drveni sanduk knjiga_danilo kis

7/23/2019 Drveni Sanduk Knjiga_Danilo Kis

1/36

Drveni sanduk Tomasa VulfaDanilo Ki


2/36

Danilo Ki,imam sedamdeset godina.22. februar 1935 15. oktobar 1989.


3/36

KRALJEVSKO POZORITE ZETSKI DOMCetinje, oktobar, 2005.

Drveni sanduk Tomasa Vulfa


4/36

Moj je otac ugledao sveta u zapadnoj Maarskoj a zavrio jeTrgovaku akademiju u mestu roenja izvesnog gospodina Viraga koji e,milou gospodina Dojsa, postati slavni Leopold Blum (Bloom). Mislim da

je izvesna liberalna politika Franje Josifa II kao i elja za integracijom navelamoga dedu da svom jo maloletnom sinu maarizuje prezime; mnoge pojedi-nosti iz porodine hronike ostae, meutim, zauvek nerazjanjene: godine1944. moj otac, kao i svi nai roaci bie odvedeni u Auvic, odakle se skoroniko od njih nee vratiti.Meu mojim precima sa majine strane nalazi se jedan legendarni crnogor-ski junak, koji e se opismeniti u svojoj pedesetoj godini i slavi svoga maadodati slavu pera, kao i jedna amazonka, koja je iz osvete posekla glavuturskom nasilniku. Etnografska retkost koju predstavljam izumree, dakle,sa mnom.

U mojoj etvrtoj godini (1939), u vreme donoenja antijevrejskih za-kona u Maarskoj, roditelji su me krstili u Uspenskoj crkvi u Novom Sadu upravoslavnu veru, to mi je spaslo ivot. Do svoje trinaeste godine iveo sam

4

Danilo KiAutobiograja

Porodica KiSubotica, 1936.


5/36

u Maarskoj, u oevom rodnom kraju, gde smo pobegli 1942. posle novosad-skog pokolja. Radio sam kao sluga kod bogatih seljaka, a u koli sam sluaokatehizis i katoliku biblijsku egzegezu. Uznemirujua razliitost, ono stoFrojd naziva Heimlichkeit bie mojim osnovnim knjievnim i metazikim

poticajem; u svojoj devetoj godini napisao sam prve pesme, na maarskom;

jedna je govorila o gladi, druga je bila ljubavna pesma par excellance.Od svoje sam majke nasledio sklonost ka pripovedakoj meavinifakata i legende, a od svog oca patetiku i ironiju. Za moj odnos premaknjievnosti nije bez znaaja injenica da je moj otac bio pisac meunarodnogreda vonje: to je itavo kosmopolitsko i knjievno naslee. Moja je majkaitala romane do svoje dvadesete godine, kada je shvatila, ne bez aljenja,da su romani izmiljotina i odbacila ih jednom zauvek. Ta njena averzija

prema pustim izmiljotinama prisutna je latentno i u meni.Godine 1947. posredstvom Crvenog krsta repatrirani smo na Cetinje,

gde je iveo moj ujak, poznati istoriar, biograf i komentator Njegoa. Od-mah po dolasku polagao sam ispit za likovnu kolu. U ispitnoj komisiji bilisu Petar Lubarda i Milo Milunovi. Volterova bista koju smo crtali - gipsaniodlivak Hudonove portretne statue liila mi je na jednu staru Nemicu kojusam poznavao u Novom Sadu; tako sam ga i nacrtao. Ipak sam bio primljen,valjda zbog drugih mojih radova. Trebalo je da saekam godinu-dve kako bihmogao imati potrebnu gimnazijsku spremu. Za to vreme odluio sam da ipakzavrim maturu.

Dve godine sam uio violinu u muzikoj koli, gde mi je predavao

Simonuti stariji, koga smo prozvali Paganini, ne samo zbog izgleda, nego izato jer je oboavao tremola. Upravo kada sam bio stigao do druge pozicije,muzika se kola odselila u Kotor. Tada sam nastavio da sviram bez nota,cigansku muziku i maarske romanse, a na kolskim igrankama tango i ingli-valcere.U gimnaziji sam nastavio da piem pesme i da prevodim maarske, ruske ifrancuske pesnike, u prvom redu radi stilske i jezike vebe: spremao samse za pesnika i izuavao knjievni zanat. Ruski su nam predavali beli ociri,emigranti iz dvadesetih godina, koji su, zamenjujui odsutne profesore, dralis jednakom spremom predmete kao to su matematika, zika, hemija, fran-cuski, latinski.Posle mature upisao sam se na Beogradski univerzitet, gde sam diplomiraokao prvi student na novootvorenoj katedri za Uporednu knjievnost.

Kao lektor za srpskohrvatski jezik i knjievnost boravio sam u Straz-buru, Bordou i Lilu. Poslednjih godina ivim u Parizu, u desetom arondisma-nu, i ne bolujem od nostalgije; kad se probudim, ponekad ne znam gde sam:ujem kako se naijenci dozivaju, a iz kola parkiranih pod mojim prozorom

sa kasetofona treti harmonika.1983.

5


6/36

Divna je pijanica bio Eduard Kon.

Imao je naoari od sjajnih prizama i kroz njih je gledao u svijet kaoKroz dugu

1Djetetom jo morao je u koli i da mokri poslije svih, jer je bioObrezanVolio je nekad pekarevu ki i bio pomalo srean.Kada je ona doznala da je obrezan, uini joj se da ne bi mogla s njim daPodijeli postelju

Otada je volio da zadjene platu za gudalo ardaa i da se ljubi sCiganimaZatim je radi utjehe zavolio Deliriju, i ona ga je uzela u iskrenZagrljaj

2Vjetar mu je razvijao pepeo kroz vitki dimnjakKrematorijuma, visoko, visokoSve do duge.

1955.

