованих

група решено је Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ). Овај закон

уводи низ одредби које промовишу инклузивно образовање: сва деца имају једнако право на

образовање, без дискриминације и издвајања деце из маргинализованих и осетљивих

друштвених група, као и деце са сметњама у развоју (у закону се користе изрази „деца и

ученици са сметњама у развоју и са инвалидитетом“ и „деца и ученици из осетљивих

друштвених група“). Законом је продужено трајање обавезног и бесплатног припремног

предшколског програма (ППП). Улога школе у социјализацији деце појачана је кроз јасне

одредбе о забрани дискриминације, забрани насиља, злостављања и занемаривања.8 ЗОСОВ

садржи нове одредбе којима ће се реализовати праведнија политика уписа, са посебним

импликацијама на ромску децу: сва деца се уписују у редовну школу, а тестирање се обавља

после уписа у школу; тестирање је могуће и на матерњем језику детета, уз присуство

преводиоца; школа је обавезна да формира индивидуалне образовне планове за сву децу којој

је то потребно; уводи се индивидуални програм српског језика, односно језика националне

мањине за ученике који не познају језик на коме се изводи настава. Посебно су важне новине

које се односе на могућност школа да на одређено време запосле педагошког асистента, чији је

задатак да пружа помоћ и додатну подршку деци у складу са њиховим потребама, као и

7 Правни билтен Прописи и пракса,2010. 8 Нацрт Првог националног извештаја о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији, 2010.


наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања рада са децом

којима је потребна додатна образовна подршка.9

Именовани су координатори за интеграцију Рома и инклузивно образовање у Школским

управама (ШУ) - свака свака ШУ има особу задужену да прати све обуке и учествује у избору и

праћењу школа, али је такође и контакт особа за питања и дилеме. Поред тога, сви саветници у

ШУ су обучени за обављање екстерне евалуације у оквиру новог система. Новина је да

имплементација екстерне евалуације сада укључујe стандарде за подршку учeницима и низ

релевантних показатеља за праћење инклузивног образовања.

Нови Закон о основном образовању и Закон о средњем образовању усвојени су у јуну 2013.

године па се стога њихова примена још процењује.

Усвојен је и Закон о уџбеницима и другим наставним средствима10 (2009.), који је предвидео

стандарде квалитета уџбеника, а у погледу садржаја забрањена је дискриминација по основу

расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, сметњи у развоју,

инвалидитета, физичких и психичких својстава, здравственог стања, узраста, социјалног и

културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења, као и по другим

основама. Уџбеници се користе и на српском језику и на језицима националних мањина.11

У априлу 2010. године донет је Закон о предшколском васпитању и образовању.12 Овим

законом се приоритет при упису даје деци из осетљивих група, а омогућена је реализација

посебних, специјализованих, преузетих (алтернативних) програма. Деца се уписују у ПУ чак и

када немају доказе о пребивалишту и друга лична документа (Чл.14.“ Закона о предшколском

васпитању и образовању“). Програми се могу остваривати на српском језику и на страним

језицима, као и на језицима националних мањина. Предвиђено је и ангажовање специјално

обучених васпитача за рад са децом из угрожених група, као и васпитача који познају језик

националних мањина. Обавезни припремни предшколски програм (ППП) установљен је као

посебан део предшколског програма како би се деци у години пред полазак у школу

обезбедили услови за стицање знања, вештина и искустава потребних за даље образовање и

васпитање.

Најзначајнији прописи којима се регулишу мере које унапређују положај сиромашних

одсликавају снажну усмереност законских аката ка постизању праведности. Два кључна закона

који дефинишу облик, структуру, мере и инструменте система социјалне заштите, укључујући и

политике везане за сиромаштво, јесу Закон о социјалној заштити (ЗСЗ, 2011.) и Закон о

финансијској подршци породици са децом (ЗФППД, 2002, 2005, 2009.).

Мада сви ови прописи пружају солидан систем подршке сиромашној и маргинализованој деци,

они морају да се тумаче комбиновано, како би се утврдиле специфичне врсте права. Просветни

закони немају кохерентан сет мера којима се деци сиромашног порекла приступа на

свеобухватан начин сличан оном који се примењује код група осетљиве деце. Поред тога,

наведена два сета закона делимично нису усаглашена (нпр. Закон о финансијској подршци

9 Билтен о Закону о оснoвама система образовања и васпитања, 2009. 10 Службени гласник РС, Бр. 72/09. 11 Нацрт Првог националног извештаја о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији,

период од 2008. до средине 2010., стр. 102. 12 Службени гласник РС, Бр. 18/10.


породици са децом не подржава циљеве везане за инклузивно образовање кроз своје

критеријуме за доступност предшколског образовања).

Србија је 2005. године потписала Декларацију о учешћу у Декади инклузије Рома (ДИР) и у

јануару 2005. године усвојила Национални акциони план (НАП)13 за унапређивање положаја

Рома у областима образовања, запошљавања, становања и здравства, уз укључивање

међуресорских тема – антидискриминације, родне равноправности и смањивања сиромаштва.14

У лето 2008. године Влада је формирала Савет за унапређење положаја Рома и спровођење

Декаде инклузије Рома.

Национални савет ромске националне мањине 15 основан је 2003. године и представља форму

културне самоуправе ромске заједнице. Савет учествује у доношењу одлука које се тичу

употребе језика, образовања, информисаности и културе.

Потписивањем Декларације Декаде инклузије Рома 2005-2015, започела је реализација

иницијативе Декада инклузије Рома 2005 - 2015. Циљ ове међународне иницијативе која окупља

државе централне и југоисточне Европе, међународне организације, удружења грађана и

представнике ромског грађанског друштва је унапређивање положаја Рома, као и смањивање

неприхватљивих разлика између Рома и осталог дела становништва. Поред одређених

приоритетних области (становање, образовање, запошљавање и здравство), посебна пажња је

посвећена и сузбијању дискриминације, смањењу сиромаштва и побољшању положаја жена, а

основни принцип је и укључивање представника ромских заједница у све процесе.

Стрaтeгиja зa унaпрeђивањe пoлoжaja Рoмa у Рeпублици Србиjи усвojeнa je 2009. гoдинe.

Стратегија поставља основ за унапређивање положаја Рома у Републици Србији и смањење

разлике између ромске популације и осталог становништва. Стратешки циљ који се поставља

овим документом дефинисан је као унапређење положаја Рома у Републици Србији, што треба

да доведе до смањења разлика које сада постоје између ромске популације и осталог

становништва. Такође, овим документом ствара се основ за идентификовање и примену мера

афирмативне акције, пре свега у областима образовања, здравља, запошљавања и становања.

Aкциoни плaн зa пeриoд дo 2015. гoдинe усвojeн je у jуну 2013 гoдинe.

Успостављено је неколико механизама за инклузију Рома на локалном нивоу. До сада је

ангажовано 178 педагошких асистената (сви плаћени из државног буџета), 75 ромских

здравствених медијатора је ангажовано у 59 општина а здравствени показатељи Рома су

побољшани током последњих пет година - од покретања пројекта Ромски медијатори у области

здравства. Покренуто је неколико програма запошљавања Рома а филијале Националне службе

за запошљавање се свакодневно баве питањима запошљавања Рома. Координатори у центрима

за социјални рад су у обавези да реше многа питања о инклузији Рома на локалном нивоу.

Такође, постоји и 55 ромских локалних координатора који раде у општинама Србије.

Закључак

13 НАП – касније ревидиран и унапређен. 14 Ковачевић, 2009. 15 И остале мањинске групе имају своје националне савете.


Декада инклузије Рома 2005-2015 и Платформе ЕУ за Роме представљају два релевантна

међународна политичка оквира који треба да допринесу побољшању положаја Рома у Европи, а

самим тим и у Србији. Спровођење ових политика треба значајно да допринесе испуњавању

стандарда у области заштите људских и мањинских права.

Србија је посвећена испуњавању приоритета постављених у Декади инклузије Рома 2005-2015.

Од усвајања Декаде инклузије Рома у 2005. години, Влада Републике Србије је почела да обраћа

више пажње на социјалну инклузију Рома у покушају да одговори на изазове дубоког

сиромаштва и искључености ове категорије становништва у Србији.

У том смислу, она је успоставила адекватан стратешки и правни оквир. Србија је усвојила

Стратегију за унапређење положаја Рома, као и секторске акционе планове и успоставила

институције које имају мандат да се баве напретком ситуације када је ромска популација у

питању. Бројни закони су усвојени са посебним одредбама које се односе на инклузију и борбу

против дискриминације. Србија је ратификовала све релевантне међународне конвенције о

људским правима. Међутим, огромне разлике и даље остају између показатеља сиромаштва и

социјалне инклузије Рома и оних из опште популације.

Питање инклузије Рома сигурно ће постати веома релевантно и значајно у преговорима за

пуноправно чланство у Европској унији у домену заштите људских права. Имајући у виду горе

наведено, све чешће се поставља питање о стварном напретку који је Србија остварила у

области социјалне инклузије Рома. С једне стране, преовладава мишљење да је већина

програма који се спроводе у оквиру Декаде инклузије Рома остварила скромне резултате и да

Роми у Србији и даље живе у лошим условима и да су изложени дискриминацији. Утисак је да су

проблеми Рома постали видљиви захваљујући Декади, и да је друштво почело да трага за

решењима који ће дати одговор на бројне изазове са којима се суочавају. Како пракса показује,

већина програма као што су они из центара за социјални рад (ЦСР) и Националне службе за

запошљавање (НСЗ), као и укључивање ромских координатора (у општинама у Србији са

ромском популацијом) представљају само делимичан одговор на већ дубоко укорењене

друштвено - економске проблеме као што су незапосленост и/или сиромаштво. С друге стране,

неки програми су створени и основани у секторима здравства и образовања и њихове

активности су допринеле побољшању социјалног положаја ромске мањине у Србији .

Захваљујући великој финансијској подршци билатералних и ЕУ фондова, подршка Ромима је

интегрисана у програме запошљавања, образовања и социјалне заштите. Приоритет се даје

посебно осетљивим групама а Роми су међу њима. Ови ресурси за Роме нису у потпуности

искоришћени делом због слабих капацитета и других институционалних недостатака. Сходно

томе, постоји простор за побољшање. Изазови на националном нивоу су следећи: Осигурати

средства за спровођење Националне стратегије и Акционог плана за унапређење положаја

Рома; побољшати координацију и обезбедити синергију актуелних извора финансирања и

текућих пројеката; приоритет пројеката ИПА фондова треба да буде ромска популација,

координација активности донатора и повезивање са средствима међународних финансијских

институција; развијање специфичних активних програма за запошљавање Рома, допринос

њиховој социјалној инклузији, усмеравање на пружање подршке функционалној писмености

Рома или омогућавање малих кредита за оне који прикупљају секундарне сировине;

унапређење праћења имплементације мера усмерених на Роме, што је често тешко због


одсуства адекватних политика на нивоу ресорних министарстава (корисници се не категоришу

по етничкој припадности).


B) Положај ромске популације и њихово учешће у образовању

Права деце, посебно оне из осетљивих група као што су

Роми, сиромашна деца, деца са сметњама у развоју,

деца без родитељског старања и деца улице, не поштоју

се у потпуности. Још увек значајан број деце живи у

сиромаштву. Инклузивно образовање још увек није у

потпуности развијено. Проценат раног напуштања

образовног система код ромске деце, деце са сметњама

у развоју и деце која живе у удаљеним подручјима је

висок. Велики број ромске деце се и даље уписује у

специјалне школе. Ромски ђаци, као и други ученици из маргинализованих група и мањина,

суочавају сe са разним облицима дискриминације у школама што ограничава њихов успех у

школи и смањује њихову мотивацију за образовање. Деца из најугроженијих група су у највећем

ризику од напуштања образовног система. Без одговарајућег образовања њихове шансе за

пристојан живот и социјална инклузија у свакој сфери живота су минималне.

Према попису становништва из 2011. године ромска заједница броји 147 604 припадника16 чија

је просечна старост 28,13 година. У односу на попис из 2002. године забележен је пораст од

36,43% грађана Србије који се изјашњавају као Роми (108 193 по попису из 2002. године)17.

Међутим, процене о броју Рома које живе на територији Србије су различите. Процене пре свега

невладиних организација (НВО) говоре о 450.000–500.000 становника ромске националности. На

попису из 2002. године 76% грађана ромске националности је навело Ромски језик као матерњи

језик.

Роми у Србији представљају најбројнију и најугроженију националну мањину. Процене Светске

банке показују да 60,5% ромске популације спада у категорију „веома сиромашни“ (у поређењу

са 6,1% опште популације). Подаци Анкете о животном стандарду18 показују да је 2007. године

6,6% становника Србије живело испод линије сиромаштва у односу на 49,2% Рома, од којих је

6,4% живело у екстремном сиромаштву. У сиромашној ромској популацији жене и деца живе

под посебним ризиком.19

Искљученост Рома са тржишта рада и неучествовање у стварању дохотка и продуктивности има

за последицу да Република Србија на годишњем нивоу губи око 238 милиона евра у

продуктивности и 58 милиона евра у фискалним доприносима. 20

Образовна структура Рома је изразито неповољна што се може видети из следеће табеле. Више

од 50% Рома је без завршене ОШ, око 31% са основном школом, са око 80% популације у

категорији функционално неписмених.

16 Попис становништва, домаћинства и станова у Републици Србији 2011. године 17 Попис становништва, домаћинства и станова у Републици Србији, 2002. 18 Завод за статистику републике Србије, Анкета о животном стандарду, 2007. 19 Ковач Церовић, 2007, стр. 15 20 Процена Светске банке "Цена искључености Рома" у Првом нацрту националног извештаја о социјалном

укључивању и смањењу сиромаштва у Србији, 2010, стр. 91

Да ли је образовање у Србији

праведно? Да ли је образовање

квалитетно, да ли подржава

децу из осетљивих група и да

ли је засновано на основним

принципима и поштовању права

детета?


Табела: Образовни ниво Рома21

Ниво образовања/године школовања Проценат Рома старијих од 15 година

Попис 1991 Попис 2002 АЖС 2007

Мање од 4 године школовања 34,8 32 32,1

Мање од 8 година школовања 78,7 63 58,1

Завршена ОШ 17 29 31,1

Завршена средња школа 4 7,8 10,8

Завршена виша или висока школа 0,3 0,3 0

Истраживањe вишеструких показатеља (МИЦС 4, 2010. године) даје податке да је

предшколским образовањем обухваћено 44 % већинске деце узраста од 3 до 5 година, а само

8% ромске деце из ромских насеља. Иако је забележен раст од 100% у односу на податке из

2005. године, овај проценат је изразито мали. Проценат ромске деце у првом разреду која су

претходне године била у припремном предшколском програму 2010. године био је 78%,

наспрам 97% колики је просек за Републику Србију.

Број ромске деце која похађају основну школу је према истом извору повећан за 25% у односу

на 2005. годину – са 66% (2005) на 91% (2010). Нето стопа похађања и завршавања основне

школе је нижа и износи 88% односно 86%.

