džon daning~uknjižen za ubistvo

Download Džon Daning~Uknjižen za ubistvo

Post on 17-Dec-2015

170 views

Category:

Documents

7 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

wr wer wr ew

TRANSCRIPT

  • Don Daning

    UKNJIEN ZA UBISTVO

    Naslov ori gi nala:John Dun ningBo o ked to Die

    1992

    S en gleskog prevelaZve zdana el mi

  • Sadraj

    Ne kad i sad

    UKNJI EN ZA UBI STVO

    KNJI GA 1

    1.

    2.

    3.

    4.

    5.

    6.

    7.

    8.

    9.

    10.

    11.

    12.

    13.

  • 14.

    15.

    16.

    17.

    18.

    19.

    20.

    21.

    KNJI GA 2

    22.

    23.

    24.

    25.

    26.

    27.

    28.

    29.

    30.

  • 31.

    32.

    33.

    34.

    35.

    36.

    37.

    38.

    39.

    40.

    41.

    42.

    43.

    44.

    45.

    46.

    47.

    48.

  • 49.

    50.

    51.

    52.

    53.

    54.

    55.

  • Vo ri ku Dau nin gu,koji me je po no vo po krenuo,

    iden verskom esnafu trgo vaca knji gama:

    do bri, ru ni, zli

  • Nekad i Sad

    Uknjien za ubistvo objavljen je kod Skribnera 23. januara 1992. To mije bio prvi roman posle deset godina, a prethodilo mu je pet knjiga kodetiri izdavake kue sa dugim pauzama i odbijanjima u meuvremenu.Prvi tira je bio prilino mali, 6500 primeraka u tvrdom povezu, ipretpostavljao sam da e proi slino kao i svi ostali neto malolokalnih aktivnosti u vreme izlaska iz tampe; moda, ako mi bogovibudu naklonjeni, drugo izdanje u jo manjem tirau, a potom sporinestanak, sve dok se knjige ne nau u knjiarama koje dre rasprodateknji ge.

    Svejedno, to je bilo u redu. Hej, bilo mi je milo to sam ponovo iv.Prolo je jako mnogo vremena, a pisac kojeg ne objavljuju, koji veimdelom te decenije nije ak ni pisao, poznaje oseanje praznine negdeis pod grudne ko sti, ose anje koje se moe nazvati kre ativ na smrt.

    U to vreme drao sam knjiaru za rasprodate knjige u istonomDenveru. Ve osam godina sam se bavio svojim novim zanimanjem, biosam trgovac polovnim i raritetnim knjigama. To, naravno, nije sasvimtano: prosean trgovac veoma retko naie na zaista raritetnu knjigu moda i nikada. Moe preturiti preko ruku stotine primeraka koji semogu nazvati retkim, u smislu da ih ima malo, ali nije ba da zadravadah u oekivanju da mu se na pragu pojavi Psaltir iz Beja. Izraz jeskovan i ouvan prosto zato to se trgovcima svia. Trgovac raritetnimknjigama zvui mnogo otmenije nego izrazi polovno, korieno, ilibilo koji drugi koji po pravilu priziva sliku i miris praine, iskrzanihhrbata, po ki danog po ve za i, naj go re od sve ga, bui.

    Zato dotini stavlja na firmu raritetne i nada se da e mu se ovenedelje posreiti da nae jednu ili dve retke knjige. On ne trguje novimknjigama ili, ako to i ini, prodaje ih ispod cene naznaene nakoricama i nada se da e ih prodati sa 50 posto dobiti. Nisam nameravaoda prodajem svoju knjigu u svojoj radnji: meutim, moja ena je imalaneki predo se aj u vezi sa Uknji en za ubi stvo.

    Hajde da uzmemo dvadeset pet primeraka i da ih prodajemo popunoj ceni rekla je. Nisam mogao da poverujem sopstvenim uima. Pobogu, ostae nam polovina toga i kada Halejeva kometa sledei put

  • naie rekao sam. No, sa njom se ne moete raspravljati kada joj takodoe, pa smo naruili dvadeset pet primeraka mnogo pre datumaobjavljivanja i na dan 23. januara smo ih lepo aranirali, mada je menibilo pri lino ne pri jat no zbog toga.