Danilo KiBiograja

Eduard Ki


7/36

7


8/36

Danilo Ki kao dramaturg Ateljea 212 radi (honorarno) od 1965. do

1968. Drama Elektra nastala je 1968., u drugoj godini Bitefa, kada je, kakoveli Mirjana Mioinovi, Beograd bio neprikosnoveno pozorino sredite.Elektra se moe smatrati nekom vrstom hommagea umetnosti koja je tih go-dina sabrala u sebi kako u kakvoj ii velik deo energije pobune u ijem seznaku zavrava esta decenija dvadesetog veka. To delo istovremeno oznaavai kraj saradnje sa Ateljeom 212. Iz iskustva koje je stekao kao dramaturgnastale su kasnije tri njegove televizijske drame - No i magla, Papagaji Drveni sanduk Tomasa Vulfa, i dramatizacija pripovetke Grobnica zaBorisa Davidovia. To je uz Elektru ceo Kiov dramski bilans, kome treba

dodati veliki broj prevoda dramskih tekstova. Objavljene drameDanilo Ki, Grobnica za Borisa Davidovia, drama u devetnaest slika salanim epilogom, Beograd, Knjievne novine, 1981.Danilo Ki, No i magla, Zagreb, Globus, Beograd, Prosveta, 1983. DjelaDanila Kia u deset knjiga; Sadraj: Predgovor, I, No i magla, Papagaj,Drveni sanduk Tomasa Vulfa, II, Mehaniki lavovi (Grobnica za BorisaDavidovia).Danilo Ki, Elektra, aak, Alef, asopis Gradac, 1992.Danilo Ki, Pesme, Elektra, priredila Mirjana Mioinovi, Beograd, BIGZ,1995. Prevedene dramePjer Kornej Sid Beograd , Nolit, 1965.Alfred de Mise S ljubavlju se ne igra (neobjavljena drama, premijerno iz-vedena u Jugoslovenskom dramskom pozoritu 1968).an Baptist Molijer, Don uan, asopis Knjievnost, 1984; Lapis, 1993.an Ipolit Tiseran Poslednji dan na smrt osuenog, asopis Scena, 1988;

Vrac, KOV, 2000.Markiz de Sad Filozoja u budoaru, asopis Scena, 1988.Remo Forlani Rat i mir u kafani Sne asopis Mostovi, 1992.

8

Ki i pozorite


9/36

9

Sada se prisjeam visokog vitkog

mladia za mramornim stolom uRus-kom caru. Puio je tako sladostrastno,gotovo pohotno. Pio je aj s rumom.Prstima obiju ruku povremeno bi

proeljao gustu i bujnu kosu. Imao jeazurno plave oi, ugodan glas i nekulakou u ophoenju. U jednom jetrenutku razvezao al i zavalio se nanaslon. Blago se osmijehnuo i rekao:

Ovo nije moj mantil, ovo nisu mojecipele! A doista je puhalo, koava jezvidala iza prozora briuci pustim

beogradskim ulicama. Sve se njihalo.Tada je zavrnuo demper i pokazao mida je izmeu potkoulje i tog grubo

pletenog dempera udjenuo Vidike,knjievni list studenata Beogradskogsveuilita; tu ga je udjenuo da bi mutitio prsa. U tome listu itao sam nje-gove tekstove; bio sam oaran.

I kasnije sam ga viao mahom po krmama i knjinicama. Odlazio je nakoncerte, esto je stajao pred Kolarcem i obino na arm dobivao kartuvie. Viao sam ga u Kinoteci. Tamo se pojavljivao s jednom ljepoticomduge kestenjave kose i to kad se prikazuju francuski lmovi, pogotovu Car-neovi i Renoirovi u kojima je pisac dijaloga bio Jacques Prevert. Ve tada se

spremao da prevodi poeziju Preverta. Kinoteka je bila stecite radoznalih izaljubljenih, arobna kutija, Aladinova lampa, gde su dolazile jednako devo-jke sa dugim crnim kosama a la ilijet Greko i egzistencijalisti -zaputeni i

Mirko KovaPijem najbolja vina i bolujem od logorogije


10/36

bradati momci -i gde smo mi, sedei u tami bioskopske dvorane, uasno sami,ili se dodirujui rukama, omaijani, sluali dijaloge tih udesnih lmova ijesu nam rei dopirale do srca i uveravale nas bar na trenutak, da je svet sazdanod ljubavi, da e ljubav kao novi Mesija da spase svet od propasti. Tako jeon pisao, iako je znao da pjesnici ne spasavaju svijet, samo nastoje udahnuti

mu duu.Pamtiti -znai ponovo uspostavljati bliskost, kae Brodski. esto mi usjeanju iskrsne neobian prizor kada sam jedne veeri siao u Preernovuklet, beogradsku kavanu noobdija i boema. U kutu, za jednim stolom, za-tekoh buno drutvo u kojem je dominirao Danilo. Njegov zvonki glas nijeimao premca u nadvikivanju. Ugledao me i uzviknuo: Lumpujem s Cetin-

janima! Tada spazih da je na stolu, izmeu sifona, boca, aa i pepeljara,leala lutka veliine novoroeneta. Taj detalj pamtim kao bizaran, iako

Danilo nije bio sklon

ekscentrinostima

Zaudo, nikad ganisam povezivao snacijom, obitelji, po-drijetlom, iako je,razumije se, sve toimao. Tako je izmicaokanonima, tako se izd-

vajao kao da nije odovoga svijeta. (To je

bila njegova omiljenaformulacija kad hoenaglasiti neiju poseb-nost.) esto je isticaokako mu je ideal da sesvuda osjea tuincemili prognanikom, prem-

da je znao da nitko sebe ne iskljuuje iz zajednice bez kajanja. Pozicijaapatrida barem se suprotstavlja banalnom duhu nacionalista koji svojimteorijama uvijek pripremaju budua zlodjela. Za pisca je dragocjen dvostrukiidentitet. Dobro je kad se rodi na razmeu. Pisao je i o svom mjestu roenja:Taj grad sto se na srpskom zove Subotica a na maarskom Szabadka, sa tim

predznakom, sa tom determinantom na jugoslovensko- maarskoj granici,tu je, dakle, u prvom redu da svedoi o toj dvostrukosti, o tom ambigvitetu

jezika, porekla, istorije i kulture, kao i o tome da u sudbini pisca nita nije

sluajno, pa ni sluajnost mesta njegovog roenja.

10

saPavlom onoviemiBokom Mijanoviem


11/36

11

Kada sam ve spomenuo progonstvo i tuinu, onda bi valjalo dodati da je toDanilu pogodovalo barem kad je u pitanju mir za pisanje knjiga, ako pisacuope moe imati mira. U Strasbourgu je napisaoBatu, pepeo, u BordeauxuGrobnicu za Borisa Davidovia(1976), u ParizuEnciklopediju mrtvih (1983).U Beograduje pisao samoPeanik(1972). Nakon izlaska tog romana, pred

odlazak u Bordeaux gdje je dobio mjesto lektora za srpskohrvatski jezik, rekaomi je da on vie nee pisati, da je njegov obiteljski bunar presahnuo. Znaosam da su to jadi pisca kad rukopis ode od njega, da je to osjeaj potitenostii praznine, ali sam isto tako znao da se iz toga straha raa potreba za pisan -jem. Danilo je uvijek znao vie od ostalih, a usprkos tome sumnjao vie odsvih. Bez te sumnje, bez te borgeseovski shvaene autocenzure ne moe sedosegnuti onapuninakojoj je Danilo teio i o tome udesno pisao uPrii o

Majstoru i ueniku. On kae da postoje samo tridesetestorica na svijetu kojirazlikuju Punou od

Privida punoe.Akoje tako, onda je Danilobio jedan od njih...