Од увођења афирмативне акције 2005. године, број ученика средњошколaца ромске

националности наставио је да расте. У Војводини, уз стипендије, уведен је и менторски систем

који је дао веома добре резултате. Инклузија ромске деце у средње школе је знатно повећана,

са 8,3% ученика уписаних у 2004 на 20% у 2012.22

Табела: Број ромских ученика уписаних у средње образовање кроз афирмативне акције по

години 23

Академска година Број ученика уписаних у први разред у

средњим школама у оквиру афирмативне

акције

2005 67

2006 136

2007 165

2008 183

2009 219

2010 261

2011 300

21 Нацрт првог националног извештаја о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији, 2010,

pg, 187 22 Подаци о броју Рома укључених у образовни систем, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Преглед

– школска година 2005/06 – 2010/11. 23 Извор: Министарство просвете, науке и технолошког развоја – подаци припремљени за презентацију за састанак

Управног одбора за Декаду Рома, Загреб, 2012


2012 369

У високошколским установама (финансирањем из буџета РС) повећан је број студената ромске

националности – са 70 колико их је било 2006/2007. године на 185 студената ромске

националности који су уписани на факултете у Републици Србији током 2011/2012. Током ове

године (2012) додељено је 240 стипендија што је знатно више у односу на 2010/2011. годину

када су додељене 182 стипендије (према подацима МПНТР).

Резултати евалуације показују да је стопа осипања смањена на испод 5%, уз ову врсту

динамичне подршке. Упркос изузетном успеху, главно питање је одрживост оваквих мера због

високих трошкова.

1. Главни изазови

Што се тиче „pro-poor“ мера за сиромашне у образовању постоји јасна неравнотежа између

мера усмерених на једнак приступ и мера које треба да обезбеде остваривање исхода и

планирани напредак. Политике које дефинишу мерe за сиромашне у образовању, нису потпуне,

мере за побољшање квалитета само делимично достежу до деце из породица са ниским социо-

економским статусом (СЕС). За успешно школовање, ученицима из маргинализованих група је

потребна финансијска и образовна подршка, укључујући и различите облике социјалне помоћи.

Њима су потребни уџбеници и школски материјали, подршка у учењу и превоз до школе,

укључујући и психо-социјалну подршку која доприноси развоју самопоштовања и личних

компетенција. Ромски ученици најчешће не добијају било који од ових типова подршке за

њихово образовање.

Образовни систем у Србији је фокусиран на имплементацију школских програма, а не на

потребе ученика и образовне исходе. Школе пребацују одговорност за образовање ученика

ромске националности искључиво на родитеље. Не постоји свест да је образовање право које

захтева различите приступе тако да деца са различитим социјалним и културним пореклом, као

и деца са различитим способностима, интересовањима и талентима могу да остваре ово право.

Образовне институције и школски програм су етно-оријентисани, фаворизују доминантну

културу, док школска средина често не одражава етничку и културну позадину деце. У том

контексту, деца из мањинских група, укључујући Роме, не виде школу као своје природно

окружење, где се језик и култура њихове заједнице цене и поштују.

Постоји недостатак сарадње и координације различитих релевантних актера, како на

националном тако и на локалном нивоу. Заједнички капацитети разних институција и актера,

као и партнерства на различитим нивоима ретко се користе у подршци образовању ученика,

укључујући и оне из маргинализованих заједница, као што су Роми.

Роми су изложени различитим облицима системске и индивидуалне дискриминације.

Дискриминација је дубоко укорењенa у друштву, а самим тим и у образовном систему. Ипак,

дискриминација често може бити невидљива и прећутно подржавана од стране оних који је

практикују, оправдавају или толеришу. Главни облици дискриминације у школама на које се

ромски ученици жале укључују: ромски ученици седе у задњем делу учионице, суочени су са

ниским очекивањима, омаловажавани су и занемаривани од стране наставника, називају их


погрдним именима, исмевају их, изложени су вршњачком насиљу, сегрегацији и негативној

процени њиховог културног идентитета у школском окружењу. Ромски ученици се углавном не

одлучују на даље образовање.

Због свог друштвено - економскиг положаја (висок ниво сиромаштва), Роми мање вреднују

образовање од опште популације и теже се одлучују за наставак школовања. Њихова

мотивација је смањена због лоше перспективе за запошљавање и недостатка могућности да

постану независни од својих родитеља. Одређене групе младих, као што су Роми, млади који су

изложени сиромаштву, предрасудама и дискриминацији, губе битку у таквом конкурентном

окружењу (мало радних места, висoки захтеви). Њихова мотивација за школовање није само

врло ниска, већ скоро да не постоји у стручном школовању, посебно за занимања за која се

сматра да су резервисана за већинско становништво (нпр. медицинска занимања, храна и

кетеринг или дизајнерскa школа, класична гимназија).

Иако се ситуација полако поправља, још увек постоји недостатак истраживања или

статистичких података о образовању ромских ученика у Републици Србији који ће

обезбедити поуздане податке о обухваћености и постигнућима ученика ромске популације.

Такође, не постоје прецизни подаци када је реч о средњем образовању Рома, што отежава да се

са сигурношћу говори о обухвату Рома образовоним системом. Додатнa истраживања заснована

на новим подацима Пописа (2011), могу бити прилика за бољи увид у образовни статуса Рома.

Истраживање вишеструких показатеља (МИЦС 5), ће бити доступни у јуну 2014. године, као

важан извор података. Ипак, недостају драгоцени административни подаци о ромској

популацији на локалном нивоу и треба их побољшати.

C) Информације о пројекту

Пројекат Једнаке шансе у средњошколском образовању се реализује од 2005. године и бави се

проблемима мањина и маргинализоване деце/младих, са посебним освртом на Роме као

најмаргинализованије и најсиромашније становништво у Србији. Дугорочни циљ пројекта био је

да се побољша приступ образовању за децу у рањивој ситуацији кроз афирмацију инклузивне

образовне праксе у средњим школама у Србији. Оперативни партнер (и ко-оснивач) је Фонд за

отворено друштво .

Овај пројекат има за циљ да пружи подршку образовном систему, локалним и националним

властима и ромској популације у превазилажењу проблема са којима се сусрећу у процесу

похађања основног и средњег образовања: кршење права у образовању у вези са једнаком

доступношћу квалитетног средњег и стручног образовања, учешће ромских ученика у школском

животу и сталне културне и друштвене баријере за директно учешће у друштвеном животу,

укључујући право на рад. У принципу, овај пројекат доприноси широкој иницијативи за подршку

процесу интеграције Рома у друштво, а образовање је изабрано као полазиште за превенцију и

мера за смањење сиромаштва.

У првој фази (2005 - 2007), пројекат је реализован на три локације у Србији у сарадњи са

локалним НВО као партнерима и са основним и средњим школама.

I фаза: 2005 -2007


Локални партнери Општина Имплементација

ЕЦР – Едукативни центар Рома Ниш 2 средње школе

НВО Ромско – српско

пријатељство “Стабло”

Крагујевац 1 средња школа, 5 основних школа

ЦИП- Центар за интерактивну

педагогију

Београд

Центар за интерактивну педагогију из Београда - ЦИП радио је и у Нишу и Крагујевцу на

побољшању школских ресурса и пружању подршке локалним невладиним организацијама,

њиховом умрежавању и развоју програма за рад са децом/младима и породицама из ромске

заједнице.

Пројекат је резултирао развојем модела за успешну инклузију ромских ученика и представника

других мањина и маргинализованих група у средњошколско образовањe. Модел обухвата:

подршку за ромске ученике и родитеље у 7. и 8. разреду основне школе да заврше и наставе

своје образовање; подршку за ученике 1. и 2. разреда средњих стручних школа да прихвате свој

идентитет у односу на разноврсности; подршку школама у стварању услова за социјалну

инклузију засновану на поштовању права на образовање и партиципацију, као и за управљање

разноликостима у настави и ваннаставним активностимa и унапређивање процеса наставе кроз

коришћење интерактивних метода и подршку критичком размишљању. Један од резултата је

био и Водич за школу једнаких шанси. Седамнаест обука одржанo je у два града и 6 мини

пројеката је спроведенo у 3 средње модел школе.

Различити директни и индиректни актери су укључени у реализацију пројекта, укључујући и

2489 средњошколаца (од којих су 10% Роми), 1451 ученика основних школа ромске

националности као индиректних учесника, 214 наставника средњих школа (80% су били

директори), 336 родитеља (30% Рома), 20 представника релевантних институција и 25

представника организација цивилног друштва.

У другој фази (2008-2010) локална НВО РЕЦ и једна средња школа из Ниша напустили су

партнерство због недостатка људских ресурса. Пројекат је проширен на Нови Сад и нове

основне и средње школе су укључене у реализацију пројекта. Током ове фазе, ЦИП се

првенствено усмерио на пружање подршке школи у Нишу и новим партнерима у Новом Саду.

II фаза: 2008 -2010

Локални партнери Општина Имплементација пројекта

УРС – Удружење ромских

студената

Нови Сад 1 средња школа, 5 основних школа

НВО Ромско – српско

пријатељство “Стабло”

Крагујевац 1 средња школа из првог циклуса

Две нове средње школе

5 основних школа

ЦИП – Центар за интерактивну


Ниш 1 средња школа из првог циклуса

2 нове средње школе

У другој фази резултати пројекта укључују: развијене капацитете модел школа за менторство

других школа, развијене вештине за планирање пројеката и управљања пројектом, основани

школски тимови за развој школа једнаких шанси и успешног модела инклузије, основани


вршњачки тимови у школама и локалним НВО као подршка за подучавање ромских ученика и

учешће младих. Један од резултата је такође и препознавање модел школа на локалном нивоу

као примера добре праксе који активно развијају климу подршке за социјално укључивање и

учешће и унапређују образовну праксу. Видљивост и кредибилитет модел школа подржани су

такође кроз Форуме једнаких шански који су покренути током друге фазе. Осим тога, ове

активности повећале су мотивисаност свих ученика за наставак школовања и изградњу

капацитета за сарадњу између градова, како у Србији тако и у региону. Један од резултата је

такође Приручник Школа једнаких шанси. Деветнаест обука одржанo je у три града, 15 мини

пројеката се спроводи у 5 партнерских школа и 12 мини пројеката у 2 модел школе.

Eкстерна евалуација пројекта спроведена у јуну 2010. донела је следеће закључке: дошло је до

смањења броја средњошколаца који напуштају образовни систем и годишњег раста od 5-10%

ромских ученика уписаних у прву годину у овим школама. Процена показује промене у

клими/амбијенту школа: школе континуирано решавају конкретне проблеме и остварују права

ромских ученика; ромска култура и интеркултурална размена била је видљива у самим школама

(плакати, фотографије, ромски језик), и у настави појединих предмета; ученици свакодневно

учествују у животу школe.

На основу процене наставника у истраживању о Доступности квалитетног образовања – из

перспективе наставника, родитеља, ученика и локалних НВО активиста, спроведеном 2010.

године, идентификоване су следеће промене:

Побољшанa мотивацијa ромских ученика за учење, повећано учешће ученика у

активностима разреда, бољa евиденцијa похађања часова, иако остаје доста простора за

даља побољшања;

• Наставници процењују да су родитељи сарадљивији и знатно више мотивисани за

образовање своје деце и учешће у животу школе;

Када је реч о променама које се односе на наставнике, приметан је напредак у свим аспектима

рада: неговање критичког мишљења код ученика, примена интерактивних наставних метода,

подршка студентским иницијативама, поштовање људских права и права детета,

превазилажење предрасуда и смањење дискриминацијe.

На основу научених лекција, налаза евалуације и кроз партиципативно планирање пројекта,

партнери су одлучили да је пројекат у трећој фази требало да се развије у два правца: један је

примена модела у градовима већ обухваћених пројектом (Ниш, Крагујевац и Нови Сад) кроз

јачање учешћа ученика и родитеља и промовисање пројекта међу наставницима, а други је била

промоција модела у новим градовима (Суботица, Лесковац и Крушевац). Кроз Форум једнаких

шанси трећа фаза пројекта имала је за циљ да промовише принципе једнаких шанси као основу

за инклузивне образовне политике, развојни рад у школском животу у смислу унапређених

педагошких приступа, и да подржи професионализацију наставника и других запослених у

школи.

Новина у трећој фази је такође значајније укључивање представника локалне заједнице

(школских одељења, локалне власти - одговорних за образовање, центара за социјални рад,

служби за запошљавање, невладиних организација, канцеларија за младе, представника

школских тела, итд.) и формирање локалних међусекторских тимова у свих 6 градова.

Одговорност ових тимова била је да се идентификују постојеће потребе младих и изазови у

испуњавању њихових потреба/права, дефинисање приоритета и обезбеђивање сарадњe између


различитих институција у проналажењу и операционализацији механизама за реализацију тих

приоритета припремoм решења и препорукa за побољшање на локалном нивоу.

Пројектована циљна група директних и индиректних учесника за трећу фазу пројектa били су:

4050 ученика из средњих и основних школа, 730 одраслих - наставници из школа и других

средњих модел школа, родитељи, представници локалне заједнице и представници МПНТР.

Жељени резултати ове фазе пројекта усмерени су на побољшање учешћа младих у процесима

одлучивања у школи путем Форума једнаких шанси за младе, омладинске акције, праћењe

вршњачке подршке и подршке ученицима у остваривању својих права; унапређење капацитета

Модел школа, средњих школа и локалних НВО активиста за инклузивну праксу кроз Форум

једнаких шанси за наставнике, обуке, итд; подизање одговорности локалних институција у

превазилажењу проблема ученика из маргинализоване популације у образовању кроз Форум

једнаких шанси, обуке, рад локалних међусекторских тимова; оснаживање родитеља за учешће

у доношењу одлука које се односе на образовање своје деце кроз радионице, Форум једнаких

шанси за родитеље, учешће у школском Савету родитеља.

III фаза: 2011 -2013

Локални партнери Општина Имплементација пројекта

УРС – Удружење ромских

студената

Нови Сад Модел школе,

5 основних школа, локални

интерсекторски тимови, Форум

једнаких шанси

НВО Ромско српско

пријатељство “ Стабло”

Крагујевац Модел школе, , партнерске средње

школе, 5 основних школа, локални

интерсекторски тимови, Форум

једнаких шанси



Ниш Модел школе, партнерске средње

школе, локални међусекторски

тимови, Форум једнаких шанси



Лесковац 3 secondary school,

локални интерсекторски тимови,

Форум једнаких шанси

Едукативни центар Рома Суботица 2 средње школе,

4 основне школе,





Крушевац 3 средње школе,




Модел Минималне педагошке интервенције је дизајниран и тестиран у првој и другој фази

пројекта. Кроз овај Модел, олакшан је упис већег броја ученика из маргинализованих група у

инклузивне школе, нарочито упис ромских ученика и обезбеђена подршка за успешно

завршавање средње школе. Модел се састоји од четири компоненте: сензитивизација опште

популације, пре свега наставника, за права на образовање ове групе, као што је право на једнак

приступ квалитетном образовању; директнa подршка ученицима у учењу и учествовању у свом

образовању, подстицање мотивације за и свест о значају образовања код породица из

мањинских група (и Рома) и развој школског етоса кроз инклузивну праксу и успостављање

интеркултуралног приступа образовању.

Очекивани резултат на националном нивоу је био да ће Министарство просвете, науке и

технолошког развој (МПНТР) извршити годишњу процену препорука добијених од локалних

међусекторских тимова за решавање проблема ученика из осетљивих група и испитати у којој

мери они могу бити интегрисани у образовне политике. У овој фази пројекта, очекивање је било

да ће МПНТР препоручити Модел Минималне педагошкe интервенције за успешну инклузију

ученика у средње образовањe другим школама као пример добре праксе инклузивног

образовања и на тај начин обезбедити ширење модела или његових елемената у Србији.

Међутим, ово се до сада није десило.

Д) Евалуација пројекта

1. Сврха и циљеви евалуације

Сврха евалуације је да се стекну релевантне информације о достигнућима, изазовима и

слабостима у трећој фази реализације пројекта, да се изведу главни закључци и поуке и да се

развије сет препорука на локалном и националном нивоу, укључујући и скуп препорука ПЦФ-у

за будуће пројекте и активности у Србији.

