diferencijalne skale

7/24/2019 Diferencijalne skale

1/62


2/62

Vrste

muzike

Redosled

rang

Prviizbor

rang Parovi rang Procenti

rang

ROCK 37 2 11 2 71 2 532 2

POP 31 1 14 1 87 1 754 1

CLASSIC 81 4 0 4-5 31 4 290 3

FOLK 78 3 0 4-5 37 3 285 4

JAZZ 88 5 1 3 12 5 95 5


3/62

Stavovi objekti ispitivanja

(Relativno) trajne unutarlinedeterminante vrednosno polarizovanogponaanja pojedinaca u odnosu na socijalneobjekte, koje su steene kroz neposrednoili posredovano iskustvo sa tim objektima.

Vie na predavanjima, ovde prvenstveno omerenju stavova!


4/62


5/62

Vanost ispitivanja stavova

Stav ponaanje


6/62

%o1etak merenja stavova i novonastaete/nike merenja doprinee su razvojubazi1ni/ istraivanja o prirodi, formiranju,deovanju i menjanju soijani/ stavova.

Danas je merenje stavova 2industrija3!

rasprostranjenost, utiaj


7/62

$ako moemo do-i do saznanja ostavu4

a osnovuposmatranja kako se osoba ponaau reevantnim svakodnevnim situaijama kojesu uz to i reprezentativne.

Vro teko izvesti ovakva posmatranja,

ponaanje nije samo funkija stavova

%reko upitnikakojim osobu pitamo o stavu

5iroko primenjiv na1in ispitivanja, uz usove


8/62

spitivanje stavova putem upitnika

Direktne tenike!

2$akav je va stav prema abortusu43

(usovi6 svestan stava, sposoban daverbaizuje, spreman da saopti)

"ndirektne tenike6 ispituje se neto to

naiz"ed nema veze sa objektom stava(posebna ekija)

#oludirektne tenike(naj1e-e)6 ra1anjivanje

na indikatore, ispitivanja, sinteza od"ovora


9/62

Definiija stavsko" objekta

aj1e-e puko imenovanje6 stav premaizbe"iama, matematii, u1iteju...

7e0utim, soenije i apstraktnije objektetreba definisati preiznije6

2ravnopravnost svi/ "ra0ana3,

2vrednosni profi madi/3...


10/62

Di$erencijalne skaleLouis Leon

Thurstone


11/62

8ouis 8eon 9/urstone

nenjer eektrote/nike iasistent 9omasa :disona

Otkri-a u vezi sa pokretnim

kamerama i projektorima Opisao metod trisekije u"ova

Smatra se pionirom 2zeeni/3

%reda"ao te/noo"ije zadobijanje 21iste3 ener"ije izre1ni/ sivova i ija"arini/vodopada.

#aktorska anaiza, intei"enija


12/62


13/62

7o"u i se stavovi meriti4

Da bi psi/ofizi1ka izra1unavanja pra"adrai u1inio interesantnim umesto mai/te"ova uzimao je teine prekraja,popuarnost naija, itd.

Objavjuje prvi 1anak posve-en merenjustavova


14/62


15/62


16/62

%o1inje da meri stavove po u"edu napsi/ofizi1ka merenja pra"ova drai.

#okusira se na afektivnu komponentustava, ona je po"odna jer je6

jednodimenzionana,

"raduirana i

poarizovana


17/62

%rinip merenja

;a pra" teine6 prona-i te"overazi1iti/ teina, njima ravnomernopokriti kontinuum, porediti svakisa standardnom drai

;a stavove6 standardna dra jeS9V ispitanika. 9aj stav treba

uporediti sa nizom ponu0eni/verbani/ iskaza (


18/62

9i verbani iskazi (


19/62

#aze u konstrukiji 9erstonove skae

>. Sakupjanje reprezentativno" uzorka tvrdnji oobjektu stava

(iz novina, knji"a, raz"ovora sa dru"im judima,intervjua, itd.) npr. ?@@ tvrdnji

A. naiza, oenjivanje i redi"ovanje tvrdnji6formiranje preiminarne iste

9vrdnje anaiziramo6 sadrinski, o"i1ki, jezi1ki.

Dobijamo preiminarnu istu od >@@B>C@ tvrdnji.


