Више тема на Интернет страници „Руске речи“

САМО НА RUSKAREC.RU

Дистрибуира се у сарадњиса дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси

сву одговорност за његов садржај

ruskarec.ru, rs.rbth.com

Гаврило Принцип у рускими српским очима

Жене великих руских писаца: заједно у стварању и смрти

СТРАНА 4 СТРАНА 8

Историја КултураРизична политика Вашингтона:Америка између змаја и медведа

СТРАНА 6

Погледи

Број 19, 28. маj 2014.

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 27 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

ИЗ П

РИВ

АТНЕ К

ОЛ

ЕКЦ

ИЈЕ

КО

НСТАН

ТИН

МАЛ

ЕР

Кућа на небу: дванаест најлуксузнијих стамбених облакодера Москве

Древни духови међунама: Лешиј, Домо-вој и Водјаној, три омиљена бићару ског света

RUSKAREC.RU/30577RUSKAREC.RU/30617

Религија Архитектура

Русија и Кина Потписивањем великог броја енергетских и других договора са Пекингом Москва реализује своју „азијску доктрину“

Русија, Кина и уговор века

НАСТАВАК НА СТРАНИ 3

АНДРЕЈ ИЉАШЕНКО

Размере споразума о испо-ру кама гаса из Русије у Ки-ну, потписаног 21. маја, оцењују се као запањујуће.

У току посете руске делегације предвођене Владимиром Пути-ном Кини 20–21. маја потписа-но је неколико десетина важ-них споразума. Највећи међу њима је тридесетогодишњи спо-разум о испорукама руског гаса Кини вредан 400 милијарди до-лара — који је постигнут после преговора дугих целу деценију.

И сам тренутак склапања овог уговора у Шан гају, у време када Запад постепено опкољава Москву санк цијама због дога-ђаја у Украјини, изгледа као да је нарочито до бро изабран. Ме-ђутим, све те спо љашње окол-ности не треба да нам заклоне поглед на оно најважније: овај споразум је симбол изузетно ве-лике промене у позицији Русије — њеног по врат ка у азијско--тихо оке ански регион, што је Путин на јавио пре две године за време одр жавања самита Азијско-тихоокеанске сарадње у Владивостоку.

Шта добија КинаДок се ова пословна погодба пред ставља као успех (па и бо-жја милост) за Русију, мање се говори о предностима које она доноси другој страни. Кина је

спремна да за руски гас плати 400 милијарди долара током 30 година. Међутим, то је само пр ви део овог мегапројекта. Тре нутно се ради о испорука-ма гаса са налазишта у близи-ни Бајкалског језера и о коли-чинама од 38 милијарди кубних метара годишње. То је отпри-лике онолико колико данас од Русије купује Украјина. Али, како је изјавио Путин, овај уго-вор отвара могућност за нове преговоре о испорукама у Кину гаса са налазишта у западном Сибиру, по тзв. западној марш-рути — гасоводу „Алтај“, при чему се ради о оквирно истим количинама и роковима.

Као прво, Кина решава про-блем домаће потрошње гаса на неколико деценија. Она у прин-ципу нема довољно сопствених ресурса, чак и када се узме у об зир експлоатација налази-шта уљног шкриљца. Увоз теч-ног природног гаса из Катара и Индонезије је скупља опција и, поред тога, несигурна, јер води поморским путем, који контролише највећи опонент Кине — Америка. Не треба за-бо равити да је гас за Кину зна-чајан и са тачке гледишта борбе против смога који стварају елек тране на угаљ, што од еко-лошког све више постаје уну-трашњи политички проблем.

„Дубока солидарност наших народа“Русија и Србија Како влада и грађани Русије помажу Србији да се избори са поплавама

АЛЕКСЕЈ ЛОСАН

Русија је пострадали ма од по пла ва у Србији упу ти ла 100 тона помоћи и неко лико одреда високо обу чених спе-цијалаца Мини стар ства за ванредне ситуације (МЧС).

„Помоћ коју је Русија упутила Србији у овом тешком тренут-ку је једноставно изузетна. Ре-као бих да она показује искре-ну и дубоку солидарност наших народа“, рекао је за „Руску реч“ амбасадор Србије у Русији Сла-венко Терзић. Према његовим речима, сва помоћ упућена Ср-бији из Русије потиче из три из-вора. Као прво, то је хумани-тарна помоћ коју је руска влада упутила преко Министарства за ванредне ситуације (МЧС) — преко 100 тона робе и око 80 с па си лаца. „За време најстраш- НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

„ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

30.000 становника Санкт Петербурга носи портрете својих пре -дака који су учествовали у Великом отаџбинском рату. „Бе смрт- ни пук“ је једна од најдирљивијих традиционалних мани фе ста ци-ја прославе најважнијег руског празника, Дана Победе 9. маја.Пакети у Амбасади Србије у Москви намењени пострадалим

подручјима. Велики део сакупили су обични грађани Русије

није фазе поплаве руски спа-сиоци су храбро скакали у воду и помагали многима“, изјавио је Терзић. Према инфор ма ци-јама од 23. маја 2014, руски спа-сиоци су из поплављених рејона Србије евакуисали скоро 2.300 особа, од којих 604 детета. Осим тога, три специјална лета из Мо-скве су превезла скоро 106 тона хуманитарне помоћи.

Као друго, према речима ам-басадора, обични грађани су пре ко амбасаде Србији упути-ли лекове и оно што је најпо-требније. Хуманитарну помоћ су у Москви такође почели да при купљају центри за српски језик и културу. „Ми смо једно-ставно организовали прикуп-ља ње хуманитарне помоћи у нашем центру за језике. Људи

9. МАЈЖИВИ И ЊИХОВИБЕСМРТНИ ПРЕЦИ

Отварање нове стране свет ске геополити-ке: председник РФ Вла димир Путин и ге-нерални секретар Ко му нистичке партије НР Кине Си Ђин пинг у Шангају

AFP/EASTNEW

S

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

AP

LOR

I/LE

GIO

N M

EDIA

ИЗ

СЛО

БО

ДН

ИХ

ИЗВ

ОРА

02 УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАПолитика и друштво

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН • HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНДЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА

МАРИНА БАЛТАЧЕВА, ЏЕНИФЕРКОВТУН, МИХАИЛ МОШКИН, VZ.RU

Тек што је победио Поро шен-ко је дао низ ратоборних из-ја ва: обећао је да ће вратити Крим и да ће специјалну опе-рацију на Истоку довршити „за неколико часова“.

„Вратити Крим, ступити у ЕУ“Русија и Украјина Петар Порошенко, новоизабрани председник Украјине, пројавио је ратоборну страну још пре почетка мандата

ситнице. На пример, он нема ништа против локалних избо-ра на истоку Украјине. „Ако не ко хоће да дође на власт у Донбасу, на локалне функције, не ка само изволи“, изјавио је

он. „Не бојим се никаквих ре-ферендума. Штавише, чим љу ди са оружјем буду уклоњени, спреман сам на сваки референ-дум. Али можда ћемо уместо референдума организовати из-боре и можда ћете ви, житељи Донбаса, изабрати власт која ће вас најзад представљати?“

Оружана операција на истоку Украјине против проруских до-бровољаца (коју је отпочео до-садашњи в. д. председника Алек сандар Турчинов) треба да се настави, за хте вао је на првој кон фе ренцији за новинаре одр-жаној дан после украјинских из бора 25. маја, сада већ у но-вом својству, фаворит укра јин-ске председничке трке, мили-јар дер Петар По рошенко, по -з нат и као „чоколадни краљ“. Он је рекао да ће операција бити „ефикаснија и кратко трај нија... антитерористичка опе рација не може и не ће трајати два-три ме сеца, она мора да траје и тра-јаће неколико часова“.

Председнички кандидат је на-гласио да ће први кораци нове власти Украјине бити усмере-ни на подизање борбене гото-вости украјинске армије и ор-гана реда. „Тада ћемо видети како се врло брзо повећава ефи касност антитерористичке операције“, обећао је он.

Порошенко може да изврши кадровске рокаде у војним и по лицијским структурама, ка же Михаил Погребински, ди-ректор Центра за политичка истраживања и конфлик толо-гију. „По уставу који дејствује у овом тренутку Порошенко као председник има право да смени и министра одбране, и шефа Службе безбедности Украјине, и секретара Савета за нацио-налну безбедност и одбрану, и главног јавног тужиоца“, цити-ра Погребинског РИА „Ново-сти“. Конкретно, политиколог очекује смену јавног тужиоца Олега Махницког, кога је поста-вила ултранационалистичка пар тија „Свобода“.

Што се тиче уступака жите-љи ма побуњених региона, По-рошенко је спреман само на

Порошенко је и после избо-ра поновио своје главно обећа-ње да ће вратити Крим. „Један од првих приоритета у деловању председника и читаве укра јин-ске власти биће решавање крим ског питања, тј. враћање Крима Украјини, а такође за-штита Украјинаца који живе на Криму и који су због свог ‘укра јинства’ сада под јаким притиском“, изјавио је он.

У вези са „кримским пита-њем“ Порошенко је позвао да се припреме нови међународни уговори о колективној безбед-ности. Што се самог Крима ти-че, Украјина ће се, према По-рошенковим речима, борити за право на „своју територију“ пред међународним судовима.

Евроинтеграција је такође један од приоритета нове вла-сти. „Она је добила огромну по-

дршку међу бирачима који су учествовали на председничким изборима“, изјавио је Порошен-ко. Подсећамо да је уочи избо-ра он обећао да ће за годину--две Украјина ступити у Европ-ску унију.

Будући председник Украјине није искљу чио могућ ност да у свој тим као саветника доведе бив шег председника Грузије, Ми хаила Са ка швилија.

Порошенко није заобишао ни болно питање увоза гаса. „Гас је сада руска ‘енергетска бати-на’, а ми тежимо да га претво-римо у робу“, изјавио је он. По-ред тога, Порошенко је ис- кри тиковао своје претходнике, истакавши да је „годинама гас био предмет корупције на свим нивоима, све до највишег нивоа, тј. до самог премијера и председ-ника“.