Главни циљеви су били да се процени учинак пројекта и/или партнера у односу на жељене

резултате и ниво исхода пројектних циљева и резултата; ниво институционалне и финансијске

одрживости, као и опште управљање и управљање пројектом.

Кључна питања евалуације на нивоу учинкa су да се процени да ли су пројектне активности

добро планиране како би постиглe планиране резултате. Евалуација процењује достигнућа на

нивоу: носиоца права, наставника, родитеља и локалне заједнице.

Методологија евалуације је креирана тако да процењује да ли су планирани циљеви пројекта у

потпуности остварени и да ли су планиране активности и резултати добро планирани како би

довели до остварења циљева.

Кључно питање за институционалну и финансијску одрживост пројекта је релевантност

пројектних активности, као и питање да ли је пројектна идеја у складу са националним

приоритетима, државном стратегијом и политикама.

Евалуација процедура у оквиру пројекта и код партнера спроведена је у циљу процене

различитих питања која се односе на опште управљање и управљање пројектима.


Општа питања евалуације била су: шта су главни постигнути резултати на микро, мезо и макро

нивоу као резултат реализације пројекта; разлика у постигнутим резултатима између различитих

заједница и разлози за то; колико су млади укључени у управљање пројектом; колико су

представници локалних самоуправа и институција на националном нивоу били укључени у

пројекат и на који начин и како је могао бити побољшан њихов ангажман; шта су били изазови и

главна достигнућа у сарадњи са МПНТР?

2. Приступ и методологија евалуације

Истраживање се ослања на секундарне и примарне изворе података како би се на

најефикаснији начин искористили расположиви капацитете а изабране технике истраживања

ускладиле са специфичним карактеристикама сваке циљне групе.

Сложеност пројекта Једнаке шансе у средњошколском образовања и броја актера релевантних

за евалуацију захтева примену различитих техника истраживања. Примењене су квантитативне,

квалитативне и партиципативних истраживачке технике, са циљем да се у процес евалуације

адекватно укључе различите групе заинтересованих страна.

Секундарни извори података су:

Уговор о сарадњи

Опис пројекта за трећу фазу са анексима (Логички оквир пројекта, Стратешки акциони

план, СВОТ нализа, годишњи акциони план, финансијски план, Споразум о

институционалној сарадњи, Органограм, мапа са локацијама пројекта)

Годишњи план акције за 2012. и 2013.

Извештаји за 2011. и 2012.

Годишњи програмски извештаји 2011. и 2012.

Извештаји о посетама терену 2011. и 2012.

Приручници развијени кроз пројекат

Извештаји о интерним евалуацијама

Остало

Поред тога, тим за евалуацију анализирао је следећа документа:

Релевантне законодавнe и стратешкe документе на нивоу ЕУ, националном и локалном

нивоу (практичне политике);

Релевантне националне и међународне извештаје и студије;

Релевантнa националнa истраживања и резултате истраживања.

Анализа садржаја релевантних докумената пружила je увид у тренутни статус, оперативни

оквир и идентификовала потенцијалe и проблеме. Такође je служилa као извор информација за

креирање детаљног плана истраживања, претежно за развој смерница за вођење дискусије

фокус група и дубинских интервјуа.

Примарни подаци су добијени од релевантних локалних и националних актера: младих,

наставника, представника међусекторских тимова, Школских управа, родитеља, пројектних

партнера, тима за управљање пројектом, Тима за социјално укључивање и смањење

сиромаштва Владе РС и релевантних представника МПНТР.


Квалитативни инпути који су омогућили дубинско истраживање добијени су од релевантних

актера кроз дискусије, фокус групе и дубинске интервјуе.

Кроз индивидуалнe и групнe дубинскe интервјуe и фокус групе тим за евалуацију разговарао je

са укупно 73 особе: представником ПЦФ-а, оперативним партнером, координатором пројекта,

представницима доносиоца одлука на националном нивоу, представницима локалних

организација цивилног друштва, представницима школа, координаторима пројекта у школама,

наставницима, родитељима, ученицима и представницима ШУ.

Oпштине за прикупљање примарних података одабране су у сарадњи са представником ПЦФ-а,

оперативним партнером и координатором пројекта. Евалуацијa је спроведена у: Новом Саду,

Нишу и Лесковцу. Додатне информације су прикупљене путем online упитника и телефонских

интервјуа који су укључили људе одговорне за реализацију пројекта у другим општинама

(Крушевац, Крагујевац и Суботица).


E) Оквир за имплементацију

Циљ пројекта за трећу фазу је:

Додатно ојачати Модел минималне педагошке интервенције у садашње 3 заједнице (Нишу,

Крагујевцу и Новом Саду) и промовисати га у још 3 локалне средине (Суботица, Крушевац и

Лесковац)

Планирани резултат 1

Млади (директни корисници) у 6 локалних заједница преузимају одговорност и у школама

учествују у процесима доношења одлука које се односе на њихово образовање


Побољшани капацитети наставника средњих школа и локалних НВО активиста (секундарни

носиоци обавеза) за примену инклузивне праксе кроз Модел Минималне педагошке

интервенције


Представници локалних и националних власти, ШУ и релевантних локалних институција су

сензибилисани и мобилисани да поступају у складу са концептом образовања заснованог на

правима


Родитељи су оснажени да учествују у доношењу одлука у вези са образовањем деце, у школи и

на нивоу локалне заједнице у 6 локација

1. Управљање пројектом

Фондација за отворено друштво (ФОД) као оперативни партнер је одговорна за укупну

координацију пројекта, планирање и извештавање ПЦФ-у али свој допринос даје и кроз

финансирање пројекта.

Центар за интерактивну педагогију (ЦИП) је водећи извршни партнер у свим општинама

(Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Суботица, Лесковац и Крушевац). Као водећа стручна организација,

ЦИП има улогу да: обезбеди обуку за наставнике, младе, локалне институције и представнике

заједнице, пружи помоћ партнерима у планирању и реализацији пројекта; води активности за

дисеминацију модела у свим местима; сарађује са локалном заједницом и међусекторским

тимовима за изградњу механизама за институционализацију ефикасних процедура у складу са

локалним политикама и локалном управом/прописима.

НВО Ромско - српски пријатељство - "Стабло", НВО АРС - Удружење ромских студената и НВО

Едукативни центар Рома су били локални партнери у Крагујевцу, Новом Саду и Суботици.

Њихова основна улога је да успоставе директну сарадњу са основним и средњим стручним

школама у њиховим градовима. Такође, партнерске НВО су одговорне за: прилагођавање

пројектних активности за потребе локалних актера; дељење искуства из претходног периода

пројекта, посебно у сарадњи између школа и ромске заједнице.


Модел Школе: Политехничка школа (Крагујевац), Школа за негу лепоте и дизајн (Ниш), Техничка

школа „Павле Савић“ (Нови Сад) у прве две фазе пројекта билe су основа за развој Модела

минималне педагошке интервенције за успешну инклузију ученика у стручно образовањe. У тим

школама постоје функционални школски тимови / носиоци промена - који раде са локалном

заједницом, наставницима, родитељима и младима на спровођењу модела и подржавају своје

колеге и школску управу да даље развијajу модел.

Партнер Школе су: Друга техничка школа и Трговинско угоститељска школа "Тоза Драговић"

(Крагујевац ), Пословна и Правна Школа (Ниш); 14 основних школа ( 2 x 5 - у Крагујевцу и Новом

Саду, а 4 у Суботици ). Ове школе су укључене кроз менторски рад Модел школа у другој фази

пројекта. Четири основне школе у Суботици су укљученe у трећој фази у партнерству са

локалном организацијом Ромски едукативни центар. Улога средњих школа била је да спровoде

компонентe модела у другим средњим школама у својим градовима и да га прилагодe

потребама наставника и ученика, да удруже своје капацитете са Модел колaмa у циљу ширења

модела и да подржe родитеље и ученике да учествују у школским активностима.

Улога основних школа у пројекту била је да сe ради са ученицима, посебно Ромима, да

побољшају своје похађањe школе и школских постигнућа, да повећају своју мотивацију за

школовање и да сe припремe за даље образовање у средње стручном образовању; да сe

обезбеди психо-социјалнa подршка у развоју личног идентитета прихватањeм свих

различитости са којима се суочавају у својим животима.

Ф) Налази

„Сада када размислим, мој цео живот се потпуно променио..мој однос са самом собом, са

околином, са пријатељима. Сам пројекат је највише мене променио као особу.“

Ученица

1. Релевантност пројекта

Пројекат Једнаке шансе у средњошколском образовању је дизајниран на начин да ефикасно

одговори на неке од идентификованих главних изазова који се односе на квалитет образовања,

у складу са законодавним оквиром у Србији и специфичним контекстом пројекта.

Изазов: Образовни систем у Србији је фокусиран на имплементацију школских планова и

програма

Свеобухватан приступ пројекта и развој експерименталних школа доприноси развоју климе

подршке за социјално укључивање и побољшавa образовну праксу. Формирани су школски

тимови за развој једнаких шанси школа и успешан модел инклузије, основани су вршњачки

тимови у школама и локални НВО за подршку и подучавање ромских ученика и учешће младих

створили су нову средину за учење за ромске ученике.

Изазов: Недостатак сарадње и координације различитих релевантних актера

Овај пројекат доприноси јачој сарадњи између различитих актера, посебно на локалном нивоу.

Комбиновањем изградње капацитета, међусекторског приступa и законскe перспективe,


пројекат је подржао стварање равнотеже између различитих мера чија су циљна група ромски

ученици.

Изазов: изложеност различитим облицима системскe и индивидуалне дискриминације

Анти-диксриминацијске вредности и позитивни ставови развијени међу наставницима и

ученицима помогли су стварање афирмативног окружења учења за све. Активности су

дизајниранe и имплементиранe на нивоу да се утиче на смањење дискриминације према

ромској популацији. Капацитети школа и наставника развијени су да промовишу инклузивну

праксу у школама, као и да постану носиоци промена у својим локалним заједницама. Школе

учеснице су проширилe свој приступ укључивањем принципa заснованих нa правима и

ослањајући се на потребе ученика.

Изазов: Роми мање вреднују образовање од опште популације.

Нови приступ у раду са ученицима повећава мотивацију свих студената за школовање и наставак

образовања и гради капацитете за сарадњу између различитих актера. Број ромских ученика

укључених у средње образовањe је повећан, као и њиховa мотивацијa да наставе школовање.

У оквиру шире слике, циљеви пројектa Једнаке шансе у средњошколском образовању су у

складу са релевантним међународним и националним приоритетима дефинисаним у

законодавним и стратешким документима.

Пројектне активности су направилe добру синергију са осталим националним пројектима који

имају за циљ успостављање квалитетних образовних пракси у Србији и спровођење закона и

стратешких циљева, а пре свега са активностима које се спроводе у ДИЛС и ИПА пројекту

Образовање за све.

Приликом ратификације Конвенције о правима детета, Србија се обавезала да обезбеди

бесплатно и обавезно основно образовање за свако дете. Такође, држава има обавезу да

подстакне различите облике средњег образовања доступне свима, и да обезбеди приступ

високом образовању, према способностимa детета. Циљ образовања треба да буде развој

дететове личности, талента и менталних и физичких способности до крајњих граница, и

припрема за активан живот у заједници.

Активности и циљеви пројекта су усклађени са Националном стратегијом за развој образовања

2020 (висок квалитет, једнак приступ, ефикасност и економичност су главни циљеви). Модел

школа као званични механизам хоризонталног учења међу школама и професионалцима се

признаје у Закону о основама система образовања и васпитања, као и у Закону о средњем

образовању и помаже да се дефинише оквир за даљу изградњу капацитета 3 Модел школе.

Такође, пројектне активности су истовремено утицалe на стварање и подржале спровођење

главних циљева дефинисаних у Стратегији и Акционом плану за унапређење положаја Рома и у

складу су са закључцима o социјалној инклузији Рома у Републици Србији.


2. Процедуре за управљање и капацитети за спровођење пројекта

Циљеви пројекта и смернице за имплементацију су јасно дефинисане. Особе одговорне за

пројекат на локалном нивоу посведочиле су да су фазе пројекта билe логичнe што је довело до

адекватног спровођења. Међутим, чињеница да ПЦФ и ФОД деле водећу улогу у креирању

стратешких праваца (на основу финансијског доприноса) утицала је на фокус пројекта. Локални

партнери сматрају да је таква ситуација довела до промене фокуса током имплементације

пројекта (од фокуса на школе ка оријентисању на јавне политике).

Иако је овакав развој логичан у смислу дугорочне интервенције у периоду од 9 година, јаснији

стратешки приступ са ширим политичким фокусом од самог почетка могао би боље припремити

партнере и имати јачи утицај на јавне политике. Партнери на пројекту су били више фокусирани

на политике школа и успешну реализацију пројектних активности у оквиру школа на локалном

нивоу, уз недостатак јасноће о директним акцијама и механизама утицаја на политике, посебно

на националном нивоу.

Редовна комуникација и сарадња између оперативних и локалних партнера je обезбеђена.

Квалитет процесa мониторинга, као и партиципативно планирање су обезбеђени кроз редовне

састанке извршних партнера, Модел школа и партнерских невладиних организација. Поред

планирања и праћења, ови састанци су такође требали да буде прилика за размену идеја и

искустава. Међутим, испитаници су рекли да им је требало више више могућности за

умрежавање и сарадњу у циљу јачања капацитета и побољшања њиховe праксe. Потребно је,

више тренинга и хоризонталног учења између пројектних партнера укључујући и заједничке

активности посета између партнера. Интернет страница пројекта развијенa је у циљу подршке

таквe размене, али никада није постала истински живa и није редовно ажурирнa, због

недостатка средстава издвојених за ову активност.

Центар за интерактивну педагогију је практично имао think tank улогу и водио програмске

аспекте пројекта, док су локалне невладине организације углавном виђене као пружаоци услуга

кроз реализацију својих пројеката на локалном нивоу. Иако су на почетку реализације пројекта

улоге и одговорности партнера додељенe на начин да се уклопe у њихове капацитете и

стручност уз поштовање њихових слабости, постоји утисак да се партнери у великој мери

ослањању на стручност ЦИП-a. С једне стране, подршка ЦИП-a свим партнерима, великa

стручност, ентузијазам и отвореност да помогну у сваком тренутку допринели су успешној и

квалитетној имплементацији пројекта, али са друге стране таквa улога утицала je на зависност и

непреузимање веће одговорности и иницијатива од стране других партнерских организација.

Локални партнери (НВО) би такође требали бити систематски подржани од самог почетка и у

континуитету. Стратегија подршкe мора бити идентификованa од самог почетка поготово ако су

партнерске организације са слабим капацитетима и не спадају међу успешније организацијe у

области образовања. Представници НВО су имали прилику да учествују у активностима

изградње капацитета и добију менторску подршку када је то било потребно. Међутим, разлике у

очекивањима оперативних партнера и Ромских партнерских невладиних организација

укључених у реализацију пројекта билe су очигледнe. Већина ромских организацијa у Србији

има снажну активистичку улогу и њихов професионални развој није пратиo динамику и захтеве

пројектa.


Након детаљне анализе снага и слабости и недостатaкa у функционисању, закључено је да je

партнерским НВО потребна додатна подршка у изградњи капацитета. У сарадњи са

представником ПЦФ -а, процес изградњe капацитета локалних партнера спроведен је од стране

спољних стручњака. Партнери су урадили анализу њиховог рада, стратешких докумената,

процену њихових потреба и капацитета и улога у организацијама. Понуђени су предлози на

основу очекиваних трендова у прикупљању средстава за НВО у Србији, који показују да српске

НВО не могу више рачунати на билатералну подршку донатора, већ на државни буџет (линије

481 за финансирање НВО и програмскa средстава за програме и услуге образовања) и фондовe

ЕУ за програме развојних политикa. Све партнерске организације верују да је овај процес био

користан за њихов даљи развој. Они су такође добили информације о томе како да се укључе у

умрежавање и изградњу коалиција (стратегија која би могла да унапреди капацитете, али и да

помогне у прикупљању средстава и будућу одрживост иницијатива и организација).