20/62

$riterijumi formuisanja i seekionisanja

>. Sadri vrednosni sud o objektu stava(barem impiitno6 ose-am, verujem, misim: 1injenie) tvrdnje treba da sudiskutabine

A. Svaka tvrdnja treba da bude reevantna zastavsku varijabu koja je predmet ispitivanja

(da "a pominje, ne nuno po1etak ni nominativ)

?. 9vrdnjetreba dapokriju eo stavski kontinuum.

(-- - % & &&)


21/62

$riterijumi

E. 9vrdnje treba da budu jednostavne (


22/62

;adatak

'daberite stavski objekat (eutanazija, stranka, globalizacija, demokratija, televizija, religija )

apiite *+ tvrdnji, potuju-ipretodna pravila


23/62

Oenjivanje i sortiranje tvrdnji odstrane eksperata

Objetivni kriterijum o mestu tvrdnje nakontinuumu -- / GG je intersubjektivnasa"asnost proenjiva1aHekperata.

Ori"inano6 paketi- isti-a i >> pretinaaozna1eni/ sovima do $

Danas6 ista tvrdnji sa rednim brojem i porednji/ upisati sovo

(ne broj da ne usmerava na evauaiju)


24/62


25/62


26/62


27/62

NEvae (ne)sa"anje

$akav stav ta tvrdnja izraava,

$akva oena o objektu stava je u njojiznesena,

$akav stav ima onaj koji iznese takvu tvrdnju

(ekstremno ne"ativno) I B : (ne"ativno) # (neutrano)

*B' (pozitivno) $ (ekstremno pozitivno)


28/62

zra1unavanje skani/ vrednosti

e sau se svi proenjiva1i oko ta1no"mesta na kontinuumu.

Dobijamo distribuiju od"ovora za svakutvrdnju i za svaku tvrdnju izra1unavamomeru entrane tendenije i meru rasprenja.

7&9 medijana 7+ kvartilna devijacija

7dn (%C@) J (%KC %AC)


29/62

;ato ne S i SD4

7dn i J su manje osetjive na ekstremna odstupanja

%usenko


30/62

##D&(p/+0$)12/i

D B donja "rania intervaa u kom je perenti p B proporija koja od"ovoara perentiu

f B kumuativna frekvenija do intervaa

# B frekvenija unutar intervaa

i B interva razreda


31/62

#sioloki smisao mera

MdnB intenzitet stava izra3en datomtvrdnjom

QB mera jednoznanosti tvrdnje


32/62

zbor kona1ne iste

9vrdnje treba da budu razumjive i naravno

9reba ravnomerno da pokriju 1itav kontinuum

z svako" razreda uzimamo po >B? tvrdnje

Vode-i ra1una da budu

to je vie mo"u-e jednozna1ne


33/62

%rovera ireevantnosti tvrdnji

Osim previsoke J, tvrdnja moe biti oa ipo kriterijumu ireevantnosti (2provuka se3)

Ltvr0uje se na osnovu kona1ne verzijeskae i od"ovora ispitanika

(pri/vataju je i oni sa ne"ativnim i oni sapozitivnim stavom)


34/62

$ona1an iz"ed skae

Skaa se obi1no sastoji od A@BE@ tvrdnji

aj1e-e pore0ane po vrednosti medijane

(bio uzazno ii siazno) 7oramo imati skane vrednosti svi/ tvrdnji nuan usov za postojanje ove skae

Speifi1an na1in od"ovaranja!!! #rimeri


35/62

Varijante u konstruisanju skae

9erston nije imao pret/odna empirijskaistraivanja za komparaiju pa je bio veomaoprezan.

4roj procenjivaa6 9erston ?@@ ?@, C@

ain iznoenja procena mo"u i brojevi, pai skae sa manje podeoka KBM

Raunanje skalni vrednostimoe i S iSD (iskju1iti o1i"edno probemati1ne eksperte)


36/62

%robemi sa 9erstonovom skaom

%robemati1na uo"a proenjiva1a(motivisani, pajivi, s/vatii uputstvo...) ?

