UPITNIK

(ANKETA)

Upitnik je merni instrument sastavljen od

pitanja ili stavova (stavki) koja se ispitaniku

u kineziološkim istraživanjima predstavljaju

na pogodan način (u pisanoj formi na

papiru, na računaru) ili kao intervju koji je

standardizovan skupom pitanja u

štampanom obliku.

Konstruiše se prema problematici i nameni,

a služi za ispitivanje stavova i preferencija u

anketnim istraživanjima.

To nije test, jer može da sadrži pitanja

različitih tipova i različite teme, pa se, u

pravilu, ne formira ukupni rezultat (skor),

nego se odgovori predstavljaju u vidu

frekvencija, proporcija ili procenata u

odnosu na ukupan broj ispitanika.

Na primer, data je anketa studentima sa

nekoliko stavki u cilju provere stanja

informisanosti i aktivnosti u vezi nastavnog

predmeta Osnove metodologije istraživanja.

U tabeli su prikazani njihovi odgovori u

frekvencijama i procentima na svaku

stavku u anketi.

N = 117 studenata

Kako se tačno zove nastavni predmet

kojeg upravo slušate?

Tačno Netačno

20 (21.7%) 72 (78.3%)

O čemu je bilo reči na prošlom

predavanju iz ovog nastavnog

predmeta?

7 (7.6%) 85 (92.4%)

Na konsultacijama za ovaj nastavni

predmet bio sam

0 1 2 3

55

59.8%

28

30.4%

9

9.8% 0

Postoje situacije kada se upitnici mogu

konstruisati da budu i merni instrumenti za

procenu npr. stavova prema kineziološkim

aktivnostima ili za procenu angažovanosti u

kineziološkim aktivnostima, kada je

neophodno da se odredi i jačina tih stavova

i intenzitet bavljenja takvim aktivnostima.

Tada se na pogodan način definiše i

formiranje ukupnog rezultata za svakog

ispitanika.

Pitanja u upitniku se postavljaju u vidu

stavki (kao u psihološkim testovima), a

odgovori na stavke mogu biti različitih

formata:

• dihotomnog (da – ne; pol),

• otvorenog (iznosi se ukratko u

slobodnoj formi stav ili mišljenje),

• politomnog (pitanja sa višestrukim

izborom),

• ordinalnog (skale procene) itd.

Administracija upitnika može se

izvesti kao:

1) Samoadministracija – upitnik se na

neki način ostavi ispitanicima, koji

samostalno odgovaraju na pitanja:

• upitnici distribuirani grupi prisutnih

ispitanika

• upitnici poslati poštom

• upitnici postavljeni na Internetu.

2) Lično intervjuisanje – anketar vrši

strukturisani intervju (face-to-face).

• upitnici za neposredno

intervjuisanje

• upitnici za telefonsko

intervjuisanje.

Upitnik sa samoadministracijom mora

imati detaljno uputstvo za popunjavanje, a

ponekad i primere s objašnjenjima:

• da li je anketa anonimna ili ne,

• kada se traži samo jedan odgovor, a

kada je moguće dati više odgovora,

• kako se upisuje tačan odgovor,

• poništavanje pogrešnog odgovora, i sl.).

Često se dešava da pitanja imaju

različita značenja za različite ispitanike.

Ovaj nedostatak se može otkloniti ako

upitnik administrira anketar.

Kod poštanskih anketa nema kontrole

ko zaista popunjava anketu (sa nekim,

cela porodica).

Upitnik mora da sadrži što je moguće manji

broj stavova, koji moraju biti jasni i koncizni

(na jednoj do dve, a najviše na četiri

stranice).

Treba da je lepo oblikovan, uredan, bez

grešaka, pregledan, sistematičan i da „diše“

(ne sme biti zbijen), jer će se ispitanici

ponašati onako kako izgleda upitnik.

1) Upitnici sa otvorenim pitanjima (pitanjima

sa konstruisanim odgovorima) – dati

prostor za odgovore, obično linijama.

