praksa radna verzija

Univerzitet u Niu Mainski fakultet

DNEVNIK STRUNE PRAKSERadna organizacija: MIN AD LOKOMOTIVA - NI

Obrazovni profil: SAOBRAAJNO MAINSTVOStudent: BUKOVAC DRAGAN br.indeksa: 10307

U Niu, 2008.

DNEVNIK STRUNE PRAKSE

BUKOVAC DRAGAN 10307

SADRAJ:1. OPTE POZNAVANJE PREDUZEA ........................................................................................................................... 2 1.1. KRATAK ISTORIJSKI RAZVOJ ...................................................................................................................................... 2 1.2. PROGRAM I PLAN PROIZVODNJE .............................................................................................................................. 2 1.3. KARAKTERISTIKE PLANA I PROGRAMA PROIZVODNJE .............................................................................................. 2 1.4. OSNOV KRATKORONOG, DUGORONOG I SREDNJORONOG PLANA ................................................................... 3 2. ORGANIZACIJSKA STRUKTURA ................................................................................................................................ 3 2.1. EMATSKI PRIKAZ ORGANIZACIONE STRUKTURE ..................................................................................................... 3 2.2. RUKOVODNI POSLOVODNI ORGAN .......................................................................................................................... 3 3. PROGRAM PROIZVODNJE ....................................................................................................................................... 3 3.1. OSNOVNI PROIZVODI I KARAKTERISTIKE PROGRAMA .............................................................................................. 3 3.2. OSNOVNI ELEMENTI PLANA PROIZVODNJE .............................................................................................................. 4 3.3. ORGANIZACIONA STRUKTURA ................................................................................................................................. 4 3.4. EME ORGANIZACIONE STRUKTURE ........................................................................................................................ 5 3.5.1. ZADACI SEKTORA............................................................................................................................................... 6 4. KADROVSKA STRUKTURA ......................................................................................................................................12 4.1. OSNOVNE ODLUKE SISTEMATIZACIJE RADNIH MESTA ........................................................................................... 12 4.2. BITNE KARAKTERISTIKE RADNIH MESTA INENJERA .............................................................................................. 12 4.3. SREDSTVA ZA RAD .................................................................................................................................................. 12 4.4. STRUKTURA SREDSTAVA ZA RAD ............................................................................................................................ 12 4.5. KARAKTERISTIKA SREDSTAVA ZA RAD .................................................................................................................... 13 4.6. STEPEN MEHANIZACIJE .......................................................................................................................................... 13 4.7. STEPEN AUTOMATIZACIJE ...................................................................................................................................... 13 4.8. PROCES PROIZVODNJE ........................................................................................................................................... 13 4.9. OSNOVNE FAZE PROCESA PROIZVODNJE ............................................................................................................... 13 4.10. BITNE ODLIKE TEHNOLOKIH LINIJA ..................................................................................................................... 14 4.11. ORGANIZACIJA PRIPREME PROIZVODNJE ............................................................................................................ 14 5. TEHNOLOGIJA POPRAVKE DIZEL MOTORA LOKOMOTIVE 661 ................................................................................14 5.1 LOKOMOTIVA 661 ................................................................................................................................................... 15 5.2. OPTI PODACI ......................................................................................................................................................... 15 5.3. TEHNIKI PODACI DIZEL MOTORA .......................................................................................................................... 16 5.4. DELOVI DIZEL MOTORA ........................................................................................................................................... 19 5.5. POSTUPAK POPRAVKE DIZEL MOTORA ................................................................................................................... 22 5.6. ANALIZA-ZAPAANJE ............................................................................................................................................... 29

1



1. OPTE POZNAVANJE PREDUZEA 1.1. KRATAK ISTORIJSKI RAZVOJGodine 1884. sa izgradnjom pruge Beograd - Ni osnovana je eleznika radionica. Ve 1890. godine formirane su: montaa, kovnica, strugara, livnica, kovanica, modelarnica i alatnica, tako da 1915. fabrika ve pokriva 59000 m2 od ega 12000 m2 pod krovom. Godine 1916. u egzilu u Grkoj, formiranjem radionice u Solunu, fabrika nastavlja da postoji. Zatim je 1927. godine uvedena je pe za topljenje obojenih metala, a sledee godine fabrika je elektrificirana. U periodu od 1939 do 1940. fabrika zapoljava 2240 radnika, ali je u ratu potpuno unitena. Ve 1949. godine je dostignuta predratna proizvodnja. Tri godine kasnije, uvedena je fabrika tekog preseraja a 1963. godine integracijom vie kolektiva, formirana je "Mainska industrija" Ni. U najboljim danima, fabrika je imala 152990 m2 pod halama i zapoljavala 15500 radnika. Preduzee "Lokomotiva" a.d. nastavlja tradiciju eleznike radionice formirane krajem prolog veka.

1.2. PROGRAM I PLAN PROIZVODNJEPreduzee za remont i proizvodnju inskih vozila "Lokomotiva" posluje u okviru MIN Holding Co. kao deoniarsko drutvo sa potpunom odgovornou. Delatnost preduzea je remont i proizvodnja inskih vunih vozila (elektrinih, dizel-elektrinih, dizel-hidraulinih lokomotiva i dresina), proizvodnja inskih vunih vozila specijalne namene, remont vozila gradskog saobraaja (tramvaja i trolejbusa), proizvodnja specijalnih delova za inska vozila. Remont i proizvodnja vunih inskih vozila, obavlja se za potrebe eleznice, rudarstva, industrije i elektroprivrede. U okviru remonta, obavljaju se rekonstrukcije i modifikacije vozila i supstitucija uvoznih delova sa ciljem podizanja eksploatacionih mogunosti vozila.

1.3. KARAKTERISTIKE PLANA I PROGRAMA PROIZVODNJEPlan i program proizvodnje "Mainske industrije Ni" zapoinje svoje postojanje krajem prolog veka kao radionica za opravku inskih vozila, i od tada do danas je obavljena popravka preko 10000 lokomotiva, 20000 putnikih i 100000 teretnih vagona. "Lokomotiva", kao deo MIN Holding-a, osim remontom bavi se i proizvodnjom inskih vozila. U ovom trenutku proizvodni program obuhvata dizel hidrauline lokomotive snage do 736 kW i motorne dresine snage do 165 kW. Ove lake i pouzdane lokomotive su naroito pogodne za manevrisanje u stanici, dok su dresine prvenstveno namenjenje za inspekciju , i u toj funkciji se odlino dopunjuju sa mainama za remont pruge. to se plana proizvodnje tie, on je specifian zbog specifinosti delatnosti same fabrike. Naime, radi se po porudbini i proizvodnja je maloserijska, jer su planovi za dui period od godinu dana okvirni, bez preciznih podataka. Planovi za period od jedne godine rade se na nivou fabrike, a zatim svaki sektor razvija , u skladu sa tim planom, svoj plan. Kratkoroni planovi se rade u obliku terminskih planova po mesecima.

2



1.4. OSNOV KRATKORONOG, DUGORONOG I SREDNJORONOG PLANAPlan proizvodnje se radi na osnovu stanja na tritu, poslovanja u prethodnoj godini, finansijske situacije itd. Godinji plan proizvodnje sadri planirani broj norma asova, predlae nain finansiranja, sadri plan kadrova. Takoe se predlau mere za poboljanje kvaliteta, prilagoenje proizvodnje potrebama trita i za poveanje proizvodnje. Meseni plan se radi na osnovu godinjeg plana, i razrauje se pojedinano za svaku lokomotivu.

2. ORGANIZACIJSKA STRUKTURAOrganizacija "Lokomotiva" a.d. zasniva se na podeli preduzea na sektore, pri emu svaki od sektora ima svoju unutranju organizaciju, kako je to naznaeno na ematskom prikazu u odeljku 1.3.1.. Efikasnost poslovanja se poveava zahvaljujui postojanju informacionog sistema i slube za pravne, kadrovske i poslovne zatite na radu.

2.1. EMATSKI PRIKAZ ORGANIZACIONE STRUKTUREematski prikaz organizacione strukture prikazan je na slici l. u prilogu.

2.2. RUKOVODNI POSLOVODNI ORGANOrgani upravljanja su u preduzeu "Lokomotiva" a.d. su Skuptina i Upravni odbor. Poslovodnu funkciju sprovodi generalni direktor preduzea sa direktorima sektora i efovima odeljenja.

3. PROGRAM PROIZVODNJEAD za remont i proizvodnju inskih vozila "Lokomotiva" bavi se remontom i proizvodnjom inskih vunih vozila.

3.1. OSNOVNI PROIZVODI I KARAKTERISTIKE PROGRAMAAD "Lokomotiva" obavlja remont eleznikih lokomotiva serije 661, 664, 441 i 461. Proizvoa dizel elektrinih lokomotiva 661 i 664 je firma " General Motors" iz SAD. Navedene lokomotive su namenjene za vuu svih vrsta teretnih i putnikih vozila. Maksimalna snaga iz dizel motora lokomotive 661 je 1342 kW, a maksimalna brzina je 124 km/h. Maksimalna snaga iz dizel motora lokomotive 664 je 1491 kW. Priblina masa ovih lokomotiva je 108 t uz osovinsko optereenje od 18 t/osov. Elektrine lokomotive serije 441 su proizvodnje "ASEA" - vedska a pojedine podserije su proizvedene po licenci "ASEA" u "Rade Konar" - Zagreb u kooperaciji sa "uro akovi" Slavonski Brod MIN - Ni. Ove lokomotive rade sa naizmeninim napajanjem napona 25 kV i frekvencije 50 Hz. Maksimalna brzina ovih lokomotiva je 120 km/h a kod pojedinih podserija 140 km/h. Masa lokomotive je oko 80 t uz osovinsko optereenje od 20 t/osov. Lokomotive serije 461 proizvodi firma "Elektroputere" iz Krajove (Rumunija) , po licenci firme "ASEA" iz vedske. Ove lokomotive rade sa neizmeninim napajanjem napona 25 kV, frekvencije 50 Hz. Maksimalna brzina ove lokomotive je 120 km/h, masa joj je 120 t uz osovinsko optereenje od 20 t/osov.

3



U AD "Lokomotiva" proizvode se dizel hidrauline lokomotive serije DHL 200, DHL 650, DHSL 30 i teke motorne drezine TMD 22, TMD 25 i DHD 200. Dizel hidraulina lokomotiva DHL-200V ima dizel motor snage 147 kW, maksimalnu brzinu u voznom reimu od 47 km/h, uz teinu lokomotive od 24t. Dizel hidraulina lokomotiva DHL-650 ima dizel motor snage 480 kW, najveu trajnu brzinu od 60 km/h, i ukupnu teinu sa teretom i gorivom od 48 t. Dizel hidrostatika lokomotiva DHSL-30 ima snagu motora od 24-26 kW, maksimalnu brzinu od 10 km/h, i teinu od 4 t. Teka motorna drezina TMD-22 ima dizel motor snage 106,6 kW, najveu brzinu od 60 km/h i ukupnu masu od 11t. Teka motorna dresina TMD-25 ima dizel motor snage 118 kW, najveu brzinu od 80.3 km/h i ukupnu masu (sa dizalicom, ureajem za kipovanje i punim zalihama, bez optereenja platforme) od 25 t. Dizel hidraulina dresina DHD-200 ima dizel motor snage 165 kW, najveu brzinu pri punoj snazi od 80 km/h i ukupnu masu sa optereenom platformom od 27 t.

3.2. OSNOVNI ELEMENTI PLANA PROIZVODNJEOsnovne elemente plana proizvodnje mogue je uoiti iz Biznis plana za 2007. godinu koji izgleda ovako: U delu proizvodnje treba teiti proizvodnji od 40.000 n.. meseno to bi znailo poveanje proizvodnje za oko 55% u odnosu na trenutnu realizaciju. Da bi se to ostvarilo, pored finansijskih uslova, potrebno je izvriti kadrovske promene u svim delovima sektora, i na svim nivoima i poboljati uslove rada. Za poboljanje uslova rada u proizvodnji, potrebno je uvesti nove alate, maine i probnice. Pored poveanja obima proizvodnje potrebno je poboljati i njen kvalitet. Podizanjem kvaliteta proizvodnje, smanjie se reklamacije, a samim tim i finansijski efekat proizvodnje bie bolji. Potrebno je nai mogunost za prostorno irenje proizvodnje jer sadanji prostor ne zadovoljava potrebe proizvodnje sa ovakvom strukturom (mali broj investicionih opravki). U delu odravanja planom su predviene investicione opravke i tekue odravanje. Vei zahvati na poboljanju uslova rada bie izvedeni sukcesivno zavisno od finansijskih uslova (topla voda, pijaa voda, zagrevanje loionice i farbare itd.).

3.3. ORGANIZACIONA STRUKTURAOrganizaciona struktura "Lokomotiva" a.d. data je narednom emom. Najvii upravni organ je upravni odbor kome je podreen generalni direktor kao najvii poslovodni organ. U okviru preduzea postoje: Sektor razvoja, Sektor proizvodnje, Finansijski sektor, Komercijalni sektor i Odeljenje kontrole, kao i Sekretarijat. Proces poslovanja olakan je zahvaljujui postojanju informacionog sistema.

4



3.4. EME ORGANIZACIONE STRUKTURELokomotiva a.d.

DirektorSe kre ta r ija t 46100 O deljenje ko ntro le 46500 [ef

Se kto r ra z v o ja 46200 D irektor

Se kto r pro izv o dnje 46400 D irektor

Fina nsijski sekto r 46300 D irektor

K o m er cija lni sekto r 46600 D irektor

O deljenje pripreme proizvodnje 46401 [ef

O deljenje platnog prometa 46301 [ef

O deljenje prodaje 46601 [ef

O deljenje ma{inske opreme lokomotiva 46402 [ef

O deljenje knjigovodstva 46302 [ef

O deljenje nabavke 46602 [ef

O deljenje elektro opreme lokomotiva 46403 [ef

O deljenje ma{inske obrade 46404 [ef

O deljenje novogradnje i odrzavanja46405 [ef

1. Sekreterijat 46100 opti poslovi pravni poslovi poslovi arhiviranja opte i finansijske dokumentacije a.d. 2. Odeljenje kontrole 46500 poslovi ulazne kontrole poslovi zavrne kontrole poslovi proizvada kupcu poslovi reklamacije proizvoda 3. Sektor razvoja 46200 izrada projekta za nove proizvode izrada projekta za modifikacije i rekonstrukcije vozila iz proizvodnog programa 4. Finansijski sektor 46300 platni promet obraun plata plan i analiza knjigovostvo

5. Komercijalni sektor 46600 prodaja nabavka praenje i usklaivanje cena proizvoda i rezervnih delova marketing eksterni transport uskladitenje poslovi primene i odravanja QMS poslovi IS 6. Sektor proizvodnje 46400 priprema prizvodnje prizvodnja odravanje maina i ureaja alatnica interni transport zatita na radu izrada projekata pomonih alata, ureaja i probnica izrada tehnologija za proizvodnju delova i sklopova izrada reparaturnih tehnologija izrada tehnologija kontrole

5



3.5. OPIS DELATNOSTI ORGANIZACIONIH JEDINICAOrganizacione jedinice su organizovane shodno delatnosti koju obavljaju.

3.5.1. ZADACI SEKTORASektor za razvoj obavlja poslove projektovanja i izrade konstrukcione dokumentacije za inska vozila i sastavne delove i sastoji se iz 6 grupa koje obuhvataju celokupni proizvodni program. Lokomotiva a.d., a to su: grupa za remont i modifikacije lokomotiva za elektro i mainski deo, grupa za novogradnju, rekonstrukcije i remont lokomotiva i inskih vozila za elektro i mainski deo, grupa za novogradnju, rekonstrukcije i remont dresina i prunih maina za elektro i mainski deo, grupa za novogradnju, rekonstrukcije i remont vozila gradskog saobraaja za elektro i mainski deo, grupa za izradu probnica i alata, grupa za izradu tehnologije za elektro i mainski deo. Zadaci Finansijskog sektora AD Lokomotiva su: - Naplata potraivanja od kupaca - Plaanje obaveza - Kontrola i likvidatura ulazno-izlaznog dokumenta - Obraun zarada i ostalih linih primanja radnika - Blagajniko poslovanje - Planiranje i analiza poslovanja - Praenje zakonskih propisa, njihovo tumaenje i primena u oblasti platnog prometa i knjigovodstva. Finansijski sektor organizovan je po odeljenjima (odeljenje platnog prometa i odeljenje knjigovodstva). Komercijalni sektor se bavi sledeim pitanjima: - Nabavka energije, sirovina i reprodukcionog materijala - Prodaja gotovih proizvoda i usluga remonta - Marketing - Izrada cenovnika - Skladitenje. Sektor proizvodnje omoguuje ispunjenje proizvodnih planova i programa s obzirom da se u njemu obavljaju remont inskih vozila i proizvodnja novih inskih vozila. Ovaj sektor bavi se sledeim poslovima: - Tehnika priprema proizvodnje - Odravanje i zatita na radu - Mehanika obrada i izrada rezervnih delova - Elektro oprema i pneumatika - Mainska oprema Sektor je organizovan po odeljenjima.

6



3.6. ORGANIZACIJA PRODAJEOrganizacija slube prodaje prilagoena je tritu i podela referata izvrena je po kupcima i po vrsti usluga.tj. poslova.

3.7. ORGANIZACIJA KONTROLEUlazna kontrola ima za cilj da proveri propisani kvalitet proizvoda i kvalitet usluga. Funkcija ulazne kontrole je da dozvoli ulazak proizvoda koji po kvalitetu ne zadovoljava zahtevani kvalitet i propisane standarde. ("Sistem kvaliteta MIN-a - prirunik". Ni, MIN-ov institut 1995. god.) Aktivnost ulazne kontrole i ispitivanja koja ona vri dele se na sledea podruja primene. - Kontrola kvaliteta proizvoda na ulazu u preduzee - Kontrola kvaliteta proizvoda na lokaciji podisporuioca - Kontrola kvaliteta proizvoda na terenu (van preduzea) - Funkcionalna jedinica za ulaznu kontrolu (koja je sastavni deo odeljenja kvaliteta) odgovorna je za kontrolu,ispitivanje i prijem ulaznih proizvoda ve ugovorenog zahtevanog kvaliteta. Meufazna kontrola kvaliteta, nakon zavrene poslednje operacije, utvruje da li su realizovani svi postavljeni zahtevi iz proizvodnog programa i programa kontrole kvaliteta i konstatuje da li proizvod moe biti podvrgnut zavrnom ispitivanju. Ukoliko proizvod ne zadovoljava propisane zahteve isti moe biti vraen na doradu u proizvodnu jedinicu, ili ukoliko su za to ispunjeni uslovi (postojanje garancije ...) nazad u slubu nabavke i kooperacije. Meufazna kontrola isporuuje izlaznoj kontroli proizvod (gotov deo) samo ako su ispunjeni sledei uslovi: - sve proizvodne operacije sprovedene su u skladu sa operacionim planom proizvodnje i odgovarajuim overenim radnim listama (zadacima); - sve operacije kontrole kvaliteta do operacije ispitivanja iz plana izlazne kontrole su izvrene; - svi izvetaji o kvalitetu su u skladu sa ugovorenim nivoom kvaliteta i dobijena odobrenja za prijem neusaglaenih pozicija, ili ako su neusaglaene pozicije zamenjene novim kvalitetom. Izlazna kontrola se obavlja nad gotovim proizvodima (na kojima su obavljeni svi zahvati predvieni tehnologijom) kako bi kupcu bio isporuen proizvod koji zadovoljava unapred dogovoren, ili standardni kvalitet.

3.8. ORGANIZACIJA SLUBE ZA OBEZBEENJE KVALITETA (QA)Algoritam kontrole kvaliteta dat je na narednoj slici.

7



8



3.9. OPIS AKTIVNOSTI U DOGRADNJI SISTEMA KVALITETA U SKLADU SA STANDARDIMA JUS - ISO 9000U cilju postizanja totalnog kvaliteta (TQ), u MIN Ni AD "Lokomotiva" radi se na uvoenju poslovanja podranog raunarom (CIM), po emu je eljena i dostignuta softverski podrana struktura data u naredne dve slike.

9



10



3.10. PROGRAM REALIZACIJE DOGRADNJE SISTEMA KVALITETAKONSULTANTSKA ORGANIZACIJA, INTERNI STANDARDI - PROCEDURE Program realizacije i dogradnje sistema kvaliteta obavlja se u saradnji sa MIN - Institutom. Konsalting se obavlja unutar MIN-a koji sada ima svoju konsalting organizaciju MIN Consulting. Jedan od osnovnih faktora koji utiu na postizanje TQ je interna standadizacija. U MIN Holding-u interni standardi nose oznake SMIN, a ciljeve interne standardizacije daje SMIN 91001 iz kojeg dajem krai izvod. * * Stvaranje uslova za nesmetani (bez prekida) promet robe i usluga na domaem i inostranom tritu; Razvoj i unapreenje proizvodnje i prometa, tipizacija i unifikacija i nacionalno korienje svih ili pojedinih resursa, razvoj i izgradnja sistema poslovanja, poslovno tehnike saradnje, specijalizacija i kooperacija, ostvarenje profita i poveanje uea na tritu. Utvrivanje stroih kvaliteta proizvodnje i usluga nego u dravnim i meunarodnim standardima kada trite trai i prihvata vii nivo kvaliteta od propisanog. Regulisanje nesmetanog jedinstvenog sistema informisanja o poslovima i proizvodima od zajednikog interesa u MIN Holding-u, grani ili na jugoslovenskom i meunarodnom nivou. Stvaranje uslova za nesmetani (bez prepreka) promet robe i usluga na domaem i inostranom tritu. Razvoj i unapreenje proizvodnje i prometa, tipizacija i unifikacija, racionalno korienje svih, ili pojedinih resursa, razvoj i izgradnja sistema poslovanja poslovno tehnike saradnje, specijalizacija i kooperacija, ostvarenje profita i poveanje nivoa saradnje, planiranje, praenje i koordiniranje standardizacije unutar i van MIN - a i njegovih lanica. Utvrivanje, donoenje i primenjivanje internih standarda u sistemu MIN Holding Co, i njegovim pojedinim preduzeima (grupama, podgrupama, funkcijama).

* *

* *

*

Fabrika MIN Lokomotiva je 2004. godine dobila Sertifikat standarda ISO 9001:2000 broj 04100 20041350. Takoe je uraen veliki deo priprema za sertifikovanje po standardu JUS 14001 Meutim treba da se izvri resertifikacija po standardu JUS ISO 9001.

11



4. KADROVSKA STRUKTURAU fabrici radi 447 zapoljenih, od ega 128 u administraciji i 319 u proizvodnji. Kadrovska struktura "Lokomotiva" a.d. po stepenu strune spreme je sledea: - NK - NSS - PK - KV - VK - SSS - VS - VSS - 24 - 6 - 20 - 220 - 65 - 44 - 25 - 43

4.1. OSNOVNE ODLUKE SISTEMATIZACIJE RADNIH MESTANa nivou preduzea postoji akt o sistematizaciji radnih mesta koji za svako radno mesto predvia potreban nivo strune spreme i daje nivo sloenosti rada na tom radnom mestu. Na osnovu tog akta dikrektor donosi odluke o postavljanju ljudi na odgovarajua radna mesta.

4.2. BITNE KARAKTERISTIKE RADNIH MESTA INENJERAInenjeri u fabrici Lokomotiva rade u okviru Sektora za razvoj, Sektora proizvodnje, Komercijalnog sektora i Odeljenja kontrole. S obzirom na razliite poslove u ovim organizacionim celinama, radna mesta inenjera su dosta razliita i veoma specifina. Osnovni poslovi koje obavljaju inenjeri su sledei: - Projektovanje inskih vozila (lokomotiva i dresina); - Razrada konstrukcije inskih vozila i izrada tehnike dokumentacije; - Praenje proizvodnje inskih vozila i provera tehnike dokumentacije; - Razrada tehnolokih postupaka za izradu delova i montau/kompletiranje inskih vozila; - Razrada tehnologije kontrole i izrada kontrolne dokumentacije mernih listi; - Kontrola i ispitivanje sklopova i vozila; - Stalno praenje tehnikih propisa i strune literature. Sredstva za rad su: radni sto, PC, tehnika i radna dokumentacija, tehnika i struna literatura, pravilnici i propisi J.

4.3. SREDSTVA ZA RADAD "Lokomotiva" poseduje maine za obradu-rezanjem, maine za obradu deformisanjem, merne ureaje za testiranje komponenti lokomotiva, pei za termiku obradu, razne instrumente i specijalne alate, merne instrumente i ureaje i dr.