Sada pregledam nekaKiova pisma, naila-zim na jedno iz Bor-deauxa. Pie duhovitoo svai s nekim fran-

cuskim ljeviarima, ana kraju pisma veli:Ovde pijem najbo-lja vina i bolujem odlogoro log i je !Da,ve je tada poelavelika priprema.itao je manijaki okomunistikim logo-rima i to sve to mu je bilo dostupno na nekih pet jezika. Kada smo se vidjeli utoku ferija, rekao mi je: Imam sve prie u glavi, formu oseam i nasluujem,ali mi je potreban i neki povod zato ba ja da piem o tome? Rekoh mu da

je tu dovoljno njegovo idovstvo, nestanak oca u logoru, a nadasve to da jenjegova dua predodreena da upija smrt. Da, ima pravo, rekao je. Da, jaoseam zlo na svojoj koi. Ve tada je govorio da e u skoroj budunosti,ako sve ne ode do avola, odgovornost pisca biti odmeravana u prvom reduu odnosu na njegov stav prema stvarnosti logora hitlerovskih i staljinovskih

podjednako!


12/36

12

jo ne pljute mramorni blokovi snegasamo se kostree ledene dlake injamraz sad koru na baru navlai

jezik deteta

ledi se na mesinganoj kvaki isupanove godine jo moe nai ruuprekorai ivicu potkresanu mrazom

Oto TolnaiJezik deteta - Danilu Kiu

Strazbur, 1964.


13/36

u naem vrtu nai e ruunai e ruu jo i u decembrutvoji dugi poudni prsti kuckaju o ruu

ba kao o porculansku koljkuprebiraju po malom crvenom keramikom instrumentu

kako si voleo da kinji instrumenttvoji dugi poudni prsti kuckaju o ruui srce slino sagorimraz u utoj ilovaiu naem vrtu nai e ruucelofanski skafander ledana njoj kap kristalnog kovega

prestupa preko ivice potkresane mrazomiz klina odlutala ptica movarica

jer se pokatkad odvoje apljei kod nas zaluta poneki amingotvoji dugi poudni prsti kuckaju o ruui srce slino sagoriiako gorei ne sagori skupa s telom ovekakao da struk bordo ruesputamo na pepeokao to je i drugi subotiki pisac (at)a kao to za Indijance postoji ovek od peska

tako postoji pepeo i ovek od pepelaumesto srca nalazi se bordo rua

ponekad ti sedne na rub posteljeluta poljemza ankom u bifeu doekuje zorus nonparel-aicom meu prstimazato pita zamiljenosamo bordo rua ostaje u zimskom vrtuzato to da ni jedna intimne bojei bog ba mirie

bere onu intimne boje cepa je i onjo ne pljute mramorni blokovi snegasamo se kostree ledene dlake injamraz sad kou na baru navlai

jezik detetaledi se na mesinganoj kvaki iupanzajedno sa skerletnim krajnicima iznutricom

prekorai ivicu potkresanu mrazomu naem vrtu nai e ruunai e bordo ruu jo i u decembru

13


14/36

Mislim da je problem oko Danila Kia stvoren tako to je on stavljenizmeu dva pola, izmeu Isaka Babelja i Horhea Luisa Borhesa. Ja smatramda je to ograniavajue, ili da budem taniji, povrno. Naravno, on je od

Babelja preuzeo slikovitost strukture ali ni ona nije nastala sasvim nezavisnood dogaaja u ruskoj knjievnosti. Babelj duguje svoj arm presaivanju idi-oma sa jidia, ili tanije, sa nemakog u ruski. Tu su i istorijski i revolucio-narni kontekst i humor. Svega toga ima kod Babelja, i to moete nai i kodDanila. A od Borhesa je uzeo zamreni zaplet, nepredvidivost prie i apetit zametazike nagovetaje.

Ki nije bio samo prenjeni poznavalac stila. Ti uticaji objanjavajuizvesne aspekte njegovog dela, ali takva objanjenja obino zamagljujusutinu pisca. U krajnjoj liniji, oni objanjavaju veoma malo. Po meni, mnogo

prikladniji lik za diskusiju o Danilu Kiu bio bi recimo, Vladimir Nabokov.Nabokov je iznad svega eleo da bude: pesnik. itavog zivota je to eleo.Slui mu na ast to to je sam shvatio da nije naroito dobar pesnik, mada

je do kraja ivota pisao i poeziju. Ipak, kada govorimo o njemu, mislimo naNabokova romanopisca. Svi njegovi romani su, u krajnjoj liniji, o jednoj istojtemi: o dvojniku, o odrazu u ogledalu, o bratu blizancu, o palindromu kogamoete isto proitati i s leve i s desne strane. Svi su zasnovani na principurimovanja, ali su uveana verzija rimovane pesme. Autor je pre svega pesnik,struktura njegovog romana je pesnika. Ako pokuate da bez rimovanja pre-vedete Bodlera ili Remboa na srpskohrvatski, moda ete dobiti Danila Kia.U prozi naglasak je stavljen na strukturu reenice. Narativna nit je za pesn-ika uvek manje znaajna, a kod Kia za nju se pobrine istorija ili biograjenjegovih likova. Njegovi romani i prie su biograje, to jo vie dokazuju

pesniku senzibilnost na delu. Jer, biograja je po deniciji elegian anr.Njegov roman Grobnica za Borisa Davidovia predstavlja niz epi-

zoda: velikih, malih elegija u elegijama, i tako dalje. uvenaMitteleuropa, priznata i kao istona ili srednja Evropa a za

mene jo vie kaozapadna Azija prve polovine, a naroito dvadesetih i trides-etih godina ovog veka bila je za Kia ono to je za Foknera bio okrug Joknapa-tova, ili Aleksandrija za Konstantina Kavaja i njegova umetnost je duboko

Josif BrodskiDanilo Ki pesnik reenice

14


15/36

15

retrospektivna, ali je zasnovana na saznanju da naa vrsta koristi istu spo-sobnost, ista soiva, od kojih se jedno nalazi na potiljku za shvatanje istorije,nacije i pojedinca. Zbog toga je njegov smisao za prolost, za istoriju nacijeneto veoma privatno, a istovremeno, za njegovo shvatanje istorije pojedincamoe da bude veoma javno. Jer on koristi istu prizmu i ta dva elementa se

nekako prepliu iznutra. Napokon, seanje kod ljudi pomalo zamenjuje repkoji su izgubili tokom evolucije.Konano, ove njegove biograje, sve njegove elegije su potraga za

poreklom, pokuaj da se dopre do autobiograje.Panja sa kojom gradi lik-

ove svedoi o njegovom psiholokomunoenju koje se moe razumeti jedinoako se na umu ima njegova svest da jemogao biti jedan od tih likova, da je

mogao da se pojavi na ovom svetu ipoprimi oblik svakog od svojih junakaili antijunaka, i da je i on sam samonekakav mehuri koji pliva u genets-kom bazenu istorije.

