Studijski program:Drumski saobraćaj

PRAKTICNA NASTAVA

Tema: Provera kočionog sistema motornih vozila

Student: Profesor:Kostic Milica RMs 37/09 Tomislav Marinkovic

Sadrzaj:

Uvod.......................................................................................................3

1.Definicije i klasifikacija vozila...........................................................4

1.1.Definicije drumskih vozila......................................................41.2. Klasifikacija drumskih vozila po JUS-u.................................5

2. Glavni sklopovi motornih vozila od značaja za bezbednost saobraćaja...............................................................................................7

2.1. Uređaji za zaustavljanje.........................................................72.1.1. Radna kočnica............................................................72.1.2. Pomoćna kočnica.......................................................112.1.3. Parkirna kočnica........................................................122.1.4. Dopunska kočnica (motorna)....................................12

3. Kontrola tehničke ispravnosti vozila i njen značaj za bezbednost saobraćaja..............................................................................................13

3.1. Izvod iz pravilnika o tehničkom pregledu vozila..................13

4. Tehnologija vršenja tehničkog pregleda vozila.................................16

5. Kontrola uređaja za zaustavljanje vozila...........................................18

5.1. Kontrola kočnica pomoću uređaja sa obrtnim valjcima...….195.2. Kontrola kočionog sistema pokretnim uređajima

(akcelometrom) – dinometrom…………………………………….….23

Literatura……………………………………………………………...24

2

UVOD

 

"Dunav auto" d.o.o. ovlašćeno je da u pravnom prometu sa trećim licima zaključuje sve vrste ugovora u okviru svoje delatnosti. Za obaveze preduzeća u pravnom prometu odgovara preduzeće svim svojim sredstvima. Osnivač odgovara za obaveze preduzeća neograničeno solidarno svim svojim sredstvima, celokupnom svojom imovinom. 

Preduzeće "Dunav auto" d.o.o. je registrovano za obavljanje sledećih delatnosti: 

• prodaja i održavanje motornih vozila, • prodaja delova i pribora za motorna vozila, • održavanje i nega kola, • pomoćne aktivnosti u osiguranju (posredovanje i zastupanje u poslovima osiguranja motornih vozila, snimanje i procena šteta na motornim vozilima i tehničke usluge u osiguranju u vezi sa poslovima osiguranja motornih vozila), • tehničko ispitivanje i analiza, (tehnički pregled vozila). 

Za obavljanje pomoćnih aktivnosti u osiguranju u okviru preduzeća organizovana je posebna poslovna jedinica.

Slika 1.

3

1.DEFINICIJE I KLASIFIKACIJA VOZILA

1.1. Definicije drumskih vozilaPrema Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, drumska vozila su definisana na sledeći način:

Vozilo je svako prevozno sredstvo namenjeno za kretanje po putu, osim pokretnih stolica bez motora za nemoćna lica I dečijih prevoznih sredstava.

Vozilo na motorni pogon je svako vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora, osim vozila koja se krecu po šinama.

Motorno vozilo je takvo vozilo na motorni pogon koje je prvenstveno namenjeno za prevoz lica I stvari na putevima ili koje služi za vuču priključnih vozila namenjenih za prevoz lica I stvari, osim vozila za prevoz lica I stvari koja se kreću po šinama, bicikala sa motorom, traktora, I drugih vozila na motorni pogon koja nisu prvenstveno namenjena za prevoz lica I stvari.

Motocikl je motorno vozilo sa dva točka, sa bočnom prikolicom ili bez nje, kao I motorno vozilo na tri točka ako njegova masa nije veća od 400 kg.

Putnički automobil je motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje pored sedišta za vozača, ima najviše osam sedišta.

Autobus je motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje, pored sedišta za vozača ima više od osam sedišta.

Trolejbus je motorno vozilo za prevoz lica koje, pored sedišta za vozača ima više od osam sedišta I koje je, radi napajanja motora električnom energijom vezano za električni provodnik.

Teretno vozilo je svako motorno vozilo koje je namenjeno za prevoz stvari.Kombinovano vozilo je motorno vozilo namenjeno za istovremeni prevoz lica I stvari.Bicikl sa motorom je vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka, čija radna zapremina

motora nije veća od 50 (cm3) I koje na ravnom putu ne može da razvije brzinu veću od 50

(km/h.)Traktor je vozilo na motorni pogon konstruisano da vuče, potiskuje ili nosi izmenljiva

oruđa, odnosno da služi za pogon takvih oruđa ili za vuču priključnih vozila.Motokultivator je vozilo na motorni pogon koje ima samo jednu osovinu I najviše 16

(KS), konstuisano da vuče, potiskuje ili nosi izmenljiva oruđa za razne privredne radove, odnosno da služi za pogon takvih oruđa ili za vuču priključnih vozila.

Radna mašina je svako vozilo na motorni pogon, osim motornih vozila, traktora, motokultivatora I bicikala sa motorom, koje je prvenstveno namenjeno za vršenje određenih radova sopstvenim uređajima I opremom I koje po konstrukcionim osobinama ne može da razvije brzinu kretanja veću od 30 (km/h) (kombajn, grejder, valjak, rovokopač, I dr.).

Bicikl je vozilo koje ima najmanje dva točka I koje se pokreće isključivo snagom vozača.Priključno vozilo je vozilo namenjeno da bude vučeno od vozila na motorni pogon, bilo

da je konstruisano kao prikolica, bilo kao poluprikolica.Poluprikolica je priključno vozilo bez prednje osovine, konstruisano tako da se svojim

prednjim delom oslanja na vučno vozilo.Laka prikolica je priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 750 (kg).Zaprežno vozilo je vozilo koje vuče upregnuta životinja.

4

Skup vozila čino vozilo na motorni pogon I priključna vozila koja u saobraćaju na putevima učestvuju kao Celina.

1.2. Klasifikacija drumskih vozila po JUS-u

Ovaj standard deli drumska vozila na:- zaprežna vozila,- vozila na mišićni pogon vozača,- vozila na motorni pogon,- priključna vozila I - skupove vozila.

Od posebnog je interesa klasifikacija vozila na motorni pogon I priključnih vozila. Vozila na motorni pogon se dele u dve grupe: vozila sa pomoćnim motorom I motorna vozila.

- U vozila sa pomoćnim motorom spadaju: - bicikl sa motorom I - tricikl sa motorom

- U motorna vozila spadaju:1. Motocikl

- moped,- skuter I - motocikl

2. Motorni tricikl- putnicki (otvoreni I zatvoreni) I - teretni (otvoreni, poluotvoreni I zatvoreni)

3. Putnički automobili- kupe,- limuzina,- karavan,- produžena limuzina,- višenamenski zatvoreni putnički automobil,- specijalni zatvoreni putnički automobil,- kupe kabriolet,- sportski automobile I - višenamenski otvorenu putnički automobil.

4. Autobus- mali autobus (minibus),- gradski autobus (obični, zglobni),- prigradski autobus (obični, zglobni),- medjugradski autobus (obični, zglobni),- turistički autobus,- specijalni autobus,- trolejbus.

5. Automobil za kombinovani prevoz (kombi) – automobili koji su po konstrukciji, uređajima I opremi osposobljeni za istovremeni prevoz lica I stvari, koji se prema potrebi I bez

5

posebnih prepravki mogu koristiti za prevoz samo lica I stvari (tereta) I čiji ukupni transportni kapacitet odgovara masi od 17. Putnika uključujući vozača I sedišta. Vađenje I postavljanje sedišta ne smatra se prepravkom samo ako je konstrukciono obezbeđena mogućnost olakšane ugradnje I izgradnje sedišta.

6. Automobil za prevoz tereta- mali teretni automobil (kamionet),- teretni automobil (kamion),- furgon,- samoistovarivač (kiper) I - specijalni teretni automobil (cistern, hladnjača, za prevoz stoke, za prevoz

drveta, betonska mešalica – mikser, ambulanta, za prevoz oštećenih vozila – šlep služba I dr. ).7. Automobil za vuču vozila

- tegljač I - specijalni tegljač

8. Automobil za vršenje rada- automobil dizalica (autodizalica),- automobil sa lestvicama,- automobil agregat (pumpni, kompresorski I elektro agregat),- automobil čistač ulica (cisterna sa pumpom I crevom),- automobil čistač slivnika,- automobil za odvoz smeća,- vatrogasni automobile,- automobil radionica,- automobil fluograf,- automobil čistač snega I drugo.

9. Priključna vozila- prikolice motornih vozila (putničke, teretne, specijalne),- prikolice putničkih automobile (teretne, za stanovanje, specijalne),- prikolice autobusa (teretne, putničke I specijalne),- prikolice za prevoz tereta (teretane, specijalne, radne),- poluprikolice za prevoz tereta (teretne, specijalne).

10. Drumski skupovi (spregovi) vozila- skup motornog bicikla,- skup putničkog automobila,- skup autobusa,- skup kombi automobila,- skup automobila za prevoz tereta,- skup tegljača,- skup specijalnog tegljača I - mešoviti skup.

6

2. GLAVNI SKLOPOVI MOTORNIH VOZILA OD ZNAČAJA ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA

Glavne sklopove motornog vozila čine:- Motor I njegovi uređaji- Uređaj za upravljanje- Uređaj za zaustavljanje- Sistem prenosa snage- Točkovi- Svetlosno-signalni uređaji- Ram (okvir) I karoserija- Sistem oslanjanja- Specijalni uređaji I oprema vozila

2.1. Uređaji za zaustavljanje

Ovi uređaji imaju zadatak da na siguran, brz I efikasan način omoguće usporavanje,zaustavljanje I obezbeđenje vozila u stanju mirovanja, bez obzira na opterećenje, brzinu kretanja I nagib puta.

Prema nameni, kočnica može biti:- radna,- pomoćna,- parkirna, I - dopunska (motorna kočnica).

Prema načinu prenošenja sile, uređaje za zaustavljanje delimo na:-mehaničke,-hidralulične (doboš I disk kočnice),-pneumatske (vazdušne),-hidropneumatske I -inercione (naletne) kočnice.

2.1.1. Radna kočnica

a) Hidralulična kočnica

Ova kočnica primenjuje se na putničkim vozilima, manjim teretnim vozilima ili manjim autobusima. Princip rada hidralulučne kočnice, (slika 2.) je sledeći: kada vozač deluje na pedalu (5) tada se u glavnom kočionom cilindru (2) vrši sabijanje kočionog ulja koje putem cevovoda (3) (4) I kočionog cilindra, smeštenih na anker ploči točka, razmiče kočione papučice (6). Frikcione obloge papučica naležu na doboš točka, usled čega nastaje trenje između tih površina, a time I kočenje. Kada vozač skine nogu sa komande kočnice, tada se hidralulično ulje neće nalaziti pod pritiskom pa će povratne opruge izvršiti pomeranje papučica u prvobitni položaj,

7

čime prestaje kočenje. Na prednjim točkovima savremenih vozila nalaze se disk kočnice (1), čiji je princip rada sličan principu rada doboš kočnica.

Slika 2.Hidralulični kočioni sistem

b) Pneumatski (vazdušni) kočioni uređaj

Primenjuje se na teretnim vozilima velike nosivosti, priključnim vozilima I autobusima. Osnovna karakteristika ovog sistema kočenja je da vozač deluje na papuču sa relativno malom silom a zahvaljujući pritisku vazduha I prečniku klipa u radnom cilindru obezbeđuje se velika sila kočenja.

Sastavni delovi su:- kompresor za vazduh (1),- taložnik za vodu (2),- regulator pritiska (3),- manometar za merenje pritiska vazduha (4),- antifrizer (5),- rezervoari za vazduh na vozilu (6) I (7), odnosno I na prikolici (13),- regulacioni ventil (8),- razvodni ventil (9) I (12),- slavina za vazduh (10),- spojnička glava (11),- kočni ventil sa papučom za kočenje (14),- pneumatski kočioni cilindri (15).

8

Pritisak u vazdušnom kočionom sistemu kreće se od 0.5 do 6 (bar). Prilikom kočenja preko pedale,vozač deluje na kočni ventil pri čemu vazduh iz rezervoara preko cevovoda dolazi do radnog cilindra. U radnom cilindru vazduh pod pritiskom deluje na klip, a ovaj pak na sistem dvokrakih poluga koje preko obrtnog ključa potiskuju papučice čime se ostvaruje kočenje vozila. Prestankom delovanja na pedalu kočnice, nema pritiska vazduha na klip radnog cilindra, odnosno pritiska papučica na doboš, te povratna opruga lako povlači papučice, čime prestaje trenje između njih I doboša a time I kočenje vozila.

Slika 3. Pneumatski kočioni sistem

c) Hidropneumatska kočnica

Hidropneumatske kočnice primenjuju se na vozilima srednjih nosivosti i predstavljaju kombinaciju hidraliličnog i vazdušnog sistema kočenja. Na priključnim vozilima koja su vučena vozilom koje ima hidropneumatske kočnice, u primeni su pneumatske kočnice.

Sastavni delovi kočnice su:

- kompresor za vazduh (1),- taložnik za vodu (2),- regulator pritiska (3),- manometar (4),- antifrizer (5),- pneumatski kočni ventil (6),- rezervoari za vazduh na vozilu (7) I (8),- regulacioni ventil (9),

9

- slavina za vazduh (10),- spojnička glava (11),- servouredjaj (12),- glavni kočioni cilindar (13) I - hidralulični kočioni cilindar u točku (14).

Prilikom kočenja preko pedale, vozač deluje na kočioni ventil, pri čemu vazduh iz rezervoara preko cevovoda dolazi do glavnog vazdušnog kočionog cilindra, deluje na klip koji dalje potiskuje klip u hidraluličnom cilindru, a zatim dolazi preko cevovoda do radnog cilindra u dobošu, pri čemu potiskom papučice prema dobošu ostvaruje silu trenja, a time I kočenje vozila. Detaljan izgled I funkcija dat je na slici 4.

Slika 4. Hidropneumatski kočioni sistem

d) Inerciona (naletna) kočnica

Radna kočnica može biti izvedena sa inercionom komandom kod priključnih vozila pod sledećim uslovima:

- na priključnom vozilu čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 1.5 t,- na priključnom vozilu čija ne najveća dozvoljena masa do 3.5 t, ako njegova brzina ne

prelazi 30 km/h I - na traktorskoj prikolici ako njena najveća dozvoljena masa nije veća od mase traktora

za koji je priključena.

10

Inerciona (naletna) kočnica funkcioniše tako čto se pri kočenju vučnog vozila podužno pomera vučna spojka – “sapa” na glavi rude I putem prenosnih poluga aktivira mehanizam kočenja na priključnom vozilu. Princip rada inercione kočnice prikazan je na slici 5.

Na priključnom vozilu bez kočnice ili sa inercionom kočnicom mora biti ugrađena pomoćna unakrsna priključna veza, koja će ako se glavna veza prekine, sprečiti da ruda odnosno prikolica, skrene u stranu ili će aktivirati sistem kočenja. Unakrsna veza može biti izvedena ili putem lanca.

Slika 5. Princip rada inercione kočnice

(1) Hvatač kugle (šapa);(2) Inercioni mehanizam;(3) Poluga;(4) Poluge(čelična užad);(5) Kočnica točka

2.1.2. Pomoćna kočnica

Ova kočnica ima zadatak da u slučaju otkazivanja radne kočnice obezbedi usporenje I zaustavljanje vozila kao I da omogući ostavljanje vozila u ukočenom stanju.Pomoćna kočnica po pravilu deluje na zadnje točkove, a kod nekih vozila na prednje točkove.Prenošenje sile do kočionih točkova može se vršiti čisto mehanički (pomoću užeta I poluga), kao što je kod putničkih, lakih tereetnih vozila I manjih autobusa.

Na teretnim vozilima veće nosivosti I na autobusima, pomoćna kočnica je kombinacija mehaničke I vazdušne kočnice ili kombinacija hidralulične I vazdušne. Obe ove vrste pomoćnih kočnica nazivaju se servo kočnice, uz napomenu da ovaj servo uredjaj radi na principu nadpritiska.

11

2.1.3. Parkirna kočnica

Ova kočnica je u osnovi pomoćna kočnica, s tom razlikom što se pomoću odgovarajućeg mehanizma obezbedjije da ručica pomoćne kočnice ostane u položaju u kojem je ostavi vozač. Kod autobusa I savremenih teretnih vozila ova kočnica se aktivira posebnom ručicom (u ćošku levo od vozača ili na volanu) I ona je na vazdušnom pogonu I koči samopogonsku osovinu a ručica ima dva položaja te je ovo istovremeno pomoćna I parkirna kočnica. Kod priključnih vozila parkirna kočnica se nalazi na zadnjem delu (u obliku točkića sa ručkom), koja preko užeta I sistema poluga aktivira kočioni uredjaj točka prikolice.

2.1.4. Dopunska kočnica (motorna)

Prema propisima ove kočnice moraju da imaju motorna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 9 t, kao I motorna vozila najveće dozvoljene mase preko 5 t,koja su predvidjena za vuču prikolica najveće dozvoljene mase preko 7 t. Pomoću motorne kočnice obezbedjuje se postepeno usporavanje vozila a da se pri tome manje aktivira radna kočnica. Najčešće se koristi na dužim nagibima, odnosno nizbrdicama.

Postoje razna konstruktivna rešenja a jedno od tih je dopunska kočnica pomoću koje se zatvara izlazak izduvnih gasova kroz izduvni sistem a I automatski smanjuje količinu dovoda goriva, te motor ima ulogu kompresora (motor bruji), odnosno ulogu kočnice, te je I naziv motorna kočnica. Pored motorne kočnice kao najstarijeg vida motornog usporača, postoje I hidrodinamički I elektromagnetni usporači vozila (retarderi-retardne kočnice) sa više faza kočenja, koja se aktivira putem ručice neposredno pored volana. Kod autobusa za javni gradski prevoz usporač je najčešće u obliku motorne kočnice koja se aktivira pri stajanju na usputnim stanicama I to tako da se najpre pedalom radne kočnice aktivira motorna kočnica a kada broj obrtaja motora bude ispod 1000 obr/min, daljim pritiskom pedale aktivira se radne kočnica. Kod nekih vozila ugrađena je posebna mala pedala (levo od pedale radne kočnice) za aktiviranje dopunske kočnice.

Prema propisima, motorni usporač mora da obezbeđuje dugotrajno usporavanje vozila I da istovremeno aktivira uređaj za dugotrajno usporavanje na priključnom vozilu. Koeficijent kočenja motornog usporača prikolice mora da iznosi najmanje 10 % od najveće dozvoljene mase priključnog vozila.

12

3. KONTROLA TEHNIČKE ISPRAVNOSTI VOZILA I NJEN ZNAČAJ ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA

Tehnička ispravnost vozila je veoma bitan faktor bezbednosti saobraćaja. Samo tehnički ispravno vozilo može biti garancija za bezbednu vožnju, što je I uslov za registraciju vozila.

Kontrola tehničke ispravnosti vozila obavlja se:- na tehničkom pregledu od strane ovlašćene organizacije I - u operativnoj kontroli saobraćaja od strane saobraćajne policije.Kontrola tehničke ispravnosti odnosno tehnički pregled vozila, radi registracije, vrši se u

ovlašćenim preduzećima. Ovlašćenje za tehnički pregled vozila daje MUP Republike Srbije.Ova preduzeća su opremljena propisanim uređajima, za detaljnu kontrolu ispravnosti

vozila.Tehnički pregled vozila može biti redovan I vanredan.Redovan tehnički pregled vozila vrši se jednom godišnje, a za vozila na motorni pogon I

priključna vozila kojima se vrši javni prevoz ili prevoz opasnih materija I za vozila na kojima se vrši obučavanje kandidata za vozače, svakih šest meseci.

Kontrola ispravnosti vozila u operativnoj kontroli od strane saobraćajne policije predstavlja važnu preventivnu meru poboljšanja bezbednosti saobraćaja. Vozila, koja se pri ovoj kontroli isključe iz saobraćaja zbog neispravnosti vitalnih delova, upućuju se na vanredni tehnički pregled.

Na vanredni tehnički pregled upućuju se vozila zbog neispravnosti:- uređaja za upravljanje,- uređaja za zaustavljanje,- vozilo koje preterano zagađuje vazduh izduvnim gasovima,- vozilo koje je u saobraćajnoj nezgodi toliko oštećeno da se opravdano može zaključiti

das u nanjemu oštećeni sklopovi I uređaju bitni za bezbednu vožnju, I - vozilo koje ima neispravan uređaj za spajanje vučnog I priključnog vozila.

3.1. Izvod iz Pravilnika o tehničkom pregledu vozila

Preduzeće ili druga organizacija koja vrši tehnički pregled vozila mora imati: pogodan građevinski objekat u zavisnosti od vrste vozila za koje vrši tehnički pregled, tehničku opremu I uređaje na kontrolu tehničke ispravnosti vozila I odgovarajući stručni kadar za vršenje tehničkog pregleda vozila.

a) Objekat za vršenje tehničkog pregleda vozila Kao pogodan objekat na osnovu iskustvenih - tehničkih normative smatra se:

1. Objekat koji omogućava pravilan razmeštaj I korišćenje uređaja I opreme. Za vršenje tehničkog pregleda putničkih vozila, kombi vozila I malih teretnih vozila, minimalne dimenzije građevinskog objekta su: dužina 15 (m), širina 5 (m) I radna visina 4 (m). Za vršenje tehničkog pregleda teretnih vozila, priključnih vozila I autobusa minimalne dimenzije iznose: dužina 23 (m), širina 6 (m) I radna visina 5 (m);

2. Objekat koji omogućuje protočnost kretanja vozila, odnosno poseban ulaz I izlaz vozila;

3. Objekat koji poseduje radnu prostoriju za vođenje evidencije I ista mora biti opremljena radnim stolom I plakarom;

13

4. Objekat koji ima izgrađen put od asfalta ili betona koji omogućuje nesmetani dolazak vozila na liniju tehničkog pregleda, odnosno odlazakvozila, bez manevrisanja;

5. Objekat mora imati kanal odgovarajućih dimenzija (sa ili bez bočnog rova), sa postavljenom kanalskom dizalicom. Za slučaj da je objekat namenjen za vršenje tehničkog pregleda putničkih vozila,kombi vozila I malih teretnih vozila, umesto kanala može se ugraditi dizalica za podizanje celog vozila. Ako se ugrađuje dizalica sa rampom mora se na istoj ugraditi posebna dizalica za podizanje prednjeg mosta vozila.

b) Uređaji I oprema za kontrolu tehničke ispravnosti vozila Preduzeće ili druga organizacija koja poseduje ovlašćenje za vršenje tehničkih pregleda

vozila, mora da poseduje I koristi sledeće uređaje I opremu:- uređaj za kontrolu ispravnosti kočionog sistema,- kompresor sa manometrom za proveru pritiska u pneumaticima,- nagaznu ploču za kontrolu usmerenosti prednjih točkova vozila,- regloskop za kontrolu usmerenosti I jačine svetla sa luksmetrom I vizirom,- uglomer za utvrđivanje slobodnog hoda točka upravljača,- uređaj za merenje sadržaja ugljen – monoksida u izduvnim gasovima OTO motora,- merač buke (fonometar),- metarsku pantljiku,- merni uređaj za proveru gabarita, razmaka osovina I raspona točkova,- štopericu,- dubinometar za merenje dubina šara na pneumaticima, I - katalog boja.Svi ovi uredjaji boraju biti ispravni, a podležu I šestomesečnoj kontroli ispravnosti, koju

vrši ovlašćena organizacija od strane Saveznog zavoda za mere I dragocene metale.Ukoliko je bilo koji od ovih uređaja neispravan, ovlašćeno preduzeće mora prestati sa

tehničkim pregledima vozila I o tome obavestiti nadležni organ unutrašnjih poslova.Pored gore navedenih uređaja ovlašćeno preduzeće za vršenje tehničkih pregleda vozila

mora imati pribor I alat za vozila, propise o bezbednosti saobraćaja na putevima, nomenklaturu vozila kao I druge propise I uputstva za rukovanje koje su od značaja za vršenje tehničkog pregleda vozila.

Ovlašćeno preduzeće, van objekta za vršenje tehničkog pregleda mora, radi utvrđivanja tehničke ispravnosti trakora I priključnih I preuređenih zaprežnih vozila koja vuku traktori,mora imati I koristiti sledeće uređaje:

- pokretni uređaj za kontrolu efikasnosti kočnica (motometar ili dinometar),- uređaj za kontrolu usmerenosti I jačine svetla,- uglomer za utvrđivanje praznog hoda točka upravljača,- štopericu,- katalog boja za registraciju vozila,- dubinometar za kontrolu dubine šara na pneumaticima, I - čeličnu metalnu pantljiku.

c) Stručni kadar za vršenje tehničkih pregleda vozila Tehnički pregled vrše istovremeno najmanje dva radnika sa radnim iskustvom dužim od

godinu dana,od kojih jedan mora imati najmanje SSS – saobraćajnog ili mašinskog smera, a

14

drugi stričnu spremu KV ili VKV automehaničara, odnosno biti automehaničar trećeg ili četvrtog stepena stručne spreme.

Radnici koji vrše tehnički pregled moraju poznavati propise kojima se regulišu pitanja u vezi sa tehničkim uslovima koje moraju ispunjavati vozila u saobraćaju, kao I druge propise o vršenju tehničkog pregleda vozila I moraju biti obučni za rukovanje svim uređajima I opremom koji se pri pregledu upotrebljavaju.

d) Način vršenja tehničkog pregleda vozila Pre početka tehničkog pregleda vozila utvrđuje se da li određeni tehnički ili drugi podaci

o vozilu, koji se upisuju u registracioni list, odgovaraju podacima koji su upisani u ispravu o nabavci vozila, odnosno u saobraćajnu dozvolu ili potvrdu o registraciji, ako je vozilo već bilo registrovano.

Ako se utvdi neslaganje ovih podataka ne sme se overiti registracioni list, odnosno izdati potvrda o tehničkoj ispravnosti vozila, osim ako se promena dokazi+uje odgovarajućim ispravama (uverenje, račun o kupovini I sl.).

U slučaju da je na vozilu vršena prepravka, obaveza je Centra za tehnički pregled vozila da na prvoj strani registracionog lista, a prema metodologiji o ispitivanju vozila, konstantuje da li vozilo podleže ispitivanju I tu konstataciju obrazloži I posebno overi.

Ukoliko postoji osnovana sumnja das u na vozilu ili na ispravi o nabavci vozila, uverenju, saobraćajnoj dozvoli, potvrdi o registraciji ili drugoj ispravi podaci prepravljani, ili se ne slažu sa podacima iz fabričke dokumentacije o vozilu,to se mora pismeno konstantovati. Pri tome se zapisuje registarski broj, marka, vrsta I tip vozila, broj motora I broj šasije, ime, prezime I adresa vlasnika odnosno naziv I adresa nosioca prava korišćenja vozila I o utvrđenim činjenicama odmah se dostavlja obaveštenje Sekretarijatu, odnosno Odeljenju za unutrašnje poslove opštine na čijoj je teritoriji vozilo registrovano.

Tehnički pregled vrši se samo ako je vozilo uredno obojeno, čisto, I bez vidnih oštećenja karoserije I boje, odnosno da ta oštećenja ne prelaze 5 % od limenih površina karoserije I boje.

Redovni tehnički pregled vrši se na neopterećenom (praznom) vozilu, a vanredni tehnički pregled može se vršiti I na opterećenom vozilu.

Na tehničkom pregledu proveravaju se opšte stanje I izgled vozila, stepen korodinarnosti, postojanje I ispravnost uređaja I sklopova koji su od značaja za bezbednu vožnju I drugi propisani uređaji, sprave, oprema I oznake, utvrđuju se sastav izduvnih gasova I jačina buke koje vozilo stvara, kao I da li vozilo ispunjava sve ostale uslove propisane za vozila u saobraćaju.

Za vozilo koje ne ispunjava bilo koji od ovih uslova u pogledu uređaja I opreme propisanih za vozila u saobraćaju, neće se overiti registracioni list, odnosno izdati potvrda o tehničkoj ispravnosti vozila.

Centar za tehnički pregled ne sme okvalifikovati vozilo kao ispravno, ukoliko se utvrdi bilo koja neispravnost na uređaju za upravljanje I uređaju za zaustavljanje. Ako se vozilo okvalifikovano kao neispravno zbog uređaja za upravljanje ili zaustavljanje, podvrgne ponovnom tehničkom pregledu kod istog Centra, izvršiće se kontrola ispravnosti samo uređaja ili dela uređaja čija je neispravnost konstatovana na predhodnom pregledu, a izuzetno I pregled u celini. U ovom slučaju za vozilo se sačinjava novi zapisnik I ponovo se zavodi registar pregledanih vozila.

Ako se pri vršenju tehničkog pregleda utvrde manji nedostaci na vozilu, uređajima ili opremi (osim na uređaju za kočenje I uređaju za upravljanje) koji se mogu za kraće vreme

15

otkloniti, to će se konstantovati u zapisniku I u napomeni u registru odrediti rok za njihovo otklanjanje I ponovnu kontrolu, koji ne može biti duži od tri dana. U ovom slučaju u zapisniku I registru ne daje se konačna ocean o ispravnosti vozila. Nakon otklanjanja konstatovanih nedostataka o roku u zapisniku će se konstatovati da su nedostaci otklonjeni, zaokružiti konstataciju da je vozilo ispravno I u registru kod rubrike “da li je vozilo ispravno” uneti “DA”.

Ukoliko se nedostaci ne otklone u datom roku vozilo će se podvrgnuti ponovnom tehničkom pregledu u celini.

Ovlašćena organizacija će odmah a najkasnije u roku od sedam dana obavestiti Sekretarijat, odnosno Odeljenje za unutrašnje poslove opštine na čijij je teritoriji registrovano vozilo, ukoliko se vozilo ne podvrgne ponovnoj kontroli. U ovom slučaju u zapisniku I registru konstatovati neispravnost vozila.

e) Evidencija o tehničkom pregledu vozila Ovlašćeno preduzeće je dužno da vodi evidenciju o pregledanim vozilima I da na

traženje SUP-a pruži potrebne podatke. Evidenciju čini registar pregledanih vozila I kartoteka zapisnika o vršenju tehničkog pregleda vozila. Zapisnik I registar se popunjava sa svim podacima prema utvrđenom obrascu. Uz zapisnik se prilaže dijagram kartica o ispitivanju kočnica kao I traka o ispitivanju izduvnih gasova motora (ako uređaj za kontrolu gasova ima štampač). Dijagram o ispitivanju kočnica se ne prilaže za traktore, traktorske prikolice, prikolice sa inercionom kočnicom, motocikle I vozila čiji osovinski pritisak prelazi nosivost valjaka.

Ovlašćeno preduzeće ili druga organizacija (Centar za tehnički pregled vozila) je dužno da registar pregledanih vozila čuva najmanje pet godina a zapisnike o izvršenim pregledima najmanje dve godine.

Zapisnike treba slagati po rastućem broju registra za određeni mesec.Za vozila koja podležu šestomesečnom tehničkom pregledu ovlašćeno preduzeće izdaje,

odnosno overava Potvrdu o tehničkoj ispravnosti vozila.Za slučaj da ovlašćeno preduzeće vrši utiskivanje broja motora i šasije, dužno je da vodi

poseban registar, prema uputstvu MUP-a Republike Srbije, o izvršenom utiskivanju brojeva. Rešenja, odnosno uputi SUP-a o utiskivanju broja motora ili šasije, kao I registar, čuvaju se trajno.

4. TEHNOLOGIJA VRŠENJA TEHNIČKOG PREGLEDA VOZILA

Operacije tehničkog pregleda vozila prema Pravilniku o tehničkom pregledu vozila, u zavisnosti od lokacije valjaka I kanala u objektu, najčešće se obavljaju u dva ili tri takta.Primer vršenja tehničkog pregleda u tri takta:

I TAKT (na ulazu linije tehničkog pregleda vozila I na kontrolnom kanalu)II TAKT (u središnjem delu objekta odnosno linije tehničkog pregleda) I III TAKT (na prostoru između valjka I izlaznih vrata).

16

I TAKT - obuhvata sledeće operacije:

- identifikacija vozila,- kontrola ispravnosti karoserije,- kontrola ispravnosti pneumatika,- kontrola sastava izduvnih gasova,- kontrola veze točkova I opruga sa okvirom (karoserijom),- kontrola stanja točkova I zazora u točkovima,- kontrola motora I pogonskih uređaja sa osloncima, opreme za određenu pogonsku

energiju,- kontrola izduvnog sistema,- kontrola uređaja za upravljanje: mehaničko oštećenje, veze kutije ispravljača sa

osloncima, očtećenja gumenih delova servo upravljača, zaptivenost instalacije servo upravljača, Slobodan hod točka upravljača, zazor u upravljačkim točkovima,

- kontrola stanja kočione instalacije: mehaničko oštećenje kočione instalacije, oštećenje gumenih delova, zaptivenost kočne instalacije, regulator za neprekidno podešavanje intenziteta kočenja,

- kontrola usmerenosti prednjih točkova vozila na nagaznoj ploči.

II TAKT - čine operacije:

- kontrola efikasnosti kočionog sistema: sile kočenja radne I pomoćne kočnice, hod komandi I vraćanje u prvobitni položaj, vreme odziva kočnih komandi I sila aktiviranja radne kočnice. (kontrola se obavlja uređajem sa obrtnim valjcima).