Као резултат активности подршке и изградње капацитета, НВО партнери су повећали своје

активности на терену у ромским насељима, основним школама и различитим локалним

партнерима и институцијама, као што су другe Ромске невладине организације, локалне

Канцеларије за младе, Центри за социјални рад и службe за запошљавање. Такође, локалне НВО

су развиле добру и плодну сарадњу са педагошким асистентима у свим основним школама са

циљем да се повећа свест o Конвенцији о правима детета и интеркултуралном образовању.

Партнерске НВО су такође нагласилe да су од партнерства са ПЦФ имале јако пуно корити у

смислу развоја капацитета за финансијски и организациони менаџмент и управљање

пројектима.

Међутим, с обзиром на комплексност и дужину трајања пројекта, боље знање и менаџмент

структура могле су бити развијени у циљу олакшавања стратешког приступa развоју и размени

компетенција. Осим тога, стратегија за смањење улоге ЦИП-а моглa би ојачати власништво,

положај и одговорност локалних партнера. Више пажње би требало усмерити на систематичан

приступ додатном развоју капацитета локалних партнера, у складу са сопственом визијом и

припадности.

3. Видљивост

Током ове фазе пројекта, активности видљивости и информисања биле су усмерене на актере на

локалном нивоу, са циљем да или информишу релевантне актере и кориснике или да обезбедe

размену између пројектних партнера.

Све активности у 6 градова су веома добро праћене од стране локалних медија који су значајно

повећали ниво информисаности о пројекту као и свест о Моделу минималих педагошких

интервенција међу релевантним актерима и широј јавности. Трибине су биле посебно

интересантнe за медије - оне у Крушевцу, Лесковцу, Крагујевцу и Нишу покривенe су од стране

медија у 100% случајева, док су Јавни Форуми у Новом Саду и Суботици покривени у 50%

случајева.

Да би се омогућила и повећала интерна и екстерна комуникација, успостављена је интернет

страница пројекта. Међутим, ажурирана је само од стране пројектног партнера из Новог Сада и

то повремено. Таква ситуација показује јасан недостатак координације и стратегије у јавном


промовисању и активности видљивости. Међутим, поједине партнерске школе и организације

цивилног друштва су промовисале конкретне активности и достигнућа пројекта преко својих

сајтова. Осим тога, Фејсбук страна је креирана како би се делиле информације између ученика у

Модел школама са циљем повећања видљивости и промовисања концепта једнаких шанси и

анти-дискриминације међу младима.

Велики јавни догађај је био дводневна конференција уз активно учешће Министарства просвете,

науке и технолошког развоја, на којој су екипе младих из Модел школа представиле резултате

пројекта. Догађај је одржан у новембру 2012. гоине, а окупио је 30 младих људи из

експерименталних школа и 140 представника различитих институција (Министарство просвете,

науке и технолошког развоја и регионални представници школских управа, Регионални центри

за професионални развој наставника, Министарство омладине и спорта, Национални

потпредседник омбудсмана за заштиту права детета и Панел представника млaдих,

представници ројекта Multiplication Live in Tolerance итд.). Представници националних тела су

присуствовали догађају као предавачи, говорници или као гости. Поред тога, 3 локалне

партнерске НВО које раде са младима су такође биле присутне. Догађај је послужио као прилика

да се промовишу достигнућа и релевантни актери информишу о пројекту и његовим

резултатима. Такође је служио као полазна тачка за јачање сарадње путем састанака и

активности које су уследиле, чији трајни ефекти још увек нису јасни.

Пројектне активности и главна достигнућа представљени су и на дводневној конференцији

одржаној од стране МПНТР у јануару 2012. године, као и на конференцијама одржаним на

локалном нивоу у Нишу и Крагујевцу.

Чланови локалних тимова су током разговора истицали значај контуинуираних активности на

подизању свести јавности. У Лесковцу, чланови су се обратили на служби адвентистичке цркве

којој је присуствовало више од 200 ромских породица и овај догађај је наведен као један од

најпродуктивнијих активности пројекта.

"Роми су изгубили поверење у државу јер она не брине о њима, а онда се појављује неко ко

показује интересовање. Роми су дискриминисани на дневној бази када траже запослење и на

друге начине па када су сe представници тима појавили у цркви, то је био знак поштовања и

знак да нас неки људи воле и желе да нам помогну. Мислим да је важно да наставници имају

личнији контакт са Ромима и на тај начин стекну наше поверење."

Пастор


Оперативни партнер и ПЦФ заједно су одговорни за промоцију пројекта на националном нивоу.

Неколико састанака је организовано са представницима МПНТР, информације у вези са

резултатима пројекта су подељене и резултати пројекта су представљени на различитим

састанцима.

Систематска и континуирана комуникација и стратегија промоције и активности на локалном и

на националном нивоу могу бити једна од значајних снага за повећање одрживости кључних

достигнућа пројекта. Додатни напори треба да буду уложени у презентацију и промоцију

циљева, активности и резултата пројекта од самог почетка. Локални и национални медији,

креатори практичких политика у министарствима и институцијама, развојним агенцијама и

заговарачке ОЦД могу бити значајни савезници.

4. Ка резултатима пројекта ...

Већина циљева пројекта остварена је на нивоу учинка. Број ученика и наставника који су

укључени у пројектне активности већи је од планираног, планиране активности спроводе се у

складу са планом пројекта и пројектни партнери су били флексибилни и следили интересе

различитих актера и организовали већи број активности као што су Форуми за Једнаке шансе и

разне радионице са ученицима изван онога што је планирано. Планирани циљеви за

укључивање родитеља у средњe школe нису у потпуности постигнути због различитих препрека,

као и планирани циљ учешће ученика у органима одлучивања.

Исход 1: Млади (директни корисници) на 6 локалитета преузимају одговорност

и учествују у процесима доношења одлука које се односе на њихово

образовање

„Желимо да нешто променимо, да стичемо нова искуства и знања, да се дружимо са

различитим групама младих. За кратко време смо научили како да поступамо са особама које

су повучене, неприступачне и како да изградимо поверење и да будемо толерантнији.’’

ученица

Подаци показују да је број ученика/младих људи који су били директно укључени у реализацију

пројекта већи него што је планирано. Пројектом је предвиђано да ће укупно 1050 студената

бити укљученo у пројектне активности током три године спровођења пројекта - најмање 10 % од

укупног броја да буду ромски ученици. Број крајњих директних учесника пројекта био је више

него удвостручен (укупно 2637) јер су психосоцијалне радионице са ученицима основних школа

привукле већи број ученика него што је планирано, укључујући и Форум за младе, омладинскe

акције и Ни црно или бело (НЦНБ) радионице (посебно у новим локацијама - Суботица,

Крушевац и Лесковац).

Број крајњих индиректних учесника пројекта смањен је због чињенице да се број ученика у свим

школама смањио током имплементације пројекта.

Број младих Рома који су укључени у рад Ђачких парламената био је 19 од планираних 30.

Активности са младима реализоване су у складу са годишњим пројектним планом активности.


Ојачани капацитети у односу на различите теме предуслов су за ефикасно учешће ученика у

процесима доношења одлука у школи и на локалном нивоу. Бројне активности изградње

капацитета спроведене са младима у основним и средњим школама направиле су солидну

основу за младе да буду носиоци промена у својим школама и локалним заједницама. Ученици

су обучени да раде у интеркултуралном окружењу и да промовишу права деце на квалитетно

образовање. Oбучени су у лидерским вештинама и да примењују различите технике

истраживања и мониторинга.

„Више разумем потребе деце других националности. Такође, добио сам нове алате и технике

за рад са другом децом.“

ученик

Значајан број ученика је био укључен у обуке, радионице и Форум за младе на свим

локацијама. Резултати фокус група са ученицима указују је на то да су такве активности

допринеле њиховом самопоштовању, повећању знања и разумевања о различитим темама,

повећале ниво иницијативе и креативности. Поред тога, ученици имају бољи приступ

руководећем особљу и осећају се спремнији да им се обрате са својим иницијативама, бригама,

идејама - комуникација постаје директна. Ученици су истакли да је знање које су стекли значајно

за њих, они су били задовољни обукама које су добили, али су желели да се више ученика

укључи у изградњу капацитета и друге активности. Најзначајнији мотив за додатно учење је када

виде како да стечена знања примене у пракси. Како су истакли, коришћење оног што су научили

кроз мале акције и активности у оквиру праћења рада тимова је веома важно.

По мишљењу наставника, чак и најповученији ученици су радо учествовали у акцијама које

имају за циљ да прикажу њихову културу и обичаје. Напредак је видљив у односима међу

ученицима.

„Раније је било много више свађа. Сада их нема ни приближно толико и све решавамо сами.

Немамо потребе да идемо код педагога или психолога.“

ученица

‘’Пројекат је остварио напредак у комуникацији са ромском популацијом. Међу ученицима је

постигнуто много боље разумевање проблема Рома, конфликти у школи су престали.’’

Наставник

Ученици су високо оценили програм интеркултуралне размене у Трогену и за њих је одлазак у

Швајцарску био најзначајнија компонента пројекта везана за лични развој учесника и њихову

мотивацију да пројекат наставе да имплементирају у својој средини. Томе је највише допринео

квалитет радионица, добар избор ментора и осећај јединства и равноправности са учесницима

из других земаља. Креативан и занимљив начин рада кроз симулације одређених ситуација, а

не кроз сувопарну теорију је оно што учесници у програму високо вреднују.

„У Швајцарској смо учествовали у радионицама о поверењу и томе како боље да се сложимо

са људима које не познајемо. Тамо нам је пало на памет да томе научимо и другаре из

разреда и стварно се након тих радионица боље слажемо и јединственији смо“

Ученица

„Искуство у Швајцарској било ми је веома значајно у раду са другим младима из ромске

заједнице. У својој цркви пренео сам им знање које сам стекао на радионицама о


поверењу и мислим да је то било веома позитивно у процесу њиховог мотивисања на

образовање“

Ученик

Радионице у Швајцарској су се издвојиле због креативног и активног приступа учењу. Иако су

трајале 6 сати нису им биле напорне. Тему дискриминације су обрађивали кроз симулације

стварних ситуација. У Швајцарској су млади унапредили и знање енглеског језика. По повратку

су промовисали дечја права кроз разне акције и ширили стечено знање пре свега на ученике

прве године.

„Кроз радионице сам сазнао свашта о себи и побољшао самопоуздање и зато ми је то било

веома корисно. Такође смо учили доста о невербалној комуникацији и како да сазнамо више о

људима посматрајући их“

Ученик

„Укључена сам у Парламент и друге тимове, али овај тим издвајат зато што смо у прилици

да посећујемо разна места и упознајемо много нових људи различитих профила. Зато

можемо да применимо оно што смо учили о дискриминацији.“

Ученица

Међутим, у појединим ситуацијама учешће на програму у Швајцарској имало је и негативне

утицаје по повратку у своје локалне заједнице.

"Било је веома тешко да се деца која су била у Швајцарској мотивишу да поделе знања

и пренесу део искуства која су тамо стекли, јер су се из амбијента који им је био

потпуно прилагођен и где им је дато на значају вратили у систем другачијих

вредности. Из тог разлога, били су склони да се понашају елитистички тј. помало

презриво према „домаћем миљеу““.

Наставница

У разговору са ученицима занимало нас је и како су бирани за учешће у програму размене. По

њиховим речима, углавном су професори изабрали најактивније ученике за одлазак у

Швајцарску и упознали их са пројектом. Критеријум је био успех ученика и учешће у другим

ваннаставним активностима у школи. Ученици су по повратку из Швајцарске организовали "Ни

црно ни бело" радионице, у које су се укључили и други ученици. Из редова тих нових учесника

радионица изабрани су они који су наредне године отишли у Швајцарску, који су поново по

повратку презентовали искуства својим друговима из школе, организовали промоцију пројекта

у школама са највише ромске деце и укључили све заинтересоване у радионице.

Размену са ученицима из других градова и посете активностима које су они организовали млади

такође истичу као значајан фактор учења и повећања мотивације за организовање различитих

активности у својим школама. Након посете ученика школе из Ниша школи у Лесковцу, млади су

олучили да формирају групу за подршку ромској деци по узору на своје вршњаке из Ниша.

Сусрети са младима из других средина учинили су их и отворенијим за различитости.

„Трудимо се да будемо добри пријатељи и да се помажемо, не гледа се више на то ко

је сиромашан, а ко богат.“

Ученик


Форум за младе је директно и индиректно окупио

велики број ученика (обично посећен са више од 30

ученика). Ученици су самостално планирали теме за

Форуме једнаких шансе за ученике у већини општина.

Форуми су добра прилика за размену међу ученицима,

али они такође омогућавају размену ставова са школским

особљем и другим релевантним актерима. Форуми

пружају прилику да се науче вештине дијалога и доводе

до веће солидарности међу ученицима.

До сада, ученици су пре свега укључени у рад постојећих

органа одлучивања, као што су студентски парламенти.

Новоформирани ученички тимови у Модел школама створили су већу могућност за ученике да

се активно укључе у процесе евалуације у школама и да покажу значај креирања политике у

школама на нивоу показатеља. На пример, у пилот школи ученици су спровели анкету кроз

школска истраживања.

Мониторинг активности спровођења КПД у образованју од стране младих у 3 Модел школе

развиле су значајне интересе међу младима (мада то још увек није онолико колико би желели),

у школској управи и међу родитељима. Тимови младих за праћење у 3 Модел Школе настављају

да развијају ефикасније и младима занимљивије инструменте (креативни облици) како би

повећали учешће ученика у тим процесима. Њихово учешће у процесу праћења права ученика у

Модел школама је био добар и креативан пример учешћа ученика.

‘’Раније је била пракса да активности спроводе ученици четвртог разреда средње школе који

су знање преносили ученицима трећег разреда, а сада су у активности укључили и ученике

прве године како би са принципима школе једнаких шанси били упознати од почетка.’’

Ученик

Приметно је да je мотивација ученика висока само у најангажованијој групи ученика, док је код

осталих на веома ниском нивоу. Потребно je развити активности које ће довести до већег

учешћа ученика, као и додатна средстава за укључивање младих из руралних подручја. Из

разговора са младима сазнали смо да што су активности које обављају видљивије и већи је број

акција које млади реализују индивидуално, тиме се повећава интересовање за активно учешће.

Стварни ефекат пројекта на нивоу школе је био јак мотивациони фактор за веће учешће у

процесу доношења одлука и праћење. Ученици су осетили да су сe њихови гласови чули, док

промене које се одвијају на основу њихових сугестија повећавају поверење да се њихова

мишљења поштују. То наглашавају као важан фактор за повећање учешћа младих у различитим

органима и различитим активностима.

Број ученика из најугроженијих група укључених у процес доношења одлука је и даље на

ниском нивоу. Недостатак учешћа ученика из најугроженијих група у органима одлучивања је

резултат недостатка мотивације ученика. С друге стране, избор ученика за представничка тела

се још увек у највећој мери заснива на сугестијама наставника / разредног старешине према

успеху ученика и процене наставника о ученику. Ученици сами још увек не вреднују довољно

значај представника мањинских група у овим телима. Поред тога, неки од разлога су ти да

студенти који живе у економски и социјално тешким условима често немају довољно подршке у

Теме покривене у оквиру

Форума за младе су: Учионица

као креативна радионице и моји

хероји у њој, Форум театар -

Различитост као изазов, колико

знамо о правима детета;

Толеранција и дискриминација;

Како планирати активности у

школи/ планирање екскурзија за

младе; итд.


