Превела Невена Церовић

Део први ЧИЊЕНИЦЕ

1. Један угледан путник у Таурус-експресу

Ова књига се не сме без дозволе аутора, ни у целини ни у деловима, умножавати, прештампавати нити преносити ни у једном облику нити

икаквим средством. Она се без одобрења издавача не сме ни на који други начин нити икаквим другим средством дистрибуирати нити пак умножавати.

Сва права на објављивање ове кљиге задржавају аутор и издавач према одредбама Закона о ауторским и сродним правима.

Било је пет сати једног зимског јутра у Сирији. На перону у Алепу стајао је воз свечано убележен у редове вожње као Таурус-експрес. Састојао се из кухиње, кола за ручавање, спаваћих кола и два домаћа вагона.

Уз папучицу која води у спаваћа кола стајао је један млад француски поручник, који је блистао у својој уни-форми, у кога се ништа друго није видело, до помодрели врх носа и оба краја навише засуканих бркова.

Било је хладно, да је пуцало дрво и камен, и ова ду-жност, испраћај угледног странца, није била нимало за-видна, али је поручник Дибоск мушки вршио своју ду-жност. Љубазне реченице силазиле су му са усана на извр-сном француском језику. Он у ствари није имао појма о чему је ту реч. Било је, разуме се, препричавања, као и увек у таквим случајевима. Генералово - његовог генера-ла - расположење бивало је све горе. А онда је стигао онај странац - Белгијанац - чак из Енгаеске, изгледа. Прошла је недеља дана - седмица изузетне напетости. А потом су се одиграли извесни догађаји. Један веома угле-дан официр извршио је самоубиство, један други је поднео оставку - забринута лица изгубила су нагло свој забрину-ти израз, извесне врјне мере предострожности попустиле су. А генерал је одједном изгледао десет година млађи.

Дибоск је научио један део разговора између њега и странца.

- Ви сте нас спасили, драги мој - рекао је генерал уз-оуђено, при чему су му велики бели брци подрхтавали Док ЈС говорио: - Спасили сте част француске армије -спречили сте многа крвопролића! Како да вам се захва-

Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу

лим што сте пристали да се одазовете моме позиву? Да дођете овамо, овако далеко....

На то је странац (по имену Херкул Поаро) приклад-но одговорио, наглашавајући реченицу:

- Али, забога, зар бих могао да заборавим да сте ми ви једном спасили живот? А потом је генерал опет на све то љубазно одговорио одбијајући сваку ма и најмању сво- ју заслугу у тој бившој услузи, а помињући затам још ви- ше Француску, Белгију, славу, част и разне речи у том смислу; загрлили су се срдачно и разговор се завршио:

Што се тиче самог случаја, који је био у питању, по-ручник Дибоск био је још у мраку, мада му је била пове-рена дужност да испрати г. Поароа на Таурус-експрес, а он ју је обављао са свом ревношћу и жаром какав и до-ликује младом официру са успешном каријером пред со-бом.

- Данас је недеља - рече поручник Дибоск. - Сутра, у понедељак увече, биће у Истамбулу.

Није то била прва примедба ове врсте. Разговори на перону, пред полазак воза, често се, по природи, помало понављају.

- Тако је - сложи се г. Поаро. - Мислим да имате намеру да останете тамо неколи-

ко дана? - Да, да. Истамбул је град у коме никада нисам био.

Било би штета пропутовати кроза њ само тако. - Он пу- че прстима сликовито. - Ни због чега ми се не жури - за- држаћу се тамо као туриста неколико дана.

- Аја Софија је дивна - рече поручник Дибоск, који је никада није видео.

Хладан ветар зафијука шз перон. Оба човека се стре-соше. Поручник Дибоск успе да баци крадимице поглед на свој сат. Пет минута до пет - само још пет минута!

Претпостављајући да је онај други приметио његов кришом бачени поглед, похита опет да почне разговор.

- Мало света путује у ово доба године - рече он ба- цајући поглед на прозоре спаваћих кола изнад себе.

- Тако је - сложи се г. Поаро. - Надајмо се да нећете бити завејани горе, на Тауру-

су!

- Зар се то догађа?

_ Догађало се, да. Ове године, још не! - Надајмо се онда - рече Поаро. - Метеоролошки из-

вештаји из Европе су лоши. _ Веома лоши. На Балкану има много снега. _ У Немачкој такође, чуо сам. - Добро - рече поручник Дибоск брзо кад му се учи-

ни да ће наступити опет прекид у разговору. - Сутра у седам и четврт бићете у Цариграду.

- Да - рече г. Поаро и настави очајнички - Аја Со- фија, чуо сам да је веома дивна.

- Чаробна, верујем. Изнад њихових гаава покрену се завеса на једном ку-

пеу спаваћих кола и једна млада жена провири. Мери Дибенхам је спавала слабо откако је отишла

из Багдада прошлог четвртка. Ни у возу за Киркук, ни у Дому одмора у Мосулу, ни прошле ноћи у возу; нигде ни-је спавала како ваља. Сада, пошто јој је досадило да ле-жи будна у врућој загушљивој атмосфери свога прегре-јаног купеа, устала је и вирила напоље.

Ово би требало да буде Алеп. Нема шта да се види, разуме се. Само дугачак, слабо осветљен перон и гласна, бесна препирка на арапском, ту негде. Два човека под њеним прозором говорила су француски. Један је био француски официр, а други је био омањи човек са огромним брковима. Она се једва приметно насмеши. Никад није видела никог до те мере утутканог. Мора да је напољу јако хладно. Због тога су тако ужасно и загре-вали воз. Покушала је да спусти прозор још ниже, али није могла.

Спроводник спаваћих кола је пришао двојици људи. -Воз тек што није кренуо - рече. - Боље би било да се го-сподин попне у кола. - Човек малог раста скиде шешир. Каквог му је само јајастог облика глава! Без обзира на своје бриге, Мери Дибенхам се насмеши. Да смешна чо-вечуљка! Она врста људи малог раста које човек никада не може да схвати озбиљно!

Поручник Дибоск изговарао је свој опроштајни го-вор. Он га је већ унапред био смислио а сачувао га је за последњи тренутак. Био је то веома леп, углађен говор.

убисшво у Оријенш-ексиресу

Да га не би превазишли, г. Поаро је одговорио на исти начин.

- У кола, господине! - рече спроводник спаваћих ко- ла.

Са изразом бескрајног жаљења, попе се г. Поаро у воз. Спроводник уђе за њим. Г. Поаро махну руком. По-ручник Дибоск поздрави по војнички.

Воз, уз изненадни нагпи трзај, крену лагано.

- Најзад - промрмља г. Поаро. - Брррр - рече поручник Дибоск, дошавши потпуно

до сазнања до које мере му је хладно... - Ево, господине - показа спроводник Поароу драма-

тичним покретом лепоту његовог спаваћег одељка и ње- гов уредно смештени пртљаг. - Господинов мали кофер сам сместио овде.

Његова испружена рука деловала је сугестивно. Херкул Поаро спусти у њу једну савијену новчаницу.

- Хвала, господине. - Кондуктер је постао одсечан и послован. - Код мене су господинове карте. Узећу и па- сош, молим вас. Господин прекида пут у Истамбул, тако сам схватио?

Г. Поаро потврди.

- Претпостављам да не путује много света? - рече он.

- Не, господине. Имам само још два путника; оба су Енгаези, пуковник из Индије, и једна млада дама из Баг- дада. Да ли господин жели нешто?

Господин је затражио малу боцу иеријеа.[ Пет сати ујутроје незгодно доба да човек крене возом

на пут. Још је преостало два сата до сванућа. Свестан не-потпуног ноћног сна и осетљивог задатка који је успешно извршио, г. Пауро се склупча у једном углу и заспа.

Када се пробудио, било је девет и по и он се упути према колима за ручавање у потрази за врућом кафом.

Засад се у њима налазио само један путник, најверо-ватније млада Енглескиња о којој је спроводник говорио. Била је висока, витка и црнка - имала је, отприлике, два-десет и осам година. Било је неке врсте хладнокрвне од-лучности у начину на који је доручковала и у начину на

1 Минерална вода (Прим. прев.)

који је затражила од келнера да јој донесе још кафе, по чему се видело да јој нису страна ни путовања ни велики свет. Била је одевена у тамну хаљину за пут, која је извр-сно одговарала прегрејаној атмосфери воза.

Г. Херкул Поаро, пошто није имао другог посла, за-бављао се посматрајући је неприметно.

Она је, просуђивао је, она врста младих жена која може да се брине сама о себи савршено лако, ма где би-ла. Имала је достојанствено држање и одлучност. При-лично му се допадала оштра правилност њених црта и нежно бледило лица. Допао му се сјајан црни потиљак са уредним таласима косе, и њене очи хладне, безизразне и сиве. Али била је, закључио је он, нешто мало сувише одлучна да би била оно што је он назтаојоНе/етте.1

У том тренутку ушла је једна друга особа у кола за ручавање. То је био висок човек између четрдесет и пе-десет година, витка стаса, тамне пути, косе помало про-седе на слепоочницама.

- Пуковник из Индије - рече Поаро сам себи. Новодошавши се мало поклони девојци. - 'Бројтро, госпођице Дибенхам. - Добро јутро, пуковниче Арбатнот. Пуковник је стајао с руком на наслону од столице

преко пута ње. - Имате ли што против? - упита он.

- Разуме се да немам. Седите. - Знате, доручак није оброк уз који се непрекидно

ћаска.

- Претпостављам да није. Али ја не уједам. Пуковник седе. - Келнер - позва одсечно. Наручно је јаја и кафу.

Његове се очи задржаше за тренутак на Херкулу оароу, ади пређоше равнодушно. Поаро, који је пра- лно тУм^чио енглеска схватања, знао је да је овај по- слио: „То је Само некакав проклети странац". ерни својој народности, двоје Енглеза нису били го- и- Измењали су неколико кратких примедаба, и ^1_^ада диже и врати у свој купе. 'Лепажена.(Пр„м.прев.) >

10 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 11

За ручком су њих двоје опет седели за истим столом и опет су обоје потпуно игнорисали трећег путника. Раз-говор им је био живљи него о доручку. Пуковник Арбат-нот је говорио о Пенџабу, а повремено је постављао де-војци по које питање о Багдаду, гце је она била намеште-на као гувернанта, што је сада већ постало јасно. У току разговора открили су неке заједничке пријатеље, што је непосредно утицало на њихово зближавање а смањило укоченост у опхођењу. Расправљали су о извесном ста-ром Тому и неком Џерију. Пуковник је питао да ли ће она директно у Енглеску или ће се задржати у Истамбулу.

- Не, ићи ћу директно,

- Зар то није штета? - Овим сам путем пролазила пре две године и тада

сам се задржала три дана у Истамбулу. - Ох, тако. Е па, могу да кажем да сам веома задово-

љан што ћете ићи директно, јер и ја ћу такође. Извео је притом неку врсту неспретног малог покло-

на, црвенећи лако док је ово изводио. „Осетљив нам је наш пуковник", помисли Херкул

Поаро са извесним подсмехом. „Воз је исто толико опа-сан као и прекоморско путовање!"

Госпођица Дибенхам рече равнодушно да ће то бити веома пријатно. Њен став био је лако одбијање.

Пуковник ју је, запазиоје Херкул Поаро, отпратио до њеног купеа. Касније су прошли кроз диван предео пла-нине Тауруса. Док су гледали наниже према Сицилијан-ским вратима, стојећи у ходнику једно крај другог, девој-ци се нагло оте уздах.

- Тако је дивно! Желела бих... желела бих... -Да? - Желела бих да могу да уживам у свему томе! Арбатнот не одговори. Четвртаста линија његове

вилице учини се мало оштријом и грубљом.

- Пст, молим вас. Пст. - Ох! Све је у реду. - Он баци помало мрзовољан по-

глед у Поароовом правцу. Потом настави: - Али ја не во- лим ни помисао на то да сте ви гувернанта, препуштена на милост и немилост тиранским мајкама и њиховој раз- маженој дечурлији.

Она се насмеја с једва приметним контролисаним призвуком.

- Ох! не смете тако да схватате. Угњетавана гувер- нанта већ је давно срушени мит. Уверавам вас да се ро- дитељи плаше мога терора.

Више нису говорили. Арбатнот се можда стидео свог испада.

,Ја овде посматрам прилично необичну малу коме-дију", помисли Поарр замишљено.

Сећаће се те своје мисли и касније. Стигли су у Коњу те ноћи у једанаест и по. Оба пут-

ника Енглеза изашли су да опруже ноге, шетајући горе--доле низ снегом покривени перон.

Поаро се задовољавао да посматра живост желе-зничке станице кроз прозор. После отприлике десет ми-нута дошао је до закључка да би му макар и мало свежег ваздуха добро дошло. Припремао се брижљиво, умота-вајући се у неколико капута и шалова, а преко својих ду-боких ципела од бокса обу каљаче. Тако опремљен сиђе обазриво на перон и стаде да се шета. Одшета даље од локомотиве.

- Мери... Девојка га прекиде. - Не сада. Не сада. Кад све прође. Кад буде иза нас -

онда... Поаро се удаљи дискретно. Био је изненађен. Тешко да би могао познати хладнокрвни, одсечни

глас госпођице Дибенхам... „Чудновато", помисли. Сутрадан се питао да се можда нису посвађали. Ма-

ло су разговарали. Девојка је, размишљао је, изгледала забринута. Очи су јој биле подвучене тамним колутови-ма. Било је око два и по по подне кад воз стаде. Главе су извиривале кроз прозоре. Мала група људи начичкала се уз пругу управљајући поглед и упирући прстом на нешто под колима за ручавање.

Поаро се наже и ослови спроводника спаваћих кола, који је журно пролазио. Човек одговори а Поаро увуче главу и скоро се судари са Мери Дибенхам, која је стаја-ла иза њега.

12 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 13

- Шта се догађа? - упита она на француском прилич- но бех даха. - Зашто смо стали?

- Ништа није, госпођице. Нешто се запалило испод кола за ручавање. Ништа озбиљно. Извађено је. Сада оправљају квар. Нема никакве опасности, уверавам вас.

Она учини мали нагао покрет, као да хоће да одагна помисао о опасности, као нешто потпуно неважно.

- Да, да, то ми је јасно. Али време! - Време? - Да, ово ће нас задржати. - Можда - сложи се Поаро. - Али ми не смемо да закаснимо! Овај воз треба да

стиге у 6,55, а морамо прећи Босфор и ухватати Сим- плон оријент-експрес на другој страни у девет сати. Ако каснимо сат или два, изгубићемо везу.

- Можда - допусти он. Погледа је радознало. Једном руком несигурно се

придржавала за прозорску пречагу, а усне су јој подрхта-вале.

- Да ли вам је, госпођице, много стало до тога? - упита он.

- Да. Много ми је стало до тога. Ја... ја морам да ухватим тај воз.

Она се одвоји од њега и пође низ ходник да би се при-кључила пуковнику Арбатноту.

Њена бојазан, међутим, била је неоснована. После десетак минута воз настави пут. Стигао је у Хајдпасар само са пет минута закашњења, пошто је надокнадио из-губљено време у току пута.

Босфор је био узбуркан и Поаро није уживао у пре-лазу. На броду је био растављен од својих сапутника, ни- | је их више ни видео. Кад је стигао на мост Галата, одве- | зао се право у хотел „Токатлијан".

2. Хотел Токатлијан

У „Токатлијану" је Херкул Поаро затражио собу са купатилом. Потом је пришао портирској ложи и упитао има ли какве поште за њега.

Била су три писма и један телеграм. Обрве му се ма-ло подигоше кад је угаедао телеграм. Није га уопште очекивао.

Отвори га на свој уобичајени уредан и смирен начин. Одштампане речи јасно су се оцртавале.

- РАЗВОЈ ПРЕДВИЂЕН У КАСНЕРОВОМ СЛУ- ЧАЈУ ДОШАО ИЗНЕНАДНО ДО ИЗРАЖАЈА МО - ЛИМ ВРАТИТЕ СЕ ОДМАХ. - Е, то је баш непријатно - промрмља Поаро увређено. Потом погледа на сат.

- Мораћу да продужим ноћас - рече портиру - када полази Симплон-оријент?

- У девет сати, господине. - Можете ли ми заузети лежај у спаваћим колима? - Свакако, господине. То није нимало тешко у ово

доба године. Возови су скоро потпуно празни; прва или друга класа?

- Прва. - У реду, господине. Докле путујете? - У Лондон. - Добро, господине. Набавићу вам карту за Лондон и

заузећу вам постељу у спаваћим колима у вагону Истам- бул-Кале.

Поаро поново погледа на сат. Било је десет минута до осам.

- Имам ли времена да вечерам? - Разуме се, господине. Мали Белгијанац климну гаавом. Он приђе и одјави

собу коју је резервисао, па преко хола оде у ресторан. Док је наручивао вечеру, једна га рука потапша по

рамену. - Ах! Мој стари, какво неочекивано задовољство -

рече глас иза њега. Био је то омањи, крепак, старији човек с косом под-шишаном еп ћгозхе. Смешио се одушевљено. Поаро подскочи.

- Бук! ; - Поаро! Бук је био Белгијанац, један од директора Међуна-

родне компаније спаваћих кола, и његово познанство с бившом звездом белгијске полиције је из давнина.

- Налазите се далеко од свога дома, мој драги - рече

Бук.

- Десила се једна афера у Сирији.

- Ах! И враћате се кући - када?

- Вечерас.

- Изврсно! И ја. То јест, идем до Лазане, где имам да обавим извесне послове. Претпостављам да путујете Симплон-оријентом?

- Да. Управо сам затражио да ми заузму постељу. На- меравао сам да останем овде неколико дана, али сам при- мио телеграм који ме позива натраг у Енгаеску на важну дужност.

- Ах! - уздахну Бук. - Послови - послови! Али ви - ви сте на врхунцу славе данас, драги мој.

- По који мали успех који сам имао, може бити. - Херкул Поаро је покушавао да изгаеда скромно, али у томе очигледно није успевао.

Бук се насмеја. - Наћи ћемо се касније - рече. Херкул Поаро усредсреди потом сву пажњу на то да

не замочи бркове у супу.

Кад је извршио овај тежак задатак, осврнуо се око себе док је чекао следеће јело. Било је свега шесторо љу-ди у ресторану, а од те шесторице само су двојица инте-ресовала Херкула Поароа.

Та двојица седела су за столом недалеко од њега. Млађи је био млад човек, тридесетих година, пријатна изгледа, очигледно Американац. Али није он привукао пажњу малог детектива, већ његов пратилац.

То је био човек између шездесет и седамдесет годи-на. Имао је благ изгаед филантропа. Његова помало ће-лава глава, испупчено чело, насмејана уста, која су от-кривала веома бео низ вештачких зуба, све као да је го-ворило о добронамерној особи. Само су очи реметиле овај утисак. Оне су биле ситне, дубоко усађене и лукаве. И не само то. Кад је човек, док је стављао неку примед-бу свом младом сабеседнику погледао преко себе, погаед му се зауставио за тренутак на Поароу, и само за тај кра-так делић секунда осетила се чудна зловоља и неприрод-на оштрина у том погледу.

Убисшво у Оријенш-ексиресу

Потом се он диже.

- Платите рачун, Хекторе - рече. Глас му је имао лако промукао призвук, неке чудне,

опасне боје. Кад се Поаро прикључио своме пријатељу у холу,

она друга два човека управо су излазили из хотела. Сно-сили су им пртљаг. Млађи је све надгледао. Управо у том тренутку отворио је стаклена врата и рекао:

- Сад је све спремно, г. Речет. Старији човек промрмља нешто потврдно и изиђе.

- Е, па - рече Поаро. - Шта мислите о овој двојици?

- То су Американци - рече Бук. - Без сумње, Американци су. Хтео сам да упитам

пгга мислите о њиховим личностима?

- Младић изгледа сасвим симпатично.

- А онај други? - Да вам искрено кажем, пријатељу, не допада ми се

баш много. Оставио је на мене непријатан утисак. А на вас?

Херкул Поаро је размислио тренутак пре но што је одговорио.

- Кад је прошо крај мене у ресторану - рече најзад - имао сам чудно осећање. Као да је каква дивља звер - крволочна звер, заиста крволична! Схватате - прошла крај мене.

- Па шак, изгледао је сасвим пристојно. - Ргесштеп1\ Труп - кавез - све је то веома пристој-

но - али кроз жицу провирује дивља животиња. - Чудни сте ви, драги мој - рече Бук. - Можда. Али нисам могао да се ослободим утиска

да сам непосредно избегао неку несрећу. - Мислите на оног угаедног америчког џентлмена.

- Да, на оног угледног америчког џентлмена. - Ел па лепо - рече Бук весело. - Можда сте у праву.

Има много зла у свету. У том тренутку отворише се врата и приђе им пор-

тир. Изгледао је забринут и извињавао се. - Чудновато, господине - рече он Поароу. - Нема ни- '

једног слободног лежаја прве класе у возу.

15

- Шта! - узвикну Бук. У ово доба године? Ах, без сумње путује какво друштво новинара - политичара?

- Не знам, господине - рече портир обраћајући му се са страхопоштовањем. - Али, ето, тако стоје ствари.

- У реду, у реду - обрати се Бук Поароу. - Не брини- те се, пријатељу. Нешто ћемо већ удесити. Увек има је- дан одељак - број 16, који се не издаје. Спроводник води о томе рачуна! - Он се насмеши, потом погледа на сат. - Хајде - рече - време је да кренемо.

Спроводник спаваћих кола, у мркој униформи, са страхопоштовањем и ужурбаношћу поздрави Бука.

- Добро вече, господине. Имате купе број један. Дозвао је носаче и они су одгурали товар до полови-

не вагона на коме су лимене табле означавале правац:

15ТАМВШ-ТК1Е8ТЕ-САШ8

- Све је пуно вечерас, чујем?

- Невероватно, господине. Цео свет је изабрао да пу- тује ноћас!

- Без обзира на то, морате наћи места за овог госпо- дина. Он је мој пријатељ. Можете му дати купе број ше- снаест.

- Он је такође заузет, господине. - Шта? Купе број шеснаест. Они се погледаше с пуно разумевања, а спроводник

се насмеши. Био је то висок, бледуњав човек, средњих година.

- Па да, господине. Као што сам вам рекао, све је за- узето - све до последњег места.

- Па шта се то догађа? - упита љутито Бук. - Има ли гдегод каква конференција. Или какво друштво путује?

- Не, господине. То је пука случајност. Случајно се до- годило да су многи изабрали управо ову ноћ за путовање.

Бук узвикну нестрпљиво и оштро: - У Београду - рече - имаћемо допунска кола из

Атине. Биће такође и вагон Букурешт-Париз, али ми стижемо у Београд тек сутра увече. Дакле, проблем представља само ова ноћ. Зар ни у другој класи нема слободног лежаја?

Убисшво у Оријенш-ексиресу

- Има лежај друге класе, господине... - Е па, онда... - Али то је женски лежај. Већ се у купеу налази јед-

на Немица - собарица. - Али то је неугодно - рече Бук. - Немојте очајавати, пријатељу - рече Поаро. - При-

моран сам да путујем обичним вагоном. - То ни у ком случају. Никако. - Он се обрати опет

спроводнику. - Јесу ли сви већ стигли? - Истина - рече спроводник - један путник још није

стигао. Говорио је лагано оклевајући. - Па шта велите онда? - Лежај број седам у другој класи. Господин још није

стигао, а већ је четири минута до девет. - А ко је то? - Неки Енглез - спроводник погледа у списак. - Не-

ки М. Харис. - То је име које слути на добро - рече Поаро. - Чи-

там ја Дикенса. Харис, неће тај стићи. - Ставите господинов пртљаг у број следам - рече

Бук. - Ако извесни г. Харис стигне, рећи ћемо му да је сувише касно, да постеље не могу тако дуго да се сачува- ју резервисане. Већ ћемо нешто удесити, на неки начин. Шта се мене тиче неки г. Харис!

- Како год господин жели - рече спроводник. Затим се обрати Поароовом носачу показујући му

правац. Онда се уклони са степеница, да би пропустио Поа-

роа да уђе у воз. - Сасвим на крају, господине - довикну. - Претпо-

следњи купе, Поаро пође низ ходник. Пролазио је споро, пошто је

већина путника била изашла из купеа у ходник. Своје учтиво „пардон" изговарао је равномерно као

откуцај часовника. Најзад, доспе до купеа. Унутра је био високи млади Американац из „Токатлијана", који је управо покушавао да дохвати један кофер.

Он се намршти кад је Поаро улазио.

17

75

Агаша Крисши

убисшв

о

уОри)е

нш-

ексирес

у

цшвш

нр^^ЧН

- Извините - рече. - Чини ми се да сте погрешили. - Затим додаде на француском: - Је сгои дие \>ош тег ипе еггеиг.1

Поаро одговори на енглеском. - Јесте ли ви мистер Харис? - Не, моје је име Мак Квин. Ја. У том тренутку чу се глас спроводника спаваћих ко-

ла преко Поароовог рамена. Глас пун извињења, прилич-но задихан.

- Нема другог лежаја у возу. господине. Господин мора да се смести овде.

Док је говорио, подизао је прозор у ходнику и уносио Поароов пртљаг.

Поаро примети, са извесним изненађењем, призвук пун извињавања у његовом гласу. Без сумње је човеку обећана добра напојница ако купе задржи искључиво за овог човека. Али чак и најиздашнија напојница губи зна-чај кад се један од директора Компаније налази у возу и кад он изда своја наређења.

Пошто је подигао кофер у мрежу, спроводник изађе из купеа.

- Ево, господине - рече. - Све је у реду. Ваш је гор- њи кревет, лежај број седам. Крећемо за један минут.

Он одјури низ ходник. Поаро уђе у купе. - Феномен какав се ретко среће - рече весело. -

Спроводник спаваћих кола, који лично подиже пртљаг. То је нечувено!

Његов сапутник се насмеши. Очигледно је био пре-горео своје незадовољство - закључио је вероватно да нема другог излаза, већ да целу ствар треба узети фило-зофски.

- Воз је препун - рече. Пиштаљка писну, чу се дуг меланхоличан звук из ло-комотиве. Оба човека изиђоше у ходник. Напољу је неко викао:

- У кола. - Крећемо - рече Мак Квин. Али нису још кретали. Пиштаљка поново писну. 1 Мислим да сте погрешили.

- Слушајте, господине - рече изненада младић - ако бисте радије узели доњи лежај - лакше је - у реду, што се мене тиче, изволите.

Љубазан младић.

- Не, не - бранио се Поаро. - Не бих желео да вас ли-

шим... - Али молим вас... - Сувише сте љубазни... Обострани учтиви протести. - У питању је само једна ноћ - рече Поаро. - У Бео-

граду...

- Разумем. Ви силазите у Београду?

- Није баш тако. Видите... Један нагли трзај. Оба човека окретоше се прозору

гаедајући низ дуги осветљени перон, који је лагано про-мицао поред њих.

Оријент-експрес кренуо је на свој тродневни пут

кроз Европу.

3. Поаро одбија понуђени задатак

Сутрадан је г. Херкул Поаро мало закаснио у кола за ручавање. Поранио је, доручковао потпуно сам и провео јутро прелиставајући забелешке о случају који га је по-зивао натраг у Лондон. Није срео готово никог од својих сапутника. Бук, који је већ седео, махну му руком у знак поздрава и позва га да седне преко пута њега. Поаро се-де и убрзо се нашао у повлашћеном положају за столом: први је послуживан, и то најодабранијим залогајима. Је-ло је било веома укусно. Тек кад су почели да једу разне врсте сира, Бук постаде филозофски расположен, ми-слећи све мање на храну.

- Ах! - уздахну. - Да ми је само Балзаково перо! Описао бих ову слику.

Он замахну руком.

- То је изврсна идеја -.рече Поаро. - Слажете се? Мислим да досад тако нешто није ни-

ко чинио? Па ипак, и то је нека врста романтике, прија- тељу мој. Свуда око нас су људи различитих друштвених

•

20 Агаша Крисши убисшво у Оријенш-ексиресу 21

слојева, разних народности, различитог доба старости. У току три дана ови су људи, страни једно другоме, здруже-ни. Они спавају и једу под истим кровом, не могу се раз-двојити. Кад ова три дана прођу, растају се, одлазе сво-јим путевима, да се можда никада више не сретну.

- Па ипак - рече Поаро - претпоставимо да се дого- ди какав несрећан случај...

- Ах не, пријатељу... - С ваше тачке гледишта, било би то за жаљење, сла-

жем се с вама. Али без обзира на то, претпоставимо, бар за тренутак, тако нешто. Тада би можда сви они били ме- ђусобно повезани, и то смрћу.

- Још мало вина - рече г. Бук и журно му насу чашу. - Грозни сте, драги мој, можда то долази услед варења.

- Истина је - сложи се Поаро - да храна у Сирији ни- је можда сасвим одговарала моме стомаку.

Сркутао је вино. Па потом, заваливши се у столици, замишљено пређе погледом по колима. Тринаесторо љу-ди седело је у њима, као што је изјавио г Бук, разних дру-штвених слојева и народности. Почео је да их посматра.

За столом према њима седела су тројица. Били су то нагађао је, путаици - самци, распоређени и смештени према непогрешивом суду ресторанских келнера. Круп-ни, црни Талијан чачкао је зубе са задовољством. Преко пута њега мршави, уредни Енглез, безизразна, незадо-вољна лица, какво се среће код добро обученог слуге. Поред Енглеза је седео висок Американац у дречећем оделу - вероватно неки трговачки путник.

- Треба то да прегориш, дугоњо - говорио је гласно. Талијан извади чачкалицу да би могао њоме слобод-

није млатарати. - Разуме се - рече. - То и кажем. Енглез погледа кроз прозор и накашља се. За једним столом седела је усправно једна од најру-

жнијих старих дама које је икад видео. Била је то изрази-та ружноћа - више привлачна него што је одбијала. Го-спођа је око врата имала огрлицу од веома крупних би-сера, који су, ма колико то изгледало невероватно, били прави. Прсти су јој били пуни прстења. Сиви капут био јој је забачен на рамена. Веома мала скупоцена црна то-

ка упадљиво је одударала од жутог лица, које је личило на краставу жабу.

Обрати се келнеру јасним, углађеним, али потпуно аутократским тоном.

- Будите љубазни па ставите у мој купе боцу мине- ралне воде и велику чашу сока од поморанџе. Удесите да ми за вечеру скувају пилетину без икаквог соса и нешто

рибе.

Пун поштовања, келнер одговори да ће све бити у

реду. Она љубазно климну главом и устаде. Поглед јој се

сусрете с Поароовим и пређе преко њега са немарношћу незаинтересованог аристократе.

- То је принцеза Драгомиров - прошапта г. Бук. - Ру- скиња. Муж јој је још пре револуције распродао цело- купно имање, а сав свој новац уложио у иностранству. Она је бескрајно богата. Космополита.

Поаро климну главом. Он је већ и раније чуо о прин-цези Драгомиров.

- То је личност - рече г. Бук. - Ружна као враг, али није незапажена. Слажете се?

Поаро потврди. За једним другим великим столом седела је Мери

Дибенхам с још двема женама. Једна од њих била је ви-сока, средњих година, у карираној блузи и сукњи од тви-да. Имала је густу, светложуту косу, неприкладно наме-штену у гломазну пунђу. Носила је наочаре, а лице, које је подсећало на овцу, било је дуго, благо, пријатно. Слу-шала је трећу жену, крупну, старију госпођу, пријатна лица. Говорила је лагано, јасно, једнолично, без предаха.

- ...И тако моја кћерка рече - е па - вели она - не мо- жеш ти тек тако примењивати америчке методе у овој земљи. Овај народ овде сматра за природно да буде лењ - рече. - Они једноставно не знају ни за какву журбу. - Па ипак, били бисте изненађени кад бисте видели шта све наш колеџ ствара. Имамо одличне наставнике! Мо- рамо примењивати наше западњачке идеале и навикава- ти Исток да их признаје. Моја кћи вели...

Воз уђе у тунел. Миран једноличан глас био је заглу-шен.

Убисшво у Оријенш-ексиресу

23

За идућим малим столом седео је пуковник Арбат-нот - сам. Поглед му је био уперен у потиљак Мери Ди-бенхам. Нису седели заједно. А могло се то лако удесити. Зашто?

Можда је, мислио је Поаро, Мери Дибенхам оклева-ла. Гувернанте су навикнуте да буду обазривије. Споља-шњи утисци су важни. Девојка која зарађује хлеб мора да буде дискретна.

Поглед му се управи ка другој страни вагона. Сасвим на крају, уза зид, седела је жена средњих годша, одевена у црно, широка, безизразна лица. Немица или сканди-навка, размишљао је. Вероватно Немица собарица. За другим столом седело је двоје, нагнути напред, живо раз-говарајући. Човек је био одевен у одело од меког енгле-ског твида - али није био Енглез. Мада је Поаро могао да види само његов потиљак, облик и положај рамена ода-вали су га. Крупан, добро грађен човек. Он нагло окре-ну главу и Поаро угледа његов профил. Веома привлачан човек тридесетих година, с великим жутим брковима.

ЖЖена што је седела према њему била је права де-војчица, отприлике двадесетих година. Тесно припијени кратки капут и сукња, бела сатенска блуза, мала укусна црна тока, помодно накривљена. Имала је диван лик странкиње, као снег белу пут, крупне црне очи, косу цр-ну као зифт. Пушила је дугу муштиклу. Њене неговане руке имале су тамноцрвено обојене нокте. Од накита, носила је велики смарагд утиснут у платину. Било је ко-кетерије у њеном погледу и гласу.

- Врло је лепа и шик - промрмља Поаро. - Муж и жена, је ли?

Бук климну главом. - Мађарско посланство, мислим - рече. - Леп пар. Остала су још само два путника - Поароов сапутник

Мак Квин и његов послодавац Речет. Овај други је седео према Поароу, по други пут је Поаро проучавао то не-привлачно лице, запажајући лажну добронамерност обрва и ситне, свирепе очи.

- Гледате ли своју дивљу звер? - упита. Поаро климну главом. Кад је донесена кафа, Бук устаде.

- Идем у купе - рече. - Пожурите и дођите да разго- варамо.

- Врло радо. Поаро је сркутао кафу и наручио ликер. Келнер је

ишао од стола до стола с касицом, наплаћујући рачуне. Повишен глас старије Американке био је пискав и жало-стиван.

- Моја кћи му рече: узми бонове за исхрану и нећеш имати нжаквих непријатности. Али, ето, није тако. Из- гледа да им се мора дати десет посто као напојница, а он- да има још и та боца минералне воде, и то неке чудне во- де. Нису имали ни евиан[ ни виски, то ми се чини сасвим чудно.

- То јест, морају, како се каже, служити домаћу ми- нералну воду - објашњавала је госпођа, која је личила на овцу.

- Па ипак, мени је то чудно. - Погледала је са одврат- ношћу на гомилу ситнине пред собом.

- Погледајте све ово чудо што ми је дао. - Динари или већ тако нешто. Изгледа као гомила тричарија. Мо- ја кћерка рече...

Мери Дибенхам одгурну столицу и удаљи се, покло-нивши се лако другим двема сапутницама. Пуковник Ар-батнот устаде и пође за њом. Покупивши ситнину Аме-риканка поведе своје друштво у пратњи госпође што је личила на овцу. Мађарица је већ била отишла. Кола за ручавање била су празна. У њима су још били само Поа-ро, Речет и Мек Квин. Речет је говорио са својим сапут-ником, који се диже и оде из кола. Затим се диже и он, али место да пође са Мак Квином, изненада се спусти на столицу према Поароу.

- Имате ли ватре? - рече. Глас му је био благ. - Име ми је Речет.

Поаро се лако поклони. Гурну руку у џеп и извади кутију шибица коју му пружи. Он је узе, али не запали.

- Мислим - настави он - да имам част да говорим с господином Херкулом Поароом. Је ли тако?

Поаро се поново поклони. - Тачно сте обавештени, господине. 1 Врста киселе воде (Прим. прев.)

24 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 25

Детектив је био свестан чудних, подмуклих очију ко-је су га испитивале пре но што је вај опет проговорио.

- У мојој отаџбини - рече - прилазимо непосредно и брзо. Господине Поаро, желео бих да прихватите службу коју вам нудим.

Обрве Херкула Поароа мало се подигоше. - Моја клијентела, господине, сада је ограничена.

Преузимам веома мали број случајева. - Па, разуме се, схватам ја то. Али ово, господине

Поаро, представља огроман новац. - Он то понови бла- гим, убедљивим гласом. - огроман новац!

Херкул Поаро је ћутао неколико тренутака, а затим рече:

- Шта бисте желели да учиним за вас, господине Ре- чет?

- Господине Поаро, ја сам богат, веома богат. Такви људи имају непријатеља. Ја имам једног непријатеља.

- Само једног непријатеља? - Шта хоћете да кажете тиме? - упита Речет оштро. - Господине, моје искуство вели да се то, кад је човек

у положају да има, као што рекосте, непријатеља, обич- но не свршава само на једном непријатељу.

Изгледало је као да је Речету лакнуло после Поаро-вог одговора. Он рече брзо:

- Е, па лепо, разуме се, ценим такво гледиште. Не- пријатељ или непријатељи - шта мари. Оно што је бит- но, то је моја безбедност.

- Безбедност? - Мој живот је угрожен, господине Поаро. Разуме се,

ја сам у стању да се довољно добро старам сам о себи. - Из капута за тренутак нзвади мали аутоматски пиштољ. Наставио је грубо. - Мислим да не спадам у ону врсту људи који могу бити ухваћени на спавању. Али како ја посматрам ствари, боље је двоструко се осигурати. Претпостављам да сте ви управо човек за мој новац, го- сподине Поаро. И запамтите - огроман новац.

Поаро га је неколико тренутака замишљено гледао. Лице му је било потпуно безизразно. Његов саговорник није могао ни да наслути какве су му мисли пролазиле кроз главу.

- Жао ми је, господине - рече најзад. - Не могу вас задовољити.

Овај га погледа бесно. - Реците онда колико тражите - рече. Поаро је вртео главом. - Ви не разумете, господине. Имао сам врло много

среће усвојој професији. Имам довољно новца да бих мо- гао да задовољим н своје потребе и своје каприце. Сада прихватам само оне случајеве који ме интересују.

- Имате веома много смелости - рече Речет. - Да ли би вас 20.000 долара довело у искушење?

- Не би. - Ако покушавате да извучете више, нећете успети.

Знам ја тачно какву вредност која ствар има за мене. - И ја такође, господине Речет. - Шта вам се не допада у мом предлогу? Поаро устаде. - Опростите ми што ћу бити личан - не допада ми се

ваше лице, господине Речет - рече. И напусти кола за ручавање.

4. Крик у ноћи

Симплон оријент-експрес стигао је у Београд, исте вечери, у четврт до девет. Пошто није требало да крене до девет и четврт, то Поаро изиђе на перон. Али он ни-је дуго остао напољу. Мраз је био оштар, мада је сам пе-рон био покривен. Падао је густ снег. Он се врати у ку-пе. Спроводник који је стајао на перону, и тапкао ногама а и махао рукама да би се загрејао, ослови га:

- Ваш пртљаг је пресељен, господине, у купе број 1, У купе господина Бука.

- Па где је онда Бук? - Он се преселио у вагон из Атине, који је управо са-

да прикачен. Поаро је пошао у потрагу за својим пријатељем. Бук

је одбијао све његове протесте. - Ништа то није. Ништа. Много је згодније овако. Ви

идете директно у Енглеску, према томе боље је да оста-

Агаша Крисшц

нете у директним колима за Кале. Мени је врло добро и овде. Веома је мирно. У овом вагону смо само ја и један мали Грк лекар. Ах! Пријатељу мој, каква ноћ! Кажу да годинама није било оволико снега. Надајмо се да нећемо бити завејани. Нисам баш одушевљен свим тим.

Тачно у 9,15 воз је кренуо из станице, а убрзо затим диже се Поаро, пожеле свом пријатељу лаку ноћ и пође низ ходник у свој вагон, који је био напред, одмах иза ко-ла за ручавање. Овога другог дана путовања, бране су се рушиле. Пуковник Арбатнот је стајао на вратима свога купеа у разговору с Мак Квином.

Угледавши Поароа, Мак Квин прекиде нешто што је управо говорио. Изгледао је веома изненађен.

- Гле - узвикну - мислио сам да сте нас напустили. Говорили сте да силазите у Београду.

- Нисте ме разумели - рече Поаро насмешивши се. - Сећам се да је воз управо кретао из Истамбула кад смо о томе говорили.

- Али, човече, ваш пртљаг - нема га! - Премештен је у други купе - то је све. - Ах, тако. Он настави разговор са Арбатнотом, а Поаро проду-

жи низ ходник. Двоја врата од његовог купеа, стајала је постарија Американка, госпођа Хабард, у разговору са оном госпођом што је личила на овцу, Швеђанком. Го-спођа Хабард нудила јој је неку илустрацију.

- Не, узмите то, драга моја - рече. - Имам довољно других ствари за читање. Дакле, слушајте, зар није ужа- сно хладно? - Она климну пријатељски главом према Поароу.

- Веома сте љубазни - рече Швеђанка. - Али, молим вас. Надам се да ћете спавати добро и

да ће вам главобоља проћи до ујутру. - То је од хладноће. Сада ћу скувати шољу чаја. - Имате ли аспирина? Јесте ли доиста сигурни? Ја

имам довољно. Е па, лаку ноћ, драга. Кад Швеђанка оде, она се обрати Поароу. - Јадно створење. Она је Швеђанка. Колико могу да

закључим, нека врста мисионара - учитеља. Пријатна је,

убисшво у Оријенш-ексиресу 27

али не зна добро енглески. Била је веома заинтересова-на оним што сам јој причала о својој ћерки.

Поаро је сазнао све о кћерки госпође Хабард. Свако ко је разумевао енглески у возу, сазнао је све! Како она и њен муж припадају колективу једног великог америч-ког колеџа у Смирни и како је то представљало за госпо-ђу Хабард прво путовање на Исток, и шта она мисли о Турцима и њиховој аљкавости и о стању њихових путева. Врата поред њих се отворише и мршави, бледи слуга изиђе. Унутра, Поаро угледа у магновењу господина Ре-чета како седи у кревету. Приметивши Поароа, израз ли-ца му се промени, смрачивши се од беса. Потом се врата затворише. Госпођа Хабард повуче Поароа у страну.

- Знате, ја се страшно плашим овог човека. Ох, не собара - оног другог - његовог господара. Каквог ли го-сподара! Нешто није у реду с тим човеком. Моја кћерка увек каже да имам врло добру интуицију. Када мама не-што запази, онда је она сто посто у праву. то каже моја кћерка. А мени се нешто не допада на том човеку. Он се налази одмах до мене; то ми се нимало не допада. Зака-чила сам катанцем врата која повезују наша два купеа. Учинило ми се као да покушава да их отвори. Знате, не бих се нимало изненадила да је он убица, неки од оних разбојника што оперишу по возовима, о којима се чита у новинама. Признајем да сам луцкаста, али, ето, тако ми се чини. Управо сам заплашена, бојим се тог човека! Кћерка ми рече да ћу пријатно путовати, али ја се ипак некако не осећам срећном. Можда је то и луцкасто, али ми се чини да би свакога тренутка могло нешто да се до-годи. Ма шта. И како онај диван младић може да подне-се да му буде секретар, то не могу да схватим.

Пуковник Арбатнот и Мак Квин прилазили су им низ ходник.

- Уђите у мој купе - говорио је Мак Квин. - Баш ни- је спремљено за спавање. Ето, дакле, шта мене интере- сује у вези с вашом политиком у Индији...

Људи пођоше и одоше низ ходник у Мак Квинов ку-пе. Госпођа Хабард пожеле лаку ноћ Поароу.

- Мислим да ћу прво у кревет да читам - рече. - Ла- ку ноћ.

26

23 _____________________________Агаша Крисши

- Лаку ноћ, госпођо. Поаро пређе у свој купе, који се налазио одмах поред

Речетовог. Свуче се и леже у кревет. Читао је око пола сата, а затим угаси осветљење.

Пробудио се неколико сати касније, и то се тргао из сна. Знао је шта га је пробудило - гласно јечање, скоро крик; у непосредној близини. У истом тренутку зачу се оштар звук звонцета.

Поаро се подиже у кревету и запали лампу. Примети да воз стоји - вероватно нека станица.

Тај крик га је пренуо. Сетио се да је у следећем купеу био Речет. Устаде и отвори врата, баш у тренутку кад је| кондуктер спаваћих кола потрчао низ ходник и закуцао! на Речетова врата. Поаро је посматрао кроз одшкринута! врата. Кондуктер закуца и по други пут. Звонцеје зазво-' нило и светлост се указа изнад других врата, ниже у ход-нику. Кондуктер погледа преко свог рамена.