Stav proenjiva1a (vro teko iskju1iti "a)

A prioriskaa! $arakteristike tvrdnji i skaeu eini izra1unate pre prvo" zadavanja inaknadna ispitivanja nemaju nikakvo"utiaja na nji/

i ima prirodnu nulu i visoko di$erencirastavove(pozitivno)


37/62

7odifikaije 9ertonovo" postupka

+emers6 generalizovane skale(premakasi objekata6 koski predmet, drutvenainstituija, naija...) 9o, ona, ovo...


38/62

%robemi sa merenjem stavova

L mno"im su1ajevima to merenje nijezasnovano ni na kakvim prinipima, ne"o sevri ad /o, amaterski, trae se neke pre1ie

do od"ovora na postavjena pitanja, bezikakvo" vo0enja ra1una koiko je to preiznoizmereno i da i je uopte mereno ono to je

nameravano da se meri. 7e0utim ako eimoda zaista vodimo ra1una o svemu ovomesuo1avamo se sa nizom o"rani1enja razi1ite

prirode.


39/62

;nanja koja od"ovorno uzimamo iispravno primenjujemo

%rva "rupa probema javja se zbo" prirode i na1ina merenja dake zbo" teupitni1ke situaije i papir oovka forme. 9u se javja nekoiko probemau"avnom u vezi sa motivaijom ispitanika.

direktna nemotivisanostkoja se odraava u nepajivosti pri popunjavanjuupini1ke forme ispitanii mo"u na brzinu (/astiN) 1itati ajteme, zatim semoe desiti da ne razumeju ajteme (neku re1, ii smisao ii nemajuinformaije o onome o 1emu su pitani), mo"u da presko1e neke stavke

davanje ekstremni/ od"ovora6 neki subjekti odabiraju samo ekstremneod"ovore, reimo samo > i C na Cstepenoj skai. 9ako da iz nji/ovi/od"ovora moemo po"reno da zakju1imo da oni imaju ekstremne po"edei mijenja o pitanjima kojima se bavimo, a u stvari je re1 samo o na1inuod"ovaranja

aPuiesene6 skonost ka sa"anjusa (skoro) svim ajtemima bez obzira nanji/ov sadraj. a ovo moemo "edati i kao na1in na koji ispitanik dobijapriznanje ispitiva1a. epotrebno je ista-i da su ovakvi od"ovoriprobemati1ni jer ne refektuju stvarnu evauaiju date tvrdnje.

reenje6 inverzni ajtemi Soijana poejnost od"ovora tendenija da se daju 2drutveno

od"ovaraju-i od"ovori. Subjekti ee da budu vi0eni kao 2dobro pria"o0eni,3


40/62

edovojno dobra predikijaponaanja preko izmereni/ stavova

Stav ponaanje

koji se jo faktori ume-u u taj odnos i ta je

potrebno u1uiniti da bismomaksimaizovai datu vezu


41/62

;abrane ispitivanja

L komunisti1kim reimima (prema drutvenoreevantnim temama jer nije smeo da se kriti1kipreispituju osnovne ideooke do"me)

Danas na zapadu bez poiti1ki nekorektni/itema: skaa =C@i/ "odina6

27anueni rad i nekvaifikovana zanimanja

iz"eda da mno"o vie od"ovaraju rna1kommentaitetu i sposobnostima ne"o nekikvaifikovaniji i od"ovorniji posao.3


42/62

Lmesto to"a6

spitivanje rasni/ stavova >MFK6

2e bi/ poveo &rna na ru1ak u restoran "deme dobro znaju.3

7odern +aism Sae danas6

28ako je razumjivo nezadovojstvo obojeno"

stanovnitva u merii3 (inverzni) ii 2Obojeno stanovnitvo je veoma za/tevno usvojim pritisima za jednaka prava.3


43/62

%robemi sa merenjem stavovaputem papirBoovka upitnika6

>. epajivost ispitanika

A. Davanje ekstremni/ od"ovora

?. Skonost sa"anju sa svim ajtemima bezobzira na sadraj

E. Davanje soijano poejni/ od"ovora


44/62

ndirektne strate"ije za merenjestavova6

>. %osmatranje subjekata bez nji/ove svesnostida su posmatrani

A. %osmatranje aspekata subjektovi/ ponaanja(obi1no fiziooki/ reakija) nad kojima(pretpostavja se) subjekti nemaju kontrou.