2) Upitnici sa ponuđenim odgovorima:

Politomne stavke – na nominalnoj skali

Skale procene – Bogardusove, Terstonove

i Likertove skale.

Dihotomne stavke

Grafičke skale procene.

U eksplorativnim istraživnjima treba da se

proveri da li je spisak ponuđenih odgovora

potpun.

Metodološke zamerke se ogledaju u:

1) frustriranosti ispitanika koji ne mogu

naći odgovarajuću alternativu ako

celokupan prostor pojave nije dobro

obuhvaćen,

2) pogađanju odgovora u slučajevima

kada ispitanik ne zna odgovor, a dobre

strane su u lakoći odgovaranja i lakoći i

objektivnosti ocenjivanja,

3) Subjektivnost.

Formulacija pitanja:

• pitanja ne smeju biti previše duga (do 25

reči),

• grafički i prostorno treba da budu jasno

odvojena od kategorija-alternativa-

odgovora, da bi bilo jasno šta je šta,

• ako je upitnik pripremljen za optičko čitanje

ili obradu na kompjuteru, potrebno je

predvideti posebne „kućice“ u obliku

kvadrata, zagrada, ili krugova, a ispitanicima

i anketarima dati uputstvo za davanje

odgovora,

• ako se unos podataka sa upitnika vrši

ručno, numerišu se brojevima ispred

svake stavke, a ispitanik treba da zaokruži

broj ispred odabranog odgovora,

• formulacija pitanja ne sme sugerisati

odgovor ni na koji način,

• korišćena terminologija i rečenički sklop

treba uvek prilagoditi populaciji kojoj je

upitnik namenjen (deca, odrasli, sportisti,

nesportisti i sl.).

Struktura upitnika – identifikacioni deo

sastaviti od socio-demografskih pitanja: ime

ili bez imena (identifikacioni broj (ako je

anketa anonimna), pol, zanimanje, starost,

obrazovanje, grupa, mesto stanovanja,

radni status i sl.).

Redosled pitanja ima uticaj na rezultate

(strategija levka - od opštih ka posebnim

pitanjima, i obrnutog levka - najkonkretnija

pitanja, pa sve opštija).

Potrebno je da se ispitanicima objasni svrha,

cilj i namena istraživanja, ko vrši istraživanje,

na koji način su oni odabrani u uzorak, da li je

anketa anonimna ili ne i druga slična pitanja.

Na kraju upitnika treba iskazati zahvalnost

ispitaniku na sudelovanju u istraživanju, kao i

dati im mogućnost da komentarišu samo

istraživanje i ono što nije bilo obuhvaćeno

upitnikom (predvideti takvo mesto na

upitniku).

SKALE STAVOVA

Skala stavova je direktna tehnika koja se

sastoji od niza pozitivnih ili negativnih tvrdnji

o objektu stava u upitniku, a u vidu stavke

(ajtem, iskaz, tvrdnja).

Ukupna mera na skali, koja predstavlja meru

(intenzitet) stava, formira se kao kompozit

odgovora na pojedinačne tvrdnje.

U kineziološkim istraživanjima koriste se

sledeće skale:

A) Skala socijalne distance - Bogardusova

skala (stepen i mera razumevanja i

intimnosti koji karakterišu presocijalne i

socijalne odnose uopšte).

Primer (Fajgelj, 2004):

• pristao bih da posete moju zemlju

• pristao bih da žive u mojoj zemlji

• pristao bih da radim sa njima

• pristao bih da budu moje komšije

• pristao bih da budu u mom klubu

• pristao bih na brak sa njima.

B) Terstonova skala (prividno jednakih

intervala) – usmerena je na merenje

afektivne komponente stava.

Stavke se po rastućem ili opadajućem

nizu intenziteta skalnih vrednosti

konstruišu u rasponu od 1 do 7, 9 ili 11

kategorija.

Problem je u utvrđivanju neutralnih tvrdnji.