њиховом окружењу за ову врсту ангажовања, недостаје им поверењe да се њихов глас чује и да

они могу да утичу на промене, али често немају ни времена да се укључе у ове активности због

лоше финансијске ситуације у којој се налазе, тако да морају да раде и помогну породицу у

њиховом свакодневном раду. Ова ситуација такође често има везе и са статистичким подацима

о напуштању образовног система.

Млади су више активни у преузимајуњу одговорности за своје школовање с обзиром да је

њихово похађање школе повећано на 26% годишње. Поред тога, број планираних учесника у

вршњачким активностима је много већи у односу на годишњи план.

Делимично као резултат вршњачке подршке у програму учења, 97% од 270 ромских ученика 8.

разреда основних школа успешно је уписало средње школе у својим градовима (највећи број је

у Крагујевцу - 188). Четири ромска ученика од 270, 2 девојке у Суботици и 2 у Новом Саду не

похађају средњу школу због традиционалних ставова и раног ступања у брак. У Суботици, два

средњошколцa су подржана у процесу припреме и уписали су Учитељски факултет у Суботици.

Поред радионица, студенти су учествовали у другим активностима, као што су емисије за

предшколску и школску децу, а којe су укључилe и ромску и српску децу. У Лесковцу, изведенe

су представе у свим вртићима и школама. Рад на представи још више их је зближио као групу и

почели су да се друже ван школе.

„Унутрашње промене и моја лична искуства су највреднија ствар. Мислим да сам много

одговорнија, а открила сам и нове особине које нисам знала да поседујем“

Ученица

Ученички активизам је ојачан и изражен кроз различите омладинске акције. Студентске групе

користе стечена знања за пројектовање, организацију и реализацију уличних акција и акција у

школи и да промовишу вредности интеркултуралног образовања, права детета на квалитетно

образовање и значај учешћа младих.

Млади у Нишу поносни су на то што су организовали flash mob акцију у којој су путем плеса и

музике обрадили тему дискриминације. Такође су организовали акцију у којој су делили балоне

са порукама против дискриминације, а као и млади из Новог Сада имали су акцију у којој су

другим ученицима делили чоколадне бананице умотане у папире на којима су била написана

дечија права.

Млади у Новом Саду су организовали и акције као што су: цртање стрипова на тему

дискриминације коjи су потом изложени у школи; у учионици коју су уредили и у којој се састаје

тим направљена је стална поставка фотографија традиционалног хлеба, изложба обичаја

националних мањина везаних за свадбене обреде; хуманитарнa журка за помоћ ученицима са

здравственим проблемима у школи у Краљеву; вече поезије на језицима мањина; анкета о

информисаности о дечијим правима; Фестивал различитости за међународни дан породице. Од

родитеља су се прикупљали традиционални рецепти, а потом су ученици пекарског смера

правили храну. Радили су разне акције за ученички парламент и акциони план на тему

комуникација. У оквиру форум театра направили су представу на тему дискриминације,

снимили је и емитовали у свим разредима.

Ученици из Модел школа реализовали су 3 акције: објавили видео материјал о кршењу

ученичких права "Право / Погрешно"; Омладински панел "Моја вероватноћа за моје право" и


дизајнирана је галерија фотографија "Млади учествују"; Креативне радионице у Малом Иђошу

са школским тимовима ученика из 3 Модел школе резултирале су стварањем спота Револуција

ума, објављеном на Youtube-у.

Главна достигнућа и изазови

Простор за учешће младих отворен кроз стварање услова за остваривање права представља

велику практичну вредност пројекта. Пројектне активности су добро дизајниранe да побољшају

учење и психосоцијалну подршку ученицима да упишу средњу школу на основу њихових

тренутних потреба. Програм психо-социјалне радионице реализованe од стране НВО партнера

јача културни идентитет, капацитетe за самопоштовање и интеркултуралне односе међу децом

и омладином. Такође, евидентно је да пројектне активности подржавају критичко размишљање

код младих и одраслих кроз отворену дискусију / форуме једнаких шанси, у вези њихових

потреба и права у образовању. Кроз Форуме, омладинске акције и различите састанке, друге

невладине организације и медији су добили бољи увид у разумевање приступа у образовању

заснованом на правима. Омладина je повећала своје самопоуздање, разумевање дечијих права

и поштовање различитости кроз различите радионице и омладинске акције. Млади у Модел

школама оснажени су за заступање и праћење својих права у образовању. Школски грантови и

подршке малим омладинским акцијама у школама и у локалним заједницама, као и студијске

посете Трогену имали су велики утицај на мотивацију и видљивост.

Иако су нови облици попут Форума за младе, Ученичког тима за праћење присутни у школској

документацији, постоји очекивање да се прецизно дефинише на који начин ови облици

настављају да постоје по завршетку пројекта. Форум за младе и Ученички тим за мониторинг

још увек нису јасно и систематски признати на нивоу школе и њихова улога и начин

функционисања нису дефинисани у Програму рада школе и Програму развоја школе.

Мотивација ученика је висока у групи најангажованијих ученика а треба идентификовати

додатне стратегије у циљу мотивисања других ученика. Треба још радити на побољшању

активног учешћа ученика из маргинализованих група у органима одлучивања.

У наредном периоду је веома важно да школе наставе да спроводе активности, укључујући

даље развијање подршке вршњачког учења, ваннаставне активности да задовоље потребе и

интересе младих и подршку за акције које организују млади. Такође је од кључног значаја да се

етос школе развија у складу са интеркултуралним образовањем и у складу са приступом

засновном на правима. Постоје мотивација и знање да се наставе активности и да се развијају

даље на нивоу Модел школа, али даља имплементација ће зависити од мотивације школске

управе и особља за подршку и даљи развој ове врсте делатности са новим генерацијама

ученика. Стога је од кључног значаја да се дефинишу ови облици рада кроз школска докумената

и за школе је јако важно да прате спровођење ових активности кроз процес самоевалуације.

Исход 2: Побољшани капацитети наставника средњих школа и локалних НВО

активиста (индиректни корисници) за примену инклузивне праксе кроз Модел

минималнe педагошкe интервенције

"Иако се пројекат завршио, трајни ресурси остају.Научили смо да пишемо пројекте,

да водимо радионице, научили како да одржимо огледни час, сазнали смо методе које

дају одличне резултате ..."


Наставник

Мониторинг извештаји показују да је број директних учесника пројекта у складу са

пројектованим циљевима (47). Укупан број посредних учесника пројекта је значајно већи (1321 у

односу на 480 планираних) због великог интересовања наставника за форуме једнаких шанси (у

Модел школама) и јавне форуме у 6 градова. С друге стране, циљеви планирани пројектом који

се односе на број родитеља директно укључених у форуме и школске активностима и

укљученост предстваника МПНТР у пројекат су били прецењени.

По мишљењу чланова школских тимова, пројекат је постепено довео до промене понашања

ученика, наставника, али и руководства. Док су се раније иницијативе које су долазиле од

појединаца или од стране различитих организација доживљавале као конкуренција “сада је

руководство школе много отвореније и спремније да подржи такве активности“. По мишљењу

запослених у школама, разлика између овог пројекта и других у које су школе била укључене је

у томе што је пројекат више радио на атмосфери и промени климе, док су се претходни

претежно односили на успостављање елементарних, техичких услова рада.

"У овој школи имамо право да изразимо наше мишљење и то се поштује. Мислим да то није

случај у свим школама."

Ученицa

Обуке одржане као део пројекта током прве и друге фазе постале су ресурс школа. Током треће

фазе, тренинзи су одржани у новим школама у Крушевцу, Лесковцу и Суботици.

Методе ЧПКМ (намењене за подршку критичког мишљења у процесу учења) подржавају

наставнике у подучавању у којем су ученици много активнији и користе различите методе

подучавања. У ЧПКМ методама наставници такође раде огледни час које је Министарство у

међувремену признало. Компетенције наставника су много боље; наставници су претходно

похађали семинаре које су изабрали према својим преференцама и стручним предметима које

подучавају, док је овај пројекaт био усмерен на подучавање о комуникацији, сарадњи и

подршци личности што се показало као ефикасно у настави.

"И наставници су толерантнији и спремнији да нам помогну, често их интересује како

смо у нашим приватним животима."

Ученица

"ЧПКМ је постао део наставног процеса .... Ове активности постале су део Школског

развојног плана, који предвиђа да наставници који су стекли ове компетенције

обучавају своје колеге у овим методама.''

Члан школског тима

Шест "Ни црно ни бело" (НЦНБ) обука и 3 Дебатне, у Суботици, Крушевцу и Лесковцу су

побољшале знања и вештине наставника у погледу инклузивног образовања и

вредности интеркултуралног образовања директних корисника (наставника средњих

школа, активиста невладиних организација и административног особља школа). НЦНБ

тренинзи су спроведени од стране наставника / тренера (из 3 Модел школе) и активиста

невладиних организација (партнерских НВО).


"Пројекат ме толико променио да могу да кажем да нисам исти наставник који сам био пре 6

година"

Наставник

"Постали смо видљиви и аутентични. Наставници су изашли из својих учионица где су били

сакривени и постали су поштовани и осетили да могу да контролишу ситуацију."


У новим градовима, наставници из различитих средњих школа били су посебно заинтересовани

за "Ни црно ни бело" обуке које имају за циљ да побољшају наставну праксу у области

интеркултуралног учења и управњаља различитостима. Практиканти су показали висок степен

отворености за интеркултурално образовање и Приступ образовању заснован на правима (РБА),

инклузивни приступ, практичне импликације и примере добре праксе.

"Постоји много више разговора на тему интеркултуралности. Стално постоје неке

дискусије, радионице и наставници учествују у њима."

Ученица

Наставници сматрају да употреба стечених знања и вештина, такође доводи до бољег успеха

ученика.

"Током припрема из две предметне области користио сам "груписање" и "мапирање ума".

Деца су имала бар оцену више него у претходних шест месеци."

Учитељ

Три Модел школе показују значајно интересовање да преузму званичну улогу Модел школе и да

пренесу релевантне информације и практичне вештине колегама и другим стручњацима у

својим и суседним градовима. Током 9 година спровођења пројекта, створени су значајни и

различити ресурси као чврст темељ за очување и дељење свих капацитета и техничких ресурса

са другим професионалцима: модели обуке за управљање различитостима, рад са мањинама,

промовисање ромске културе у наставним програмима образовања, имплементација

интерактивне методологије наставе и развој критичког размишљања међу ученицима, савети о

томе како да се мотивишу ученици и родитељи као превенцијa напуштања образовања,

процедуре менторства наставника, модалитети партиципације младих, вршњачко учење кроз

програм подршке, модели сарадње са невладиним организацијама и локалним самоуправама.

"Промена радних метода и високог поштовања права на једнаке шансе је видљиво"

Учитељ

Кроз процес редовног праћења квалитета у Модел школама (у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу),

школски тимови су отворено изразили своје интересовање за добијање јаче подршке за

изградњу капацитета за улогу Модел школe за једнаке шансе / инклузивно образовање са

фокусом на укључивање ромских ученика. За ту сврху је ЦИП, као технички партнер, разговарао

и договорио се са школским тимова о различитим стратегијама помоћу којих би се oствариле

ове теме, интегрисане у Акционом плану за 2013.


Модел школе интензивно спроводе Модел минималне педагошке интервенције с обзиром да у

свакодневном раду користе интерактиву методологију и пружаjу подршку учешћу ученика и

родитеља, посебно Рома, у процесима доношења одлука у школама. Они користе инструменте

креиране 2012 за

самоевалуацију наставника

према образовању заснованом

на правима, управљање

различитостима и

интеркултуралним односима у

контексту образовања, као и

процедуре њихове примене у

ММПИ (нарочито у области

подршке ученицима, школског

етоса, наставе и учења); ти

инструменти су повезани са

националним стандардима за

вредновање квалитета

образовних институција у сва

три града (Нови Сад, Ниш и

Крагујевац); 3 партнерске школе

за пилотирање ММПИ су већ

изабране (једна у сваком граду )

и одржани су уводни састанци; пилот процес је планиран да буде спроведен у другој половини

2013.

Професионалци из Модел школа су такође развили листу индикатора за процену квалитета

њиховог управљања различитостима у својим учионицама у складу са Националним

индикаторима за екстерно вредновање школа. Листа индикатора је завршена, али није била

праћена развијеним мониторинг инструментима због недостатка мотивације наставника у

модел школама за овај пилот процес. Они су веровали да би ово требало да се реализује у свим

школама кроз стандардизацију добре праксе и екстерним процесима евалуације, што би

требало да буде одговорност МПНТР. Процес евалуацијеније показао је јасне доказе да развој

новог сета индикатора у оквиру школа представља додатну вредност, с обзиром на чињеницу да

су процес самоевалуације и екстерне евалуације ипак нешто што треба да се даље развија као

пракса у нашем образовном систему. Више мотивишућа активности би могла бити изградња

капацитета за самовредновање и развијање инструмената и механизама који би требало да

побољшају културу и праксу самовредновања. Школским тимовима није било сасвим јасно како

ће им развој нових индикатора помоћи у свом циљу да и формално буду препознати као модел

школе.

"Мислим да смо били у могућности да неформално постанемо Модел школа, али сада нам је

циљ да то формализујемо са Министарством."


Десет брошура које представљају имплементацију

Модела mинималне педагошке интервенције биле су

одличне у погледу представљања процеса и резултата

иницијативе. Изабране теме су: транзиција ученика из

основног у средње/стручно образовање; сарадња са

родитељима у односу на учешћe родитеља; сарадња са

локалном заједницом и ромским невладиним

организацијама у циљу једнаких шанси у образовању;

вршњачка подршка младих у образовању; волонтери и

вршњачки едукатори; квалитет у наставној пракси;

учешће ученика; права детета у образовању; подршка

ученицима кроз ваннаставне активности; прихватање

различитости као интеркултурног приступа

образовању и Модел минималне педагошке

интервенције за квалитетно укључивање. Наставници и

нарочито Школски тимови су веома мотивисани да

представе своја искуства.


Главна достигнућа и изазови

На нивоу школе, постигнути су значајни резултати који су довели до трајних промена у раду. Пре

свега, однос између наставника и ученика, ученици су више укључени у различите процесе, они

су активни и њихова мишљења се више поштују, постоји повећана свест о разликама и

наставници у већој мери заснивају своју рад на индивидуализованом приступу. Школе су

отворене за сарадњу са другим актерима у заједници и повезане су са другим школама

укљученим у пројекат. У неким школама, елементи пројекта су постали део годишњег школског

плана (Форум за младе).

Модел Школе показују више интереса у пружању информација и деле своје примере добре

праксе у погледу примене ММПИ са професионалцима у својим као и оближњим градовима.

Они су постали сигурнији у овом процесу и спремнији да поделе своје практичне вештинe и

знања. Школе су подигле кредибилитет у својим локалним заједницама и политика школе се

променила у правцу става да "ни од једног ученика нe треба одустати, треба да се борима за

све". Капацитети значајног броја наставника у свакој школи су изграђени и они чине језгро за

размену најбољих пракси и процеса учења вршњака у будућности.

