ankete i skale procene

Download Ankete i skale procene

Post on 11-Jan-2017

246 views

Category:

Documents

5 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • UPITNIK

    (ANKETA)

  • Upitnik je merni instrument sastavljen od

    pitanja ili stavova (stavki) koja se ispitaniku

    u kineziolokim istraivanjima predstavljaju

    na pogodan nain (u pisanoj formi na

    papiru, na raunaru) ili kao intervju koji je

    standardizovan skupom pitanja u

    tampanom obliku.

    Konstruie se prema problematici i nameni,

    a slui za ispitivanje stavova i preferencija u

    anketnim istraivanjima.

  • To nije test, jer moe da sadri pitanja

    razliitih tipova i razliite teme, pa se, u

    pravilu, ne formira ukupni rezultat (skor),

    nego se odgovori predstavljaju u vidu

    frekvencija, proporcija ili procenata u

    odnosu na ukupan broj ispitanika.

    Na primer, data je anketa studentima sa

    nekoliko stavki u cilju provere stanja

    informisanosti i aktivnosti u vezi nastavnog

    predmeta Osnove metodologije istraivanja.

  • U tabeli su prikazani njihovi odgovori u

    frekvencijama i procentima na svaku

    stavku u anketi.

    N = 117 studenata

    Kako se tano zove nastavni predmet

    kojeg upravo sluate?

    Tano Netano

    20 (21.7%) 72 (78.3%)

    O emu je bilo rei na prolom

    predavanju iz ovog nastavnog

    predmeta?

    7 (7.6%) 85 (92.4%)

    Na konsultacijama za ovaj nastavni

    predmet bio sam

    0 1 2 3

    55

    59.8%

    28

    30.4%

    9

    9.8% 0

  • Postoje situacije kada se upitnici mogu

    konstruisati da budu i merni instrumenti za

    procenu npr. stavova prema kineziolokim

    aktivnostima ili za procenu angaovanosti u

    kineziolokim aktivnostima, kada je

    neophodno da se odredi i jaina tih stavova

    i intenzitet bavljenja takvim aktivnostima.

    Tada se na pogodan nain definie i

    formiranje ukupnog rezultata za svakog

    ispitanika.

  • Pitanja u upitniku se postavljaju u vidu

    stavki (kao u psiholokim testovima), a

    odgovori na stavke mogu biti razliitih

    formata:

    dihotomnog (da ne; pol),

    otvorenog (iznosi se ukratko u

    slobodnoj formi stav ili miljenje),

    politomnog (pitanja sa viestrukim

    izborom),

    ordinalnog (skale procene) itd.

  • Administracija upitnika moe se

    izvesti kao:

    1) Samoadministracija upitnik se na

    neki nain ostavi ispitanicima, koji

    samostalno odgovaraju na pitanja:

    upitnici distribuirani grupi prisutnih

    ispitanika

    upitnici poslati potom

    upitnici postavljeni na Internetu.

  • 2) Lino intervjuisanje anketar vri

    strukturisani intervju (face-to-face).

    upitnici za neposredno

    intervjuisanje

    upitnici za telefonsko

    intervjuisanje.

  • Upitnik sa samoadministracijom mora

    imati detaljno uputstvo za popunjavanje, a

    ponekad i primere s objanjenjima:

    da li je anketa anonimna ili ne,

    kada se trai samo jedan odgovor, a

    kada je mogue dati vie odgovora,

    kako se upisuje taan odgovor,

    ponitavanje pogrenog odgovora, i sl.).

  • esto se deava da pitanja imaju

    razliita znaenja za razliite ispitanike.

    Ovaj nedostatak se moe otkloniti ako

    upitnik administrira anketar.

    Kod potanskih anketa nema kontrole

    ko zaista popunjava anketu (sa nekim,

    cela porodica).

  • Upitnik mora da sadri to je mogue manji

    broj stavova, koji moraju biti jasni i koncizni

    (na jednoj do dve, a najvie na etiri

    stranice).

    Treba da je lepo oblikovan, uredan, bez

    greaka, pregledan, sistematian i da die

    (ne sme biti zbijen), jer e se ispitanici

    ponaati onako kako izgleda upitnik.

  • 1) Upitnici sa otvorenim pitanjima (pitanjima

    sa konstruisanim odgovorima) dati

    prostor za odgovore, obino linijama.

    2) Upitnici sa ponuenim odgovorima:

    Politomne stavke na nominalnoj skali

    Skale procene Bogardusove, Terstonove

    i Likertove skale.

    Dihotomne stavke

    Grafike skale procene.

    U eksplorativnim istraivnjima treba da se

    proveri da li je spisak ponuenih odgovora

    potpun.

  • Metodoloke zamerke se ogledaju u:

    1) frustriranosti ispitanika koji ne mogu

    nai odgovarajuu alternativu ako

    celokupan prostor pojave nije dobro

    obuhvaen,

    2) pogaanju odgovora u sluajevima

    kada ispitanik ne zna odgovor, a dobre

    strane su u lakoi odgovaranja i lakoi i

    objektivnosti ocenjivanja,

    3) Subjektivnost.