У истом тренутку један глас из суседног купеа довик-ну:

-Сеп' е$1 пеп. Је те шз 1готре.' - В1еп, Мопиеиг. - Кондуктер похита даље, да би заку-

цао на врата изнад којих се указала светлост. Поаро опет леже, умирен, па угаси лампу. Погледа

на сат. Било је управо двадесет и три минута до један.

5. Злочин

Није могао поново да заспи. Пре свега, недостајало му је ритмичко кретање воза. Ако је то била нека стани-ца, све је било неуобичајено тихо. Насупрот томе, гласо-ви у возу изгледали су неприродно јасни. Чуо је како се Речет креће у суседном купеу - јасан звук када је спу-штао умиваоник, звук одврнуте славине и воде што тече, пљускање, потом опет оштар звук када је затварао уми-ваоник. Низ ходник су се чули нечији пригушени кораци, у патикама.

Херкул Поаро је лежао будан, буљећи у таваницу. Зашто је напољу на железничкој станици било тако ти-

1 Ништа, преварио сам се (Прим.прев.)

Убисшво у Оријенш-ексиресу^ .

хо? Грло му се осушило. Заборавио је да затражи боцу минералне воде. Поново погледа на сат. Тек што је про-шло један и четврт. Позвониће спроводнику и затражи-ти минералне воде. Пружи прст према звонцету, али за-стаде, пошто је у тишини чуо неко зврјање. Човек није могао да одговори на све позиве одједном.

Звррр... Звррр... Звррр... Зврчало је једнако. Где је човек? Неко је био нестр-

пљив. Звр... Ма ко то био, упорно је држао прст на дугмету. Нагло, ужурбано, кораци су одзвањали низ ходник и

човек је долазио. Закуца на врата, недалеко од Поароо-вих.

Потом се зачуше гласови - спроводников пун пошто-вања, пун извињења, и женски глас - упоран и брбљив.

Госпођа Хабард! Поаро се насмеши у себи. Препирка - укрлико је то уопште и била - трајала је

извесно време. Најзад је, чинило се, спор био решен. По-аро је јасно чуо:

- Лаку ноћ, госпођо - и затварање врата. Он притисну звонце. Спроводник одмах стиже. Изгледао је задихан и за-

бринут. - Молим вас минералне воде. - Одмах, господине. - Можда га је миг Поароовог

ока навео да олакша себи. - Дама је Американка... -Да?

Брисао је чело. - Замислите шта сам све преживео с њом! Она упор-

но тврди - управо тврди - да се неки човек налази у ње- ном купеу! Замислите, господине. У оволиком простору. Где би се он могао сакрити? Расправљао сам се с њом. Рекао сам да је то немогуће. Она и даље упорно тврди. Пробудила се, вели, а човек је стајао ту. А како је, питао сам је, изишао и оставио за собом закључана врата? Али њој се не може ништа доказати. Као да нема већ ионако довољно ствари за бригу, сада. Овај снег...

• ^ .„. л*. '? •

29

30 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 31

- Снег? - Па разуме се; господине. Нисте приметили? Воз

стоји. Упали смо у смет. Бог зна колико ћемо се овде за- држати. Сећам се да сам једном био завејан пуних седам дана.

- Где се ми сада налазимо? - Између Винковаца и Брода. Човек оде и одмах се врати са боцом воде.

- Лаку ноћ, господине.

Поаро попи чашу воде и намести се да спава.

Управо је био задремао, кад га опет нешто пробуди. .*

Овога пута изгледало је као да је пало нешто тешко Ј и тупо ударило у врата. I

Скочи, отвори врата и провири. Ништа. Али с њего- $ ве десне стране, низ ходник, одлазила је нека жена огр-нута црвеним кимоном. На другом крају, седећи на свом малом седишту, спроводник је бележио бројке на велике табаке хартије. Све је било тихо као у гробу.

- Очигледно, имам слабе живце - рече Поаро и поно- во леже. Овога пута спавао је све до јутра.

Кад се пробудио, воз је још стајао. Подигао је завесу и провирио напоље. Велики наноси снега окруживали су воз. Погледа на сат и виде да је већ прошло девет.

У четврт до десет, уредан, дотеран и кицошки оде- вен, као и увек, пође у кола за ручавање, одакле се чуо читав хор жалопојки. 1

Све бриге које су могае постојати између путника, сада су биле потпуно порушене. Сви су међусобно били повезани заједничком несрећом. Госпођа Хабард била је најгласнија у свом јадиковању.

- Кћерка ми је тврдила да ће то бити најпогоднији начин на свету. Само седим у возу док не стигнем у Па- риз. А ето шта се догађа, можемо сад данима и данима стајати овде - јадиковала је. - А брод ми одлази прекосу- тра. Како ћу га ухватити? Ето, не могу ни телеграм да пошаљем, да одложим путовање. Исувише сам бесна да бих могла о томе да говорим.

Италијан рече да има хитног посла у Милану. Круп-ни Американац рече да је то - веома неугодно, и изрази наду да ће воз можда надокнадити изгубљено време.

- Моја сестра - њено деца чека мене - рече Швеђан- ка и поче да плаче. - Не могу ништа њима јавим. Шта ми- слити они? Рећи ће рђава ствари мени десиле.

- Колико ћемо се задржати овде? - упита Мери Ди- бенхам. - Зар нико не зна?

Глас јој је био нестрпљив, али Поаро примети да у њему није било трага оног готово грозничавог нестр-пљења које се показивало за време застоја на Таурус-екс-пресу. Госпођа Хабард настави.

- Нико живи у овом возу ништа не зна. И нико под- богом не покушава да учини нешто. Само шака бескори- сних странаца! Да се ово догађа код куће, нашао би се неко ко би бар покушао да учини нешто.

Арбатнот ослови Поароа и обрати му се на францу-ском језику, с британским нагласком.

- Чини ми се, ви сте један од директора предузећа, Ви бисте нам мопга рећи...

Смешећи се, Поаро га исправи. - Не, не - рече на енгаеском. - Нисам то ја. Замењу-

јете ме с мојим пријател>ем Буком. - Ох! Извшште. - Молим. То је сасвим природно. Налазим се у купеу

у коме се он раније налазио. Бук није био у колима за ручавање. Поаро се освртао

да би утврдио ко је све још био одсутан. Није било принцезе Драгомиров и мађарског брач-

ног пара. Осим тога, није било Речета, његовог собара и Немице, собарице.

Швеђанка је брисала сузе. - Луда сам - рече. - Рђаво плакати. Све добро, шта

деси се. - Све је то у реду - рече Мак Квин узнемирено. - Мо-

жемо се данима задржати овде. - Која ли је ово земља уопште? - упита госпсфа Ха-

брад плачним гласом. Кад јој је речено да је то Југославија, она рече: - Ох! Па ми смо на Балкану. Шта се може друго и

очекивати? - Ви сте једини стрпљиви, госпођице - рече Поаро

госпођици Дибенхам.

32 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 33

Она благо слеже раменима. - А шта се већ може? - Ви сте филозоф, госпођице. - Мислим да је моје држање пре себично. Навикла

сам да себе штедим од непотребних узбуђења. Она га није чак ни гледала. Њен поглед пролазио је

поред њега, кроз прозор, у огромни снег што је био на- :| падао.

- Ви сте јак карактер, госпођице - рече Поаро бла- го. - Чини ми се, ви сте најснажнији карактер међу нама.

- О, не. Не, одиста. Знам ја још много, много јачи ка- рактер од мога.

-Атоје . . .?

Она као да се изненада освестила да би утврдила ка-ко разговара с непознатим човеком и странцем, с којим је до јутрос измењала само неколико реченица.

Насмеши се учтиво али хладно. - Ето... она стара госпођа, на пример. Свакако сте је

приметили. Веома ружна стара госпсфа, али прилично привлачна. Њој је само потребно да дигне мали прст и да | затражи понешто, учтивим гласом - и цео воз одмах тр- чи.

- Он трчи такође за мог пријатеља Бука - рече Поа- ро. - Али то је зато што је он један од директора преду- зећа, а не зато што је ауторитативан карактер.

Мери Дибенхам се насмеши. Јутро је пролазило. Неколико људи, Поаро међу њи-

ма, остадоше у колима за ручавање. Заједнички живот био је погоднији у овоме тренутку и скраћивао је време.. Чуо је много штошта о кћерки госпође Хабард и сазнао за животне навике покојног господина Хабарда, од њего-вог устајања ујутру и првог доручка с кашом од овсених пахуљица све до коначног починка увече, у патикама за спавање, које је госпођа Хабард имала обичај да му лич-но исплете.

У тренутку када је слушао конфузну причу о Шве-ђанкиним мисионарским циљевима, уђе један од спро-водника спаваћих кола и стаде уз његово раме. 1 - Извините, господине. '• -Да?

- Господин Бук вас поздравља, и био би срећан ако бисте били тако љубазни да дођете до њега на неколико тренутака.

Поаро устаде, извини се Швеђанки и оде. То није био његов спроводник, већ крупан плав чо-

век. Ишао је за водичем низ ходник. Водич закуца на јед-

на врата, па се уклони да би пропустио Поароа. Купе није био Буков, него жж класе - изабран веро-

ватно због својих малих димензија. Давао је утисак пре-натрпаности.

Бук је седео на малом седишту у супротном углу. У углу уз прозор, према њему, налазио се мали, црни чо-век, који је гледао напоље на снег. Стојећи усправно, спречавајући на тај начин Поароа да уђе дубље, налазио се крупан човек у плавој униформи, возовођа, и његов спроводник спаваћих кола.

- Ах! Добри мој пријатељу - узвикну Бук. - Уђите. Потребни сте нам.

Омањи човек крај прозора помаче се низ седиште, Поаро се провуче поред оне друге двојице и седе према свом пријатељу.

Израз Буковог лица налагао му је, како би се он сам изразио, да мисли интензивно. Било је јасно да се дого-дило нешто неуобичајено.

- Шта се догодило? - упита. - То се заиста можемо питати. Прво овај снег... овај

застој. А сада... Он застаде... и нека врста уздржаног уздаха дође од

спроводника спаваћих кола. - А шта сада? - А сад, лежи један путник мртав на свом лежају...

прободен. Бук је говорио с неким тихим очајањем. - Јадан путник? Који путник? - Један Американац. Човек по имену... по имену... -

РН погледа на неке забелешке пред собом. Речет... тако Је... Речет?

- Да, господине - рече спроводник спаваћих кола. Поаро га погледа. Био је бео као креда.

34 Агаша Крисиш Убисшво у Оријенш-ексиресу 35

- Боље би било да допустите том човеку да седне - | рече. - Могао би се иначе онесвестити. |

Спроводник воза се мало помаче, а кондуктер спава-ћих кола ували се у угао и сакри лице рукама.

- Бррр! - промрмља Поаро. - Ово је озбиљно! - Разуме се да је озбиљно. Почнимо с тим убиством,

које је само по себи првостепена несрећа. Али не само то, околности су необичне. Ето, не можемо да наставимо пут. Можемо се овде задржати сатима... и не само сати- ма... данима!

- То је веома тежак положај - рече Поаро. - Има и горе. Др Константин... заборавио сам, нисам

вас ни представио... Др Константин, господин Поаро. Омањи црнпураст човек се поклони, Поаро такође. - Др Константин сматра да је смрт наступила око је-

дан сат попоноћи. - Тешко је одредити у таквим случајевима - рече ле-

кар - али мислим да могу са сигурношћу рећи да је смрт наступила између поноћи и два сата ујутру.

- Када је тај Речет последњи пут виђен жив? - упита Поаро.

- Знамо да је био жив око двадесет минута до један, кад је говорио са спроводником - рече Бук.

- Тачно - рече Поаро. - И ја сам чуо шта се дешава- ло. Је ли то последње што је познато?

-Да. Поаро се обрати лекару, који настави: - Прозор Речетовог купеа нађен је широм отворен.

То нас наводи да поверујемо да је убица побегао тим пу- тем. Али по мом мишљењу, тај отворен прозор је само варка. Ма ко, ко би изашао тим путем, оставио би јасне трагове у снегу. Међутим, није било никаквих трагова.

- Убиство је откривено - када? - упита Поаро. - Мишел! Спроводник спаваћих кола се усправи. Лице му је

још било бледо и уплашено. - Испричајте овом господину тачно оно што се дого-

дило - нареди Бук. Спроводник проговори помало узнемирено.

- Собар овога Речета лупао је неколико пута јутрос на врата. Нико није одговарао. Тада је, пре пола сата, на- ишао келнер из кола за ручавање. Желео је да зна да ли ће господин ручати. Било је једанаест сати.

- Отворио сам му врата. Али постоји и ланац, а он је био причвршћен. Нема одговора - све је тихо унутра, и хладно - али хладно! Прозор је отворен и снег упада уну- тра. Помислио сам да је господин имао можда какав удар! Позвао сам спроводника воза. Прекинули смо ла- нац и ушли. Био је... ах, то је страшно.

Поново је загњурио лице у руке. - Врата су била закључана и закачена ланцем, са уну-

трашње стране - рече замишљено Поаро. - Да није било самоубиство... ех!

Лекар, Грк, насмеја се саркастично. - Да ли самоубица зада себи десет - дванаест - пет-

наест удараца? - упита. Поароове очи се разрогачише. - То је велико дивљаштво - рече. - То је нека жена - рече спроводник воза прогово-

ривши први пут. - Верујте, то је била жена. Само је же- на у стању да зада такве ударце.

Др Константин је замишљено вртео главом. - Мора да је то била веома снажна жена. Не мислим

да говорим с техничке тачке гледишта - то само уноси забуну - али уверавам вас, један или два ударца задани су с таквом жестином да су могли да продру кроз чврсте на- слаге костију и мишића.

- То није био, разуме се, злочин с научним познава- њем анатомије - рече Поаро.

- Био је веома ненаучан - рече др Константин. - Ударци, као да су задавани насумице и без везе. Неки су једноставно преклизнули, а нису готово ништа оштети- ли. Као да је неко зажмурио па потом у наступу беса уда- рао слепо све наново и наново.

- Била је то нека жена - рече спроводник воза. - Жене су такве. Када су бесне, располажу огромном сна- гом.

Климнуо је главом тако зналачки да су сви посумња-ли да је морао имати неког личног искуства.

36 Агаша Крисшц Убисшво у Оријенш-ексиресу 37

- Имам, можда, нешто да додам вашим чињеницама - рече Иоаро. - Речет је разговарао јуче са мном. Испри- чао ми ЈС, уколико сам могао да разумем, да се налази V ЖИВОТНОЈ опасности. 3

- „Збрисан", то је амерички израз, зар не? - рече а ћук. - Онда то није жена. То би онда био некакав ганг- 1 стер или револвераш. *

ВАГОН РЕСГОРАН

ТОАЛЕТ ТОАЛЕТ

Спроводник воза је изгаедао ожалошћен што је ње-гова теорија поништена.

- Ако је тако - рече Поаро - изгледа да је све изведе- но веома аматерски.

Тон му је изражавао професионално незадовољство. - Један крупан Американац налази се у возу - рече

Бук идући за својим мислима. - Човек простог изгледа, у грозном оделу. Он непрекидно жваће гуму, што се, веру- јем, не ради у одабраном друштву. Знате ли на кога ми- слим?

Спроводник спаваћих кола коме се био обратио, климну главом.

- Да, господине, то је број 16. Али није то могао би- ти он. Ја бих га видео кад је излазио из купеа или улазио.

- Нисте морали. Нисте морали. Али нећемо сада улазити у то. Питање је шта сада да чинимо? - Он погле- да у Поароа.

И Поаро погледа њега. - Дођите, пријатељу - рече Бук. - Разумете ли шта

бих желео да вас замолим. Знам вашу моћ. Узмите ову истрагу у своје руке! Не, не, немојте ме одбити. Схвати- те да је то за нас веома озбиљно - говорим у име Међу- народне компаније спаваћих кола. Кад југословенска по- лиција стигне, како би то било једноставно кад бисмо би- ли у стању да им пружимо решење! Иначе ће ту бити од- лагања, непријатности, милион и једна неприлика. Може бити, ко ће то знати, и озбиљнијих неприлика за невина лица. Уместо тога - ви ћете решити мистерију! Имаћемо да кажемо: „Одиграло се убиство, ово је злочинац!"

- А претпоставимо да га ја не решим? - Ах, мој пријатељу! - Буков плас постаде изразито

ласкав. - Познат ми је углед који уживате. Знам нешто и о вашим методама. Ово је идеалан случај за вас. Да испи- тате ранији живот свих ових људи, да откријете њихове ћопајМех - све то захтева време и бескрајне непријатно- сти. Али нисам ли ја често слушао од вас да је човеку, да би решио неки случај, довољно да се завали у столицу и Да размишља? Учините то сада. Саслушајте путнике, прегледајте леш, испитајте каквих би решења могло би- ти, а потом - е па, лепо, имам вере у вас! Уверен сам да

МАСГЕРМАН ФОСКАРЕЛИ

ХЕКТОР МАК КВИН

ХИЛДЕГАРДЕ ШМИТ

ГРЕТА ОЛСОН МЕРИ ДИБЕНХАМ

ХЕРКУЛ ПОАРО

РЕЧЕТ

ГБА ХАБАРД

ГРОФИЦА АНДРЕЊИ

ГРОФ АНДРЕЊИ

ПРИНЦЕЗА ДРАГОМИРОВ

ПУКОВНИК АРБАТНОТ

ХАРДМАН

СГОЛИЦА КОНДУКТЕРА

ВАГОН

АТИНА-ПАРИЗ

38 Агаша КрисШи Убисшво у Оријенш-ексиресу 39

то није никакво ваше самохвалисање. Завалите се и раз-мишљајте; употребите - као што сте то често говорили - мале сиве ћелије свог мозга, и ви ћете сазнати! Он се наже гледајући љубазно у свога пријатеља.

- Ваша ме вера охрабрује, пријатељу - рече Поаро узбуђено. - Као што рекосте, то не може бити тежак случај. И ја сам, прошле ноћи... али нећемо о томе гово- рити. У суштини, овај проблем ме интересује. Разми- шљао сам, нема ни пола сата, да нам предстоје многи ча- сови досаде, док будемо завејани овде. А сада - ево гото- вог проблема на домаку моје руке.

- Значи, прихватате? - рече Бук живо. - У реду. Поверите ми случај. - Добро, сви вам стојимо на располагању. - Пре свега, желео бих план вагона Истамбул-Кале,

и на њему забележена имена свих путника који су заузи- мали поједине купее. Осим тога, желео бих да прегаедам њихове пасоше и карте.

- Мишел ће вам их набавити. - Спроводник спаваћих кола напусти купе.

- Каквих још путника има у возу? - упита Поаро. - У овом вагону смо др Константин и ја једини пут-

ници. У вагону из Букурешта налази се један хроми ста- ри господин. Спроводник га добро познаје. Поред тога, налазе се још обични вагони. али они не долазе у обзир, пошто су закључани одмах после вечере синоћ. Испред вагона Истамбул-Кале налазе се само кола за ручавање.

- Изгледа да онда треба - рече Поаро тихо - датра- жимо убицу у вагону Истамбул-Кале. - Он се обрати доктору. - То је оно на шта сте ви мислили, верујем?

Грк климну главом. - Пола сата после поноћи упали смо у смет. Отад ни-

ко није могао да напусти воз. Бук рече достојанствено:

- Убица је међу нама... сада у возу...

6. Нека жена?

- Пре свега - рече Поаро - желео бих да проговорим коју реч с Мак Квином. Могао би да нам пружи драгоце- не податке.

- Свакако - рече Бук. Он се обрати спроводнику воза. - Удаљите све људе из кола за ручавање - рече - не-

ка она буду на располагању г. Поароу. У њима ћете вр- шити саслушања.

- То би било најзгодније - сложи се Поаро. Мак Квин је стајао и гледао час једног час другог, не

разумевајући потпуно брзи течан разговор на францу-ском језику.

- Шта се догађа? - поче он марљиво. - Зашто...? Оштрим покретом упути га Поаро на седиште у углу.

Он седе и поче поново: - Зашто...? - Затим, прибравши се, пређе на свој ма-

терњи језик - шта се догађа у возу? Да ли се нешто де- сило? - Прелазио је с једног човека на другог.

Поаро климну главом. - Тачно. Нешто се догодило. Припремите се за удар.

Ваш послодавац, г. Речет, мртав је. Мак Квин скупи уста и зазвижда. Изузев кратког

блеска у очима није одавао никакве знаке узбуђења или очајања.

- Најзад су га ипак стигли - рече. - Шта хоћете тачно тиме да кажете, Мак Квине? Мак Квин се колебао. - Претпостављате - рече Поаро - да је г. Речет уби-

јен? - А зар није? - Овога се пута Мак Квин изненади. - Па, разуме се - рече полако. - Управо сам то и ми-

слио. Хоћете ли да кажете да је умро на спавању? Па, старац је био отпоран... отпоран...

Он застаде у недоумици да ли да се насмеши. - Не, не - рече Поаро. - Ваша претпоставка била је

потпуно тачна. Господин Речет је убијен. Прободен. Али желео бих да знам зашто сте тако сигурни да је реч о убиству, а не само о - смрти.

40 Агаша КрисШц Убисшво у Оријенш-ексиресу 41

Мак Квин је оклевао. - Морам ово да рашчистим - рече. - Ко сте заправо

ви? Куда ви уопште спадате? - Ја сам представник Међународне компаније спава-

ћих кола. - Он застаде, потом додаде: - Детектив сам. Име ми је Херкул Поаро.

Ако је очекивао да остави некакав утисак, није у то-ме успео. Мак Квин једино рече: - А тако? - очекујући да он настави.

- Име вам је можда познато. - Па да, чини ми се као да сам већ чуо - само мислио

сам да је то име некаквог женског кројача. Херкул Поаро га погледа са одвратношћу. - Невероватно! - рече. - Шта је невероватно? - Ништа. Не удаљавајмо се од предмета и наставимо.

Хоћу да ми испричате, г. Мак Квине, све што знате о по- којнику. Нисте били ни у каквом сродству с њим?

- Не. Ја сам био његов секретар. - Колико сте били у тој служби? - Једва нешто преко годину дана. - Молим вас, дајте ми сва обавештења која сте у ста-

њу да ми пружите. - Ето, срео сам господина Речета пре једно годину

дана, када сам био у Персији... Поаро га прекиде. - Шта сте тамо радили? - Дошао сам из Њујорка да се интересујем за неку

концесију нафте. Не верујем да би вас све остало у вези тога интересовало. Мој пријатељ и ја прилично смо лоше у свему томе прошли. Господин Речет је био у истом хо- телу. Управо се био посвађао са својим секретаром. По- нудио ми је ту службу, а ја сам је прихватио. Био сам без новца, и задовол>ан што сам нашао добро запослење ко- је ми је још и на тањиру понуђено, као што сте видели.

- А отада? - Путовали смо свуда наоколо. Господин Речет је же-

лео да види свет. Веома му је сметало што не зна језике. Више сам имао улогу тумача него секретара. Био је то угодан живот.

- А сада ми испричајте све што год можете о свом послодавцу.

Младић слеже раменима. Израз збуњености пређе му преко лица.

- Није то тако лако. - Како му је било име и презиме? - Самуел Едвард Речет.

- Да ли је био амерички поданик? -Да. - Из ког је краја Америке пореклом? - Не знам. - Лепо, реците ми оно што знате.

- Стварно истина је то, господине Поаро, да ја уоп- ште ништа не знам! Господин Речет није никада говорио о себи нити о свом животу у Америци.

- Зашто мислите? - Не знам. Претпостављао сам да се можда стидео

свога порекла. То се код понеких људи догађа. - Да ли вам се то чини као решење које би могло све

да објасни. - Искрено речено, не. - Има ли он некаквих рођака?

- Никад никог није помињао. Поаро је наваљивао. - Мора да сте створили некакву теорију, г. Мак Квине.

- Истина, јесам. Пре свега, не верујем да је Речет би- ло његово право име. Претпостављам да је напустио Америку заувек да би избегао некога или нешто. Ми- слим да је имао успеха у томе - све до пре неколико не- деља.

- А тада? •V« * - Почео је да добија писма - претећа писма.

- Јесте ли их и ви видели? - Да. Моја дужност је била да пратим његову коре-

спонденцију. Прво писмо стигло је пре петнаестак дана. - Да ли су та писма уништена? - Не, мислим да још имам неколико у својој архиви;

знам да је Речет поцепао једно у бесу. Хоћете ли да вам их донесем?

- Ако бисте били тако добри. *

42 Агаша Крисши

Мак Квин оде из купеа. Вратио се за неколико тре-нутака и ставио пред Поароа два листа прилично прља-ве писаће хартије.

Прво писмо је имало следећу садржину:

Мислио си да ћеш нам умаћи и да ћеш све избећи, је ли; Ни за живу главу. Донеиаћемо се ми шебе, Речеш, хоћемо, дочеиаћемо ше се!

Није било потписа. Без икаквог коментара, изузев издигнутих обрва, узе

Поаро и друго писмо.

Научићемо ми шебе иамеши, Речеш, И шо врло ско-ро. Дочеиаћемо ше се, знаш ли?

Поаро спусти писмо. - Стил је једноличан! - рече. Једноличнији од руко-

писа. Мак Квин је буљио у њега. - Ви то не бисте приметили - рече Поаро љубазно. -

Зато је потребно око, неко ко је на такве ствари навикао. Ово писмо није писала једна особа, г. Мак Квине. Два или три лица су га писала - а свако од њих написало је, наизменично, по слово у појединим речима. Осим тога, слова су штампана. То много отежава идентификовање рукописа.

Он застаде, па затим рече: - Знате ли да се г. Речет обратио мени за помоћ? - Вама? Мак Квинов изненађени призвук у гласу говорио је

Поароу сасвим сигурно да младић о томе није ништа знао. Он климну главом.

- Да. Био је забринут. Реците ми како се понашао кад је прво писмо?

Мак Квин је оклевао. - Тешко је рећи. Он... он је прешао преко тога са сме-

шком, мирно, како је то њему својствено. Али некако - он се лако стресе - осећао сам да се много штошта дога- ђа иза смирености.

Поаро климну главом, па постави једно неочекивано

питање. - Господине Мак Квине, хоћете ли ми рећи сасвим

поштено и тачно како сте се односили према свом посло- давцу? Да ли сте га волели? - Хектору Мак Квину био је потребан тренутак-два пре него што је одговорио.

- Не - рече најзад. - Нисам. - Зашто? - Не бих могао тачно да кажем. Био је увек сасвим

љубазан у опхођењу. - Он застаде, па рече: - Рећи ћу вам истину, господине Поаро. Мрзео сам га и био неповер- љив према њему. Био је то, сигуран сам, свиреп и опасан човек. Морам признати, без обзира на то, немам ника- квог разлога за такво мишљење.

- Хвала, господине Мак Квине. Још једно питање: када сте последњи пут видели господина Речета живог?

- Синоћ око... - размишљао је тренутак - ...десет са- ти, мислим. Ушао сам у његов купе да узмем неке прибе- лешке од њега.

-Какве?

- О неким плочицама и керамици, антикама, које је он купио у Персији. Оно што му је послано, није било то што је наручено. Обављала се дуготрајна увредљива ко- ренсподенција.

- И тада је г. Речет последњи пут виђен жив?

- Тако је, мислим.

- Знате ли када је г. Речет добио последње претеће

писмо?

- Оног јутра кад смо отпутовали из Истамбула. - Имам још једно питање да вам поставим, господи-

не Мак Квине: да ли сте били у добрим односима са сво- јим послодавцем?

Младић нагло затрепта очима. - Претпостављам да очекујете да се сав најежим од

главе до пете. Како би се то рекло у криминалним рома- нима „не можете ми ништа". Речет и ја били смо у савр- шено добрим односима.

- Можда бисте, господине Мак Квине, могли да ми дате своје име, презиме и адресу у Америци.

Мак Квин рече:

44 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 45

I,- 'I 1 > , ! • '

- Хектор Вилар Мак Квин, и адресу из Њујорка. Поаро се завали у јастуке. - То је све, засад, господине Мак Квине - рече. - Био

бих вам веома захвалан ако бисте задржали извесно вре- ме за себе ово о смрти господина Речета.

- Његов собар, Мастерман, мораће да буде обаве- штен.

- Он то вероватно већ зна - репе Поаро одсечно. - Ако је тако, покушајте да га натерате да држи језик за зубима.

- То не би требало да буде тешко. Британац је и као што каже, „живи за свој рачун". Он има врло лоше ми- шљење о Американцима; а никако мишљење, уопште, о осталим народностима.

. - Хвала вам, господине Мак Квине. Американац оде. - Дакле? - упита Бук. - Верујете ли ономе шта овај

младић каже? - Изгледао је поштен и непосредан. Није се претва-

рао да има било каквих симпатија према свом послодав- цу, што би вероватно чинио да је на ма који начин био умешан у целу ствар. Истина, Речет му није испричао да је покушао да затражи од мене извесне услуге и да је у томе претрпео неуспех, али ја не мислим да би то била стварно сумњива околност. Препостављам да је Речет био џентлмен, који је задржавао за себе своје лично ми- шљење у свим могућим приликама.

- Према томе, бар једној особи признајете да је неви- на што се тиче злочина - рече Бук весело.

Поаро упери на њега поглед пун прекора. - Ја, ја сумњичим свакога све до последњег тренутка.

Али без обзира на све, морам признати да не могу да за- мислим овог трезвеног Мак Квина, дугуљастог лика, ка- ко губи главу и пробада своју жртву дванаест или четр- наест пута. То није у складу с његовом психом, нимало.

- Не - рече Бук замишљено. - То је дело човека који је говорио луд од махните мржње - то би више личило на латински темперамент. Или пак, као што је то наш при- јатељ спроводник воза тврдио, на неку жену.

7. Леш

У пратњи доктора Константина, Поаро је кренуо у суседни вагон у купе у коме се налазио убијени човек. Спроводник је дошао и откључао им врата.

Оба човека уђоше. Поаро се обрати своме пратиоцу. - Шта је све поремећено у овом купеу? - Ништа није дотакнуто. Водио сам рачуна да прили-

ком увиђаја не померим леш. Поаро климну главом. Поптеда око себе. Прва ствар

која је деловала на чула, била је оштра хладноћа. Прозор је био спуштен до краја, а завеса подигнута.

- Бррр - промрмља Поаро. Његов пратилац се насмеши са одобравањем. - Нисам желео да га затворим. Поаро пажљиво осмотри прозовор. - У праву сте. Нико није напустио вагон овим путем.

Вероватно је отворен прозор требало то да наговести, али снег је пореметио убицине намере.

Разгледао је пажљиво оквир самог прозора. Извади једну малу кутију из свог џепа и дуну мало прашка на ње-га.

- Нема отисака прстију уопште, што значи да су из- брисани. Дакле, и да је било отисака прстију они би нам мало могли помоћи. То би били отисци г. Речета, њего- вог собара или спроводника. Криминалци не праве, у да- нашње време, овакве грешке.

- А пошто је тако - додаде он весело - можемо, без икаквих последица, затворити прозор. Без сумње, овде је права лудница!

Пошто је затворио прозор, први пут усмери пажњу на непокретно тело у кревету.

Речет је лежао на леђима. Горњи део пижаме, умр-љан крвљу, био је откопчан и одгрнут.

- Треба да установим природу предмета и врсту рана, знате - рече лекар.

Поаро климну главом и наже се преко леша. Најзад се усправи уз лаку гримасу.

- То није лепо - рече. - Неко је морао стајати ту и за- давати му ударац за ударцем. Колико тачно има рана?

46 Агаша КрисШц Убисшво у Оријенш-ексиресу 47

- Набројао сам их дванаест. Једна или две су тако ла- ке да би се могле назвати готово огреботинама. С друге стране, бар три би могле да изазову смрт.

Нешто у лекаровом гласу привуче Поароову пажњу. Погледа га оштро. Грк, омањег раста, стајао је буљећи у леш, изненађен, набрана чела.

- Нешто вам се учинило невероватао, зар не? - упи- та благо. - Реците, пријатељу. Нешто вам се овде чини загонетно?

- У праву сте - признаде лекар.

- А шта то? - Видите ове две ране, овде и тамо - показа он - ду-

боке су, сваки ударац мора да је повредио крвне судове - па ипак - ивице нису растворене. Нису крвариле, како би се то очекивало.

- Што ће рећи? - Да је човек већ био мртав - кратко време већ мр-

тав - када су му ти ударци задани. Али то је, нема сумње, а

безумно! - Тако изгледа - рече Поаро замишљено. - Уколико

је убица поверовао да није извршио задатак у потпуно- сти па се вратио да то провери; али то је, очигпедно, лу- дост! Шта има још?

- Па, само још једна ствар. - А то је? - Видите ову рану овде, испод десне руке, у близини

десног рамена. Узмите моју оловку. Да ли бисте могаи да задате такав ударац?

Поаро одмери руком. - Тачно - рече. - Јасно ми је. Десном руком је то са-

свим тешко, готово немогуће. У том случају морао би човек да зада ударац изврнувши руку. Али ако је ударац задан левом руком...

- Да, г. Поаро. Тај ударац је, готово сасвим сигурно, задан левом руком.

- Према томе, убица је левак? Не, то је много теже него што изгледа, зар не?

- Како ви кажете г. Поаро. Неки од ових удараца су исто тако изведени десном руком.

- Значи, двоје. Опет се враћамо на две особе - про- мрмља детектив. Он нагло упита:

- Да ли је било укључено електрично осветљење? - Тешко је рећи. Видите, спроводник га искључује

свако јутро око десет сати. - Прекидач ће нам дати одговор - рече Поаро. Осмотрио је прекидач горњег светла и аутоматску

ноћну светиљку изнад постеље. Први је био угашен. Светиљка је била затворена.

- Добро - рече замишљено. - Овде нам се пружа хи- потеза првог и другог убице, како би то рекао велики Шекспир. Први убица је пробоо своју жртву и напустио купе, пошто је угасио светло. Други убица је ушао по мраку, није могао да види да ли је његов или њен задатак извршен, и задао је бар два ударца лешу. Шта мислите о томе?

- Изврсно - рече доктор одушевљено. Поароове очи су жмиркале. - Мислите? Мило ми је. Мени је то помало звучало

као бесмислица. - А какво би друго објашњење могло да се пружи? - То се и ја управо питам. Није ли то можда случајна

подударност? Има ли каквих других недоследности, та- квих које би указивале да је реч о двема различитим осо- бама?

- Чини ми се да бих могао потврдно одговорити. Не- ки од ових удараца, као што сам већ рекао, указују на из- весну слабост, недостатак снаге или недостатак одлучно- сти. То су слаби, узгредни ударци. Али, овај овде - и онај тамо... - Поново показа на њих. - Велика је снага била потребна за ове ударце. Они су продрли кроз мишиће.

- По вашем мишљењу, морао их је задати мушка- рац?

- Сасвим сигурно. - Да ли је жена могла да зада такве ударце? - Млада, снажна, атлетски развијена жена, могла је

нарочито ако је била под утицајем неког снажног осећа- н>а, али, по мом мшшћењу, то је сасвим невероватно.

Поаро је ћутао тренутак-два. Други саговорник рече брижно.

48 Агаша КрисШц Убисшво у Оријенш-ексиресу 49

- Схватате ли моје гледиште? - Савршено - рече Поаро. - Случај почиње дивно да

се разјашњава! Убица је био човек изванредно снажан, он је био слаб, то је била жена, та особа није била левак] она је била левак... Ах! Све је то смешно!

Он проговори с наглом жестином у гласу. - А жртва... шта ће она у свему томе? виче ли? Бори

ли се? Брани ли сама себе?

Он подвуче руку под јастук и извуче аутоматски пи-штољ, који му је Речет показао јуче.

- Пун је, видите - рече. Они се осврнуше око себе. Речетово одело је висило

на зиду. На малом столу налазили су се различити пред-мети - лажни зуби и чаша воде; још једна чаша, празна, боца минералне воде, једна велика боца и пепељара, у | којој су се налазили опушак цигаре и неколико комадића | поцепане хартије; осим тога, две сагореле шибице.

Доктор подиже празну чашу и омириса је. - Ево објашњења за непокретност жртве - рече мир- •

но. - Опијен? -Да. Поаро климну главом. Он подиже обе шибице и

осмотри их пажљиво. - Према томе, имате већ решења? - упита доктор

живо. - Ове две шибице су различитог облика - рече Поа-1

ро. - Једна је пљоснатија од друге. Видите ли? - То је врста шибица која се купује по возовима - ре-

че лекар - у омотима од хартије. Поаро је опипавао џепове Речетовог одела. Управо

је извукао кутију шибица. Пажљиво их је поређао. - Облију шибицу запалио је господин Речет. Хајде да

погледамо да ли је имао и ову пљоснатију врсту. Али даља истрага није открила никакву другу врсту

шибица. Поароове очи лутале су по купеу. Биле су велике и

оштре, као птичје. Имао се осећај као да ништа не може да избегне њиховој проницљивости.

Саже се и подиже нешто с пода.

Био је то четвртасти комадић веома финог ланеног платна. У углу је био извезен монограм - X.

- Женска марамица - рече лекар. - Спроводник воза био је у праву. У ово је умешана нека жена.

- Која стицајем околности, који изгледа као наручен, оставља за собом своју марамицу! - рече Поаро. - Упра- во, како се то догађа у књигама или у филмовима - а да би нам се олакшале ствари, она је обележена моногра- мом.

- Каква срећа за нас! - узвикну лекар. - Зар не? - рече Поаро. Неки призвук у његовом гласу изненадио је лекара. Али пре но што је могао да затражи објашњење, По-

аро се поново саже према поду. Овога пута држао је на длану прибор за чишћење лу-

ле. - Можда је то својина господина Речета? - наговести

лекар. - Није било никакве луле ни у једном од његових џе-

пова, дувана ни дуванкесе. - То би могао да буде кључ заплета. - Неоспорно. И опет као наручен! Овога пута, то је,

примећујете, кључ који се односи на мушкарца! Не мо- жемо се пожалити да немамо кључева за решење овог случаја. Има овде кључева у изобиљу. Узгред буди рече- но, шта сте урадили са оружјем?

- Није било ни трага од оружја. Убица мора да га је са собом понео.

- Чудим се зашто - промрмља Поаро. - Ах! - лекар је обазирово претраживао џепове пи-

жаме на лешу. - Превидео сам то - рече. - Откопчао сам блузу и

једноставно је забацио. Из малог џепа извади златан сат. Механизам је био

нагло и необазриво навијен, а казаљке су показивале је-дан и четврт.

- Видите ли? - узвикну жустро доктор. - То нам ука- зује на час када је извршен злочин. То се слаже с мојим претпоставкама. Између поноћи и два сата ујутру, рекао сам ја, а вероватно око један сат, мада је тешко бити пот-

Агаша Крисши

пуно тачан у тим питањима. Ето нам потврде. Један и че-тврт. То је час кад је извршен злочин.

- Могуће, свакако је могуће. Лекар га изненађено погледа. - Извините, г. Поаро, али ја вас не разумем потпуно. - Ни ја сам не разумем - рече Поаро. - Ништа уоп-

ште не разумем, и, као што примећујете, то ме веома за- брињава.

Он уздахну и наже се преко стола, посматрајући по-цепане парчиће хартије. Нешто је мрмљао за себе.

- Оно што је мени у овом тренутку потребно, то је старинска женска кутија за шешире.

Др Константин није знао како треба да протумачи рву чудновату примедбу. У сваком случају, Поаро му ни-је дао времена да поставља питања. Отвори врата и по-зва спроводника.

Човек стиже трчећи. - Колико има жена у овом вагону? Спроводник је бројао на прсте. - Једна, две, три... шест, господине. Стара Американ-

ка, Швеђанка, млада Енглескиња, грофица Андрењи и МаДате 1а Рппсеме Вга§от1го$Ћ њена собарица.

Поаро је размишљао. - Све оне имају кутије за шешире, је ли? - Да, господине.

- Онда ми донесите... чекајте да размислим... да, Швеђанкину кутију и собаричину. Њих две су једина на- да. Рећи ћете им да је такав царински пропис... нешто... ма шта што вам падне на памет.

- У реду, господине. Ниједна од госпођа није у овом тренутку у свом купеу.

- Онда пожурите. Спроводник се удаљи. Врати се са обе кутије. Поаро

отвори собаричину и гурну је у страну. Затим отвори Шве-ђанкину и узвикну задовољно. Вадећи обазриво шешире, открио је округла испупчења начињена од жичане мреже.

- Ах, ето шта нам је потребно. Отприлике пре пет- наест година прављене су на овај начин кутије за шеши- ре. Шешир се пробадао иглом и набадао на та испупчења од жичане мреже.

Док је ово говорио, вешто је скинуо два од тих при-весака. Затим опет запакова кутију и рече спроводнику

да их врати.

Кад се врата затворише, поново се окрену своме са-

говорнику. - Видите ли, драги докторе, ја, ја се не ослањам на

процедуру експерта. Ја тражим психологију, а не отисак прстију или пепео од цигарете. Али у овом случају би ми добро дошло мало стручне научне помоћи. Овај купе је пун разних трагова, али могу ли ја бити сигуран да су ти трагови управо то што изгледа да су?

- Не разумем вас потпуно, г. Поаро. - Ето, да бих вам пружио пример - нашли смо жен-

ску марамицу. Да ли је њу жена испустила? Или је му- шкарац који је извршио злочин рекао сам себи „удесићу да то изгледа као да је жена извршила злочин. Пробо- шћу свог непријатеља непотребно неколико пута, а изве- сни ударци биће слаби и без икаквог дејства, а спустићу ову марамицу тамо где никоме не може промаћи". То је једна могућност. Затим има и друга. Да ли га је жена уби- ла па намерно оставила прибор за чишћење луле, да би то изгледало као дело неког мушкарца? Или пак, треба ли озбиљно претпоставити да су двоје људи - мушкарац и жена - били понаособ заинтересовани за ствар и да је свако од њих било тако необазриво па је за собом оста- вило трага о свом идентитету. То би било мало сувише стицаја околности!

- Али чему сада кутија за шешире? - упита лекар

још увек у недоумици. - Ах! Доћи ће и то. Као што рекох, ове одгонетке, сат

који је стао у један и четврт, марамица, прибор за чишће- ње луле, могли би бити прави и истинити, или пак лажни. Што се тога тиче, не могу још ништа рећи, али овде има један кључ, који, верујем... мада бих могао у томе погре- шити... није лажан. Мислим на ову пљоснату шибицу, го- сподине докторе. Верујем да је ову шибицу употребио убица, а не г. Речет. Употребљена је да би спалила изве- сну инкриминисану хартију. Можда неку забелешку. Ако је тако, била је у тој забелешци некаква грешка, не- какав пропуст, који је остављао за собом неко могуће от-

52 Агаша Крисшц Убисшво у Оријенш-ексиресу 53

криће у вези с нападачем. Покушаћу да одгонетнем шта је то било.

Изашао је из купеа и за неколико тренутака вратио се с малом шпиритусном лампом и с гвожђем за правље-ње увојака.

- Употребљавам их за бркове - рече, а то се односи на ове последње.

Лекар га је посматрао с великим интересовањем. Ис-правио је две гомилице жице с великом пажњом привио поцепан омот хартије за једну од њих. Изравнао је ону другу преко ње, па је потом спојивши оба комадића гво-жђа за увојке, придржао све изнад пламена шпиритусне лампе.

- То је средство коме се мора прибећи у случају ну- жде - рече преко рамена. - Надајмо се да ће одговорити својој сврси.

Лекар је пажљиво пратио цео ток догађаја. Метал је почео да се усијава. Изненада је угледао слабе трагове слова. Речи које су излазиле из пламена.

Било је то веома мало парче хартије. Само су се ука-зале три речи и део четврте:

„...ећај се Дјези Армостронг" - Ах! - узвикну оштро Поаро. - Да ли то има какво значење за вас? - упита лекар. Поароове очи су блистале. Он је пажљиво спустио

гвожђе за увојке. - Да - рече. - Знам право име убијенога. Знам зашто

је морао да напусти Америку. - Како се он звао? - Касети. - Касети. - Др Константин набра обрве. - Присећам

се нечега. Пре неколико година. Не могу тачно да се се- тим... Неки случај у Америци, зар не?

- Да - рече Поаро. - Био је то случај у Америци. Још нешто сем тога, Поаро није био расположен да

саопшти. Погледавши око себе, настави: - Ускоро ћемо се упустити у све то. Прво треба да

утврдимо да ли смо овде видели све што смо могаи видети. Хитро и вешто претресе још једном џепове одела

убијенога човека, али у њима није нашао ништа што би

било вредно интересовања. Покуша да отвори врата ко-ја су водила директно у следећи купе, али она су била за-брављена с друге стране.

- Има једна ствар коју не разумем - рече др Констан- тин. - Ако убица није побегао кроз прозор, и ако су вра- та која спајају оба купеа била забрављена с друге стране, а врата која воде у ходник не само да су била закључана изнутра већ и катанцем осигурана, на који је онда начин убица напустио купе?