    Prodali smo ih preko noi, sve redom, kao arolijom. Ali, velikaiz ne nae nja su tek predsto jala.

    Sutradan sam telefonirao u Skribner da uzmem jo pedesetprimeraka, ali oni su ve ispraznili magacin. itavo prvo izdanje bilo jeprodato: drugo se oekivalo za nekoliko nedelja. Naao sam se unebranom grou. Da, bilo je uzbudljivo i divno, ali zamislite, ja,navodno trgovac polovnim i raritetnim knjigama, a nisam mogao dado em do prvog iz danja svog sopstve nog ro mana.

    Uskoro sam uo, iz govorkanja meu knjiarima, neobine prie otrgovcima koji ih gomilaju. Vlasnici prodavnica specijalizovanih zarasprodate knjige kupovali su ih na sanduke i pravili zalihe,pretpostavljajui da e njihova cena rasti. est nedelja po objavljivanju ba u vreme kada je novo izdanje pristiglo u knjiare prvo izdanje seprodavalo za 50 i vie dolara. Poeo sam da ih kupujem po ceni sa korica;kad god bih naao neku koja je uspela da se provue pa je jo dredala napolicama kod B. Daltona, ja sam je uzimao i spremno plaao 19,95 zasvaku. Gde god sam imao organizovano potpisivanje knjiga, gledao samda li imaju neprodato prvo izdanje; ako su imali, kupovao sam sve,po hlepno, pro drlji vo, bez sti da.

    Osam godina kasnije, vidim na Internetu da se prvo izdanje prodaje za500 do 800 dolara, a jedna oguglala dua (uvek ima i takvih) trai za svojprimerak ak 1250! Knjiga je doivela etiri izdanja u tvrdom povezu inaj manje de vet naest u me kom, a ovih dana su is to vre me no izala oba.

    Kako se to mo glo de si ti? Po ku au da objasnim.Godine 1992. svet knjiga bio je sasvim drugaiji nego danas. Uknji en

    za ubistvo pojavila se na obodu revolucionarne promene koja jo uvektraje. Internet je tada bio u povoju; dodue, postoje ponegde i zaostacimudrosti i tradicije, a gunavi starci e vam govoriti da se raritetnaknjiga uvek moe prodati skuplje nego to ste je kupili, ali u stvarnomi vo tu In ternet je sve iz me nio.

    One 1992. godine potraga za knjigom je bila spor i dugotrajan proces,u ijem sreditu se nalazio asni asopis AB/Bookmans Weekly. Ako ste

  • eleli knjigu koja odavno nije objavljivana, prvo ste kontaktirali sasvojim lokalnim trgovcem. Ako je on nije imao, stavljao je oglas odjednog reda u odeljak TRAENE KNJIGE dotinog asopisa. Te oglase,tampane nemogue sitnim slovcima, ponekad i na desetinama strana,pomno su itali trgovci knjigama u celoj zemlji. Ako je neko imao tuknjigu, mogao je da napie cenu koju za nju eli na razglednici i poalje jevaem najbliem kjniaru, a ovaj bi tu cenu preneo vama, ugraujui isvoj profit. Ali za sve to bile su potrebne nedelje, a u sluaju stvarnoret kih knji ga mo da ni kad ne bi ni bilo odgo vo ra.

    Povrh svega, 1992. godine je u knjikom svetu i dalje prevladavaozdrav razum. Re hi permo derno jo nije bila u upotrebi, osim modameu nekoliko specijalizovanih kolekcionara iji je raspon interesovanjapoinjao oko 1980. godine, uprkos tome to je izdavatvo postojalo i petvekova pre toga. Za one koji su ostali isti duhom i jo nisu uli taj izraz,hipermoderna je ona knjiga ije je prvo izdanje bilo u malom tirau, pa suodmah tampana naredna izdanja, ali se deavalo da je knjiga postiglaveliki uspeh i to tolikom brzinom da su ljudi poeli da plaaju velike pare ponekad i ludaki velike za prvo izdanje, mada se sama knjiga i daljemogla kupiti u redovnoj prodaji. Da li vam zvui poznato? Vratiemo sena to malo kasni je.