III TAKT – obuhvata sledeće radove:

- kontrola dimenzije vozila,- kontrola uređaja za spajanje vučnog I priključnog vozila,- kontrola unutrašnje tehničke ispravnosti vozila,- kontrola uređaja koji omogućuje normalnu vidljivost,- kontrola ispravnosti uređaja na komadnoj table vozača,- kontrola uređaja za osvetljavanje puta, označavanje vozila I davanje svetlosnih znakova,- kontrola zvučnih signala I spoljne buke vozila, - kontrola opreme vozila,- pregled ostaluh uređaja od posebnog značaja za bezbednost saobraćaja: vrata, brave,

blatobrani, sigurnosni pojasevi, oprema za TNG I td..- vođenje evidencije o tehničkom pregledu I drugi administrativni poslovi.

17

5. KONTROLA UREĐAJA ZA ZAUSTAVLJANJE VOZILA

Kontrola uređaja za zaustavljanje (radne I pomoćne kočnice) može da se obavi:- uređajima sa obrtnim valjcima I - akcelometrima (motometrom I dinometrom).

Efikasnost, odnosno ispravnost sistema za kočenje se ocenjuje prema kriterijumima datim u zakonskim normativima:

a) Razlika sila kočenja na točkovima iste osovine ne sme biti veća od 30 % računajući od veće sile. Ova razlika se izračunava:

R=F1−F2F 1

∗100%

R - razlika sile kočenja (%)F1 – veća sila kočenja na osovini (daN)F2 – manja sila kočenja na osovini (daN)

b) Koeficijent kočenja (usporenja) u procentima mora da bude veći od minimalnog dozvoljenog koeficijenta datog zakonskim propisima. Praktično, koeficijent kočenja (usporenja), koji se proračuna na osnovu registrovanih sila kočenja, mora biti veći od minimalno dozvoljenog, te što je ovaj koeficijent veći, veća je efikasnost kočnica.

Koeficijent usporenja – kočenja se izračunava kada se zbir svih sila kočenja podeli sa težinom vozila:

k=∑ Fi

G∗100

(%)

Fi – sile kočenja svih točkova (daN) G – težina vozila (daN) k – koeficijent kočenja (%)

Napomena: Sopstvenoj težini vozila može se dodati I težina vozača oko 75 kg a putnika 68 kg.

Za ispravnost kočionog sistema prema propisanim tehničkim normativima, bitno je da kočioni sistem radne kočnice izdrži minimalnu silu na pedali od najmanje 100 (daN).

Prema istim normativima parkirna kočnica treba da obezbedi:- parkirna kočnica motornog vozila, odnosno priključnog vozila, kada je ono odvojeno od

vučnog vozila, mora da obezbedi nepokretnost vozila opterećenog do najveće dozvoljene mase pri nagibu od 16 (%), a da pri tom vozilo nije kočeno na drugi način, I

- parkirna kočnica skupa vozila mora da obezbedi nepokretnost celog skupa vozila pri nagibu od 8 (%), a da pri tom skup vozila nije kočen na drugi način.Sila kojom se dejstvuje na komandu parkirne kočnice ne sme biti veća od 40 (daN) za putničke automobile I traktore, ni veća od 60 (daN) za druga motorna vozila.

18

5.1. Kontrola kočnica pomoću uređaja sa obrtnim valjcima

a) Opis uređaja

Uređaji za merenje sile kočenja vozila, slika 6. sastoje se od dva obrtna valjka (1), gonjenih elektromotorom (2), koji ima zaokrenuto kućište, za koje je vezana poluga (3). Točak ispitanog vozila postavlja se između valjaka (1), i zahvaljujući trenju, obrće se zajedno sa njima. Prilikom kočenja, točak teži da zaustavi obrtne valjke, usled čega se na kućištu elektromotora javlja reaktivno obrtni momenat, proporcionalan sili kočenja.

Slika.6. Šematski prikaz uređaja sa obrtnim valjcima za kontrolu kočnica vozila

Ovaj reaktivni obrtni momenat može da se prihvati i izmeri na kraju poluge (3), pomoću mernog pretvarača (5) i mernog procesora (6). Izmerene sile kočenja se prikazuju na pokaznoj skali (7) i registruju na pisaču (8). Napominje se, da je na slici (6) prikazana samo jedna strana uređaja, za merenje sile kočenja jednog točka, i da je druga strana uređaja, za merenje sile kočenja drugog točka iste osovine, potpuno simetrična.

Prilikom kontrole kočnica, točkovi vozila nailaze na valjke, uključuje se pogonski elektromotor (automatski ili preko ručne komande), valjci počinju da se obrću i da pogone točkove vozila. Kada vozač zakoči, tada sila kočenja točka zaustavlja valjke, usled čega se na kućištu elektromotora javlja reaktivni obrtni momenat, proporcionalan sili kočenja.

Sila kočenja točka, izmerena pomoću mernog pretvarača (5), prikazuje se (daN) na pokaznoj skali (7), koja ima dve skazaljke – jednu za desni točak, a drugu za levi točak vozila.Savremeniji uređaji imaju poseban digitalni displej za pokazivanje razlike sile kočenja levog i desnog točka u procentima. Pored pokazne skale, na uređaju postoji i pisač (8), koji služi za registraciju dijagrama kočenja. Neki uređaji imaju umesto pisača štampač sa istom namenom. Pokazna skala i pisač su smešteni na komandnom ormanu, koji nije prikazan na skici. Komandni orman sadrži, pored pokazne skale I pisača I druge elemente, kao što su komande za kontrolu valjka I mernog sistema,elektroinstalaciju za slabu I jaku struju, I td.

19

Sastavni deo uređaja čine još I dinometar za merenje nožne sile aktiviranja kočnica, a kod uređaja namenjenih za kontrolu teretnih vozila, I merač pritiska vazduha u pneumatskoj kočionoj instalaciji vozila. Oba ova instrumenta su vezana za pisač, tako da se mogu registrovati različiti dijagrami od interesa za ispravnost kočnica, kao sto su: dijagram veličine sila kočenja točka u zavisnosti od veličine nožne sile aktiviranja kočnica, dijagram porasta pritiska vazduha u kočionim cilindrima vozila, I td.