- Исто то каже публика када се нека особа везаних руку и ногу закључа у неко мало одељење - и нестане.

- Шта хоћете...? - Хоћу да кажем - објасни Поаро - да ако је убица

имао намеру да нас убеди да је побегао кроз прозор, пот- пуно је разумљиво да је све требало да изгаеда да друга два излаза нису искоришћена. Као и „лице које ишчезне" из одаје - и ово је трик. Наш је задатак да пронађемо ка- ко је трик изведен.

Закључао је врата што повезују оба купеа, и с њихо-

ве стране. - За сваки случај - рече - ако би лепој госпођи Ха-

бард пало на памет да прибави појединости о убиству из прве руке, да би о томе писала својој кћерки.

Још једном се осврну око себе. - Нема више шта да се ради овде, мислим. Хајде да се

прикључимо г. Буку.

8. Случај отмице детета Армостронгових

Нашли су Бука како управо завршава омлет. - Сматрао сам за најбоље да се ручак одмах изда у

колима за ручавање - рече. - Потом ће бити испражње- на и г. Поаро може да саслуша путнике. У међувремену сам наредио да нама тројици донесу овамо да нешто по- једемо.

- Одлична идеја - рече Поаро. Ниједан од њих тројице није био гладан, и ручак је

убрзо завршен, али тек кад су сркутали кафу, бук је поме-нуо предмет, на који су били усредсређене њихове мисли.

54 Агаша КрисШи Убисшво у Оријенш-ексиресу 55

- Добро? - упита: - У реду је, открио сам идентитет жртве. Знам зашто

је било неопходно да напусти Америку. - А ко је тај човек? - Сећате ли се да сте некад читали о беби Армстрон-

гових? Он је убио малу Дејзи Армстронг - то је Касети. - Сећам се сада. Језив случај, мада не могу да се се-

тим појединости. - Пуковник Армостронг је био Енглез - носилац Ор-

дена Викторијиног крста. Био је полу Американац, по- што му је мајка кћерка В.К. Вандерхолта, милионера из Вол Стрита. Он се оженио кћерком Линде Арден, најчу- веније америчке трагеткиње свога времена. Живели су у Америци и имали јединче - девојчицу коју су обожавали. Кад јој је било три године, отета је, и тражена је немогу- ће висока сума као цена за њено ослобођење. Нећу вам досађивати свим тешкоћама које су из тога произишле. Задржаћу се на тренутак кад је, пошто је исплаћена огромна сума од двеста хиљада долара, откривен леш де- тета, које је било мртво бар петнаест дана. Јавно мњење је достигло врхунац негодовања. А затим су наишле још горе ствари. Госпођа Армостронг је очекивала друго де- те. Као последица шока, који је изазвало откриће свега тога, родила је мртво дете - недоношче, а она сама је умрла. Њен супруг, крји је остао сломљена срца, извр- шио је самоубиство.

- Боже мој, каква трагедија. Сећам се сада - рече Бук. - Била је још једна смрт, ако се тачно сећам.

- Да, једна несрећна дадиља, Францускиња или Швај- царкиња. Полиција је била уверена да је она знала не- што о злочину. Одбили су да поверују њеном хистерич- ном негирању. Најзад, у наступу очајања, јадна девојка се бацила кроз прозор и погинула је. Касније је доказано да је била потпуно невина и да није уопште била сауче- сник у злочину.

- Непријатно је и мислити о томе - рече Бук. - Око шест месеци касније овај Касети је био ухап-

шен као вођа банде која је отела дете. Они су се служили и раније истим оваквим методима. Кад би им полиција би- ла скоро на трагу, они би убијали свога заробљеника,

скриваж леш и настављали да извлаче колико год је било могуће новаца пре него што би злочин био откривен.

- А сада хоћу да вам разјасним ово, пријатељу. Касе- ти је био тај човек! Али помоћу огромног богатства. ко- је је нагомилао, захваљујући тајној вези и власти коју је имао над разним људима, био је ослобођен у недостатку неких техничких доказа. Без обзира на то, њега би ста- новништво линчовало да није био довољно паметан да умакне. Сада ми је јасно шта се догодило. Променио је име и напустио Америку. Од тада је био докони џен- тлмен, који је путовао по свету и живео од ренте.

- Ах! Каква животиња. - Буков глас је одавао од- вратност из дубине душе. - Не могу да жалим што је мр- тав, нимало.

- Слажем се с вама. - Али није било неопходно да буде убијен баш у Ори-

јент-екепресу. Има и других места за то. Поаро се мало насмеши. Он је схватио да је Бук мо-

рао имати извесна предубеђења у том погледу. - Питање које треба сами себи сада да поставимо је-

сте следеће: Да ли је ово убиство дело неке противничке банде, шју је Касети својевремено нечим обмануо, или је то дело неке личне освете.

Испричао је оних неколико речи које је нашао на по-цепаном комадићу хартије.

- Ако сам у праву што се моје претпоставке тиче, он- да је то писмо убица запалио. Зашто? Зато што је поми- њало реч „Армстронг", која представља решење заго- нетке.

- Има ли још живих чланова породице Армстронг? - То, на жалост, не знам. Чини ми се да сам некад чи-

тао о некој млађој сестри госпође Армстронг. Поаро је наставио да објашњава обостране закљу-

чке, његове и др Константина. Бук се разведри при поме-ну сломљеног сата.

- То нам, изгаеда, открива тачно време кад се злочин

одиграо. - Да - рече Поаро. - То је врло добро. Било је неког неописивог призвука у његовом гласу,

због чега га она друга двојица изненађено погледаше.

56 Агаша Крисшц

- Кажете да сте ви лично чули Речета како разгова- ра са спроводником у двадесет до један?

Поаро је једноставно препричао оно што се догоди-ло.

- Е, па лепо - рече Бук - то доказује да је Касети - или Речет, како ћу наставити да га називам - био свака- ко жив у двадесет до један.

- У 23 минута до један да бисмо били сасвим тачни. - Према томе, у 24 часа и 37 минута, да се изразимо

службено, Речет је био жив. То је једна од чињеница. Поаро није одговорио. Седео је и пиљио замишљено

преда се. Неко је закуцао на врата, и келнер из ресторана уђе. - Кола за ручавање су сада слободна, господине - ре-

че. - Прећи ћемо тамо - рече Бук подижући се. - Могу ли и ја да пођем с вама? - упита др Констан-

тин. - Свакако, драги докторе. Уколико г. Поаро нема ни-

шта против? - Не, ни најмање, ни најмање - рече Поаро. После измене ситних учтивости ко ће кога пропусти-

ти - „после вас, господине!", „али не, после вас!" - напу-стише купе.

Други део ИСТРАГА

1. Исказ спроводника спаваћих кола

Све је било припремљено у колима за ручавање. Поаро и Бук седели су један уз другог са исте стране

стола. Лекар је седео с друге стране пролаза. На столу испред Поароа, лежао је план вагона

Истамбул-Кале, на коме су црвеним мастилом била за-бележена имена путника, Пасоши и возне карте били су сложени са стране на гомили. На столу је било хартије, мастила, пера и оловака.

- Изврсно - рече Поаро. - Можемо почети истражни поступак без икакве даље узбуне. Пре свега, мислим да би требало да чујемо исказ спроводника спаваћих кола. Ви, вероватно, знате нешто о том човеку. Каквог је он карактера? Да ли је он човек чијим се речима може ве- ровати?

- Моје је мишљење да се то може безусловно. Пјер Мишел ради у овој Компанији преко петнаест година. Он је Француз - живи близу Калеа. Веома честит и по- штен. Можда не нарочито велике памети.

Поаро климну главом схватајући. - Добро - рече. - Хајде да разговарамо с њим. Пјер Мишел се мало прибра, али је био јако узрујан. - Надам се да господин неће помислити да сам учи-

нио ма какав пропуст - рече забринуто шетајући очима са Поароа на Бука. - Ужасно је ово што се догодило. На- дам се да господин не претпоставља да се то може ма ко- лико довести у везу са мном?

Поштр му је ублажио зебњу, Поаро поче испитива-н>е. Прво је упитао Мишела за име, презиме и адресу, от-кад је у служби. и колико је дуго радио на овој линији. Све ове појединости он је већ знао, али ово узимање оп-

Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 59

штих података требало је да послужи да се човек смири и ослободи.

- А сада - настави Поаро - вратимо се на догађаје од прошле ноћи. Када је г. Речет легао?

- Готово непосредно после вечере, господине. У ствари, пре но што смо кренули из Београда. Тако исто је учинио и претходне ноћи. Наредио ми је да му наме- стим постељу док вечера, и тако сам и учинио.

- Да ли је после тога когод улазио у његов купе? - Његов собар, господине, и млади Американац, ње-

гов секретар. - Је ли још ко? - Не, господине, ја бих то знао. - Добро, тада сте га последњи пут видели и чули? - Не, господине. Заборављате да је зазвонио око два-

десет до један - убрзо пошто смо се зауставили. - Шта се управо догодило? - Закуцао сам на врата, али он ми је довикнуо да је

погрешио. - На енглеском или француском? - На француском. - Које су тачно биле његове речи? - Се п 'ем пеп, је те $ш$ (готре. - Тачно - рече Поаро. - То сам и ја чуо. А потом сте

се удаљили? - Да, господине.

Вагон-ресторан КОЛА ПАРИС-АТИНА

- Да ли сте се вратили на своје седиште? - Не, господине, прво сам одговорио на још једно

звонце, које је управо тада зазвонило. - Сада ћу вас, Мишел, упитати нешто што је веома

важно. Где сте били у један и четврт? - Ја, господине? Ја сам био на свом малом седишту у

дну, које гледа низ ходник. - Јесте ли сигурни? - Разуме се - уколико... -Да?

- Отишао сам у суседни вагон, у атинска кола, да по- разговарам са својим колегама. Говорили смо о снегу. То је било нешто одмах после један сат. Не могу да кажем сасвим тачно.

- А када сте се вратили? - Неко звонце је зазвонило, господине, сећам се - то

сам вам испричао. Била је то Американка. Звонила је већ неколико пута узастопце.

- Сећам се - рече Поаро. - А затим? - Затим, господине, одазвао сам се на ваше звоно и

донео вам минералну воду. Потом, отприлике пола сата касније, разместио сам кревет у једном купеу - у купеу младог Американца, г. Речетовог секретара.

- Да ли је г. Мак Квин био сам у свом купеу када сте отишли да му разместите кревет?

- С њим је био енглески пуковник из броја 15. Седе- ли су и разговарали.

- Шта је урадио пуковник када се растао од Мак Кви- на?

- Вратио се у свој купе: - Број 15 - то је сасвим близу вашег седишта, зар не? - Да, господине, то је други купе од краја ходника. - Да ли је његов кревет већ био намештен? - Да, господине. Наместио сам га док је он вечерао. - У које доба се све то одиграло? - Не бих могао тачно да одредим, господине. Свака-

ко није било касније од два сата.

- А потом? - Затим, господине, седео сам на своме седишту све

дојутра.

- Нисте поново одлазили у атинска кола?

- Не, господине.

- Можда сте спавали? - Мислим да нисам, господине. Воз је стајао, па ме је

то спречавало да задремам, као што ми се то обично до- гађа.

- Да ли сте видели кога од путника да се кретао по

ходнику?

Спроводник је размишљао.

60 Агаша Крисшц убисшво у Оријенш-ексиресу 61

- Чини ми се да је једна госпођа излазила у тоалет на крају ходника.

- Која госпођа? - Не знам, господине. Било је то на дну ходника, а

она ми је била окренута леђима. Имала је на себи црве- ну домаћу хаљину са змајевима по њој.

Поаро климну главом. - А затим? - Ништа, господине, све до јутра. - Јесте ли сигурни? - Ах, извините, и ви сте сами, господине, отворили

своја врата и провирили за тренутак напоље. - Добро, пријатељу - рече Поаро. - Интересовало ме

да ли ћете се тога сетити. Узгред буди речено, пробудио сам се од нечега што ми се учинило као да је ударило у моја врата. Шта претпостављате да је то могло бити?

Човек је пиљио у њега. - Ничега није било, господине. Ничега, потпуно сам

сигуран. - Онда мора да ми се причинило - рече Поаро фило-

зофски. - Уколико - рече Бук - нисте чули нешто у купеу по-

ред вас. Поаро није обратио пажњу на ову примедбу. Можда

није желео пред спроводником спаваћих кола. - Хајде да пређемо на другу тачку - рече. - Претпо-

ставимо да се прошле ноћи убица попео у воз. Да ли је сасвим сигурно да није могао напустити воз пошто је из- вршио злочин?

Пјер Мишел је одречно климао гаавом. - Ни да би могао да буде скривен негде у возу? - Све смо добро претражили - рече Бук. - Оканите

се таквих мисли, пријатељу. - Осим тога - рече Мишел - нико не би могао да се

попне у спаваћа кола да га ја не видим. - Када је воз последњи пут стао? - У Винковцима.

* - Колико је сати било?

- Требало је да одатле кренемо у 11,58. Али због ло- - времена били смо у закашњењу двадесет минута.

- Да ли је могао неко да пређе из обичних вагона ко- ји се налазе у композицији воза?

- Не, господине. После вечере закључавају се врата између путничких вагона и спаваћих кола.

- Да ли сте ви у Винковцима излазили из воза? - Да, господине. Сишао сам на перон као и обично и

стајао сам на папучици вагона. То су учинили и остали кондуктери.

- А шта је било са предњим улазом? С вратима поред кола за ручавање?

- Она су увек изнутра закључана. - Нису сада закључана. Спроводник погледа изненађено, затим му се лице

разведри. - Нема сумње да их је отворио неко од путника да би

погледао колики је снег. - Вероватно - рече Поаро. Добовао је замишљено тренутак-два по столу. - Господин ваљда не сумњичи мене? - рече спровод-

ник смерно. Поаро му се насмеши љубазно. - Били сте зле среће, пријатељу - рече. - Ах! Још не-

што, да не заборавим. Рекосте да је још једно звонце за- звонило док сте лупали на врата г. Речета. У ствари, и ја сам га чуо. Ко је то звонио?

- То је било звонце Мадате 1а Ргтсеме Пга^отгго/. Желела је да позовем њену собарицу.

- И то сте и учинили? - Да, господине... Поаро је пажљиво проучавао план пред собом. Он

тада климну главом. - То је све засад - рече. - Хвала, господине. Спроводник устаде и погледа Бука. - Немојте се узбуђивати - рече Бук љубазно. - Не ви-

Дим да је било ма каквог вашег пропуста. Умирен, Пјер Мишел оде.

62 Агаша КрисШи Убисшво у Оријенш-ексиресу 63

2. Секретаров исказ

Тренутак-два Поаро је седео замишљен. - Мислим - рече најзад - да би било добро измењати

коју реч са г. Мак Квином, с обзиром на ону што сада већ знамо.

Млади Американац се појавио одмах.

- Дакле - рече - како напредују ствари? - Не сувише рђаво. Од нашег последњег разговора

дознао сам нешто - идентитет Речета. Хектор Мак Квин се наже заинтересовано напред.

- Да? - рече. - Речет, као што сте претпостављали, било је само

његово лажно име. Речет је био Касети, човек који је ру- ководио чувеним случајевима отмица деце - укључујући познату аферу мале Дејзи Армстронг.

Израз највећег чуђења појави се на Мак Квиновом лицу; потом се смрачи.

- Проклети зликовац! - узвикну он. - Ви нисте о томе имали појма, г. Мак Квине? - Не, господине - рече млади Американац одлучно. -

Да сам то знао, одсекао бих радије своју десну руку пре него што би имала прилике да ради ма какав секретар- ски посао за њега!

- Осећате се веома погођени тиме, г. Мак Квине? - Имам за то својих личних разлога. Отац ми је био

окружни јавни тужилац коме је случај био поверен, г. Поаро. Видео сам госпођу Армстронг више пута - била је то дивна жена. Тако блага а сломљена срца. - Лице му се смрачи. - - Ако је икад неки човек заслужио оно што му се десило, онда је то Речет... или Касети. Радујем се његовом завршетку. Такав човек није требало да живи!

- Ви гајите таква осећања као да бисте и сами били вољни да извршите то добро дело?

- Био бих. Ја... - он застаде, потом поцрвене прилич- но збуњено. - Изгледа као да сам себе инкриминишем.

- Више бих вас сумњичио г. Мак Квин, да показујете уобичајену жалост због смрти свог послодавца.

- Не верујем да бих то могао учинити, чак и онда ка- да би то требало да ме спасе електричне столице - рече Мак Квин оштро.

Потом додаде: - Ако нисам непристојно радознао, реците како сте

то пронашли? Мислим на Касетијев идентитет? - По парчету једног писма, које сам нашао у његовом

купеу. - Али сигурно... мислим... то је било прилично не-

смотрено од страног човека? - То зависи - рече Поаро - с које тачке гаедишта се

посматра. Младом човеку као да се ова примедба учини при-

лично нејасна. Буљио је у Поароа, као да је покушавао да то сам себи разјасни.

- Задатак који ми престоји - рече Поаро - јесте да утврдим свачији покрет у возу. Не треба се вређати, раз- умете ли ме? То је само уобичајени ток ислеђења?

- Свакако. Пређите одмах на ствар и дајте ми прили- ке да разјасним све што се мене тиче, уколико је то мо- гуће?

- Није потребно да вас питам за број вашег купеа - рече Поаро смешећи се - пошто сам једне ноћи с вама спавао. То је одељак друге класе, број 6 и 7, и после мог одласка били сте у њему сами.

- Тако је. - А сада, г. Мак Квине, хоћу да ми опишете све сво-

је кретање прошле ноћи од тренутка када сте отишли из кола за ручавање.

- То је веома једноставно. Вратио сам се у свој купе, читао једно време, сшпао на перон у Београду, али по- што је било сувише хладно, поново сам ушао. Разгова- рао сам извесно време с једном младом Енгпескињом, која се налазила у купеу поред мога. Затим сам ступио у разговор са оним Енглезом, пуковником Арбатнотом - уосталом, чини ми се да сте прошли поред нас док смо разговарали. Потом сам ушао код господина Речета и, као што сам вам рекао, направио сам неке забелешке за писма која је требало исписати. Пуковник Арбатнот је стајао још у ходнику. Његов купе био је већ припремљен

64 Агаша Крисшц УбисШво у Оријенш-ексиресу 65

за спавање, па сам му предложио да пређе у мој. Нару-чио сам пиће и упустили смо се у разговор. Расправљали смо о светској политици, о влади у Индији и нашим бри-гама у вези с финансијском ситуацијом и кризом у Вол Стриту. Ја се обично не лепим за Британце - они су уо-бржене тикве, али овај ми се допадао.

- Знате ли колико је сати било кад је отишао? - Прилично касно. Чини ми се нешто око два сата. - Да ли сте приметили да је воз стао? - Ох, да. Мало смо били изненађени. Погледали смо

напоље и видели дебеле намете снега, али нисмо сматра- ли да је то озбиљно.

- Шта се догодило кад вам је пуковник Арбатнот нај- зад пожелео лаку ноћ?

- Отишао је у свој купе, а ја сам позвао спроводника да ми намести кревет.

- Где сте били док га је он намештао? - Стајао сам тачно пред вратима у ходнику и пушио. - А тада? - А тада сам легао у кревет и спавао све до јутра. - Да ли сте излазили уопште из воза у току ноћи? - Арбатнот и ја помислили смо да сиђемо у... како се

оно зваше?... у Винковцима да опружимо мало ноге. Али било је страшно хладно - мећава. Убрзо смо опет уско- чили у вагон.

- Кроз која врата сте изашли из воза? - На она која су нашем купеу била најближа.

- Да ли на врата уз кола за ручавање? -Да. - Сећате ли се да ли су била закључана? Мак Квин је размишљао.

- Ах, да, сећам се да јесу. Нека врста шипке била је причвршћена за кваку. Мислите ли на то?

- Да. Кад сте се вратили у воз, да ли сге ту шипку по- ново наместили?

- Дакле, не - мислим да нисам. Ја сам ушао послед- њи. Не, чини ми се да нисам.

Он нагло додаде: - Да ли је то од великог значаја?

.,;: 4* вАЈ &ЊИГУ

- Могло би бити. Е па, претпостављам, господине, да сџ док сте ви и пуковник Арбатнот седели и разговара- ли, врата вашег купеа била отворена према ходнику?

' Хектор Мак Квин климну главом. - Желео бих да им, ако можете, кажете да ли је когод

прошао ходником после Винковаца до тренутка када сте се растали да бисте отишли на починак?

Мак Квин набра обрве. - Мислим да је спроводник прошао једном, долазећи

од кола за ручавање. А једна жена је прошла у супрот- ном правцу, идући према њима.

- Која жена? - Не бих могао рећи. Нисам стварно запазио. Видите,

управо сам расправљао о нечему са Арбатнотом. Као да се присећам да је у магновењу поред врата прошла нека осо- ба одевена у црвену свилу. Ја је нисам загледао, а и не бих јој могао сагледати лице. Као што знате, мој купе гледа у правцу кола за ручавање, на крају воза, па би, према томе, жена која иде ходником у том правцу била мени окренута леђима непосредно пошто прође поред мојих врата.

Поаро климну гиавом. - Претпостављам да је ишла у тоалет? - Вероватно. - Јесте ли је видели кад се враћала? - Дакле, не, сада кад то помињете, нисам приметио да

се вратила, али претпостављам да је то морала учинити. - Још једино питање. Пушите ли на лулу, г. Мак Кви-

не? - Не, господине, не пушим. Поаро застаде за тренутак. - Мислим да је то све за сада. Волео бих да сада по-

разговарам са собаром г. Речета. Узгред буди речено, да ли вас двоје путујете увек другом класом?

- Он увек. Али ја сам обично путовао првом - по мо- гућству у купеу непосредно поред господина Речета. Тада би он обично стављао већину пртљага у мој купе, те је на тај начин могао да дсфе и до мене и до ствари лако и када год би то зажелео. Али, у овом случају, све постеље прве класе биле су заузете, изузев оне у којој се он налазио.

- Разумем. Хвала, г. Мак Квине.

66 Агаша Крисши Убиаиво у Оријенш-ексиресу 67

II

3. Собаров исказ

За Американцем је дошао на ред Енглез бледог ли-ка, са безизразним лицем, кога је Поаро већ претходног дана приметио. Он је веома учтиво стајао и чекао. Поа-ро му понуди да седне.

- Ви сте, како сам разумео, собар г. Речета? - Да, господине. - Ваше име? - Едвард-Хенри Мастерман. - Колико вам је година? - Тридесет и девет. - Где станујете? - 21 Фрајар стрит, Кларкенвел. - Чули сте да вам је господар убијен? - Да, господине. Веома непријатан догађај. - Хоћете ли ми сада рећи, молим вас, у које сте доба

последњи пут видели г. Речета? Собар је размишљао. - Било је то отприлике синоћ око девет сати, госпо-

дине. У то доба или нешто касније. - Испричајте ми шта се тачно одиграло? - Ушао сам, као и обично, код господина Речета, го-

сподине, да бих извршио његова наређења. - Шта су биле тачно ваше дужности? - Да му сложим или обесим одело, господине. Да му

ставим лажну вилицу у воду и да се побринем да буде спремно за ноћ све што би му затребало.

- Да ли се понашао потпуно исто као и обично? Собар је размишљао тренутак. - Дакле, господине, чини ми се да је био забринут. - У ком смислу забринут?

- Наиме, управо је читао неко писмо. Упитао ме да ли сам га ја унео у купе. Разуме се, рекао сам да нисам учинио ништа слично, али он је грдио и стављао је при- медбе на сваки мој покрет.

- Да ли је то било нешто необично? - Не, господине, он је лако падао у ватру, као што ја

то кажем, зависило је само од тога шта га је разљутило.

- Да ли је ваш господар узимао када какво успављу- јуће средство?

Др Константин се наже мало напред. - Увек кад би путовао возом, господине. Говорио је

да иначе не може да заспи. - Да ли знате које је средство обично узимао? - Не бих вам могао рећи сигурно, господине. На бо-

ци није било никаквог назива. Само напис: „Успављујуће средство - узети пред спавање".

- Да ли га је узео и прошле ноћи? - Да, господине. Сипао сам му га у чашу и ставио је

на сточић, да му буде при руци. - Нисте били присутни кад га је попио?

- Не, господине.

- Шта се догодило затим? - Питао сам га да ли му је још штогод потребно, и

уштао сам у које доба би господин Речет желео да га пробудим ујутру. Рекао је да не жели да буде узнемира- ван докле год не зазвони.

- Да ли је то било уобичајно?

- Сасвим, господине. Имао је обичај да позвони спроводнику, а потом да га пошаље по мене, кад би же- лео да устане.

- Да ли је имао обичај да устаје рано или касно? - То је зависило, господине, од његовог расположе-

ња. Понекад би устајао за доручак, каткад не би устао све до ручка.

- Према томе, нисте били забринути кад је време пролазило, а није било никаквог позива?

- Не, господине. - Да ли вам је било познато да је ваш господар имао

непријатеља? - Да, господине. Човек је говорио без икаквог узбуђења. - Откуда сте то знали? - Чуо сам кад је расправљао о неким писмима, госпо-

дине, с господином Мек Квином. - Да ли сте били привржени своме послодавцу, Ма-

стерм

ане?

68 Агаша Крисши убисшво у Оријенш-ексиресу 69

ћ

Мастерманово лице постало је још безизразније не-го иначе.

- Не бих то могао рећи, господине. Он је био даре- жљив послодавац.

- Али ви га нисте волели? - Рецимо да ја уопште не марим за Американце, го-

сподине. - Да ли сте икада били у Америци? - Не, господине. - Сећате ли се да сте икада читали у новинама о слу-

чају отмице детета Армстронгових? Образи му се мало заруменеше. - Да, доиста, господине. Била је то мала девојчица,

зар не? Веома ужасна афера. - Да ли знате да је ваш послодавац, г. Речет, био

главни подстрекач тог случаја? - Не, доиста, господине. - У собаревом гласу први

пут се осетила изражена топлина и осећање. - Тешко да могу да поверујем, господине.

- Па ипак, то је истина. А сада, пређимо на ваше кре- тање прошле ноћи. То је ствар формалности, разумете. Шта сте радили пошто сте отишли из купеа свога госпо- дара?

- Рекао сам господину Мак Квину, господине, да га господар зове. Потом сам отишао у свој купе и читао.

- Ваш купе је...? - Крајњи купе друте класе, господине. Непосредно

иза кола за ручавање. Поаро је гледао у свој план. - Јасно ми је... која постеља припада вама? - Доња, господине.

; - То је број 4? - Да, господине. - Има ли још кога с вама? - Да, господине. Један крупан Италијан. - Да ли он говори енглески? - Па, неку врсту енглеског језика, рецимо, господи-

не. - Собаров тон био је пун омаловажавања. - Био је у Америци - у Чикагу - тако сам разумео.

- Да ли вас двојица разговарате много?

- Не, господине. Више волим да читам. Поаро се насмеши. Могао је да замисли слику -

огромног говорљивог Италијана и непосредни презир њему упућен од џентлменовог џентлмена.

- А шта читате, смем ли да знам? - питао је. - Управо сада, господине, читам „Роб љубави" од го-

спође Арабеле Ричардсон. - Добра ствар? - Сматрам да је веома пријатна, господине. - Добро, хајде да наставимо. Вратили сте се у свој ку-

пе и читали сте „Роб љубави", до када?

- Око десет и по, господине, хтео је тај Италијан да легне. Тако је дошао спроводник и наместио кревете.

- Па сте потом легли и заспали? - Легао сам, господине, али нисам спавао. - Зашто нисте спавали? - Болео ме зуб, господине. - Ох, то је непријатно! - Веома непријатно, господине. - Да ли сте нешто предузели да олакшате болове? - Ставио сам мало уља од каранфилића, господине,

што ми је мало ублажило бол, али ипак нисам био у ста- њу да заспим. Упалио сам светиљку изнад главе и наста- вио да читам - да се разонодим.

- Зар нисте уопште спавали? - Да, господине, задремао сам око четири сата ују-

тру. - А ваш сапутник? - Мислите на Италијана? Тај је захркао чим је легао. - Да није излазио из купеа у току ноћи?

- Не, господине. - А в и ? - Ни ја, господине.

- Нисте ли у току ноћи нешто приметили? - Чини ми се да нисам, господине. Бар, ништа неуо-

бичајено. Пошто је воз стајао у месту, била је тишина. Поаро је ћутао тренутак-два, па рече: - Дакле, изгледа ми да нема више шта да се каже.

Нимало не можете да нам расветлите трагедију? - Жао ми је, али не могу, господине.

70 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 71

- Знате ли да ли је било некакве свађе или зле крви између вашег господара и Мак Квина?

- Не, господине. Господин Мак Квин био је веома пријатан џентлмен.

- Где сте били са службом пре него што сте дошли код г. Речета?

- Код сер Хенрија Тмлинсона, господине. у Гросве- нор скверу.

- Зашто сте отишли од њега? - Одлазио је за истичну Америку, господине, и нисам

му више био потребан. Али сигуран сам да он може дати одличне податке о мени, господине. Служио сам код ње- га неколико година.

- А колико сте били код г. Речета? - Само нешто мало више од девет месеци, господгае. - Хвала вам, Местермане. Узгред буди речено, пунш-

те ли на лулу? - Не, господине. Пушим само цигарете, господине. - Хвала вам. Ово је довољно. Поаро му главом даде знак да може да иде. Собар је један тренутак оклевао. - Извините ме, господине, али старија госпођа Аме-

риканка налази се у специјалном душевном стању, како бих ја то описао, господине. Она каже да зна све о убици. Налази се у веома раздраженом стању, господине.

- У том случају - рече Поаро смешећи се - најбоље би било да н>у саслушамо као следећу.

- Да ли да јој то саопштам, господине? Она већ поду- же тражи да разговара са неким званичним лицем. Спро- водник је покушао да је умири.

- Пошаљите нам је - рече Поаро. - Саслушаћемо сад њену причу.

4. Американкин исказ

Госпођа Хабард је стигла у кола за ручавање у тако узрујаном стању и без даха да је једва говорила.

- Сада ми пре свега реците ово. Ко је овде званично лице? Имам врло значајне податке, врло значајне, заи-

ста, и хоћу да их саопштим само неком званичном лицу, пгго је најбрже могуће. Ако ви. господо...

Њен неодлучни поглед лутао је између њих тројице. Поаро се наже напред.

- Испричајте то мени, госпођо - рече. - Али пре све- га, молим вас, седите.

Госпођа Хабард се тромо скљока на столицу према

њему. - Оно што имам да вам кажем управо је следеће. Не-

ки убица налазио се ноћас у возу, а убица је био управо у мом купеу!

Она застаде да би својим речима дала драматичан из-

раз. - Јесте ж сигурни у то, госпођо? - Разуме се да сам сигурна! Шта вам пада на памет!

Знам ја шта говорим. Рећи ћу вам све што год има да се каже. Легаа сам у кревет и заспала, кад се наједном про- будих - био је мрак - па ипак сам знала да се неки човек налази у мом купеу. Тако сам била преплашена да нисам могла да викнем, ако можете да схватите шта хоћу да ка- жем. Једноставно сам лежала и мислила: „Милост, сад ће ме убити". Не могу вам ни описати како сам се осећала. Ови грозни возови, размишљала сам и сви разни ужаси о којима сам читала, пролазили су ми кроз главу. И ми- слила сам „Е, па лепо, у сваком случају неће доћи до мог накита", јер, знате, сместила сам га у чарапу и сакрила под јасгук - што није баш веома пријатно, узгред буди речено, некако неравно, ако схватате шта хоћу да кажем. Али то нема везе. Где сам оно стала?

- Утврдили сте, госпођо, да се неки човек налази у вашем купеу.

- Да, дакле, само сам лежала затворених очију и раз- мишљала шта би требало да учиним, а мислила сам „Да- кле, управо сам захвална да моја ћерка не зна ништа о ужасном стању у коме се налазим". А потом, некако сам се прибрала и напипала руком звонце и притиснула спроводник. Притискивала сам и притискивала, али ни- шта се није догађало, и могу вам рећи да сам мислила да ће срце престати да ми куца. „Милост, говорила сам се- би, можда су поубијали све живо у возу". Он је ионако

72 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 73

стајао у месту, и некакав непријатан мир био је у вазду-ху. Али, наставила сам да притискам звонце, и ох! Какво олакшање кад сам чула кораке како трче низ ходник и како неко куца на врата. „Слободно", узвикнула сам и у истом тренутку укључила осветљење. И, можете ли то да верујете, није било живе душе.

Ово се чинило госпођи Хабард као драматични врху-нац пре него недостатак поенте.

- А шта се потом догодило, госпођо? - Е, па, рекла сам човеку шта се догодило, и изгледа-

ло је као да ми не верује. Изгледа да је претпостављао да сам све то сањала. Натерала сам га да погледа под седи- ште, мада је он тврдио да је то сувише мали простор да би се човек у њему могао сакрити. Било је потпуно јасно да је човек нестао, али у купеу је био човек и начин на који је спроводник покушавао да ме смири, доводио ме је до лудила! Ја не спадам у особе које нешто уобразе, го- сподине... чини ми се да ми ваше име није познато?

- Поаро, госпођо, а ово је г. Бук, један од директора Компаније, и др Константин.

Госпођа Хабард промрмља: - Мило ми је што сам вас упознала, свакако - рече

свој тројици, па поново утону у своја излагања. - Знате, нећу тврдити да сам била онолико оштроум-

на колико је то требало. Уобразила сам да је то човек из суседног купеа - онај јадник кога су убили. Рекла сам спроводнику да погледа врата између наших купеа, и са- свим сигурно она нису била закључана. Одмах сам се о томе побринула, дакле. Наредила сам му да их закључа одмах на лицу места, а пошто је он отишао, устала сам и ставила кофер на врата, да бих се потпуно осигурала.

- У колико је то сати било, госпођо Хабард? - Дакле, то вам са сигурношћу не могу рећи. Нисам

погледала на сат никако. Тако сам била пометена. - А која је ваша теорија? - Дакле, рекла бих да је то све било једноставно, нај-

једноставније могуће. Човек у мом купеу био је убица. Ко би то други и могао бити?

- Мислите ли да се он вратио у суседни купе?

- Откуд знам куда је отишао? Моје очи биле су чвр- сто затворене.

- Мора да се извукао кроз врата напоље у ходник. - Дакле, не бих могла рећи. Знате, очи су ми биле

чврсто затворене. Госпођа Хабард уздахну узбуђено. - Милост, како сам ја била препаднута! Када би само

моја ћерка знала... - Не верујете, госпођо, да је то што сте чули био шум

од некога ко се кретао у суседном купеу - у купеу убије- нога?

- Не, не верујем - господине... Како оно беше?... По- аро. Човек је био управо ту у истом купеу са мном. Шта- више, имам и доказа о томе.

Победоносно је извукла велику торбу и почела да претура по њој.

Извукла је једну за другом две велике чисте марами-це, једне наочаре с дебелим оквиром, бочицу аспирина, пакетић Глауберове соли, целулоидну фиолу великих зе-лених ментол бомбона, свежањ кључева, једне маказе, чековну књижицу америчких експрес чекова, фотогра-фију изузетно безбојног детета, некаква писма, пет ни-ски лажних оријенталних перли и један мали метални предмет - једно дугме.

- Видите ли ово дугме? Дакле, то није моје дугме. То није отпало ни с једне од мојих ствари. Нашла сам га ју- трос кад сам устала.

Кад га је спустила на сто, Бук се наже и узвикну: - Па ово је дугме са униформе спроводника спаваћих

кола! - Томе се може наћи природно објашњење - рече

Поаро. Он се обрати благо госпођи. - Ово дугме, госпођо, могло је отпасти са спроводни-

кове униформе, било кад је претраживао ваш купе, било кад је синоћ намештао кревет.

- Ја просто не знам шта је с вама свима. Изгледа као да ништа друго не знате да радите већ само да стављате примедбе. Сада слушајте. Читала сам неке илустрације синоћ пре него што сам заспала. Пре него што сам ис-

74 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 75

кључила лампу ставила сам те илустрације на једну малу торбу која је стајала на поду близу прозора. Јесте ли то схватили?

Они потврдише. - Врло добро. Спроводник је погледао под седиште с

врата, а затим је ушао и закључао врата између мог и су- седног купеа, али није уопште прилазио прозору. Дакле, јутрос је ово дугме лежало управо на илустрацијама. Ка- ко бисте ви то назвали, волела бих да знам?

- Госпођо, то ја називам доказним материјалом - ре- че Поаро.

Одговор као да је умирио госпођу. - Подивљам горе од стршљена, кад ми се не верује -

објасни она. Пружили сте нам веома интересантан и важан исказ

- рече Поаро. - А сада, могу ли вам поставити неколико питања?

- Дакле, врло радо. - Како то, пошто вам је ишао на живце онај човек

Речет, нисте одмах закључали врата између ваших ку- пеа?

- Јесам - одврати одмах госпођа Хабард. - Ох, јесте? - Дакле, у ствари, упитала сам оно шведско створе-

ње - ону другу душу - да ли су закључана, а она је каза- ла да јесу.

- Како то да ви сами нисте погледали? - Зато што сам била у кревету, а моја кесица са сун-

ђером висила је на кваки. - Колико је било сати кад сте је замолили да то учи-

ни уместо вас? - Чекајте мало да размислим. Мора да је било око

десет и по или четврт до једанаест. Била је дошла да ме упита да ли имам аспирина. Рекла сам јој где се налазе, и она је узела један из моје торбе.

- А ви сте били у кревету? -Да. Она се нагло насмеја. - Сирото створење - била је ван себе. Видите, гре-

шком је отворила врата суседног купеа.

- Г. Речетова? - Да. Знате како је то тешко кад идете кроз воз, а сва

су врата затворена. Отворила је његова грешком. Била је сва очајна због тога. Он се насмејао, изгледа, и прет- постављам да је можда рекао нешто не баш сасвим учти- во. Јадница, била је сва збуњена. „Ох" Ја правила гре- шка. Не добра човек", рече. „Он каже, ви сувише стара".

Др Константин се осмехну, а госпођа Хабард га сме-ста ошину оштрим погледом.

- Он није био од пристојне врсте људи - рече - да ка- же тако нешто једној дами. Нимало није у реду смејати се таквим стварима.

Др Константин се брзо извини. - Да ли сте чули какав звук из г. Речетовог купеа по-

сле тога? - упита Поаро. - Дакле - не сасвим.

- Шта хоћете тиме да кажете, госпођо? - Дакле... - она застаде. - Хркао је. - Ах! Хркао је, је ли? - Ужасно. Претходне ноћи нисам могла од тога ока

да склопим. - Нисте га чули како хрче после онога када сте се

уплашили због човека који се налазио у вашем купеу? - Дакле, господине Поаро, а како сам и могла? Он је

био мртав. - Ах, да, доиста - рече Поаро. Изгледао је збуњен.

- Сећате ли се случаја отмице детета Армстронго- вих, госпођо Хубард? - упита.

- Да, заиста, сећам се. А и како је битанга која је то учинила избегла сваку казну! Ах, да сам нешто могла да га се дочепам.

- Он није успео да се извуче. Он је мртав. Умро је прошле ноћи.

- Не мислите ваљда...? - Госпођа Хабард се од узбу- ђења упола подиже са столице.

- Али, управо, то и мислим. Речет је био тај човек. - Дакле! Дакле, ко би то могао помислити! Морам да

пишем и испричам све својој ћерки. Е, па, зар вам нисам казала синоћ да тај човек има непријатне црте? Видите да сам била у праву. Моја ћерка увек каже: ,Дад мама

76 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 77

нешто оцени, можете се кладити у свој последњи долар да је у праву"...

- Да ли сте познавали неког из породице Армстронг, госпођо Хабард?

- Не. Они су се кретали у веома затвореном кругу. Али од свакога сам чула увек да је госпођа Армстронг била изванредно љупка жена и да ју је муж обожавао.

- Дакле, госпођо Хабард, много сте нам помогли... Веома много, заиста. Да ли бисте ми рекли своје име и презиме?

- Па, разуме се. Каролина Марта Хабард. - Хоћете ли да запишете овде своју адресу? Госпођа Хабард учини то не престајући да говори. - Просто не могу да се освестим. Касети... у овом во-

зу. Имала сам извесно предосећање у вези с тим чове- ком, зар не, господине Поаро?

- Да, доиста, госпођо. Узгред буди речено, имате ли црвену свилену кућну хаљину?

- Милост, какво незгодно питање! Дакле, не. Имам две кућне хаљине - ружичасту фланелску, која је некако прикладна за путовање бродом, и једну другу, коју ми је моја ћерка поклонила - нека врста домаће радиности од пурпурне свиле. Али, шта се вас тиче, забога, какве су моје кућне хаљине?

- Па, видите, госпођо, неко у црвеном кимону ушао је ноћас или у ваш купе или купе господина Речета. Ве- ома је тешко, као што рекосте малочас, кад су сва врата затворена, погодити чији је који купе.

- Дакле, нико у црвеној домаћој хаљини није улазио у мој купе.

- Онда је морала ући у г. Речетов купе. Госпођа Хабард напући усне и рече оштро: - Томе се не бих нимало изненадила. Поаро се наже напред.

- Према томе, чули сте неки женски глас у суседном купеу?

- Не знам како сте то погодили господине Поаро. За- иста не знам. Али - дакле - у ствари, јесам.

- Али кад сам вас малопре упитао да ли сте нешто чули у суседном купеу, рекли сте да сте само чули како господин Речет хрче.

- Дакле, то је сасвим тачно. Он јесте хркао извесно време. А што се оног другог тиче... - госпођа Хабард прилично поцрвене. - Није баш културно говорити о то-

ме. - Које је доба било кад сте чули женски глас? - Не бих вам могла рећи. Пробудила сам се само за

тренутак и чула сам неку жену како говори, било је пот- пуно јасно где се она налази. Па сам ја једноставно поми- слила, ,Дакле, ето каква је он врста људи. Дакле, нима- ло се не изненађујем", и онда сам опет наставила да спа- вам, и уверена сам да никад не бих нешто слично поме- нула тројици стране господе да ме на то нисте навели.

- Да ли је то било пре него што сте се уплашили чо- века у вашем купеу или после?

- Дакле, то је управо оно што сте ви малопре рекли! Не би могао да разговара са неком женом да је био мр- тав, зар не?

- Пардон. Морате ме сматрати веома ограниченим, госпођо.

- Верујем да се чак и ви с времена на време некако збуните. Никако не могу да се освестим да је то било оно чудовиште Касети. Шта би моја ћерка рекла...

Поаро је вешто успео да помогне доброј госпођи да сакупи садржину своје торбе и да је потом испрати до врата.

У последњем тренутку он рече: - Испустили сте марамицу, госпођо. Госпођа Хабард погледа на мали комадић ланеног

платна који јој је он пружао. - То није моје, господине Поаро. Моја марамица је

овде унутра. - Извините. Мислио сам да се на њој налази моно-

грам X... - Дакле, то је стварно чудно, али то није моја мара-

мица. Све су оне обележене са Ц.М.Х., и то су скромне ствари - а не раскошни париски бесови. Чему ли служи таква марамица и чији ли је нос може употребити?

Ниједан од њих тројице као да није имао одговора на ово питање и госпођа Хабард изађе тријумфално.

78 Агаша КрисШи Убисшво у Оријенш-ексиресу 79

5. Швеђанка

Бук је превртао дугме које је госпођа Хабард остави-ла.

- Ово дугме. Не могу да разумем. Да ли то треба да значи да је Пјер Мишел ипак на неки начин умешан у све то? - Он застаде, па настави пошто Поаро није одгово- рио. - Шта кажете на то? Пријатељу мој!

- То дугме наговештава извесне могућности - рече Поаро замишљено. - Хајде да саслушамо као следећу ону Швеђанку, пре него што будемо расправљали о ис- казу и сведочењу које смо управо чули.

Претурао је по хрпи пасоша која је стајала пред њим. - Ах! Ево га, Грета Олсон, 49 година. Бук издаде наређење келнеру и одмах је уведена го-

спођа са жутосивом пунђом и благим лицем као у јагње-та. Она је жмиркала кратковидо кроз наочаре према По-ароу, али је била потпуно мирна.

Утврдили су да она разуме и говори француски, тако да се разговор водио на том језику. Поаро јој је поставио прво питање за које је већ знао и одговоре - име, године старости и адреса. Потом је упитао за њено занимање.

Она је, рече му, домаћица у мисионарској школи у близини Инстамбула. Иначе је изучена нудиља.

- Ви знате, разуме се, шта се догодило ноћас, госпо- ђице?

- Разуме се. То је веома страшно. А госпођа Амери- канка ми каже да је убица био управо у њеном купеу.