Upravo zahvaljujui prizna-vanju te verovatnoe Danilova bliskostsa njegovim likovima postaje toliko je-dinstvena da prevazilazi obini human-

izam, a to svakom ivotu koji opisujedaje privid metazike krae, poimanjaivota kao zloina protiv nepostojanja.

Pre mnogo godina u pred-govoru za njegovu knjigu Grobnica

za Borisa Davidovia ,napisao samda je popularnost biografskog anrakod italaca vezana, za injenicu da unaem vremenu romana toka svesti on

predstavlja poslednji bastion realizmau knjievnosti.

Hteo bih da dodam da napisatibiograju znai oteti nekoga od zaborava, oteti ga od nepostojanja, poklonitimu ivot. A Danilo je to uradio.

S engleskog prevela Gabriela Arc1991

Atelje 212, Beograd, 1969.


16/36

Danilo,Knjievnost je sranje, politika jo vie,srpski nacionalisti, hrvatski nacionalisti, maarski provincijski nacionalisti,antisemiti, komunisti svake fele i kalibra su golo govno, samo su ene nevine,

pred njima treba pasti na kolena (u beogradskom klubu knjievnika gde smose upoznali, ima tomedvadesetak godina, ustajao si svaki as od stola i svaki put bih te nalazio preddrugom foteljom, na kolenima, s rukom na srcu),(u baru petanske Astorije sedeo si kneevski u proelju stola, devet je lepotica

noi devianski ispijalo konjak na tvoj raun), proputeneene mahae iz krajika naeg oka do kraja ivota do krajaivota, do kraja ivota...vitka vaza pitomosti, Mira,

prva ena, postojano merilo u zlatnom ramu mladosti:svejedno gde si iveo, svejedno s kim, iza tvojih ramenasam uvek video samo nju,vidim je i sad, isputa iz ruku album, pero, maramicu -nailazile su druge ene, druge ljubavi, svakojake miriljave

i smrdljive stvari pod zbirnom imenicom ivot, naila je isvetska slava, a ti si odjurio,

poslavi unapred itavo jedno pluno krilo, sa njim je ne-nadareni bog, kao s kakvom krpom brisao popljuvani pod,zato si poao na tu stranu, zar je i ivot sranje,zar si zbilja naumio da novim odeljkom proiri ENCIK-LOPEDIJU MRTVIH,

posle operacije godinama si jedino ovaj odeljak doterivao,kad god smo se sreli, navodio si mi rei mog nekadanjegzatvorskog druga Itvana Take, soboslikara osuenog na deset godina,i govno je sranje, u srpskoj kafani poredAteljea 212ili u bistroima okoPlace de la Bastille,tvoja gigantska adamova jabuica trala je visoko nada mnom,tebi je zapala trostruka porcija adamove jabuicei trostruka porcija talenta,

bar da si bio tedljiviji, bar da si iskovao sebi oko ela srebrnilem od svetlosti Pariza,

biti Srbin u Parizu mnogo je bolje nego Francuz u Beogradu,zna se da u Parizu ne mogu da se rode ni Adi, ni Krlea,sve se delei, rairio si se po obe polovine Evrope,

16

Itvan EriDanilo

saMirjanom Mioinovi


17/36

i mada si tvrdio da su obe podjednako sranje, obe si prigrlio,i kad si ispunio sav prostor, tvoje prerevnosno bujanjenastavilo se iznutra, u tvojim tajnovitim telesnim upljinama,mulj je zamutio tvoja podzemna jezera,istisnuo si iz sebe samoga sebe, stizale su vesti da ti je bolje, da pomalo ve

i putuje,iaenim, tanunim glasom - jedna se glasna ica u meuvremenuparalizovala - viknuo si u slualicu,da se desilo udo, navodno, i da si se izbavio ali arobnjak je danas strgao svoj zvezdama izvezeni plat,i ukazao se pod njim grozni torzo, s muvama, pacovima,valjda se jo nije ni ohladiosamrtniki znoj ulepljen u tvoju gustu kosu,kad je telefonom stigla poruka umro je Danilo, radio je objavio, rekoe,

napii neto, rekoe, za sledeibroj, rekoe, koliko god hoce,valjda te jo ni izneli nisu izRueTesson3-5,ili si moda ba u ovom asu podskalpelom mrtvozornika,a ja sedim za mainom nemojmisliti da nije posrana,i ja se oseam posran, itekako,

ali ti si ve izvan svega toga,to mogu da tvrdim pouzdano,sve ostalo samo je literatura.

Preveo Arpad Vicko17. oktobar 1989

17

sailijet Greko,Beograd, 1967.


18/36

18

itam Poslednje pribeite zdra-vog razuma i ve imam utisak da sed-im u jednom bistrou,blizu Trokadera,

pred Danilom koji mi govori onim svo-jim monim i hrapavim glasom. Meupiscima moje generacije koji su iveli uParizu tokom osamdesetih bio je modanajvei. Najvei i najnevidljiviji.Boginja Aktuelnost nije imala nijedanrazlog da upravi reektore na njega.Ja nisam disident, pisao je. Slobodno

je putovao izmeu Jugoslavije i Fran-cuske. Za boginju Aktuelnost Danilo,dakle nije bio interesantan. Jedan pisac bastard, pristigao niot-

kud, pristigao iz zemlje koja se u Londonu i Parizu teko identikuje nageografskoj karti. Zato to je svet Jevreja Centralne Evrope potonuli svet...smeten u prostor stvarnog nestvarnog. Ipak, taj nepoznati potonuli svetCentralne Evrope (posebno Jugoslavije) bio je, u vreme ivota, izmeu 1935.i 1989, evropske drame, mesto njene maksimalne koncetracije: jedan dugi rat

protiv nacista (pravi rat, ne otpor), Holokaust (koji se ticao pre svega JevrejaCentralne Evrope), komunistika revolucija, teror, pobuna protiv staljinizma,koniktna bliskost dve civilizacije, one Istone Evrope i Zapadne Evrope.

Milan KunderaJedan veliki i nevidljivi pisac

Pariz, 1980.