4.4. STRUKTURA SREDSTAVA ZA RADSredstva za rad na kojima se radi: univerzalni strugovi, strugovi za obradu venaca bandaa, builice, brusilice,glodalice, horizontalne builice, rendisaljke, mainska testera, prese , i dr.

12



4.5. KARAKTERISTIKA SREDSTAVA ZA RADSredstva za rad u "Lokomotiva" a.d. su univerzalnog tipa, to omoguava da se na njima rade delovi razliitih oblika i karakteristika i uglavnom su na niskom tehnolokom i produkcionom nivou. Pored univerzalnih maina za obradu, postoje specijalizovane maine kao to su strugovi za obradu venaca tokova osovinskih sklopova, horizontalna presa za napresavanje tokova na pogonske osovine, i dr. Posebna specifinost opreme ogleda se u liniji za pranje, suenje i reimpregnaciju i ispitivanje vunih elektromotora. Takoe postoji i odeljenje za ispitivanje elektrinih lokomotiva pod promenljivim naponom..

4.6. STEPEN MEHANIZACIJEMehanizacija u "Lokomotiva" a.d. je sprovedena u potpunosti i sve se faze proizvodnje i remonta obavljaju mainama. Unutranji transport je mehanizovan i obavlja se viljukarima, dizalicama i prenosilicama.

4.7. STEPEN AUTOMATIZACIJEAutomatizacija u "Lokomotiva" a.d. je na niskom nivou, to zbog univerzalnosti sredstava za proizvodnju, to zbog maloserijske i pojedinane proizvodnje. Automatizovane su opitne stanice za ispitivanje vunih motora i za ispitivanje konica (to je standardizovan postupak), kao i pe za impregnaciju (radnik zadaje parametre tehnologije PC raunaru koji zatim preko termo - sondi kontrolie temperaturu u pei ukljuujui i iskljuujui grejae, uz stalno praenje temperature vazduha i tela).

4.8. PROCES PROIZVODNJEU "Lokomotiva" a.d. organizovana je pojedinana proizvodnja po porudbini (serijski se rade standardni delovi).

4.9. OSNOVNE FAZE PROCESA PROIZVODNJEFaze procesa proizvodnje razlikuju se od proizvoda do proizvoda (obzirom da je asortiman proizvoda irok). Tehnologija opravke obuhvata niz operacija koje u odreenom redosledu ine tehnoloki proces. Osnovni postupci u opravci vozila su: 1) Prijem vozila 2) Razgradnja sklopova 3) Demontaa sklopova 4) ienje i pranje delova 5) Defektaa sklopova 6) Opravka, ili zamena delova 7) Montaa sklopova 8) Ugradnja sklopova 9) Ispitivanje 10) Predaja vozila

13



4.10. BITNE ODLIKE TEHNOLOKIH LINIJATehnologija definie redosled operacija, sredstva i mesto izrade i vremenske normative za svaku vrstu objekta i vrstu opravke objekta. Tehnoloke linije opravke (remonta) lokomotiva je kompleksna. Opravke se vre individualnim, ili agregatnim sistemom. Individualni (oteeni deo se demontira, opravlja i vraa) je sporiji, a agregatni (zamena oteenog sklopa ispravnim) je bri. Osnovni uslovi za realizaciju remonta lokomotiva po sistemu agregatne zamene su: * * * * * unificirani izgled lokomotiva; isti nivo opravki, tj. precizno definisan obim opravke; kontinuirano materijalno obezbeenje; organizaciono i prostorno prilagoenje proizvodnog procesa za sistem agregatne zamene; raunarom podrati sve kljune funkcije postupka.

4.11. ORGANIZACIJA PRIPREME PROIZVODNJETehnika priprema proizvodnje priprema tehniku dokumentaciju i prosleuje je proizvodnim odeljenjima. Ova sluba trebuje potreban materijal i izdaje radne zadatke proizvodnim odeljenjima. Radionika priprema postoji na nivou samog pogona i organizovana je u vidu prirunih skladita, posebno odvojenih u okviru hale, u kojima se uvaju i rasporeuju po radnim mestima dokumentacija, alati i materijal, kao i sredstva line zatite na radu.

5. TEHNOLOGIJA POPRAVKE DIZEL MOTORA LOKOMOTIVE 661U okviru strune prakse koju sam obavljao u kompaniji MIN AD LOKOMOTIVA NI, detaljnije sam se upoznao sa opisanim tehnolokim postupak popravke dizel motora GM 567 C lokomotive 661. Na poetku su dati opti tehniki podaci o ovoj lokomotivi, kao i ema na kojoj su prikazani njeni sastavni delovi. to se tie dizel motora 567 C, ovaj opis sadri tehnike podatke, detaljan opis delova motora, postupak i opis popravke motora, kao i razne slike (popreni presek, unutrnji delove, cilindri motora, glava motora...). Literatura, kao i odreeni snimci lokomotive i samog motora, nabavljeni su u Mainskoj indistriji u Niu.

14



5.1. LOKOMOTIVA 661

Dizel-elektrina lokomotiva serije J 661 proizvedena je u firmi "General Motors" u SAD. Nabavljene su u vie navrata, poevi od 1960. do 1972. godine. Oznaka proizviaa je G16. Lokomotive su estoosovinske, sa pojedinanim pogonom osovina i namenjenu su za vuu teretnih i putnikih (ukoliko su opremljene sa generatorom pare) vozova. Graene su za maksimalnu brzinu od 114 do 124 km/h, prenosni odnos reduktora je 1:3,8125 i 1:3,5294, broj zubaca manjeg zupanika (na osovini elektromotora) prema broju zubaca veeg zupanika(na pogonskoj osovini lokomotive) iznosi 16:61 i 17:60. Ovaj par zupanika smeten je u posebno kuite. Opremljene su esnaestocilindrinim dvotaktnim dizel motorom u "V" izradi pod uglom izmeu osa cilindara od 45. Motori na ovim lokomotivama imaju oznaku 567 C i 567 D, to znai da je motor sa cilindrima ija je zapremina 567 kubnih cola, a da predstavlja treu (C), odnosno etvrtu (D) modifikaciju. U naoj zemlji prosena starost ove lokomotive na dan 1.1.1998. godine iznosila je 32,3 godine.

5.2. OPTI PODACIOznaka serije Oznaka podserije Proizvoa Godina proizvodnje Raspored osovina Ugraena snaga lokomotive [Kw/KS/HP] Snaga lokomotive za vuu [Kw/KS/HP] Maksimalna brzina [km/h] Prenih novog toka [mm] Prenik potpuno istroenog toka [mm] Dizel motor-tip Glavni generator-tip Vuni motor-tip Generator pare-tip D 47 B OK-4616 100 1960. 661 200 General Motors 1966. C'o C'o 1454/1975/1950 1342/1823/1800 124 1016 927 GM 567 C GM D-22 D 77 OK-4625 D 77 300 1970.

Dizel motor 567C je dvotaktni motor, sa rasporedom cilindra u "V" pod uglom od 45. Skica br. 1 prikazuje raspored (numeraciju) cilindara (cil. glava, cil. kouljca, klipova- komplet, klipnjaa), bregastih osovina, leajeva bregastih osovina, radilice i leajeva radilice. Regulator broja

15



obrtaja, pumpe za vodu i pumpe za ulje ugraene su na "prednjem kraju" motora. Duvaljke i glavni generator su na "zadnjem kraju" motora. U lokomotivi je ugraen 16-cilindrini, dvotaktni dizel motor sa vodenim hlaenjem, bez prehranjivanja vazduha za segorevanje goriva. Motor je veoma robustan i jednostavan za rukovanje i odravanje.

Dizel motor GM 567 C lokomotive 661

5.3. TEHNIKI PODACI DIZEL MOTORABroj ugraenih motora Raspored i privrivanje motora na vozilu 1 Elektro-Motive Division General Motors Corporation (EMD-GMC) 567C Pn = 1800/1950 KS 14450 kg nn = 835 o/min

Tip motora Nominalna snaga Teina Nominalni broj obrtaja Najvei broj obrtaja za korienje Najmanji broj obrtaja16

nmax = 835 o/min



pri optereenju Najvei broj obrtaja neoptereenog motora Najvei mogui broj obrataja na kome stupa u dejstvo sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja Princip rada motora Broj i raspored cilindara Prenik cilindra Hod klipa Radna zapremina jednog cilindra Stepen kompresije Snaga po litru radne zapremine za snagu Pn Srednji efektivni pritisak za snagu Pn Potrinja goriva Najmanji broj obrtaja potrban za upaljenje goriva pri okolnoj temperaturi od +5 C Obrtni moment otpora pri pokretanju motora na +5 C Obrtni moment otpora pri najmanjem moguem broju obrtaja za upaljenje goriva (75 o/min) pri stalnoj temperaturi od +5 C Redosled paljenja Temperatura ulja za podmazivanje motora za snagu Pn 1) normalna 2) najvea dozvoljena

275 o/min

835 o/min

910 o/min

Dvotaktni 16 u "V" POD 45 216 mm 254 mm 9,293 lit 16:1

13,1 HP/lit

7,163 kp/cm2 335 kg/h

75 o/min

828 kpm

552 kpm 1-8-9-16-3-6-11-14-4-5-12-13-2-7-10-15

88 - 99 C 113 C

Normalni pritisak ulja za podmazivanje motora pri normalnoj radnoj temperaturi ulja: 1. pri praznom hodu motora 1,13 1,41 kp/cm2 2. pri nominalnom broju obrtaja 1,13 1,41 kp/cm217



Najmanje dozvoljeni pritisak ulja za podmazivanje motora pri normalnoj radnoj temperaturi ulja: 3. pri praznom hodu motora 4. pri nominalnom broju obrtaja Toplotni bilans motora Koristan rad motora Voda za hlaenje motora Ulje za podmazivanje motora Izduvni gasovi Zraenje i ostali gubici Toplota sadrana u gorivu

0,42 kp/cm2 1,41 kp/cm2

36 % 20 % 7% 35 % 2% 100 %

Toplotni bilans motora 567C

Prednja strana dizel motora18



5.4. DELOVI DIZEL MOTORA

Kuite motora sastoji se od elinih limova meusobno zavarenih, te je veoma kruto i ini samonosivi sklop, u koji su ugraeni cilindarski sklopovi i ostali delovi motora. Cilindarski blokovi su postavljeni u vidu slova "v" po uglom od 45. Pored otvora za smetaj cilindara nalaze se vazdune komore, iz kojih se napajaju cilindri vazduhom pod pritiskom koji slui za ispiranje cilindara i za sagorevanje goriva. Na bonim zidovima su otvori koji slue za pregled kouljica i klipova, za ienje vazdune komore, kao i za pristup vijcima za privrivanje klipnjaa. Kuite motora oslanja se na karter motora od elinog lima, koji slui kao postolje. Sastavni deo kartera je sakuplja ulja, odakle sa ulje usisava. Na bonoj strani kartera nalazi se mera ulja.

Cilindarske glave izraene su od legiranog livenog gvoa i privrene su za cilindre motora pomou vijaka, a ceo ovaj sklop za kuite motora pomou specijalnih apa. Na glavi se po periferiji nalaze otvori za prolaz vode i zavrtnjevi za preiavanje glave za cilindar. U sredini glave su smetena etiri izduvna ventila i brizgaljke. U sklopu glave pored ventila i brizgaljke nalaze se jo tri klackalice i ventilski mostovi sa oprugama.

19



Izduvni ventili imaju stelitnu peurku, a krajevi stabala su kaljeni i polirani. Jedna klackalica otvara dva izduvna ventila posredstvom ventilskog mosta. U ventilskom mostu su ugraeni hidraulini izravnai zazora. Dve klackalice slue za otvaranje ventila, a tra za pokretanje pumpebrizgaljke. U glavi se nalazi otvor za dekompresovani ventil. Klipovi su izraeni od legiranog livenog gvoa i sastoje se iz dva dela: nosaa klipa i tela klipa. Klipovi su obrtnog tipa, poto se u toku rada telo klipa lagano okree. Klop ima tri kompresiona i dva uljna prstena. Klip se sa unutrnje strane hladi uljem koje protie kroz izbuene kanale. Ulje za hlaenje istovremeno podmazuje osovinicu klipa. Klipovi su spolja fosfatirani da bi se olakalo podmazivanje prilikom putanja motora u rad. Osovinice su izraene od legiranog elika a povrina im je cementirana, bruena, glaana i polirana. Postoje dva tipa klipnjaa: glavna ili "viljukasta" i pomona ili "noasta", koje su meusobno povezane. Klipnjae nemaju malu pesnicu ve su povezane sa osovinicama vijcima. Leita klipnjaa sastoje se iz dve eline leine koljke presvuene leinim materijalom: olovnom bronzom i tankim zatitnim slojem olova. Cilindarske kouljice izraene su od livenog gvoa. Izmeu spoljnih i unutranjih zidova kouljice je prostor za vodu za hlaenje. Sa gornje strane nalaze se zavrtnji za vezu sa glavom. Otvori za ulaz vazduha za ispiranje postavljeni su kruno u kouljici. Izmeu ovih otvora su uplja mesta za prolaz vode. Radilica je izraena kovanjem od ugljeninog elika, a rukavci su kaljeni indukcionim putem. Kroz kanale izbuene u radilici protie ulje za podmazivanje leajeva radilice i leajeva klipnjaa. Svaka radilica statiki i dinamiki je uravnoteena i izraena iz dva dela, meusobno povezana vijcima. Rotor glavnog generatora igra ulogu zamajca. Sa radilicom je povezan pomou elastine spojnice. Na prenjem kraju radilice postavljen je amortizer torzionih oscilacija. Leine koljke radilice uzraene su od olovne bronze, a presvuene su tankim zatitnim slojem legure olova i kalaja. Bregaste osovine su izraene iz dva dela, meusobno povezana odstojnikom. Poseban ureaj obezbeuje da ne doe do prekomernog broja obrtaja motora i ima zadatak da obustavi ubrizgavanje goriva kada broj obrtaja motora pree dozvoljenu granicu. Za ispiranje cilindara motora i punjenje sveim vazduhom slue dve duvaljke tipa "roots" sa po dva zavojna rotora, koji imaju po tri uzduna krila (lopatice). Sistem za podmazivanje sastoji se iz tri odvojena sistema i to: za podmazivanje motora, za hlaenje klipova, za preiavanje i hlaenje ulja. U sistemu za podmazivanje ima ukupno tri uljane pumpe, sve su zupaste i goni ih radilica motora preko srednje razvodne kutije. Jedna slui za preiavanje i hlaenje ulja, druga za podmazivanje motora, a trea za hlaenje klipova. Sistem za hlaenje motora sastoji se iz centrifugalnih pumpi za vodu, hladnjaka sa ventilatorom, cevovoda i termostata. Hladnjaci su postavljeni skoro horizontalno u krovu oplate, tako da u njima nema vode kada motor ne radi, te ne postoji opasnost od njihovog zamrzavanja u zimskim uslovima. Vodom za hlaenje motora hladi se i ulje za podmazivanje u jednom posebnom hladnjaku (izmenjivau toplote). Sistem za gorivo sastoji se od rezervoara, sita, preistaa, pumpe za dovod goriva, finog preistaa od sinter-bronze, pumpi-brizgaljki, cevi i slavina. Rezervoar ima oduku sa sa titnikom od prodora plamena u rezervoar ukoliko doe do poara. Kada doe do zaepljenja bronzanog preistaa, gorivo se preko jednog prelivnog ventila vraa u rezervoar kroz pokazno staklo. Pumpa za dovod goriva ima vei kapacitet nego to zahtevaju pumpe-brizgaljke pri punoj snazi, tako da se viak goriva vraa prolazei kroz jedno pokazno staklo. Prema tome, pokazna stakla su indikatori, i to jedino staklo pokazuje zaprljanost preistaa, a drugo ispravan dotok goriva do pumpi-brizgaljki. Svaki cilindar opremljen je posebnom pumpom-brizgaljkom, koja sjedinjuje dve funkcije: funkciju pumpe (elemenata pumpe sa potisnim ventilom) i funkciju brizgaljke za rasprtavanje goriva.

20



Za regulisanje rada motora postoji regulator broja obrtaja i regulator optereenja. Regulator broja obrtaja je centrifugalni sa hidraulinim servo-komandama, koji stalno odrava izabrani broj obrtaja, dok regulator optereenja odrava konstantnu snagu motora za jedan izabreni broj obrtaja, dejstvujui na pobudu glavnog generatora. Na samom regulatoru broja obrtaja nalaze se sigurnosni ureaji koji zaustavljaju motor u sluaju niskog pritiska ulja ili prekomernog pritiska ispred pumpe za podmazivanje, to je znak da je zaprljan preista. Motor ima sledee sigurnosne ureaje: za prekomernu temperaturu vode i ulja, za niski pritisak ulja i za prekomerni broj obrtaja. Putanje motora u rad vri se pomou glavnog generatora koji u poetku radi kao elektromotor upotrebom specijalnih pobudnih polja koja se napajaju iz akumulatorske baterije lokomotive.

Princip rada dizel motora:

Unutranji delovi motora

21



5.5. POSTUPAK POPRAVKE DIZEL MOTORA1) 2) 3) Ispustiti ulje iz kartera dizel motora i vodu iz sistema za hladjenje Rastaviti dizel motor (prednje i zadnje kutije,okvirne kutije mehanizma i rastavljanje bloka i kartera) Pregledati, oistiti, oprati i izmeriti kuite i karter dizel motora

Kuite motora je glavni sastavni deo motora. Glavni delovi kuita su: Cilindarski blokovi Kuita leaja radilice (u obliku slova "A") Vazduna komora Gornja ploa Boni, prednji i zadnji zidovi. 4) Sklopiti kuite i karter dizel motora uz obaveznu zamenu zaptivnog materijala

Postavljanje zaptivke izmeu kuita motora i kartera, i pritezanje vijaka Du spoljne ivice donje pregrade kartera treba naneti premaz u irini od 1/2" (13 mm) i debljine 0,015" (0,4 mm). Prilikom polaganja zaptivke u leb treba izbegavati svako njeno uvrtanje ili rastezanje. Isto tako ne treba vriti nikakvo podmazivanje. Treba postaviti kuite motora iznad kartera i pomou ivija za voenje izvriti potrebno poravnjanje sa karterom. Nakon toga sputamo kuite na karter, stavaljamo konusne ivije sa navojem i pritegnemo ih. Stavljamo sve vijke, koji spajaju kuite motora sa karterom, zajedno sa njihovim podlokama, a zatim vijke koji se nalaze na etiri ugla pritegnemo momentom od 100 libri stopa (13,85 kgm). Zatim izvriti pritezanje svih ostalih vijaka momentom od 100 libri stopa (13,85 kgm). Ponovo izvriti pritezanje redom momentom od 450 libri stopa (62,3 kgm). Po zavrenom pritezanju vijaka treba odsei krajeve zaptivne vrpce, tako da zaptivka na prednjem i zadnjem zidu stri samo za oko 3/32"1/64" (2,40,4 mm). Time e biti obezbeeno propisno zaptivanje sa spoljne strane na trojnom spoju izmeu kartera, kuita motora i krajnih zidova. Naknadno pritezanje svih vijaka treba vriti redovno, kao to je propisano obimima radova za pojedine vrste odravanja. Prstenasti umetak na donjem otvoru kuita za cilindar U donjem otvoru kuita za cilindar nalazi se zamenljivi umetak od livenog gvoa u vidu prstena koji slui kao habajua povrina donje vodjice. Zaptivka koja je postavljena u lebu spreava prolaz vazduha izmeu umetka i kouljice. Kada se unutrnji prenik prstenastog umetka proiri do krajnje dimenzije od 263,804 mm, umetak treba zameniti. Potrebno je takoe kontrolisati zazor izmeu donje vodjice kouljice i umetka da ne pree dozvoljenu vrednost. Umetci se skidaju, odnosno ugrauju pomou alata 8212763. Pre ugraivanja umetka njegovu povrinu treba namazati mazivom. Umetak se postavi u otvor kuita motora i stalno se potiskuje pomou izbijaa na gornjem delu vretena. Spoljni prenik umetka je takav da je obezbeeno naleganje u otvor kuita motora sa preklopom od 0,102 od 0,229 mm. U sluaju da se ne raspolae specijalnim alatom, umetak se moe skidati i ugraivati pomou drvenog ili bakelitnog ekia, ili pak maljem obloenim koom. 5) Sklopove snage iz motora razgraditi (glava,klip i cilindar) i postaviti na radno mesto za opravku. Rastaviti glave od cilindra i razgraditi izduvne ventile Opis cilindarske glave sklopa Cilindarska glava sklop sastoji se iz: Cilindarske glave Izduvnih ventila sa oprugama Ventilskih mostova sa oprugama22



Vodjica ventila Skakavica za prekomerni broj obrtaja Pumpe-brizgaljke Komandne poluge Pumpe-brizgaljke

Skidanje sklopa cilindarske glave Pre skidanja cilindarske glave treba izvaditi ep otvora za dekompresiju cilindra i isprazniti vodu iz sistema za hlaenje. Zatim treba skinuti kouljicu, a pre skidanja glave treba skinuti sklop cevi za hlaenje klipa kao i prikljunu cev za vodu. Postupak skidanja cilindarske glave je sledei: a) Skinuti klackalice, osovine klackalica i mostove ventila na sledei nain: Odvojiti cev za dovoenje ulja od leaja bregaste osovine do klackalice Skinuti navrtke sa osovine klackalica i skinuti poklopce Skinuti sklop klackalica, vodei rauna da ne ispadne osovina Skinuti ventilske mostove b) Skinuti pumpu-brizgaljku na sledei nain: Odvojiti dovodne cevi za gorivo od pumpe-brizgaljke i prelivne cevi za gorivo Skinuti komandnu polugu pumpe-brizgaljke Izvaditi pumpu-brizgaljku pomou alata broj 8041183. Zatititi pumpu-brizgaljku od prljavtine i oteenja postavljanjem u specijalan dra ili ambalau u kojoj je brizgaljka bila upakovana. c) Skinuti navrtke i podloke sa uvrtnih vijaka kouljice d) Skinuti navrtke apa i ape cilindarske glave e) Izvriti skidanje cilindarske glave i zatititi kolena za odvod vode f) Skinuti prsten sa cilindarske glave i pregledati da se nije istroio ienje cilindarske glave: Posle skidanja treba cilindarske glave temeljno oistiti. Po vaenju glave iz rezervoara za pranje, treba oistiti rupe za uvrtne vijke. Navoje na otvoru za ep za dekompresiju cilindra treba oistiti standardnom navojnom burgijom od 1/2". Posle ienja glave treba na magnofluksu proveriti da se na njoj nisu pojavile prskotine i druga oteenja. Ako je stanje glave zadovoljavajue treba prei na dalje etape rada. Postavljanje cilindarske glave a) Postaviti osloni prsten na dra cilindarske glave. Spustiti polako glavu na njeno mesto. Poravnati koleno za odvod vode za hlaenje sa odgovarajuim otvorima na kuitu motora. b) Postaviti navrtke uvrtnih vijaka cilindarske kouljice i izvriti njihovo pritezanje. Upotrbiti ulje za podmazivanje navoja i donjih delova navrtki. c) Postaviti ape i navrtke apa, naneti mazivo i pritegnuti navrtke d) Pritegnuti navrtke na uvrtnim vijcima kouljice na potrebni moment od 200 stopa libri (28 kpm) po redosledu koji je prikazan na skici br. 2. Unakrsno pritezanje treba vriti u nekoliko navrata.

Skica br. 223



e) Pritegnuti navrtke apa. Potreban moment pritezanja navrtki ape je 1800 5% stopa libri (250 5% kpm). f) Ugraditi pumpu-brizgaljku. Spojiti dovodnu cev za gorivo polugu za podeavanje ubrizgavanja. g) Ugraditi ventilske mostove, klackalice i cevi ulja za podmazivanje. Namestiti ventile, mostove i podesiti hidrauline izravnae zazora. h) Ugraditi epove otvora za dekompresiju cilindra i) Prikljuiti dovodnu cev za vodu uz kouljicu i cev, kojom se dovodi ulje za hlaenje klipa, ukoliko su te cevi bile demontirane. j) Posle zavrenog ugraivanja svih delova i njihovih pritezanja i regulisanja, motor moe da se pusti u pogon. Temperaturu treba podii na 77C. Proveriti stanje sastavnih delova sklopa nakon izvesnog vremena rada motora. 6) Oistiti, oprati i opraviti:

a) sve mehanizme sklopa glave (cevi za vodu, ulje i gorivo, dekompresione ventile, nosae osovinica, osovinice klackalica, kratke poluge brizgaljki i ureaje za ogranienje prekomernog broja obrtaja) Podeavanje ureaja za ograniavanje prekomernog broja obrtaja Prilikom podeavanja ureaja za ograniavanje prekomernog broja obrtaja, motor treba iskljuiti, skinuti poklopac sa kuita ureaja i obrtanjem navrtke za podeavanje po potrebi poveati ili smanjiti napon opruge. Ako se eli postii da ureaj dejstvuje na veoj brzini obrtaja (pri veem broju obrtaja) napon opruge treba poveati. Posle pokretanja navrtke za podeavanje, treba pritegnuti navrtku za osiguranje i staviti motor u pogon radi ispitivanja pri kojem broju obrtaja ureaj stupa u dejstvo. Poveanje broja obrtaja od praznog hoda do aktiviranja ureaja treba da se izvri u roku od 20 do 30 sekundi. Moda e biti potrebno da se podeavanje ponovi vie puta sve dok se ne postigne da ureaj dejstvuje na 900 do 915 o/min. Prilikom podeavanja ovog ureaja motor ne sme da radi sa preko 930 o/min, da bi se ograniila centrifugalna sila u rotoru generatora. Jo stabilniji rad ovog ureaja dobijen je upotrebom konusne oprune podloke i cilindrine vodjice opruge ovog ureaja. b) glavu dizel motora, izduvne ventile i vodjice ventila

Glava motora 567 C 7) 8) 9) 10) Opraviti i napuniti ventilske mostove (zameniti neispravne hidrauline izravnjvae zazora ) Podesiti ventile, koliine punjenja i momente ubrizgavanja Izvriti opravku klackalica Rastaviti klip od klipnjae, klipnjae od osovinice klipa i nosac klipa

24



Opis klipa-klipnjae Klipovi u motorima 567 C su od legiranog livenog gvoa. Izraeni su iz dva dela i "obrtnog" su tipa. Sastavljeni su iz tela i nosaa nazvanog "stoer". Telo klipa oslanja se na nosa preko svoje unutranje platforme. Nosa se odrava u potrebnom poloaju pomou unutranjeg osiguravajueg prstena. Izmeu platforme klipa i platforme nosaa nalazi se osloni prsten. Ovakva konstrukcija omoguava da se telo klipa obre za vreme rada motora. Klip ima tri kompresiona prstena i dva prstena za odstranjivanje ulja. Ulje koje otiru prstenovi-strugai otie kroz jedan niz izbuenih rupica iza gornjeg prstena, i dva niza rupica, iza donjeg uljnog prstena.

Glavni delovi klipnjae su: 1. Mala pesnica koja se vezuje za klip 2. Velika pesnica koja se vezuje za kolenasto vratilo 3. Telo klipnjae

11) Oistiti, pregledati, izmeriti klip, klipnjae, nosac klipa, osovinice, osloni prsten i srebrne leaje 12) Ispitati i izmeriti letee leajeve 13) Sastaviti klipnjae i nosace klipa, ugraditi klip na nosacu, ugraditi klipne prstenove, sklopiti sklopove snage i ispitati sklopove pod pritiskom vode od 7 bara Sastavljanje klipa i klipnjae Pre sklapanja proveriti da li su sve povrine iste i glatke. Osovinicu klipa i uice nosaa klipa podmazati pre postavljanja osovinice u uice. Zatim treba uvui osovinicu u nosa i runo je zaokretati da se utvrdi stepen naleganja, a nakon toga klipnjau treba staviti na osovinicu i dobro je privstiti vijcima. Kada se posle montae vri osiguravanje vijaka icom, icu treba uvrnuti kod glave vijka. Ovde upotrebiti icu debljine oko 1,83 mm. Na vijcima osovine nalaze se tri rupice za provlaenje ice radi olakanja rada. ica za osiguranje je samo kod motora 567 C, dok na motoru 567 E nema ice. Kod klipnjae i nosaa klipa, rupica za prolaz ulja za hlaenje klipa u nosau mora biti na istoj strani na kojoj se nalazi i klin na nazubljenom sastavu viljukaste klipnjae. Ovim e se postii pravilno poravnjanje rupice kad sklop bude ugraen u motoru. Na kraju treba izvriti potrebno podmazivanje povrina, postaviti osloni prsten na platformu nosaa klipa i ugraditi nosa i sklop klipnjae. Treba proveriti zazor izmeu osiguravajueg prstena i kraja nosaa klipa.

25



Klipna grupa motora 567 C Ugraivanje klipa i klipnjae u cilindar Pre ugraivanja klipa i klipnjae u cilindarsku kouljicu, treba pripremiti kouljicu: a) Podmazati zidove cilindra, stegu klipnog prstena i klip, a letei rukavac radilice postaviti u donju mrtvu taku. b) Namestiti zatitnu kapu na slobodan kraj klipnjae, zatim spustiti sklop u kouljicu. Proveriti da li je rupica za prolaz ulja za hlaenje okrenuta prema spoljanjoj strani motora. c) Ostaviti sklop klipa i klipnjae da vise i prei na ugraivanje leaja klipnjae. Podmazati leine koljke sa svih strana a zatim postaviti gornju leinu koljku na njeno mesto u rukavcu. d) Spustiti noastu klipnjau da se nasloni na gornju leinu koljku. Namestiti zatitnu kapu na slobodan kraj viljukaste klipnjae i klipnjau spustiti na leaj. Proveriti da ivije viljukaste klipnjae slobodno ulaze u otvore na leaju. e) Postaviti donju leinu koljku u jednu polugu viljukastog poklopca sa ivijama i ugraditi polutku poklopca na viljukastu klipnjau, priteui pri tome glavate vijke izmeu viljukaste klipnjae i poklopca samo toliko da ozubljeni sastavi nalegnu jedan na drugi i da se leaj pridrava na jednom mestu. Zatim ugraditi drugu polutku viljukastog poklopca na viljukastu klipnjau sa druge strane i pritegnuti glavate vijke tako da nazubljeni sastavi nalegnu jedan na drugi. Ako su

26



rupe sa navojima na viljukastoj klipnjai oteene ili glavati vijci u njima labavo naleu, treba izmeniti viljukastu klipnjau. f) Postaviti vijke na donjem kraju viljukastog poklopca. Moment pritezanja ovih vijaka je 10,5 kpm. g) Zavriti ugraivanje glavatih vijaka izmeu viljukaste klipnjae i viljukastog poklopca njihovim pritezanjem momentom od 42-43 kpm i namestiti icu za osiguranje. h) Ugraditi cilindarsku glavu. i) Ugraditi prikljunu cev ulja za hlaenje klipova i proveriti njeno poravnanje. Obrtati polako radilicu tako da klip doe u svoj najnii poloaj. U tom poloaju klipa rukom obrtati merilo i proveriti da se ono ne krivi u otvoru klipa. Ako merilo pokazuje pogreno poravnanje treba izmeniti sklop cevi. "P" cevi za hlaenje klipova uljem treba pre ugraivanja ispitati pomou alata za ienje. Zazor izmeu klipa i cilindarske glave je vrlo vaan za efikasan rad motora, pa zato taj zazor treba odravati u propisanim granicama. Ako se vri redovno proveravanje, zazor izmeu klipa i cilindarske glave moe da slui kao pokazatelj istroenosti pojedinih delova sklopa klipa i klipnjae. Ubeleavanje zazora, odnosno ucrtavanje njegovih vrednosti u grafikon pomoi e da se spree vee nezgode usled nenormalne istroenosti delova, poto e se stanje istroenosti zapaziti uporeenjem uzastopnih mera zazora izmeu klipa i cilindarske glave. 14) Oistiti, pregledati i izmeriti cilindarske kosuljice, zameniti kouljicama, regulisati navoj za"P" cevi, zameniti usmerivae vode zaptivke na