- Чујем, госпођице, да сте ви последње лице које је видело убијеног док је још био жив?

- Не знам. Можда. Отворила сам грешком врата ње- говог купеа. Веома сам се постидела. То је била врло не- пријатна грешка.

- Да ли сте га стварно и видели? - Да. Читао је књигу. Ја сам се брзо извинила и хи-

тро сам се повукла. - Да ли вам је штогод рекао? Блага румен се појави на образима цењене госпсфе. - Он се насмејао и рекао неколико речи. Ја - ја их ни-

сам потпуно разумела.

_ А шта сте затим радили, госпођице? - упита Поа-ро, прелазећи тактично са тог предмета разговора.

- Ушла сам код госпође Американке, госпође Ха- бард. Замолила сам је за аспирин и она ми га је дала.

- Да ли вас је упитала да ли су врата између њеног купеа и купеа г. Речета закључана?

- Јесте. - А јесу ли била закључана? -Јесу. -Азатим?

- Затим сам се вратила у свој купе, узела аспирин и легла.

- У које се доба све то одиграло? - Када сам легла било је пет минута до једанаест, јер

увек погледам на сат пре него што га навијем. - Јесте ли убрзо затим заспали? - Не баш веома брзо. Глава ме је мање болела, али

сам била будна још извесно време. - Да ли је воз стао пре него што сте заспали? - Не верујем. Стали смо, чини ми се, на некој стани-

ци, управо кад сам била задремала.

- То мора да су били Винковци. Ваш купе је, госпо- г, овај овде? - Он га показа на плану. - Тако је, јесте. - Који сте ви кревет заузимали, горњи или доњи? - Доњу постељу, број 10. - Јесте ли имали неку сапутницу?

- Да, једну младу Енглескињу. Веома пријатну, веома љубазну. Она је путовала из Багдада.

- Пошто је воз кренуо из Винковаца, да ли је она из- лазила из купеа?

- Не, сигурна сам да није. - Како то да сте сигурни када сте били заспали? ': - Ја сам веома лакосана. Будим се и на најмањи шум. '

Сигурна сам да бих се пробудила да је она силазила са своје постеље.

- А ви лично, јесте ли ви излазили из купеа?

- Не, све до јутра.

- Имате ли ви црвени свилени кимоно, госпођице?

80 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 81

- Не, заиста не. Имам добру, пријатну кућну хаљину од јегер-материјала.

- А дама која је с вама, мис Дибенхам? Какве је боје н>ена кућна хаљина?

- Бледољубичаста аба, каква се купује на Истоку. Поаро климну главом. Потом поче пријатељским то-

ном: - Зашто путујете? Идете ли на одмор?

- Да, одлазим кући на одмор. Али, прво идем у Лоза- ну, вде ћу се задржати код сестре око недељу дана.

- Можда ћете бити тако љубазни па ћете ми забеле- жити име и адресу ваше сестре?

- Са задовољством. Она прихвати хартију и оловку, коју јој је он пружао

и записа име и адресу. - Да ли сте икад били у Америци, госпођице? - Не. Али је требало да одем тамо с једном госпођом,

инвалидом. Међутим, путовање је отказано у последњем тренутку. Било ми је веома жао. Они су врло добри, ти Американци. Дају пуно новаца за оснивање школа и болница. Практични су.

- Да ли се сећате да сте икад чули о случају отмице детета Армстронгових?

- Не, а шта је то било? Поаро јој објасни. Госпођа Олсон је била озлојеђена. Њена жућкаста

пунђа тресла се од узбуђења. - Зар има тако злих људи на свету? То поколеба чо-

века и веру у људе. Јадна мати. Срце ме боли за њом. Љубазна Швеђанка се удаљи, њено пријатно лице би-

ло се заруменило, а очи су јој се напуниле сузама. Поаро је писао нешто ужурбано на парчету хартије. - Шта то пишете, пријатељу? - упита Бук. - Драги мој, ја сам навикао да будем систематичан и

уредан. Овде састављам хронолошки догађај. Завршио је писање и пружио хартију Буку. 9.15 Воз креће из Београда

Око 9.40 Собар одлази од Речета, а припремљено успављујуће средство оставља крај њега. :, Око 10.00 Мак Квин одлази од Речета.

Око 10.40 Грета Олсон угледа Речета (последњи пут виђен жив).

Напомена: био је будан и читао књигу. 0,10 Воз креће из Винковаца (касни)

0,30 Воз запада у мећаву. 0,37 Речетово звонце звони. Спроводник се одазива.

Речет вели, „ Се п' е$1 пеп. Је те ЈМИ 1готре". Око 1.17 Госпођа Хабард мисли да је човек у њеном

купеу. Звони спроводнику. Бук климну главом са одобравањем. - То је потпуно јасно - рече. - Зар вам се ништа не чини чудноватим? - Не. Све изгаеда потпуно јасно и на месту. Чини ми

се потпуно очигледно да је злочин извршен у 1.15. За то нам представља доказ часовник, и изјава госпође Хабард слаже се с тим. Што се мене тиче, ја ћу покушати да по- годим убицин идентитет. Велим, пријатељу, то је онај ви- соки Италијан. Он одлази из Америке - из Чикага - и за- памтите, италијанско оружје је нож, и он се не забада једном, већ више пута.

- То је тачно. - Без сумње је то решење ове мистерије. Али, може

се сумњати да су он и Речет били заједно умешани у ову аферу око отмице. Касети је италијанско име. У изве- сном смислу је, што се каже, подвалио. Италијан га је пратио, пронашао, слао му прво претеће писмо и најзад му се осветио на бруталан начин. Све је то веома просто.

Поаро је с неверицом климао главом. - Бојим се да то није баш тако једноставно као што

изгледа - промрмља. - Што се мене тиче, ја сам уверен да је то тачно - ре-

че Бук одушевљавајући се све више својом теоријом. - А шта ћемо са собаром, кога је болео зуб и који се

заклиње да Италијан никако није излазио из купеа? - У томе је тешкоћа. Поаро је жмиркао очима. - Да, то је незгодно. Несрећна околност, што се тиче

ваше теорије, а веома срећна по нашег италијанског пријатеља што је Речетовог собара болео зуб.

82 Агаша Крисши УбисШво у Оријенш-ексиресу 83

- Све ће се то објаснити - рече Бук са достојанстве- ном сигурношћу. Поаро одрично климну главом.

- Не, није то тако једноставно као што изгледа - про- мрмља опет.

6. Исказ руске принцезе

- Хајде да саслушамо шта би имао Пјер Мишел да нам каже о овом дугмету.

Поново позваше спроводника спаваћих кола. Он их је посматрао упитно.

- Мишел - рече Бук - овде имамо једно дугме с ваше униформе. Нађено је у купеу госпође Американке. Шта бисте имали ви о томе да кажете?

Спроводникова рука се аутоматски подиже према униформи.

- Нисам ја изгубио никакво дугме, господине. Мора да је нека забуна.

- То је веома неугодно. - Не могу за то бити одговоран, господине.

Човек је изгледао изненађен, али ни у ком случају није давао утисак кривца, нити је био збуњен. Бук рече са одређеном намером:

- С обзиром на околности у којима је ово дугме нађе- но, изгледа сасвим сигурно да је оно отпало човеку који се прошле ноћи налазио у купеу госпође Хабард у тре- нутку кад је звонила.

- Али, господине, није никога било тамо. Госпођа мора да је све то уобразила.

- Она то није уобразила, Мишел. Речетов убица про- , шао је тим путем - и испустио ово дугме.

Кад му је значење Букових речи постало јасно, Пјер Мишел се веома раздражи.

- То није истина, господине, то није истина! - викао је. - Ви мене оптужујете за тај злочин. Мене? Ја сам не- вин. Ја сам потпуно невин. Зашто бих ја хтео да убијем човека кога никад нисам видео?

- Где сте се налазили када је звонило звонце госпође Хабард?

- Рекао сам вам, господине, у суседном вагону, вде сам разговарао са својим колегом.

- Позваћемо га. - Учините то, господине, преклињем вас, учините то. Спроводник суседног вагона био је позван. Одмах је

потврдио Пјер Мишелове речи. Он је додао да је и спро-водник вагона из Букурешта био такође с њима. Њих тројица расправљали су о ситуацији коју је изазвао вели-ки снег. Разговарали су око десетак минута, када се Пјер Мишелу учинилр да чује звонце. Када је отворио врата између два вагона, сви су јасно чули како звони. Звонце је звонило неколико пута узастопце. Мишел је трчао бр-зо да би се одазвао.

- Ето, видите, господине, да нисам крив - узвикну Мишел забринуто.

- А како објашњавате ово дугме са униформе спро- водника спаваћих кола?

- Не могу да објасним, господине. То за мене пред- ставља мистерију. Сва моја дугмад су на броју,

И друга два спроводника изјавише да нису изгубили никакво дугме и да уопште нису улазили у купе госпође Хабард.

- Смирите се, Мишел - рече Бук - и усредсредите своје мисли на тренутак када сте потрчали на звонце го- спође Хабард. Јесте ли срели кога у ходнику?

- Не, господине. - Да ли сте приметили неког да одлази ходником у су-

протном справцу? - Опет вам кажем, не, господине. - Незгодно - рече Бук. - Не баш тако - рече Поаро. - То је питање времена.

Госпођа Хабард се буди да би утврдила да се неко налази у њеном купеу. Тренутак-два лежи паралисана, затворе- них очију. Вероватно се тада човек извукао у ходник. Тек онда она је почела да звони. Али, спроводник није стигао Г одмах: Чуо је тек трећи или четврти позив. Ја лично сма- ; трам да је било довољно времена... у1

- За шта? За шта? Сетите се да се свуда око воза на- лазе велики сметови снега.

84 Агаша Крисшц Убисшво у Оријенш-ексиресу 85

- Два пута отворена су нашем тајанственом убици - рече Поаро. - Могао се повући у један од тоалета или је могао нестати у једном од купеа.

- Али они су сви заузети. -Да.

- Хоћете да кажете да је могао да се повуче у свој ку- пе?

Поаро климну главом. - То се подудара, подудара се - промрмља Бук. - Док

је спроводник био одсутан десетак минута, убица долази из свог купеа, улази у Речетов, убија га, закључава и за- брављује врата са унутрашње стране, излази кроз купе госпође Хабард и стиже срећно у свој купе, док још спроводник није стигао.

Поаро промрмља: - Није то тако једноставно као што изгаеда, пријате-

љу мој. Наш пријатељ лекар објасниће вам то. Једним покретом руке Бук даде знак да се сва три

спроводника могу повући. - Треба да саслушамо још осам путника - рече Поа-

ро. - Пет путника прве класе: принцезу Драгомиров, грофа и грофицу Андрењи, пуковника Арбатнота и го- сподина Хардмана. Три путника друге класе: госпођицу Дибенхам, Антонија Фоскарелија и собарицу, госпођицу Шмит.

- С ким ћете прво говорити - са Италијаном? - Како сте се окомили на Италијана! Не, почећемо са

врха лествице. Можда ће таЛате 1а Рппсехзе бити тако добра да нам посвети неколико тренутака. Пренесите јој ту поруку, Мишел.

- Да, господине - рече спроводник, који је управо из- лазио из вагона.

- Реците јој да је можемо сачекати у њеном купеу, ако не жели да се узнемирава и долази овамо - довикну Бук.

Али принцеза Драгомиров одби да то прихвати. Она се појавила у колима за ручавање, климнула је лако гла-вом и села преко пута Поароа.

Њено ситно лице, налик на краставу жабу, било је чак жуће него претходног дана. Она је била неоспорно

ружна. Па ипак, као и крастава жаба, имала је очи там-не и заповедничке, које су откривале скривену енергију и интелектуалну снагу, што се одмах могло и осетити.

Глас јој је био дубок, веома јасан, с лаким призвуком промуклости.

Она оштро прекиде китњасту Букову реченицу, пуну извињења.

- Није потребно да ми се извињавате, господо. Разу- мела сам да је извршено неко убиство. Природно је да морате саслушати све путнике. Биће ми мило да вам пру- жим сву помоћ која је у мојој моћи.

- Веома сте љубазни, госпођо - рече Поаро. - Али ништа, молим вас. То је свачија дужност. Шта

желите да знате. - Ваше пуно име и презиме, као и адресу. Можда би-

сте радије хтели то сами да забележите? Поаро извуче хартије и оловку, али принцеза га одби. - Можете то написати и сами - рече. - Сасвим је јед-

ноставно - Наталија Драгомиров, 17 Ауепие С1е\)гг, Рат. - Враћате се кући из Истамбула, госпођо? - Да, боравила сам у аустријској амбасади. Моја соба-

рица путује са мном. - Да ли бисте били тако добри да ми укратко испри-

чате куда сте се све кретали прошле ноћи после вечере?

- Драге воље. Затражила сам од спроводника да ми намести кревет док ја будем у колима за ручавање. Легла сам непосредно после вечере. Читала сам све до једана- ест сати, када сам искључила светлост. Нисам могла да заспим због извесних реуматичних болова од којих па- тим. Око четврт до један зазвонила сам и позвала соба- рицу. Она ме је масирала, а затим ми је читала наглас све док нисам задремала. Не могу рећи тачно кад је отишла. Могло је проћи пола сата, а можда и више.

- Да ли је воз већ тада био стао? -Да.

- Нисте ли чули ништа необично за то време, госпо- ђо?

- Нисам чула ништа необично. - Како се зове ваша собарица? - Хилдегарде Шмит.

86 Агаша Крисшц убисшво у Оријенш-ексиресу 87

- Да ли је она код вас већ дуго? - Петнаест година. - Сматрате ли је поверљивом особом? - Безусловно. Њена породица потиче са имања мог

покојног мужа, које је имао у Немачкој. - Претпостављам, госпођо, да сте били у Америци? Нагла промена предмета разговора навела је стару

даму да изненађено подигне обрве. - Пуно пута. - Да ли сте икад познавали неку породицу по имену

Армстронг - породицу у којој се одиграла једна трагеди- ја?

Са извесним узбуђењем у гласу, стара дама рече:

- Говорите о мојим пријатељима, господине. - Према томе, познавали сте добро пуковника

Армстронга?

- Заиста вам то не бих могла рећи, господине. Изгу- била сам сваки додир с млађом генерацијом. Чини ми се да се сестра госпође Армстронг удала за неког Енглеза пре неколико година и да је отишла у Енгаеску, али овог тренутка не могу му се сетити имена.

Она застаде за тренутак, па рече: - Желите ли још штогод да ме упитате, господо? - Само једну ствар, госпођо, једно унеколико лично

питање. За боју ваше кућне хаљине. Она лако подиже обрве. - Претпостављам да имате разлога за такво питање.

Моја кућна хаљина је од плавог сатена. - То је све, госпођо. Веома сам вам захвалан на тако

непосредним одговорима. Она лако одмахну руком, окићеном прстењем. Затим, док се дизала и док су се остали дизали исто-времено, она застаде.

- Извините, господине - рече - али могу ли да вас упитам за име? Ваше лице чини ми се некако познато.

- Моје је име, госпођо, Херкул Поаро - стојим вам на располагању.

Ћутала је један тренутак, па затим рече: Херкул Поаро. Да. Сећам се сада. То је судбина. Она оде, веома права, мало крутих покрета.

- Ово је велика дама - рече Бук. - Шта мислите о њој, пријатељу мој.

Али Херкул Поаро је само климао главом. - Мислим се, рече, шта ли је хтела да каже са оним

„судбина"...

7. Исказ грофа и грофице Андрењи

Затим су позвани гроф и грофица Андрењи. Али гроф је ушао сам у кола за ручавање.

То је био човек пријатна изгледа, гледан изблиза. Био је бар шест стопа висок, развијених рамена, а уских кукова. Одевен у врло лепо скројен енглески твид, изгле-дао би као Енглез да није било његових дугих бркова и нечег необичног у облику јабучица.

- Но, господо - рече - шта могу да учиним за вас? - Разумећете, господине - рече Поаро - да сам с об-

зиром на ово пгго се догодило приморан да поставим из- весна питања свим путницима.

- Наравно, наравно - рече гроф неусиљено. - Потпу- но разумем ваш положај. Бојим се да вам ни ја ни моја жена не можемо много помоћи. Ми смо спавали и уоп- ште нисмо ништа чули.

- Да ли вам је, господине, познато ко је убијен? - Схватио сам да је то онај крупни Американац - чо-

век очигаедно непријатног израза лица. Седео је за овим столом за време обеда.

Он показа главом сто за којим су Речет и Мак Квин обично седели.

- Да, да, господине, потпуно сте у праву. Хтео сам да упитам да ли вам је познато име тога човека?

- Не. - Гроф је изгледао веома изненађен Поароо- вим питањем.

- Ако желите да сазнате његово име - рече - свака- ко се оно налази на његовом пасошу?

- Име на његовом пасошу гласи Речет - рече Поаро. - Али то, господине, није његово право име. Он је онај Касети који је одговоран за чувену злочиначку отмицу Деце у Америци.

88 Агаша Крисши убисшво у Оријенш-ексиресу 89

Пажљиво је посматрао грофа док је говорио, али овај је изгледао потпуно равнодушан према тој вести. Он је само мало више раширио очи.

- Ах! - рече. - То би свакако требало да расветли цео случај. Америка је изузетна земља.

- Можда сте били тамо, господине грофе? - Боравио сам годину дана у Вашингтону. - Можда сте познавали породицу Армстронг? - Армстронг... Армстронг... тешко је сетити се... упо-

знао сам толике. Он се насмеши и слеже раменима. - Али да се вратимо на предмет, господо - рече. - Шта могу још да учиним да бих вам помогао? - Повукли сте се на спавање... када, господине гро-

фе? Очи Херкула Поароа управише се на план. Гроф и

грофица Андрењи заузимали су два суседна међусобно повезана купеа бр. 12 и 13.

- Један купе био нам је намештен за спавање док смо се налазили у колима за ручавање. Кад смо се вратили, седели смо извесно време у оном другом.

- Који број купеа је то био? - Број 13. Играли смо пикета. Око једанаест сати мо-

ја жена је отишла на спавање. Спроводник је наместио мој купе, и ја сам такође легао. Спавао сам чврсто све до

- Да ли сте осетили да је воз стао? - Нисам то приметио све до јутрос. - А ваша жена? Гроф се насмеши. - Кад год путује возом, моја жена узима неко сред-

ство за спавање. Попила је уобичајену дозу трионала. Онда застаде. - Жао ми је што не могу да вам помогнем ма на који

начин. Поаро му пружи комад хартије и перо. ;' "Ш - Хвала

вам, господине грофе. То је само формал-" г, али хоћете ли још да ми прибележите своје име и

Гроф је писао лагано и пажљиво.

- Најбоље је да ја то сам напишем - рече љубазно. - Ортографија назива мога пољског добра је мало тешка за оне који не познају језик моје земље.

Он пружи хартију Поароу преко стола и устаде. - Било би сасвим непотребно да и моја жена долази

овамо - рече. - Ништа вам она не може рећи више од ме- не.

Поароове очи мало засијаше. - Свакако, свакако - рече. - Али, ја бих ипак желео

да проговорим макар и једну једину реч са госпођом гро- фицом.

- Уверавам вас да је то потпуно непотребно. Глас му је звучао ауторитативно. Поаро је благо трептао према њему. - То ће бити најобичнија формалност - рече - али,

разумећете, то је неопходно за мој извештај. - Како год желите. Гроф је зловољно попустио. Поклони се одсечно и

оде из кола за ручавање. Поаро пружи руку и маши се једног пасоша. На ње-

му је писало грофово име и титула. Он пређе на следећи податак - у пратњи жене. Крштено име Елена Марија; девојачко презиме Голденберг; године старости дваде-сет. На њему се налазила једна масна мрља, коју је некад направио непажљив службеник.

- Дипломатски пасош - рече Бук. - Морамо бити обазриви, пријатељу, да никога не увредимо. Ови људи не могу бити ни у ком случају умешани у убиство.

- Без бриге, бићу веома тактичан. То је само фор- малност.

Ућута кад грофица Андрењи уђе у кола за ручавање. Изгледала је збуњена и изванредно привлачна.

- Желели сте да разговарате са мном, господо? - То је само формалност, госпођо грофице. - Поаро

се галантно подиже, и поклонивши се понуди јој место према себи. - Само сам хтео да вас питам да ли сте што- год видели или чули у току прошле ноћи што би унеко- лико расветлило овај случај.

- Уопште нштга, господине. Спавала сам.

90 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 91

- Нисте ли, на пример, чули некакав метеж у купеу поред вас? Американка која се у њему налази имала је читав наступ хистерије и звонила је позивајући спровод- ника.

- Нисам чула ништа, господине. Видите, била сам узела средство за спавање.

- Ах! Разумем. Па, не треба више да вас задржавам. - Затим, док се она хитро дизала, додаде: - Само још тре- нутак... ове појединости, ваше девојачко презиме, године старости и тако даље, јесу ли тачне?

- Потпуно тачне, господине. - Можда бисте хтели да потпишете овај меморандум

у ту сврху. Она потаиса брзо, елегантним косим рукописом. Елена Андрењи. - Јесте ли пратили свог мужа у Америку, госпођо? - Не, господине. - Она се насмеши, поцрвеневши ма-

ло. - Тада још нисмо били венчани; тек смо годину дана у браку.

- Ах, тако. Хвала вам, госпођо. Узгред буди речено, да ли ваш муж пуши? Она је пиљила у њега док је стајала спремна за пола-зак. -Да.

- На лулу? - Не, цигарете и цигаре. - Ах! Хвала. Оклевала је: њене очи су га чудно посматрале. Див-

не су то очи биле, тамне, у облику бадема, с врло дугим црним трепавицама, које су сенчиле изванредно бледило њених образа. Усне, веома црвене, према страној моди, биле су сасвим мало растављене. Изгледала је егзотично и дивно.

- Зашто сте ме то упитали? - Госпођо - Поаро махну неодређено руком - детекти-

ви морају да постављају сва могућа питања. На пример, можда ћете ми рећи какве је боје ваша кућна хаљина?

Гледала га је разрогачених очију. Затим се насмеја. - Она је од шифона жуте боје. Да ли је то заиста ва-

жно?

- Веома значајно, госпођо, Она упита радознало: - Па ви сте онда прави детектив? - На услузи, госпођо.

- Мислила сам да нема детектива у возу кад пролази кроз Југославију - све до Италије.

- Ја нисам југословенски детектив, госпођо. Ја сам интернационални детектив.

- Припадате ли Друштву народа? - Припадам целом свету, госпођо - рече Поаро дра-

матично. - Радим првенствено у Лондону. Говорите ли енглески? - додаде на том језику?

- Говорим помало. Изговор јој је био дражестан. Поаро се поклони још једном. - Нећемо вас више задржавати, госпођо. Видите, ни-

је било толико страшно. Она се насмеши, климну главом и оде. - Ово је лепа жена - изјави Бук уздишући. - Дакле, ово нам није помогло. - Не - рече Поаро. - Двоје људи који нису видели ни-

шта и нису чули ништа. - Хоћемо ли сада да поразговарамо са Италијаном? Поаро за тренутак не одговори. Проучавао је масну

мрљу на мађарском дипломатском пасошу.

8. Исказ пуковника Арбатнота

Поаро се подиже уз лак трзај. Очи су му мало за-трептале кад му се поглед срете са живахним Буковим очима.

- Ах! Драги стари пријатељу - рече. - Видите ли! По-стао сам оно што се назива снобом! Прва класа, осећам, треба да буде саслушана пре друге класе. Као следећег, мислим, треба интервјуисати привлачног пуковника Ар-батнота.

Пошто је установио да је пуковниково знање фран-цуског језика прилично ограничено, Поаро је обавио ислеђење на енглеском.

92 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 93

Арбатнотово име, године старости, завичајна адреса и тачан војни чин, све је било утврђено. Поаро настави:

- Ви идете кући из Индије на одмор? Пуковник Арбатнот одговори кратко: -Да. - Али, ви се не враћате кући бродом Источне брод-

ске компаније?

-Не.

- А зашто не? - Одлучио сам да се вратим сувоземним путем из

личних разлога. „А ово - као да је казивао његов став - ово се односи

на вас, ви, мали безобразниче, који забадате нос свуда". - Долазите ли право из Индије? Пуковник одговори суво:

- Зауставио сам се једну ноћ да бих видео Чалдешки Ур и три дана сам се задржао у Багдаду с командантом ваздухопловства, који је мој стари пријатељ.

- Задржали сте се три дана у Багдаду. Схватио сам да млада Енглескиња, мис Дибенхам, долази такође из Баг- дада. Можда сте је срели тамо?

- Не, нисам. Први пут сам срео мис Дибенхам када смо она и ја делили вагон железничког конвоја од Кри- кука до Нисибина.

Поаро се наже напред. Постао је упорнији и још ви-ше странац него што је то било потребно.

- Господине, морам да затражим вашу помоћ. Ви и мис Дибенхам сте једино двоје Енглеза у возу. Неопход- но је да затражим од свакога од вас мишљење о оном другом.

- То је до крајности неправилно - рече хладно пуков- ник Арбатнот.

- Није тако. Видите ли, овај злочин је по свој прили- ци извршила нека жена. Човек је прободен ни мање ни више него дванаест пута. Чак је и спроводник воза рекао једном приликом: „То је нека жена". Дакле, шта је онда мој првенствени задатак? Да све жене које путују ваго- ном Истамбул-Кале „претресем", како би то Американ- ци рекли. Али веома је тешко донети суд о Енглескињи. Веома су уздржани и Енглези. Према томе, обраћам се

вама, господине, у интересу правде. Каква је врста особе та мис Дибенхам? Шта знате о њој?

- Мис Дибенхам је - рече пуковник са извесном то- плином - права дама.

- Ах! - рече Поаро с привидним изразом потпуног олакшања. - Према томе, не мислите да би она могла да буде умешана у овај злочин?

- Та је помисао бесмислена - рече Арбатнот. - Тај човек је за њу био потпун странац - никада га раније ни- је видела.

- Да ли вам је то она казала? - Јесте. Одмах је изложила своје мишљење о његовој

помало непријатној појави. Ако је реч о каквој жени као што ми се чини да ви то сумњате (по мом мишљењу без икаквог доказа, већ једноставним претпоставкама), могу вам потврдити да мис Дибенхам не би могла да буде та особа.

- Веома сте заинтересовани у том питању - рече По- аро уз осмех.

Пуковник Арбатнот га пресече хладним погледом. - Заиста не знам шта хоћете да кажете - рече. Ово као да је збунило Поароа. Он спусти поглед и

поче да се игра хартијом пред собом. - Све је ово узгредно - рече. - Будимо практични и

позабавимо се чињеницама. Овај злочин, имамо разлога да верујемо, одиграо се у један и четврт прошле ноћи. Саставни део редовног неопходног пута ислеђења јесте да се свако у возу испита шта су он или она радили у то време.

- Сасвим тако. У један и четврт, по мом дубоком уве- рењу, разговарао сам с младим Американцем, секрета- ром покојниковим.

- Ах! Јесте ли ви били у његовом купеу или он у ва- шем? ' - Ја сам био у његовом.

- То је онај млади човек по имену Мак Квин? •• -Да. -) - Је ли то неки ваш пријатељ или познаник? *; - Не, никада га пре овог путовања нисам видео. Сту-1

Пнли смо у случајан разговор јуче и обојица смо се заин-?

94 Агаша Крисши убисшво у Оријеши-ексиресу 95

тересовали. Ја обично не волим Американце - не бих знао шта бих с њима...

Поаро се осмехну сетивши се Мак Квиновог мишље-ња о Британцима.

- ...али овај младић ми се допао. Усвојио је пуно не- каквих немогућих идиотских идеја у вези са ситуацијом у Индији. То је најгоре код Американаца - они су сенти- ментални и идеалисти. Дакле, интересовало га је оно што бих му ја могао рећи. Имао сам скоро тридесетого- дишње искуство у тој земљи. А мене је интересовало шта би он могао рећи о финансијској ситуацији у Амери- Ј ци. Потом смо прешли на светску политику уопште. Био сам сасвим изненађен кад сам погледао на сат и видео да је четврт до два.

- Јесте ли у то време прекинули разговор? -Да- - Шта сте радили потом? - Отишао сам у свој купе и легао. - Кревет вам је већ био намештен? -Да- - То је купе... причекајте да видим... број 15, претпо-

следњи, на супротној страни кола за ручавање?

-Да. - Где је био спроводник када сте отишли у свој купе? - Седео је на крају ходника за једним малим столом.

У ствари, Мак Квин га је позвао управо кад сам улазио у свој купе.

- Зашто га је позвао? - Да му намести кревет, претпостављам. Купе није

био намештен за спавање. - А сада, пуковниче Арбатнот, желео бих да пажљи-

во промислите. Док сте разговарали с господином Мак Квином, да ли је когод прошао ходником поред ваших врата?

- Приличан број особа, претпостављам. Нисам обра- ћао пажњу.

- Мислим на, рецимо, последњи сат и по вашег раз- говора. Изашли сте у Винковцима, зар не?

- Да, али само за тренутак. Била је мећава. Хладно- ћа је била ужасна. Човек је био веома захвалан што је

могао да се врати у ову запару, мада сматрам да је ужа-сно како се ови возови прегрејавају. Бук уздахну.

- Веома је тешко свакога задовољити - рече. - Ен- глези отварају све од реда - потом наилазе други и затва- рају све од реда. Веома је то тешко.

Ни Поаро ни пуковник Арбатнот нису обратили па-жњу на њега.

- Дакле, господине, усредсредите своју мисао на про- шлу ноћ - рече Поаро храбрећи га - напољу је било хладно. Вратили сте се у воз. Сели сте поново, пушили сте - можда цигарету, можда лулу...

Застао је за делић секунде. - Ја пушим на лулу. Мак Квин је пушио цигарете. - Воз креће опет. Ви пушите на своју лулу. Распра-

вљате о стању у Европи, у целом свету. Сада је већ ка- сно. Већина света повукла се на ноћни починак. Да ли је когод прошао поред врата... промислите?

Арбатнот се мрштио трудећи се да се сети. - Тешко је рећи - рече. - Видите, нисам обраћао па-

жњу. - Али ви сте обдарени војничком моћи запажања

свега и до најмањих ситница. Ви примећујете неприме- ћујући, тако да се изразим.

Пуковник је поново размишљао, али је одречно ма-хао главом.

- Не бих могао рећи. Не сећам се да је ма ко прошао, осим спроводника. Али, станите за тренутак... прошла је и нека жена, мислим.

- Да ли сте је видели? Да ли је била млада или стара? - Нисам је видео. Нисам гледао у том правцу. Само

сам осетио шуштање свиле и некакав мирис. - Мирис? Добар мирис? - Па, прилично тежак, ако схватате шта хоћу да ка-

жем. Мислим да би се осетио на стотшу јарди далеко. Али, молим вас - пуковник настави брзо - можда се све то одиграло раније у току вечери. Видите ли, као што управо рекосте, то је једна од оних ствари које човек не примећује а не запажа их, тако да се изразимо. У нгко до- ба те вечери, рекао сам себи, „женски мирис - прилично

96 Агаша КрисШи Убисшво у Оријенш-ексиресу 97

је тежак", али када је то било, не могу рећи са сигурно-шћу, изузев то - па да, морало је бити после Винковаца.

- Зашто? - Зато што се сећам да сам га осетио, знате, управо

кад сам говорио о томе како се Стаљинов петогодишњи план претворио у велико чишћење. Знам одакле та асо- цијација - жена - то је подстакло код мене мисао о поло- жају жена у Русији. А знам да нисмо прешли на Русију све до сасвим пред крај нашег разговора.

- Не можете ли то поставити одређеније? - Не... Грубо речено, то мора да је било у току по-

следњих пола сата. - Да ли се то десило пошто је воз већ био стао?

- Да, ја сам готово сасвим сигуран да је тако било. - Добро, оставимо то. Да ли сте икада били у Амери-

ци,пуковниче Арбатнот? - Никада. Не желим да идем тамо. - Да ли сте икад познавали неког пуковника

Армстронга?

- Армстронг, о да, Армстронг - познавао сам два или три Армстронга. Има Томи Армстронг у 60-тој - не ми- слите на њега? Па Селби Армстронг - он је погинуо на Соми.

- Мислим на пуковника Армостронга, који се оже- нио Американком, а чије је једино дете било отето и уби- јено.

- Ах, да, сећам се да сам читао о тој грозној афери. Мислим да се иначе никад нисам срео с тим човеком, ма- да сам га, разуме се, знао по чувењу. Тоби Армстронг. Диван момак. Свако га је волео. Направио је изврсну ка- ријеру. Одликован је Викторијиним крстом.

- Човек који је ноћас убијен, крив је за убиство дете- та пуковника Армстронга.

Арбатнотово лице се прилично намргоди. - Онда је, по мом мишљењу, та свиња заслужила оно

што је и добила. Мада би ми било пријатније, чини ми се, да га видим обешеног, по свим прописима, или погубље- ног на електричној столици, тамо преко.

- У ствари, пуковниче Арбатноте, ви дајете предност закону у реду пред личном осветом?

- Па, не могу се стварати племена, повезана крвним сродством, која се међусобно убијају ножевима, као што то чине Корзиканци, или Мафија - рече пуковник. - Ре- ците што год хоћете, поротно суђење представља здрав систем.

Поаро га је гледао замишљено тренутак-два. - Да - рече. - Био сам уверен да ће то бити ваша тач-

ка гледишта. Дакле, пуковниче Арбатноте, мислим да немам више шта да вас питам. Ничега нема чега бисте се ви сетили да се одиграло ноћас а што би вам се ма на ко- ји начин учинило - или да кажемо што вам се чини сада, кад се осврнете на ноћашње догађаје - сумњиво!

Арбатнот је размишљао тренутак-два. - Не - рече. - Управо ништа. Уколико... - он је окле-

вао. - Али, молим вас, наставите. - Па, то није у ствари ништа - рече пуковник лагано. - Али, ви рекосте ма шта. - Да, да. Наставите само.

- Ох, није то ништа. Само једна мала појединост. Али, кад сам се вратио у свој купе, приметио сам да су врата купеа поред мога - крајња - знате...

- Да, број 16. - Дакле, врата тога купеа нису била потпуно затво-

рена. А човек који се налазио унутра, вирио је напоље некако бојажљиво. Затим је притворио врата веома на- гло. Разуме се, знам да у томе нема ничега... али, то ми је пало у очи као мало чудновато. Мислим да је сасвим при- родно отворити врата и провирити ако човек жели да ви- Ди нешто. Али, онај бојажљиви начин на који је он то учинио, привукао је моју пажњу.

- Да - рече Поаро с неверицом. - Рекао сам вам да у томе нема ничега - рече Арбатнот

извињавајући се. - Али, знате како је... Рани јутарњи часо- ви - све је веома тихо - цела ствар је била некако језива - као детективска прича. Све је то бесмислено, заиста.

Он устаде. - Па, ако вам нисам више потребан... - Хвала вам, пуковниче Арбатнот, не бих имао више

ништа.

98 Агаша Крисши убисшво у Оријенш-ексиресу 99

Војник је оклевао тренутак. Његове првобитне уро-ђене одвратности што га саслушавају „странци" нестало је.

- Што се тиче мис Дибенхам - рече прилично збуње-но - можете ми веровати да је она жена од реда. Она је

Поцрвеневши мало, он оде.

- Шта - упита др Константин са интересовањем -

шта

- То значи - рече Поаро - да су отац и браћа госпо- ђице Дибенхам похађали исту врсту школе као и пуков- ник Арбатнот.

- Ох! - рече др Константин разочарано. - Онда то нема никакве везе са злочином?

- Сасвим тачно - рече Поаро. Он се занесе у неку врсту сањарења добујући лако

прстима по столу. Потом подиже поглед. ~

- Пуковник Арбатнот пуши на лулу - рече. - У Рече- | товом купеу нашао сам прибор за чишћење луле. Речет

је пушио само цигаре. -Мислите...?

- Он је досад једини човек који је признао да пуши на лулу. А он је чуо о пуковнику Армстронгу - можда га је чак и познавао, мада то неће да призна.

- Према томе, мислите да је могуће...? Поаро је снажно тресао главом. - У томе и јесте ствар. Немогуће је, потпуно немогу-

ће, да један честит, помало приглуп, поштен Енглез мо- же да прободе непријатеља дванаест пута узастопце но- жем! Не осећате ли, пријатељи моји, до које мере је то немогуће.

- Ту је реч о психологији - рече Бук. - А психологија се мора поштовати. Овај злочин но-

си неки потпис, али свакако не потпис пуковника Арбат- нота. А сада пређимо на наш следећи интервју.

Овога пута Бук није помињао Италијана. Али је раз-мишљао о њему.

9. Исказ господина Хардмана

Последњи од путника прве класе који је саслушан, био је господин Хардман - високи екстравагантни Аме-риканац, који је седео за истим столом са Италијаном и собаром. Био је одевен у прилично упадљиво карирано одело, ружичасту кошуљу, дречаву кравату, и преметао је нешто по устима када је ушао у кола за ручавање. Ли-це му је било снажно, меснато, грубо, али је својим изра-зом одавало човека питоме и ведре нарави.

- 'Број'тро, господо - рече. - Шта могу да учиним за вас?

- Чули сте о овоме убиству, господине Хардмане?

- Свакако. Спретно је премештао по устима гуму за жвакање. - Приморани смо да саслушамо све путнике у возу. - Што се мене тиче, немам ништа против. Претпо-

стављам да је то једини начин. Поаро је посматрао пасош пред собом. - Ви сте Сирус Бетман Хардман. Поданик Сједиње-

них Америчких Држава. Четридесет и једна вам је годи- на, трговачки сте путник, заступник фирме која произ- води пантљике за писаће машине?

- Управо тако, то сам ја главом. - Путујете из Истамбула у Париз?

••*, -Да. ' - Из кога разлога? -

Послови. - Путујете ли увек првом класом, господине Хардма-

не?

- Да, господине. Предузеће плаћа путне трошкове. Он намигну. - А сада, господине Хардмане, прећи ћемо на ноћа-

шње догађаје. Американац климну главом.

- Шта нам можете рећи о том предмету?

- Уопште ништа. - Ах, то је штета. Можда ћете нам, господине Хард-

мане, испричати све оно што сте радили прошле ноћн, после вечере?

100 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 101

Први пут је сада изгледало да Американац нема спреман одговор. Најзад рече.

- Извините, господо, али ко сте ви управо? Објасни- теми.

- Ово је г. Бук, један од директора Компаније спава- ћих кола. Овај господин је лекар који је прегледао леш.

- А в и ?

- Ја сам Херкул Поаро. Компанија ме је задужила да испитам тај случај.

- Чуо сам за вас - рече господин Хардман. Размишљао је још тренутак-два. - Претпостављам

да ће најбоље бити да вам-еджем све што знам. - За вас је свакако најпреиоручљивије да нам испри-

чате све што знате - рече Поаро одсечно. - Кад бих знао било шта, с највећим задовољством

бих вам то рекао. Али, на несрећу, не знам ништа. Ни- шта уопште, као што рекох. Али, требало би да нешто знам. То је управо оно што ме једи. Требало би да знам.

- Молим вас, објасните нам то, господине Хардмане. Господин Хардман уздахну, извади гуму за жвакање,

и стрпа руку у један џеп. У том истом тренутку, као да је целокупна његова личност претрпела промену. Постао је мање позоришна личност, а претворио се више у стварно биће. Звучни уњкави тонови његовог гласа ублажили су се.

- Овај пасош представља извесну варку - рече. - Ево ко сам ја стварно. - Поаро је испитивао подсетницу која му је добачена. Бук је вирио преко његовог рамена.

Г. СИРИЈУС Б. ХАРДМАН,

Мак Нејлова дешекшивска агенција, Њујорк

Поароу је то име било познато. То је била једна од најпознатијих и највише цењених приватних детектив-ских агенција из Њујорка.

- Па, г. Хардмане, рече - објасните нам шта све ово значи?

- Свакако. Ево како су се ствари одиграле. Дошао сам у Европу пратећи двојицу варалица - то нема ника- кве везе са целим овим случајем. Цела хајка завршила се

у Истамбулу. Телеграфисао сам шефу и добио упутства да се вратим, и управо сам се спремао натраг у мој стари Њујорк, кад сам примио ово.

Он пружи једно писмо. Натпис при врху био је „Токатлијан хотел". Драги господине, Вас су ми приказали као једног од

представника Мак Нејлове детективске агенције. Будите љубазни и дођите данас поподне у четири сата у мој апартман.

Потпис је био: С.Е. Речет.

- Добро? - Јавио сам се у одређено време и господин Речет ме

упознао са стањем ствари. Показао ми је неколико писа- ма која је примио.

- Био је узнемирен? - Правио се као да није, али је био сасвим препаднут.

Направио ми је једну понуду. Требало је да путујем истим возом као и он за Париз и да обратим пажњу да нико не успе да га се дочепа. Дакле, господо, ја сам путо- вао истим возом и, упркос мени, неко га се ипак дочепао. Мени је свакако непријатно због тога. То не оставља баш нарочито повољну слику о мени.

- Да ли вам је он дао ма какве податке о трагу којим је требало да се крећете?

- Свакако. Он је све то био унапред припремио. Ње- гова је замисао била да треба да путујем у купеу до њега

- мада је то морало одмах да отпадне. Једино место које сам могао да добијем био је лежај број 16, а и за то ми је било потребно прилично преговарања. Претпостављам да спроводник жели да задржи тај купе на сопственом располагању. Али то нема никакве везе с овим. Кад сам проучио целокупну ситуацију, учинило ми се да број 16 представља веома добру стратегијску тачку. Само су се кола за ручавање налазила испред истамбулских спава- ћих кола, а врата према платформи, на предњем крају, била су закључана преко ноћи. Једини пут којим би мо- гао да уђе некакав зликовац могла би бити крајња, зад- ња врата према платформи, или из воза, са задњег краја

- у оба случаја морао би проћи непосредно испред мог купеа.

102 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 103

- Нисте имали никакву претпоставку, мислим о идентитату могућег нападача?

- Е, па, знао сам како изгледа. Господин Речет ми га је описао.

-Шта?

Сва три човека нагоше се живо напред. Хардман на-стави?

- Сићушан човек, тамне пути, женске боје гааса - то су речи старога човека. Рече такође да не верује да ће се то десити у току прве ноћи. Вероватније друге или треће.

- Знао је он штошта - рече Бук. - Свакако је знао више него што је рекао своме се-

кретару - рече Поаро замишљено. - Да ли вам је нешто причао о своме непријатељу? Да ли вам је, на пример, рекао зашто му је живот био угрожен?

-- Не, био је некако уздржан, што се тога тиче. Рекао је само да је тај тип био жељан његове крви и да је био решен да дође до ње.

- Омањи човек... тамне пути... женске боје гласа - ре- че Поаро замишљено.

Потом, управљајући оштар погаед на Хардмана, рече: - Ви сте, разуме се, знали ко је он у ствари био? - Ко, господине? - Речет. Познали сте га? - Не могу да вас разумем. - Речет је био Касети, убица Армстронгових. Хардман звизну.

- То је свакако изненађење! - рече. - Да, господине мој! Не, нисам га познао. Налазио сам се на Западу кад се тај случај одиграо. Претпостављам да сам видео изве- сне његове фотографије по новинама, али не бих познао ни своју рођену мајку кад је новински фоторепортер „обради". Не сумњам да је више људи морало бити кив- но на Кесетија.

- Познајете ли кога ко би био у вези са случајем Армстронг, а ко одговара том опису - омањи, тамне пу- ти, женска боја гласа?

Хардман је размишљао тренутак-два. - Тешко је рећи. Готово свако ко је умешан у тај слу-

чај, мртав је.

- Било је речи и о једној девојци која је скочила кроз прозор,сећате ли се?

- Свакако. То је добра полазна тачка. Она је била не- каква странкиња. Можда је имала какве посредне везе, али морате водити рачуна да је било још других случаје- ва осим Армстронгових. Касети се бавио отимањем деце већ подуже време. Не можете се задржати само на овом једном.

- Ах, ми имамо разлога да верујемо да је овај злочин у непосредној вези са случајем Армстронг.

Хардман накриви пчаву и управи испитивачки поглед на Поароа. Овај не одговори. Американац је тресао гаа- вом.

- Не бих се могао сетити никога ко би одговарао то- ме опису, у вези са случајем Армстронг - рече лагано. - Али, разуме се, нисам радио на том предмету, па не знам много о њему.

- Лепо, наставите своје причање, г. Хардмане. - Има мало шта да се каже. Спавао сам дању, а био

сам будан ноћу и бдео. Прве ноћи се није догодило ништа сумњиво. Синоћ исто тако, што се мене лично тиче. Вра- та су ми била мало одшкринута и ја сам мотрио. Ника- кво страно лице није прошло.

- Јесте ли сигурни, г. Хардмане? - Сасвим сам сигуран. Нико није ушао у воз споља, а

нико није прошао кроз воз из задњих вагона. Заклећу се уто.

