46

VRT

arls Bernstin

POETSKA PRAKSA1.

Iako poetika priziva u seanje dug istorijat zakona kompozicije, poetika moe i da nagla-si stvaranje (poiesis) samo tvorenje ili injenje: poeziju kao proces. Svako injenje u sebi nosi mogunost neeg novog, u nastanku, neeg to poetika nije unapred utemeljila. Praksa nadmauje teoriju, praksa menja teoriju. I ne samo praksa pisanja nego i izvoenje.

2.

Praktikovati poetiku znai prihvatiti neizbenost metafore, lingvistinost percepcije, ogranienost misli, strast ideja, lepotu greke, okove logike, mogunosti intuicije, te za-straujui uitak sluaja. Nasuprot silogistikoj racionalnosti tekstova informativnog ka-raktera, poetika je situaciona, menja se s vetrovima, dodvorava se protivrenosti, hrani se nedoslednou.

3.

Najbolja je ona profesija koja najmanje profesionalizuje.Sociolog . Rajt Mils upravo je to iskazao reima: Cilj koleda, za pojedinanog stu-

denta, jeste da iz njegovog ivota otkloni potrebu za koledom; zadatak je da mu se po-mogne da postane ovek koji se sam obrazuje. Jer, jedino e ga to osloboditi.1

4.

U jednoj kulturi koja esto ismeva uenost, sloenost i nijanse; u kojoj se zahtev za ra-zumljivou neprestano koristi kao oruje za potiskivanje neeljenih ili tekih ideja: nema veeg stremljenja od erudicije. Ali studenti/studentkinje zaneseni u usmerenje, ba kao i profesori/profesorke zaneseni u profesiju, esto se ponaaju kao da nauni rad uslov-ljava pridravanje nekog skupa normi, bilo za sadraj ili stil, koja odreuju datu oblast. Doslednost tona, standardizacija formata dokumentacije, te izlizani naini analize pre e umrtviti potrebni rad nego to e dozvoliti pristup estetici. Prerada teksta moe biti izvr-sna, ali ne ako podrazumeva pojanjavanje neke ideje koja se ponavlja: prerada pasusu treba da pridoda promiljanje, a ne da ga lii nerazreenih misli. Osetna nedoslednost po-eljnija je od naloene racionalizacije.

1 Mass Society and Liberal Education, str. 367-368. Zahvaljujem Doelu Kusajiu to mi je skrenuo panju na ovaj citat. Vidi takoe William Carlos Williams, The Embodiment of Knowledge.

47

Rei u oigledno: jedan neorganizovan (ili drugaije organizovan) esej koji ukazuje na aktivno promiljanje esto je uspeniji kao odgovor na neko knjievno delo nego be-sprekorno logian rad koji malo toga kae. Svestan sam da uspostavljam jednu lanu po-delu: ne radi se o izboru logike umesto promiljanja ve o razumevanju vrednosti i impli-kacija i jednog i drugog. Pa ipak, za mladog uenjaka/naunicu, zahtevi ekspozitorne nor-malnosti moda su konkurentni zahtevima poetike.2 Hoemo li zahtevati da svi studenti/studentkinje budu ekstravagantni? To bi nesumnjivo bilo nepromiljeno. Ali hoemo li i dalje traiti da svi studenti/studentkinje sputaju svoje pisanje, kao da je kompozicija pas, a ne boanstvo?

Visoko cenim avanturu obrazovanja: nauni rad ne kao unapred odreenu vonju do odabrane luke ve kao istraivanje putem asocijacije, kada jedno zapaanje vodi do sle-deeg, kao mreu zastoja, zaobilaznica, izvidnica. Ne kao dvostruko usmerenje s dodat-nim uslovima i jo vie protokola nego kao sporedna usmerenja s vie centara, povezana perifernim putevima, manje prometnim prolazima, predoseajima.

Studentima/studentkinjama likovnih umetnosti nekada se govorilo da je sutinski uslov da bi se crtalo ili slikalo da precizno predstavite gure. To je, pak, pomealo jedan modalitet prikaza s itavim procesom vizuelnog ulnog poimanja. Moda bi bilo bolje da su im govorili ne moete crtati ako ne umete videti, ali bi jo bolje bilo rei ne moete crtati ako ne umete poimati. Slino tome, mogli bismo rei, ne moete pisati ako ne umete misli-ti. Uenost zahteva poetiku.

Parataktino pisanje, razmiljanje putem asocijacija, nije manje uverljivo ili ubedljivo od hipotaktike ekspozicije, s njenim zahtevima za potinjavanjem jedne misli narednoj. Poetika nas podsea da naizmenini iskazi poezije nisu prikladni samo za emociju ili iraci-onalan izraz; poetika se nalazi u osnovi sveg pisanja.