Једно од критичних питања у наредном периоду је даља иницијатива и самосталност школа у

њиховом раду, пре свега након одсуства директне техничке подршке пројекта. Увођење нових

школа током последње фазе пројекта била је добра прилика за развој процедура за пренос

модела. Укупни резултати ширења модела у нове градове у трећој фази пројекта нису довољно

очигледни. Штавише, улога Модел школа могла је бити јача у том процесу, уместо да се и даље

ослањају на НВО пројектне партнере. Током последње фаза пројекта Модел школе су

успоставиле директну комуникацију са школама заинтересованим за примену ММПИ. Они

стварају заједнички план активности а Модел школе су пружиле директну подршку и изградњу

капацитета својим вршњачким школама. Такав модел хоризоталног учењa може бити

ефикаснији и треба као препознати као пример добре праксе за наредни период.

Модел школе су веома мотивисане да се пријаве и постану званично признатe као школe којe ће

ширити своја знања и искуства другим школама. Међутим, могуће је да ће им бити потребна

додатна подршка за припрему свих тражених документата неопходних за пријаву код МПНТР.

Очекивало се да ће главни исход пројекта Модела минималне педагошке интервенције за

успешну инклузију у средњем образовању постати одржив у раду Модел школа. Закон о

средњем образовању је усвојен у лето 2013. и пружа добар основ и правни оквир да се покрене

процес признавања и акредитације Модел школа.

Исход 3: Представници локалних и националних власти, школских управа и

релевантних локалних институција су сензибилисани и мобилисани да

поступају у складу са концептом образовањa заснованoг на правима

Најважнија новина у овој фази пројекта био је већи ангажман представника локалних

институција преко локалних међусекторских тимова и кроз Форуме једнаких шанси. Ови тимови

и форуми окупили су људе из ШУ, представнике локалних власти - људе који су одговорни за

образовање и Канцеларије за младе, координаторе за Ромска питања у локалним

самоуправама, Центре за социјални рад, представнике Националне службе за запошљавање,


организације цивилног друштва, представнике школских тела, итд. Укључивање

професионалаца из различитих институција потврдило је значај мултисекторске сарадње. О

многим проблемима и могућим решењима разговарало се са различитих позиција.

Два радна тела (званична Међусекторска комисија која је првенствено усмерена на појединачне

случајеве основаца и неформални међусекторски тим за једнаке шансе у образовању који је

настао кроз пројектну активност и који је усмерен на средње образовање, ромске ученике и

образовне политике) су повезана, али не званично. У Крагујевцу један члан Комисије је такође и

члан тима. У другим градовима везе се успостављају путем јавних трибина на које су чланови

Комисије позвани да учествују у циљу изградње поверења и отворен дијалог о средњем

образовању. Такође, чланови Комисије су повремено позвани да учествују на састанцима Тима

ако је тема везана за појединачног ученика и ако члан Комисије може да подржи Тим у

креирању решења или препорука за те проблеме.

Локални међусекторски тимови идентификују најхитније потребе и изазове са којима се

ученици и породице из маргинализоване популације (пре свега Ромске) суочавају у средњем

образовању, они препознају приоритете, потребе за јавним заступањем како би обезбедили

сарадњу између институција у проналажењу механизама за превазилажење препрека и изазове

у постизање права ученика на образовање.

У свим местима локалне међусекторске тимове формирали су локални партнери и ови тимови

сензибилисани су за социјалну правду у образовању заједно са наставницима. Они се редовно

састају (планирано је да то буде најмање два пута годишње, али се дешавало много чешће) и уз

помоћ локалних партнерских НВО формулишу препоруке за решавање проблема у образовању

младих из осетљивих група, као и њихово запошљавање после завршетка школовања. На крају

сваке године, локални међусекторских тимови формулисали су препоруке и представили их на

годишњем састанку са представницима релевантних националних и локалних органа. Питања су

често била она на којима се непрекидно и годинама радило/тражило решење, али без успеха.

Због политичке воље и сложености питања, у већини случајева имплементација пројекта није

много унапредила те процесе.

Локални међусекторски тимови су развили 6 модел процедура за локалне интервенције у

погледу права ученика на образовање са фокусом на ученике и студенте из осетљивих група

(Роми, сиромашне и особе са инвалидитетом). Спремност и нивои политичке и управљачке

стабилности у погледу образовних политика у 6 градова нису исти, тако да је утицај локалних

тимова био другачији. Упркос отпору локалних самоуправа у Крагујевцу, Новом Саду и Суботици

локални међусекторски тимови у тим градовима су упорни у настојањима да успеју у

остваривању својих циљева за четврту годину.


Након развоја препорука у првој

години, локални међусекторски

тимови у Лесковцу, Крушевцу и Нишу

одлучили су да раде на конкретнијем

нивоу и покренули различите акције

усмерене на информисање ромских

ученика и родитеља о могућностима

за даље образовање; вршњачки

едукатори из средњих школа

покренули су различите

мотивационе активности за ученике

како би их охрабрили да наставе

своје образовање (мултиетнички

вршњачких тимови, отворена врата и

информативне радионице о

могућностима за упис у средњу

школу); У Нишу, Крагујевцу и Новом

Саду локални међусекторски тимови

за једнаке шансе у образовању су

фокусирани на основна права

ученика, као што су једнак приступ

школовању, права на додатну

подршку од стране локалне

самоуправе и њених тела (односно званичних међусекторских комисија локалне самоуправе), и

право да не буду социјално искључени.

Локални тимови суочавали су се са великим бројем тешкоћа у периоду од и након избора и

током формирања нове локалне власти у њиховим градовима. Било је потребно превише

времена за ове процесе што је успорило реализацију планова локалног тима и локалних

партнерских невладиних организацијама. Најбољи потенцијал за одрживост локалног

међусекторског тима је у Крушевцу, где је овај тим основан од стране локалне самоуправе и има

значајну подршку у остваривању планираних циљева. Значајна политичка и саветодавна улога

овог тима је призната од самог почетка од стране локалних власти у општини Крушевац.

Лобирање за такве улоге и положај локалних међусекторских тимова у осталим општинама је

одговорност локалних партнера. Значајни напори су били направљени да се створи база за

одрживост овог тела, али политичка нестабилност успорава овај процес. Меморандум о

разумевању са локалним властима треба да буде потписан на почетку реализације пројекта као

једна од гаранција јасног препознавања улоге и обезбеђивања одрживости међусекторских

тимова.

Јавни Форуми једнаких шанси су организовани у свим општинама како би се разговарало о

Моделу минималне педагошке интервенције и различитим изазовима који се односе на његове

циљеве. Неке од тема су биле: живети по интеркултуралним вредностима; од сегрегације према

интеркултуралном животу; инклузија у учионицама; волонтеризам и активизам младих;

наставник као лидер, итд.

У Крагујевцу, Локални међусекторски тим је у

преговорима са Градским властима како би

обезбедио субвенције за свакодневни бесплатни

аутобуски превоз за сиромашне ученике и студенте. У

Суботици, Тим развија Меморандум о разумевању у

циљу превазилажења свих проблема са којима се

ромски ђаци и студенти сусрећу у образовању (као

што су језик, дискриминација, сегрегација, итд). У

Нишу, Локални међусекторски тим се бави

сегрегацијом у основној школи и пружањем

информација о средњем образовању ромским

ученицима завршних разреда основне школе. У

Новом Саду, екипа се труди да повеже ромско

насеље 10 км удаљено од града (тзв. Бангладеш),

како би обезбедили бољу инфраструктуру и

могућност да ромска деца иду у најближу градску

школу. У Крушевцу и Лесковцу, локални тимови су се

бавили ниским нивоом свести јавности о

дискриминацији Рома, другим мањинама и особама

са инвалидитетом, радећи на томе да се побољша

толеранција и интеркултурални приступ међу

младима.


Форуми за младе, наставнике и родитеље већ су уобичајена пракса у Модел школама и чак у

околним средњим школама су заинтересовани за примену овог облика отворене дискусије о

развоју образовања, образовању заснованом на правима и инклузивној пракси.

Форум за једнаке шансе на свих 6 градова су веома добро организовани, са великим бројем

учесника и били су веома добро праћени од стране локалних медија. Ови Форуми изазвали су

изузетно интересовање професионалаца о главним темама у вези са образовањем и ширењем

информација о пројекту, његовим исходима и резултатима. Јавни форум за једнаке шансе у

образовању изазвао је одличну професионалну размену између наставника и различитих актера

у локалним заједницама и започео је иницијативу за унапређење инклузивног образовања, са

фокусом на ромску популацију као једну од најугроженијих.

„Као што је вршњачка едукација најбољи начин, тако је и колегијална едукација прави пут.

Другачије је када вам колега нешто покаже из сопственог искуства, него када вам

Министарство, Завод и други кажу да тако треба“

Наставник

Јавни форуми (за локалну администрацију, наставнике, родитеље, школски менаџмент) су

обично уско повезани са међусекторским тимова и међусекторском комисијом. Испитаници их

препознају као добар облик заговарања и лобирања за специфичне проблеме у вези са

образовањем на локалном/националном нивоу. Кроз форуме, школа је почела да јавно говори

о стању образовања и да проналази решења која су прилагођена потребама ученика. Међутим,

у већини општина резултати заговарања су и даље слаби због недостатка политичке моћи

учесника форума и недостатка средстава у локалним заједницама.

Учесници јавних форума изразили су различите интересе у 6 градова и дефинисали различите

теме за сваки град посебно. Учесници свих форума (Форуми школа у Модел школама као и

Јавни форум – и локални и национални) изразили су спремност за даље састанке и дискусије.

Број професионалаца укључених у јавне форуме се стално повећава, интересовање за овај вид

стручне размене повећало се у свим местима. Такође је више отворених, директних и

конструктивних разговора међу учесницима, посебно у вези са образовањањем заснованим на

правима и инклузивном праксом.

Форуми ЈШ су облик рада који је привукао пажњу и иницирао разговоре о многим важним

питањима везаним за образовање. Међутим, иако је велики број стручњака био укључен,

одрживост форумима ЈШ је под знаком питања. Професионалци који су били одговорни за

организовање јавних трибина у Нишу, Крагујевцу и Лесковцу су изразили спремност да озваниче

јавне форуме као удружење професионалаца заинтересованих за квалитет и праведност у

образовању, фокусирајући се на инклузију и укључивање ромских ученика. Главни разлог за то

је што Форум није акредитован као конференција у оквиру званичног система акредитације за

програме стручног усавршавања. Јавни форуми нису формализовани и није јасно шта би могао

бити наставак активности и ко ће га покренути након затварања пројекта. Неки од изазова са

којима се организатори суочавају у процесу формализације укључују: недостатак

институционалне подршке за потенцијалне будуће структуре организације, потреба да се

покрене партиципативан процес широм земље како би идентификовали људе који ће водити

овај процес у будућности и недостатак јасне визије како ће се таква формализована структура

уклопити у националну образовну политику.


Организација форума за једнаке шансе подстиче сарадњу између институција на локалном

нивоу. Штавише, планирано је да се сарадња са релевантним актерима развија преко локалних

међусекторских тимова. У већини општина ови тимови наставили су да функционишу као

неформалне структуре, пре свега на основу индивидуалне мотивације људи који су укључени.

Они користе инструменте за самовредновање наставника заснованом на правима који су

развијени 2012. године, управљање разноликошћу и интеркултуралним односима у контексту

образовања, као и процедуре њихове примене у ММПИ (нарочито у области подршке

ученицима, школскок етоса, наставе и учења). Ти инструменти су повезани са националним

стандардима за екстерну евалуацију квалитета образовних институција у сва три града (Нови

Сад, Ниш и Крагујевац) и уграђени су у план и процедуре за тестирање Модела. Већ су одабране

3 партнерске школе за пилотирање ММПИ (једна у сваком граду) и одржани су уводни састанци

са тим школама; процес пилотирања је планиран у другој половини 2013.

Таква ситуација доноси питање њихове одрживости после будућих избора и промене особља у

појединим институцијама. Пример добре али нестабилне сарадње је са Канцеларијама за

младе. Ова сарадња била је веома добра у већини општина, а посебно приликом организације

локалне омладине и Форума за једнаке шансе за младе. Међутим, како нису дефинисане

процедуре за сарадњу са Канцеларијама за младе, ови односи нису системски нити истински

одрживи.

Број јавних форума једнаких шанси и број састанака локалних међисекторских тимова су били

потцењени. Број форума је повећан због мотивације локалних експерата и других представника

да се баве веома "врућим" питањима фокусираним на ромске ученике као што су: инклузивно

образовање, процеси сегрегације/десегрегације, итд. У евалуационим упитницима, стручњаци

су изразили задовољство што су добили прилику да разговарају о својој пракси, да развијају

међусобно разумевање и стратегије за даља побољшања. Број састанака локалног тима је

такође повећан због чињенице да је свих 6 тимова изнело велики број хитних потреба за

подршку ученицима и њиховим породицама.

Када је реч о креаторима политика, пројекат је првенствено био усмерен на сарадњу са

локалним актерима. Због политичких промена у МПНТР после избора 2012. године, није било

могуће окупити релевантне представнике на националном састанку како би им се представили

постигнути резултати и питања која су била тема јавних трибина и локалних међусекторских

тимова. Било је тешко осигурати систематско лобирање и партнерство са Министарством

просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР) како би пројекат био препознат и добио јаку

политичку подршку. Истовремено, нису развијене ни имплементиране алтернативне

иницијативе када је у питању јавно заговарање што је довело до застоја у постизању промене

политике на националном нивоу. Стога Министарство просвете, науке и технолошког развоја,

као и друге релевантне образовне институције (Национални просветни савет, Тим социјално

укључивање и смањење сиромаштва, итд.) треба да буду укључени у планирање и реализацију

пројекта као партнери од самог почетка. Циљеве и активности пројекта треба планирати заједно

са релевантним националним партнерима како би се осигурало национално власништво и

одрживост пројекта.

Главна постигнућа и изазови

Форуми Једнаких шанси су привукли пажњу и иницирали разговоре о многим важним

питањима везаним за образовање. Јавни Форуми за једнаке шансе у средњошколском


образовању омогућили су веома добру професионалну размену између наставника и

различитих актера у локалним заједницама у области унапређења инклузивног образовања, а са

посебним фокусом на ромску популацију као једну од најугроженијих група. Они су подржавали

одговорност, мотивацију и активности релевантних актера.

Иако су Форуми окупили представнике многих релевантних институција, посебан напор треба

уложити у презентацију резултата и препорука Министарству просвете, науке и технлошког

развоја. Одрживост ових форума је под знаком питања, a зависи joш и од локалних заједница

које су одговорне за финансирање професионалног развоја наставника, укључујући формално и

неформално образовање (обуке, форуми, трибина и сл). Интереси професионалаца у Нишу,

Лесковцу и Крагујевцу за стварање професионалних удружења усмерени су на професионалну

размену добре инклузивне праксе у образовању.

Међутим, чини се да ће одрживији приступ бити да школе даље развијају Форум једнаких

шанси као редовну активност и да се профилишу као центар учења у локалним заједницама, не

само за професионалце, већ и за грађане. Такав приступ може донети препознавање и додатну

подршку од локалних власти.

Удруживање стручњака из разних институција кроз оснивање локалних међусекторских тимова

потврдило је значај мултисекторске сарадње. Многи од проблема и њихових решења испитани

су из различитих позиција. Њихов рад зависи од локалне ситуације, политике и приоритета, као

и личне мотивације чланова.

Потребно је анализирати могућност за одрживости сваког међусекторског тима и дати

препоруке за унапређење. Највећи потенцијал за одрживост има локални међусекторски тим у

Крушевцу јер је овај тим основан од стране локалне самоуправе и добија подршку за постизање

својих циљева. Овај тим има добру сарадњу са свим образовним институцијама, као и са

локалном Канцеларијом за младе.