- Да ли сте мопта да видите спроводника са свог ме-

ста?

- Свакако. Он седи на оном малом седишту, готово непосредно пред мојим вратима.

- Да ли је он уопште напуштао то седиште пошто је воз стао у Винковцима?

- Је ли то била последња станица? Па, да, одговорио је на неколико звона - то је било отприлике непосредно пошто је воз потпуно стао. Затим, после тога, прошао је поред мене и прешао у задњи вагон - остао је тамо око четврт сата. Неко звонце је звонило као лудо, и он се вратио трчећи. Изишао сам у ходник да бих видео шта је посреди - био сам прилично узнемирен, разумећете -

104 Агаша Крисши убисшво у Оријенш-ексиресу 105

али то је била само она америчка драма. Подигла је чи-таву узбуну око не знам све чега. Ја сам се смешкао. За-тим је пришао једном другом купеу и вратио се да узме боцу минералне воде за некога. После тога се сместио на своје седиште, све док није отишао на крај ходника да та-мо намести нечији кревет. Не верујем да се одатле уда-љавао, после тога, отприлике све до пет сати јутрос.

- Да ли је уопште био задремао? - То не бих могао рећи. Можда јесте. Поаро климну главом. Аутоматски су му руке испра-

вљале хартије на столу. Он подиже још једном службену легитимацију.

- Будите тако добри па ставите своје иницијале на ово - рече.

Он то услужно учини. I - Нема никога, претпостављам, ко би могао да по- ]

тврди вашу причу о вашем идентитету г. Хардмане? '

- У овом возу? Па, не. Уколико то не би био млади 1 Мак Квин. Познајем га прилично добро - виђао сам га у ! канцеларији његовог оца у Њујорку - али то не значи да би > се он могао сећати мене од толиког броја осталих службе- ника. Не, господине Поаро, мораћете да сачекате па да по- , шаљете телеграм у Њујорк кад снег попусти. Али све је у реду. Не причам ја никакве бајке. Па, до виђења, господо. Мило ми је што смо се упознали, господине Поаро.

Поаро извади табакеру. - Или можда радије пушите на лулу? - Ја, никако. Он се послужи, па нагло оде. Три човека се погледаше. - Мислите ли да је то истина? - упита др Константин. - Да, да. Тај тип људи ми је познат. Осим тога, то је

прича за коју би се веома лако могло доказати да је неи- стинита.

- Дао вам је веома интересантан исказ - рече Бук.

- Да, заиста. - Омањи човек, тамне пути, танког гласа - рече Бук

замишљено. - Опис који се не може односити ни на кога у возу -

рече Поаро.

10. Италијанов исказ

- А сада - рече Поаро жмиркајући очима - учиниће- мо по вољи Буку и саслушаћемо Италијана.

Антонио Фоскарели, уђе у кола за ручавање хитрим, мачјим кораком. Лице му је сијало. Било је то типично италијанско лице, сунцем опаљено и тамно. Говорио је добро и течно француски, с једва осетним страним на-гласком.

- Име вам је Антонио Фоскарели?

- Да, господине.

- Ви сте, као што видим, амерички поданик? Американац се насмеши. - Да, господине. То је боље за моје послове. - Ви сте заступник Фордове фирме? -Да, видите... Настало је бескрајно брбљиво излагање. На крају

свега, изгледало је потпуно безначајно оно што тројица иследника нису знали о Фоскарелијевим пословним ме-тодима, његовим путовањима и приходима, о његовом мишљењу о Сједињеним Америчким Државама и о ве-ћини европских држава... Из овога човека нису морале да се извлаче информације. Оне су куљале. Његово до-броћудно, детињасто лице сијало је од задовољства када је застао и обрисао марамицом зној са чела. - Према то-ме, видите - рече - ја правим велике послове. Потпуно сам савремен. Разумем се ја у трговину!

- Према томе, боравили сте свуда по Сједињеним Америчким Државама последњих десет година, стално?

- Да, господине. Ах! Добро се сећам дана када сам се први пут укрцао на брод а пођем у Америку, тако дале- ко! Моја мајка, моја мала сестрица...

Поаро пресече негло ток успомена. - Да ли сте се у току свог боравка у Сједињеним Државама икада срели с покојником?

- Никад. Али познат ми је тај тип људи. - Он пуче пр- стима. - То су веома пристојни људи, добро одевени, али испод тога све је лоше. Из сопственог искуства, могао бих рећи да је он био неваљац. Излажем вам своје ми- шљење онакво какво је.

106 Агаша Крисшц Убисшво у Оријенш-ексиресу 107

- Ваше је мишљење потпуно тачно - рече Поаро су- во. - Речет је био Касети, отмичар.

- Шта сам вам говорио? Постао сам проницљив - чи- там лица. То је неопходно. Само у Америци се можете научити исправном начину трговине.

- Сећате ли се случаја Армстронг? - Не сећам се сасвим тачно. Имена, да? Била је то

мала девојчица... беба... зар не? - Да, веома трагичан случај. Италијан као да је био прва особа која се није слага-

ла са овом тачком гледишта. - Ах, па, такве се ствари догађају - рече филозофски

- у тако цивилизованом свету као што је Америка... Поаро га пресече. - Да ли сте икад срели неког чла-

на породице Армстронг?

- Не, не верујем. Тешко је рећи. Изложићу вам неке бројке. Само прошле године продао сам...

- Господине, молим вас, не удаљавајте се од предмета. Италијанове руке се раширише у знак извињења. - Опростите по хиљаду пута.

- Испричајте ми, молим вас, тачно све своје кретање у току прошле ноћи после вечере.

- Са задовољством. Остао сам овде докле год сам могао. Занимљивије је. Разговарао сам са господином Американцем за мојим столом. Он продаје пантљике за писаће машине. Потом сам се вратио у свој купе. Он је празан. Бедни Џон Бул, који га дели са мном, отишао је да послужи свога господара. Најзад се враћа - веома из- дужена лица, као и увек. Неће да разговара - каже само да и не. Бедна раса људи, ти Енглези - несимпатични су. Седи у углу, веома укрућено, читајући књигу. Потом до- лази спроводник и намешта нам кревете.

- Број 4 и 5 - промрмља Поаро. - Тачно - крајњи купе. Моја је горња постеља. Попео

сам се горе. Пушим и читам. Малог Енглеза, чини ми се, боли зуб. Вади некакву малу боцу нечега што мирише веома јако. Тада управо заспим. Кад год се пробудим, чу- јем га како стење.

- Знате ли да ли је уопште излазио из купеа у току ноћи?

- Не верујем. То бих чуо. Светлост из ходника... ауто- матски се човек буди, мислећи да је то царински преглед на каквој граници. ^

- Да ли он икад говори о свом господару? Да ли је икад изразио какву мржњу према њему?

- Рекох вам да није уопште говорио. Није био симпа- тичан. Права риба.

- Ви пушите, рекосте - на лулу, цигарете, цигаре? - Само цигарете. Поаро га понуди једном, и он је узе. - Да ли сте икад били у Чикагу? - упита га Бук. - Ох, да - диван град, али најбоље познајем Њујорк,

Вашингтон, Детроит. Да ли сте били у Сједињеним Др- жавама? Не? Требало би да идете, то...

Поаро гурну табак хартије пред њега. - Ако бисте хтели ово да потпишете и да ставите

своју сталну адресу, молим вас. Италијан је писао краснописом. Затим устаде -

осмех му је био пријатан као и увек. - Је ли то све? Нисам вам више потребан? Збогом,

господо. Када бисмо само могли да се извучемо из овог снега! Имам састанак у Милану... жалосно је климао гла- вом. - Пропашће ми тај посао.

Он оде. Поаро погледа свога пријатеља. - Боравио је дуго времена у Америци - рече Бук - он

је Италијан, а Италијани се служе ножем! А велики су лажови! Не волим Италијане.

- То се види - рече Поаро уз осмех. - Па, можда сте и у праву, али ја ћу вам указати на то, пријатељу мој, да нема савршено никаквог доказа против тога човека.

- А шта ћемо са психологијом? Зар Италијани не

пробадају ножевима?

- Свакако - рече Поаро. - Нарочито кад падну у ва- тру, док се свађају. Али ово, ово је сасвим друкчија врста злочина. Имам тек неку малу замисао, пријатељу мој, да је овај злочин веома брижљиво испланиран и изведен. То је дуго припреман злочин. То није - како бих се изра- зио - латински злочин. То је злочин који показује траго-

108 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 109

ве хладнокрвног, довитљивог, промишљеног ума - прет-постављам англосаксонског ума.

Он подиже два последња пасоша. - Хајде сада - рече - да саслушамо мис Мери Дибен-

хам.

11. Исказ госпођице Дибенхам

Када је Мери Дибенхам ушла у кола за ручавање, по-1 тврдила је Поароову првобитну оцену о себи.

Веома прикладно одевена у једноставан црни костим с француском сивом блузом, благи таласи њене црне ко-се били су уредни и неумршени. Наступ јој је био исто та-ко тих и сређен као и њена коса. Она седе према Поароу и Буку посматрајући их упитно.

- Име вам је Мери Дибенхам, а 26 година вам је? - поче Поаро.

-Да. - Енглескиња? -Да. - Да ли бисте били тако љубазни, госпсфице, да ми

запишете своју сталну адресу на овај комадић хартије?

Она испуни његову жељу. Рукопис јој је био јасан и читак.

- А сада, госпођице, шта имате да нам испричате по- водом догађаја од прошле ноћи?

- Бојим се да немам ништа да вам кажем. Отишла сам у постељу и спавала сам.

- Да ли вас много узбуђује, госпођице, што је извр- шен злочин у овом возу?

Било је очигпедно да је ово питање било неочекива-но. Њене се сиве очи мало раширише.

- Не разумем вас потпуно? - Упутио сам вам сасвим једноставно питање, госпо-

ђице. Поновићу га. Јесте ли много узбуђени што је извр- шен злочин у овом возу?

- Ја нисам, стварно, о томе размишљала с те тачке гледишта. Не, не бих могла рећи да сам ма и најмање уз- буђена.

- Злочин... то је за вас сасвим једноставна ствар, ех? - Разуме се, веома је непријатно што се то догодило

- рече Мери Дибенхам мирно. - Права сте Англосаксонка, госпођице. Не осећате

никакво узбуђење. Она се мало насмеши. - Изгаеда да треба да добијем наступ хистерије да

бих доказала своју осећајност. Најзад, људи умиру сваког

дана. - Они умиру, да. Али убиства су мало ређа. - Ох, свакако. - Нисте познавали покојника? - Први пут сам га видела јуче, овде за ручком. - И какав вам се учинио? - Једва сам га и приметила. - Није оставио на вас утисак рђавог човека? Она лако слеже раменима. - Заиста, не бих могла рећи да сам о томе размишља-

ла. Поаро је продорно погледа. - Ви, чини ми се, гледате помало с презиром на начин

на који ја спроводим саслушање - рече он жмиркајући. - Не би се тако, мислите ви, водила енглеска истрага, Та- мо би све било одсечно и суво, искључиво би се држало чињеница - посао по утврђеном реду. Али ја, госпођице, имам својих малих особености. Прво осмотрим свога сведока, установим његов или њен карактер, па према томе и усклађујем своја питања. Пре неколико тренута- ка постављао сам питања једном господину који је желео да ми каже све своје погледе на сваки предмет. Код њега се, дакле, држим искључиво предмета. Очекујем да ми одговара са да или не, ово или оно. Затим долазите ви. Оцмах ми је јасно да ћете бити уредни и методични. Ограничићете се искључиво на предмет о коме је реч. Одговори ће вам бити кратки и односиће се на сам слу- чај. А пошто је, госпођице, људска природа противреч- на, постављам вам сасвим супротна питања. Питам вас шта осећате, шта мислите. Овај метод вам се не допада?

- Опростите ми што ово кажем, али то ми се чини некако као губљење времена. Да ли се мени допало лице

110 Агаша Крисшц Ућисшво у Оријенш-ексиресу 111

господина Речета или није, не изгледа да би било од по-моћи при проналажењу убице.

- Знате ли ко је тај човек Речет у ствари био, госпо- ђице?

Она климну главом. - Госпођа Хабард је свима испричала. - А шта мислите о случају Армстронг?

- То је било сасвим ужасно - рече девојка суво. Поаро је погледа замишљено. - Ви путујете из Бавдада, мислим, мис Дибенхам? -Да. - У Лондон? -Да. - Шта сте радили у Багдаду? - Била сам запослена као васпитачица двоје деце. - Враћате ли се на своју дужност после одмора? - Нисам сигурна. - А зашто то? - Багдад је прилично забачен. Чини ми се да бих ви-

ше волела неку службу у Лондону, ако бих могла да на- ђем нешто што би ми одговарало.

- Ах, тако. Мислио сам да можда треба да се удате. Мис Дибенхам не одговори. Она подиже погпед и по-

гледа Поароа право у лице. Поглед је јасно говорио - ви сте безобразни.

- Какво је ваше мишљење о дами која је с вама у ку- пеу, о мис Олсон?

- Изгледа љубазна, једноставна. - Какве је боје њена кућна хаљина? - Мери Дибенхам разрогачи очи. - Нека врста мрке боје - природна вуна. - Ах! Надам се да смем да споменем, без икакве ин-

дискреције, да сам приметио боју ваше кућне хаљине на путу из Алепа за Истамбул. Бледољубичаста, мислим.

- Јесте, тачно је. - Имате ли још какву кућну хаљину, госпођице?

Пурпурну домаћу хаљину на пример? - Не, то није моја. Поаро се наже напред. Изгаедао је као мачка која хо-

ће да зграби миша.

-Ачијајеонда? - Девојка се повуче мало натраг, збуњена. - Не знам. Шта хоћете тиме да кажете? - Ви нисте рекли „не, немам ја никакву такву ствар".

Ви сте казали „то није моја" - што значи да таква ствар припада неком другом.

Она климну главом. - Неком другом у овом возу? -Да. - А коме то? - Управо сам вам рекла. Не знам. Пробудила сам се

јутрос око пет сати, са осећајем да воз већ дуже времена стоји у месту. Отворила сам врата и погледала у ходник. Видела сам неку особу у црвеном кимону ниже доле у

ходнику.

- А не знате ко је то био? Да ли је она била плава, цр-

на или седа?

- Не бих могаа рећи. Имала је кратко подшишану ко- су и видела сам јој само потиљак.

- А по стасу? - Прилично висока и витка, тако ми се чини, али те-

шко је рећи. По кимону су били извезени змајеви. - Да, да, тако је, змајеви.

Тренутак је ћутао. Мрмљао је самом себи: ,ЈНе могу да разумем. Не могу да разумем. Све ово нема никаквог смисла".

Потом, подигавши поглед, рече: - Није потребно да вас дуже задржавам, госпођице. - Ох! - игледала је прилично изненађена али хитро

се подиже. У вратама је оклевала један тренутак, па се врати. - Швеђанка... мис Олсон, зар не?... Изгледа прилич-

но забринута. Она вели да сте јој рекли да је она послед- н>а особа која је видела тога човека живог. Она мисли, претпостављам, да је ви с обзиром на то сумњичите. Да ли бих могаа да јој кажем да је у заблуди? Доиста, знате, она је од оних особа које не би ни муву повредиле.

Она се мало насмеши док је говорила. - У које доба је отишла по аспирин код госпође Ха-

бард?

112 Агаша КрисШц Убисшво у Оријенш-ексиресу 113

- Нешто после десет и по.

- А била је одсутна... колико?

- Око пет минута. - Да ли је излазила из купеа у току ноћи? -Не . Поаро се обрати лекару. - Да ли је Речет могао да буде убијен тако рано? Лекар одречно одмахну главом. - Онда мислим да можете да разуверите вашу прија-

тељицу, госпођице. - Хвала вам. - Изненада се осмехну на њега, осмехом

који је изазивао симпатију. - Она је као овца, знате. За- брине се и блеји.

Потом се окрете и изађе.

12. Исказ собарице Немице

Бук је гпедао радознало свога пријатеља. - Не разумем вас потпуно. Покушали сте да учините

-шта?

- Тражио сам неку пукотину, пријатељу. -Пукотину?

- Да, хтео сам да поколебам хладнокрвност једне младе даме испод њеног оклопа самоуверења. Да ли сам успео? Не знам. Али знам да није очекивала да ћу прићи предмету на начин на који сам му пришао.

- Ви подозревате да би то могла бити она - рече Бук полако. - Али зашто? Она даје утисак веома љупке мла- де даме - то би могла бити последња особа на свету која би била умешана у злочин такве врсте.

- Слажем се - рече др Константин. - Она је хладно- крвна. Она нема никаквих осећања. Не би могла да про- боде човека ножем; позвала би га пред суд.

Поаро уздахну. - Вас двојица, морате се ослободити опсесије да је то

неприпремљен и изненадан злочин. Што се тиче разлога због кога сумњичим мис Дибенхам, има их два. Један од њих је нешто што сам начуо а што ви засад још не знате.

Препричао им је чудну измену мисли коју је чуо у то-ку путовања из Алепа.

- Чудно, заиста - рече Бук кад је он завршио. - То треба разјаснити. Ако то треба да значи оно што ви претпостављате да и значи, онда су они обоје умешани у то - она и Енглез.

Поаро климну главом. - Али, управо то не произилази из чињеница - рече.

- Видите ли, да су обоје у ово умешани, шта би требало очекивати - да свако од њих обезбеди алиби за оног дру- гог. Није ли тако? Али не - то се не догађа. Алиби за мис Дибенхам пружа нека жена, Швеђанка, коју она никад раније није видела, а алиби пуковника Арбатнота подр- жава Мак Квин, покојников секретар. Не, такво решење загонетке сувише је једностазно.

- Рекосте да има још један разлог због кога ви њу сумњичите - подсети га Бук.

Поаро се насмеши. - Ах! То је само психолошки разлог. Питам се, да ли

је могуће да је мис Дибенхам била у стању да испланира овај злочин? Иза свега тога, уверен сам, крије се хладно- крван, интелигентан, инвентиван ум. Мис Дибенхам од- говара том опису.

Бук одмахну главом. - Мислим да нисте у праву, пријатељу. Не могу себи

Да представим ту младу Енглескињу као криминалца. - Ах, па лепо - рече Поаро, узимају последњи пасош.

- Приступимо и последњем имену на нашој листи. Хил- дегарде Шмит, собарица.

Хилдегарде Шмит ушла је у кола за ручавање у прат-њи келнера, стајала је и чекала понизно.

Поаро јој понуди да седне. Она то учини. Прекрстив-ши руке, чекала је мирно да почне испитивање. Изгледа-ла је смерно створење, достојна поштовања, можда не претерано интелигентна.

Поарови методи с Хилдегардом Шмит представљали СУ потпуну супротност његовом опхођењу с Мери Ди-бенхам. Био је до крајности љубазан и веома срдачан, да би жену ослободио. Затим, пошто је исписала своје име и адресу, он лагано почне испитивање.

114 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 115

Разговор је текао на немачком језику. - Желели бисмо да сазнамо, што је највише могуће,

чињеница шта се одиграло прошле ноћи - рече. - Ми знамо да нам не можете пружити много података који би се односили на сам злочин, али можда сте нешто видели или чули, што би, иако вама ништа не говори, било од користи за нас. Схватате ли?

Није изгледало као да је разумела. Њено широко, љубазно лице задржало је израз смерне глупавости док је одговарала:

- Ништа ми није познато, господине. - Ето, на пример, знате да је ваша господарица по-

слала по вас прошле ноћи! - То јесте. - Сећате ли се у које доба? - Не сећам се, господине. Спавала сам, знате, кад је

спроводник дошао и саопштио ми то. - Да, да. Да ли је то било уобичајено да се по вас до-

лази на тај начин? - Није било необично господине. Милостива госпо-

ђа често је тражила услуге у току ноћи. Она не спава до- бро.

- У реду, ви сте примили поруку и устали сте. Да ли сте обукли кућну хаљину?

- Не, господине, навукла сам нешто од одела. Не бих желела да се појавим пред њеном екселенцијом у кућној хаљини.

- Па ипак, то је веома лепа хаљина - црвена, зар не? Она је пиљила у њега. - То је тамноплава фланелска кућна хаљина, госпо-

дине. - Наставите. То је мала шала с моје стране, ништа

друго. Тако сте ви отишли до госпође принцезе. А шта сте радили када сте стигли код ње?

- Масирала самЈе, господине, а затим сам јој читала наглас. Не читам баш најбоље наглас, али њена екселен- ција каже да је то утолико боље. На тај начин лакше за- спи. Кад јој се приспавало, господине, рекла ми је да мо- гу да идем, па сам затворила књигу и вратила се у свој ку- пе.

- Знате ли у које је доба то било? - Не, господине. - Лепо, а колико сте се задржали код госпође? - Око пола сата, господине. - Добро, наставите. - Прво, донела сам њеној екселенцији још једно ћебе

из мога купеа. Било је веома хладно, иако се ложи. По- крила сам је и она ми је пожелела лаку ноћ. Насула сам јој мало минералне воде у чашу. Затим сам угасила све- тло и отишла.

- А затим? - Нема ништа више, господине. Вратила сам се у свој

купе и легла. - Да ли сте неког срели у ходнику? - Нисам, господине. - Нисте ли, на пример, видели неку госпођу у црве-

ном кимону извезеном змајевима. Њене благе очи исколачише се на њега. - Не, заиста, господине. Није било никога сем спро-

водника. Сви су спавали. - Али, видели сте спроводника? - Да, господине. - Шта је он радио? - Излазио је из једног купеа, господине. - Шта? Бук се наже напред. - Из којег? Хилдегарде Шмит изгледала је опет уплашена и По-

аро баци прекоран поглед на свога пријатеља, - Природно - рече. - Спроводник мора често да од-

говара на поједина звона у току ноћи. - Да ли се сећате који је то купе био?

- Било је то негде у средини вагона, господине. Дво- ја-троја врата даље од госпође принцезе.

- Испричајте нам, молим вас, тачно где је то било и шта се догодило.

- Скоро је налетео на мене, господине. То је било ка- да сам се враћала из свог купеа у купе госпође принцезе с покривачем.

- А он је изишао из купеа и скоро се сударио с вама? У ком правцу је ишао?

116 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 117

- У мом правцу, господине. Он се извинио и наставио низ ходник према колима за ручавање. Неко звонце је почело да звони, али не верујем да је на њега одговорио.

Она застаде па затим настави: - Не разумем. Како је то...? Поаро је говорио охрабрујуће. - То је искључиво питање времена? - рече. - Све је

то ствар редовног пута ислеђења. Овај сиромах спровод- ник, изгледа да је имао веома немирну ноћ - прво је до- шао да вас пробуди, а затим се одазивао на звонца.

- Није ме пробудио тај исти спроводник, господине, него један други.

- А, неки други! Да ли сте га видели пре тога?

- Не, господине. - Мислите ли да бисте могли да га препознате кад

бисте га видели? - Мислим да бих, господине. Поаро промрмља нешто на уво Буку. Овај устаде и

приђе вратима да би издао наређење. Поаро је настављао испитивање на пријатељски на-

чин. - Да ли сте икад били у Америци, фрау Шмит? - Никад, господине. То мора да је дивна земља. - Можда сте чули од некога ко је стварно био овај

убијени човек - да је он био крив за смрт једног малог де- тета?

- Да, чула сам, господине. Било је то грозно - злико- вачки. Добри бог не би требало да допусти да се такве ствари догађају. Ми у Немачкој нисмо тако зли.

Сузе навреше жени на очи. Њена снажна материнска душа била је потресена.

- Био је то ужасан злочин - рече Поаро озбиљно. Он извади комадић ланеног платна из џепа и пружи јој га.

- Је ли то ваша марамица, госпођо? Настао је тренутак ћутања док ју је жена осмотрила.

Затим подиже поглед. Лице јој се било мало заруменело. - Ах! Не, заиста. Не припада она мени, господине. - На њој се налази иницијал X видите. Зато сам и по-

мислио да би могла бити ваша.

- Ах, господине, па то је марамица за неку даму. Ве- ома скупоцена марамица. Руком везена. Потиче из Па- риза, рекла бих.

- Она није ваша, а не знате чија би могла бити? Од њих тројице који су је слушали само је Поаро осе-

тио призвук оклевања у њеном одговору. Бук му шапну нешто на уво. Поаро климну главом и

рече жени: - Сва тројица спроводника спаваћих кола доћи ће са-

да. Да ли бисте били тако добри па да ми кажете кога сте од њих срели прошле ноћи кад сте носили покривач принцези?

Три човека уђоше. Пјер Мишел, високи плави спро-водник вагона Атина-Париз, и стасити, крупни спровод-ник вагона из Букурешта.

Хилдегарде Шмит их погледа и одмах затресе гла-вом.

- Не, господине - рече. - Ниједног од њих нисам ви- дела прошле ноћи.

- Али они су једини спроводници у возу. Мора да сте пофешили.

- Сасвим сам сигурна, господине. Ови су сви високи, крупни људи. Онај кога сам ја видела, био је омањи и црн. Имао је мале брчиће. Глас му је био слаб као жен- ски, када ми је рекао „пардон". Заиста, врло добро га се сећам, господине.

13. Кратак преглед исказа појединих путника

- Омањи човек, тамне пути, женске боје гааса - рече Буку.

Сва три спроводника и Хилдегарде Шмит одоше. Бук учини очајнички покрет. - Али ја не разумем ништа, управо ништа уопште!

Непријатељ о коме је говорио тај Речет, био је ипак у во- 3У? Али где је он сада? Како је могао испарити у ваздух? Врти ми се у глави. Реците нешто, пријатељу мој, пре- клињем вас. Покажите ми како немогуће може да буде могуће!

118 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 119

- Паметна је то реченица - рече Поаро. - Немогуће није могао да се догоди, према томе, немогуће мора да буде могуће, без обзира на изгдед ствари.

- Објасните ми онда, брзо, шта се заправо догодило у возу прошле ноћи.

- Нисам мађионичар, драги мој. Ја сам, као и ви, ве- ома заинтересован овом загонетком. Овај случај развија се на врло чудан начин.

- Он се уопште не развија. Он је тамо где је и био. Поаро је одмахнуо гаавом. - Не, то није истина. Ми смо ипак напредовали. Зна-

мо извесне ствари. Чули смо изјаве појединих путника. - А шта смо тиме добили? Ншпта уопште. - Не бих тако рекао, пријатељу. - Претерујем, можда. Американац, Хардман, а и Не-

мица собарица - да, они су по штошта додали у прилог нашем упознавању са целом ствари. То јесте, цео случај је постао мање неразумљив него што је био.

- Не, не, не - рече Поаро. Бук се тада окоми на њега. - Проговорите најзад, да чујемо мудрост Херкула

Поароа. - Зар вам нисам рекао да сам, као и ви, човек веома

заинтересован овом загонетком? Али - можемо бар то- лико да учинимо - да осмотримо наш проблем. Можемо да средимо све чињенице које нам стоје на располагању, методично и по реду.

- Молим вас, наставите, господине - рече др Кон- стантин.

Поаро се накашља и поравна комадић упијаће харти-је.

- Хајде да се осврнемо на случај, онакав какав сада изгледа. Пре свега, има извесних непобитних чињеница. Тај човек Речет, или Касети, прободен је на дванаест ме- ста и умро је прошле ноћи. То је чињеница број један.

- То вам гарантујем - гарантујем - рече Бук уз један ироничан покрет.

Херкул Поаро се није нимало збунио. Он мирно на-стави:

- Прећи ћу, привремено, преко извесних прилично чудних појава, о којима смо већ расправљали др Кон- стантин и ја. Вратићу се већ на њих. Следећа важна чи- њеница, по мом мишљењу, јесте време када се одиграо

злочин. - И то је опет једна од малог броја ствари које знамо

- рече Бук. - Злочин је извршен у један и четврт јутрос. Све иде у прилог томе да су се ствари тако одидграле.

- Не све. Претерујете. Постоји, свакако, приличан број доказа који би ишли у прилог таквом гледишту.

- Задовољан сам што бар то признајете. Поаро настави мирно, неометен овом упадицом. - Пред нама стоје три могућности: Број један: да је злочин извршен, као што рекосте, у

један и четврт. То потврђује и изјава Немице Хилдегар-де Шмит.

- Слаже се са исказом др Константина. - Не, никако. Ја посматрам могућности. Хардман пу-

тује с лажним пасошем - а то ће сместа направити од ње- га предмет подозрења. Прво што ће полиција учинити кад буде стигпа на место злочина, то је да ће задржати Хардмана и телеграфисти да би се уверила да ли је сам себе тачно представио. У случају многих путника, биће тешко установити њихове ћопа јМе1 у већини случајева веррватно се неће ни покушавати зато што ништа не стоји на путу да се према њима гаји извесно подозрење. Али у Хардмановом случају ствар је једноставна. Или је он особа за коју се представља или није. Због тога и ка- жем да ће се доказати да је све у реду.

- Ослобађате га сваке сумње? - Не, никако. Погрешно сте ме разумели. Што се ме-

не тиче, сваки амерички детектив могао би да има своје личне разлоге због којих би желео да убије Речета. Не, ја сматрам да можемо прихватити Хардманову изјаву о себи самоме. А ова прича коју он износи о томе како га је Речет пронашао и запослио, није невероватна и веома је могућа, мада, разуме се, није сасвим сигурно да је она тачна. Ако је прихватимо као истину, морамо осмотрити Да ли има неког доказа о томе. Налазимо га на прилично

1 Вопеј~к1е - Добронамерност (лат.)

120 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 121

неочекиваном месту - у изјави Хилдегарде Шмит. Њен опис човека кога је видела у униформи спроводника спа-ваћих кола потпуно се слаже са тим. Има ли још какве потврде за ове две приче? Има. То је дугме нађено у ку-пеу госпође Хабард. А има још једна изјава у прилог то-ме, коју можда нисте приметили.

- А шта је то? - Чињеница да обојица, и пуковник Арбатнот и Хек-

тор Мак Квин, помињу да је спроводник прошао крај њи- ховог купеа. Они томе нису придавали никакав значај, али, господо, Пјер Мишел је изјавио да није напуштао своје се- диште, осим у извесним нарочитим случајевима, од којих га ниједан не би довео на онај крај вагона да би прошао по- ред купеа у коме су седели Арбатнот и Мак Квин.

- Према томе, ова прича, прича о омањем човеку, тамног тена, женске боје гласа, одевеног у униформу спроводника спаваћих кола, заснива на сведочењу - ди- ректном или индиректном - четворо сведока.

- Једна мала примедба - рече др Константин. Ако је прича Хилдегарде Шмит тачна, како то да прави спро- водник није поменуо да ју је видео кад је наилазио да се одазове на звонце госпође Хабард?

- То је потпуно јасно, мислим. Кад је наишао да се одазове позиву госпође Хабард, девојка се налазила са својом газдарицом. Кад се најзад вратила у свој купе, спроводник је био унутра код госпође Хабард.

Бук се с напором уздржавао док нису завршили. - Да, да, пријатељу мој - рече нестрпљиво Поароу. -

Док се дивим вашој опрезности, вашем методу да напре- дујете корак по корак, полако, признајем да још нисте дошли до главног проблема. Сви се слажемо да таква особа постоји. Битно је - где је отишла?

Поаро је махао прекорно плавом. - У заблуди сте. Склони сте да трчите као ждребе

пред рудом. Пре него што се упитам куда је нестао тај човек, ја се питам да ли је такав човек стварно и посто- јао? Јер, видите, ако је човек неко измишљено лице - не- ка вештачка творевина - колико лакше може он онда и нестати! Према томе, покушавам да утврдим да ли заи- ста постоји такво биће од крви и меса.

- А пошто сте дошли до закључка да постоји - где је

он сада?

- Свега два одговора постоје на то. Или је још увек скривен у возу, на неком месту, тако изузетно добро сми- шљеном да нам оно чак ни на памет не пада, или је он, ка- ко би смо могли рећи, две особе. То јест, он је главом онај човек - особа које се плаши Речет - а и путник у возу, та- ко добро прерушен да га Речет није могао препознати.

- То је идеја - рече Бук, чије се лице расветли. Затим се поново намршти. - Али има једна примедба...

Поаро му узе реч из уста. - Човекова висина. То сте хтели да кажете? Осим Ре-

четовог собара, сви путници су високи људи - Италијан, пуковник Арбатнот, Хектор Мак Квин, гроф Андрењи. Али постоји још једна могућност. Сетите се „женског" гласа. Ту можемо да бирамо између два решења. Човек би могао да буде преобучен као жена, или пак друга мо- гућност, могао би бити заиста жена. Висока жена, обуче- на у мушко одело, изгледала би малог раста.

- Али свакако би Речет знао.!. - Можда је и знао. Можда је и та жена већ једном по-

кушала да угрози његов живот, а била је обучена у му- шко одело, да би што боље извршила сврју намеру. Ре- чет је можда погодио да ће она поново употребити исти трик, па је, према томе, рекао Хардману да пази на изве- сног мушкарца. Али он ипак помиње боју женског гласа.

- То представља извесну могућност - рече Бук. - Али...

- Слушајте, пријатељу, мислим да би сад требало да вам испричам неке недоследности које је приметио др Костантин.

Препричао је надугачко закључке до којих су он и ле-кар заједнички дошли, што се тиче природе покојнико-вих рана. Бук зајеча и ухвати се поново за главу.

- Знам - рече Поаро са симпатијом. - Знам тачно ка- ко се осећате. Врти вам се у глави, зар не?

- Цела ствар је пука измишљотина - узвикну Бук. - Тачно. То је бесмислено - немогуће - то не може

бити. Тако сам и ја сам говорио. Па ипак, пријатељу, до- годило се! Не можемо побећи од чињеница.

122 Агаша Крисшц Убисшво у Оријенш-ексиресу 123

- То је лудост! - Зар не? То је толико лудо, пријатељу, да повремено

добијам утисак да то мора бити заиста сасвим једностав- но...

- Али то је само једна од мојих „сићушних идеја"... - Две убице - зајеча Бук - и то у Оријент-експресу. Сама та помисао натеривала га је скоро на плач.

- А сада направимо фантазију још фантастичнијом - рече Поаро весело. - Ноћас су у возу била два тајанстве- на странца. Прво спроводник спаваћих кола, који одгова- ра опису, што нам га је дао Хардман, а кога је видела Хилдегарде Шмит, пуковник Арбатнот и Мак Квин. Осим тога, постоји жена у црвеном кимону - висока, витка жена, коју је видео Пјер Мишел, мис Дибенхам, Мак Квин, па и ја сам - а коју је омирисао, смем рећи, пу- ковник Арбатнот! Ко је она била? Нико у возу не при- знаје да има црвени кимоно. А и она је нестала. Да ли је она била једно те исто лице с лажним спроводником спа- ваћих кола? Илије то била нека сасвим друга особа? Где су они? Где су ово двоје? А, узгред буди речено, вде је униформа спроводника спаваћих кола и црвени кимоно?

- Ах! Ето нечег одређеног. - Бук подскочи живо. - Морамо претражити пртљаг свих путника. Да, то ће би- ти нешто.

Поаро се такође подиже. - Рећи ћу вам једно пророчанство - рече. - Ви знате где се те ствари налазе? - Имам неку мајушну замисао. - Па где онда? - Наћи ћете црвени кимоно у пртљагу једног од му-

шкараца, а униформу спроводника спаваћих кола у пр- тљагу Хилдегарде Шмит.

- Хилдегарде Шмит? Мислите...? - Не оно што ви претпостављате. Поставићу ствар

овако. Ако је Хилдегарде Шмит крива, униформа би се могла наћи у њеном пртљагу - али ако је невина, она ће се сигурно тамо налазити.

- Аки како... - отпоче Бук и застаде. - Каква је ово бука која нам се приближава? - узвик-

ну. - Личи на локомотиву под пуном паром.

Граја се приближавала. Састојала се од продорних крикова и негодовања неког женског гласа. Врата на крају кола за ручавање се нагло отворише. Госпођа Ха-бард улете...

- То је исувише страшно - узвикну. - Заиста, то је исувише страшно. У мојој торбици за сунђер. Мојој тор-бици за сунђер. Велики нож - сав крвав.

Па нагло се преваливши напред, паде онесвешћена свом тежином на Буково раме.

14. Доказни материјал - оружје

Више грубо него каваљерски, спусти Бук онесвешће-ну жену при чему јој глава паде на сто. Др Константин позва једног келнера, који дотрча.

- Држите јој овако главу - рече лекар. - Ако се осве- сти, дајте јој мало коњака. Разумете ли?

Потом одјури за оном двојицом. Целокупна његова заинтересованост била је усредсређена искључиво на злочин - није се ни мало интересовао за то да враћа свест дамама средњих година.

Можда се госпсфа Хабард освестила брже, захваљу-јући тим методама, него што би то иначе било. После не-колико тренутака седела је пијуцкајући коњак из чаше КОЈУ ј°ј Је пружио келнер, и поново је почела да говори.

- Не могу вам објаснити колико је то било страшно. Не могу да верујем да ма ко у овом возу може да схвати моја осећања. Увек сам била врло осетљива, још као де- те. Већ и сама појава крви - ух - па и сада се осећам ве- ома чудно, при самој помисли на то.

Келнер јој поново пружи чашу. - Још мало, госпођо? - Мислите да би требало? Ја сам доживотни трезве-

н>ак. Никада ни у којој прилици не пијем алкохолна пића, нимало. Сви чланови моје породице су апстиненти. Ма- да, можда, пошто је ово само лек...

Она сркну још једном. У међувремену су Поаро и Бук, за којима је непо-

средно ишао др Константин, пожурили из кола за руча-

124 Агаша Крисшц убисшво у Оријенш-ексиресу 125

вање, па низ ходник истамбулског вагона, према купеу госпође Хабард.

Као да су сви путници у возу били груписани испред врата. Спроводник, брижног израза лица, покушавао је да их задржи.

- Нема шта да видите - рече и понови ту исту рече- ницу још на неколико разних језика.

- Пустите ме да прођем, молим вас - рече Бук. Прогура своју дебељушкасту појаву поред путника

који су ометали пролаз, и уђе у купе, а Поаро непосред-но за њим.

- Срећан сам што сте дошли господине - рече спро- водник са уздахом олакшања. - Сви редом су покушава- ли да уђу. Госпођа Амеррканка - какве је она крикове пуштала! Мислио сам да су и њу убили! Дотрчао сам, а она је викала као луда, и вриснула је да мора да иде по вас, па је и отишла вриштећи колико је грло носи и саоп- штавајући свима, поред чијих купеа је пролазила, шта се догодило.

Он дрдаде уз речит покрет руке: - То је тамо унутра, господине. Нисам га ни дотакао. На кваки од врата које воде у суседни купе, висила је

велика коцкаста гумена торба за сунђер. Испод ње на поду, лежала је кама, правог сечива - јевтина ствар, то-бож источњачке израде, украшене дршке и сечива, које се постепено сужавало, да би се најзад претворило у за-оштрени шиљак. Сечиво је било попрскано мрљама ко-је су личиле на рђу.

Поаро је подиже пажљиво. - Да - промрмља. - Нема сумње. Ево управо оружја

које нам је недостајало - а, докторе?

Лекар га је посматрао. - Не морате бити веома обазриви - рече Поаро. - На

њој нећете наћи никаквих других отисака прстију, осим отисака госпође Хабард.

Преглед др Константина није трајао дуго. - То је управо одговарајуће оружје - рече. - Одгова-

рало би свима нанетим ранама. - Преклињем вас, пријатељу, немојте тако говорити. Лекар га је зачуђено посматрао.

- Већ смо исувише презасићени подударностима. Двоје људи је одлучило да прободе Речета прошле ноћи. Исувише би добро било да је свако од њих изабрао пот- пуно исто оружје.

- Што се тога тиче, стицај једнаких околности није можда, тако велик као што то изгледа - рече лекар. - Хиљаде оваквих тобоже источњачких кама производи се и шаље у истамбулске базе.

- Утешили сте ме мало, али сасвим мало - рече Поа- ро.

Гледао је замишљено на врата пред собом, затим, по-дигавши торбицу за сунђер, опробао кваку. Врата се ни-су покренула. Отприлике за стопу изнад кваке налазио се завор. Поаро га подиже, покуша опет, али врата су и даље била чврсто затворена.

- Закључали смо их с друге стране, сећате ли се? - рече лекар.

- Истина - рече Поаро одсутно. Као да је мислио на нешто друго. Обрве су му биле набране као у недоуми- ци.

- То се све слаже, зар не? - рече Бук. - Човек прола- зи кроз овај купе. Кад затвара за собом врата која везују оба купеа, напипа торбицу за сунђер. Мисао му прође кроз главу и он хитро угура крвљу умрљани нож у њу. Потом, несвестан да је пробудио госпођу Хабард, повуче се кроз врата напоље у ходник.

- Тако је - промрмља Поаро. - Мора да се тако оди- грало.

Али се на његовом лицу још видела радозналост. - Шта је то? - упита Бук. - Има нешто, зар не, што

вам се не допада?

Поаро га хитро погледа. - Зар вам то исто не пада у очи? Не, очигледно не.

Дакле, то је само једна ситница. Спроводник провири у купе. - Госпођа Американка се враћа. Др Константин се осећао прилично кривим. Он се,

сматрао је, понео према госпођи Хабард прилично нека-ваљерски. Али она није имала ништа да му пребаци. Сва н>ена енергија била је усредсређена на једну другу ствар.

126 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 127

~ Једноставно ћу вам рећи ово - рече без даха кад је наишла на врата. - Нећу више остати у овом купеу! Да-кле, не бих спавала у њему ноћас да ми платите милион долара.

- Али, госпођо... - Знам шта ћете рећи, а ја вам кажем јасно и гаасно

да нећу учинити тако нешто! Па, радије ћу седети целу ноћ у ходнику.

Она поче да плаче. - Ох! Кад би моја ћерка само могаа да зна... кад би

могла да види сада, дакле... Поаро је прекиде одлучно. - Погрешно сте разумели, госпођо. Ваш захтев је

потпуно на свом месту. Пртљаг ће вам се одмах преме- стити у неки други купе.

Госпсфа Хабард скиде марамицу с лица. - Је ли тако? Ох, одмах се осећам боље. Али, свака-

ко је све пуно, уколико не би неко од господе... Бук проговори. - Ваш пртљаг ће, госпођо, бити пребачен у други ва-

гон. Добићете купе у суседном вагону, који је прикачен у Београду.

- Ах! то је дивно. Нисам неуравнотежено нервозна жена, али спавати у купеу непосредно врата у врата с мр- твацем... - она се стресе. - То би ме довело потпуно до лудила.

Мишел - викну Бук. - Пренесите овај пртљаг у неки празан купе у вагону Атина-Париз.

- Да, господине - у исти овај - у купе број 3? - Не - рече Поаро пре него што је његов пријатељ

могао да одговори. - Мислим да би за госпођу било бо- ље да промени и број купеа. Рецимо купе број 12.

- Добро, господине. Спроводник се прихвати пртљага. Госпођа Хабард се

захвали Поароу. - То је врло, врло љубазно, и љубазно предусретљиво

од вас. Уверавам вас да то умем да ценим. - Не помињите то, госпођо. Поћи ћемо с вама и по-

бринућемо се да се удобно сместите.

Госпођу Хабард отпратише сва тројица до њеног но-вог купеа. Она се задовољно освртала око себе.

- То је дивно. - Да ли вам одговара, госпођо? то је, као што види-

те, потпуно исти купе као онај који сте напустили. - Тако је - само он је постављен у супротном правцу.

Рекла сам својој ћерки: ,Хоћу купе који гледа у правцу кретања воза", а она рече: „Па, мама, то ти неће бити од користи, јер ако заспиш у једном правцу, кад се пробу- диш воз ће се кретати у супротном". И потпуно је било тачно оно што је казала. Дакле, синоћ смо ушли у Бео- град у једном правцу а изашли у другом.

- У сваком случају, госпођо, сада сте потпуно задо- вољни и срећни?

- Па, не бих се тако изразила. Ето где смо запали у сметове, нико ништа не предузима, а брод ми полази прекосутра.

- Госпођо - рече Бук - сви се налазимо у истом поло- жају - свако од нас.

- Дакле, то је истина- одобри госпођа Хабард. - Али ником другом није прошао убица управо кроз његов ку- пе и то усред ноћи.

- Оно што за мене још представља загонетку - рече Поаро - то је, како је човек ушао у ваш купе, ако су вра- та која их повезују била закључана, као што ви кажете. Да ли сте сигурни да су била закључана?

- Дакле, Швеђанка је то проверила на моје очи. - Хајде једноставно да реконструишемо тај догађај.

Лежали сте на својој постељи - тако - и нисте могли са- ми то да проверите, кажете?

- Нисам, због кесице за сунђер. Ох, забога, мораћу Да купим торбицу за сунђер. Стомак ми се преврће кад само погледам на ову.

Поаро подиже кесицу за сунђер и обеси је на кваку врата која су водила у суседни купе.

- Сигурно - јасно ми је - рече.- Брава је тачно испод кваке - кесица за сунђер је крива. Нисте могли видети оданде где сте лежали да ли је брава закључана или от- кључана.

- Дакле, управо сам вам то тврдила.

128 Агаша Крисши убисшво у Оријенш-ексиресу 129

- А Швеђанка, мис Олсон, стајала је између вас и врата, овако. Проверила је и рекла вам да су закључана.

- Тако је. - Без обхзира на то, госпођо, могаа је и погрешити.

Схватате шта хоћу да кажем. - Изгледало је као да Поа- ро жели да то ближе објасни. - Брава је само једна ме- тална избочина - ето. Кад се окрене надесно, врата- су за- кључана, ако остане усправна, онда нису. Можда је она само пробала врата, па пошто су била закључана с друге стране, она је могла да закључи да су била закључана и с ваше стране.

- Дакле, рекла бих да би то било прилично лудо од ње.

- Госпођо, најљубазније особе, најпријатније, нису увек и најпаметније.

- Тако је, разуме се. - Узгред, госпођо, да ли сте овим путем ишли за

Смирну? - Не. Допутовала сам бродом директно у Истамбул и

један пријатељ моје ћерке - неки г. Џонсон (изванредно пријатан човек; волела бих да га упознате) - сачекао ме и показао ми цео Истамбул, сматрам да ме је тај град разочарао - сав је некако склон паду. А што се тиче оних мошеја и облачења оних огромних ствари, у којима чо- век вуче ноге а мора да их натакне преко ципела..'. о че- му сам оно говорила?

- Говорили сте да вас је г. Џонсон сачекао. - Тако је, и испратио ме на брод француске компаније

који је ишао за Смирну, а муж моје ћерке ме сачекао од- мах на пристаништу. Шта ће он рећи кад за ово чује! М6- ја ћерка је говорила да је ово најсигурнији, најлакши мо- гући начин путовања. „Само седиш у свом купеу", говори- ла је, „и стижеш право у Париз и тамо ће те сачекати Аме- рикан-експрес". И, драги моји, шта да учиним, како да од- ложим свој пут бродом? Требало би да их обавестим. А то је сад немогуће. То је заиста исувише страшно...

Госпођи Хабард се поново указаше сузе. Поаро, који је већ био помало нестрпљив, искористи прилику.

- Преживели сте један шок, госпођо. Наредићемо келнеру из ресторана да вам донесе мало чаја и бискви- та.

I

I

- Не бих могаа да кажем да баш јако волим чај - ре- Че госпођа Хабард плачљивим гласом. - То је више ен- глески обичај.

- Онда кафу, госпођо. Потребан вам је некакав сти-

муланс. - Од тога коњака се некако чудно осећам у глави. Чи-

ни ми се да би ми пријало мало кафе. - Одлично. Морате се поткрепити. - Забога, какав чудан начин изражавања. - Али пре свега, госпођо, једна мала ствар, само уо-

бичајени ток ислеђења. Допустићете ми да претражим ваш пртљаг?

- А због чега то? - Спремамо се да почнемо претресање пртљага свих

путника. Не бих желео да вас подсетим на једно непри- јатно искуство, али сетите се своје кесе за сунђер.

- Боже! Можда је и паметније да тако поступите! Не бих могла да поднесем још неко изненађење.

Претрес је био брзо готов. Госпођа Хабард је путо-вала с веома малим пртљагом - једна кутија за шешире, један јефтин кофер и путничка торба која је била препу-њена. Садржина сва ова три комада била је једноставна и исправна, па претрес не би трајао дуже од неколико минута, да није госпођа Хабард одуговлачила ствар на-ваљујући да се укаже дужна пажња снимцима „моје ћер-ке" и двоје прилично ружне деце - „деце моје ћерке, зар не изгледају бистра?"

ч -•*. I*

•'^* 15. Претрес пртљага свих путника

Пошто је престао са разним неискреним учтивости-ма и пошто је рекао госпођи Хабард да ће наручити да јој се донесе кафа, Поаро оде у пратњи своја два пријате-ља.

- Дакле, почели смо, али у празно - примети Бук. - Кога ћемо претрести као следећег?

- Најједноставније би било, мислим, ићи редом кроз вагон, од купеа до купеа, што значи да ћемо почети од купеа број 16 - од оног пријатног Хардмана.

130 Агаша Крисшц Убисшво у Оријенш-ексиресу 131

Хардман, који је пушио цигару, дочекао их је љуба-зно.

- Изволите, уђите, господо. то јест, ако је то уопште изводљиво. Овде је прилично пренатрпано да би се мо- гло примити друштво.

Бук објасни разлог њихове посете, и крупни детек-тив климну главом с разумевањем.

- То је сасвим у реду. Да вам кажем право, чудио сам се што то и раније нисте предузели. Ево мојих кључева, господо, а ако желите да претражите и моје џепове, па, добро дошли. Да ли да вам скинем торбе?

- Спроводник ће то учинити. Мишел! Брзо су прегледали садржину Хардманових двеју

„торби". Мора да се у њима налазила прилична количи-на алкохолних пића. Хардман намигну.

- Не претресају се често торбе на границама. Бар не уколико подмажете спроводника. Дао сам одмах пре- гршт турских новчаница, и досад није било никаквих не- прилика.

- А у Паризу? Хардман поново намигну. - Док ја стигнем до Париза - рече - шта буде прео-

стало од ове мале количине стаће у једну боцу с натпи- сом средства за прање косе.

- Ви не признајете прохибицију, господине - рече Бук уз осмех.

- Дакле - рече Хардман - не бих могао рећи да је прохибиција икад представљала проблем за мене.

- Ах! - рече Бук - ето, недопуштено точење алко- холних пића. - Изговарао је ове речи пажљиво, уживају- ћи у њима.

- Ваши амерички појмови су тако чудни - рече. - Ја бих веома волео да одем у Америку - рече Поа-

ро. - Научили би сте неколико савремених метода тамо

- рече Хардман. - Европу треба пробудити. Она је напо- ла заспала.

- Истина је да је Америка земља напретка - сложи се Поаро. - Има много штошта чему се ја дивим код Амери- канаца. Само, можда сам мало старинских схватања, али

сматрам да Американке нису тако шармантне као моје су-народнице. Францускиња или Белгијанка, кокетна, шар-мантна - мислим да се нико не може поредити с њом. Хардман окрете главу да би погледао за тренутак на

снег. - Можда сте у праву, г. Поаро - рече. - Али претпо-

стављам да су свакоме народу његове девојке најмилије. Он поче да жмирка као да му снег смета очима. - Некако засењујуће, зар не? - примети он. - Слушај-

те, господо, цела ова ствар иде ми на живце. Убиство, и снег, и све друго, а никаква посла. Само висиш около и убијаш време. Волео бих да се запослим око неког или нечег.

- Прави западњачки дух журбе - рече Поаро уз осмех.

Спроводник врати торбе на место, а они продужише у следећи купе. Пуковник Арбатнот је седео у једном углу, пушио на лулу и читао неки илустровани лист.

Поаро објасни дужност коју су вршили. Пуковник није направио никакав приговор. Имао је два тешка ко-жна кофера.

- Остатак мог пртљага послат је споровозно морем - објасни он.

Као већина војних лица, пуковник је био уредан. Преглед пртљага трајао је само неколико тренутака. По-аро је приметио пакетић с прибором за чишћење луле.

- Увек употребљавате исту врсту? - упита. - Обично. Ако могу да их набавим. - А! - Поаро климну главом. Овај прибор за чишћење луле био је истоветан као и

онај којије нашао на поду у покојниковом купеу. Др Константин примети то исто када су опет изашли

У ходник. - ТоШ <1е тепге,1 - промрмља Поаро - једва то могу да

поверујем. Није то у његовој природи, а када то кажете, онда сте све рекли.

Врата следећег купеа била су затворена. То је био ку-пе принцезе Драгомиров. Они закуцаше на врата, а принцезин дубоки глас довикну: - Слободно.

' Ипак (фр.)

132 Агаша Крисши Ућисшво у Оријенш-ексиресу 133

Бук је говорио у име свију њих. Био је пун поштова-ња и веома учтив док је објашњавао дужност коју су вр-шили.

Принцеза га саслуша ћутећи, њено ситно лице, на-лик на краставу жабу, било је потпуно равнодушно.

- Ако је неопходно, господо - рече мирно када је он завршио - тиме је све речено. Кључеви су код моје соба- рице. Она ће присуствовати прегледу заједно с вама.

- Да ли су ваши кључеви увек код собарице, госпо- ђо? - упита Поаро.

- Наравно,господине. - А ако би у току ноћи, на некој од граница, царински

службеници затражили да се неки комад пртљага отво- ри?

Стара госпођа слеже раменима. - То је веома невероватно. Али и у том случају спро-

водник би је позвао. - Према томе, ви имате савршено поверење у њу, го-

спођо? - Већ сам вам то рекла - рече принцеза мирно. - Не

узимам у своју службу људе у које немам поверења. - Да - рече Поаро замишљено. - Поверење значи за-

иста нешто у оваквим временима. Можда је боље имати у служби неку просту жену, у коју се може имати повере- ња, него неку собарицу више шик - као, на пример, неку виспрену Парижанку.

Приметио је како су се тамне, интелигентне очи, кружећи наоколо, зауставиле на његовом лицу.

- Шта, у ствари, хоћете да кажете, г. Поаро? - Ништа, госпођо. Ја? Ништа. - Али, разуме се да хоћете нешто да кажете. Ви ми-

слите, зар не, да би требало да имам уз себе неку виспре- ну Францускињу, која би ми помагала при облачењу?

- То би можда било природније, госпођо. Она је одбијала вртећи главом. - Шмит ми је веома одана. - Глас јој се споро, отежу-

ћи, задржавао на појединим речима.- Оданост - то се не може платити.

Немица је у међувремену стигла с кључевима. Прин-цеза јој се обрати на њеном матерњем језику, наредивши

јој да отвори кофере и да помргне господи у претражи-вању. Она лично, остала је у ходнику, гледала кроз про-зор на снег, а Поаро је застао с њом, препуштајући Буку задатак да претражи пртљаг.

Посматрала га је подсмешљиво. - Па, господине, зар не желите да видите шта се на-

лази у мојим коферима?

Вртео је главом. - Госпођо, то је само формалност. - Јесте ли сасвим сигурни? - У вашем случају, да. - Али, познавала сам и волела Ану Армстронг. Шта

мислите о томе? Мислите да не бих могла да упрљам ру- ке тиме што бих убила таквог ниткова као што је тај Ка- сети? Па, можда сте и у праву.

Ћутала је тренутак-два, а затим рече: - Знате ли шта бих најрадије учинила с таквим чове-

ком као што је он? Волела бих да сам могла да довикнем својој послузи: „Ишибајте овог човека до бесвести, па га избаците на ђубриште". Тако су се ствари решавале кад сам ја била млада, господине.

Он још није говорио, само је пажљиво слушао. Она га погледа с неком наглом жестином. - Ништа не кажете, г. Поаро. Интересује ме о чему

ли то размишљате?

Он је погледа у лице веома непосредно. - Мислим, госпођо, да се ваша снага састоји у вашој

вољи а не у рукама. Она спусти поглед на своје мршаве, у црно одевене

руке, које су се завршавале шакама што су личиле на канџе пуне прстења.

- То је тачно - рече. - Немам снаге у њима - никакве снаге. Не знам да ли због тога треба да жалим или да се радујем...

Потом се нагло окрете према свом купеу, где је де-војка ужурбано паковала кофере.

Принцеза оштро прекиде Букова извињења. - Немате никакве потребе да се извињавате, госпо-

Дине. Злочин је извршен. Извесни задаци морају да се

изврше. То је све.

134 Агаша Крисши УЛисшвоуОријенш-ексиресу 135

- Веома сте љубазни, госпођо. Она лако клиимну главом док су они одлазили. Врата на следећа два купеа била су затворена. Бук застаде и почеша се по глави.

- До ђавола! - рече. - То би могло бити незгодно. Они имају дипломатске пасоше. Њихов пртљаг је изузет од свих прегледа.

- То се односи на царинске прегледе. Али убиство је нешто сасвим друго.

- Знам ја то. Али без обзира на све - не бисмо желе- ли да имамо неких непријатности...

- Немојте падати у очајање, пријатељу. Гроф и гро- фица схватиће то сасвим правилно. Видите како је прин- цеза Драгомиров била љубазна.

- Она је латински велика. И ово двоје је из истог дру- штвеног круга. али гроф је оставио на мене утисак пома- ло жестоке нарави. Није му било пријатно када сте упор- но захтевали да испитате и његову жену. А ово ће му би- ти још непријатније. Како би било - ех - да их изостави- мо. На крају крајева, они не могу имати ништа са свим тим. Зашто бих себи стварао непотребне неприлике.

- Не слажем се с вама - рече Поаро. - Сигуран сам да ће гроф Алдрењи разумети целу ствар. У сваком слу- чају, да покушамо.

И пре него што је Бук могао да одговори, он закуца оштро на врата купеа број 13.

Један глас изнутра довикну: - Слободно. Гроф је седео у углу, близу врата, и читао новине.

Грофица је била шћућурена у супротном углу, крај про-зора. Јастук јој је био испод главе, и изгледала је као да је дотад спавала.

- Извините, господине грофе - поче Поаро. - Молим вас, опростите за ово узнемиравање. Вршимо претрес целокупног пртљага у возу. У већини случајева, реч је о једној формалности. Али, мора се обавити. Г. Бук сматра да бисте, пошто имате дипломатски пасош, могли с пра- вом захтевати да будете изузети од таквог претреса.

Гроф је размишљао тренутак. - Хвала вам - рече. - Али ми се чини да не би било

потребно да се направи ма какав изузетак у мом случају.

Више бих волео да наш пртљаг буде погледан, као и пр-тљаг свих осталих путника. Он се обрати својој жени.

- Немате ништа против, надам се, Елена? - Не, немам - рече грофица без оклевања. Извршише брз и донекле површан преглед. Поаро

као да је хтео да сакрије своју збун,еност, па је стављао различите, ситне, безначајне примедбе, као:

- Овде имате потпуно влажну етикету на свом кофе- ру, госпођо - док је спуштао кофер од плавог сафијана, на коме су били утиснути иницијали и круна.

Грофица ништа не одговори на ову примедбу. У ствари се чинило као да јој је цео овај поступак прилич-но досадан, остала је шћућурена у свом углу, гледајући сањалачки кроз прозор, док су људи претраживали њен пртљаг у суседном купеу.

Поаро заврши претрес, отвори мали ормар изнад умиваоника и баци брз поглед на садржину у њему - сун-ђер, крем за лице, пудер и мала боца с натписом „Трио- нал".

Затим се уз обостране учтиве изјаве друштво које је

извршило претрес повуче. Сада су били на реду купе госпође Хабард, покојни-

ков купе и Поароов. Прешли су сада у другу класу. Први, купе број 10, за-

узимале су Мери Дибенхам, која је читала књигу, и Гре-та Олсон, која је чврсто спавала али се нагло пренула кад су они ушли.

Поаро понови своје припремљено објашњење. Шве-ђанка је изгледала узбуђена, Мери Дибенхам била је смирено равнодушна.

Поаро се обрати Швеђанки. - Ако допустите, госпођице, прегледаћемо прво ваш

пртљаг, а затим ћете бити можда тако добри па ћете по-пледати како је госпођи Американки. Преселили смо је у један од купеа у суседном вагону, али она је још веома уз-немирена, што је последица онога што је пронашла. На-ручио сам да јој се однесе кафа, али мислим да она при-пада оној врсти људи којима је саговорник неопходан као насушни хлеб.

г

•

136 Агаша Крисши Убисшвоу Оријенш-ексиресу 137

Добра госпођица била је одмах пуна саосећања. Оти-ћи ће она одмах. Мора да је то био ужасан шок за живце, а већ је сирота госпођа била тако пометена самим путо-вањем и тиме што се растала од своје ћерке. Ах, да, сва-како ће она одмах отићи тамо - кофер јој није закључан - а понеће собом и нешто амонијачних соли.

Она одјури. Оно што је њој припадало, брзо је пре-гледано. Све је то било до крајности скромно. Без сум-ње, још није приметила да јој недостају жице из кутије за шешире. Мис Дибенхам спусти књигу. Посматрала је Поароа. Када јој се он обратио, она му пружи кључеве. Затим, док је спуштао један од кофера и отварао га, она рече:

- Зашто сте је удаљили, г. Поаро? - Ја, госпођице? Па да би правила друштво госпођи

Американки. - Одличан изговор - али изговор у сваком случају.

- Не разумем вас, госпођице.

- Мислим да ме потпуно добро разумете. Она се насмеши. - Желели сте да останем сама. Зар не?

- Приписујете ми речи које нисам изговорио, госпо- ђице.

- Да вам не приписујем и мисли које вам нису у гла- ви? Не, мислим да није тако. Мисли су већ увелико тамо. Тако је, зар не?

- Госпођице, постоји пословица... - Ко се извињава, сам се оптужује. Јесте ли то хтели

да кажете? Морате ми одати признање за извесну моћ запажања и здравог разума. Из неког разлога сте уобра- зили да ја нешто ближе знам о овој гнусној работи - о овом убиству човека кога никада у животу нисам видела.

- Уобразили сте извесне ствари, госпођице. - Не, нисам уопште ништа уобразила. Али ми се чини

да се много времена губи зато што се не говори истина - околишећи, уместо да се непосредно приђе стварима.

- А ви не волите губљење времена. Не, ви волите да

непосредно прилазите предмету. Волите непосредан ме- тод. Добро, пружићу вам тај непосредан метод. Упитаћу вас за значење извесних речи које сам начуо на путу из

Сирије. Био сам изашао из воза да учиним оно што Ен-глези називају „опружити ноге" на станици у Коњи. Од-некуд из мрака чуо сам ваш и пуковников глас. Ви сте му говорили: „Не сада. Не сада. Кад све буде прошло. Када . буде за нама". Шта сте хтели да кажете тим речима, го-спођице?

Она рече веома мирно:

- Мислите ли да сам хтела да кажем - убиство?

- Ја вама постављам питања, госпођице. Она уздахну - била је тренутак изгубљена у

мисли-ма. Затим, као да се пренула, она рече: - Те су речи имале извесног значења, господине, али

не бих вам га могла рећи. Могу вам само дати своју часну реч да никада нисам видела тог човека, тог Речета, у свом животу, све док га нисам срела у овом возу.

- А - одбијате да објасните речи? - Да - ако хоћете тако да поставите ствари - одбијам.

Оне су у вези са - са задатком који сам била преузела. - Задатак који је сада завршен?

- Шта хоћете тиме да кажете? -Завршенје, зарне? - Зашто мислите да је тако?

- Слушајте, госпођице, подсетићу вас на још један догађај. Воз је имао извесно закашњење оног дана када је требало да стигнемо у Истамбул. Били сте веома узне- мирени, госпођице. Ви, тако смирени, тако свесни својих поступака. Нестало вам је те смирености.

- Нисам желела да изгубим везу. - Тако сте и говорили. Али, госпођице, Оријент-екс-

прес полази сваког дана из Истамбула. Чак и да сте изгу- били везу, то би представљало само закашњење од 24 ча- са. :

Сада је мис Дибенхам први пут показивала знаке да '< ће изгубити стрпљење?

- Изгледа да ви не можете да схватите да неко може имати пријатеље који очекују његов долазак у Лондон, и Да један дан закашњења може да поремети све договоре и Да изазове много неприлика.

- Ах, тако дакле? Пријатељи очекују ваш долазак? Не желите да им причините непријатност?

138 Агаша КрисШи убисшвоуОрфнш-ексиресу_ 139

- Природно.

- Па ипак - чудно је...

- Шта је чудно? - У овом возу - опет смо имали закашњење. А овога

пута много озбиљније закашњење, пошто не постоји мс гућност за слање телеграма вашим пријатељима нит могућност да их потражите преко везе, везе...

- Преко телефона, мислите? - Ах, да, међуварошки позив преко жице, као ип

кажете ви у Енглеској. Мери Дибенхам се насмеши мало и против своје вс

ље. - Међуградски позив - исправи га она. - Да, као ]

рекосте, бескрајно је непријатно не бити у могућнс_._ да пошаљете ни једну једину реч, било телефоном, билс преко телеграфа...

- Па ипак, госпођице, овога пута ваш став је потпу-ј но друкчији. Ви не показујете више никакве знаке нестЈ пљења. Смирени сте и филозофски настројени. „

Мери Дибенхам поцрвене и угризе се за усну. Није' јој више било до смеха.

- Нисте ми одговорили, госпођице? - Извините. Нисам знала да има још на нешто да се

одговори. - Објасните ми своје измењено држање, госпођице. - Зар вам се не чини да правите прилично велико пи-

тање ни око чега, г. Поаро? Поаро испружи руке у знак извињења. - Можда је то недостатак нас детектива. Очекујемо

да понашање буде увек доследно. Немамо разумевања за промене расположења.

Мери Дибенхам не одговори. - Познајете ли добро пуковника Арбатнота? Имао је утисак да је осетила извесно олакшање про-

меном предмета разговора. - Први пут сам га срела на овом путовању. - Да ли имате некаквог доказа да је можда познавао

овог човека, овог Речета?

Вртела је одлучно главом. : - Потпуно сам сигурна да није.

- На основу чега сте сигурни?

- На основу онога што је говорио. - Па, ипак, госпођице, нашли смо прибор за чишће-

н,е луле на поду у покојниковом купеу. А пуковник Ар- батнот је једини човек у возу који пући на лулу.

Он ју је веома пажљиво посматрао, али она није по-казивала знаке ни изненађења ни узбуђења, једноставно

је рекла: - Којешта. То је бесмислено. Пуковник Арбатнот би

био последњи човек на свету који би могао бити умешан у некакав злочин, нарочито у овако театралан злочин

као што је овај. То се у толикој мери слагало са оним што је Поаро и

сам мислио да је био спреман да се сложи са њом. Уме-сто тога он рече:

- Морам вас подсетити да га не познајете врло до-

бро, госпођице.

Она слеже раменима. - Тај тип људи добро ми је познат. Он рече верма благо: - Још одбијате да ми објасните значење оних речи -

„Кад то буде за нама"?

Она рече хладно:

- Немам више шта да кажем. - Не смета ништа - рече Херкул Поаро. - Открићу ја

већ то. Он се поклони и изађе из купеа затварајући за собом

врата. - Да ли је то било мудро, пријатељу - упита Бук. - Ви

сте је упозорили, а преко н>е упозорили сте и пуковника. - Драги мој, ако желите да ухватите кунића, ставља-

те му ласицу у рупу, а ако је унутра, он ће истрчати. То је све што сам учинио.

Ушли су у купе Хилдегарде Шмит. ЖЖена је стајала спремна, израз лица био јој је пун

поштовања, али без икаквог узбуђења. Поаро прегледа брзо садржај малог кофера који се

налазио на седишту. Затим потражи од спроводника да скине већи кофер из мреже.

- Где су кључеви? - рече.

140 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 141

- Није закључан, господине. Поаро отвори браве и подиже поклопац.

- Аха! - рече, па обративши се Буку настави: - Сећа- те ли се шта сам вам рекао? Погледајте овамо за трену- так? На врху кофера налазила се на брзину пресавијена мрка униформа спроводника спаваћих кола.

Одједном се Немичина тупавост из темеља измени. - Ах! - узвикну она. - То није моје. Нисам ја то ста-

вила ту. Никако нисам ни завирила у тај кофер откако смо отпутовале из Истамбула. Заиста, заиста то је цела истина.

Прелазила је молећиво погледом с једног на другог. Поаро је узео благо под руку и покуша да је умири. - Де, де, све је у реду. Ми вам верујемо. Немојте се

узрујавати. Сигуран сам да ви нисте сакрили униформу, као што сам сигуран да сте добра куварица. Слушајте. Ви сте добра куварица, зар не?

Сва збуњена, жена се осмехивала и против своје во-ље.

- Да, заиста, све моје газдарице су тврдиле то. Ја... Она застаде, отворених уста, и опет је изгаедала за-

плашена. - Не, не - рече Поаро. - Будите уверени да је све у

реду. Слушајте, рећи ћу вам како се ово одиграло. Тај чо- век, човек кога сте видели у униформи спроводника спа- ваћих кола, излази из куепа убијенога. Судара се с вама. То је његова несрећа. Надао се да га нико неће видети. Шта треба учинити као следеће? Он мора да се ослобо- ди униформе. То сада више не представља меру предо- строжности, то је већ опасност.

Његов поглед пређе на Бука и др Константина, који су слушали пажљиво.

- Видите, то је све због снега, који ремети све њего- ве планове. Где би могао да сакрије то одело? Сви купеи су пуни. Он пролази крај једног купеа, на коме су врата отворена, те види да није заузет. Мора да је то купе оне жене с којом се управо сударио. Увлачи се унутра, скида униформу и стрпа је журно у један од кофера у мрежи. Вероватно ће проћи извесно време док се то открије.

- А затим? - рече Бук. а®

- О томе морамо тек да поразговарамо - рече Поа- ро упозоривши их притом погледом.

Он подиже блузу. Недостајало је једно дугме, треће с другог краја. Поаро завуче руку у џеп и извади један ка-лауз за спроводнике, који им служи зато да би могли да откључавају врата појединих купеа.

- Ево објашњења како је човек могао да пролази кроз закључана врата - рече Бук. - Питања која сте по- стављали госпођи Хабард била су потпуно непотребна. Закључана или незакључана, човек је лако могао да про- ђе кроз врата која повезују купеа. На крају крајева, ако се већ има униформа спроводника спаваћих кола, зашто се не би имао и кључ који припада спроводнику.

- Заиста, зашто да не? - рече Поаро. - Стварно, могли смо то одмах да погодимо. Сећате

ли се да је Мишел рекао да су врата која воде из купеа го- спође Хабард у ходник била закључана кад се одазвао на њено звонце.

- Тако је, господине - рече спроводник. - Зато сам и помислио да је госпођа све то сањала.

- Али сада је све јасно - настави Бук. - Без сумње је имао намеру да поново закључа и врата која спајају оба купеа, али је можда чуо неки покрет из кревета па се због тога уплашио.

- Сада треба само да нађемо - рече Поаро - још и цр- вени кимоно.

- Истина. А ова два последња купеа заузимају му- шкарци.

- Ипак ћемо извршити претрес. - Свакако. Осим тога, сећам се шта сте рекли. Хектор Мак Квин је драге воље пристао на претрес. - Врло радо, волео бих да то што пре свршите - ре-

че он уз тужан осмех. - Имам осећај као да сам најсум- њивије лице у овом возу. Само би још требало да прона- ђете тестамент по коме ми је старац завештао сав свој новац, па би то управо поставило ствари на право место.

Бук га подозриво погледа. - Ја се само - шалим - рече Мак Квин брзо. - Не би

он мени оставио ни цента, стварно. Био сам му само од користи - знање језика и тако даље. Свако може да вас

142 Агаша КрисШи

превари, знате, ако не говорите ниједан други језик осим правилног америчког. Ни ја сам нисам некакав лингви-ста, али знам оно што ја називам језиком за споразуме-вање при куповинама и по који елегантан портирски из-раз на француском, немачком и италијанском језику.

Елас му је био нешто јачи иего обично. Као да се осе-ћао помало непријатно због претреса, упркос својој спремности да му се повинује.

- Ништа - рече. - Чак ни компромитујућег завешта- ња.

Мак Квин уздахну. - Па, пао ми је камен са срца - рече шаљиво. Они кренуше према последњем купеу. Претрес пр-

тљага крупног Италијана и собара није дао никаквог ре-зултата.

Сва тројица стајали су у дну вагона и посматрали је-дан другог.

- А шта сад? - упита Бук. - Вратићемо се у кола за ручавање - рече Поаро. -

Знамо све што се могло сазнати. Имамо изјаве путника, доказни материјал који пружа њихов пртљаг, сведочан- ство наших очију. Не можемо очекивати никакву другу помоћ. На нама је сада да се послужимо својим умовима.

Извади табакеру. Била је празна. - Прикључићу вам се за који тренутак - рече. - Ци-

гарете ће ми бити потребне. Ово је веома тежак, веома чудан случај. Ко ли је био обучен у онај црвени кимоно? Где ли се сада налази? Волео бих да то сазнамо. Има не- чега у овом случају - некаква чињеница - крја ми недо- стаје! Случај је тежак, јер је намерно отежан. Али о то- ме ћемо расправљати. Извините ме за тренутак.

Пође брзо низ ходник у свој купе. Знао је да има још извесну залиху цигарета у једном коферу. Спусти га и от-качи браву,

Он седе и забезекну се. Брижљиво сложен, на врху кофера, налазио се танак

црвени свилени кимоно извезен змајевима. - Тако, дакле - промрмља. - Тако је то, дакле. Изази-

вање. Врло добро, прихватам га.

1. Који од њих?

Бук и др Константин били су у разговору када је По-аро ушао у кола за ручавање. Бук је изгледао деприми-ран.

- Ево га - рече др Константин кад угледа Поароа. Затим додаде кад је његов пријатељ сео: - Ако решите овај случај, заиста ћу почети да веру-

јем у чуда! - Задаје вам бриге овај случај? - Разуме се да ми задаје бриге. Не могу да га ухватим

ни за главу ни за реп. - Слажем се - рече лекар. Посматроа је Поароа са интересовањем. - Искрено речено - рече - није ми јасно шта ћете

учинити као следеће. - Не? - рече Поаро замишљено. Он извади табакеру и запали цигарету. Очи су му из-

гледале сањалачке. - Занимљивост овог случаја, по моме мишљењу, ле-

жи у овоме - рече. - Одсечени смо од сваког нормалног тока ислеђења. Да ли ови људи чије смо изјаве узели, го- воре истину или лажу? Немамо никаквог начина да то утврдимо - изузев средстава која можемо сами да сми- слимо. То су вежбе, све то, вежбе за оштрење ума.

- Све је то лепо и красно - рече Бук. - Али на шта се можемо ослонити?

- Управо сам вам рекао. Имамо изјаве путника и све- Дочење сопствених очију.

- Лепо сведочење - мислим на сведочење путника! Оно нам управо ништа није казало.

Поаро је вртео главом.

Део трећи ХЕРКУЛ ПОАРО СЕДИ И РАЗМИШЉА

144 Агаша у^исшвоуОрфт-ексиресу_ 145

- Не слажем се с вама, пријатељу. Изјава путника пружила нам је неколико интересантних чињеница.

- Заиста - рече Бук скептично. - Нисам то приметио. - Зато што нисте слушали. - Е, па, реците ми шта сам то пропустио? - Узећу само један пример - прву изјаву коју смо чу-

ли - изјава младог Мек Квина. Изговорио је, по мом ми- шљењу, веома значајну реченицу.

- У вези с писмима? - Не, не у вези с писмима. Колико се сећам, речи су

му биле: „Путовали смо наоколо. Г. Речет је желео да види света. Сметало му је што не зна да говори стране је- зике. Моја улога била је више улога тумача него секрета- ра".

Прешао је погледом с лекаревог лица на Буково ли-| це.

- Шта? Још вам није јасно? То је неопростиво - јер1

имали сте једну прилику, опет, управо малопре када је рекао: „Свако може да вас превари ако не говорите није- дан други језик осим правилног америчког језика".

- Хоћете да кажете... - Бук је још изгледао збуњено. - Изгледа да све мора дословно да вам се објасни. е,

па, лепо, ево објашњења. Речет није знао да говори француски. Али када се спроводник одазвао на његово звонце прошле ноћи, глас који је говорио француски об- јаснио му је да је то била грешка и да није потребан. Уз то, он се изразио фразом коју не би изговорио човек са знањем само неколико речи француског језика. „Се п'е$1 пеп, је те шз (готре ".

- Тачно - узвжну узбуђено др Константин. - Треба- ло је то одмах да нам буде јасно! Сећам се како сте нагла- шавали те речи када сте их нама понављали. Сада разу- мем ваше неповерење да се ослоните на доказ који пред- ставља нагло навијени часовник. У 23 минута до један био је Речет већ мртав...

- А његов убица био је тај који је говорио! - заврши уверљиво Бук.

Поаро подиже руку у знак стишавања. - Не треба пренагаити. И не треба додавати претпо-

ставке чињеницама које су нам заиста познате. Са сигур-

ношћу можемо рећи, мислим, да је у то време, у 23 мину-та до један, била нека друга особа у Речетовом купеу, и па је та особа била или француске народности, или је пак говорила течно француски.

- Веома сте обазриви. - Треба напредовати, само корак по корак. Немамо

никаквог стварног доказа да је Речет био мртав у то вре- ме.

- А крик који вас је пробудио? - Да, то је тачно. - У извесном смислу - рече Бук замишљено - ово но-

во откриће не утиче много на ствар. Тај неко није био Ре- чет, већ онај други човек. Без сумње је прао руке од кр- ви, прао се после злочина, и спаљивао је писмо које га је теретило. Затим је сачекао да се све стиша, и кад је за- кључио да је све сигурно а простор рашчишћен, закљу- чао је и забравио Речетова врата са унутрашње стране, откључао је врата која воде у купе госпође Хабард и из- вукао се тим путем. Заиста, управо је тако као што смо и мислили - с разликом што је Речет био убијен отпри- лике пола сата раније, а часовник померен на један и че- тврт да би се на тај начин створио алиби.

- Не баш веома славан алиби - рече Поаро. - Казаљ- ке на сату показивале су 1.15 - тачно време у које је не- звани гост заиста и напустио место злочина.

- Стварно - рече Бук, помало збуњен. - Шта вам, према томе, казује часовник?

- Ако су казаљке померене - кажем ако - онда вре- ме на које су оне померене мора да има извесног значе- ња. Природно реаговање на све то било би сумњичити свакога ко би цмао поуздан алиби у том одређеном вре- мену - у овом случају у 1.15.

- Да, да - рече лекар. - Такво посматрање ствари је правилно.

- Морамо такође обратити мало пажњу на време ка- Да је нежељени гост ушао у купе. Када је био у могућно- сти да то учини? Уколико не бисмо прихватили могућ- ност саучесништва правог спроводника, постојао је само један тренутак када је могао то да учини за време док је воз стајао у Винковцима. Пошто је воз кренуо из Винко-

146 Агаша Крисшц Убисшво у Оријенш-ексиресу 147

ваца, спроводник је седео тако да је гледао низ ходник, па ако нико од путника не би обраћао пажњу на спроводни-ка спаваћих кола, једина особа која би приметила неког прекобројног путника био би управо прави спроводник. Али за време задржавања у Винковцима, спроводник се налазио напољу на перону. Простор је био рашчишћен.

- Али према нашем првобитном расуђивању. то мо- ра да је био један од путника - рече Бук. - Опет се вра- ћамо на почетак. Који од њих?

Поаро се осмехну. - Направио сам списак - рече. - Ако желите да га по-

гледате, освежио бих вам памћење. Лекар и Бук се наднесоше заједно над списак. Био је

исписан читко, методично, по реду, како су путници би-ли саслушавани.

Хекшор Мак Квин - амерички иоданик Лежај број 6, друга класа.

Побуда

Могуће да ироизилази из сарадње са иокојником?

Алиби

Од поноћи до два сата после поноћи. (Од поноћи до 1.30 јамчи пуковник Арбатнот, а од 1.15 до 2 јамчи

спроводник) Доказ ирошив њега Нема. Сумњиве околносши

Нема.

Сироводник - Пјер Мишел - француски иоданик.

Побуда

Нема. Алиби

Од поноћи до 2 сата после поноћи. (Видео га је у ход- нику Х.П. у исто време када је глас из Речетовог ку- пеа проговорио у 12.37. Од 1 по поноћи до 1.16 јамче

оба остала спроводника)

Доказ ирошив њега

Нема. Сумњиве околносши Униформа спроводника спаваћих кола која је нађена

представља околност која му иде у прилог, пошто из-

гледа да је то намерно смишљено да би се бацила

сумња на њега.

Едвард Масшерман - енглески иоданик. Лежај бр. 4, друга класа

Побуда

Могућно да произлази из повезаности са покојни-

ком, чији је био собар.

Алиби

Од поноћи до два сата после поноћи (јамчи Антонио

Фоскарели). Доказ ирошив њега или сумњиве околносши Нема, изузев што је он једини човек чија висина и ди-мензије одговарају униформи спроводника спаваћих кола која је нађена. С друге стране, не изгледа да го-вори добро француски.

Госиођа Хабард - амерички иоданик Лежај број 3, ирва класа

Побуда

Нема. Алиби

Од поноћи до два по поноћи нема. Доказ ирошив ње или сумњиве околносши Причу о човеку у њеном купеу подржавају искази

Хардманов и собарице Шмит.

Греша Олсон - шведски иоданик Лежај број 10, друга класа.

Побуда

Нема. Алиби

148 Агаша Крисшц Убисшво у Оријенш-ексиресу 149

Од поноћи до два сата по поноћи (јамчи Мери Дибен- хам). Примедба

Последња која је видела Речета живог.

Принцеза Драгомиров - нашурализовани француски

иоданик.

Лежај број 14, ирва класа.

Побуда

Била је у блиском пријатељству с породицом Армстронг и кума Соњи Армстронг. Алиби

Од поноћи до два сата после поноћи (јамчи спровод-

ник и собарица).

Доказ против ње или сумњиве околности.

Нема.

Гроф Андрењи - мађарски иоданик. Дииломашски иасош. Лежај број 13, ирва класа.

Побуда

Нема. Алиби. Од поноћи до два после поноћи - али не и за време

од 1 до 1.15

Грофица Андрењи - као горе. Лежај 12.

Побуда

Нема. Алиби

Од поноћи до два после поноћи. Узела је трионал и

спавала. (Јамчи њен супруг. Боца трионала нађена у

њеном ормару.)

Пуковник АрбаШнош - бришански иоданик. Лежај број 15, ирва класа.

Побуда

Нема. Алиби

Од поноћи до два после поноћи. Разговарао је са

Мак Квином до 1.30. Отишао је у свој купе и није ни- како излазио. (У прилог томе сведоче Мак Квин и

спроводник.) Доказ ирошив њега шш сумњиве околносши

Нема.

Аншонио Фоскарели - амерички иоданик. (Пореклом Ишалијан). Лежај број 5, друга класа.

Побуда

Непозната. Алиби

Од поноћи до два после поноћи (јамчи Едвард Ма- стерман). Доказ против њега или сумњиве околности Нема, изузев оружја које је употребљено, а за које би се могло сматрати да одговара његовом темперамен- ту (према г. Буку). Мери Дибенхам - бришански иоданик. Лежај број 11, друга класа.

Побуда

Нема. Алиби

Од поноћи до два после поноћи (јамчи Грета Олсон). Доказ ирошив ње или сумњиве околносши

Разговор који је начуо Х.П. и њено одбијање да га об- јасни.

Хилдегарде Шмиш - немачки иоданик. Лежај број 8, друга класа.

Побуда

Нема. Алиби V

150 Агаша КрисШц Убисшво у Оријенш-ексиресу 151

Од поноћи до два после поноћи (јамчи спроводник и њена газдарица). Отишла је да легне. Спроводник је пробудио око 12.38 и отишла је код газдарице. Примедба

Изјаве путника подржава и тврђење спроводника да нико није изашао из Речетовог купеа између поноћи и једног сата по поноћи (када је он сам прешао у су-седни вагон) и од 1.15 до 2 сата.

- Ови подаци су, разумете - рече Поаро - искључиво кратак извод изјава које смо чули а који су сведени на овај начин само зато да би били што прегледнији.

Бук му га пружи са гримасом на лицу. - Не баца много светлости на целу ствар - рече. - Можда ће ово бити више по вашем укусу - рече

Поаро уз благ смешак, док му је пружао један други лист хартије.

2. Десет питања На

хартији је писало: Сшвари које

шреба објасниши

1. Марамица обележена иницијалом X, чија је? 2. Прибор за чишћење луле, да ли је испао пуковни-

ку Арбатноту или неком другом? 3. Ко је био одевен у црвени кимоно? 4. Ко је био човек или жена прерушен у спроводника

спаваћих кола? 5. Зашто казаљке на сату показују 1.15? 6. Да ли је злочин извршен у то време? 7. Да ли се то одиграло раније? 8. Да ли се то одиграло касније? 9. Можемо ли бити сигурни да је Речета проболо ви-

ше од једне особе? 10. Како би се могле друкчије објаснити његеве ра-

не?

- Дакле, да размотримо шта бисмо могли да учини- мо - рече Бук разведривши се мало после овог позивања на његову проницљивост. - Почнимо од марамице. Мо- рали бисмо на сваки начин бити сређени и методични.

- Безусловно - рече Поаро климајући задовољно главом.

Брук настави помало дидактично. - Иницијал X. може се довести у везу с три особе - с

госпођом Хабард, с мис Дибенхам, чије је друго име Хер- мион, и са собарицом Хилдегарде Шмит.

- А од њих три? - Тешко је рећи. Али ја мислим да би требало гласа-

ти за мис Дибенхам. Шта знате, можда је зову по другом имену, а не по правом. Осим тога, постоји извесна сумња на њу. Онај разговор који сте ви начули, био је свакако помало чудноват, а тако исто и њено одбијање да га об- јасни.

- Што се мене тиче, ја гласам за Американку - рече др Константин. -То је врло скупоцена марамица, а Аме- риканци, као што је целом свету познато, не воде рачуна о томе колико плаћају.

- Према томе, обоје искључујете собарицу? - упита Поаро.

- Да. Као што је и она сама то казала, ово је марами- ца неког члана вишег друштвеног слоја.

- А друго питање - прибор за чишћење луле. Да ли је он испао пуковнику Арбатноту или неком другом?

- То је већ теже. Енглези не задају ударце ножем. Што се тога тиче, ви сте у праву. Више сам наклоњен гледишту да је неко други испустио прибор за чишћење луле, а учинио је то да би оптужио дугајлију Енглеза.

- Као што рекосте, г. Поаро - додаде лекар - две од- гонетке, било би то сувише необазриво. Слажем се са г. Буком. Марамица је стварна омашка - пошто нико не жели да призна да је његова. Прибор за чишћење луле лажан је кључ загонетке. У прилог тој теорији примећу- јете да пуковник Арбатнот не показује никакво снебива- н>е и признаје слободно да пуши на лулу и да употребља- ва ову врсту прибора за чишћење луле.

- Правилно расуђујете - рече Поаро.

752 Агаиш Крисши убисшво у Оријенш-ексиресу 153

- Питање број три - ко је био одевен у црвени кимо- но? - настави Бук. - Што се тога тиче, признаћу да уоп- ште немам појма. Имате ли какво мишљење о том пред- мету, др Константине?

- Немам.

- Према томе, признајемо да смо овде потучени. Следеће питање пружа, у сваком случају, извесне могућ- ности. Ко је био човек или жена прерушен у спроводни- ка спаваћих кола? Дакле, могли бисмо набројати изве- стан број људи који то сигурно нису били. Хардман, пу- ковник Арбатнот, Фоскарели, гроф Андрењи и Хектор Мак Квин, сви су сувише високи. Госпођа Хабард, Хил- дегарде Шмит и Грета Олсон, сувише су крупне. Прео- стаје нам собар, мис Дибенхам, принцеза Драгомиров и гроф Андрењи - а нико од њих то не би могао бити? Гре- та Олсон у једном случају, а Антонио Фоскарели у дру- гом, заклињу се обоје да мис Дибенхам и собар никако нису излазили из својих купеа. Хилдегарде Шмит се за- клиње да је била код принцезе, а гроф Андрењи нам је испричао да је његова жена узела средство за спавање. Према томе, изппеда немогуће да је то могао бити ма ко - што је бесмислено!

- Као што би то рекао наш стари пријатељ Еуклид - промрмља Поаро.

- Мора да је то једно од ових четворо - рече др Кон- стантин. - Уколико то није неко споља па је нашао нека- кво скривено место - а то је, у томе смо се сложили, не- могуће.

Бук је прешао на следеће питање са списка. - Број пет - зашто казаљке сломљеног сата показују

1.15? Томе могу да нађем два објашњења. Или је то учи- нио убица да би себи осигурао алиби, а потом је био спречен да напусти купе кад је имао намеру, јер је чуо људе како се крећу наоколо - или, чекајте - пада ми не- што на памет...

Остала двојица чекала су са страхопоштовањем. - Смислио сам - рече најзад. - Није то био убица из

спаваћих кола који је подесио сат! То је била особа коју смо назвали други убица - левак - другим речима жена у

црвеном кимону. Она стиже касније и враћа казаљке на сату да би себи осигурала алиби.

- Браво! - рече др Константин. - Лепо сте то смисли-

ли. - Заиста - рече Поаро - она га је пробола у мраку, не

знајући да је он већ мртав, али је некако дошла до за-кључка да он има сат у џепу од пижаме, извадила га је, вратила је слепо казаљке на сату и навила га је колико је то било потребно.