?. Obmanjivanje subjekata bio da poveruju daposmatrana stvar nije u vezi sa nji/ovimstavovima ii da poveruju da nemaju kontrounad svojim od"ovorima.


45/62

%robemi povezanosti stavova iponaanja6

7i u"avnom merimo stavove kao dispoziionasvojsva koja imaju neki direkioni utiaj naponaanje prema i u vezi sa objektima stava,

tj. od stavova se o1ekuje da budu prediktoriponaanja. i naravno oni nikad ne koinidirajuu potpunosti, a ponekad je ta povezanost

suvie saba. +azo" tome je pre sve"a u tomeda je ponaanje determinisano i dru"imfaktorima (npr. situaionim) a ne samo

dispoziijama.


46/62

$urt 8eQin

%Rf (8, S)


47/62

7. I. S/mit/

I

Distalni socijalni

antecedenti

IV

Situacija kao

neposredni

antecedent akcije

II Drutvena

sredina kaokontekst za

razvoj linosti i

sticanje stavova

III

Procesi idispozicije

linosti

V

(Politiko)ponaanje

9/ f % d I / i H


48/62

9/eorN of %anned Ie/aviorH+easoned tion

#is/bein i jzen smatraju da neuspe/ da uvekprona0emo zna1ajnu povezanost izme0u stavova iponaanja ne zna1i da stavovi nisu prediktori

ponaanja ii da su osobe koje ispitujemo (a i ostae)beznadeno nekonzistentne u svom ponaanju.

Oni smatraju da taj neuspe/ da se dobije jaka vezaSB%, u stvari, moemo atribuirati pre sve"a tome to

stavove i ponaanje ne merimo na istom nivouoptosti. #is/bein i jzen tvrde da se snana vezamoe dobiti ako stavski prediktor korespondira saTbi/evioranim kriterijumom.


49/62

jzen i #is/bein

%od korespondira saT podrazumevaju dasu stavovi i ponaanje mereni na istomnivou speifi1nosti i to se zove princip

kompatibilnosti. jzen i #is/bein razikuju stav prema

ponaanju (visoko speifi1an) i stav premaobjektu (ire zasnovan). pr. ako ispitujemoobast rei"ioznosti stav prema, reimo,moitvi je primer za prvu vrstu, a stav premarei"iji uopte za dru"u.

straiva1i tako0e razikuju zasebne akte (speifi1na


50/62

straiva1i tako0e razikuju (speifi1naponaanja usmerena na neki ij u odre0enomkontekstu i u odre0eno vreme) i bievioralne

kate!orijeii mutipe akte koji ukju1uju sistem akija.pr. s jedne strane imamo reimo da neki student odeda zapai sve-u u rkvi pred ispit a u dru"om suukju1ena sva ponaanja vezana za rei"ioznost6

moitve, prisustvo subama, 1itanje Iibije... %rinip kompatibinosti nam kazuje da stavovi prema

objektu (opti) vre predikiju bi/eviorani/ kate"orijaiiti ire kase ponaanja u razi1itim kontekstima, dokspeifi1ni stavovi (prema ponaanju) mo"u dapredvi0aju samo te pojedine akte.


51/62

%o jzenu i #is/beinu stavski i bi/evioranientiteti sastoje od po E eementa6akcije,ciljaka kome je akija usmerena,

kontekstaivremenau kome se akijaodi"rava.

Stav -e biti prediktor ponaanja do mere u

kojoj korespondira sa ponaanjem u ova1etiri eementa.


52/62

9eorija opravdane akije jzen i #ibejn >MKC.

biejvioralna

uverenja

procenaisodaponaanja

normativna

uverenja

motivacija da

privati

uverenja

stav

subjektivnenorme

biejvioralna

intencija

ponaanje


53/62


54/62

Ova teorija pretpostavja da osobe raionanoprora1unavaju enu i korist od stupanja uodre0enu akiju odnosno odre0eno" ponaanjai pajivo uzimaju u obzir kako -e zna1ajni dru"ioeniti to ponaanje.

Stav prema ponaanjuse sastoji iz dvekomponente6

4ievioralni uverenja uverenja oposediama ponaanja

5valuacija isoda afektivni/ evauaijaposedia.