Резултат 4: Родитељи су оснажени да учествују у процесу доношења одлука

које се односе на образовање њихове деце, у школи и на нивоу локалне

заједнице на 6 локација

На почетку ове фазе пројекта, сви партнери су велики напор уложили како би се повећала

мотивација ромских родитеља за школовање своје деце (за основно и средње стручно

образовање). Ови напори резултирали у веома добрим присуством родитеља на мотивационим

радионицама у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, повећано је похађање наставе ромских ученика

у основним и средњим школама за 30% и сви ромски ученици који су завршили 8. разред

основне школе уписали су средње школе у септембру 2011.


Родитељи из мањинских и маргинализованих

заједница су информисани о могућностима за

даље образовање и права своје деце на

образовање и мотивисани су да их упишу у

средње школе. Ставови родитеља су

препознати као веома важни за школовање

њихове деце, и подршка учешћу родитеља је

препозната као важан елемент ММПИ. Иако

су ове активности у директној вези са

ефикасношћу модела, њихова одрживост је

под знаком питања, јер се односе на

мотивацију и посвећеност школског особља и

организација цивилног друштва да

континуирано подрже ове напоре чак и са

доласком нових ученика и њихових родитеља

сваке године.

Модел школе су изразиле интересовање да

наставе са овом праксом и пријавиле су се за школе вежбаонице у оквиру ИПА 2011 пројекта -

Развионица. Због чињенице да средње школе нису биле у фокусу за школе вежбаонице, Модел

школе нису одабране да учествују у овом пројекту, али ће се такође пријавити да учествују као

пилот школе у оквиру поменутог пројекта.

Форуми за родитеље имали су најнижу стопу присуства. Родитељи су имали прилику да науче

нешто ново о методолошком приступу наставника, шта је разлика између стандардног часа и

огледног часа у школи коју њихова деца похађају, имали су прилику да буду детаљно

информисани о томе шта се нуди њиховој деци, шта су њихова права и да добију све релевантне

информације и савете од асистената и представника невладиних организација (рокови за

пријаву за афирмативне акције, информације о средствима које град обезбеђује за бесплатне

уџбенике...). Такође, форуми су били и механизам за размену информација о томе како да се

обезбеди квалитетно образовање за њихову децу.

Сви родитељи који су учествовали у форумима изразили су спремност да подрже учешће

ученика у наставним и ваннаставним активностима и подржавали су све планиране пројектне

активности. Родитељи ученика из мањинских и маргинализованих заједница активно су

учествовали у раду тела школе и сарађивали са својим представницима у локалним

институцијама. Они су такође показали позитиваннији став према образовању своје деце.

Разговори са родитељима показали су да када се говори о пројекту, родитељи стављају већи

нагласак на утицај активности пројекта на њихову децу и промене које се виде на њима, а не на

улогу и значај свог активног учешћа у таквим активностима. Осим тога, родитељи који су

обухваћени истраживањем признају да су школе имале видне успехе у промени односа ученика

и наставника, атмосфери, мобилности студената из маргинализованих група, итд.

Испитаници су истакли да подстичу децу да учествују у ваннаставним активностима и да осећају

да би то могло да буде веома важно у каснијем животу због знања која су стекли и

комуникације са другим људима. Међутим, они верују да друштво недовољно промовише

образовање младих и постизање резултата у другим областима као што су спорт, уметност, итд.

Теме о којима се разговарало на јавним

форумима једнаких шанси: учешће

родитеља, допринос родитеља у изградњи

самопоштовања ученика, преношење

искуства између школског особља у примени

ПЗП, узајамно лидерство наставника и

родитеља у образовању и васпитању; улога

родитеља у образовању и мотивацији, утицај

родитеља - како направити напредак у

школовању деце, превенција насиља у

школама - перспективе, учешћа родитеља у

школи, образовне могућности за ромске

ученике и студенте из сиромашних

породица, клубови за учење и различите

иновативне праксе као подршка за

инклузивно образовање, итд.


Истичу још да, ако родитељи не могу да обезбеде деци материјалну подршку, често не постоји

начин да деца искажу своје таленте. Родитељи такође поцртавају значај посете Швајцарској.

„Милош је из Швајцарке дошао одушевљен, то је за њега било велико искуство. Однос

који су деца тамо развијала је био највећи утисак...та врста дружења и упознавања

себе и других.“

Мајка ученика

„Музеји, радионице, природа, дружење са Швајцарцима...видим да су остали у

контакту. Мислим да му је помогло и у комуникацији.“

Отац

„Мислим да је важно за децу да прошире погледе и виде како свет фукционише ван

Србије, јер нажалост ту прилику није пре имао. Важно ми је да упознаје нове средине и

друге људе и да зна да успостави комуникацију где год да се нађе. Жао ми је што наша

деца немају могућност да путују више.“

Отац

„Не знам да ли је то заслуга пројекта, али није више под утицајем групе вршњака из

краја која је овако или онако оријентисана. Осећам да је много отворенији и са мање

предрасуда према људима и стварима око себе“

Мајка

Родитељи сматрају да су ове активности и путовања начин да се деца идентификују са школом,

боље упознају наставнике и друге вршњаке, те да их све то укупно више мотивише и да уче.

„Ово је била прилика да видимо наше ђаке на други начин.Открили смо да Мирјана

одлично глуми, да Ђурђица свира гитару, Марко је био одличан организатор...“

Наставник

Родитељи наводе да би се, када им то време и обавезе дозволе, радо укључили у активности

своје деце. Радо би учествовали и у школским активностима које би служиле да се открију

таленти, предиспозиције и афинитети деце и да се они на прави начин усмере за наставак

школовања и будући позив. Придружили би се и радним акцијама које би побољшале амбијент

и услове у школи. Ипак, у пракси се учешће родитеља најчешће своди на подршку у учењу или

помоћ школи у набавци потребне опреме и прибора.

Са друге стране, кажу да није било много школских иницијатива у којима би могли учествовати.

Међутим, када их је и било, због недостатка времена родитељи се на позиве не одазивају.

„Сви смо некако удаљени. За четири године школовања не упознате ни једног родитеља."

Отац

„Желим што више да будем укључена у живот свог детета, па и у школи, да могу да боље

разумем шта он то ради и шта му се догађа“

Мајка


Предуслов за једнаке шансе у образовању родитељи виде у увођењу обавезног

средњошколског образовања, успостављању мера за подршку развоја талената, те у мерама

које ће подстицати запошљавање младих чиме би се они мотивисали да наставе школовање и

након тога остану у земљи.

„Због посла сам упознат са стањем у привреди и знам да младима у садашњим

условима, нажалост, школовање не гарантује посао. Све би младе саветовао да после

школе оду у иностранство.“

Отац

Главна постигнућа и изазови

Искуства из различитих пројеката и из праксе показују да су родитељи ученика средњих школа

генерално мање укључени у школски живот, јер они често сматрају своју децу одраслима и они

своју улогу виде као мање важну него у основној школи. Такође, разлози су често повезани са

социјално-економским статусом родитеља који утиче на то да имају дугачко радно време, често

у сивој економији.

Учешће родитеља у различитим активностима пројекта није било задовољавајуће и даљи развој

систематског и одрживог модела рада са родитељима заслужује посебну пажњу. У овом

процесу може се истражити могућности дугорочног, систематског учешћа родитеља (кроз групе

подршке или тимове за одређене активности). Генерално, уколико постоји велико и разноврсно

учешће родитеља, неопходно је дати им већу улогу у реализацији пројекта, а не третирати их

као кориснике.

Стратегија за учешће родитеља у средњем образовању може бити побољшана путем

организације различитих неформалних програма који могу подржати родитеље да развију

додатне капацитете важне за њихове породице и њихов положај уопште (нпр. курсеви

рачунара, страни језик, итд.). Овај приступ може да обезбеди могућност да школе постану

центри учења и да још више укључе родитеље у школски живот.


Г) Закључци и научене лекције

Пројектни приступ

Пројекат Једнаке шансе у средњошколском образовању је сложен, холистички и развојни

пројекат. Пројекат у коме су ученици, родитељи, наставници и заинтересоване стране у

заједници третирани са једнаком пажњом довео је до значајних и видљивих резултата. Такође,

оно што овај пројекат разликује од других донаторских пројеката у Србији је дуготрајно

спровођење, системски процес праћења и извештавања и ревидирање циљева пројекта и

активности кроз трогодишњи циклус како би се осигурао успех пројекта, подстицај за развој

школе и подршка развоју локалних решења. Процес партиципативног планирања пројектних

активности и међусобне подршке између партнера на пројекту омогућио је успешну

реализацију активности.

Дугорочни циљ пројекта (циљ је обухватао 9 година) је да се побољша приступ образовању за

децу/младе из угрожене популације кроз афирмацију праксе инклузивног образовања на 6

локалитета у Србији. Евалуација сваког пројектног циклуса указује да су постигнути значајни

резултати у складу са дугорочним циљем пројекта и индикаторима.

Најзначајнија промена видљива код ученика и наставника је разумевање принципа

образовања заснованог на правима. Ученици школа у пројекту препознају школску средину као

подршку за њихово даље образовање и као значајну прилику за креирање и спровођење

различитих активности у школама и локалним заједницама. Такође, они веома цене прилику за

учешће у процесима доношења одлука, интерактивну наставу и разне активности које их воде

ка разумевању и поштовању вредности различитости.

Уведен је Модел минималне педагошке интервенције који се састоји од четири компоненте:

сензитивизација већинског становништва, пре свега наставника, за права на образовање

мањинских група, као што су право на једнак приступ квалитетном образовању, директну

подршку студентима у учењу и учествовање у њиховом образовању, повећање мотивације за и

свест о значају школовања код мањинске популације (Роми) и породица .

Снаге пројекта биле су Модел школе (у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду) које су континуирано

спроводиле добру инклузивну праксу са фокусом на Ромску популацију. Промоција пројекта

кроз јавне Форуме за једнаке шансе у новим локацијама (Суботица, Лесковац и Крушевац) била

је важна за ширење ММПИ у средњошколском образовању. Млади и наставници у три Модел

школе били све више независни у својим активностима и у спровођењу и праћењу реализације

Конвенције о правима детета. Унапређено је знање наставника средњих школа, ШУ и НВО

активиста о инклузивној пракси, посебно кроз активну размену искустава/информација између

стручњака (педагози, психолози, директори) из свих 6, али посебно 3 пројектна града (Ниш,

Крагујевац и Нови Сад).

Родитељи из угрожене/маргинализоване популације су препознали и цене напоре локалних

школа и локалних власти у пружању подршке за школовање њихове деце. С друге стране,

њихова подршка је више пасивна и њихово активно учешће у различитим школским

активностима и процесима доношења одлука још увек није на задовољавајућем нивоу. Главни


разлози нису недостатак могућности за њихово активно учешће, већ недостатак времена и

интереса да буду део школског живота. Ово је посебно видљиво код родитеља из

најугроженијих група јер се боре за посао и са свакодневним егзистенцијалним проблемима. С

друге стране постоји недостатак свести о значају родитељске подршке образовању деце.

Активно учешће невладиних организација у имплементацији пројекта допринело је стварању

веза између ромске заједнице, образовних институција и међусекторских тимова на локалном

нивоу и унапређењу сарадње, посебно између НВО-а и школа, укључујући и даљи развој

капацитета и препознавања организација цивилног друштва у локалним заједницама. Изазов у

вези са сарадњом са организацијама које су укључене у овај пројекат, посебно образовних

институција, био је да локални актери не препознају искусво ових организација. Штавише,

локалне НВО се углавном виде као пружаоци услуга у пројекту на локалном нивоу и ретко

различити актери на локалном нивоу од њих траже да се понашају као развојне организације.

Један од увида је такође да ромске НВО обично своју организацију доживљавају као

активистичку, а не као организацију која ради на развоју политика и развојним програмима.

ПЦФ и Оперативни партнер су већ узели ово у обзир као научену лекцију и потребно је више се

фокусирати на систематску изградњу капацитета која ће осигурати значајније учешће локалних

организација у пројекту. Такође, од кључног је значаја процена капацитета и визије партнерске

организације од самог почетка.

С једне стране, можемо закључити да је свеобухватан приступ суштински оправдан. Али ако

анализирамо приступ, велики број актера и различитих активности представљају изазов,

посебно у светлу одрживости појединих сегмената пројекта. Ово се пре свега односи на

одрживост активности које су почеле у трећој фази пројекта, као и међусекторских локалних

тимова и Форума једнаких шанси.

Главни изазови овог пројекта су одрживост и утицај на политику на локалном, а посебно на

националном нивоу. Различити приступи рада примењени су на различитим локацијама у

складу са њиховим специфичним потребама, могућностима и расположивим ресурсима

општина. Пилотирани механизми попут међусекторских тимова на локалном нивоу, форуми,

посматрачки тимови, итд. још увек нису институционализовани у свим општинама и у свим

образовним установама иако је њихов значај признат.

Политичке промене и нестабилна политичка и економска ситуација на националном нивоу и у

општинама и локалним самоуправама су негативно утицали на пројектне активности и

одрживост пројекта. Отвореност локалних власти и иницијативе чланова су кључ за одрживост и

званично признање рада међусекторских тимова.

Разлике између школа и локалних општина у погледу имплементације пројекта и остварених

резултата су очигледне. Према мишљењу оперативног партнера ФОД и ЦИП-а, неколико

фактора је довело до ове разлике: политичка отвореност и стабилност; било је лакше креирати

промене у школама са мањим бројем наставника и ученика; добра атмосфера у школи и

подршка руководства школе; јасне улоге и одговорности различитих актера и власти (посебно у

Војводини); положај и утицај локалне партнерске НВО у општини .

Иако Министарство просвете, науке и технолошког развоја званично подржава пројекат, у

процесу акредитације обука у 2012. години, програм обуке за побољшање имплементације

Конвенције о правима детета у образовању није акредитован од стране Завода за


унапређивање образовања и васпитања (било је преко 20 апликација) са објашњење да КПД

није званични део наставног плана и програма образовања у основном и средњем образовању.

У наредном периоду ће бити важно да се заврши и промовише пакет за ширење Модела минималне педагошке интервенције на локалном и националном нивоу. Такав пакет би требало да, између осталог, укључује: инструменте за праћење и документовање; материјал у оквиру модула обука; стандарде и механизме за осигурање квалитета, студије случаја, итд. Дисеминација пакета треба да буде осмишњена на такав начин да обухвати практичаре и доносиоце одлука. Такође, у смислу одрживости резултата пројекта и даље ће бити важно да се развије и покрене свеобухватна иницијатива јавног заговарања за институционално признавање модела МПИ, како би се представили резултати и препоруке, посебно ка МПНТР. Школе треба систематски да планирају и имплементирају иницијатива јавног заговарања. Званично препознавање модела и његова десеминација треба, пре свега, бити договор између Модел школа и МПНТР.

Није јасно да ли је пројекат постигао исход: број ученика из осетљивих/маргинализованих група који су уписани у средње школе у општинама пројекту повећао се најмање за 10% на годишњем нивоу. Један од разлога је да критеријуми за децу која се сматрају најугроженијим нису били јасно дефинисани на самом почетку реализације пројекта. С друге стране, подаци из система образовања нису функционални и не омогућавају такве закључке. Могло би се закључити да је стопа напуштања образовања у школама које учествују у пројекту смањена, као и да је пројекат допринео да нека деца наставе школовање захваљујући менторству и подршци коју су добили.


Х) Препоруке

Препоруке за Модел школе укључене у пројекат

Развити пакет за ширење Модела минималне педагошке интервенције на локалном и националном нивоу. Такав пакет би требало да, између осталог, укључује: инструменте за праћење и документовање; материјал у оквиру модула обука; стандарде и механизме за осигурање квалитета, студије случаја, итд. Дисеминација пакета треба да буде осмишњена на такав начин да обухвати практичаре и доносилаце одлука.