19/36

19

Sve Kiove knjige protkane su ovom ogromnom istorijskom dramom.Svejedno, mnogi drugi pisci ostavili su dragocena svedoanstva. Ali, Ki je

bio jedini koji je umeo da pretvori ovu dramu u veliku poeziju; opsednutpolitikom, nikad nije rtvovao optim mestima politike jednu reenicu svojihromana. Sa jedne strane Orvel, sa druge maestro Nabokov, pie dalje. Nije

imao nita protiv ideja Orvela, ali kako je mogao da voli roman u kome ovajveliki tuilac totalitarizma svodi ceo ivot samo na politiku dimenziju, istoonako kako su to radili svi Mao Ce Tungovi u svetu?Danilo je znao da je jedan ljubavni sonet-lep ljubavni sonet-kamen u barutininovogovora. Majuno ostrvo na kojese moe stati nogom. Protiv ideolo-giziranog i uniformnog sveta zvao

je u pomo komini, bujni, poletnirenik Rablea.

Naalost ... ovaj vii tonal-itet francuske literature, koji je poeosa Vijonom, nestao je. Vii tonalitet francuske lit-erature! Kako dobro reeno! Fran-cuska , pre nego to je upoznao, bila jeza njega (kao uostalom i za mene) presvega nacija Rablea, nacija mate.

Zemlja gde su nadrealisti

dugo pretraivali po podsvesnom,po snovima. Sigurno nije tamo gdesu ti isti nadrealisti poeli potom da

pevaju u horu i da stoje mirno nahimnu slobode. Kada je shvatio da je

pogreio, postao je jo verniji Rableu,mati, nadrealistima koji su dugopretraivali po podsvesnom, posnovima. Pred univerzumom poli-tike, Danilo je tvrdoglavo, silovitoostajao pesnik. Zato je uvek znao dauhvati, unutar istorijske drame kojaga je opsedala, ono to je bilo najbolnije: sudbine zaronjene od poetka uzaborav;tugu tihih tragedija; munu ljubav prema ljudima bez imena i bezgroba. Mislim na najjai lik u njegovim knjigama, na oca koji je umro u kon-cetracionom logoru.


20/36

20


21/36

21

Danilo Ki, Danilo Ki, Danilo Ki,Mali Dani,tvojoj smrti mogao bih dodatii svoju malecnu smrt: svoj opus(gomilicu govanca,meu nama budi reeno ),da ti, staro piskaralo,

nisi nabacioblagovremenopunom lopatomna moju

buduu smrt:SMRT U PARIZU -odlian naslov za roman,skoro kao ...u Veneciji!Ali u Budimpeti?!

U ovoj zemlji nalik na nepovueni ve ce?!Pa sad reci sam...

Ne kae nita. Neu ni ja tebi rei.A kad bi znao da se na jugu zaista desilo ono:tvrdim: umrobi od smeha.Ali ti, oima koje videe smrt

prozreo si nas i zbrisaoi odavde. i odande. i odasvud.Za mene je ve kasno

P.S.0 tebi inae ujem i loe vesti.Krajcere igrati s Trockim?Koliko je pehista ti si najbolje znao?Pusti ga da ponekad vara.

Preveo Arpad Vicko1992

er PetriKrhotina pisma

Strazbur, 1964.


22/36

22

Susret dvojice junaka odigrava seu hodniku bioskopa koji podsea na per-iferiju ejkinoggrada: skele, grede, daske,gomila peska (da, pesak), korito za meanjemaltera, kante sa kreom, merdevine...Singer, jedan od retkih preivelih logoraa,

prepoznao je po mirisu/smradu (opsesivniKiov motiv) da je Jakov sudbinski vezanza logor. Jakov: Ja sam svoje detinjstvo

proveo po domovima za ratnu siroad... Tovam je takoe logor. To je bilo moda stogada bi se kompletirala porodina istorija. Doktor: Vai su...? Jakov: Nestali! Puf. Nestali (...)

Otac, majka, sestra. Znate li o emu sammalopre u bioskopu razmiljao? Da sumoda neke od onih naoara pripadalemom ocu. Priznajem, uz rizik amanskogitanja, da je to varijacija nekih motiva izKiovog Porodinog cirkusa. To je krugranih jada, krug bate s peanikom. Onse rimuje i sa autobiografskim poglavlji-ma iz romana Psalm 44. Evo, poglavlje 7

surovo objanjenje oca Edija (Edi-Edu-ard) keri (14 godina) zato ne moe da ue u tramvaj na kojem pie FURJUDEN VERBOTEN: Gospoica ne zna dakle jo ta znai da se neko ne

sme voziti tramvajem (...) i onda ree udesno otrenjen, odjednom (baremse njoj tako uinilo ili moda zato to je opet natakao naoari s gvozdenimokvirom kao kada se sprema da je ispita lekciju iz nemakog): No imri se umoju maramicu, mala moja i stisnu joj nos svojom maramicom to zaudara

na duvan kao i njegovi prsti i ree joj onda jo da opere ruke i da donesenemaki renik da je propita (...) i ne otvorivi ga jedan jedini put, jer to nijebilo potrebno ni njoj ni njemu, on je upita kako se kae na nemakom: misliti,

Boo KoprivicaPlua kao grobnica due iliDrveni sanduk Tomasa Vulfa

Pariz, 1971.


23/36

disati, iveti, voleti (...) a kako bi ona odgovarala bez razmiljanja on bi samorekao posle svake rei bravo i klimao glavom profesorski, a onda na kraju,

posle jo jednog bravo on ree: Sada neka gospoica stavi na odreeno mestoglagol VERBOTEN FUR i JUDEN VERBOTEN, a majka opet samo zavapi:Edi! Zaboga Edi! Preklinjem te!

Ova linija romana, kao linija porodine krvi, stie do poslednje slikeromanaPsalm 44. Kad grupa mladih nemakih turista dolazi u muzej (logor)jedan od njih sa gomile uzima naoari s gvozdenim okvirom (moda Edu-arda Sama, moda Eduarda Kia) i natie ih sebi na nos: Hu-Hu! Ich bin

Jude! Ich bin Jude! Zatim rezak udar naoara baenih natrag na gomilu.Otri igliasti zvuk stakla prska pomean sa maljavim, obesnim smehom(...). Gvozdene okvire ve je poela da najeda ra (...). Ti okviri sa napuklimili razbijenim staklima vie su liili na hrpu lobanja nego na gomilu starog

gvoa.Na nogama mladia, ispod kratkih pantalona, svetlucaju ute malje.