U formulaciji stavki treba izbegavati da se

tvrde dve ili više stvari, odnosno ne treba

pitati više stvari.

Rezultat ispitanika je skalna vrednost najviše

stavke (ajtema) koju je zaokružio.

Nedostaci su:

• treba konstruisati veliki broj inicijalnih

iskaza i

• treba imati dovoljno veliki i reprezentativni

skup sudija za procenu intenziteta

pripadnosti iskaza po kategorijama.

PRIMER

1. Mrzim svaki fizički napor.

2. Telesnim vežbanjem bavim se kad nemam

„pametnijeg“ posla.

3. Samo ponekad imam želju da se bavim

telesnim vežbanjem.

4. Nisam uključen(a) u sportsko društvo, ali se

redovno bavim telesnim vežbanjem po dva

do tri sata nedeljno.

5. Takmičim se samo radi zabave.

6. I onda kada sam sprečen da se bavim

telesnim vežbanjem, uvek mislim na sport.

7. Godinama sam aktivan član školskog

sportskog društva.

8. Sportsko društvo je moj drugi dom.

9. Trenirao sam pet i više puta nedeljno u

trajanju od dve i više godina.

10. Trening nisam prekidao ni posle nastupa

na juniorskom prvenstvu države.

11. Svakodnevno treniram i član sam državne

reprezentacije.

C) Dihotomna skala – za svaku stavku ispitanik

zaokružuje ponuđene odgovore u formi DA ili NE.

Ispitanik prema znanju i svom stavu daje odgovor

na svaku stavku, a rezultat se dobija kao zbir svih

DA ili svih NE odgovora, zavisno od problema koji

se istražuje, odnosno od postavljene bipolarnosti

fenomena koji se istražuje.

Stavke treba tako konstruisati da su na jednom

polu (DA) uvek pozitivni, a na suprotnom (NE)

uvek negativni odgovori.

Stavovi prema kineziološkim aktivnostima

S T A V K E Odgovor

- život bi trebalo tako organizovati da u njemu

bude zastupljeno svakodnevno telesno vežbanje DA NE

- kada bih mogao sve slobodno vreme proveo bih

u sportskoj aktivnosti DA NE

- želim biti član sportskog kolektiva DA NE

- zahvaljujući sportu okolina me je počela više

ceniti DA NE

- sportom želim poboljšati svoj izgled DA NE

D) Likertova skala – stavka se tretira kao

skala stava sa uređenim kategorijama.

Kategorije se kreću od potpuno negativnog

stava, preko neutralnog, do potpuno

pozitivnog stava (slaganja) u svakoj

pojedinačnoj stavki (3 ili češće 5 kategorija).

Odgovori na svim stavkama se sabiraju i

formira se ukupni skor kao kompozitni

pokazatelj svojstva koje se meri (sumaciona

skala).

S T A V K E Uopšte se

ne slažem

Ne slažem

se

Neodlučan

sam

Slažem

se

Potpuno se

slažem

- život bi trebalo tako organizovati da

u njemu bude zastupljeno

svakodnevno telesno vežbanje 1 2 3 4 5

- kada bih mogao sve slobodno

vreme proveo bih u sportskoj

aktivnosti 1 2 3 4 5

- želim biti član sportskog

kolektiva 1 2 3 4 5

- zahvaljujući sportu okolina me je

počela više ceniti 1 2 3 4 5

- sportom želim poboljšati svoj

izgled 1 2 3 4 5

Detaljnije o prikupljanju stavki, njihovom ocenjivanju

i kategorizaciji, o konstrukciji upitnika, definisanju

metrijskih karakteristika i dr., može se naći u:

1.Fajgelj, S. (2004). Metode istraživanja ponašanja.

Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

2.Fajgelj, S. (2005). Psihometrija – Metod i teorija

psihološkog merenja. Beograd: Centar za

primenjenu psihologiju.

3.Supek, R. (1981 i kasnije). Ispitivanje javnog

mnjenja. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber.