Угрожене врсте животиња у Србији

Одређеном броју животиња прети истребљење зато што не могу да испрате токове на планети који се мењају интервенцијом човека.Многе врсте су већ неповратно изгубљене, уколико човек ништа не предузме, многе преостале врсте животиња следиће њихов пут.

 Узроци нестајања врста: 1.Уништавање станишта~настаје као последица:

-ширења насeља-повећања пољопривредних

површина-крчење и сеча шума-исушавање мочвара и влажних

станишта-загађивање (депоније и др.)

2.Лов и криволов Неки људи лове зато што уживају у убијању животиња,док други убијају зато што им је то једини начин да себи створе услове за живот. Најсигурнији начин заштите животиња од претераног лова јесте забрана лова. Многе угрожене врсте заштићене су строгим законима, међутим, законски прописи се често крше од стране ловокрадица.

• У Србији живи 429 животињских врста за које се верује да су на прагу исребљења.

Под протекторатом државе налази се 273 врста птица, 66 врста сисара, 41 врста бескичмењака и 15 врста риба. Према Уредби о заштити природних реткости оне су стављене под најстрожи степен.

• Као и већина земаља у свету, и Србија има своју „Црвену књигу“, са пописом животиња којима прети изумирање. Поменута листа редовно се ажурира. На глобалном нивоу формирана је „Црна књига“, која бележи више хиљада врста које је човек, нажалост, заувек уништио. Србија је свој допринос овој књизи дала са 4 врсте, које су живеле на нашим просторима, али их више нема.

• Црвена књига је посебансписак у коме се налазилиста скоро исчезлих и крајње угрожених врста биљног и животињског света једне земље.• Црна књига је листа врста које су потпунонестале са подручја једне земље

• Ретке и заштићене животињске врсте у нашој земљи су:видра (Lat. Lutra lutra)

• Видра, обична видра, речна видра, европска или евроазијска видра је врста из породице куна, изузетно прилагођена животу у слаткој води. Познате су као веома вешти пливачи.

• Видре су некад ловљене због свог крзна, које се сматрало скупоценим, али су их убијали и рибари да им не би чиниле конкуренцију. Упркос томе, њихов број се није смањивао током година. Међутим, крајем 1950.-их година је дошло до великог смањења њиховог броја због загађивања вода пестицидима (ОЦ и ПЦБ). Тај отров је загађивао њихово природно окружење, а и накупљао се у рибама које видре једу, тако да је велики број видри на тај начин угинуо.

Слепи мишеви(Chiroptera)

Бубамара (Lat. Coccinellidae) Јеленак(Lat. Lucanus cervus),

Шарени твор• Шарени твор се од обичног твора разликује по томе

што нема белу пругу на леђима, већ су му леђа прекривена жутом длаком са црвенкастим или браон пегама. Не види најбоље, али зато има одлично чуло мириса. Веома је брз и спретан. Углавном се храни глодарима, али и малим птицама и воћем.У нашој земљи се налази у источној Србији, на Пештеру и на Копаонику.Шарени твор је угрожен зато што људи места где он живи претварају у њиве и прскају их бројним отровима.

• Речни рак(lat.Astacus astacus)

Ластин репак (lat.Papilio machaon)Вилински коњици (lat. Odonata)

• Балкански рис (Lynx lynx martinoi) је подврста обичног риса. То је највећа мачка у Европи. Као подврсту га је описао Мирић 1978. године. ДНК анализом из 2005, потврђено је да се ради о засебној подврсти. Национални је симбол Македоније и налази се на кованици од 5 денара.

• Процењује се да је данас остало мање од 100 јединки балканског риса. Највише га има у западном делу Македоније и источној Албанији. У Црној Гори и јужној Србији је веома редак, а може се наћи само на Проклетијама и Шар планини. Укрштање са бројнијим карпатским рисом може да убрза његово изумирање.

• Лабуд (lat. Cygnini sp.) Јазавац (lat.Meles meles)

• Јеж (lat.Erinaceidae)

• Одређене врсте рода

• Аполонов лептир (lat. Parnassius apollo)

• Пух (lat. Glis glis) је врста ситног ноћног глодара, једина у истоименом роду (Glis). Настањује континентални део Европе, као и већа медитеранска острва (Корзика, Сардинија, Сицилија, Крит, Крф), а у Азији ареал се простире до севера Ирана. Постојање популације пухова у Енглеској је резултат интродукције почетком 20. века. Током зимског сна пухови леже на боку (ређе на леђима), увијени попут клупка.

• У време античког Рима, пухови су били узгајани ради коришћења у исхрани људи. И данас се сматрају посластицом у Словенији. Значај пухова за човека данас углавном лежи у уништавању летина бројног воћа, због чега га сматрају штеточином. Величине популација пухова су смањене, већином услед уништавања њихових природних станишта (листопадних шума), те се данас пухови сматрају скоро угроженом врстом.

• Црни даждевњак (lat. Salamandra atra)•

• Патка њорка(lat.Aythya nyroca)

• Орао крсташ (lat.Aquila heliaca) Ова птица насељава степска, шумостепска и

полупустињска станишта. Некада бројан у свом ареалу, због интезивиране пољопривреде, сече шума и замирања пашарења, орао крсташ је остао без места за гнежђење и без станишта свог плена. Поред наведеног, неретки су случајеви тровања и убијања од стране ловаца.До недавно је био на граници опстанка у Европи, али је захваљујући интензивној заштити у Словачкој и Мађарској, његоваја бројност поново почела да расте. Сматра се да у панонском басену има око 230 парова од којих у Србији свега четири. Код нас се зна за три пара на Фрушкој гори и за један на Пашњацима велике дропље. Поред панонске популације постоји и популација у Бугарској и Македонији где се гнезди између 80 и 100 парова.

Белонокта ветрушка Велика дропља (lat.Otis tarda)

• Прдавац (lat.Crex crex)

• У целој Европи бројност му опада и прети му изумирање.Прдавац се размножава у пољима, травнатим подручијима и степама Евроазијског континента. Скрива се у трави, добро камуфлирана својим пругастим светлосмеђим перјем. Храни се инсектима и другим ситним животињама. Ширење пољопрвиредних површина допринело је уништавању станишта и нестајању ове степске птице. Велике, савремене пољопривредне машине које озлеђују или усмрћују многе пољске животиње, опасне су и за прдавце.Прдавац је веома ретка птица и налази се на листи угрожених врста света. На подручју јужнословенских земаља ова ретка гнездарица заштићена је законом.

Велики тетреб (Phasianidae)

Белоглави суп (lat.Gyps fulvus) и друге.

• Степски соко (lat.Falco cherrug)

• Степски соко (банатски соко) насељава само југоисточну и делом средњу Европу.Степски соко може се препознати по боји горњег дела тела, скоро као код женке ветрушке, светло теме, слаба заусна пруга заједно са неиспруганим средишњим репним перјем, бочно перје је попрскано, не пругасто.Има тамније смеђа леђа и изразито је попрскан са доње стране, он је упечатљиво велик, у активном лету изгледа уочљиво већи и тежи од сивог сокола. Распон крила му је 105-125 цм, а дугачак је 47-55 цм у просеку.Скоро исто крупан као артички соко ловац, али сав у светлосмеђим тоновима. Поред птица лови и сисаре, нарочито текунице. Леже у гнездима гавранова, врана, па чак и орлова, било да су напуштена или он сам отера власника. Веома је редак и угрожен.

Магдалена Станковић I3