Kao da su to one iste malje na nogama, mladih folksdojera iz romanaBata,pepeokoji otvaraju ruiaste boce kra-kera i snanim zubima pregrizaju usnuharmoniku. Tako se otvara sezonalogora. Tako se otvara vek logora ivek zaborava zvuk masne hartije u

bioskopu kao zvuk zaborava. I ve uprvoj slici Solomon Singer veli Jak-

ovu: Vi niste dremali... Jeste li videlikako je svet izjurio napolje?... Sasvimravnoduno. A bio je to straan smrad: toniko ne moe da pojmi... Niko... Svet se

privikava na to... Svet polako zaborav-lja. Polako i sigurno. Jakov: I nastavlja da jede svoj sendvi uvijen u masnu hartiju... I taj zvuk masne hartije kao da se utapa u onu istorijsku, u ideoloko-

politiku frazu da se ne sme zaboraviti zloin. A zloin ne samo da se zabo-ravlja, nego se u tom romoru, romoru i hororu istorije (politike istorije) vri

prebrojavanje. To runo, kalkulantsko nadmetanje / podmetanje koliko je ljudistradalo, koliko je umoreno na stravian nain, na Kolimi u Norilsku i Kara-gandi, u Auvicu i Buhenvaldu, u getu u Varavi, u Jasenovcu u Jajincima, uSrebrenici. U takvoj falsikovanoj istoriji neguje se kult Staljina a zaboraveOsip Mandeljtam i Marina Cvetajeva, neguje se kult Hitlera a zaboravljajuBruno ulc i Valter Benjamin. I onda ovi nai mali nacionalisti, nacionalisti i

faisti vaskrsavaju duh Anta Pavelia i Tumana a zaboravljaju Ivana GoranaKovaia i Zija Dizdarevia. Pa prave te male - bedne mitove od Miloevia,Karadia i Mladia a zaboravljaju Milana Miliia i Izeta Sarajlia.

23

saPaskal Delpe


24/36

U celoj Kiovoj drami Drveni sanduk Tomasa Vulfa, kao refren prisu-tan je taj motiv nemoi poezije, nemoi ili nedovoljne moi umetnosti da seti zloini zapamte. Nemoi da se dosegne iracionalnost, mata i iracionalnostzla.

Ki je dramuDrveni sanduk Tomasa Vulfapisao prema narudbi, za

televiziju. Filip David pozvao je sedam pisaca da napiu drame o sedam smrt-nih grehova (Peki, Ki, Kova, Bora osi, Dragoslav Mihailovi, ivojinPavlovi). Ki je izabrao lenost. Ki lenost ne gleda kao porok, gleda na lenost bez pedagoke ilimoralistike pridike. Ime Tomasa Vulfa itaocu signalizira da je Ki krenuoiz kontre. Tomas Vulf,Pogledaj dom svoj, anele, bio je pisac velike ener-gije, pisao je kao u bunilu, a onda u poznu no ili rano jutro trpao stranice uotvoreni koveg: Pisao sam i pisao s tim svetlim stvaralakim plamenomu sebi s kojim pie jedan mlad ovek kome nikada nita nije objavljeno; a

koji je ipak siguran da e sve biti dobro. A onda se, kao u kakvoj Harmso-voj prii, pojavio izdava, zavirio u sandukTomasa Vulfa, izvadio hrpe listova, odneoih kui, poreao stranice i pisac je postaoslavan. Jakov veruje da je aneo nesreekoji se naginje nad prolou dovoljan ulogda se porodina tragedija pretoi u knjigu.Meutim, on sluti, on zna da je nesrea bez

nesanice-stranice nedovoljan ulog da sepostane pisac. Jer, svest o nemoi tea je odnemoi. Njegova sujeta krvari, jer on ipakzna da je knjievnost misteriozno spajanjeu kojem patnja i oseanje forme postaju

jedno. Poreklo te lucidnosti ima boju pro-laznosti stvari. To je lenost lucidnosti. To je lenost koja boli, boli bogatije odnesree. U toj lucidnosti, lucidnosti lenosti ima humora. U toj svetlosti trebagledati enciklopedijski katalog tehnika koje Jakov nabraja. Nabraja nainena koji su pisali veliki pisci. iler je mirisao trule jabuke, Gogolj prepisivao

po osam puta svoj rukopis, prepisivao i spaljivao, ehov je pisao na Jalti i naKapriju, a Prust oblagao sobu plutom. Izvor humora je i metod odlaganja. Refren odlaganja. Tako Jakov kad doe prolee veli da on najvievoli da pie u poznu jesen, a kad doe pozna jesen... Ako je lep dan, ako jelepo jutro on voli da pie u pozne sate. A kad dou pozni sati on ide u etnju.Kad je tu Solomon, smeta mu Solomon a kad nema Solomona onda plae ona

mala od eringovih i tako u nedogled. I taj nedogled lenosti to je Jakovljevarana. Oiljak koji boli. Beanje u lenost vodi u surovost. Prijateljstvo u nesrei, u prepozna-

24

saDadom uriem, Pariz, 1988.


25/36

25

vanju oiljaka, kad iscuri nada da se nesrea moe pretoiti u vino prie,prelazi u ljubav od ogrebotina, od krvavih ujeda. U ozleivanje rana. U eljuda se zagrebe po licu prijatelja.

Doktor: Tvoja knjiga i moja sterilnost. To ima veze. (Vie) To imaveze!

Jakov: Rei u ti, doktore, ono to ti nisam rekao proli put. Ti sipromaen ovek! I to nije moja krivica (Vie). To nije moja krivica ti nisinikakav doktor (...) Ti nisi zavrio studije. Ti si anestetiar. Kako se drama blii kraju Jakov sa dosadom (i alkoholom) vueklonulost svoje nesree. Svoju lenost.Tragini nesporazum nastaje kad Solo-mon i Jakov shvate da ne mogu bitiskriveni u tuoj senci. Jakov u narujuSolomona, Singer u kaverni knjige, u

pluima Jakova. Poslednji deo drame potvrujeovu priu o surovosti. Iako je scenogra-

ja lirska lampa sa abaurom, pucket-anje svee u menori...Jakov je u velikidrveni sanduk ubacio samo jednu strani-cu. Jedan jedini list posvetu za knjiguo Singeru. I sebi. Dok Jakov ita posvetuna grobu Solomona Singera prati ga mo-

litva za upokoj mrtvih. I slika drvenogsanduka u koji moe staviti jo samosvoje telo i bele stranice svoje lenosti. Ko je Solomon Singer? Ima li

bliskih roaka? Da li je menjao ime? Ovose lice pod drugim imenom dva puta po-minje u Kiovom romanuPeanik. Ili jeto njegov roak smrti? Ili je to on samu ogledalu? Ili ja, po obiaju, naslednoji literarnoj izofreniji, traim veze tamogde ih nema?

Dakle, uPeanikuEduard Sami Gavanski seaju se zajednikih poznanika i pominju ime gospodina AdolfaSingera, lekara kome su u zatvoru, ivom, amputirane noge. Drugi put AdolfSinger je na spisku onih koje je Eduard Sam citirao u borbi miljenja sa svo-

jim prijateljem Gavanskim.U dramiDrveni sanduk TomasaVulfa na nadgrobnoj ploi Solomona

Singera uklesano je da je roen 1902. a umro 1972. Poslednje godine proveoje u invalidskim kolicima, koje je naao na ejkinom ubritu. Umro je odbolesti nogu.