Poezija je ime koje koristimo kako bismo odbacili ono to se plaimo da prihvatimo.Precizno dokumentovanje podataka upotrebljenih u delu jeste kljuni princip nau-

nog rada. Slino tome, nauni rad od autora/autorke zahteva da razmotri izazove pred njegovim ili njenim stanovitima: preesto se, meutim, pod tim podrazumevaju izazovi pred sadrajem onoga to se kae dok se zanemaruju izazovi pred stilom i formom. Zna-aj poetike za nauni rad nije u tome da se naloi da je bilo ta prihvatljivo nego da se in-sistira da ekspozicija nije dovoljan jemac razuma. Poetika oteava nauno pisanje, ne olakava ga: uslonjava nauni rad insistiranjem na injenici da nain na koji piemo nika-da nije nepristrastan, nikada nije oigledan.

Jasnost u pisanju jeste retoriki efekt, a ne prirodna injenica. Reitost jednog mukar-ca moe biti otrov za drugog; zamuckivanje jedne ene moe biti neto najpriblinije isti-ni to emo ikada znati.

2 Emersonovi eseji, a posebno The American Scholar, obraanje drutvu Fi Beta Kapa na Kem bri du, 31. avgusta 1837; i The Poet i dalje ine osnovu amerike poetike. Vidi naroito obimne teksto ve Stenlija Kavela (Stanley Cavell) o Emersonu. A nakon Emersona, razmislite, zarad saetka o poetici, o Montenju i Paskalu.

48

5.

Kao knjievni anr, poetika se odnosi na dela o lozo ji kompozicije, od Aristotelove Poetike do mnogih savremenih dela o poetici ovoga ili onoga, od naunog rada do arhi-tekture. Poetika je i termin koji se primenjuje na dela o poeziji koju pesnici piu. Postoji dug i izuavan istorijat obe vrste poetike, ali ovo nee biti prikaz istorijata jedne knjievne forme ve znaaja poetike za izuavanje knjievnosti. Imajui to na umu, vano je ukazati na razli-ku izmeu teorije knjievnosti, lozo je i poetike. Teorija knjievnosti moe se opisati kao primena lozofskih, politikih i psihoanalitikih principa ili metoda na prouavanje knjiev-nih ili kulturnih dela. Teorija ukazuje na sklonost ka doslednosti i objanjenju i, poput lo-zo je, moe poprimiti oblik samostalnih tvrdnji. Nasuprot tome, poetika je provizorna, za-visna od konteksta i esto sporna. Teorija e se esto posluiti naunim tonom, a poetika e ponekad uloiti dodatni napor da bi delovala neverovatno, da bi preterivala, pa ak i da bi samu sebe osudila.3 (Poto je ovo delo poetike, neu naglasiti da poetika moe popri-miti oblik upravo suprotan onome koji predlaem; poput politike, poetika je u mnoini.)4

Teorija knjievnosti, u svojim mnogim oblicima, unekoliko je potisnula poetiku kao model za nauni rad. Iako antologije knjievne teorije esto sadre tvrdnje pesnika iz rani-jih vekova, esto usmeravaju panju ka teoretiarima knjievnosti i njima srodnim lozo -ma kad se doe do XX veka.5 To se moda ini kao razumniji izbor modela i za nauni rad i za knjievnu kritiku. U tom sistemu poetika postaje jo jedan vid poezije neto to e se podrediti kritici i analizi, ali ne i model za vebanje kritike, naunog rada, ili tumaenja to ona, ipak, i dalje jeste.

6.

Jedna od dve najvanije lekcije iz poetike jeste da savremena praksa poezije proima sva tumaenja poezije. Poezija poinje u sadanjem trenutku i odatle se kree unazad i una-pred. Bez usmerenja u savremenoj poeziji i poetici, mladi uenjak/naunica e ostati bez oslonca, bez direktne veze s nainima na koje knjievna dela nastaju u njegovo ili njeno vreme. Bez tog znanja bie jo tee razumeti odnos izmeu starijih dela i vremena u kojima su nastajala ili naeg vremena, ili, uistinu, buduih dela i tek predstojeih vremena. Odsu-stvo te instinktivne veze s poetskom praksom moe se prikriti stavom bezinteresnog ili

3 O teoriji, naravno, postoji mnogo teorija. Za dva meu najboljim pregledima na tu temu, a oba uka-zuju na korisne paralele izmeu teorije i tvrdnje koju ovde iznosim u vezi s poetikom, vidi Jean-Michel Rabat, The Future of Theory (Oxford: Blackwell, 2002) i Herman Rappaport, The Theory Mess (New York: Columbia University Press, 2001).4 Dvosmislenost se krije u rei plural koju autor koristi, jer se istovremeno odnosi na gramatiku mno-inu obe rei (politics i poetics), oblik u kome se one u engleskom javljaju, kao i na mnogostrukost njihovih aspekata. (Prim. prev.)5 Primera radi, Critical Theory Since Plato, ur. Hazard Adams. Poetska dela (pesnika) preovlauju u knjizi do dvadesetog veka, kada pesniki doprinos gotovo potpuno nestaje; ipak, ova antologija ostaje korisna zbirka poetike, pa i kritike teorije dvadesetog veka tesno povezane s delom poetike iz istog perioda koja je najvie drutveno angaovana i najinovativnija.

49

klinikog profesionalizma, ali e se razotkriti u dobijenoj strukturi teksta bilo kog vida na-unog rada.

Druga osnovna lekcija iz poetike jeste da knjievna dela ne postoje samo, niti primar-no, na stranici. Alfabetno pismo u knjigama i dalje je preovlaujui medijum za poeziju na-eg doba, kao to je bio u proteklih mnogo stotina godina; ali poezija i poetika su posto-jale i pre pronalaska alfabeta, kao to e se novi vidovi poezije i poetike iznedriti u naem postalfabetnom okruenju digitalne i elektronske reprodukcije jezika. Uistinu, sadanjost, ba kao i arhiv poezije, jednako se moe nai na Internetu i u knjigama. Savremene tehno-logije reprodukcije uinile su dostupnim i snimke pesnika kako itaju svoja dela. Ti snimci, zajedno s nastupima uivo, predstavljaju presudan deo svakog kritikog ili naunog pri-stupa poeziji u proteklih pet stotina godina.6

Nova poezija nastaje i izvodi se svakog dana. Sva nauka o poeziji nastaje u tom okru-enju. itanja poezije i poezija na Internetu neposredno su bitni za nauku o knjievnosti bilo kog tipa i svakog perioda. U tom smislu poezija i poetika, onako kako ih ja ovde zami-ljam, ine sutinsku vrednost knjievnog akademskog sveta. Uzbudljivo je posmatrati kako se nova poetika javlja u knjievnim asopisima i knjigama malog tiraa, na lokalnim knjievnim veerima, te u elektronskim diskusijama, na Internet stranicama i blogovima. Trenutno stvaranje nove poetike nudi nam uvid u naine na koje knjievnost nastaje kao odgovor na stalno promenljive uslove. Daje nam i priliku ne samo da posmatramo priu koja se odvija nego da je promenimo.

7.

itajte globalno, piite lokalno.Suavanje polja na jedan period, anr ili metod sputava jednu od najvanijih mo-

gunosti u naunom radu: stvaranje veza preko tih razgranienja. Dobar deo znanja o za-sebnim poljima interesovanja izvrstan je i ponekad od neprocenjive vrednosti; znanje o mnogo razliitih polja od neprocenjive je vrednosti i ponekad izvrsno. Ne radi se o tome da treba biti eklektian ve treba razvijati svoje oseaje za povezivanje.

8.

ta je cilj nauke o knjievnosti? Koja je svrha asa knjievnosti? Po nekima, to moe biti prikupljanje proverljivih podataka koji se mogu izvesti iz knjievnog dela drutvenih, politikih, istorijskih, lingvistikih ili psihoanalitikih. Ne elim da podrivam takve obrazo-vne i nastavne pristupe. Zapravo, elim da ukaem na jednako vanu, ali osobenu, motiva-ciju za izuavanje i poduavanje knjievnosti, motivaciju po koju se tematski pristupi tu-maenju mogu pokazati tetnim. Taj drugi pristup itanju usredsreuje se na estetski doivljaj knjievnog dela; kao takav, za tematsku kritiku predstavlja epistemoloku dilemu. Jer, ako se knjievno delo ne doivi estetski, italac/itateljka nee doiveti ta je to to ga

6 Close Listening: Poetry and the Performed Word nudi zbirku eseja o znaaju itanja poezije za poe-ziju i poetiku.

50

ini umetnikim delom; to e potom ugroziti svako tematsko itanje. Poetika je preduslov za prouavanje knjievnosti.

9.

Svi priaju o krizi u drutvenim naukama, ali niko ne preuzima odgovornost za nju.esto se jadikuje kako se humanisti slabo zalau za svoje vrednosti nasuprot monim

tvrdnjama onih koji zastupaju, s jedne strane, nepromenljive principe, esto izvedene iz religije, te onih koji, s druge strane, zastupaju tehnoracionalnost ideju da znanje mora biti nezavisno od posmatraa/posmatraice i da se moe ponovo proizvesti. elim da iznesem ideju o poetici kao temelju jednog domena vrednosti koji nije ni scijentistiki ni moralistiki.