    Pre 1992. vladalo je vrsto uverenje, ak i kod ozbiljnih kolekcionarasavremenih prvih izdanja da knjiga mora bar donekle ostariti da bi semogla utvrditi njena realna vrednost. Uspon takozvane moderne klasikebio je spor ali stalan, moda deset posto godinje poto je knjiga zaistanestala iz prodaje; moglo je doi do skoka kada nove knjige potvrde ugledautora, ili kada autor umre pa se njegovo ili njeno ime pomene navestima. Posle toga, sve zavisi od nove generacije, i od generacije poslenje, i one sledee. No, moe se smatrati da e vrednost dobrog pisca rasti,iz generacije u generaciju, i da e njegove knjige postati klasici, a prvaiz danja e po stati ret ka.

    Tako je bilo ne kad; evo kako je sada.Sada AB vie ne po sto ji; jedna od rtava In terne ta.Sada svako ko ima kompjuter kod kue moe samostalno da traga za

    knjigama to traje par sekundi, a ne nedelja. Na prvi pogled to je sasvimu redu, ali dovelo je do mentaliteta koliko-to-kota, pri emu slepci vodeslepce, to me podsea na gorki komentar Oskara Vajlda o ljudima koji

  • sve mu znaju cenu a ni e mu vrednost.Danas postoji oseanje da ako se neto brzo proda, sigurno je bilo

    premalo zacenjeno. Postoji sklonost da se cene diu sve vie i vie, svedok se ne stigne do plafona kada se knjiga vie ne prodaje. Ironino je tose u naem argo nu to nazi va cena ne stan ka.

    Sada cene hipermodernog divljaju maltene i pre objavljivanja, paujete za knjiare koji se razmeu naslovima kojih imaju u velikojko li i ni ali ih ni kada nisu pro i tali.

    Danas se tvrdi da knjige dostiu trocifrene cene pre nego to preostalitira esto sa povelikom primesom prvog izdanja stigne na police zarasprodaju kod Barnsa i Nobla. Nekada je u knjiarskom poslu vailaizreka da dananji ostatak sutra postaje retkost. Ne vie. Dananjaret kost je su tranji ostatak.

    Danas ima kolekcionara koji prave ogromne kune biblioteke odsavre me nih knji ga, koji nee da saku pljaju mrtvog pi sca.

    Postoje tandovi na buvljim pijacama i bedne knjiarice iji vlasniciuredno pro ve ravaju knji ge na in terne tu i odre u ju im cene pre ma tome, anemaju pojma ta ini knjigu poeljnom ili vrednom (i jo gore, nemajupojma ni da li krajnji potroa, ljubitelj pranjavih knjiurina, ima pojmao tome). Onda se ti ljudi pitaju kako to da ne mogu da prodaju svojubednu knjigu sa magareim uima za istu cenu koju neki knjiar sadvadeset pet godina iskustva trai za savreno ouvan primerak prvogiz danja, uz garan ci ju vraanja nov ca ako mu te ri ja ne bude zado volj na.

    Danas postoji konzorcijum multimilionera koji ulau ogroman naporu obuzdavanje trgovine, kupujui imanja i knjige na stotine hiljadaodjednom, u nadi da e stvo ri ti brend trgo vi ne po lov nim knji gama.

    Budimo iskreni, zatrpali su nas nestrpljenje i pohlepa. Ljudi ele dastignu pravo sa ulice na vrh knjiarskog sveta, uz jedva neto malo vieod neukosti. Znam knjiare koji se bave tim poslom osam godina, a jouvek ne ume ju da pre po znaju prvo iz danje.

    Da li zvuim ogoreno? Verujte mi, nisam ogoren. Ja sam poslednjaosoba na svetu koja bi imala razloga da bude ogorena zbog bilo ega.Vo lim sve to se de si lo sa mo jom knji gom, i do bro znam da je i tavu stvarpokrenuo neki kolekcionar hipermodernog. Ipak, naljutim se kada vidimd