Председнички кандидат је по-менуо и алтернативне изворе „плавог горива“, тј. реверзи-билну испоруку руског гаса из ЕУ, па је чак и најавио поче-так експлоатације нетрадици-

оналног гаса у самој Украјини. „Кроз две године ћемо имати LNG терминал [терминал за транспорт течног природног гаса — прим. ур.] на Црном мо-ру“, обећао је Порошенко. „То је једна од тема преговора са турском страном. Ми им нуди-мо партнерство.“

Употреба војске против проруских добровољаца у Славјанску настављена је и на дан украјинских избора 25. маја

Терминал на Црном мору је ноторна глупост, рекао је Кон-стантин Симонов, генерални ди-ректор Фонда за националну енергетску безбедност, комен-та ришући Порошенкова обећа-ња. „У Европи је празно 80% LNG терминала, јер једноставно нема гаса, а и цене су често веће него код нас.“

Када Кијев обећава да ће избећи руски гас помоћу ревер-зибилне испоруке, то је заиста „моћан“ потез, ироничан је ек-сперт. „Реверзибилна испору-ка значи да руски гас пролази кроз Украјину и преко њене за-падне границе, а затим се вра-ћа“, објашњава Симонов. „Како је могуће избећи руски гас ку-пујући руски гас?“ По речима експерта, Порошенко све то вр ло добро зна. „Он ће у сва-ком случају морати да дође у Мо скву и да ту тражи решење, јер ће стићи хладна јесен и неће бити ни каквог реверзибилног гаса, него ће испорука бити обу-стављена и гас уопште неће про лазити кроз Украјину. Зато мислим да ће он променити ре-торику.“

„Мислим да ће Русија бити спремна да учествује у прего-ворима било ког формата, али ће у сваком случају Порошен-кове могућности бити ограни-чене тиме што полуге власти морају стварно бити у његовим рукама, а он их може добити само од САД, јер је Украјина сада окупирана земља“, нагла-сио је политиколог Сергеј Мар-ков.

По његовом мишљењу, Поро-шен ко има четири могућа пута: пут рата, мира, обмане и ком-промиса. „Пут рата у његовом случају је инсистирање на сми-ривању Донбаса војним сред-ствима. Пут мира води ка ком-промису. Пут обмане су пре -го вори, округли столови, бес-крај на обећања, али без икак-ве истине“, објашњава Марков. „Пут компромиса је у суштини признавање да су Доњецк и Лу-ганск већ одвојени и концен-три сање снага на очување Хар-кова, Одесе и других региона.“

Према Порошенку, Укра јина планира дасе „бори за право“ на Крим пред међуна-родним судовима

Руски политиколози сма трају да Петар Порошенко стварне полуге власти може добити само од САД

Руски спасиоци су из поплављених рејона Србије евакуисали скоро 2.300 особа, од којих 604 детета

„Дубока солидарност наших народа“

медијима постоје информације о поплавама у Србији, али оне не одражавају у пуној мери ве-личину ове несреће, јер је сав ме дијски простор заузела Укра-јина. Међутим, захваљујући Ин-тернету и друштвеним мрежа-ма информације се шире, при

че му велики део хуманитарне по моћи и новац из Русије при-куп љају обични грађани“, ре-кла је Динара Грачова, руска но винарка која помаже у орга-ни зацији хуманитарне помоћи у Обреновцу. Према њеним ре-чима, „истински руски јунаци за Србе су наши спасиоци“.

углавном све односе у амбаса-ду, али сваког дана код нас са-ку пимо неколико десетина ки-лограма помоћи“, рекла је за „Ру ску реч“ Ана Немова, дирек-торка школе језика „Разговор„, једне од првих које су органи-зовале прикупљање помоћи за пострадале рејоне Србије. Ак-цији су се прикључиле и вели-ке спортске организације. На пример, московски кошаркаш-ки клуб ЦСКА донирао је 2 ми-лиона рубаља (59 хиљада дола-ра) фонду за прикупљање по -моћи пострадалима.

Најзад, као треће, финан сиј-ска помоћ пристиже преко Ам-басаде Србије у Москви, која је у ову сврху отворила рачун у рубљама и еврима.

На лицу места пострадалима помоћ активно пружају и во-лонтери из Русије. „У руским

Ових дана је у свим медијима објав љена вест о томе да се пре-врнуо чамац са два српска спа-сиоца и женама које су извук-ли из потопљеног града и да су их из воде херојски спасли са-рад ници МЧС Русије. „Посе ћу-јем један од прихватних цента-ра у којем су смештени по -страдали, једноставно се дру-жимо, разговарамо, то им је са да потребно. Помажем кон-кретним људима са конкрет-ним проблемима. Сви се радују што им прилази руска новинар-ка, питају о Русији, причају о се би, све у свему, покушавамо да говоримо о другим ствари-ма које немају везе са попла-вом“, додаје Грачова. У Србији су се хуманитарном раду при-кључили и стручњаци из Руско--српског хуманитарног центра.

Након повлачења воде Србија ће морати да се суочи са најве-ћим тешкоћама. Чак 11% срп-

ских предузећа налази у обла-сти ма погођеним поплавама; оштећено је 3.500 километара путева и 30% железничких пру-га. Засада нема поузданих зва-ничних бројки, али се страхује да би укупна штета могла бити већа од милијарду евра. Пред-седник Србије Томислав Ни-колић се тим поводом обратио за помоћ свим земљама све та. Између осталог, Србији ће бити потребни кредити, и у томе јој помоћ могу пружити руске ком-паније.

Спасиоци Министарства за ванредне ситуације (МЧС) Русије на делу: истовар помоћи у Шапцу и евакуација пострадалих

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Турчинов, Јацењук и Франц Јозеф:ruskarec.ru/30813

Руско-српски односи:ruskarec.ru/15649

ИТА

Р-ТА

СС

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

REU

TER

S

03ЕкономијаУРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Русија, Кина и уговор векаске гиганте. Нафтна компанија „Росњефт“ је спремна да у ис-точном Сибиру изгради своје магистралне гасоводе, саоп-штио је новинарима директор ове компаније Игор Сечин. „Ми развијамо низ нових налази-шта у источном Сибиру, као што су Сузун-Тагул, Лодочно, Тас-Јурјахско. Сва ова нала-зишта садрже гас. И, наравно, ра чунамо на то да ћемо имати могућност транспорта и продаје гаса са ових бушотина. А ко-личине су приличне — око 16 ми лијарди кубних метара го-дишње, па чак и до 20 мили-јар ди“, истакао је Сечин.

Питање је како ће реаговати енергетске компаније из Јапана, где је након хаварије у нукле-ар ној електрани „Фукушима-1“ питање повратка на нуклеар-ну енергију постало мучан уну-трашњи политички проблем. Токио се оклевајући прикључио санкцијама Запада против Ру-сије. Међутим, однос Ја пана пре ма сопственој енергетској безбедности увек је био пресу-дан, што се јасно може видети на примеру односа са Ираном.

Ресурсни потенцијал гаса у Сибиру је веома висок и заса-да се не предвиђа појава неке по себне конкуренције, тврди стручњак из Фонда за нацио-налну енергетску безбедност Александар Пасечник. Друга ствар је то што су овако вели-ки инфраструктурни пројекти за друге земље привлачни са тачке гледишта техничке са-рад ње и улагања капитала. „Пре усмеравање гаса из запад-ног Сибира на исток требало би истовремено да наведе на размишљање европске земље, које добијају гас из истих тих извора. За њих би могли да се по јаве проблеми“, сматра овај стручњак.

Као друго, Пекинг не само што ће надмашити Јапан и Јужну Ко реју тиме што резервише нај веће залихе гаса у азијско--ти хоокеанском региону, него се укључује и у стварање си-стема за дистрибуцију гаса у северозападној Азији, који ће убрзо моћи да се упореди са ев-ропским системом.

Са ове тачке гледишта руско--амерички клинч око Украјине изгледа као пролазна епизода у глобалној борби за сфере ути-цаја. Док се стратешка стабил-ност Кине, суочене са притис-цима Америке у региону, после овако значајног прикључења на руске енергетске ресурсе, знат но увећава.

Највеће градилиште на светуТо је управо оно о чему је пре две године на самиту АТЕС у Владивостоку говорио председ-ник Путин: „Ми ћемо јачати енер гетску безбедност не само Ру сије, него и земаља са којима са рађујемо, целог региона“, ис-такао је тада он обраћајући се пословним људима из региона. Међутим, циљеви овакве поли-тике су знатно шири.

„Фронтални излазак на азиј-ско-тихоокеанско тржиште по-сматрамо као изузетно значајан залог успешне будућности Ру-сије, развоја сибирских и дале-коисточних региона“, написао је Путин уочи самита у свом члан ку објављеном у азијској верзији листа „Wall Street Jour-nal“. У Шангају је 21. маја до-шло до таквог „фронталног из-ласка“.

А одмах након потписивања споразума са Кином руски пред седник је изјавио новина-рима: „Биће ово, без икаквог

Гасни споразум Русије и Кине је симбол изузетно велике промене у позицији Русије — њеног по врат ка у азијско-тихо оке ански регион

претеривања, у наредне чети-ри године највеће градилиште на свету. Укупна количина ра-спо ложивих ресурса, оних који су потврђени, износи три три-лиона кубних метара гаса. Уствари тамо гаса има још ви-ше. Ради се о гарантованим ис-по рукама током 50-ак година.“ Истичући да ће радови овак-вих размера у целини обнови-ти сибирску инфраструктуру, Путин је додао: „Ово је велики догађај у сфери гасне индустрије не само за ру ску, него, без пре-теривања, и за свет ску енерге-тику.“

А шта је са осталима?Споразум „Гаспрома“ са НРК изгледа да не оставља равноду-шним ни друге руске енергет-

година ће, према потписаном споразуму, Русија испоручивати гас Кини

милијарди евра ће Кина платити Русији за задовољавање својих енергетских потреба

милијарди m³ гаса годишње ће током 30 година помоћи Кини да смањи зависност од угља

30

400

38

У БРОЈКАМАНАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

АЛЕКСЕЈ ЛОСАН

По мишљењу руских власти, водеће агенције за кредитнe рејтингe су под несумњивим ути цајем САД и зато је неоп-ход но формирати алтерна ти-ву у оквиру БРИКС-а.

БРИКС ствара своју рејтинг агенцију

Инвестиције Русија реагује на снижавање свог кредитног рејтинга „под притиском САД“

Нова агенција могла би бити формирана на основу партнер-ства руске и кинеске рејтинг агенције „Русрејтинг“ и „Da-gong Global“. Помоћ при осни-вању заједничке рејтинг аген-ције земаља БРИКС-а могла би да пружи америчка агенција „Egan-Jones Ratings“, која се одавно бори за престиж са „ве-ликом тројком“. Компанија „Da gong Global“ је у Пекингу већ започела преговоре са „Рус-реј тингом“.

Према речима аналитичара Михаила Кузмина, „Dagong Glo bal“ углавном ради на ки-неском финансијском тржи-шту, али даје независне и ва-лидне процене кредитне спо -соб ности и других земаља. Аме-рич ка агенција „Egan-Jones Ra-

Утицајна америчка агенција за кредитне рејтинге „Standard & Poor's“ услед украјинске кри-зе снизила је кре дитни реј тинг Русије за дугорочно заду жи ва-ње у страној валути са BBВ на BBB-. Стога ће Русија сво јим парт нерима предложити осни-вање зајед ничке аген ције за кредитнe рејтингe, која би била конку рен ција највећим свет-ским именима из те области: „Standard & Poor's“, „Mo ody’s“ и „Fitch“. Ову руску ини ци ја-тиву већ је подржала Кина.

„Пре свега, имамо у виду тра-диционалне партнере као што су земље чланице БРИКС-а и Евроазијске економске уније. Све земље БРИКС-а већ имају сопствене структуре за проце-ну кредитних рејтинга. Потреб-но је само да их чланице уза-јам но признају. Помоћ ино -стра них партнера биће нам дра-гоцена приликом одређивања стандарда и механизама кон-троле и, што је најважније, при-ликом узајамног признавања рејтинга“, рекао је за „Руску реч“ један од учесника саве-товања у Влади РФ Констан-тин Коришченко.

tings“ пре свега врши процену дужничких инструмената као што су облигације, банкарски кредити и слично. Заменик ди-ректора сектора за аналитику и управљање ризицима компа-није „UFS Investment Company“ Вадим Ведерников објашњава да обе агенције већ дуго про-цењују кредитну способност кор поративних и суверених еми тената, будући да послују на „узбурканим“ кредитним тр-жиштима Кине и САД.

Пројекат заједничке агенције назван је „Universal Credit Rat-ing Group“. „Рејтинзи које би она доделила руским компани-јама у страним инвестиционим круговима мо гли би бити ва-лидни као и реј тинзи 'америч-ке тројке'“, сма тра Ведерников.

Као једно од решења разма-тра се и могућност сарадње са међународним конзорцијумом „ARC Ratings“, који чине реј-тинг агенције Португалије, Ин-дије, Јужноафричке Републи-ке, Малезије и Бразила. „Са -радња неке руске рејтинг аген-ције са овом међународном аген цијом била би веома пози-тивна јер би омогућила алтер-нативну, објективну и независ-ну процену рејтинга руских ком панија. То би била додатна потврда рејтинга које доде љује 'Universal Credit Rating Group'“, каже Ведерников. Као могуће партнере експерти наводе и ја-панску агенцију „Japan Credit Rat ing Agency“ и канадску ком-па нију„Dominion Bond Rating Ser vice“.

Снижење кредитног рејтинга Русије може задати озбиљан ударац руској привреди. Миха-ил Кузмин објашњава да је „снижење рејтинга за стране инве ститоре показатељ погор-шања економске ситуације и повећања ризика за инве сти-рање у компаније у дотичној земљи“. На крају првог квар-тала ове године одлив капита-ла из Русије износио је 50,6 ми-лијарди долара, и он се може продужити. На иностраном тр-жишту кредити за Русију и ру-ске компаније биће скупљи.

Према речима аналитичара инвестиционог холдинга ФИ-НАМ Антона Сороко, „проблем је у томе што је на светском фи-нансијском тржишту у овој об-ласти створен монопол. У таквој ситуацији оснивање алтерна-тивних међународних агенција које би вршиле процену кре-дитних рејтинга изузетно је значајно не само за Русију, већ и за цео свет“.

На светском фи нансијском тржишту у области процене кре-дитних рејтинга постоји монопол САД

У Москви ће се од 9. до 11. ју-на у организацији Државне корпорације за нуклеарну енергију „Росатом“ одржати VI међународни форум „АТОМ ЕКСПО 2014“.

Будућност „мирног атома“ за добро света

Енергетика „АТОМ ЕКСПО 2014“, Москва

шни стадијум циклуса произ-водње нуклеарног горива и др.

Према прогнозама IAEA (Ме-ђу народне агенције за нукле-арну енергију), број нуклеар-них електрана у свету повећаће се у току следећих 20 година. Нуклеарна енергетика, по ми-шљењу стручњака, може да оја-ча енергетску безбедност, као и да обезбеди тржишну конку-рентност националних еко но-мија.

На форум су као учесници по звани представници Орга-низације за економску сарадњу и развој, Министарства енерге-тике САД, Министарства енер-гетике Јужноафричке Републи-ке, Европске комисије, као и ру ководиоци највећих енергет-ских компанија (Areva, EDF Ener gy, NPCIL и других).

Додатне информације и при-јава учешћа доступни су на сај-ту www.2014.atomexpo.ru.

Тема пленарног заседања овог међународног форума биће „Ну клеарна енергетика као пред услов енергетске стабилно-сти“. Учесници форума ће ана-лизирати главне изазове и про-блеме на које наилазе нукле -ар на индустрија и енергетика, а такође размотрити мо гућ-ности за даљи развој светског енер гетског тржишта. Међу нај-важнијим темама издвајамо: финансирање пројеката изград-ње нуклеарних електрана, кон-курентност нуклеарне енерге-тике у поређењу са другим на чи нима производње енергије, планирање и оптимизација це -на електричне енергије, завр-

„Росатом“ је једна од најуспешнијих руских компанија у свету

Шта су се све договориле Русија и КинаПоред историјског уговора изме-ђу „Гаспрома“ и кинеске нацио-налне нафтне компаније CNPC,у Шангају је 20. и 21. маја изме-ђу Русије и Кине потписано пре-ко 40 других споразума.Један од најзапаженијих зајед- ничких пројеката је про изводња авиона за дуге линије који ће бити конкуренција „Боингу“ и „Ербасу“. У пројекат ће бити ин-вестирано 10 мили јар ди долара. Планира се из градња 600–800 авиона, односно 10% потреба тржишта до 2032. године.Руска петрохемијска компанија „Сибур“ и кинеска нафтна ком-

панија Sinopec саградиће у Шан -гају фабрику кау чука. Производ-ња ће се од вијати према руским техно логи јама.Кинески произвођач теренских возила, компанија Great Wall Motors, отвориће 2017. фабрику у европском делу Русије, у Тул-ској Области. У пројекат ће бити инвестирано 18 милијарди руба- ља (522 милиона долара). Го ди-шње ће се производити 150 хи-љада аутомобила марке Haval.Већ током наредних месеци ће почети изградња моста преко реке Амур на руском Далеком Истоку. То ће бити први мост ко-

ји спаја Русију и Кину. Засада из међу ових двеју земаља не по стоји ниједан мост, ни друм-ски ни железнички.Кина ће помоћи Русији у погле-ду смањења њене зависности од долара у трансакцијама. Пла-нирано је повећање исплата у националним валутама. Руска ВТБ банка и кинеска банкарска корпорација Bank of China већ су потписале одговарајући спо-разум. У овом тренутку кинески банкари дају руском „Росњефту“ кредите у рубљама, што смањује зависност руске економије од девизних курсева.

Више о БРИКС-у:ruskarec.ru/25489

Логично партнерство:ruskarec.ru/30851

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

REU

TERS

ПРЕ

С-СЛ

УЖБ

А „Р

ОСА

ТОМ

А“

04 УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАИсторија

МИХАИЛ ВАШЧЕНКО

Принципово име је било уз-ди зано у свим инкар наци ја-ма Југославије и уклањано после ње. У Русији су га сма-трали за „ре волуционара по-грешних метода“. А истина о њему је, изгледа, изгубљена.

Гаврило Принцип у српским и руским очима

Први светски рат Сарајевски атентат и после 100 година утиче на политику данашњих земаља на те ри торији бивше Југославије

вjе ковну тежњу наших народа за слободом“. Та плоча је раз-бијена 1992, а на њеном месту се појавила друга, са другим нат писом: „Sa ovog mjesta 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip je izvršio atentat na austro ugar-skog prestolonasljednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu So fiju“. У новом тексту нема ни наговештаја о „народном про-тесту“, али се зато изражава сво јеврсно саосећање према пре столонаследнику и његовој супрузи. Нови текст је, нарав-но, написан латиницом. Музеј видовданских јунака, отворен у Сарајеву још 1953. и посвећен Гаврилу Принципу и орга ни-

зацији „Млада Босна“, похаран је и затворен 1991–92. Капела видовданских јунака постоји и данас, али је и она 1996. ванда-лизована.

Само у Србији и Црној Гори име Гаврила Принципа још увек није нестало са градских улица. Његово име носе улице у Београду, Нишу и Бару. Да-нас, када се Србија определи-ла да крене „европским путем“, Немачка и Аустрија би, теорет-ски гледано, могле да поставе питање о недопустивости ве-личања „терористе“ Гаврила Принципа, али засада је тешко предвидети како ће се то питање одразити на будуће односе Ев-ропе и Србије. Можда ће оно, као и 1914, бити повод за из-весне потезе када се на днев-ном реду појаве сасвим други проблеми у односима између Србије и ЕУ.

Ко је организовао убиство?Постоји доста верзија о томе ко је заправо организовао убиство престолонаследника. За орга-низацију његовог убиства опту-живани су како немачки гене-ралштаб (сада се у литератури та верзија одбацује због недо-статка било каквих доказа),

Ове године се 28. јуна наврша-ва 100 година откако је члан ор ганизације „Млада Босна“ Гаврило Принцип убио аустриј-ског престолонаследника Фран-ца Фердинанда. Овај догађај је означио почетак Првог светског рата, у коме је из корена изме-њена политичка слика света. Сам Сара јевски атентат је још увек предмет оштрих дискусија.

У Аустроугарској и Немачкој је одмах после атентата поче-ла интензивна кампања против Србије. Као најизразитији при-мер такве антисрпске пропа-ганде може да послужи кари-катура „Serbien muss sterbien!“ („Србија мора да умре!“), која ја сно говори да је убиство пре-столонаследника за аустроугар-ске и немачке владајуће кру-го ве било само повод за агресију на Србију. Рекло би се да је Са-рајевски атентат већ одавно по-стао део историје, али он још увек утиче на савремену поли-тику данашњих земаља на те-ри торији бивше Југославије.

Култ Гаврила ПринципаЈош у Краљевини Југославији почео је да се ствара култ Гав-рила Принципа и организације „Млада Босна“. У суштини, управо је Принципов пуцањ, пре ма интерпретацији која се тада појавила, послужио као сво јеврстан сигнал не само за почетак Првог светског рата, него и за стварање јединствене ју гословенске државе, у којој је уједињен српски народ. На при мер, већ 1920. је на српском православном гробљу св. Ми-хаила у Сарајеву отворена Ка-пела видовданских јунака, где су сахрањени Принцип и ње-гови саборци.

И у СФРЈ је Принципово име било веома поштовано, што ни је чудно, јер је „Млада Босна“ била „револуционарна орга-низација која се борила против аустроугарског империјализма“ и, у перспективи, омогућила ос-лобађање и уједињење свих ју-го словенских народа.

Међутим, са распадом Југо-славије се много тога промени-ло, између осталог и у односу према личности Гаврила Прин-ципа. То се испољавало и испо-љава се, између осталог, и у на-зивима градских објеката и нат писима на меморијалним пло чама. Латинска ћуприја у Сарајеву, поред које је извршен атентат, у новоформираној со-цијалистичкој Југославији пре-именована је у Принципов мост, а после распада СФРЈ враћен јој је пређашњи назив. На том мосту се налазила меморијална плоча са ћириличним натпи-сом: „Са овог мjеста 28. jуна 1914. године Гаврило Принцип своjим пуцњем изрази народ-ни протест против тираниjе и

та ко и официрска организација „Ује дињење или смрт“ („Црна рука“) и њен вођа, пуковник Д. Димитријевић-Апис. Регент Алек сандар Кара ђор ђевић и премијер Никола Па шић су у члановима органи зације „Ује-дињење или смрт“ видели су-парнике у борби за власт и 1917. су им организовали судски про-цес, данас познат као Солун-ски. На суду је Димитријевић од лучно одбацивао верзију о томе да му је по моћ пружао ру-ски војни аташе у Београду пу-ковник Виктор Артамонов, који се, иначе, за време атентата на-лазио на ле чењу у Швајцарској. Судски про цес је вођен уз врло груба кршења свих судских про цедура. Апис и двојица ње-гових саучесника су проглаше-ни кривим и стрељани. У соци-јали стичкој Југославији је 1953. организован нови судски про-цес у коме су Апис и његови са радници постхумно ослобо-ђени свих оптужби.

Шта мисли Русија?Русија је у совјетском периоду сматрала да је убиство Фран-ца Фердинанда извршила „Мла да Босна“. Оно у Русији није третирано као некакав хе-ројски чин и руски историча-ри совјетског периода наглаша-вали су да је на Западу преу -величан значај самог атентата. Такво гледиште је доминирало у совјетској науци све до по-четка 1990-их. Још 1985. је Ј. А. Писарев истицао да су „младо-босанци, ти ситнобуржоаски револуционари, погрешно ми-слили да је тактика индивиду-алног терора најважнији начин борбе“. Другим речима, сов јет-ска историјска наука је осуђи-вала саму политику Аустро-угарске на Балкану, али је сма трала погрешним и методе младобосанаца и учесника дру-гих организација који су почет-ком 20. века извршили око 40 атентата на владаре европских земаља.

Много је замршенији био од-нос југословенских историча-ра према Сарајевском атента-ту. На пример, угледни југо -словенски историчар Милорад Екмечић, коаутор „Историје

Југославије“ (1989), са једне стране је сматрао да је убиство престолонаследника искориш-ћено као повод за рат, али да је било „резултат поремећеног система и случаја“. Екмечић је сматрао да је атентат изврши-ла управо „Млада Босна“, за чи је чланове је говорио да су то били „млади људи“ који још

Атентат на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију 28. јуна 1914: илустрација из француског листа Le Petit Journal, 12. јул 1914.

„Serbien muss sterbien!“ („Србија мора да умре!“, исписано такода се глагол „убити“ римује са „Србија“). Ова илустрација из 1914. показује Аустрију као руку у елегантном оделу која уништаваСрбију — терористу животињског лица и ноктију, у опанцима и поцепаној одећи.

Некадашњи Принципов мост. Сада се, као и у аустроугарско време, зове „Латински“

нису били ни пунолетни, да су „по политичким схватањима би ли српски и југословенски ре волуционари леве, анархи-стичке и анархистичко-кому-нистичке оријентације“, као и да им је главни начин борбе био индивидуални терор. Са друге стране, Екмечић није негирао учешће „Црне руке“ у орга ни-

зацији атентата и писао је да „у научној литератури још није решено питање у којој мери су српска војна обавештајна служ-ба и организација ‘Уједињење или смрт’ одговорне за припре-му младобосанаца“, жалећи се на недостатак оригиналних ис-торијских извора.

У данашње време се у руској историјској науци појавило мно штво другачијих оцена оно-га што се догодило у Сарејеву 28. јуна 1914, од „чина међу на-родног тероризма“ (Е.К. Вја-земска, 2003) до „аустријске про вокације“ (О. Р. Ајрапетов, 2006). Па ипак, убиство Фран-ца Фердинанда се како у руској, тако и у совјетској науци, углав-ном третира као трагедија која је послужила као повод за по-четак Првог светског рата, и сма тра се да су убиство орга-низовали и извршили младо-босанци који су се борили про-тив политике Беча на територији анектиране Босне.

Заплењена истинаШто се тиче српске исто ри о-графије, савремени српски ис-то ричар Д. Батаковић, на при-мер, сматра да је „Црна ру ка“ ипак била умешана у орга-низацију атентата, али да њени чланови нису били идејне вође младобосанаца, него су их само искористили за своје циљеве.

Нажалост, у решавању овог питања исто ријски извори не могу много да помогну. Како је још 1993. пи сао већ поменути Ј. А. Писарев, Аустроугари су запленили документе Мини-старства спољ них послова Кра-љевине Србије и све до почет-ка Другог светског рата су их објављивали у „стилизованој“ и „обрађеној“ вер зији са циљем да докажу уме шаност Србије и Русије у уби ство Франца Фер-динанда. Због тога на Екме чи-ћево питање до да на шњег дана није могуће дати одговор.

Праву истину о Прин-ци пу вероватно неће-мо никада сазнати, јер се Беч на време потрудио да тако буде

Крст, нож и револвер

Serbien muss sterbien!

Чувени совјетски писац исто риј-ских романа Валентин Пикуљ (1928–1990) у свом делу „Имам част“ (превод на српски „То сам био ја, мајко“, Београд: КИЗ Цен тар, 1994) посветио је вели-ку пажњу Сарајевском атентату. Он је описао то судбоносно вре-ме у напетом роману пуномаван туристичких догађаја шпију-на и интрига тајних служби.

"Управо овде, на стрељачком вежбалишту, први пут сам ви-део Гаврила Принципа:

изгледао је као младић у послед-њем стадијуму туберкулозе, већ осуђен… Као да сам помислио:није ли се овај несрећни гимна-зи јалац молио над мртвим Жера-јићем како би се овај помакао у гробу ослобађајући и њему место код себе… [...] Необично! Довели су ме у ону приземну касарну Дунавске ди визије где сам се некада скри-вао од ухода Обреновића и одакле је почео мој пут у велики живот. Увели су ме у собу где је горела само једна свећа: у полумраку сам уочио онога другога, и престао сам свему да се чудим — напоредо са мном стајао је гимназијалац Га-врило Принцип. — А вама… шта ће ово? — упи-тао сам га шапатом. — Спреман сам. На све… На столу прекривеном црним со мотом лежали су крст, нож и ре-

волвер. Из бочних врата нечујно се појавио неко са црном маском на лицу, а невољно сам се сетио Пјера и његовог бубња. Тај не-ко, дисањем љуљајући маску на лицу, разговетно је прочитао не-милосрдна правила организације „Уједињење или смрт“, после чега су нас привели на заклетву. Ево њеног текста: „Кунем се сунцем које ме греје, кунем се земљом која ме храни,кунем се крвљу мојих предака, мо-јим животом и чашћу, да ћу увек бити спреман да се жртвујем за нашу организацију. Кунем се пред свевишњим силама да ћу све тајне ове организације однети са-мо у свој гроб.“ Неко је дунуо у свећу и удаљио се, како га нико од нас не би пре-познао. У соби је одједном блесну-ло електрично светло. — Спреман сам, — шапутао је Принцип, љубећи крст. — Спреман сам, спреман… спреман. Господе, дај ми снаге!

Русија и Први светски ратruskarec.ru/30025

ИЗ

СЛО

БО

ДН

ИХ

ИЗВ

ОРА

AFP/

EAST

NEW

SAF

P/EA

STN

EWS

ИТА

Р-ТА

СС

05ИсторијаУРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Амерички ратни митови

ЈАРОСЛАВ БУТАКОВ FILE-RF.RU

Многи становници Запада убеђени су да је улазак САД у рат против сила Осовине био пресудан за коначан ис-ход Другог светског рата. Али, бројке говоре другачије.

Други светски рат Западни историчари већ деценијама преувеличавају улогу САД и умањују улогу СССР-а у победи над нацизмом

се ради о производима као што су, на пример, месне конзерве (480% укупне совјетске про-изводње у том периоду), обојени метали (од 76% до 223% за раз-личите метале), животињска маст (107%), вуна (102%), ау-томобилске гуме (92%) и екс-плозив (53%). У великом броју су испоручена и теретна вози-ла (375 хиљада), џипови (51,5 хиљада), бодљикава жица (45 хиљада тона), телефонски ка-блови (760 хиљада миља), те-лефонски апарати (189 хиљада). Што се тиче најважнијих врста

наоружања, увезено је 12% тен-кова (у односу на број тенкова произведених у СССР-у), 20% бомбардера, 16% ловачких ави-она, 22% ратних бродова. По-себно је важно истаћи испору-ку 445 радара.

Чињеница је, међутим, да током лета и у септембру 1941, када је Совјетском Савезу било најтеже, још увек није било ис-порука по Закону о зајму и нај-му. Немачке трупе су на при-лазима Лењинграду и Москви за устављене искључиво сов-јетским оружјем. Исправна би била констатација да је америч-

војевана је пре него што су при-стигле америчке трупе.

Копнене трупе Британске Им перије су на Западном и Азиј ско-тихоокеанском фрон-ту биле су бројније од аме рич-ких све до лета 1944. Тај однос је почео полако да се ме ња тек после искрцавања у Норман-дији. У „бици за Атлантик“ од-лучујућа је била улога британ-ске ратне морнарице, која је уништила 525 немачких под-морница (док је америчка мор-нарица уништила 174).

Американци су у азијско-ти-хоокеанском региону ратовали заједно са Аустралијанцима и британским колонијалним тру-пама Индије. Поред тога, не тре-ба занемаривати Кину као па-сивни, али стални фактор на који је Јапан непрекидно ус-мера вао више од половине сво-јих копнених трупа и знатан број авиона. Тако су савезници заједничким снагама (а не само захваљујући Американцима) однели победу над поморском и ваздухопловном силом Јапа-на. И, што се на Западу че сто пре ћуткује, „последњи ударац мача“ који је приморао Јапанце да капитулирају нису биле ну-клеарне бомбе, него објава рата од стране СССР-а.

Према томе, улога САД у сна-гама коалиције не може се тре-тирати као потпуно доминант-на чак ни на оним фронтовима где су западни савезници имали одлучујућу улогу.

Многи Американци чврсто ве-рују да је њихова земља дала пресудан допринос победи над Немачком и Јапаном у Другом светском рату и да би Хитлер смр вио СССР без америчке по-моћи у оружју. На Интернету се често могу видети тврдње гра ђана САД на тему „ми смо спа сли Русе и цео свет од Хитле-ра“, и то у различитим вари ја-цијама. И данас мно ги житељи Европе кажу: „Ви, Руси, без Американаца никада не бисте победили у рату“.

Американци свакако имају пра во да се поносе оним што је њихова земља учинила у Дру-гом светском рату. САД су у са-везу са земљама Комонвелта однеле најважније победе у бор-бама против поморских и ваз-духопловних снага Јапана и на-неле су озбиљну штету војној и индустријској машини наци-стичке Немачке. Није безна чај-на ни улога САД у снабдевању СССР-а оружјем и превозним средствима, драгоценим инду-стријским материјалима, леко-вима и намирницама.

САД су из Другог светског ра та изашле као суперсила која доминира на већем делу земаљ-ске кугле. За све те успехе Аме-рика је платила релативно малу цену, бар у поређењу са СССР-ом. Погинуло је 322.200 грађана САД (готово само војника), а рат на дејства скоро и да нису дотакла територију Аме рике. Уз све то, САД су избегле и пад животног стандарда свог ста-новништва. Напротив, њихова економија је у рат ним година-ма забележила интен зиван раст. Нема, ме ђу тим, никаквих основа да се САД приписују неке друге заслуге у Другом светском рату поврх ових које су набројане.

Мит 1: СССР би изгубио рат без америчке помоћиАмерички конгрес је у марту 1941. донео закон о давању по-вољних наменских кредита за куповину оружја и других вој-них материјала од САД. Кре-дит су могле добити земље „чија одбрана има значаја за инте-ресе САД“, с тим да се отпише дуг за оружје и материјале који се потроше у току рата. Тај си-стем је добио назив „Закон о зајму и најму“ (Lend-Lease).

Велика Британија је прва до-била ту америчку помоћ, и оста-ла је њен главни корисник до краја рата (31,4 милијарде до-лара, док је СССР задужио 11,3 милијарде долара).

Закон о зајму и најму је тек 7. новембра 1941. проширен на СССР, мада је испорука поче-ла раније, после посете Москви специјалног представника САД В. А. Харимана и министра вој-не индустрије Енглеске В. Би-вербрука 30. септембра 1941.

Обично се наводи да је по За-кону о зајму и најму СССР до-био само 4% свог укупног бруто производа у том периоду. Тај показатељ, међутим, не одра-жава реално стање ствари, јер Закон није имао за циљ да за-мени војну инду стри ју СССР-а. Објективнији показатељ је про-ценат поједи них америчких про извода испоручених СССР-у са посебним освртом на намир-нице и војне материјале који су у СССР-у били дефицитарни.

Америчка помоћ Совјетском Савезу била је значајна када

ка економска помоћ совјетским оружаним снагама у већим ко-личинама почела да пристиже тек у другој половини 1943. и да је знатно убрзала коначни слом немачких нацистичких трупа на Источном фронту, али је погрешно изводити закључак да без те помоћи не би била из-во јевана победа.

Мит 2: Искрцавање у Нор-ман ди ју је било усмерено са мо против Хитлера; оно је одлучило исход рата, а не Стаљинград или КурскУлазак америчких и британ-ских трупа у северну Францу-ску почео је 6. јуна 1944. Том догађају се на Западу приписује значај преломног тренутка у Другом светском рату, али се притом не узима у обзир чиње-ница да је Вермахт у том тре-нутку већ доживео многобројне одлучујуће поразе на Источном фронту (како се на Западу на-зива Велики отаџбински рат), почев од децембра 1941.

Немачке трупе на Истоку су од новембра 1942. браниле своје стратешке положаје, а у лето 1944. совјетска армија је већ ос-лободила већи део територије СССР-а, и на многим местима је већ стигла до државне гра-нице Совјетског Савеза. Кона-чан исход рата је тада већ био известан, и тај исход је предо-дредила управо Црвена ар мија.

Ако се узме у обзир целокуп-на стратешка слика Другог

свет ског рата, више основа има став наше историографије, пре-ма коме је искрцавање енгле-ско-америчких трупа у Нор-мандији изведено у лето 1944. како се не би дозволило да сов-јетске трупе саме однесу конач-ну победу над Вермахтом.

Битке у западној Европи 1944–45. по својим размерама и жестини ни у једном тренут-ку нису биле ни близу онога што се дешавало на Источном фрон-ту, и то не само 1941–43, него и у последње две године рата. Сов јетско-немачки фронт је све до краја био главни у Европи.

У јануару 1945, када је Не-мачка уложила максималан на-пор на Западном фронту због Арденске офанзиве, јединице Вермахта на западу бројале су 73 дивизије, док се у исто време на истоку налазило 179 немач-ких дивизија. Све у свему, про-тив совјетских трупа је у то време било ангажовано 80% ак-тивне војске Немачке, 68% њене артиљерије, 64% тенкова и 48% авиона Луфтвафеа. Према томе, чак и у последњој години рата главне снаге немачке копнене армије бориле су се на истоку, а не на западу.

Губици Вермахта на Источ-ном фронту били су одлучујући за исход Другог светског рата. Тешко је прецизно одредити број људских жртава, али спи-сак јединица Вермахта ипак показује да је током читавог Другог светског рата укупно 130

немачких копнених дивизија уништено на бојном пољу. Од тога су 104 дивизије (80%) пре-тр пеле пораз управо од совјет-ских трупа.

Мит 3: САД су саме разби ле Немачку на западу и Ја пан на истокуМит о одлучујућој улози САД у Другом светском рату има за циљ да умањи улогу СССР-а, али и других чланица антифа-шистичке коалиције, тј. земаља Комонвелта и Кине. Међутим, када је реч о подручјима где су

ратовале америчке трупе, треба имати у виду да су оне увек ра-товале у оквиру коалиције и да нису увек чиниле ве ћину.

САД су источно од Атланти-ка ушле у рат тек искрцавањем у Северној Африци 8. новем-бра 1942, али и тада нису уда-риле на Немачку, него на Ита-лију и Вишијевску Француску. Снаге Комонвелта су 1940–42. у северној Африци саме одби-ле низ напада сила Осовине. Ен глеска победа код Ел Ала-меј на у октобру и новембру 1942, која је била преломни тре-нутак рата у Средоземљу, из-

Кључна победа код Ел Ала меј на из војевана је без америчких трупа. На слици: аустралијски војници у Севеној Африци

Копнене трупе Британске Им перије су на Азијско-тихоокеан-ском фронту биле бројније од аме ричких све до лета 1944.

Битке у западној Европи чак ни 1944–45, на свом врхунцу, по размерама и жестини нисубиле ни близу догађаја на Источном фронту. На слици: искрцавање у Нормандији

губитака је нацистичкој армији нанео СССР, 3 пута више негосвих других 25 савезничких земаља заједно

немачких дивизија борило се са-мо у Курској бици, два путавише него на це лом Западном фронту током целе 1943.

хиљада војника Немачка је изгу-била само код Стаљинграда,7 пута више него на целом Аф-ричком фронту током целог рата

активне немачке војске било је ангажовано против Совјетског Савеза чак и 1945, у време нај-већих борби у Западној Европи

74%

50

800

80%

У БРОЈКАМА

Искрцавање у Нор -мандији је изведено да се Црвеној армији не дозволи само стал-на коначна победа

„Последњи ударац ма -ча“ по Јапану била је објава рата од стра -не СССР-а, а не нукле-арне бомбе

Велики отаџбински рат: ruskarec.ru/22595

AFP/

EAST

NEW

S (3

)

06 УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАПогледи

Говорећи о „обуздавању и блокади Русије“, САД ис-товремено заоштравају своје односе са Кином, тј.

спроводе ризичну политику. У најбољем случају САД ће се са Русијом и Кином сукобити у ре-лативно регионалним оквири-ма — евроазијском и тихоокеан-ском. Међутим, знатно реалнија је варијанта у којој ће Амери-ка на глобалном плану морати да се суочи са коалицијом Ру-сије и Кине.

Од тога на који начин ће бити успостављени односи у троуглу Москва–Пекинг–Вашингтон не зависи само равнотежа снага у свету, него и брзина реоргани-зације читаве глобалне струк-туре међудржавних односа. Русија се не окреће према Ис-току зато што јој Запад уводи санкције, већ сукоб са САД само убрзава сасвим објективан про-цес, који смо ми осмислили и који је у нашем интересу. По-сто ји велики број објективних разлога за јачање глобалне са-радње између Русије и Кине, при чему сви они имају дуго-рочан, стратешки карактер, што значи да партнерски одно-си између две земље одговарају суштинским интересима наших народа, истовремено доприно-сећи процесу стварања новог светског поретка, у којем пра-вила игре више неће диктира-ти англосаксонска цивили за-ција.

То разумеју и Москва и Пе-кинг, али све док лидери наших земаља јавно не објаве нову ру-ско-кинеску стратегију, остаје широк простор за интриге и пропаганду Запада. Иако САД не могу на то да приволе чак ни Европу, оне с времена на вре ме озбиљно почињу да го-воре о неопходности да се Кина укључи у „опкољавање“ Русије. Као да заборављају да Кина највећу претњу за себе види упра во у политици САД, које оп тужује да воде политику обуз давања НРК. А нова тур-неја Барака Обаме по земљама тихоокеанског региона само ће учврстити овај став Пекинга.

Разлог је једноставан: Пекинг у Обамином обиласку тихооке-анског региона види покушај да се у овим земљама ојача ан-тикинеска алијанса. Ради се о томе да услед трогодишње бли-скоисточне кризе и украјинских догађаја, који трају већ пола го-дине, ретко ко обраћа пажњу на заоштравање ситуације у ти-хоокеанском региону. Локална штампа већ почиње да упоређује ову кризу са 1939. годином у Европи. Територијални споро-ви око острва и поморских зона су само спољна манифестација напетости која виси у ваздуху над овим великим и важним ре-гионом.

Кина није спремна на оружа-ни конфликт, али она постепе-но појачава притисак на сусе-де, покушавајући да их при- мо ра да попусте у терито ри јал-ним питањима и желећи да сма-њи њихову укупну везаност за САД. САД са своје стране као одговор поку шавају да пронађу равнотежу између пружања подршке савезницима и очу-

Петар Акопов

ПУБЛИЦИСТА

АМЕРИКА ИЗМЕЂУ ЗМАЈА И МЕДВЕДА

ла њену слабост. Међутим, од 1920-их Русија је почела да пру-жа подршку национално ори-јентисаним снагама у Кини, које су се бориле против западног им перијализма.

До друге половине 1940-их Ки на, коју је захватио грађан-ски рат, била је зона сукоба из-међу две суперсиле. На крају су на власт дошли кинески ко-мунисти, савезници СССР-а. По четком 1950-их кинеска и америчка војска су се сукоби-ле у Кореји. И, уопште узев, пе-риод 1950-их је време оштре кон фронтације имеђу СССР-а и НРК са једне стране и САД са друге.

Односи Кине са СССР-ом и САД су 1960-их били једнако лоши, али ни односи између СССР-а и САД нису били ништа бољи. Све три стране троугла су се налазиле у затегнутим би-латералним односима, али при-том на међународној сцени, где се главна борба водила између Совјетског Савеза и САД, Кина је ипак углавном заузимала ан-тиамерички став, због блиско-сти марксистичке и антиимпе-рија ли стичке идеологије.

САД су 1970-их одиграле так-тичке потезе Кисинџера. Аме-ричко поигравање сукобима из-међу Москве и Пекинга почело је 1971–72. До друге половине 1980-их односи између Москве и Пекинга су и даље били крај-ње затегнути, а САД су имале бо ље односе са СССР-ом и са НРК него ове две земље међу собом.

За САД је то била веома по-вољ на позиција, јер су могле да подгревају страхове и Руса и Кинеза, да се поигравају њи-ховим међусобним неслага-

државних граница и испоруке ру ског оружја у Кину.

Много година су трајали пре-говори о дугорочним енергет-ским пројектима. Најпре су пот-писани нафтни уговори, док се око цене гаса преговарало прак-тично целу деценију. Ови пре-говори су крунисани потписи-ва њем историјског 30-годишњег споразума између „Гаспрома“ и Кинеске националне нафтне ком паније CNPC (вредност уго-вора је 400 милијарди долара). Имајући све речено у виду, овај споразум ће имати крупне гео-политичке последице. Поред тога, у току посете ру ске деле-гације Кини потписано је још не колико десетина важних спо-разума.

Отворених питања има и да-ље. Изгледа да још увек не по-сто ји пуно разу мевање по пита-њу како да Централна Ази ја постане територија која нас ује-дињује, а не простор за сукобе, иако је и овај проблем мо гуће решити током стварања но вог евроазијског поретка. Ипак, најважније што зближава наше земље је заједничка же ља да свет ски поредак промене тако да САД изгубе мо гућност да свету дик тирају своје услове.

И у том смислу су током по-след њих 10 година односи САД са Кином и Русијом постали лошији него односи између две

Русија и Кина деле же љу да САД изгубе право и мо гућност да целом свету диктирају своје услове

вања мира са Кином, с тим што оваква игра не може бесконач-но да траје.

Односи у троуглу Русија–Ки -на–САД сада постају кључни за светску политику. Они ће по-стати значајни онолико коли-ко су у послератном периоду били значај ни односи СССР-а и САД. Зато је нај важније пи-тање како ће се успоставити рав нотежа у овом троуглу. Да ли ће то бити једна ко странични троугао, или ће се у најоштријем углу наћи САД, којима ће се су-протставити НРК и Русија, удружени у бор би против „света на амерички начин“?

САД, СССР и КинаРусија и Кина су две носеће др-жаве Евроазије, док су САД осо винска држава острвске, ев-роатлантске цивилизације. Не-при јатељство међу цивили за-цијама копна и мора је основа геополитике. У 19. веку је Кина, коју су ослабили Англосаксон-ци, постала плен Европљана, а касније је и Русија искористи-

Русија и Кина на првоместо стављају правона сопствени пут раз-воја, не намећући дру-гима свој модел

државе Евроазије. Ситуација се још није вратила у време 1950-их, када смо били савез-ници, али више није далеко од то га. Између наших земаља не ма геополитичких против-речности, напротив, ми имамо заједничке стратешке интере-се. Немамо ни идеолошке не-сугласице, јер оба народа на прво место стављају своје право на сопствени, национални пут развоја, не намећући другима свој модел и своје вредности (чак и данас у руском и кине-ском виђењу света и морално-сти постоји више додирних та-чака него супротности).

Док су, с друге стране, геопо-литички интереси Кине и САД, Ру сије и САД, суштински су-прот стављени, и то тако да се ове несугласице не могу прева-зићи у оквиру садашњег моде-ла светског поретка. Поку ша-вајући да у тихоокеанском ре гиону контролишу Кину, а у Евроазији Русију, САД не само што су на себе узеле немогућ задатак, него и убрзавају соп-ствену геополитичку пропаст. То разумеју чак и неки америч-ки аналитичари, који апелују на Вашингтон да барем изабе-ре „главног непријатеља“.

Проблем је само у томе што нико у Вашингтону није у стању да заустави ток историје. САД наме ра вају да задрже глобал-но вођ ство путем обуздавања Русије и Кине, али оне за то више не мају снаге. Наравно, САД желе да одложе почетак директне кон фронтације са Ки-ном и да добију на времену како би обу здале Русију. Због тога су спремне да по неким пита-њи ма изађу у сусрет Кини. Али, проблем је у томе што Ки ни уступци нису потребни у дру-горазредним питањима, већ су за њу важне суштинске ства-ри, као што је присуство САД у региону, укључујући и војно. А по тим питањима Вашингтон не само што нема намеру да пра ви уступке, него, напротив, још покушава и да ојача про-тивнике НРК.

Пекинг одлично схвата так-тику САД, која се састоји у томе да се најпре обрачунају са Ру-сијом, како би затим прешле на Кину, и, наравно, не само да неће пристати да буде пион у туђој игри, него ће, напротив, појачати свој притисак у тихо-океанском региону, знајући да САД више немају снаге да ис-товремено контролишу ситуа-цију на три фронта: блиско-источном, све заоштренијем ев ропском, и тихоокеанском.

Време када су САД могле да диктирају своје услове непо-вратно је прошло. Сада већ све зависи од тога какву ће такти-ку према Америци изабрати земље које су свесне да је упра-во она главна препрека њихо-вом развоју. Пре свега се, на-равно, ради о Русији и Кини. А постоји ли бар један озбиљан разлог да Москва и Пекинг про-тив свог стратешког неприја-теља иступе појединачно, а не заједно? То је главно питање за САД. За утеху немамо шта да им понудимо, јер се у Кремљу не очекује појављивање још једног Хрушчова.

Аутор је главни уредник „По- литичког журнала“.

њима, иако се, уопште узев, не може рећи да су САД из такве ситуације извукле неку велику корист (можда су највише по-стигле у Авганистану, где су Пе-кинг и Вашингтон заједно снаб-девали муџахедине оружјем). Па ипак су совјетско-амерички односи остали централна оса светске политике. Кина је била слаба и није представљала зна-чајнију опасност за САД.

После СССР-аНакон самоликвидације Сов-јет ског Савеза 1990-их, САД су неко време биле газда у троу-глу. Русија је фактички била одустала од самосталне геопо-литичке стратегије, а Кина није још била започела да активно штити своје интересе на свет-ској сцени, већ је одлучила да најпре ојача, а затим постепе-но шири свој утицај.

Односи САД са Кином и Ру-сијом су ипак остали бољи него односи између Пекинга и Мо-скве. Главни разлог за то није више био сукоб између Русије и Кине, него прозападна ори-јентација већег дела тадашње руске елите. Импулсивни по-тези Бориса Јељцина у правцу приближавања Кини нису уве-рили Кинезе у искрене намере Русије, јер су истовремено мо-гли да примете сасвим несамо-стално геополитичко мишљење руске власти и њено отворено прозападно деловање.

Међутим, у току последњих 15 година Русија и Кина су за-иста почеле да стварају основу за стратешко партнерство, пре-вазилазећи проблеме како у ме-ђусобном разумевању, тако и у конкретним спорним пита њи-ма. Најлакше су решена питања

Супротстављајући сеРусији и Кини исто-вре мено САД убрза-вају сопствену геопо-ли тичку пропаст

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.

ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕНИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКА ДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НААНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.COM.

© 2012–2014 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НЕ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“НЕ СНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES (RBTH), УКЉУЧУЈУЋИ И ЊЕГОВО ИЗДАЊЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ „РУ СКА РЕЧ“, ФИНАНСИРА РУСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ОВАЈ НОВИНСКИ ДОДАТАК ЈЕ ПРИПРЕМЉЕН БЕЗ УЧЕШЋА ДОПИСНИКА И УРЕДНИКА ПАРТНЕРСКОГ ДНЕВНОГ ЛИСТА „ПОЛИТИКА“. RBTH СЕ ФИ НАН СИРА ИЗ ДЕЛА ПРОФИТА ОД РЕКЛАМЕ И СПОНЗОРА, КАО И ОД СРЕДСТАВА РУСКИХ ДРЖАВНИХ УСТАНОВА. МИ ЗАСТУПАМО НЕЗАВИСНУ УРЕДНИЧКУ ПОЗИЦИЈУ И ПРЕДСТАВЉАМО РАЗЛИЧИТЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НА ДОГАЂАЈЕ У РУСИЈИ И СВЕТУ КРОЗ КВАЛИТЕТНЕ ТЕКСТОВЕ И СТРУЧНА МИШЉЕЊА. ОД ТРЕНУТКА НАШЕГ ОСНИВАЊА 2007. ТЕЖИМО ДА ЗАДОВОЉИМО НАЈВИШЕ УРЕДНИЧКЕ СТАНДАРДЕ И ОБЈАВЉУЈЕМО НАЈБОЉЕ ПРИМЕРЕ НОВИНАРСТВА ИЗ РУСИЈЕ И О РУСИЈИ. НА ТАЈ НАЧИН ЖЕЛИМО ДА НАДОМЕСТИМО ЗНАЧАЈНУ ПРАЗНИНУ КОЈА ПОСТОЈИ У ПРИКАЗИВАЊУ НАШЕ ЗЕМЉЕ У ИНОСТРАНИМ МЕДИЈИМА. RUSSIA BEYOND THE HEADLINES ОБЈАВЉУЈЕ 27 НОВИНСКИХ ДОДАТАКА У 23 ЗЕМЉЕ СА УКУПНОМ МЕСЕЧНОМ ЧИТАЛАЧКОМ ПУБЛИКОМ ОД 33 МИЛИОНА ЉУДИ, А ТАКОЂЕ ОДРЖАВА 19 САЈТОВА НА 16 ЈЕЗИКА. КОМПЛЕТАН СПИСАК ШТАМПАНИХ ИЗДАЊА НАЛАЗИ СЕ НА ДНУ СТРАНЕ 2.

Руско-амерички односи:ruskarec.ru/24191

КО

НСТ

АНТИ

Н М

АЛЕР

07ПутовањаУРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

СНЕЖАНА ШЕРСТЈУК

Кимерани, Скити, стари Гр-ци, Римљани, Хуни, Караими, Татари, Ђенов љани, Руси... Сви они су на Криму овеко-вечили своје ствара лаштво и поглед на свет.

Крим, мозаикљудских судбина и епоха

Југ Русије Крим је током више хиљада година своје историје био права раскрсница цивилизација

сто највреднијих споменика светске културе. Ту се можете прошетати древним улицама, видети старо сигнално звоно коришћено у случају магле, сту-бове од белог камена, и посети-ти рушевине античког позо-ришта.

На месту на којем се данас налази град Јевпаторија нека-да је био старогрчки град Кер-кинитида (од 5. до 2. века п.н.е.). Данас остатке овог древног по-лиса можете пронаћи на Ка-рантинском рту. На Керчан-ском полуострву сачуване су ру шевине још једне старогрчке колоније — града Пантикапеј (на месту савременог Керча). Колонија Теодосија такође чува архитектонске остатке. То је једини град на Криму који је до данас задржао свој антички назив (рус. Феодосија).

Међу споменицима природе који су повезани са духом ан-тике најпознатија је Ифиге ни-јина стена на јужној обали Кри-ма (недалеко од села Берегово). Она је остатак древног вулка-на, а спомиње се у старогрчким митовима и у Хомеровој „Или-јади“.

Стари РимКако би се утврдили на Криму, Римљани су у 1. веку нове ере основали тврђаву Харакс. У то време на полуострву се шири и хришћан ство. Један од најза-нимљивијих споменика који сведочи о присуству Римљана на Криму је „пут легионара“. Via militaris или Календски пут Римљани су саградили пре 2000 година како би повезали твр-ђаву Харкс и грчку колонију Хер со нес. У самом Херсонесу Римља ни су такође оставили тра га, саградивши водовод и сво ја препознатљива јав на ку-па тила (терме).

У граду Балаклави могу се видети ископине римског хра-ма на чијим олтарима се нала-зе натписи-посвете које су на-чинили легионари, упућујући их божанствима Јупитеру, Хер-кулу и Вулкану.

У 3. веку у кримске степе је продрло номадско централно-азијско племе Хуни, док се пла-нински део полуострва нашао под влашћу старонемачких Го-та. Једини преостали антички град Херсонес постао је осло-нац византијског утицаја на по-луострву; византијски импера-тор Јустинијан обновио је град Босфор и на Криму основао тврђаве Судак, Симболон и Гур-

ло. У то време на полуострву се појављују и словенска пле-мена, преци данашњих Руса. Управо на Криму руски кнез Владимир је примио хриш ћан-ство.

Руска доминација на Криму окончана је доласком Полова-ца у 12. веку, чији се језик на-лази у основи кримскотатар-ског језика. Затим полуострво заузимају Татари. У том пери-оду долази до исламизације Кри ма, а век касније део тери-торије полуострва откупљује Ђенова, чиме јача своју кон-тролу над Великим путем свиле. Присуство Ђеновљана до данас је видљиво у граду Судак. Сим-бол овог града је Ђеновска твр-ђава која постоји већ 600 годи-на. Неке од њених кула до данас носе меморијалне плоче са име-нима градитеља.

Османлије су 1475. Кримски канат претвориле у протекто-рат Османске Империје, што је трајало три века, све док побе-дом Русије у Руско-турском рату (1768–1774) није окончана турска владавина и док турске претензије на Крим нису биле осујећене. Полуострво је тада постало део Руске Империје, а после Октобарске револуције 1917. ушло је у састав Руске СФСР.

БахчисарајЈедна од најзначајнијих знаме-нитости Крима османске епохе је град Бахчисарај (на крим-скотатарском „град-башта“), древна престоница каната. У централном Бахчисарајском дворцу налазе се „Фонтана суза“, којој је Пушкин посве-тио песму, „Златна фонтана“ и „Фонтана мириса“, као и ха-ремске одаје. Осим тога, у Бах-чи сарају можете посетити ве-лику канатску џамију из 11. века, гробље на којем су са-храњени канови, маузолеј во-љене жене кана Шахин Гиреја, подигнут у 18. веку, Соколску кулу и уметнички музеј.

Давно, много хиљада година пре наше ере, Крим није био полу-острво. На месту данашњег Азовског мора, најмањег мора на свету, пружало се копно. Пре више од 7 хиљада година вода из Средоземног мора је проби-ла копнену препреку и излила се на север. На тај начин је на-стао мореуз Босфор и потопљене су простране територије. Тако је Крим постао полуострво и до био да нашњи облик.

На размеђи цивилизацијаИ тако, полуострво су међу пр-вима (још у 12. веку пре наше ере) населила номадска племе-на Кимерана, које су пет веко-ва касније потиснули Скити. Према старогрчком историча-ру Херодоту, Скити су дошли са истока. Са административ-ним центром у рејону данашњег гра да Запорожја и на северу Кримског полуострва, Скитско Царство је опстало све до 3. века на ше ере. Осим Скита, на јуж-ном крају полуострва живели су и Таури, народ по којем је Крим све до 15. века носио име Таурика или Таурида.

Становници обала Тауриде одржавали су живу трговину са Старом Грчком. Грци су на Крим донели бродоградњу, уз-гој маслина, нове принципе ар-хитектуре и виноградарство. Постепено су дошљаци из Хе-ладе овде основали своје трго-вачке колоније: Босфор (сав-ремени Керч), Теодосију (рус. Феодосија), Херсонес (на чијем месту је касније подигнут Сева-стопољ). Западни део Крима је заузимала демократска репу-блика Херсонес Тауријски, а на истоку се налазило аутократ-ско Босфорско краљевство. Ако се попнете на брдо Митридат, и данас можете видети акропољ престонице Босфорског кра-љевства, града Пантикапеја, као и краљевске гробнице.

Античке и византијске знаменитостиУ потрази за античким насле-ђем Крима данас је најбоље по-сетити град Севастопољ. Древ-ни град-музеј Херсонес Тау -ријски (на слици доле) на ли-сти УНЕСКО-а се убраја међу

ност да обиђете пећине, хра мове, бунаре, куће, степеништа и чи-таве улице уклесане директно у кречњачке стене.

Најбоље очувани град у сте-нама је Чуфут-Кале (што на кримскотатарском значи „јев-реј ска тврђава“), основан у 6. веку. Током стотина година ње-говог постојања заузимали су га Татари, Османлије, хриш-ћан ски народи и, најзад, јевреј-ски народ Караима. Сачуване су одбрамбене зидине тврђаве, маузолеј ћерке кана Тохтами-ша, подземна галерија дуга 80 метара, бунар дубок 30 метара, остаци древне џамије, неколи-ко стамбених објеката, најста-рије караимско гробље и света храстова шума. Недалеко од Чуфут-Кале налази се мана-стир Успења, међу најстаријима на Криму (основан у 7. веку). У планину је уклесан читав ком плекс од пет цркава, капе-ла и манастирских грађевина.

Још један познат манастир у стенама је Челтер-Коба. Њега су основали монаси-иконопо-клоници избегли из Византије пред прогонима иконоборачке власти. У самој стени су укле-сане трпезарије, ћелије, оставе, а у пећини се налази и главна светиња манастира — највећа црква-пећина на Криму.

Најстарији град у пећини је Тепе-Кермен, 5 километара од Бахчисараја, на истоименом мо нолитном узвишењу. Ту је уклесано преко 250 пећина раз-личите намене: од штала за стоку до одбрамбених кула. Не-далеко се налази и манастир Качи-Каљон, стар преко 1000 година. Још један манастир у пећини, Шулдан, налази се на окомитој стени поред села Тер-новка. Осим цркава обухвата и огромне просторије у којима се налазила винарија.