Poetika je etika upletenost u promenljive uslove svakodnevnog ivota. Ako je poetska sloboda suprotstaviti etiku, kao dijaloku praksu odgovora u graanskom drutvu, moral-nosti, kao utvrenom kodeksu ponaanja i verovanja, onda u se rado zalagati za poetsku slobodu.

Etika je ironina, moralnost iskrena. Etika je sekularna, moralnost religijska. Poetika je etiko odbacivanje moralnosti u ime estetike.

Poetika je aktivnost, znalaki odgovor na okolnosti u nastanku. Kao takva, ne moe polagati pravo na nadreeni poloaj moralnosti ili sistematske teorije. Poetika je taktina, ne strategijska. Upravo nedostatak strategije, averzija prema nadreenom poloaju, e-sto uzrokuje da poetika deluje kao slaba ili pometena ili nedosledna ili relativistika.

Pa ipak, u borbi izmeu etike i moralnosti, etika ima prednost ak i kada se ini da luta u divljini. Ta prednost se suvie retko koristi kao prednost. Potrebna je poetika poetike, odnosno, odbrana etike osnove poetike. Poetika poetike bi omoguila veu samosvest istorijata i vrednosti poetike. U tom smislu, moj pristup je tesno povezan s onim to Dor-d Lakof tvrdi u Moralnoj politici (Moral Politics): da moramo biti jednako vrsti kada zago-varamo vlastite vrednosti, koje naziva vrednostima brinih roditelja, kao moralisti kada se zalau za svoje vrednosti, koje naziva vrednostima strogog oca.

Poetika poetike osporava optubu za relativizam, ba kao to lozo ja estetike ospo-rava ideju da su ukusi samo lina stvar.7 Uistinu, poetika poetike tvrdi da su vrednosni sudovi bolji kada uzmu u obzir viestruke, i esto konkurentne, inioce te odbiju jedno-stavno reenje unapred datog pravila.

10.

elim instinktivnu poetiku koja artikulie osobeno preko i protiv pravila univerzalnog; koja odbija da rtvuje lokalno u ime nacionalnog ili skupnog; koja je dijalektika, a ne mo-noloka, situaciona, a ne objektivna; te koja vie ceni posedovanje znanja i istinitost nego znanje i istinu.

elim socijalnu poetiku koja je otelovljena, a ne nepristrasna, koja aktivno priznaje za-visnost od konteksta kao protivteu pojavi objektivnosti. Socijalna poetika, poput onoga

7 Vidi Ludwig Wittgenstein, Lectures & Conversations on Aesthetics, Psychology, and Religious Belief. Za ceo prikaz veze izmeu Vitgentajna i poetike vidi Marjorie Perlo , Wittgensteins Ladder.

51

to Kenet Berk naziva drutvenom kritikom, poinje zaeem pesme kao ina koji treba itati u vezi sa njegovom drutvenom motivacijom, a ne njegovom namerom.8 Motiv ili plan jeste sutinski razlog dolaska jednog dela na svet, njegovo usmerenje ili putanja; nasuprot tome, namera je sraunati efekt stila i tehnike. Socijalna poetika priznaje agens jednog umetnikog dela, a ne prosto njegovu istorinost, gde se agens priznaje kao od-govor tog dela na odreene uslove.

11.

Kako se takva estetska i poetska itanja mogu postii? Tako veliki deo knjievnog obrazovanja usmerava nas ka temama i sadraju dela kao da su oni njegovo znaenje da smo gotovo poeli da verujemo, protiv samih sebe, da je sve ostalo friziranje. Moda smo izgubili dar za sluanje; moda jednostavno ne izdrimo dovoljno dugo. Moda smo izgu-bili elju.

Moda je to, pak, stvar prakse.Cilj kursa iz poetike nije pamenje injenica ve uputanje u dela ne toliko u teme

dela koliko u njegove opipljive emanacije u vidu zvuka i forme. Testovi su u takvom okru-enju kontraproduktivni. A naglasak na esejima na osnovnim studijama koji podraavaju stil profesionalnih akademskih radova za konferencije zamenjuju interaktivna isanja9 koja ponavljaju, izobliuju, prevode, poboljavaju i podraavaju pesme koje se aktivno razmatraju. Ne zahteva se toliko analiza koliko prijemivost, jer tek nakon to se delo pod-vue pod kou postoji osnov za analizu.

Izvornik: Charles Bernstein, Introduction to Scholarship in Modern Languages and Literature, ur. David Nicholls (New York: Modern Language Association, May 2007). Sva prava pridrana. tampano uz do-zvolu autora.

(S engleskog prevela Arijana Luburi-Cvijanovi)

8 Vidi Kenneth Burke Literature as Equipment for Living. Vidi i Berkovo delo A Rhetoric of Motives.9 Wreading (engl.) kovanica nastala kombinovanjem rei itanje (reading) i pisanje (writing). (Prim. prev.)