Ueimo da predvidimo da i -e jedna osoba pri/vatiti nisko


55/62

Ueimo da predvidimo da i -e jedna osoba pri/vatiti niskoB/oesterosku dijetu . 7i bismo prvo uzei u obzir kakva su

uverenja te osobe u vezi sa ovakvom dijetom, npr.

>. %ri/vataju-i niskoB/oesterosku dijetu smanji-u rizik od sr1ano" udarauopte nije verovatno > A ? E C F K veoma verovatnoA. %ri/vataju-i niskoB/oesterosku dijetu umanji-u i unos kaorija.uopte nije verovatno > A ? E C F K veoma verovatno

itd.

uzei bi smo u obzir i evauaije posedia dati/ uverenja. pr.

>. Smanjenje rizika od sr1ano" udara je6oe > A ? E C F K dobroA. Smanjenje unosa kaorija je6oe > A ? E C F K dobrotd.


56/62

i uzei bismo u obzir i subjektivne normekoje se tako0e sastoje od dve komponente6

ormativni uverenja uverenja osobeda speifi1ne osobe ii "rupe mise da onatreba ii ne treba da se ponaa na

odre0eni na1in i

6otivacije osobe da privatita

o1ekivanja dru"i/

ormativna uverenja


57/62

>. 7oj ota smatra da ja6nikako ne treba da > A ? E C F K svakako treba dazapo1nem sa dijetom zapo1nem sa dijetom

A. 7oj najboji prijatej smatra da ja6nikako ne treba da > A ? E C F K svakako treba da

zapo1nem sa dijetom zapo1nem sa dijetom

7otivaija da se soi (da ispuni o1ekivanje) $oiko "enerano drite do to"a ta svako od sede-i/ osoba

("rupa) misi da treba da uradite6

imaoveoma 7oj ota > A ? E C F K 7oj najboji dru" > A ? E C F K


58/62

#ormua

"oe # $"oj % "je & $"on % "ne


59/62

Ii/eviorana intenija

$ako joj samo ime kae 'Ije namera da se ponaana odre0en na1in.

%o ovoj teoriji se pretpostavja da i stavovi i

subjektivne norme previ0aju inteniju ka odre0enomponaanju. %od nekim usovima, stavovi osobepredvi0aju njenu nameru da pristupi odre0enomponaanju. %od dru"a1ijim okonostima ponaanje

predvi0aju subjektivne norme (ne1ja


60/62

%onaanje

#is/bein i jzen smatraju da je najve-i deo soijano"ponaanja pod vojnom kontroom aktera. Sedstvenotome, namera da se ponaa na odre0eni na1in trebaa

bi da bude prediktor stvarno" vidjivo" ponaanja.amera -e tim verovatnije predvideti ponaanje ako snjime korespondira u smisu isto" ija, akije,konteksta i vremena.

7oemo zakju1iti da stavovi i subjektivne normedeterminiu intenciju ka nekom ponaanju, a da jeta intencija 7neposredna determinanta ponaanja8.


61/62

9eorija razone akijeT dozvojava 1injeniu dastavovi nisu uvek dobri prediktori ponaanja.$ada su normativni utiaji izraeniji onda su to

boji prediktori. ;na1i u nekim situaijamaperipirani pritisak zna1ajni/ dru"i/ ima ve-iutiaj na ponaanje ne"o stavovi. dok su ranijiistraiva1i zakju1ivai da poto stavovi ne mo"u

uvek da predviaju ponaanje zna1i da jeponaanje u prinipu nepredvidivo, 9jzen i2isbein tvrde da je predvidivo, ukoliko u

obzir uzmemo i stavove i norme.


62/62

zvreno je mnotvo istraivanja u raznim obastima,tokom posednji/ deenija, koja su koristia ovajteorijski mode i u mno"o su1ajeva dobijeni rezutati

su potvrdii osnovne postavke modea. Iio je naravno i naaza koji nisu u skadu sa ovomteorijom, npr. da je od utiaja na namere za ponaanjei pret/odno ponaanje, zatim da stavovi direktno uti1u

a da nisu posredovani namerama, zatim postoji kritikapretpostavke da osobe razmatraju impikaije svoji/akija pre ne"o to odu1e da preduzmu te akije...

diferencijalne skale

Documents