  • Formulacija pitanja:

    pitanja ne smeju biti previe duga (do 25

    rei),

    grafiki i prostorno treba da budu jasno

    odvojena od kategorija-alternativa-

    odgovora, da bi bilo jasno ta je ta,

    ako je upitnik pripremljen za optiko itanje

    ili obradu na kompjuteru, potrebno je

    predvideti posebne kuice u obliku

    kvadrata, zagrada, ili krugova, a ispitanicima

    i anketarima dati uputstvo za davanje

    odgovora,

  • ako se unos podataka sa upitnika vri

    runo, numeriu se brojevima ispred

    svake stavke, a ispitanik treba da zaokrui

    broj ispred odabranog odgovora,

    formulacija pitanja ne sme sugerisati

    odgovor ni na koji nain,

    koriena terminologija i reeniki sklop

    treba uvek prilagoditi populaciji kojoj je

    upitnik namenjen (deca, odrasli, sportisti,

    nesportisti i sl.).

  • Struktura upitnika identifikacioni deo

    sastaviti od socio-demografskih pitanja: ime

    ili bez imena (identifikacioni broj (ako je

    anketa anonimna), pol, zanimanje, starost,

    obrazovanje, grupa, mesto stanovanja,

    radni status i sl.).

    Redosled pitanja ima uticaj na rezultate

    (strategija levka - od optih ka posebnim

    pitanjima, i obrnutog levka - najkonkretnija

    pitanja, pa sve optija).

  • Potrebno je da se ispitanicima objasni svrha,

    cilj i namena istraivanja, ko vri istraivanje,

    na koji nain su oni odabrani u uzorak, da li je

    anketa anonimna ili ne i druga slina pitanja.

    Na kraju upitnika treba iskazati zahvalnost

    ispitaniku na sudelovanju u istraivanju, kao i

    dati im mogunost da komentariu samo

    istraivanje i ono to nije bilo obuhvaeno

    upitnikom (predvideti takvo mesto na

    upitniku).

  • SKALE STAVOVA

  • Skala stavova je direktna tehnika koja se

    sastoji od niza pozitivnih ili negativnih tvrdnji

    o objektu stava u upitniku, a u vidu stavke

    (ajtem, iskaz, tvrdnja).

    Ukupna mera na skali, koja predstavlja meru

    (intenzitet) stava, formira se kao kompozit

    odgovora na pojedinane tvrdnje.

    U kineziolokim istraivanjima koriste se

    sledee skale:

  • A) Skala socijalne distance - Bogardusova

    skala (stepen i mera razumevanja i

    intimnosti koji karakteriu presocijalne i

    socijalne odnose uopte).

    Primer (Fajgelj, 2004):

    pristao bih da posete moju zemlju

    pristao bih da ive u mojoj zemlji

    pristao bih da radim sa njima

    pristao bih da budu moje komije

    pristao bih da budu u mom klubu

    pristao bih na brak sa njima.

  • B) Terstonova skala (prividno jednakih

    intervala) usmerena je na merenje

    afektivne komponente stava.

    Stavke se po rastuem ili opadajuem

    nizu intenziteta skalnih vrednosti

    konstruiu u rasponu od 1 do 7, 9 ili 11

    kategorija.

    Problem je u utvrivanju neutralnih tvrdnji.

  • U formulaciji stavki treba izbegavati da se

    tvrde dve ili vie stvari, odnosno ne treba

    pitati vie stvari.

    Rezultat ispitanika je skalna vrednost najvie

    stavke (ajtema) koju je zaokruio.

    Nedostaci su:

    treba konstruisati veliki broj inicijalnih

    iskaza i

    treba imati dovoljno veliki i reprezentativni

    skup sudija za procenu intenziteta

    pripadnosti iskaza po kategorijama.

  • PRIMER

    1. Mrzim svaki fiziki napor.

    2. Telesnim vebanjem bavim se kad nemam

    pametnijeg posla.

    3. Samo ponekad imam elju da se bavim

    telesnim vebanjem.

    4. Nisam ukljuen(a) u sportsko drutvo, ali se

    redovno bavim telesnim vebanjem po dva

    do tri sata nedeljno.

    5. Takmiim se samo radi zabave.

  • 6. I onda kada sam spreen da se bavim

    telesnim vebanjem, uvek mislim na sport.

    7. Godinama sam aktivan lan kolskog

    sportskog drutva.

    8. Sportsko drutvo je moj drugi dom.

    9. Trenirao sam pet i vie puta nedeljno u

    trajanju od dve i vie godina.

    10. Trening nisam prekidao ni posle nastupa

    na juniorskom prvenstvu drave.

    11. Svakodnevno treniram i lan sam dravne

    reprezentacije.

  • C) Dihotomna skala za svaku stavku ispitanik

    zaokruuje ponuene odgovore u formi DA ili NE.

    Ispitanik prema znanju i svom stavu daje odgovor

    na svaku stavku, a rezultat se dobija kao zbir svih

    DA ili svih NE odgovora, zavisno od problema koji

    se istrauje, odnosno od postavljene bipolarnosti

    fenomena koji se istrauje.

    Stavke treba tako konstruisati da su na jednom

    polu (DA) uvek pozitivni, a na suprotnom (NE)

    uvek negativni odgovori.

  • Stavovi prema kineziolokim aktivnostima

    S T A V K E Odgovor

    - ivot bi trebalo tako organizovati da u njemu

    bude zastupljeno svakodnevno telesno vebanje DA NE

    - kada bih mogao sve slobodno vreme proveo bih

    u sportskoj aktivnosti DA NE

    -