26/36

26

U Subotici, gradu u kojem je Danilo Ki roen, pronaao sam da jedr Adolf Singer bio meu prvom desetoricom Jevreja koji su ubijeni 1941. DrAdolf Singer roen 1897, 15. februara (nedelju dana pre roendana DanilaKia, 22. februara 1935), pogubljen je 18. novembra 1941. Pre ina pogu-

bljenja u zatvoru su mu, ivom, amputirane noge. Testerom.

Ki je za vreme boravka u Strazburu (1962 64) upoznao i izves-nog ilijena Sismana koga je posebno zanimalo pozorite. Taj ilijen Sismanbolovao je od lenosti, od metazike lenosti, i Ki ga je stalno nagovarao daneto o pozoritu ili za pozorite napie. Sisman je napisao dramu Poslednji

primerakna pet stranica. I nita vie. Neto od linosti ilijena Sismana moese prepoznati i u liku Jakova, onoga koji sumnja, koji zna svoju mo. A onajkoji stalno u sebe sumnja on je kao to su valovi morski, koje vetrovi podiui razmeu.


27/36


28/36

Reditelj Nick Upper (Slovenija)Niko Gori diplomirao je na Ljubljanskoj Akademiji za pozorite, radio, lmi televiziju kao glumac. Zaposlen je u Slovenskom mladinskom gledaliu ali

je saraivao (i kao reditelj) sa trideset pozorita i neovisnih institucija od Slo-venije do Skoplja, Beograda, Subotice, Ohrida, Budve, Podgorice, Cetinja,

Kumanova, Zagreba, Dubrovnika, Rijeke, Splita, Pule i Bea. Uestvovaoje, u brojnim znaajnim i nagraivanim predstavama, na vie od dve stotinepozorinih festivala u Sloveniji i dvadeset est drava (Engleska, Kanada,Belgija, Ukrajina, Argentina, Austrija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Fran-cuska, Hrvatska, Italija, Srbija i Crna Gora, Kolumbija, Makedonija, Mek-siko, Njemaka, Holandija, Poljska, Rusija, Slovaka, panija, vajcarska,Urugvaj, Venecuela, Vels i SAD). Kao reditelj radi pod pseudonimom NickUpper u Sloveniji, Crnoj Gori i Makedoniji. Bavi se i publicistikom. Studirao

je istoriju umjetnosti i muziku kolu, a bio je likovni i plesni kritiar , novi-

nar, u revijiMladina i vie drugih novina. Kao glumac inovirao je glumu sa puzzletehnikom i ustanovio postmoderni pristup. Kao reditelj istrauje novi global-ni stil (interakciju izmeu dramskog pozorita i performansa), zato je 1999.godine osnovao Globalan teatar, sa kojim se je do sada pojavio na ezdesetakfestivala. Saraivao je sa brojnim rediteljima: Bojan Stupica, Mile Korun,France Jamnik, arko Petan, Miran Herzog, Duan Jovanovi, Ljubia Risti,Janez Pipan, Jurij Souek, Vito Taufer, Dragan ivadinov, Toma Pandur,


29/36

29

Roberto uli, Branko Brezovec, Mira Erceg, Suada Kapi, Paolo Maeli, Ed-uard Miler, Matja Pograjc, Ivica Buljan, Diego de Brea... Odigrao je vie odsto petdeset pozorinih uloga i osvojio dvadeset sedam priznanja i nagrada(najvie u pozoritu). U Crnoj Gori je dobio nagradu Slobodan Aligrudiza najboljeg glumca festivala na FJAT 1988 (L. Cerol: Alisa u zemlji udesa),

priznanje za selekcijski rad na FJAT -u (1990), 2000. godine postao je poasnilan Crnogorskog narodnog pozorita, a 2002. godine dobio je nagradu CNPza reiju predstave Otpad Ljubomira urkovia.Reije:Emil Filipi Veselja dom (Slovensko mladinsko gledalie, 1996), B.- M.Koltes U samoi pamunih polja (Slovensko mladinsko gledalie, 1998),Gojmir Polajnar, Nick Upper Ubij, ne volim te (Globalan teatar, 1999),Ljubomir urkovi Kua lutaka -Tobelija (Crnogorsko narodno pozorite,Ex ponto, 2000), Nick Upper Neobljubljena 2000 - Primievoj Juliji (Glo-

balan teatar, Galerija Kapelica, Kulturno drutvo B-51, Mladina, 2000), Lju-bomir urkovi Otpad (Crnogorsko narodno pozorite, Ex ponto, 2002),Rok Vilnik Jedanaesto udo (Meunarodni omnibus 5 Ljubljana, 2002),Franjo Frani Janoka (Pozorite Glej, Ljubljana, 2003), August KotzebuePjetli Tin, Globalan teatar, Cankarjev dom, Mini teatar, Ljubljana, 2004),eljko Stanjevi Sanjivi nagon (Kraljevsko pozorite Zetski dom, Cetinje,2004) i Saviana Stanescu Balkan Blues (Naroden teatar Kumanovo i Glo-

balan teatar, 2004).

Branimir Popovi (1967)zavrio je glumu u Sarajevu na Akademiji scen-skih umjetnosti. Neposredno poslije diplomiranja igrao je u sarajevskim

pozoritima Otvorena scena Obala i Kamerni teatar 55, u Narodnompozoritu u Sarajevu i Kraljevskom pozoritu Zetski dom - Cetinje. Nakonrada u Sarajevu igrao je u Beogradu (Jugoslovensko dramsko pozorite) ipredstavama Grad teatra - Budva.Godine 1992. izabran je za asistenta na Akademiji scenskih umjetnosti u Sa-rajevu, za predmet gluma.Od maja 1993. godine lan je Crnogorskog narodnog pozorita, a 1996. iz-abran je za asistenta na predmetima Scenski govor i Scensko pjevanje naodsjeku za glumu na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju. Do 2001. go-dine Popovi je obavljao funkciju direktora Gradskog pozorita u Podgorici,kada je imenovan za ministra kulture u Vladi Republike Crne Gore. Funkcijuministra kulture obavljao je do poetka 2003. godine.Branimir Popovi je ostvario znaajne uloge u brojnim predstavama: Hamlet(JDP- Beograd), Bura (Teatar Gardo -Zemun), Gospoica Julija (DOD-

EST - Podgorica), Princeza Ksenija od Crne Gore, Vinjik (Kraljevskopozorite Zetski dom -Cetinje), Izvanjac, Gorski vijenac, Zloin i ka-zna, Malograani, Don uan se vraa iz rata, Nora, Montenegrini,