Обезбедити да сви елементи модела и даље постоје и након завршетка пројекта, како

би се квалификовали за Модел школе; партнерске школе из Ниша, Новог Сада и

Крагујевца треба да припреме документацију и наставе да се пријављују за модел

школе;

Обезбедити да се кључни елементи ММПИ укључе у План развоја школе и Годишњи

план школе као и у процес самоевалуације;

Интеркултурално образовање, образовање за социјалну правду и психосоцијалне

радионице су важан део образовања. Руководство школе треба да подржи обучене

наставнике да примењују то знање кроз различите механизме за њихово мотивисање;

Омогућавати вршњачку подршку у учењу за ђаке основних школа као пример

волонтерског рада. Валидација ове врсте рада треба да буде преопзната и подржана од

стране школе;

Неопходно је јасно дефинисати улогу одраслих који су одговорни за пружање подршке

ученицима у учењу, личном развоју и социјализацији у школи и навести ове улоге у

писаној форми;

Процедуре и структуре путем којих млади људи могу да остваре своја права треба

развијати кроз партиципативни приступ. Осим тога, неопходно је стварати механизме и

активности које ће довести до већег учешће ученика;

Школа треба да обезбеди више могућности за суштинско учешће ученика, и изградњу

капацитета ученичких тела;

Школа треба да обезбеди више могућности и континуирану подршку за мале ученичке

пројекте;

Ученички тим за праћење би требало да буде више повезан са Ђачким парламентом и

њихова улога треба да буде тема у процесу самоевалуације школе.

Модел Школе треба да наставе да спроводе форуме једнаких шанси као редовну

активност и да се профилишу као центар учења у локалним заједницама, не само за

професионалце већ за образовање грађана.


Препоруке за локалне партнерске организације

Наставити развијање капацитета за управљање и организационе капацитете, стратешко

размишљање и знање у области образовања;

Интензивирати рад са ромском заједницом како би се осигурало да се њихов глас чује и

да су Роми укључени у процесе доношења одлука на локалном нивоу;

Осигурати да је свако дете укључено у образовни систем, подржати институције на

локалном нивоу да мапирају и дођу до сваке породице и да их укључе у образовни

систем и пруже адекватну помоћ.

Унапредити сарадњу са различитим успостављеним механизмима који могу пружити

подршку ромској популацију на локалном нивоу, као што су ромски координатори,

педагошки асистенти, координатори Канцеларија за младе.

Неопходно је урадити процену потреба и институционалне улоге међусекторског тима

да би дефинисали потенцијал за одрживост овог локалног органа.

Опште препоруке за ПЦФ и оперативне партнере

Пројекат Једнаке шансе у средњошколском образовању је у завршној фази реализације.

Међутим, за ПЦФ и оперативне партнере девет година примене комплексног пројекта може

бити одлично средство за будуће планирање циљева пројекта и активности. Наведене

препоруке треба третирати као смернице за даље акције, пошто су неке научене лекције и

препоруке које су овде дате засноване на искуству евалуатора, посебно у области образовања и

области социјалног укључивања.

Развити ширу коалицију партнера у циљу јачања потенцијала за заступања и

заједнички процес доношења одлука. Таква коалиција/Управни одбор пројекта може

укључити МПНТР, друге донаторе и агенције УН активне у области образовања, ОЕЦД,

ЦОП (Центар за образовне политике), Унију средњошколаца, Савет ромске националне

мањине, професионална удружења, Национални просветни савет, СИПРУ, Црвени крст,

итд.

Заједно са МПНТР и другим националним телима дефинисати приоритете када је у

питању подршка креирању образовних политика и њихово спровођење. Таква

подршка може бити успостављена за нпр. стварање Правилника за анти-дискриминацију

у образовању, подршка Националном просветном савету за редовно праћење раног

напуштања образовног система, додатну подршку педагошким асистентима, итд.

При избору локалног партнера треба се руководити јасним стратешким циљем:

унапређење образовне политике или праћење рада образовних организација и

институција (watchdog). Уколико је пројекат оријентисан на промене политике и

унапређење образовних политика, изабрани партнери треба да буду препознати као

значајан актер у области образовања.

Применити приступ укључивања различитих сектора који се баве питањима

релевантним и повезаним са социјалним радом, запошљавањем, образовањем, итд.


Заједнички капацитети разних институција и актера на локалном нивоу, као и

партнерства на различитим нивоима се ретко користе за повећање социјалне инклузије

ромске популације у различитим сегментима друштва. Посебан фокус треба да буде на

бољој сарадњи између школа и пословног сектора и активностима које би могле да

допринесу већој запошљивости ромских ученика.

Јачати постојеће капацитете у локалним заједницама, као што су ромски

координатори како би блиско сарађивали са другим надлежним механизмима за

побољшање статуса и образовања Рома, финансираним од стране државе. Ромски

координатори треба да обезбеде везу између локалних и националних институција и

треба да буду канал за размену информација између националног, локалног нивоа и

потенцијалних корисника.

Успоставити чвршћу сарадњу са медијима у циљу обезбеђивања видљивости резултата

и проток информација према потенцијалним корисницима. Заједно са представницима

медија и другим партнерима креирати кампању за промоцију интеркултуралног

дијалога и права детета како би послали снажну поруку против свих врста

дискриминације. Подршка промоцији позитивних примера младих Рома који су успели

захваљујући свом образовању може бити још један успешан приступ. Или, на пример,

увести награду за најинклузивнију акцију.

Развити програме узајамног учења и експертску анализу (peer review) као ефикасно

средство за размену знања и искустава између школа и различитих општина. Експерстка

анализа може окупити представнике школа и представника локалне управе који могу

разменити на пример своје мере за спрецавање раног напуштања образовног система

или pro poor стратегије, имплементационе механизме, различите мере у школи за

подршку ромским ученицима, итд. Препоруке са таквих догађаја треба упутити

релевантним актерима на националном нивоу.

Конкретне препоруке за ПЦФ и оперативне партнере

Креирати мрежу локалних ромских координатора и обезбедити додатну изградњу капацитета

како би осигурали њихову значајну подршку бољем образовању за све. На локалном нивоу

ромски координатори, заједно са координаторима за младе могу бити носиоци промена и

институционалне везе са другим релевантним актерима.

Подршка Националном просветном савету и локалној заједници у осмишљавању стратегија за

превенцију раног напуштања система образовања и акционих планова како би допринели

имплементацији Стратегије развоја образовања РС образовања и законског оквира.

Подршка имплементацији дефинисаних политика на тему напуштања система образовања и

pro-poor мера за повећање људског капитала у оквиру ромске и друге маргинализоване

популације у Србији. Подржати локалне ресурсе да успоставе сарадњу и да обезбеде механизме

за имплементацију pro-poor политика.

Обезбедити континуирано учешће ромске заједнице и других угрожених група како би се

осигурало власништво и усклађеност стратегија и акционог плана са њиховим потребама.

Обезбедити континуирану и снажну сарадњу са појединцима и институцијама којима ромска


популација верује. Овај приступ ће учинити комуникацију са крајњим корисницима много

лакшом и тиме повећати њихов обухват.

Увести оснивање Општинских савета родитеља и укључити их у процесе доношења одлука у

вези са образовањем, спровођење pro-poor политике и превенције раног напуштања

образовног система.

Подршка Форумима Једнаких шанси као редовним школским активностима и као великој

шанси за школе да постану агент промена у локалним заједницама. У смислу одрживости ове

врсте активности, школа мора да има водећу улогу, а Форуме треба да укључи у сва школска

документа.

Подршка неформалном образовању и развоју компетенција у складу са потребама младих и

породица. Такве активности могу бити организоване у сарадњи са ОЦД, а спроведене као део

ваннаставних активности. Такви програми би требало да допринесу и већем учешћу родитеља у

животу школе.

Пружање подршке школама и ученицима да осмисле и спроведу мале акције на нивоу школе

и на локалном нивоу, као средство за вежбање онога што су научили и даљи развој својих

капацитета. Евалуација пројекта Једнаке шансе у средњошколском образовању показује да су

мале акције и неке промене којима су били сведоци били јаки мотивациони фактор за младе

људе да буду укључени у активности на нивоу школе.

Подршка наставницима да примењују приступ усмерен на ученика за повећање исхода учења

ромских ученика.

Подршка школама да успоставе систематску образовну подршку ромским ученицима путем:

вршњачког учења, менторство/туторство, допунску наставу.

Обезбедити размене ученика, пре свега у оквиру активности које се спроводе у оквиру земље.

То би обезбедило веће умрежавање, мотивацију и интеркултурално учење учесника у

различитим заједницама.


Annex 1 – резултати пројекта

Млади (директни корисници) на 6 локалитета преузимају одговорност и

учешће у процесима доношења одлука у школама које се односе на

њихово образовање Учешће младих у активностима за изградњу капацитета

• 332 ученика су директно и 2.125 индиректно укључени у Форуме за младе ( 60 % биле су девојке , 10 % су Роми ) • Обуке за младе фокусиране на вршњачке лидерске вештине и рад у интеркултуралном окружењу реализовани су са 116 представника младих ( 60 % су Роми ) у 3 Модел школе ; • 32 ученика као чланови тимова за праћење ученика у 3 Модел школе обучени су да прате имплементацију дечијих права и интеркултурално образовање и добили су континуирану подршку; • 843 ученика првог разреда из Модел школа ( Ниш, Крагујевац и Нови Сад) учествовало је у Ни црно ни бело - интеркултуралним радионицама и "Романипен" и "Разбијање социјалних баријера" радионицама (60 % од свих биле девојке, а 10 % су били ромски ученици) • 379 ученика из првог разред средњих школа и осмог разреда основне школе у Крушевцу, Лесковцу и Суботици били су укључени у 8 радионица програма Ни црно ни бело . • 654 ученика из 14 основних школа у Крагујевцу, Новом Саду и Суботици су укључени у психосоцијалне радионице ( 60 % су биле девојчице, а 40 % су Роми); • 334 ученика из мањинских група, углавном Рома ( 7. и 8. разреда у 14 основних школа у Крагујевцу, Новом Саду и Суботици ) је подржано у учењу уз подршку 18-20 вршњачких едукатора и 8 НВО активиста; • 2880 ученика, сви уписани у Модел школе, учествовало је у редовним школским активностима (по интерактивној методологији), које су реализовала 72 наставника у 3 Модел школе • 74 младих из Ниша, Лесковца, Новог Сада, Крагујевца и Ужица учествовало је у програму

интеркултурне размене у Трогену

Иницијативе младих

• 5 омладинских акција реализовано је након обука које је за младе реализовао АЦЦД, а које су фокусиране на вештине за вршњачко лидерско и рад у интеркултуралном окружењу (3 у Суботици, 2 у Крушевцу и Лесковцу); • реализовано је 6 школских и уличних акција. 871 директних учесника (ученици, наставници, представници локалне самоуправе) су директно обухваћени као и 1800 индиректних учесника; • Учесници подељени у две групе младих од укупно 74 ученика из Ниша, Лесковца, Новог Сада и Крагујевца су реализовали 6 планираних активности након њиховог учешћа у интеркултурном програм размене у Трогену (у другој групи било је укључено 6 младих из Ужичког центра за права детета)

Учешће у процесима одлучивања

• 19 ромских ученика који су укључени у ђачке парламентима на 6 локација;

• 32 ученика били су укључени као чланови тимова за праћење ученика у 3 Модел школе

• 269 ученика су обухваћени у пилот школском истраживању (88 дечака и 181 девојчица, 10%

међу њима су били Роми).


Унапређени капацитети наставника средњих школа и локалних НВО

активиста (индиректни корисници) за примену инклузивне праксе кроз

Модел минималне педагошке интервенције

Активности за изградњу капацитета

154 наставника из Модел школа у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду учествовало у 6 Форума једнаких шанси за наставнике

87 наставника (чланови професионалних удружења - Педагошко друштво, Српска удружење наставника, Удружење средњих школа) из Суботице, Крушевца и Лесковца учествовало је у 6 Форума једнаких шанси за наставнике

70 наставника из школа (из Суботице, Крушевца и Лесковца) и 9 ромских активиста учествовало је у обуци

10 ромских НВО активиста и 14 наставника из Лесковца, Крушевца и Суботице учествовало је на обуци за дебату у образовању

20 ромских активиста и 27 наставника средњих школа из Лесковца, Крушевца, Суботице су обучени за извођење радионица са родитељима.

15 наставника - чланови школских тимова из 3 Модел школе додатно су ојачане за проширење ММПИ преко надзорних састанака и редовним контактом са координаторима пројекта

42 наставника из Ниша и Новог Сада су укључени у два триодневна семинара под називом Изградња заједнице успостављањем правила и самодисциплине

147 наставника је учествовало у 4 Форума за једнаке шансе - за наставнике у модел

школама, посвећене инклузивној праксе. Главне теме биле су: Е - дневник - потреба или

намет; Примена савремених технологија у образовању; Инклузивно образовање - корак

даље; Правилник о стручном усавршавању наставника.

Иницијативе

Школски тимови из 3 Модел школе направили су 9 брошура како би подржили своју улогу Модел школа.

Професионалци из Модел школа развили листу индикатора за процену квалитета њиховог наступа у управљању различитостима у својим учионицама у складу са националним индикаторима за екстерне евалуације школа

Укупно 30 наставника у 3 Модел школе директно је учествовало у процесу припреме

пилотирања и ширења ММПИ (као тренери, креатори модула обуке, менаџери, подршка

омладинским тимовима, представницима добре инклузивне праксе, итд).

Представници локалних и националних власти, школских канцеларија и

релевантних локалних институција су сензибилисани и мобилисани да

поступају у складу са концептом образовања заснованог на правима. 421 учесника; било је присутно 60 студената, 75 наставника модел школа, 186

наставника - чланова стручних удружења, 72 родитеља и 28 представника различитих локалних институција (Центри за социјални рад , локалне самоуправе, Школске управе, тржиште рада, невладине организације) учествовало у 18 јавних Форума једнаких шанси реализованих у Нишу , Крагујевцу и Новом Саду;

275 учесника учествовало је на 17 јавних Форума једнаких шанси реализованих у Суботици, Крушевцу, Лесковцу. Од свих учесника било је 12 ученика, 31 родитељ, 82


наставника (члан професионалних удружења, као што су Педагошко друштво Србије, Удружења наставника..) и 30 представника различитих локалних институција

57 локалних представника учествовало је на 30 састанака локалних међусекторских тимова реализованих у 6 градова ;

140 представника различитих институција и 30 младих у 3 Модел школе учествовало је у

дводневном јавном догађају - презентацији резултата пројекта реализованих у Центру за

културу РЕКС у Београду;

Родитељи су оснажени да учествује у доношењу одлука у вези са

образовањем њихове деце, у школи и на нивоу локалне заједнице на 6

локација

12 ромских родитеља укључено је у различита школска тела

8 родитеља из мањинских и маргинализованих група су учествовали у саветима родитеља и другим органима школе у 3 Модел школе

162 Рома и родитеља из других мањинских и маргинализованих заједница укључени су у 20 радионица (наставници и ромски активисти)

183 родитеља учествовало је у 5 Форума једнаких шанси за родитеље реализованих у Модел школама у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, 25% су били Роми док су остали били родитељи из различитих маргинализованих група

576 родитеља (550 из основних и 26 из средњих школа) учествовало на Форумима за једнаке шансе (1 у Нишу, 4 у Кругујевац, 2 у Лесковцу).

138 родитеља из ромских заједница учествовало је у 15 радионица за мотивисање

родитеља које су биле организоване у основним школама у 4 града (Ниш, Крагујевац,

Нови Сад, Суботица).

Евалуациони извештај report_equal... · Од 2000. године, у Србији...

Documents