Бук га погледа хладно. - Имате ли ви нешто боље да предложите? - упита

он.

- Засад не - признаде Поаро. - Али без обзира на то - настави он - не верујем да

је иједан од вас умео да оцени оно што је најинтересант- није у вези с тим сатом.

- Да ли се питање број 6 односи на то? - упита лекар. - На то питање - да ли је злочин извршен у то време - 1.15 - одговарам „не".

- Слажем се - рече Бук. - ,Да ли је то било раније?"

- следеће је питање. Ја одговарам да јесте. А ви, докто- ре?

Лекар климну главом. - Да, али на питање „да ли се то одиграло касније?",

такође може да се одговори потврдно. Слажем се с ва- шом теоријом, г. Бук, а такође, мислим. и г. Поаро, мада он не жели да ода. Први убица је ушао пре 1.15, други убица је дошао после 1.15. Што се тиче питања у вези с леваком, зар не би требало да предузмемо кораке да би- смо утврдили који је од путника левак?

- Нисам потпуно занемарио и ту тачку - рече Поаро. - Можда сте приметили да сам навео свакога путника да напише или адресу или потпис. Из тога се не може изве- сти закључак, јер неки људи чине извесне ствари десном руком а друге левом. Неки пишу десном, али играју голф левом руком. Па ипак, то је нешто. Свака особа од које се то затражило, узела је перо у своју десну руку - са из- узетком приниезе Драгомиров, која је одбила да нешто напише.

- Принцеза Драгомиров, немогуће - рече Бук.

154 Агаша Крисшц УбисШво у Оријенш-ексиресу 155

- Сумњам да би имала снаге да нанесе онај одређени ударац који је извео левак - рече др Константин сумња- јући. - Та одређена рана нанета је прилично снажно.

- С више снаге него што би је нека жена могла има- ти?

- Не, не бих то рекао. Али мислим с више снаге него што би је једна старија жена могаа сакупити, а телесни састав принцезе Драгомиров је изузетно нежан.

- Могло би ту да се постави питање утицаја ума над телом - рече Поаро. - Принцеза Драгомиров има вели- ке личне вредности и огромну снагу воље. Али оставимо то за тренутак.

- Пређимо на питање 9 и 10. Можемо ли бити сигур- ни да је Речета проболо ножем више од једне особе, и ка- ко би се друкчије могле објаснити његове ране? По мом мишљењу, говорећи с медицинске тачке гледишта, не мо- же бити никаквог другог објашњења за ове ране. Прет- постављати да је један човек задавао ударце прво слабо а затим снажно, прво десном руком а затим левом, и да је после извесног времена, можда после једно пола сата, задао нове ране лешу - дакле, то уопште нема никаквог смисла.

- Не - рече Поаро. - То нема никаквог смисла. А ми- слите ли да две убице имају неког смисла?

- Као што и ви сами рекосте, какво се друго обја- шњење може наћи за то?

Поаро је буљио право преда се. - То је управо оно што се и ја питам - рече. То је оно

што не престајем да сам себе питам. Он се завали у седиште. - Одсада је све овде - он се лупи по челу. - Све смо

претресли. Све чињенице налазе се пред нама - брижљи- во сређене, уредно и методично. Путници су седели овде, један за другим, и давали своје изјаве. Знамо све што се може сазнати - са спољне тачке гледишта...

Он се љубазно насмеши на Бука. - Пошалили смо се мало међусобно, зар не - што се

тиче оног посла око заваљивања у седиште и изналаже- ња истине? Дакле, припремам се да своју теорију пре- творим у праксу - овде на ваше очи. И вас двојица мора-

те учинити то исто. Затворимо сва тројица очи и разми-

шљајмо...

- Један или више ових путника убило је Речета. КОЈИ

од њих?

3. Извесне сугестивне појединости

Прошло је добрих четврт сата пре него што је ма ко проговорио.

Бук и др Константин, покушали су да послушају По-арова упутства. Настојали су да продру кроз збрку про-тивречних чињеница до јасног и одређеног решења.

Букове мисли су ишле отприлике овим током: - Безусловно морам да размишљам. Али уколико се

то свега овога тиче, већ сам размишљао... Поаро очи-гледно мисли да је ова Енглескиња умешана у целу ствар. То је јаче од мене, али не могу да се отмем утиску да је то до краја мере невероватно... Енглези су до крај-ности хладнокрвни. То је вероватно зато што немају ни-какву представу о ономе што је ван њиховог домета... Али то није битно. Изгледа да то ни у ком случају није учинио Италијан - штета. Претпостављам да собар Ен-глез не лаже кад каже да овај није уопште излазио из ку-пеа. А зашто би лагао? Није лако подмитити Енглезе, они су тако неприступачни. Цела ствар је до крајности непријатна. Питам се само кад ћемо из свега овог испли-вати. Мора да нам је нека екипа за спасавање пошла у су-срет. Тако су спори у овим земљама...Сати протичу пре него што се неко реши ма шта да учини. А с полицијом ових земаља биће врло тешко изаћи на крај... надмени су од силне важности, преосетљиви што се тиче свог досто-јантва. Направиће од овог велику аферу. Такав случај не наилази често њиховим путем. Све ће то писати по нови-нама...

И од тог тренутка су Букове мисли кренуле саврше-но познатим правцем којим су прошле већ добрих стоти-ну пута.

Мисли др Константина ишле су овим током:

156 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 157

- Чудан је он, овај мали човечуљак. Геније? Или по- мало луцкаст? Да ли ће он решити тајну? Искључено. Не видим никаквог излаза из свега тога. Све је сувише кон- фузно... Сви лажу, можда... Али и да је тако, ништа нам то не помаже. Ако сви лажу, исто је то толико конфузно као и да сви говоре истину. Врло је то чудно са овим ра- нама. Не могу да разумем...Лакше би било разумети да је пуцано на њега - најзад, појам револвераша мора да значи да они пуцају пиштољем. Чудна земља, та Амери- ка. Волео бих да одем тамо. То је тако прогресивна зе- мља. Кад се вратим кући, морам да одем до Деметриуса Загоне - он је био у Америци, пун је савремених идеја... Занима ме шта ли ради Зија сада, у овом тренутку. Ако моја жена икада дозна...

Његове мисли пређоше искључиво на личне ствари. Херкул Поаро је седео потпуно непомично. Могло би се помислити да спава. А потом, изненада, после четврт сата потпуне непо-

мичности, почеше обрве лагано да му се подижу навише. Оте му се мали уздах. Он промрмља сам себи у браду:

- Али на крају крајева, зашто да не? А ако је тако - е, па, ако је тако, тиме ће се све објаснити.

Отвори учи. Биле су зелене као мачје. Онда рече благо:

- Добро. Размишљао сам. А ви?

Изгубљени у својим мислима, оба човека се нагло пренуше.

- И ја сам такође размишљао - рече Бук с једва при- метним призвуком кривице. - Али нисам дошао ни до ка- квог закључка. Разјашњење злочина ваш је занат, не мој, пријатељу.

- И ја сам такође премишљао с великом озбиљ - ношћу - рече лекар не поцрвеневши, присећајући се не- ких својих мисли у вези са извесним порнографским по- јединостима.

- Размишљао сам о више могућих теорија, али ни о једној која би ме заиста и задовољила.

Поаро климну љубазно главом. Његов поклон као да је казивао:

„Сасвим тачно. То управо и треба рећи. Дали сте ми лозинку коју сам и очекивао".

Седео је веома усправно, истуривши грудни кош, су-као је бркове и говорио као неки обучени говорник који се обраћа каквом народном збору.

- Пријатељи, претресао сам у својој глави све чиње- нице, и поновио сам себи исказе путника - са следећим резултатом: Налазим, мада засад прилично магловито, извесно објашњење које би могло да одговори чињени- цама, онаквим какве их ми знамо. То је веома чудно об- јашњење, и не могу засад бити сигуран да је то и оно пра- во. Да бих то дефинитивно открио, морам да извршим извесне експерименте.

- Желео бих прво да поменем извесне податке који ми се чине као неки наговештаји. Почнимо с једном при- медбом коју је мени ставио г. Бук на овом истом месту, приликом нашег првог заједничког ручка у овом возу. Он је говорио о чињеници да смо окружени људима раз- личитих друштвених редова, различитих доба старости, различитих народности. То је помало редак случај у ово доба године. Кола Атина-Париз и кола Букурешт-Па- риз, на пример, скоро су сасвим празна. Сетите се тако- ђе једног путника који се није ни прјавио. Мислим да је то значајно. Осим тога, има извесних ситних чињеница које ми изгаедају као неки наговештаји, на пример, по- ложај кесице за сунђер госпође Хабард, име мајке госпо- ђе Армстронг, детективски методи г. Хардмана, нагове- штавање г. Мак Квина да је Речет лично поцепао огоре- ли комадић хартије који смо нашли, крштено име прин- цезе Драгомиров, и масна мрља на мађарском пасошу.

Оба човека пиљила су у њега. - Да ли вам штогод казују све ове чињенице? - упи-

та Поаро. - Управо ништа - рече Бук искрено. - А вама, г. докторе? - Уопште не разумем о чему говорите. Бук се у међувремену ухватио за ону једну једину

опипљиву ствар коју је његов пријатељ поменуо, па је преметао по пасошима. Мрмљајући, извукао је пасош грофа и грофице Андрењи и отворио га.

чц •*. «•,** тт ТЈГ Т* ХТ АД &&ИГУ ....

В

158 Агаша Крисши 159

- Мислите ли на ово? На ову прљаву мрљу? - Да. То је прилично свежа масна мрља. Приметили

сте на коме се месту налази? - На почетку описа грофове жене, тачније речено,

тамо вде је написано њено крштено име. Али признајем да ми још није јасно шта то треба да значи.

- Прићи ћу томе из једног другог угла. Вратимо се на марамицу, која је нађена на месту злочина. Као што смо недавно утврдили - три се особе могу довести у вези с тим словом X. Госпођа Хабард, мис Дибенхам и собари- ца Хилдегарде Шмит. А сада, осмотримо ту марамицу с друге тачке гледишта. То је, пријатељи моји, изванредно скупоцена марамица - луксузна ствар, руком рађена, из- везена у Паризу. Који би од путника, без обзира на мо- нограм, могао да поседује такву марамицу? Госпођа Ха- бард, ни у ком случају, то је богата жена без икаквих же- ља за безобзирним расипништвом што се одевања тиче. Ни мис Дибехам; тај друштвени ред Енглескиња има укусну памучну марамицу, али не скупоцени комадић ла- неног платна, који можда стаје две стотине франака. А поготову не собарица. Али, постоје две жене у возу које би могле поседовати такву марамицу. Да видимо да ли их можемо ма на који начин довести у везу са словом X. Те две жене на које ја мислим су принцеза Драгомиров...

- Чије је крштено име Наталија - додаде иронично Бук.

- Тачно. А њено крштено име, како сам управо сада рекао, делује неоспорно сугестивно. Друга жена је гро- фица Андрењи. И одмах нам нешто пада у очи...

- Слушајте ви! - Слушам, ако хоћете. Њено крштено име на пасошу

запрљала је једна масна мрља. Само случајност, свако би рекао. Али, обратите пажњу на њено крштено име. Еле- на. Претпоставите да уместо Елена, пише Хелена. То ве- лико X могло би да се претвори у велико Е, па потом да се прецрта мало е уз њега, сасвим лако - а затим да се ка- не једна масна мрља, да би се сакрила ова измена.

- Хелена - узвикну Бук. - То је идеја. - Свакако, то је идеја! Тражио сам некакву потврду,

ма колико незнатну, за моју идеју - и нашао сам је. Једна

од етикета за кофере на грофичином пртљагу помало је овлажена. То је управо она на којој се налази први ини-цијал на горњој страни кофера. Та етикета је одлепљена и поново залепљена на друго место.

- Постајете убедљиви - рече Бук - али грофица Ан- дрењи - свакако...

- Сада се морате потпуно окренути и целом случају прићи из сасвим другог угла. Како је требало да ово уби- ство буде приказано осталима? Не заборавите да је снег, пореметио цео првобитни план убичин. Претпоставимо за тренутак да нема снега, да је воз наставио нормално свој пут. Шта би се онда догодило?

- Убиство би, рецимо, било откривено, по свој при- лици, тек на италијанској граници, рано јутрос. Велики део истих изјава био би дат и италијанској полицији. Мак Квин би показао претећа писма. Г. Хардман би испричао своју причу, госпођа Хабард би горела од жеље да испри- ча како је неки човек прошао кроз њен купе, нашло би се и дугае. Претпостављам да би се само две ствари оди- грале друкчије. Човек би прошао кроз купе госпође Ха- бард нешто пре један сат - а униформа спроводника спа- ваћих кола нашла би се склоњена у једном од тоалета.

- Хоћете да кажете?

- Хоћу да кажем да је убиство било смишљено да остави утисак као да га је извршио неко ко је дошао спо- ља. Претпоетављало би се да је убица напустио воз у Броду, где воз треба да стигне у 0,58. Неко би се вероват- но сусрео с неким непознатим спроводником спаваћих кола у ходнику. Униформа би била остављена на неком сумњивом месту, како би се јасно показало како је цео трик изведен. Нико не би сумњичио путнике. Тако је, пријатељу мој, било смишљено да се спољном свету при- каже цела ствар.

- Али незгода која се догодила возу мења целу ствар. Без сумње, овде налазимо разлог зашто се човек задр- жао толико дуго у купеу са својом жртвом. Чекао је да воз продужи. Али је дошао до закључка да воз неће про- Дужити. Требало је направити друкчији план. Сада ће се знати да је убица још у возу.

^.

160 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 161

- Да, да - рече Бук нестрпљиво. - Све ми је то јасно. Али шта ће ту марамица?

- Вратићу се на то нешто заобилазним путем. Пре свега, мора вам бити јасно да су претећа писма писана безличним стилом. Могла су бити исечак из ма ког бе- значајног америчког криминалног романа. Она су не- стварна. Намењена су, у суштини, искључиво полицији. Оно што се морамо упитати, то је, да ли су она обману- ла Речета? На њима као да је исписан одговор „не". Ње- гово наређење Хардману указује на искључиво „личног" непријатеља чијег је он идентитета био потпуно свестан. То јест, ако прихватамо Хардманову причу као истиниту. Али Речет је свакако примио једно писмо веома чудног карактера - оно писмо које се односило на бебу Армстронгових, и чије смо парче нашли у његовом ку- пеу. У случају да Речет није раније схватио целу ствар, ово је требало да осигура да ће он разумети разлог за- што му се угрожава живот. То писмо, као што сам цело време и говорио, није требало да буде нађено. Прва бри- га убичина била је да га уништи. Ово је пак била друга препрека за његове планове. Прва је била снег, друга ја била то што смо успели да реконструишемо оно парч^ хартије.

- Та цедуљица која је тако брижљиво уништена, жда значи само једну ствар. Мора да постоји неко у возу тако блиско повезан са породицом Армстронг да би из- налажење те забелешке одмах управило сву сумњу на ту особу.

- А сада долазимо на друга два кључа за решење ове загонетке коју смо нашли. Изоставићу прибор за чишће- ње луле. Већ смо много штошта рекли у вези с њим. Пређимо на марамицу. Најједноставније објашњено, то је кључ који непосредно оптужује некога чији је иници- јал X, а испустила ју је нехотице управо та особа.

- Тачно - рече др Константин. - Она је установила да је испустила марамицу и одмах предузела кораке да са- крије своје крштено име.

- Исувише журите. Доносите закључке много раније него што бих ја то себи допустио.

- Има ли нека друга алтернатива? - Свакако да има. Претпоставимо, на пример, да сте

извршили неки злочин и желите да пребаците сумњу на неког другог. Дакле, у возу се налази извесна особа бли- ска породици Армстронг - једна жена. Претпоставимо онда да остављате за собом марамицу која припада тој жени... Њу ће испитивати, откриће се њена веза с поро- дицом Армстронг. То је побуда - и отежавајући доказни материјал који оптужује.

- Али у таквом случају - примети лекар - особа која би тиме била обележена, а која би била невина, не би предузимала кораке да сакрије свој идентитет.

- Заиста? Ви тако мислите? То је у ствари мишљење полицијског иследника. Али мени је позната људска при- рода, пријатељу мој, и ја вам велим да ће и најневинија особа изгтбити главу и учинити најбесмисленије ствари, ако се нађе лице у лице с могућношћу да буде осуђена за убиство. Не, не, масна мрља и промењена етикета не представљају доказ кривице - они само доказују да гро- фица Андрењи из извесног разлога жели да прикрије свој идентитет.

- Шта мислите, каква би могла бити њена веза с по- родицом Армстронг? Она никад није била у Америци, бар тако каже.

- Сасвим тачно, и она говори неправилно енглески, и својом појавом веома подсећа на странкињу, у чему чак и претерује. Али не би требало да буде тешко погодити ко је она заправо. Управо сам поменуо име мајке госпо- ђе Армстронг. То је била Линда Арден, веома славна глумица - између осталог, Шекспирова трагичарка. Се- тите се комада „Како вам драго", ,Арденске шуме" и „Розалинде". Одакле јој инспирација за њено уметничко име. Линда Арден; име по коме је била позната у целом свету, није било њено право име. Могло је то бити име Голденберг - она је врло вероватно имала у својим вена- ма средњоевропске крви - неку жицу јеврејске можда. Многе народности пристижу у Америку. Верујем, госпо- До, да је та млађа сестра госпође Армстронг, која је била такорећи дете у време кад се трагедија одиграла, била Хелена Голденберг, млађа ћерка Линде Арден, и да се

162 Агаша КрисШи Убисшво у Оријенш-ексиресу 163

удала за грофа Андрењиа када је он био аташе у Ва-шингтону.

- Али принцеза Драгомиров каже да се она удала за Енглеза.

- Чијег имена она не може да се сети! Питам вас, пријатељи моји, да ли је то сасвим могуће? Принцеза Драгомиров волела је Линду Арден као што велике даме воле велике уметнике. Она је била кума једне од њених ћерки. Да ли би она тако брзо заборавила презиме које је примила удајом њена друга ћерка? То изгледа неверо- ватно. Не, мислим да можемо са сигурношћу рећи да је принцеза Драгомиров лагала. Она је знала да је Хелена у возу, она ју је видела. Она је одмах закључила, чим је сазнала ко је стварно Речет, да ће Хелена бити осумњи- чена. Па према томе, кад смо је упитали нешто у вези са сестром, она одмах лаже - неодређена је, не може да се сети, али „мисли да се Хелена удала за неког Енглеза" - наговештај што је год могуће даљи од праве истине.

Један од келнера ушао је на врата на крају вагона и пришао им. Обратио се Буку.

- Да ли да послужим вечеру, господине? Већ има из- весно време како је готова.

Бук погледа Поароа. Овај климну потврдно главом. - Безусловно, нека донесу вечеру. Келнер оде кроз врата на другом крају вагона. Мо-

глосе чути звоно и његов повишени глас: - Прва партија. Вечера је готова.

4. Масна мрља на мађарском пасошу

Поаро је седео за столом са Буком и лекаром. Друштво које се сакупило у колима за ручавање би-

ло је веома утучено. Мало су говорили. Чак и брбљива госпођа Хабард била је неприродно ћутљива. Она про-мрмља док је седела за столом:

- Нисам расположена ни за какво јело - а узимала је од свега што јој је понуђено. При томе ју је храбрила Швеђанка, која је сматрала да мора да води о њој наро-читу бригу.

Пре него што је оброк послужен, Поаро је повукао за рукав шефа сале и промрмљао нешто. Др Константин је сасвим добро погодио каква су наређења њему издата, пошто је приметио да су гроф и грофица Андрењи увек послужавни последњи и да се при крају оброка оклевало да им се поднесе рачун. Због тога је произишло да су грофица и гроф остали последњи у колима за ручавање.

Кад су се најзад дигли и кренули према вратима, По-аро скочи и крену за њима.

- Извините, госпођо, испустили сте марамицу. Пружио јој је малу четвртасту марамицу с моногра-

мом. Она је узе, погледа, па је поново пружи њему. - Погрешили сте, господине, то није моја марамица. - Није ваша марамица? Јесте ли сигурни? - Сасвим сигурна, господине. - Па ипак, на њој се налази ваш иницијал X.

Гроф учини један нагао покрет. Поаро је то прене-брегао. Очи су му биле упрте на грофичино лице. Гледајући га нетремице, она одговори:

- Не разумем, господине. Моји иницијали су Е.А. - Мислим да није тако. Ваше име је Хелена - а не

Елена. Хелена Голденберг, млађа ћерка Линде Арден - Хелена Голденберг, сестра госпође Армстронг.

Гробна тишина завлада тренутак-два. Обоје, како гроф тако и грофица, су побледели самртнички. Поаро рече блажим гласом:

Нема никаквог смисла порицати. То је истина, зар не?

На то ће гроф бесно: - Питам вас, господине, с којим правом ви... Она га прекида стављајући му своју малу руку на

уста. - Не, Рудолф. Пусти мене да говорим. Беспредметно

је порицати оно што овај господин каже. Боље би било Да седнемо и да расправимо целу ствар.

Глас јој је био промењен. Још је имао јужњачку то-плу боју гласа, али нагло постаде оштрији и резак. Био је то, први пут, изразито амерички глас.

164 Агаша Крисши Оријенш-ексиресу

Гроф се стиша. Повиновао се покрету њене руке и обоје су сели према Поароу.

- Ваше тврђење, господине, потпуно је тачно - рече грофица. - Ја сам Хелена Голденберг, млађа сестра го- спође Армстронг.

- Нисте ме упознали с том чињеницом јутрос, госпо- ђо грофице.

-Не. - У ствари, све оно што сте ми испричали ваш супруг

и ви је гомила лажи. - Господине! - узвикну гроф љутито. - Не љути се, Рудолфе. Г. Поаро поставља ствари

прилично грубо, али оно што каже неоспорно је тачно. - Срећан сам што признајете тако отворено ту чиње-

ницу, госпођо. Да ли бисте ми сада рекли разлоге због којих сте то учинили и зашто сте променили своје кр- штено име на пасошу?

- То је било искључиво моје дело - убаци гроф. Хелена рече мирно: - Свакако, г. Поаро, можете погодити мој разлог -

наш разлог. Овај човек који је убијен, лице је које је уби- ло моју малу сестричину, моју сестру, он је сломио срце моме зету. Троје људи које сам највише на свету волела, који су представљали мој дом - мој свет!

Глас јој је звучао дирљиво и страсно. Она је била пра-ва ћерка своје мајке, мајке чија је осећајна снага, као глу-мице, узбуђивала до суза препуна гледалишта.

Она настави мирније. - Од свих путника у возу, једина сам ја вероватно

имала најоправданијег разлога да га убијем. - А нисте га ви убили, госпођо? - Кунем вам се, г. Поаро, а и мој супруг то зна и за-

клеће се такође - да, ма колико да сам могпа бити у ис- кушењу да тако нешто учиним, никада нисам подигла ру- ку на тог човека.

- И ја, госпођо - рече гроф. - И ја вам дајем своју ча- сну реч да Хелена прошле ноћи није никако излазила из свог купеа. Попила је средство за спавање тачно онако као што сам вам и рекао. Она је савршено и потпуно не- вина.

Поаро је гледао час

грофицу, час грофа.

- На часну реч - понови гроф.

Поаро је лако и неповерљиво климао главом.

- Па ипак сте преузели на себе да извршите измену

имена на пасошу? - Господине Поаро - гроф је говорио озбиљно и ва-

трено. - Осврните се на мој положај. Мислите ли да бих могао поднети мисао да моју жену повлаче кроз један гнусан полицијски случај. Да је она невина, то сам ја знао, али оно што је рекла истина је - због њених срод- ничких веза с породицом Армстронг, на њу би одмах па- ла сумња. Била би подвргнута испитивањима - можда би је и ухапсили. Пошто нас је зла срећа довела у исти воз као и тога Речета, постојала је само једна могућност, био сам уверен. Признајем, господине, да сам вас лагао - у свему, то јест, изузев у једној ствари. Моја жена никако није излазила из свог купеа прошле ноћи.

Говорио је с озбиљношћу да је било тешко посумња-ти у оно што је говорио.

- Не кажем да вам не верујем, господине - рече По- аро полако. - Породица вам је, познато ми је, поносна и стара. Било би веома непријатно за вас да вам жена буде умешана у један неприличан полицијски случај. То могу да разумем. Али, како онда објашњавате да се марамица ваше жене нашла у покојниковом купеу.

- Та марамица није моја, господине - рече грофица.

- Без обзира на иницијал X?

- Без обзира на монограм. Имам марамице које су сличне овој, али ниједна не одговара потпуно овом моде- лу. Знам, разуме се, да не могу да се надам да ћете у то поверовати, али вас уверавам да је тако. Та марамица ни- је моја.

- Могао ју је неко ставити тамо да би вас оптужио?

- Она се мало насмеши. - Наводите ме да признам, ипак, да је моја? Али заи- , г. Поаро, то није моја марамица. Говорила је с великом озбиљношћу. - Зашто сте онда, ако марамица није ваша, промени-

ли име на пасошу?

166 Агаша Крисшц

На ово одговори гроф: - Зато што смо чули да је нађена нека марамица са

мо"нограмом X. Разговарали смо о целој ствари пре него што сте нас саслушали. Указао сам Хелени да ће, ако се примети да њено крштено име почиње са X, она бити сместа подвргнута много строжијем испитивању. А ствар је била тако проста - претворити Хелена у Елена било је сасвим лако.

- Ви, господине грофе, имате потезе изванредно об- дареног криминалца - примети Поаро суво.- Велику природну довитљивост и, по свему судећи, безобзирну одлучност да обманете правду.

- Ох, не, не, г. Поаро - наже се она напред - он вам је објаснио како се то догодило. Била сам преплашена, потпуно преплашена, до бесвести, разумете. Било је та- ко страшно - онда - па сада то све да почне поново да се претреса. Да ме осумњиче и да ме можда баце у тамни- цу. Била сам се следила од страха, г. Поаро. Зар не мо- жете никако да разумете? Глас јој је био умиљат, дубок, пун, молећив, глас ћер-ке Линде Арден, глумице. Поаро ју је озбиљно гледао.

- Ако треба да вам поверујем, госпођо - а ви не ка- жете да ја нећу да вам поверујем - онда ми морате помо- ћи.

- Да вам помогнем? - Да. Разлог убиства лежи у прошлости - у оној тра-

гедији која вам је разорила дом и уцвелила ваш млади живот. Вратите ме у прошлост, госпођо, да бих могао тамо пронаћи карику која објашњава целу ствар.

- Шта бих могла о томе да вам испричам? Они су сви мртви - понови она тужно. - Сви су мртви - сви: Роберт, Соња - драга моја, мила Дејзи. Била је тако слатка, тако срећна - имала је тако дивне увојке. Били смо сви луди за њом.

- Била је још једна жртва, госпођо. Једна посредна жртва, могло би се рећи.

- Јадна Сузана? Да, на њу сам заборавила. Полиција ју је испитивала. Били су убеђени да је она некако у то умешана. Можда и јесте, али ако је тако, то је све било

несвесно. Она је, претпостављам, брбљала из досаде с неким, давши му информације о томе у које доба Дејзи излази. Сиротица, мислила је да је сматрају одговорном за све. - Она се стресе. - Бацила се кроз прозор. Ох, би-ло је то ужасно.

Она загњури лице у руке. - Које је народности била, госпођа? - Била је Францускиња. - Како се презивала? - Не могу да се сетим. Сви смо је звали Сузана. Ле-

па, насмејана девојка. Била је привржена Дејзи. - Она је била дадиља, зар не? -Да-

- А ко је била нудиља? - То је била обична нудиља из болнице. Стенгелберг

се презивала. И она је такође била привржена Дејзи - и мојој сестри.

- А сад, госпођо, желео бих да пажљиво размислите пре него што ми одговорите на ово питање. Да ли сте, откако се налазите у овом возу, видели неког ко би вам био познат?

Она је пиљила у њега.

- Ја? Не, не никога.

- А шта кажете о принцези Драгомиров? - Ох, она? Разуме се да њу познајем. Мислила сам да

подразумевате некога - некога из... из оног доба. - Управо сам то и мислио, госпођо. Промислите сада

пажљиво. Прошле су године, присетите се. Особа је мо- гаа изменити свој изглед.

Хелена је дубоко размишљала. Затим рече:

- Не, сигурна сам, нема никог. - И ви сами - ви сте били млада девојка у оно време.

Зар није било никога уз вас ко би надгледао ваше учење или ко би се бринуо о вама?

- Ох, да, имала сам једног змаја - нека врста гувер- нанте за мене, а истовремено и Соњина секретарица. Она је била Енглескиња, или боље речи Шкотланђанка. Крупна, црвенокоса жена.

во

уОрф

ш-

ексире

су

- Како се звала? - Мис Фрибоди.

168 Агаша Крисши

- Да ли је била млада или стара? - Мени је изгледала јако стара. Претпостављам да

није могла имати више од четрдесет година. Сузана је, разуме се, водила рачуна о мојим хаљинама и била је не- ка врста моје личне собарице.

- А није било других станара у кући?

- Само послуга. - А ви сте сигурни - потпуно сигурни, госпођо - да

вам нико у возу није познат? Она одговори озбиљно:

- Не, нико, господине. Нико уопште.

5. Крштено име принцезе Драгомиров

Кад су се гроф и грофица удаљили, Поаро погледа преко стола на ону другу двојицу.

- Видите ли - рече - како напредујемо. - Одличан потез - рече Бук срдачно. - Што се мене

тиче, никад ми не би ни на памет пало да сумњичим гро- фа и грофицу Андрењи. Признаћу, сматрао сам да они уопште немају никакве везе с тим. Мислим да нема сум- ње да је она извршила злочин? Прилично је то тужно. Па ипак, неће је погубити. Постоје олакшавајуће окол- ности. Неколико година затвора - то ће бити све.

- У суштини, ви сте сасвим уверени у њену кривицу? - Драги пријатељу мој, свакако нема никакве сумње

у то? Мислио сам да је ваш циљ био да ублажите ствари док нас не извуку из овог снега и док полиција не преу- зме ствар у своје руке.

- Ваљда не верујете грофовом изричитом тврђењу - на његову часну реч - да је његова жена невина?

- Драги мој, природно, шта би друго могао да каже? Он обожава своју жену. Жели да је спасе! Врло је добро исплео своју лаж, али шта би то друго могло бити него лаж?

- Па, знате, пала ми је напамет бесмислица - можда би то могло бити и истина.

- Не, не. Сетите се марамице. Марамица решава це- лу ствар.

~ Нисам баш сигуран што се марамице тиче. Сећате ли се да сам вам стално говорио да постоје две могућно-сти што се тиче власништва марамице.

- Без обзира на то... Бук заћута. Врата на крају вагона су се отворила, и

принцеза Драгомиров уђе у кола за ручавање. Приђе право њима и сва тројица устадоше.

Она се обрати Поароу не обраћајући пажњу на оста-

ле.

- Верујем, господине, да се код вас налази једна моја

марамица.

Поаро баци тријумфалан погаед на ону другу двоји-

ДУ-

- Је ли то ова, госпођо?

Он извуче мали четвртасти комадић финог ланеног

платна.

- Тако је. Мој монограм се налази у углу. - Али, госпођо принцезо, то је слово X - рече Бук. -

Ваше крштено име је - извините - Наталија. Она га погледа хладно. - Тако је, господине. Моје марамице имају увек мо-

нограм по руској азбуци X је Н по руском, Бук је био прилично изненађен. Било је нечега на

овој гордој старој госпођи, због чега се он осећао збуње-но и непријатно.

- Нисте нам рекли јутрос за време саслушања да је

ова марамица ваша.

- Нисте ме упитали - рече принцеза суво.

- Молим вас, госпођо, изволите сести - рече Поаро. Она уздахну. - Могла бих и сести, мислим.

Она седе. - Није потребно да одуговлачимо ово, господо. Ваше

следеће питање биће - откуд то да моја марамица лежи крај леша убијенога? Мој одговор на то јесте да немам

појма.

- Заиста немате појма?

- Ни најмање. - Опростите ми, госпођо, али до које мере се може-

мо ослонити на истинитост ваших одговора?

1«*

убиСШв

оуОрф

ш-

ексире

су

170 Агаша КрисШи Убисшво у Оријенш-ексиресу 171

Поаро изговори ове речи благо. Принцеза Драгоми-ров одговори охоло.

- Претпостављам да се то односи на оно што вам ни- сам испричала: да је Хелена Андрењи сестра госпође Армостронг?

- Заиста, ви сте нас намерно слагали. - Свакако. То исто учинила бих и поново. Њена мај-

ка била је моја пријатељица. Ја верујем, господо, у ода- ност према својим пријатељима, према својој породици и своме друштвеном реду.

- Не верујете да треба да учините оно што је најви- ше могуће да бисте помогли правди?

- У овом случају, сматрам да је правда - правда у нај- ужем смислу - задовољена.

Пауро се наже напред. - Увиђате ли моје тешкоће, госпођо. У овом случају

што се тиче марамице чак, да ли могу да вам поверујем? Или штитите ћерку своје пријатељице?

- Јасно ми је шта хоћете да кажете. - Лице јој се раз- вуче у неки груб осмех. - Па, господо, ово моје тврђење може лако да се докаже. Даћу вам адресу људи у Паризу који израђују моје марамице. Само им покажите ову ко- ја је у питању и они ће вас обавестити да је она напра- вљена по мом захтеву пре више од годину дана. Марами- ца је моја, господо.

Она устаде. - Имате ли још шта што бисте желели да ме упита-

те? - Да ли је ваша собарица, госпођо, препознала ову

марамицу када смо јој је јутрос показали? - Мора да јесте. Она је видела и није ништа рекла?

Ах, дакле, то показује да и она такође може да буде ода- на.

Поклонивши се лако она изађе из кола за ручавање. - Дакле, у томе је ствар - промрмља тихо Поаро. -

Приметио сам извесно мало колебање кад сам упитао собарицу да ли јој је познато коме припада марамица. Она је била у неизвесности да ли да призна да је то мара- мица њене газдарице. Али како се то слаже са оном мо-

јом чудном главном замишљу? Да, могло би то сасвим да

буде.

- Ах! - рече Бук уз значајан покрет - то је опасна

стара дама.

- Да ли је она могла да убије Речета? - упита Поаро

лекара.

Он одречно заврте гаавом. - Они ударци - они који су задани с великом снагом

и који су пробили мишић - никада, никада не би могао нико с тако нежним телесним саставом да их зада.

- Али оне слабије?

- Оне слабије, да. - Мислим - рече Поаро - на догађај од јутрос, кад

сам јој рекао да се њена снага налази више у њеној вољи него у рукама. То је била нека врста клопке, та примед- ба. Хтео сам да видим да ли ће погледати на своју десну или леву руку. Ништа од свега тога није учинила. Она је погледала на обе руке. Али је дала врло чудан одговор. Рекла је: „Не, немам никакве снаге у њима. Не знам да ли због тога треба да жалим или да будем задовољна". Чудна је то примедба. То само утврђује моје мишљење о

злочину. - То још није разјаснило тачку која се тиче левака. - Не. Узгред буди речено, да ли сте приметили да

гроф Андрењи држи марамицу у десном горњем џепу? Бук је одречно вртео главом. Његове мисли биле су

управљене на чудна открића у току последњих пола са-та. Он промрмља:

- Лажи - и опет лажи - то ме занима, колика ли је ко- личина лажи коју су нам испричали јутрос.

- Још ћемо више открити - рече Поаро весело.

- Мислите? - Бићу веома разочаран ако не буде тако. - Таква дволичност је ужасна - рече Бук. - Али то

као да вам се допада - додаде он прекорно. - То има следеће преимућство - рече Поаро. - Ако

некога ко је слагао суочите са истином, онда тај обично и призна - врло често искључиво из изненађења. Неоп- ходно је само погодити оно што је тачно да би се пости-

гао потребан утисак.

772 Агаша КрисШи

уКисшвоу Оријенш-ексиресу

- То је једини начин на који се овај случај може води- ти. Изабирам путника по путника, разматрам њихове из- јаве и кажем самом себи: „Ако тај и тај лаже, у ком по- гледу лаже и који је разлог његовог лагања?", и одгово- рим: ако лаже - ако, запамтите - то може бити само из тог и тог разлога и у том и том питању. Једном смо то из- вели веома успешно са грофицом Андрењи. Наставиће- мо такве исте методе с неколико других особа.

- А претпоставимо, пријатељу, да су ваша нагађања случајно погрешна?

- Онда ће бар једна особа бити потпуно ослобођена сумње.

- Ах! Процес елиминисања.

- Сасвим тачно.

- Кога ћемо као следећег узети у своје руке? - Следећи с којим ћемо се ухватити у коштац биће

риМш шћЉ, пуковник Арбатнот.

6. Други интервју с пуковником Арбатнотом

Пуковнику Арбатноту је очигледно било досадно што га позивају у кола за ручавање на други разговор. Његово лице је имало најнепријатнији израз док је седао и рекао:

- Дакле? - Извините што вас узнемиравам и по други пут - ре-

че Поаро. Али ми се чини да бисте нам могли дати још које обавештење.

- Заиста? Не верујем.

- Пре свега, видите ли овај прибор за чишћење луле? -Да. - Да ли је ваш? - Не знам. Не стављам никакву личну ознаку, знате...

- Да ли вам је јасно, пуковниче Арбатнот, да сте ви једини међу путницима вагона Истамбул-Кале који пуши на лулу?

- У том случају, он је вероватно мој.

- Знате ли где је нађен?

- Немам појма. - Нађен је крај леша убијенога. Пуковник Арбатнот подиже обрве. Можете ли нам рећи, пуковниче Арбатнот, како то

да се он тамо нашао?

- Ако мислите да сам га ја тамо испустио, не, нисам. - Да ли сте улазили неки пут у купе г. Речета? - Нисам с тим човеком чак ни речи проговорио. - Уопште нисте с њим разговарали и нисте га ни уби-

ли?

Пуковникове обрве се опет подигоше подругљиво. - Да сам то учинио, тешко да би се могло очекивати

да бих вас са том чињеницом упознао. Али стварно ни- сам убио тог човека.

- У реду - промрмља Поаро. - То и нема никаквог

значаја.

- Молим?

- Рекао сам да то и нема никаквог значаја. Арбатнот је изгледао изненађен. Осећао се непријат-

но док је гледао у Поароа. - Јер, видите - настави човек малог раста - прибор

за чишћење луле нема никаквог значаја. И ја сам могао да смислим још једанаест других објашњења откуда он

тамо.

Арбатнот је пиљио у њега. - Оно због чега сам стварно хтео да вас видим јесте

сасвим једна друга ствар - настави Поаро. - Мис Дибен- хам вам је можда испричала да сам начуо неке речи које су вама биле упућене у станици у Коњи?

Арбатнот не одговори. - Она је говорила: „Не сада. Када све буде прошло.

Када буде за нама". Да ли вам је познато на шта су се од- носиле ове речи?

- Жао ми је, г. Поаро, али морам да одбијем да вам

одговорим на ово питање. - Зашто? Пуковник рече одсечно: - Предлажем да упитате мис Дибенхам лично за зна-

чење ових речи.

174 Агаша Крисиц^ УКисшво.у Оријенш-ексиресу 175

- То сам већ учинио. - А она је одбила да вам то каже? -Да.

- Према томе, мислим да чак и вама треба да буде потпуно јасно да су моја уста запечаћена.

- Нећете да одате тајну једне даме? - Можете то поставити и тако, ако желите. - Мис Дибенхам ми је рекла да су се оне односиле на

извесну њену личну ствар. - А зашто онда не бисте њене речи сматрали као

истините? - Зато, пуковниче Арбатнот, што је мис Дибенхам оно

што би се могао назвати до крајности сумњива особа. - Којешта - рече пуковник убедљиво. - Није то којешта. - Немате никаквог доказа против ње. - Ни чињеницу да је мис Дибенхам била дружбеница

у кући Армстронгових у време отмице мале Дејзи Армстронг?

Настао је тренутак мртве тишине. Поаро је благо климнуо главом. - Видите - рече - познато нам је више него што ви

мислите. Ако је мис Дибенхам невина, заштсгје она са- крила чињеницу? Зашто ми је рекла да никад није била у Америци?

Пуковник се накашља. - Да случајно нисте у заблуди? - Нисам ни у каквој заблуди. Зашто ме је мис Дибен-

хам слагала? Пуковник Арбатнот слеже раменима. - Најбоље би било да се обратите њој. Још верујем

да сте у заблуди. Поаро подиже глас и викну. Један од келнера из ре-

сторана дође с другог краја вагона. - Идите и замолите Енглескињу из броја 11 да буде

тако добра да дође овамо. - Одмах, господине. Сва четворица седели су у потпуној тишини. Лице

пуковника Арбатнота изгледало је као да је исклесано од дрвета, било је укочено и безизражајно.

Келнер се врати.

- Госпођа одмах долази, господине.

- Хвала.

Тренутак-два касније у кола за ручавање уђе Мери

Дибенхам.

7. Идентитет Мери Дибенхам

Била је гологлава. Главу је била забацила као да се спрема на борбу. Прамен њене косе, лук ноздрва, све је подсећало на прамац брода који је спреман да храбро за-рони у побеснело море. У том тренутку била је лепа.

Управила је очи за тренутак на пуковника Арбатно-та - само за један тренутак.

Она рече Поароу:

- Желели сте да ме видите? - Хтео сам да вас упитам, госпођице, зашто сте нас

јутрос лагали? - Лагала вас? Не знам шта хоћете да кажете. - Сакрили сте чињеницу да сте, у време трагедије

Армстронгових, управо живели у њиховој кући. Рекли сте ми да никад нисте били у Америци.

Приметио је како се колеба за тренутак и како се за-тим прибрала.

- Да - рече. - То је истина.

- Не, госпођице, то није истина. - Погрешно сте ме разумели. Хоћу да кажем да је

истина да сам вас лагала. - Ах, признајете? Усне јој се развукоше у осмех.

- Свакако. Пошто сте ме ухватили у лажи. - Бар сте искрени, госпођице.

- Изгледа да ми не остаје ништа друго. - Па да, разуме се, то је тачно. А сада, госпођице, мо-

гу ли вас упитети за разлог ових изврдавања? - Мислила сам да разлог одмах пада уочи, г. Поаро?

- Мени не пада у очи, госпођице. Она рече мирним, уједначеним гласом, са извесним

призвуком оштрине:

176 Агаша Крисшц УбисШво у Оријенш-ексиресу 177

: V - Ја морам сама да се издржавам. - Хоћете да кажете?

Она подиже главу и погледа га право у очи. - Шта ви знате о томе, г. Поаро, како се треба бори-

ти да би се добило и задржало неко пристојно запосле- ње? Мислите ли да би девојка која је задржана у притво- ру у вези с некаквим убиством, чије би име а можда и фо- тографија изашле у енглеским новинама - мислите ли да би ма која просечна Енглескиња из средњег сталежа хте- ла да запосли такву девојку као гувернанту за своју ћер- ку?

- Не видим зашто да не - ако вам се не би приписала никаква кривица.

- Ох, кривица - није реч ту о кривици, него јавном мнењу! Досад сам. г. Поаро, успевала у животу. Била сам запослена на добро плаћеним и пријатним местима. Ни- сам хтела да излажем опасности углед који сам стекла, пошто из свега тога не би могло да произађе ништа до- бро.

- Усуђујем се да приметим, госпођице, да бих ја био позван да донесем о томе најбољи суд, а не ви.

Она слеже раменима. - На пример, могли сте ми помоћи у идентификова-

њу личности. - Шта хоћете тиме да кажете? - Да ли је могуће, госпођице, да нисте препознали у

грофици Андрењи млађу сестру госпође Армстронг, ко- јој сте предавали у Њујорку?

- Грофица Андрењи? Не. - Вртела је одречно гла- вом. - Можда вам то изгледа чудно, али ја је нисам пре- познала. Она још није била одрасла, знате, у време кад сам је познавала. То је било пре више од три године. Истина, грофица ме подсећала на некога - стално ме је то мучило. Али она до те мере оставља утисак странки- ње - да је никад не бих довела у везу са оном малом аме- ричком ученицом. Истина, само сам бацила по који лети- мичан поглед на њу када сам улазила у кола за ручавање. Падале су ми више у очи њене хаљине него лице... - она се мало осмехну - то се дешава женама! А затим - па, и личне су ме бриге заокупиле.

- Зар нећете да ми поверите своју тајну, госпођице? Поаров глас био је веома благ и упоран. Она рече тихим гласом: - Не могу - не могу. Па затим нагло, изненада, не могавши више да влада

собом, положи лице на своју испружену руку и стаде да плаче, као да ће јој се срце сломити.

Пуковник подскочи и стаде неспретно уз њу.