Merni sistem uređaja, kojeg čine merni pretvarač (5), procesor (6), pokazna skala (7) I pisač (8), može da bude hiodropneumatski ili elektronski.Uređaji za kontrolu kočnica proizvode se kao posebni uređaji namenjeni samo za laka vozila, u kom slučaju mere silu kočenja po jednom točku najviše do 5 (kN).

Isto tako, postoje uređaji koji su namenjeni istovremeno I za laka I za teška vozila, koji imaju dva opsega merenja: prvi do 5 (kN), za laka vozila, a drugi do 30-40 (kN), za teška vozila.

Postoje I posebni uređaji sa obrtnim valjcima, nemenjeni kontroli motocikla. Ti uređaji imaju samo jedan par obrtnih valjaka.

Slika 7. Obrtni valjci

b) Način kontrole kočnica

Slika 8.

20

Ispitivanje kočnica vrši se na sledeći način:

1. Na pedalu (papučicu) kočnice vozila postavlja se dinamometar za merenje nožne sile aktiviranja kočnica. Kod vozila sa pneumatskim kočionim sistemom umesto postavljanja dinamometra vrši se priključivanje merača pritiska vazduha, jednog na kočioni ventil, a drugog na najudaljeniji kočioni cilindar;2. Vozilo nailazi prednjim točkovima na obrtne valjke uređaja, a zatim se zaustavlja;3. Nakon uključivanja obrtnih valjaka vozač polako pojačava nožnu silu na pedali, vrši kočenje vozila, sve do blokiranja točkova;4. Nakon blokiranja točkova isključuju se pogonski valjci uređaja;5. Sa pokazne skale očitava se:

-sila kočenja levog I desnog točka, i-razlika sile kočenja levog I desnog točka (ukoliko postoji odgovarajuća skala ili displej).

Prilikom kontrole kočnica obavezno se vrši registracija odgovarajućih dijagrama kočenja. Opisani postupak ispitivanja se ponavlja za svaku osovinu vozila (koja ima kočnice) kao I za pomoćnu/parkirnu kočnicu.

Ocena ispravnosti kočionog sistema vrši se na osnovu rezultata ispitivanja, na način koji je opisan na početku ovog Odeljka.

Primer 1: Oceniti ispravnost kočnica putničkog vozila čija je sopstvene težina sa vozačem Gs=1100, ako su na dijagramu registrovane sledeće sile kočenja:

Prednja osovina: levi točak = 185 (daN) desni točak = 200 (daN)

Zadnja osovina: levi točak = 140 (daN) desni točak = 170 (daN)

Odgovor:

Prednja osovina:

Rp=F 1−F2F 1

∗100∘ ∘

Rp=200−185200

∗100

Rp=7 . 5 ∘ ∘

Prema tome kočenje prednje osovine zadovoljava (stvarna razlika je manja od 20 %).

21

Zadnja osovina:

Rz=F1−F 2F1

∗100 ∘ ∘

Rz=170−140170

∗100

Rz=17 . 6∘ ∘

Prema tome I kočenje zadnje osovine zadovoljava.

Koeficijent kočenja (usporenja je):

K=F 1+F2+F3+F 4Gs

∗100 ∘ ∘

K=200+185+170+1401100

∗100

K=6951100

∗100=63 ∘ ∘

Što je više od 55 % koliko je propisano, te koeficijent kočenja radne kočnice zadovoljava.

c) Primer dijagrama →

22

d) Važne napomene pri kontroli kočnica

Za dobijanje realnih vrednosti kočionih sila, odnosno koeficijenta kočenja, od bitnog uticaja mogu biti sledeće pojave:

- Veći pritisak u pneumaticima od propisanog izaziva manju površinu naleganja pneumatika na valjke, te će se registrovati manja sila kočenja.Kod manjeg pritiska od normalnog, doći će do registrovanja veće sile kočenja.- Pneumatici na istoj osovini moraju biti isti po vrsti, konstrukciji, nosivosti I dimenzijama.- Pri ispitivanju kočnica na valjke se moraju postaviti točkovi paralelno uzdužnoj osi vozila.- Pri kontroli pomoćne kočnice treba iza prednjih točkova vozila postaviti klinaste podmetače.- Zamašćenost valjka I pneumatika takođe je od bitnog značaja za veličinu registrovanih sila kočenja.- Vlažnost jednog od valjaka, ili pneumatika, dovodi do razlike sile kočenja na točkovima iste osovine. U ovom slučaju treba osušiti valjak ili pak ovlažiti I drugi valjak odnosno pneumatic. Prema uputstvu proizvođača uređaja za ispitivanje kočenja, vlažnost pneumatika umanjuje vrednost sile kočenja za oko 10 %.

5.2. Kontrola kočionog sistema pokretnim uređajima (akcelometrom) – dinometrom

Dinometar je pokretni uređaj namenjen za operativnu kontrolu urađaja za zaustavljanje. Praktično njime se utvrđuje usporenje vozila, odnosno koeficijent kočenja. S obzirom na konstrukciju, dinometar može biti hidralulični, električni I elektronski, a u osnovi sva tri dinometra rade na principu inercije.

Uslovi za kontrolu kočnica ovim uređajem su:

- Da se kontrola vrši na horizontalnom, suvom I ravnom putu sa savremenom podlogom, - Da brzina vozila za ispitivanje radne kočnice bude od 30-40 km/h, a za ispitivanje

pomoćne kočnice 15 km/h,- Da brzina vetra ne bude veća od 3 m/s,- Da kvačilo u momentu ispitivanja bude isključeno.

23

Literatura

“PRIRUČNIK ZA TEHNIČKI PREGLED VOZILA” – dipl.ing. Miroslav Popović

“PRAVILNIK O TEHNIČKOM PREGLEDU VOZILA”

24