30/36

30

Lani car, Montenegro blues, Galeb(Crnogorsko narodno pozorite),Konte Zanovi, Banovi Strahinja, Antigona u Njujorku (Grad teatarBudva), Turneja (Atelje 212 -Beograd), enidba kralja Vukaina, Zau-vijek tvoj (Gradsko pozorite -Podgorica).Uloge na televiziji i lmu: Gorski vijenac, Crnogorska svadba,

Oriinali, U ime oca i sina, Belo odelo, Normalni Ljudi,Sudbinajednog razuma, Strljen, Kud plovi ovaj brod, Mrtav ladan, Opetpakujemo majmune, Imam neto vano da vam kaem.Dobitnik je mnogobrojnih umjetnikih priznanja, meu kojima se izdvaja-

ju: Sterijina nagrada (1996), nagrada Udruenja dramskih umjetnika CrneGore (1996), Zoran Radmilovic (1997), Nagrada Djeijeg festivala(1998),Zlatna mimoza(1999), Sterijina nagrada (2004), nagrade Crnogorskog nar-odnog pozorita i Grad teatra, kao i najvia dravna nagrada -Trinaestojulskanagrada za izuzetan stvaralaki doprinos. Pored navedenih umjetnikih re-

zultata, Popovi ostvaruje zavidan doprinos u oblasti pedagogije i ima zvanjevanrednog profesora, na predmetu Gluma - Fakultet dramskih umjetnosti naCetinju.Branimir Popovi, trenutno obavlja funkciju direktora Crnogorskog narod-nog pozorita.

Predrag EjdusRoen u Beogradu 24.07.1947. 1966 god. zavrio XIV beogradsku gimnaz-

iju. Akademiju za pozorite, lm, radio i TV upisao 1968 god. u klasi prof.Ognjenke Milievi. 1972 diplomirao glumu u klasi prof. Milenka Mariia.Od 1972 god. stalni lan Narodnog pozorita u Beogradu. U Jugoslovenskodramsko pozorite prelazim 1991 god. A od 1996 god. postajem vanredni

profesor glume na Akademiji umetnosti Univerzitet Braa Kari. U pro-fesionalnoj karijeri koja traje ve 35 godina igrao sam i gostovao u svimznaajnijim pozoritima Jugoslavije. Atelje 212, Srpsko narodno pozorite,Beogradsko dramsko pozorite, Crnogorsko narodno pozorite, Subotica(Narodno pozorite), Kruevac (Narodno pozorite), Zagreb Jazavac (Pet-rica Kerempuh) i dr. etiri godine bio sam predsednik Udruenja dramskihumetnika Srbije i godinu dana VD direktor drame Narodnog pozorita Beo-grad.Dobitnik dve Sterijine nagrade, Oktobarske nagrade Beograda, dva zlatnaLovorova vijenca u Sarajevu, Ardalion u Uicu, nagrade: Milivoje ivanovi,Joakim Vuji, Ljubia Jovanovi, Raa Plaovi i druge.Igrao u oko tridesetak lmova, pedesetak TV drama i serija i mnotvu ad hok

pozorinih projekata. Osniva ad hok pozorita Pod razno, teatra Kult i dr.

U pozorinoj karijeri odigrao preko 150 uloga razliitih anrova. Saraivaosa najznaajnijim rediteljima ovog vremena ( Egon Savin, Dejan Mija, VidaOgnjenovi, Mira Erceg, Slobodan Unkovski, Ivica Kunevi i dr.)


31/36

Najznaajnije uloge: Medbanks, Kandid Bernard o, acki Nevolja odpameti, Osip Mandeljtan Strah i nada, Faust I, II, Kir Janja, Oblomov, Por-rije Petrovi Zloin i kazna, Mikin, Ivan Karamazov, ajlok, Boris Go-dunov, Joakim Vuji Kako zasmejati gospodara, Kontrabas mono drama,Patrika Ziskinda i niz drugih uloga.

Cetinje - Septembar 2005.

Boo Koprivica, rodio sam se u Nikiu 1950. Zavrio sam Nikiku gimnaz-iju. Diplomirao sam Svjetsku knjievnost sa teorijom na Filolokom fakultetuu Beogradu. Objavio sam tri knjige: Volej i sluh, Ki Borhes i Maradona iVreme rei.Bio sam dramaturg u predstavama: Kanjo Macedonovi Vide Ognjenovi,

Doktor uster Duana Kovaevia i Kralj Ibi Alfreda arija (Kraljevskopozorite Zetski dom). Bio sam specijalni konsultant na lmu Emira Kus-turice Bila jednom jedna zemlja, Sedam dana u ivotu jedne ptice,Crna maka beli maor i u lmovima Skoro sasvim obina pria MiloaPetriia, Bumerang Dragana Marinkovia i Mala nona muzika DejanaZeevia.ivim u Beogradu kao grobar (partizanovac) i piem knjigu Sto driblinga.


32/36

ilija Pavievi, roen na Cetinju 1950 godine.Od svoje prve izlobe (1982) u Podgorici, do danas imao sam vie od dvade-set samostalnih izlobi kako u zemlji tako i u inostranstvu, i preko sto pedesetgrupnih izlobi: Cetinje, Podgorica, Herceg Novi, Budva, aak, Kraljevo,Beograd, Panevo, Novi Sad, Vrac, Sarajevo, Zagreb, Ljubljana, Dubrovnik,

Mostar, Bari, Rim, Venecija, Pariz, Keln, Frankfurt, Kasel, Toronto, Berlin,Drezden...Predstavljao sam Crnu Goru na Venecijanskom Bijenalu 2001 god. zajednosa poznatim ruskim umjetnikom Olegom Kulikom, koja je odrana u Jugo-slovenskom paviljonu.Za svoj dosadanji rad, dobio sam vie nagrada i priznanja, od kojih izdva-

jam:- ULUCG 1984, 1989, 2004. Nagrade sa imenima Petra Lubarde, MilaMilunovia i Rista Stijovia.

- Likovni salon 13 Novembar Cetinje 1983 i 1989, prve nagrade ili Grandprix salona i 1991 nagradu grada Cetinja.Istiem najvee priznanje koje Crna Gora dodjeljuje za stvaralatvo iz oblastikulture Trinaestojulsku nagradu 1993. godine.Radio sam scenograje za predstave u Pozoritu DODEST, Crnogorskomnarodnom pozoritu u Podgorici i Kraljevskom pozoritu na Cetinju.


33/36

IzdavaKraljevsko pozorite Zetski dom CetinjeZa izdavaaLjubomir urkovi direktor

UrednikBoo KoprivicaProgram pripremioorije Radoii

DizajnStudio uriPodgoricaPripremaDigitalPrintCentarPodgorica

tampaTira 2500

Cetinje, oktobar 2005.


34/36


35/36


36/36

KRALJEVSKO POZORITE ZETSKI DOMCETINJE

drveni sanduk knjiga_danilo kis

Documents