Opis cilindarske kouljice Cilindarska kouljica izraena je od livenog gvoa. Izmeu spoljanjih i unutranjih zidova cilindarske kouljice nalazi se prostor za vodu za hlaenje. Kouljica je spojena sa cilindarskom glavom sa osam uvrnih vijaka i navrtki, a itav sklop pridravaju u bloku ape cilindarske glave. Za pozicioniranje kouljice i cilindarske glave slui vodei uvrtni vijak. Ovim pozicioniranjem obezbeuje se pravilan poloaj cevi za hlaenje klipa koja je ugraena na dnu kouljice. Opravka cilindarske kouljice uklanjanje stepena (grebena) cilindarske kouljice Stepenica (greben) kouljice skida se na sledei nain: a) podmazati uljem unutranji zid kouljice odmah ispod stepenice. b) uvui rezni alat tako da ne dodiruje zid kouljice za vreme nametanja razvrtaa. Rezni alat treba postaviti na najnioj taki njegovog hoda. c) izvui zaustavlja na razvrtau i razvrta sputati u kouljicu dok se zaustavlja ne osloni na gornju ivicu kouljice. d) pritegnuti navrtku za centriranje na razvrtau tako da razvrta bude u vertikalnom poloaju u kouljici. Obrtati razvrta radi provere centriranja i izvriti podeavanje ako bude bilo potrebno. e) okrenuti zaustavlja da ne smeta i osloboditi rezni alat tako da moe doi u dodir sa zidom kouljice. f) staviti razvrta u pogon bilo runo ili pomou elektromotora, zavisno od tipa razvrtaa koji se upotrebljava, u uklanjanje stepenice produiti sve dok alat ne zae u kosinu na vrhu kouljice. g) posle uklanjanja stepenice izvaditi razvrta i kouljicu oistiti od opiljka Ugraivanje cilindarskih kouljica Pre ugraivanja kouljice treba izvriti njen pregled u pogledu istoe i ispravnog stanja. Zatim treba pregledati povrinu udubljenja za parstenasti zaptiva na izlaznim otvorima za vodu i treba proveriti da li je lakat na dovodnom otvoru za vodu u ispravnom poloaju i da dobro nalee. Unutranjost kouljice treba obrisati istom nezauljenom krpom i postaviti zaptivene prstenove od sintetike gume u ljebove na donjoj vodjici kouljice.27



Pomou alata br. 8116358 podii kouljicu i postaviti je u otvor u kuitu motora. Dovodni otvor za vodu poravnati sa odgovarajuim otvorom na bonoj ploi. Posle ugradnje kouljice nastaviti sa sastavljanjem sklopa snage ugraivanjem sklopa klipnjae i cilindarske glave. Zatim ugraditi "P" cev za ulje za hlaenje klipa i prikljune cevi za vodu. Pri tome upotrebiti nove zaptivke. 15) 16) 17) 18) 19) 20) 21) Hromirati kouljice. Naplatiti po raunu kooperanta Ispitati cilindarske kouljice na magnofluks aparatu i vodenim pritiskom nakon hromiranja Ugraditi sklopove snage (glave,cilindar,klip,klipnjace) u dizel motor i povezati klipnjace za radilicu i ugraditi mehanizam i apaste privrivae Izmeriti letee rukavce radilice Radilicu dizel motora razgraditi iz bloka Oprati, i ispitati radilicu (zameniti epove radilice) Skinuti leajeve radilice, ugraditi nove.Izmeriti otvore gnezda sa i bez leajeva

Opis leajeva radilice Leine koljke radilice su precizno izraene od olovne bronze na elinoj podlozi, a presvuena su tankim olovno-kalajnim slojem. Jezici za osiguranje u leajima dre ih u odgovarajuem aksijalnom poloaju i spreavaju njihovo obrtanje. Gornja i donja leina koljka su razliite i meusobno se ne mogu zamenjivati. Donje leine koljke radilice imaju sa svake strane po dva jezika koji naleu u poklopce leajeva. Gornje leine koljke imaju po jedan izdanak koji izlazi u ljeb sa desne strane "A" kuita leaja. Poto se skinu donja leina koljka i poklopac, gornja leina koljka se moe izvaditi bez skidanja radilice, okretanjem radilice u obrtnom smeru od normalnog. Periodina zamena leajeva radilice. Zamenu donjih leinih koljki treba vriti u odreenim razmacima predvienim obimom radova odravanja pojedinih sklopova. Tom prilikom treba menjati itavu garnituru donjih leinih koljki jednog motora. Gornje leine koljke treba u principu da traju dvostruko due od donjih, koje su izloene veem optereenju. Gornje leine koljke radilice ne treba zamenjivati u razmacima predvienim za zamenu donjih leinih koljki. Tom prilikom gornje leine koljke skinuti radi pregleda. Meutim, gornje leine koljke treba pregledati prilikom glavne opravke. Ako su im dimenzije u dozvoljenim granicama, treba ih oistiti i ponovo ugraditi. Pregled leajeva radilice. Vanredan pregled leajeva radilice bie potreban samo kada se na motoru primete neke abnormalnosti, kao to je zaprljanost ulja za podmazivanje usled meanja sa gorivom ili sa vodom, ili prisustvo u ulju nekih drugih stranih materija koje bi se zapazile na preistaima za ulje, na sitastim zatitama ili u karteru motora. im se tako neto primeti, treba izvriti pregled donjh leinih koljki. 22) 23) 24) 25) 26) 27) Pregledati i izmeriti zamajac radilice Runo brusiti leee rukavce radilice (Po tehnologiji) Rasklopiti priguivae torzionih vibracija Pregledati i zameniti neispravne delove priguivaa Sklopiti priguivae torzionih vibracija Bregaste osovine razgraditi

Opis bregaste osovine Sklop bregaste osovine sastoji se iz vie delova (lanka) sa prirubnicama i krajnjih rukavaca. Izmeu sredinjih delova bregaste osovine ugraeni su odstojnici. Kod svakog cilindra na bregastoj osovini nalaze se dva brega za izduvne ventile, jedan breg za pumpu brizgaljku i dva leina rukavca oslonjena u leine blokove.28



Skidanje bregaste osovine Bregasta osovina moe se skinuti bez pomeranja ostalih rukavaca. Treba samo odvrnuti vijke za tano naleganje, koji spajaju prirubnicu lanka i prirubnicu rukavca, zatim odvojiti cev za ulje izmeu leinih blokova lanka i klackalica i skinuti klackalice. Treba takoe skinuti poklopce sa leinih blokova lanka da se moe maknuti bregasta osovina. Posle skidanja bregaste osovine treba dobro podmazati sve pokretne delove sklopa bregaste osovine, a po ugraivanju bloka i leajeva treba izvriti propisno poravnanje itave garniture. Treba obrtati bregastu osovinu i proveriti da li su svi sastavni delovi dobro spojeni, a zatim namestiti i pritegnuti vijke, ugraditi klackalice, kao i ostale pripadajue delove. Na kraju treba ispitati vremensko podeavanje ventila bar ne jednom cilindru u cilju proveravanja tenog poloaja lanka, a zatim izvriti ostala podeavanja, kao to je reglaa izduvnog ventila i vremensko podeavanje brizgaljke. 28) Pregledati, izmeriti i ispitati bregaste osovine

Pregled bregaste osovine Posle skidanja bregaste osovine treba je rastaviti, isprati, a kanale za ulje oistiti od prljavtine. Vizuelno pregledati oslone rukavce i lanke, obraajui naroitu panju na bregovina i ramenima da se na njima nije sluajno pojavila rupiavost, krunjenje, da nisu nastale dublje ogrebotine ili da ovi delovi nisu promenili boju usled pregrevanja. Ako se na rukavcima i bregovima primete sitne rupice, mestimine pljosnate povrine ili male ogrebotine, takvi lanci mogu se ponovo upotrebiti poto se nedostaci na njima otklone runim poliranjem. Posle skidanja bregaste osovine i rukavca treba ispitati koncentrinost izmeu rukavca. Koncentrinost treba da bude u granicama 0,05 mm od mere radijusa. Ispitivanje se vri postavljanjem bregaste osovine na precizne vijke. Na kraju treba ispitati zazor rukavca lanka i leaja, kao i uporni zazor na zadnjim rukavcima. Merenje zazora se moe vriti mernim listiima. 29) 30) Ugraditi bregaste osovine Obojiti DM komplet

5.6. ANALIZA-ZAPAANJEU okviru strune prakse koju sam obavljao u Mainskoj industriji u kompaniji MIN AD LOKOMOTIVA NI, posetio sam postrojenje u kome se izvrio kompletan remont dizelelektrine lokomotive 661. Sa lokomotive su skinuti svi njeni sastavni delovi i poslati su na detaljniju analizu i preglede.

.

Radilica29

Blok motora i cilindarske koulje

praksa radna verzija

Documents