- Ја - овај, слушајте...

Он застаде, па окренувши се бесно прострели Поа-роа погледом.

- Сломићу сваку кошчицу у вашем проклетом телу, ви, одвратно мало уображено њушкало - рече.

- Господине - негодовао је Бук. Арбатнот се поново обрати девојци. - Мери. за име божје... Она се подиже. - Ништа то није. Све је у реду. Нисам вам више по-

требна, зар не, г. Поаро? Ако вам будем потребна мора- те ме позвати. Их, каквог идиота - каквог идиота правим

сама од себе! Она брзо изађе из вагона. Арбатнот се, пре него што

је пошао за њом, окрете још једном према Поароу. - Мис Дибенхам није никако умешана у целу ову

ствар - никако, чујете ли? А ако је икада будете мучили и досађивали јој, имаћете посла са мном.

Он оде крупним корацима. - Волим да видим љутог Енглеза - рече Поаро. - Ве-

ома су интересантни. Што год више падају у ватру, све више губе моћ изражавања.

Али Бука нису интересовала енглеска осећања. Њи-ме је овладало бескрајно дивљење према његовом прија-тељу.

- Драги пријатељу, дивни сте - узвикну. - Право је чудо како сте опет тачно погодили. То је изванредно.

- Невероватно је како вам те ствари падају на памет - рече др Константин задивљено.

- Ах, не пада ми никаква слава овога пута. Нисам ја ово погодио. У ствари, то ми је испричала грофица Ан- дрењи.

178

Агаша Крисши

- Како? Да ли је то могуће? - Сећате се да сам је упитао о њеној гувернанти или

дружбеници. Већ сам у својој глави дошао до закључка да ако је Мери Дибенхам умешана у целу ствар, мора да је представљала у кући нешто у том својству.

- Да, али грофица Андрењи је описала сасвим друк- чију особу.

- Тачно. Високу, средовечну жену, црвене косе - у ствари потпуно супротну у сваком погледу мис Дибен- хам, до те мере да је то одмах морало пасти у очи. Али тада је брзо морала да измисли неко име, па ју је подсве- сна асоцијација мисли издала. Она је рекла мис Фирбо- ди, сећате се?

-Да-

- У реду, можда ви то и не знате, али постоји једна радња у Лондону која се до скоро звала Дибенхам и Фир- боди. Пошто јој се име Дибенхам вртело по гаави, гро- фица се брзо ухватила за неко друго име, а прво које јој је пало на памет било је Фирбоди. Разуме се, одмах сам то схватио.

- Ето још једне лажи. Зашто ли је то учинила?

- Вероватно опет због оданости. То отежава помало ствари.

- Па да ли свако у овом возу говори лажи? - рече Бук.

Ј - То управо покушавамо да утврдимо - рече Поаро.

8. Нова изненађујућа открића

- Ништа ме сада не би изненадило - рече Бук. - Ништа! Чак и кад би се доказало да је свако у возу

био члан домаћинства Армстронгових, не бих показивао никакве знаке изненађења.

- То је веома дубокомислена примедба - рече Поаро. - Да ли бисте желели да чујете шта ваш главни осумњи- чени, Италијан, има да изјави о себи?

- Опет ћете се послужити неким од ваших чувених нагађања?

I

- Тачно.

- то је заиста веома изузетан случај - рече др Кон-

стантин.

- Не, то је сасвим природно.

Бук подиже руке са изразом комичног очајања. - Ако ви ово називате природним, пријатељу... Речи су му недостајале. Поаро је у међувремену затражио од келнера из ко-

ла за ручавање да позове Антонија Фоскарелија. Крупни Италијан имао је лукав израз лица кад је до-

шао. Узнемирено је погледао с једног краја на други, као звер ухваћена у клопку.

- Шта желите? - рече. - Немам шта да вам кажем - ништа, чујете ли ме! Рег Пш... - он удари песницом о сто.

- Да, имате још нешто да нам испричате - рече Поа-

ро одсечно. - Истину! - Истину? - Он баци непријатан поглед на Поароа.

Сва његова сигурност и срдачност у његовом начину на-

ступа нестала је. - Можда ми је она већ позната. Али то ће бити за вас

олакшавајућа околност, ако дође непосредно од вас. - Говорите као да сте амерички полицајац. „На чи-

стину", тако они кажу - „на чистину". - Ах! Имали сте искуства с њујоршком полицијом? - Не, не, никад. Нису могли ништа да докажу против

мене - али не зато што то нису и покушавали. Поаро рече мирно:

- То је било у случају Армстронг, зар не? Ви сте би-

ли возач?

Поглед му се срете с Италијановим. Нестаде беса у изразу крупног човека. Спласнуо је као пробушени ба-

лон.

- Пошто већ знате - зашто ме онда питате?

< - Зашто сте лагали јутрос? • - Не, не, никакве везе ја шсам имао с целом том ствари од прошле ноћи. Нисам уопште изишао из купеа. Енглез дугог лица може то да посведочи. Нисам ја убио ту свињу - тог Речета. Немате никаквог доказа против мене.

убисшв

о у

Орценш

-

ексирес

у

180 Агаша Крисшц

: : Поаро је бележио нешто на комадићу хартије. Он , подиже поглед и рече мирно:

- Врло добро. Можете ићи. Фоскарели је збуњено оклевао.

- Јасно вам је да то нисам био ја - да нисам могао имати ништа с тим?

- Рекао сам вам да можете ићи. - То је завера. Хоћете да ме осумњичите? И то све

због једне свиње од човека, која је требало да оде на електричну столицу! Срамота је што није тамо и завр-

'' шио. Да сам то био ја - да су мене ухапсили... - Али нисте то били ви. Нисте имали никакве везе с

отмицом детета. - Шта вам пада напамет? Па, та мала била је радост

целе куће. Тонио, звала ме. Седела би у аутомобилу и то- боже држала волан. Сва послуга ју је обожавала! Чак је и полиција успела то да схвати. Ах, дивна мала.

Глас му је постао блажи. Очи му се напунише сузама. Тада се окрете нагло и удаљи се крупним корацима из ко-ла за ручавање.

- Пиетро - позва Поаро. Келнер из кола за ручавање дотрча. - Број 10 - Швеђанку. - Одмах, господине. - Још неко? - узвикну Бук. - ах, не - то је немогуће.

Кажем вам, то је немогуће. - Драги мој, морамо сазнати. Чак и ако се најзад до-

каже да је свако лице у возу имало разлоге да убије Ре- чета, морамо то сазнати. Једном кад будемо сазнали, мо- жемо установити коначно ко је кривац.

- Врти ми се у гаави - простења Бук. Келнер љубазно уведе Грету Олсон. Горко је плака-

ла. Она се завали у седиште према Поароу и настави

упорно да плаче, бришући сузе великом марамицом. - Немојте се узрујавати, госпођице. Немојте се узру-

јавати. - Поаро је потапша по рамену. - Само неколико речи истине, то је све. Ви сте дадиља којој је била пове- рена нега мале Дејзи Армстронг.

- То је истина - истина је то - плакала је несрећна жена. - Ах, она је била анђелче - мало слатко приврже-но анђелче. Није знала ни за шта друго до за благост и л>убав - а отео ју је онај покварени човек - поступао је грубо с њом - и н>ена јадна мајка - и оно друго мало, ко-је никада није ни живело. Не можете разумети - не мо-жете схватити - да сте били тамо као ја - да сте видели целу страшну трагедију - требало је да вам испричам праву истину о себи још јутрос. Али, ја сам се плашила -плашила. Тако сам се радовала што је тај зли човек мр-тав - што не може више да убија или мучи малу децу. Ах! Не могу ни да говорим - немам речи...

Плакала је јаче него икад. Поаро настави да је тапше благо по рамену. - Добро - добро - схватам - разумем све - све. Ка-

жем вам. Нећу вас више ништа питати. Довољно је што сте признали оно што знам да је истина. Разумем, кажем

вам. Сада већ занемела од јецања, Грета Олсон се подиже и слепо напипа пут према вратима. Кад је до њих стигла, судари се с неким човеком који је управо улазио. То је био собар Мастерман. Ишао је право према Поароу а говорио је својим уо-бичајеним-, мирним гласом, без узбуђења. - Надам се да вам не сметам, господине. Сматрао сам за најбоље да одмах дођем, господине, и да вам испричам праву истину. Био сам посилни пуковника Армстронга у рату, господине, а после тога сам био његов собар у Њу-јорку. Жао ми је што сам прећутао ту чињеницу јутрос. То је било веома лоше од мене, господине, и мислио сам да ће најбоље бити да дођем и да скинем камен са срца. Али надам се, господине, да ниуколико не сумњичите То-нија. Стари Тони, господине, не би повредио ни муву. А ја могу са сигурношћу да се закунем да он није уопште излазио из купеа прошле ноћи. Према томе, видите, го-сподине, да он то није могао учинити. Тони је, истина, странац, господине, али он је веома благо створење - не као они рђави Италијани убице, о којима се свуда чита. Онзаћута.

182 Агаша Крисшц

Поаро га је упорно посматрао. - Је ли то све што имате да ми кажете? - То је све, господине. Он затим застаде, па пошто Поаро не проговори, ла-

ко се поклони у знак извињења и после тренутног окле-вања оде на исти онакав миран, ненаметљив начин на ко-ји је и дошао.

- Ово - рече др Константин - ово је још луђе и неве- роватније од икаквог криминалног романа што сам читао.

- Слажем се - рече Бук. - Од дванаест путника који се налазе у овом вагону, доказало се да их је деветоро било у вези са случајем Армстронг. Шта је следеће, питам ја вас? Или, можда би требало да кажем ко је следећи?

- Могу већ да вам одговорим на ваше питање - рече Поаро. - Ево нашег детектива Американца, ево г. Хард- мана.

- Долази ли и он да се исповеди? Пре него што је Поаро могао да одговори, Америка-

нац је већ стигао до њиховог стола. Он хитро погледа на све њих, па затим, док је седао, стаде да развлачи реч по реч:

- Шта се управо догађа у овом возу? Мени ово изгле- да као лудница.

Поаро је жмиркао очима посматрајући га: - Јесте ли сасвим сигурни, г. Хардмане, да ви сами

нисте били баштован у кући Армстронгових? - Нису имали никакве баште - одговори г. Хардман

схватајући питање дословно. - А да нисте били собар? - Немам углађених манира који су потребни за такву

службу. Не, нисам никад био ни у каквој вези с кућом Армстронг, али почињем да верујем да сам отприлике је- дина особа у овом возу која није с њима у вези! Можете ли ви то да савладате - питам вас? Можете ли то да са- владате?

- То је свакако помало необично - рече Поаро бла- го.

- Смешно - оте се Буку. - Имате ли ви неких сопствених идеја у вези са зло-

чином, г. Хардмане? - упита Поаро. . .<..,.

- Не, господине. То ме смлатило. Не знам како бих •, ово решио. Не могу они сви бити учесници; али који је од : ших кривац, не могу да докажем. Како сте ви открили све ово, то је оно што бих желео да знам.

- Ја сам само погађао. - Е, онда сте, верујте ми, веома вешти у нагађањима.

Да, испричаћу целом свету колико сте вешти у нагађа-

н>има.

Г. Хардман се завали у столицу и стаде да посматра

задивљено Поароа. - Извините - рече - али нико не би то веровао кад

вас погледа. Скидам вам капу. Заиста вам је скидам. :; - Исувише сте љубазни, г. Хардмане. ',-•-.•

- Нимало. Морам да вам одам признање. - Али без обзира на то - рече Поаро - проблем још

није потпуно решен. Можемо ли ми рећи са сигурношћу

ко је убио Речета?

- Мене изоставите - рече г. Хардман. - Не дајем ни- какве изјаве. уопште. Само сам пун дивљења. А шта је са оним двема особама за које још нисте направили ника- кве претпоставке? Са старом госпођом Американком и са собарицом? Претпостављам да можемо прихватити као сигурно да су оне једине две невине путнице у возу?

- Уколико их - рече Поаро смешећи се - не можемо убројати у нашу малу збирку као - рецимо - домаћицу и куварицу у домаћинству Армстронгових.

- Дакле, сада ме ништа на свету не би изненадило - рече Хардман с тихом резигнацијом. - Лудница - ето шта је цела ова ствар - то је лудница.

- Ах, то би било заиста мало сувише храбро уопшта- вање истих стицаја околности - рече Бук. - Не могу сви бити умешани у ту ствар.

Поаро га погледа. - Ви не разумете - рече. - Уопште не разумете. Ре-

ците ми - рече - знате ли ко је убио Речета?

- А ви? - одврати Бук. Поаро климну главом. - Ох, да - рече.- Познато је то мени већ извесно вре-

ме. То је тако јасно да се чудим што ви то такође нисте увидели. - Он погледа Хардмана, па упита: :»;г

184

Агаша КрисШи

- А в и ?

Детектив је одречно њихао главом. Пиљио је радо-знало у Поароа.

- Ја не знам - рече. - Немам појма. Ко је од њих то учинио?

Поаро је ћутао један тренутак. Затим рече: - Ако бисте били тако добри, г. Хардмане, сазовите

све овамо. Постоје две могућности за решење овог слу- чаја. Желим да вам свима обе изложим.

9, Поаро предлаже два решења

Путници су стизали у кола за ручавање и поседали око столова. Сви су, мање или више, имали исти израз, израз ишчекивања помешан са страховањем. Швеђанка је још плакала, а госпођа Хабард је тешила.

- Морате се прибрати, драга моја. Све ће бити у нај- бољем реду. Не смете да губите контролу над самом со- бом. Ако је неко од нас грозни убица, сви знамо сасвим тачно да то нисте ви. Дакле, свако ко би то и помислио, био би луд. Седите овде; ја ћу одмах уз вас; и немојте се бринути.

Глас јој замре када се Поаро подиже. Спроводник спаваћих кола оклевао је у вратима. - Допуштате ли ми да останем, господине?

- Свакако, Мишел. Поаро се накашља. - Господо и госпође, говорићу вам на енглеском јези-

ку, пошто мислим да ви сви знате помало тај језик. На- лазимо се овде да бисмо испитали случај у вези са смрћу Самјуела Едварда Речета - некадашњег Касетија. По- стоје две могућности за расветљавање овог злочина. Из- ложићу вам обе, па ћу затражити од г. Бука и др Кон- стантина да расуде које је решење тачно.

- Свима вама познате су чињенице самога случаја. Г. Речет је ујутру нађен избоден.-Зна се, као последње, да је он био жив у 0,37 часова прошле ноћи, кад је разгова- рао са спроводником спаваћих кола кроз затворена вра- та. У џепу његове пижаме нађен је сат, који је био непа-

жл>иво навијен и стао у један и четврт. Др Константин, који је прегледао леш пошто је откривен, претпоставља да је смрт наступила у време између поноћи и два сата изјутра. Пола сата после поноћи, као што је то свима ва-ма познато, воз је запао у сметове. После тога било је не-могуће да било ко напусти воз.

- Изјава г. Хардмана, који је члан њујоршке детек-тивске агенције (неколико глава окретоше се у правцу г. Хардмана) показује да нико није могао проћи поред ње-говог купеа (купе број 16 у дну ходника), а да га он не ви-ди. Због тога смо приморани да закључимо да се убица налази међу путницима одређеног вагона, и то вагона

Истамбул-Кале.

- То је, рећи ћу, била наша теорија.

- Како? - узвикну изненађено Бук. - Али ја ћу вам изложитии једну другу теорију. Вео-

ма је једноставна. Г. Речет је имао извесног непријатеља кога се плашио. Описао је тог непријатеља г. Хардману и рекао му да ће покушај, уколико до њега уопште буде дошло, бити извршен друге ноћи по поласку из Истамбу-

ла. - А сада вам велим, госпође и господо, да је г. Речет

знао много више него што је испричао. Непријатељ је, као што је г. Речет и очекивао, ушао у воз у Београду или можда у Винковцима, на врата која су пуковник Ар-батног и г. Мак Квин оставили отворена. А они су право били сишли на перон. Био је снабдевен униформом спроводника спаваћих кола коју је био навукао преко свог свакодневног одела и имао је калауз, што му је омо-гућило да уђе у купе г. Речета, иако су врата била закљу-чана. Г. Речет је био под дејством средстава за спавање. Тај га је човек избо с великом окрутношћу и напустио је купе кроз врата која воде у купе госпође Хабард...

- Тако је - рече госпођа Хабард климајући потврдно

главом. - Угурао је каму којом се послужио, у торбицу за сун-

ђер госпође Хабард, док је пролазио. Не знајући, изгу- био је дугме са своје униформе. Потом се извукао из ку- пеа и отишао низ ходник. Брзо је убацио униформу у је- дан кофер у неком празном купеу и неколико тренутака

186 Агаша КрисШц

касније, одевен у свакодневно одело, изашао је из воза управо пре него што је воз кренуо. Послуживши се и опет истим пролазом - вратима уз кола за ручавање. Сви су одахнули.

- А шта је са часовником? - упита г. Хардман. - У томе лежи објашњење целе ствари. Г. Речет је

заборавио да врати свој часовник за један сат унатраг, као што је то требало да учини у Цариброду. Његов ча- совник је још показивао источноевропско време, које је за један сат унапред од средњоевропског времена. Било је дванаест и четврт кад је г. Речет прободен - а не један и четврт.

- Али то је бесмислено, такво објашњење - узвикну Бук. - А шта ћемо с гаасом који је проговорио из купеа у 23 минута до један. То је морао бити или Речетов глас - или пак глас његовог убице.

- То није неминовно. Могла је то бити - можда - и нека трећа особа. Неко ко је ушао да поразговара с Ре- четом и затекао га мртвог. Позвонио је да обавести спроводника, па се, ако вам то шта каже, подигла бура у њему - плашио се да га не оптуже за злочин, па је прого- ворио претварајући се да то Речет говори.

- Могуће је - добаци Бук преко воље. Поаро погаеда на госпођу Хабард. - Да, госпођо, хтели сте нешто да кажете...?

- Дакле, не знам ни сама тачно шта сам хтела да ка- жем. Мислите ли да сам и ја заборавила да вратим часов- ник?

- Не, госпођо. Мислим да сте чули човека како про- лази кроз ваш купе - али подсвесно; касније сте имали ружан сан о некој особи која се налази у вашем купеу и пробудили сте се нагло, па сте зазвонили по спроводни- ка.

- Дакле, претпостављам да је то могуће - признаде госпођа Хабард.

Принцеза Драгомиров је гледала Поароа право у очи.

- Како објашњавате изјаву моје собарице, господи- не?

_ Веома просто, госпођо. Ваша собарица је препо-знала да је марамица коју сам јој показао ваша. Она је прилично неспретно покушала да вас заштити. Срела је тог човека - али раније - док је воз стајао у Винковцима. Тврдила је да га је видела касније, имајући у глави неја-сну замисао да вам на тај начин пружи необорив алиби. Принцеза спусти главу.

- Мислили сте на све, господине. Ја - ја вам се дивим.

Настаде тренутак тишине.

Потом сви поскочише када др Константин нагло уда-

ри песницом о сто. - Али не - рече. - Не, не, и опет не! То је објашњење

које нема ни главе ни репа. Оно је непотпуно бар у два- ., наест мањих тачака. Злочин није извршен тако, г. Поаро мора то потпуно тачно да зна.

Поаро изненађено погледа на њега. - Видим - рече - да ћу морати да вам изложим и мо-

је друго решење. Али немојте исувише брзо напустити ово. Можда ћете се касније с њим сложити.

Он се поново окрену према осталима.

- Постоји једна друга могућност за решење злочина.

Ево како сам ја до ње дошао. - Кад сам саслушао све изјаве, захвалио сам се, за-

жмурио и почео да мислим. Извесне тачке учиниле су ми се вредне пажње. Набројао сам их својој двојици колега. Неке сам већ разјаснио, као што је масна мрља на пасо- шу, итд. Прећи ћу на оне тачке које су преостале. Прва и најважнија јесте примедба коју је учинио г. Бук у колима за ручавање за време ручка, првог дана пошто смо отпу- товали из Истамбула - а што се тиче скупљеног дру- штва, које је било занимљиво зато што је тако различи- то - па је представљало, такво какво је, све друштвене

редове и народности. - Сложио сам се с њим, али када ми је та изузетна

околност пала на памет, покушао сам да замислим да ли би такво друштво икад могло да се сакупи под неким другим оКолностима. А одговор који сам дао сам себи био је - само у Америци. У Америци би се могло наћи домаћинство, састављено управо од тако различитих на-родности - Италијан возач, Енглескиња гувернанта,

Агаша Крисшц

Швеђанка дадиља, Фрацускиња собарица, и тако даље. То ме довело до моје шеме „нагађања" - то јест, на поде-лу улога појединим личностима у драми Армстронгових, веома слично ономе како би редитељ поставио позори-шни комад. Дакле, то је дало изванредно интересантан и задовољавајући резултат.

- Осим тога, проучио сам сваку појединачну изјаву и дошао до извесних чудних закључака. Узмимо пре свега изјаву г. Мак Квина. Мој први разговор с њим био је пот- пуно задовољавајући. Али приликом другог направио је прилично чудну примедбу. Изложио сам му да сам на- шао извесну забелешку која помиње случај Армстронг. Он је рекао: „Али сваако..." па је затим застао и наста- вио: „Мислим - то је било прилично несмотрено од стра- не старог човека".

- Али ја сам могао да осетим да то није било оно што је хтео да каже. Претпоставимо да је оно што је имао на- меру да каже било, „али свакако, то је било сагорено!", у ком случају би Мак Квин морао знати за забелешку и за њено уништење - другим речима, он је био убица или са- учесник убице. Врло добро.

- Затим собар. Он је рекао да је његов газда имао обичај да узме успављујуће средство кад путује возом. То би могло бити истина, али да ли би Речет узео такво средство и прошле ноћи? Аутоматски револвер под ње- говим јастуком очигледно је казивао да је такво тврђење лаж. Речет је имао намеру да буде на опрези прошле но- ћи. Ма које наркотично средство да му је дато, морало је бити без његовог знања. А ко му га је дао? Очигледно, Мак Квин или собар.

- Сада прелазимо на изјаву г. Хардмана. Поверовао сам му све што ми је испричао о сопственом идентитету, али кад је дошло до стварних метода које је употребио да би заштитио г. Речета, прича му је била ни мање ни ви- ше него бесмислена. Једини начин на који би стварно за- штитио Речета било би да проведе ноћ у његовом купеу или на неком месту где би могао да припази на његова врата. Једина ствар коју је његова изјава јасно показива- ла јесте да нико ни у ком другом делу воза није могао убити Речета. То је потпуно јасно издвајало вагон

Истамбул-Кале. Ово ми се учинило као прилично чудна '•

и необјашњива чињеница, па сам је издвојио да бих о њој

размислио. - Вероватно сте ви досад чули оних неколико речи које сам

начуо из разговора између мис Дибенхам и пу-ковника Арбатнота. Интересантна ствар, по мом ми-шљењу, била је чињеница да ју је пуковник Арбатнот на-звао Мери, па је било јасно да је с њом у присним одно-сима. А претпостављало се да ју је пуковник упознао тек неколико дана раније - а ја познајем Енглезе пуковнико-вог типа. Чак и да се заљубио на први поглед у младу да-му, он би напредовао лагано и пристојно - не пренагљу-јући. Због тога сам закључио да се пуковник Арбатнот и мис Дибенхам у ствари добро познају а да се из неког од-ређеног разлога претварају да су странци. Још једну ма-лу значајну тачку представљала је извесна присност мис Дибенхам са изразом „међуградска" за телефонски по-зив. А мис Дибенхам је, међутим, изјавила да никад није одлазила у Сједињене Државе.

- Пређимо сад на једног другог сведока. Госпођа Ха-бард нам је испричала да, пошто је лежала у кревету, ни-је била у могућности да установи да ли су врата која су везивала купе била закључана или не, па је замолила мис Олсон да то учини уместо ње. Дакле, то њено тврђење било би савршено тачно да је она заузимала купе број 2, 4,12 или ма који паран броЈ- где се завор налази непо-средно испод кваке на вратима - код непарних бројева, као што је купе број 3, завор је прилично изнад кваке, па, према томе, не би га ни најмање могла сакрити кесица за сунђер. Био сам приморан да закључим да госпођа Ха-бард измишља догађај који се никад није десио.

- А сада ми допустите да кажем коју реч о времену. По мом мишљењу, стварно интересантна тачка у погле- ду навијеног сата, то је место где је он нађен - Речетов џеп на пижами, изванредно неудобно и неподесно место за држање сата, поготову што се на чело главе налази ,. „кука" за сат. Због тога сам сматрао као сигурно да је сат ,; намерно стављен у џеп и да су му намерно померене ка- > заљке. Према томе, злочин није извршен у један и че-;;; тврт. -;';

убисшвоуОрфш-ексиресу 188

190 Агаша Крисши

- Да ли је, према томе, извршен раније? Да будемо тачни, у 23 минута до један? Мој пријатељ, г. Бук истакао је као доказ томе у прилог гласни крик који ме је пробу- дио из сна. Али, ако је Речет био под снажним дејством неког успављујућег средства,н ије могао да крикне. Да је могао да крикне, био би у стању да ступи у неку врсту борбе, да се брани, а није било никаквих знакова борбе.

- Сећам се да је Мак Квин обратио пажњу, не један- пут већ двапут (а други пут на веома јасан начин), на чи- њеницу да Речет није умео да говори француски. Дошао сам до закључка да је цела она ствар у 23 минута до један била комедија која се одиграла због мене! Свако може да прозре цело ону ствар са сатом - то је прилично чест за- плет по детективским причама. Они су претпостављали да ћу ја морати то да прозрем, поносећи се својом прон- циљивошћу, па да ћу опет сматрати да онај глас који сам чуо у 23 минута до један, пошто Речет није говорио француски, није могао бити његов, а да је Речет морао бити већ мртав. Али уверен сам да је у 23 минута до је- дан Речет још лежао и спавао под утицајем успављујућег средства.

- Али план је успео! Отворио сам врата и провирио напоље. Стварно сам чуо кад је изговорена реченица на француском језику. Ако се покажем тако невероватно глуп па не схватим значење те реченице, онда ми се мо- ра скренути пажња на њу. Ако је неопходно, Мак Квин може одмах да изађе на чистину. Он може да каже: „Из- вините, г. Поаро, то није могао бити г. Речет који је го- ворио. Он не уме да говори француски".

- Па у које време је стварно извршен злочин? И ко га је убио?

- По мом мишљењу, а то је само скромно мишљење, Речет је био убијен у неко доба непосредно после два са- та, крајња граница коју лекар сматра за могућу.

- Што се тиче тога ко га је убио... Он застаде посматрајући своје слушаоце. Није се мо-

гао пожалити на недостатак пажње. Све су очи биле упр-те у њега. Тишина је била таква да се могла чути мува кад пролети.

I

Он настави полако: - Нарочито ме је погодила изузетна тешкоћа да

утврдим ма какве отежавајуће околности било за коју особу у возу, као и прилично чудан стицај околности да је у сваком појединачном случају сведочење које је пру-жало алиби, долазило од лица које бих могао описати као „неподесну" особу. Тако су г. Мак Квин и пуковник Арбатнот пружали алиби један другоме - две особе, из-међу којих се чинило веома невероватно да је могло би-ти ма каквог ранијег познанства. Иста се ствар догодила и са собаром Енглезом и Италијаном, са Швеђанком и младом Енглескињом. Говорио сам себи: „Ово је чудно -не могу сви бити умешани!"

- А затим, господо, све ми је постало јасно. Сви су они били умешани. Јер, да тако много света, повезаног са случајем Армстронг, путује истим возом само из пу-ког случаја околности, не само да је било невероватно, то је било и немогуће. То није могла бити случајност, то је морао бити план. Сетио сам се једне примедбе пуков-ника Арбатнота о суђењу путем пороте. Судска порота се састоји из дванаест особа - било је дванаест путника -Речет је прободен дванаест пута. А ствар која ме је му-чила цело време - изузетно мноштво људи које је путо-вало вагоном Истамбул-Кале у мртвој сезони, била је

објашњена. - Речет је избегао правду у Америци. Није се поста-

вљало питање његове кривице. Привиђала ми се само-звана порота од дванаест чланова, која га је осудила на смрт и која је била приморана неопходношћу случаја да буде сама и извршитељ. А одмах после усвајања ове претпоставке, цео случај постао ми је изванредно јасан и

сређен. - Видео сам, као савршени мозаик, како свака особа

игра њој одређену улогу. Тако је све подешено, да, ако би сумња пала ма на коју особу, изјава једне или више оста-лих ослободи оптуженог и доведе у питање крајњи исход. Хардманова изјава била је неопходна, у случају ако би неко са стране био осумњичен за злочин а не би био у стању да докаже свој алиби. Путници у истамбулском ва-гону нису били ни у каквој опасности. Свака и најситни-

Убисшв

о у

Оријен

ш-

ексирес

у

192 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 193

ја појединост у њиховим изјавама била је обрађена рани-је. Цела ствар била је веома мудро смишљена, загонетка тешко подешена, да би сваки нови делић сазнања који би се расветлио отежао још више само решење. Као што је мој пријатељ Бук приметио, случај је изгледао фанта-стично немогућ. А управо такав утисак имали су и наме-ру да изазову.

- Да ли је ово решење објашњавало све? Да, јесте. Природа самих рана - сваку је нанела друга особа. Ве- штачка претећа писма - вештачка пошто су била не- стварна, написана само зато да би могла да буду показа- на као доказни материјал. (Без сумње су постојала и пра- ва писма, која су упозоравала Речета на његову судбину, а која је Мак Квин уништио, заменивши их овим дру- гим). Потом, Хардманова прича о томе како га је позвао Речет - разуме се лаж, и то од почетка до краја. Опис ле- гендарног „омањег човека, тамне очи, женске боје ша- са", погодан опис, пошто се његовом заслугом није опту- живао ниједан од правих спроводника спаваћих кола а могао се применити подједнако добро како на човека та- ко и на жену.

- Замисао о томе да га треба пробости, изгледа на први поглед чудна, али када се добро промисли. ништа не би боље одговарало оваквим околностима. Кама је оружје које може свако употребити - јак или слаб - а и нечујно је. Претпостављам, мада сам можда у заблуди, да је свака особа, једна за другом, улазила у Речетов за- мрачени купе, кроз купе госпође Хабард - и да је задава- ла ударце! Ни они сами никад неће знати који га је уда- рац заправо убио.

- Последње писмо, које је Речет вероватно нашао на свом јастуку, било је пажљиво спаљено. Без икаквог кључа који би указивао на случај Армстронг, не би апсо- лутно било никаквог разлога да се ма ко у возу сумњичи. То би се сматрало као ствар са стране, а „човек малог ра- ста, тамне пути, женске боје гласа", био би примећен од једног или више путника како напушта воз у Броду.

- Не знам тачно шта се догодило кад су завереници открили да је њихов план делимично онемогућен, због незгоде која је задесила воз. Претпостављам да је одржа-

но саветовање на брзину и да су затим одлучили да ис-трају. Истина, сада се може очекивати да један или више путника буде осумњичено, али та је могућност већ била предвиђена и предузете су потребне мере. Једино што је још требало додати јесте: унети још већу забуну у крај-н>и резултат. Два такозвана „кључа" убачена су у покој-ников купе - један који терети пуковника Арбатнота (ко-ји је имао најјачи алиби и чија се веза са породицом Армстронг могла вероватно најтеже доказати) и други кључ, марамица, која терети принцезу Драгомиров, која је, захваљујући свом друштвеном положају, свом изузет-но нежном телесном саставу и алибију који јој пружају собарица и спроводник, била практично у неприкоснове-ном положају. Даље, да би се унела забуна у крајњи ре-зултат, убацили су на траг „лажни кључ" - легендарну жену у црвеном кимону. Опет сам ја сведок постојања те жене. Ја устајем и провирим напоље - и видим црвени кимоно како нестаје у даљини. Зрело промишљен избор личности - спроводник, мис Дибенхам и Мак Квин - тре-ба да су је такође видели. Мислим да је неко ко има сми-сла за духовитости, брижљиво ставио црвени кимоно на врх мога кофера, док сам ја саслушавао људе у колима за ручавање. Ког је порекла та одора, не знам. Претпоста-вљам да представља својину грофице Андрењи, пошто је њен пртљаг садржао само један неглиже од шифона, та-ко раскошно израђен да више представља поподневну хаљину за чај него кућну хаљину.

- Када је Мак Квин првобитно сазнао да је писмо, ко- је је тако брижљиво спаљено, делимично остало читаво, и да је управо реч Армстронг остала цела, мора да је од- мах саопштио ову вест осталима. У том тренутку поло жај грофице Андрењи постао је озбиљан и њен супруг је одмах предузео кораке да изрши измене на пасошу. То је била друга несрећна околност!

- Сви су они до једног, по договору, потпуно одбија- ли сваку везу с породицом Армстронг. Знали су да не- мам никаквих непосредних средстава да утврдим истину, а нису веровали да ћу се упустити у тај предмет, уколико се моје сумње не би упериле против једне одређене осо- бе.

194 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу

195

- Сада је требало осмотрити још једну тачку. Ако узмемо да је моја теорија о злочину исправна, а ја веру- јем да она мора бити исправна, онда је очигледно спро- водник спаваћих кола и сам морао бити један од сауче- сника у завери. Али ако је тако, онда имамо тринаест особа, а не дванаест. Место уобичајене формуле „од то- ликог броја људи један кривац", мени се постављао про- блем да је од тринаест особа само једна, једна једина би- ла невина. Која је то особа?

- Дошао сам до веома чудног закључка. Дошао сам до закључка да особа, која није учествовала у злочину, мора да је лице од кога би се понајпре очекивало да тако посту- пи. Говорим о фофици Андрењи. На мене је оставила утисак озбиљност њеног супруга, кад се заклињао онако свечано својом чашћу да његова супруга те ноћи никако није излазила из купеа. Сматрао сам да је гроф Андрењи, тако да се изразимо, заузео место своје жене.

- Ако је тако, онда је Пјер Мишел био безусловно је- дан од оних дванаесторо. Али како објаснити његово са- учесништво? Он је био пристојан човек, који је кроз ду- ги низ година био запослен у Компанији - није од оних људи који се могу подмитити да би учествовали у злочи- ну. Онда и Пјер Мишел мора да је умешан у случај Армстронг. Али то је изгледало веома невероватно. Та- да сам се досетио да је покојна дадиља била Француски- ња. Претпоставимо да је та несрећна девојка била Пјер Мишелова ћерка. То би све објаснило - то би објаснило такође и место које је изабрано за злочин. Да ли је било још других лица чији удео у драми није био јасан? Пуков- ника Арбатнота обележио сам као пријатеља Армстрон- гових. Они су вероватно пошли заједно у рат. Собарица, Хилдегарде Шмит - могао сам да погодим место које је она заузимала у домаћинству Армстронгових. Можда сам сувише прождрљив, али осетим инстинктивно добру куварицу. Поставио сам јој клопку - и она је упала у њу. Рекао сам јој да знам да је добра куварица. Одговорила је: „Да, заиста, све моје газдарице говориле су тако". Али ако сте запослени као собарица, ваши послодавци ретко имају прилике да упознају да ли сте или нисте добра ку- варица.

- Потом је био ту и Хардман. Изгледало је сасвим ја- сно да он не припада домаћинству Армстронгових. Мо- гао сам само да смислим да је био заљубљен у ону младу Францускињу. Разговарао сам с њим о дражима странки- ња - и ето где сам опет постигао дејство које сам и тра- жио. Изненада му сузе навреше на очи, што је он поку- шао да припише снегу који га је засенио.

- Остаје нам госпођа Хабард. Дакле, госпођа Ха- бард, допустите ми то да кажем, одиграла је најважнију улогу у целој драми. Пошто је заузимала купе који је био у вези с Речетовим купеом, била је више изложена сум- њи. По природи самих ствари, није могла имати никакав алиби на који би се могла ослонити. Одиграти улогу коју је она одиграла - савршено природну, помало смешну, привржену америчку мајку - за то је била потребна уметница. Али постојала је уметница у вези с породицом Армстронг. Мајка госпође Армстронг - Линда Арден, глумица...

Он застаде. Затим, благим, раскошним, сањалачким гласом, са-

свим различитим од онога којим се служила у току целог путовања, госпођа Хабард рече:

- Увек сам себе замишљала у комичним улогама.

4 Она настави: - Она грешка у вези с кесицом за сунђер била је не-

смотрена. То је само доказ да увек треба савесно оба- вљати пробе. Све смо то извели кад смо путовали тамо - претпостављам да сам онда морала имати непаран купе. Није ми ни пало на памет да су завори на различитим ме-

стима.

Па променивши мало положај, погледа право у Поа-

роа. - Вама је све јасно, г. Поаро. Ви сте диван човек. Али

ни ви не можете сасвим да замислите како је то изгледа- ло - оног ужасног дана у Њујорку. Била сам управо луда од бола - тако исто и послуга, а пуковник Арбатнот се такође налазио тамо. Он је био најбољи пријатељ Џона

- мстронга.

- Спасао ми је живот у рату - рече Арбатнот.

796 Агаша Крисши Убисшво у Оријенш-ексиресу 197

- Одлучили смо на лицу места - можда смо били лу- ди, не знам - да смртна казна коју је Касети избегао мо- ра да се изврши. Било нас је дванаест - или боље речено једанаест - Сузанин отац се налазио, разуме се, у Фран- цуској. Прво смо мислили да извлачимо коцком ко ће то извршити, али на крају смо се одлучили за овај чин. То је предложио возач Антонио. Мери је обрадила све поједи- ности касније с Хектором Мак Квином. Он је одувек обожавао Соњу моју ћерку - и он је био тај који нам је објаснио тачно како је Касети успео да се ослободи по- моћу свог новца.

- Дуго нам је времена било потребно док смо усавр- шили свој план. Требало је прво да уђемо у траг Речету. Хардман је најзад успео то. Затим смо морали да поку- шамо да упослимо Мастермана и Хектора код њега - или бар једног од њих. Упели смо и то. Затим смо одржа- ли саветовање са Сузаниним оцем. Пуковник Арбатнот је веома упорно захтевао да нас буде дванаесторо. Као да је сматрао да цела та ствар на тај начин изптеда при- стојније. Није му се допала замисао да треба пробости Речета ножем, али се сложио да то решава већину наших тешкоћа. Дакле, Сузанин отац је био вољан. Сузана је била његова јединица. Знали смо преко Хектора да ће се Речет враћати са Истока касније или раније. Оријент- -експресом. Пошто је Пјер Мишел радио управо у том возу, није се смела пропустити овако погодна прилика. Осим тога, то ће бити и добар начин да се не осумњиче људи са стране.

- Супруг моје ћерке морао је, разуме се, да буде упо- знат с целом ствари, и он је захтевао да пође тим возом заједно с њом. Хектор је лукавством целу ствар извео тако да је Речет изабрао прави дан за пут, дан када је Мишел на дужности. Имали смо намеру да заузмемо сва купеа у вагону Истамбул-Кале, али је на несрећу посто- јао један купе који нисмо могли добити. Он је био заузет много раније за једног од директора Компаније. Г. Ха- рис, разуме се, био је чиста измишљотина. Јер било би незгодно ако би се неки странац налазио у Хекторовом купеу. А тада, у последњем тренутку, ви сте се појавили.

Она застаде.

- Дакле - рече. Сада вам је све познато, г. Поаро. Шта ћете сада учинити? Сада ће се све открити, зар не можете да баците кривицу на мене, на мене саму? Радо бих пробола тог човека дванаест пута. Није то само за-то што је он био одговоран за смрт моје кћерке и њеног детета, и оног другог детета, које би можда било живо и здраво данас. Није само то. Реч је о другој деци пре Деј-зи - могло је бити још друге, убудуће. Друштво га је осу-дило; ми смо извршили пресуду. Али непотребно је увла-чити све ове остале у то. Све ове добре верне душе - и сиротог Мишела - и Мери, и пуковника Арбатнота - они

се воле...

Глас јој је дивно звучао кроз пренатрпану простори-ју, тај дубоки, потресни гаас, који покреће срца, а који је узбудио многа гледалишта у Њујорку.

Поаро погледа у свог пријатеља.

- Ви сте један од директора Компаније - рече - шта

ви кажете?

Бук се накашља. - По мом мишљењу, г. Поаро - рече - прва теорија

коју сте изложили била је тачна - неоспорно је тако. Предлажем да то буде решење које ћемо изложити југо- словенској полицији када она стигне. Слажете ли се,

докторе?

- Свакако, слажем се - рече др Константин. - Што се тиче лекарског вештачења, мислим - овај... да сам наго- вестио једну или две фантастичне ствари.

- Према томе - рече Поаро - пошто сам вам изло-

жио решење, част ми је да се повучем...

Б

Е

Л

Е

Ш

К

А

0

П

И

С

Ц

У

И

Д

Е

Л

У

Агата Кристи је најпознатији светски писац мисте-рија и с правом је зову „краљицом злочина". Њене књи-ге су продате у билионском тиражу на енгческом језику, и исто толико на других 45 светских језжа. Једино су Би-блија и Шекспирова дела доживела већу продају од рома-на Агате Кристи.

Агата Милер је рођена у Торкају, у Енглеској. 15. септембра 1980. Године 1914, удала се за иуковника Ар-чибалда Кристија, авијатичара при Краљевским авио трупама.

Овај занимљиви нар је добио и једну ћерку. 1'осалп-ну, пре него што су се развели 1928. године.

У својој књижевној каријери, која је трајала више од пола века, Агата Крисги је написала 79 романа и колекцн-ја малих прича. Ташђе је написала десетине позоришних комада, укључујућн Мишоловку, која је премијерно изве-дена у Лондону 25. новембра 1952, и то дело је до сада пај-дуже константно игран комад у исгорији позоришта.

Агатин први роман, МисШериозна афера у Сшајлзу (1920), такође је био прва екранизација њеног ексцен-тричног белгијског детектива Херкула Поароа.

Са сигурношћу једна од најпознатијих измишљених креација свих времена, Поароове „сиве ћелије" су трн-јумфовале у борби против опаких злочина у преко 33 ро-мана.

Њен последњи објављен роман, Усиавано убисшво (1976), такође је екранизован, чиме је још један од свет-ски познатих литера

рних ликова, госпођица Џејн Марпл, добила своју улогу и на филму. Госпођица Марпл се појавила у преко 12 романа, почевши од Убисшва у ВикаријаШу 1930.

Обоје, Херкул Поаро и госпођица Марпл, су наши-роко познати захваљујући екранизацији у филмовима и

„&3

г«,

200 Агаша Крисши

кратким ТВ серијама. Убисшво у Оријенш-ексиресу (1974), Сведок оишужбе (1957), Смрш на Нилу (1978) су само неки од успешних филмова базираних на њеном ра- ДУ-

Агата Кристи је такође написала шест романтичних романа под псеудонимом Мери Вестмакот. Написала је и четири аутобиографске књиге, као и забавне пустолови-не на многим археолошким експедицнјама које је посе-ћивала са својим другим мужем.

Године 1971, добила је највеће национално призна-ње, када је примила орден Британског краљевства.

Умрла је 12. јануара 1976. године.

Управо носле поноНи снежна олуја је зауставила Орпјенш-ексирес. Луксузно опремљени воз, који је нзне-нађујуће препун за то доба годние, управо је прешзо тур-ску границу када је почела снежна олуја.

Са путницима који су више него шпрнгаптни. инди-видуални и занимљиви ликови сваки за себе, главни хе-рој овог чувеног романа је Херкул Поаро, чувени белгиј-ски детектив, који се, случајно или не, нашао баш у овом возу.

Међутим, већ ујутро је ОријенШ-ексирес остао без једног од својих путника. Американац кога су пронашли мртвог у свом купеу, избоденог десетак нута, и, што је најинтригантније, са вратима закључашш изнутра...

Сви су осумњичени и наш херој Поаро има задатак да пронађе убицу. Кроз серију појединачих разговора са путницима, низом опсервација и смишљених конструк-ција, Поаро долази до два могућа решења овог злочина. Које од поменутих је оно право?

Гомила интрига, тајни и необичности су циљно сми-шљене како би Херкула Поароа скренули са правог пута у откривању истгае о овом злочину.

Али, драматичан расплет целе ситуације нас доводи не до потенцијално једног, већ два решења овог злочина.

Овај бестселер је први пут објављен 1934, а већ 1974. је истоимени филм добио престижну ЕМИ награду.

Агата Кристи УБИСТВО У ОРИЈЕНТ-ЕКСПРЕСУ

Издају

ПОМШ, Не\\зрарег5 ап<1 Ма§<шпез <1.о.

НАРОДНА КЊИГА

2004.

Дирекшор Снежана Мијовић

Лекшор-корекшор

Соња Томашевић

Пласман

011/848-70-31.848-70-34.848-70-35

Тираж 50000

Шшамиа НАРОДНА КЊИГА