На извору примања хришћанстваКрим је у 9. веку посетио миси-онар и творац ћирилице Ћири-

Ђеновска средњовековна тврђава у Судаку постоји већ 600 година. Њене куле до данас носе плоче са именима градитеља

Севастопољ: споменик потопљеним бродовима подигнут 1905. поводом 50-годишњице прве одбране града

Бахчисарај: Успењски манастир у стени, основан у 8. веку

зуф. Познато је да је Гурзуф ос та вио дубок утисак на Алек-сандра Пушкина: „Разнобојне планине су сијале... А свуда уна-около модро чисто небо и свет-ло море, и сјај, и подневни зрак“. Почетком 8. века Визан-тија је полуострво већ делила са Хазарским каганатом. И ра-није разноврстан национални састав Крима обогатили су јев-рејски етноси Кримчани и Ка-раими.

Градови у стенамаЗа хунске освајаче кримске пла нине се биле неосвојива пре-прека, која их је спречила да заузму целокупну територију полуострва. Како би се зашти-тило од најезде номада, овда-шње становништво је изгради-ло утврђене „пећинске градове“. Мно ги од њих су опстали све до 18. века. Данас на Криму по-стоји велики број организова-них тура које вам нуде мо гућ-

Драгуљи Крима:ruskarec.ru/29359

GET

TY IM

AGES

/FO

TOB

ANK

(4)

08 УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАКултура

ГЕОРГИЈ МАНАЈЕВ

Љубав према изузетним му-жевима помогла је супруга-ма великана руске књижев-ности да остану срећ не и у најтежим животним иску-шењима.

Заједно у стварању и смртиКњижевност Иза великих руских писаца стајале су њихове несебичне, способне и бесконачно пожртвоване супруге

права на сва своја дела, која би иначе припала његовом похлеп-ном издавачу. „Срце ми је било пуно сажаљења према Досто-јевском, који је преживео прави пакао у егзилу. Маштала сам да помажем човеку чије сам ро-мане толико волела“, писала је Ана у својим мемоарима. У њој је 45-годишњи писац, већ ли-шен животних илузија, прона-шао жену потпуно посвећену ње му и његовом раду.

Попут многих својих ликова и Достојевски је био страстве-ни коцкар. Пошто се оженио, мо рао је са породицом да бежи из Русије, јер су га зајмодавци тражили због дугова. Међутим, и у Европи је наставио да се коцка, па је повремено морао да у залог даје чак и хаљине и накит своје супруге. Ана је сма-трала да је његова коцкарска страст болест, а не порок. Јед-ном приликом дала му је и по-следњи новац који су имали, иако су у то време добили ћерку. Искреност овог поступка разо-ружала је Достојевског — схва-тио је да је Ана као особа „сна-ж нија и дубља него што је ми слио.“ Новац је прокоцкао, али је супрузи обећао две ства-ри: никада се више неће коц-кати и учиниће је срећном же-ном. Оба је испунио.

Достојевски је уз помоћ Ане написао своје нај зна чајније ро-мане. Ана му је помагала радећи као секретарица. Када би јој диктирао текст, није могла да остане равнодушна према суд-бини књижевних ликова, чак је понекад и плакала. Током по-следњих година пишчевог жи-вота најзад су успели да се из-боре са новчаним проблемима, највећим делом захваљујући Ани, која је преузела вођење породичних финансија. Његова смрт није угасила љубав коју је гајила према Достојевском. Потпуно се посветила објав љи-вању његових дела и одржавању пишчевог музеја. Никада се није преудала, говорећи с иро-ни јом: „За кога бих могла да се удам после Достојевског? Мо-жда за Толстоја?“

3. Вера НабоковаВера Слоним удала се 1925. у Берлину за Владимира Набо-кова, писца који је обећавао и чија поезија је већ тада била високо цењена. Ћерка јеврејског адвоката и син познатог руског политичара пребегли су из СССР-а, прво у Немачку, потом у Француску и САД. Њихов брак био је толико складан да је то иритирало родбину Набо-кова — само је Вери веровао, тако да је она писала издава-чима и одговарала на позиве у његово име. Чак су и дневнике водили у истој свесци.

Набокови су се у јавности увек појављивали заједно. У току предавања о руској књи-жевности која је држао на Уни-верзитету Корнел, Вера је увек седела поред мужа. Били су до те мере нераздвојни, да су по-челе да круже гласине да Вера носи пиштољ у торбици, одно-

После смрти мужа она је свој живот посветила очувању ње-говог поетског наслеђа. Бојећи се претреса и конфискације ру-кописа, она је стотине његових песама и прозу учила напамет. Већина Мандељштамових пе-сама об јав љена је само захва-љујући њој.

5. Јелена БулгаковаУдовици Михаила Булгакова, којој је тада било 67 година, 1961. се обратио млади фило-лог који је проучавао ствара-лаштво њеног супруга. Јелена Сергејевна је најпре била непо-верљива према младом човеку, али ускоро му је дала да про-чита рукопис романа који је пи-сац створио током последњих година живота. Тако је дваде-сет година после смрти Булга-кова откривен роман „Мајстор и Маргарита“, који је постао једна од најпознатијих књига 20. века. Јелена, трећа и по след-ња жена Булгакова, лично је на машини откуцала књигу коју јој је Булгаков диктирао. Осим тога, управо она је чувена „Мар гарита“.

Јелени је брак са Булгаковом такође био трећи по реду. Она је дошла код њега напустивши мужа, утицајног и богатог сов-јетског војног команданта, за-менила је ситост и благостање за судбину жене писца у неми-лости. Иако је његову драму „Дани Турбиних“ веома волео Стаљин, од 1930. Булгакова пре стају да штампају, а његове комаде више не изводе. Поку-шавао је да напусти земљу, али су га сваки пут одбијали. Свој ве лики роман је створио знајући да за његовог живота он неће бити штампан. А Јелена је ре-диговала рукописе, преговара-ла са позориштима, извлачила хонораре — и водила детаљан дневник живота са писцем. „Ја чиним све што је у мојој моћи како се не би изгубио ниједан ре дак који је он написао. [...] То је циљ и смисао мог живота. Обе ћала сам му много тога пре смрти и верујем да ћу све оства-рити“, признала је у писму свом брату Јелена Сергејевна. Она је Булгакову „замењивала све, читаву земаљску куглу“, орга-низујући удобну средину за ства рање. Али главна заслуга Јелене Сергејевне је у томе што је она сачувала архиву Булга-кова тако што је успела да на машини прекуца све његове ру-кописе. „Била је то брза, нео-бично брза, барем са моје стра-не, љубав на цео живот“, го -во рила је Јелена Сергејевна.

Био је то тежак живот. Међу-тим, током година које су про-вели заједно, међу њима није дошло ни до једне свађе. Јелена је писала: „Иако је било црних тренутака, потпуно страшних, не туге, већ ужаса због неуспе-ха у књижевном животу, ако ми кажете да је наш, да је мој живот био трагичан, одговорићу вам: не! Ни једног тренутка. Био је то најсветлији живот какав само можете изабрати, нај срећ-нији...“

1. Софија ТолстојБрак Софије Берс и грофа Лава Толстоја трајао је 48 година и, док је био складан, помогао му је да створи ремек-дела „Рат и мир“ и „Ана Карењина“. Вен-чали су се када је Толстој решио да напусти своје навике из мла-дости. Истакнути писац, бра-нилац опкољеног Севастопоља, волео је пиће, коцку и жене. Све ово признао је Софији, уз обе-ћање: „Нећу у нашој вароши бити ни са једном женом, можда само у ретким приликама, које нећу ни тражити, али ни спре-чавати“. Заиста духовито!

Софија је била изненађена не ма штином коју је затекла на Толстојевом имању Јасна По-ља на. Гроф није имао посте љи-ну, а посуђе је било старо и ош-тећено. Поред улоге супруге и мајке, Софија је преузела и оба-везу да води економију овог се-оског поседа. Ипак, веома се ра довала што супругу може да помаже у стваралачком раду.

Није била само домаћица, већ је за свог мужа радила као се-кретарица и агент, чак је и пре-писивала његове рукописе. Се-дам пута је преписала цео „Рат и мир“, а поред тога бавила се промоцијом Толстојевих рома-на, за шта је чак једном потра-жила савет и од удовице Досто-јев ског. „Никада пре нисам осећао такву интелектуалну и мо ралну снагу, слободу и спо-собност за стварање“ — писао је Толстој у срећним времени-ма свог брачног живота.

Најтежи период брака настао је када је Толстој пред крај жи-вота почео да развија сопстве-но филозофско учење. Још увек је супрузи писао дуга писма пуна љубави, иако је већ одба-цивао систем вредности поро-дичног живота и власништва. „Не знам у чему смо се разиш-ли, али нисам имала снаге да следим његово учење“, писала је Софија. На крају, у наступу депресије, Толстој је одлутао са свог имања. Софија га је про-нашла на малој железничкој станици где је лежао на самр-ти и убрзо преминуо. Решеност да заврши објављивање сабра-них Толстојевих дела помогло је Софији да се избори с болом. „Надам се да ће људи благо су-дити о оној која је можда била сувише слаба да буде супруга генија и истински великог чо-века“, писала је она.

2. Ана ДостојевскаСвега месец дана после првог сусрета Достојевски је запро-сио 20-годишњу Ану Снитки-ну, која је радила као његов сте-нограф. Ово је био напоран ме сец — како би испунио уго-вор са издавачем, Ана му је по-могла да за 25 дана заврши роман „Коцкар“ и тако задржи

сно да има улогу мужевљевог телохранитеља. Пријатељи су причали и да Вера пише уме-сто њега, јер је увек седела за писаћом машином, док Набо-ков никада није писао за сто-лом. Радио је у купатилу, у кре-вету, на задњем седишту ау -то мобила. „Аутомобил је у Аме-рици једино мирно место где нема промаје“, говорио је На-боков. Вера је била и његов во-зач, често га је возила дубоко

у шуму и тамо га остављала да пише у самоћи.

„Без супруге не бих написао ниједну књигу“, говорио је На-боков. Чињеница је да „Лоли-та“ можда никада не би била објављена да није било Вере, која је из корпе за отпатке често вадила бачене рукописе. Обоје су страсно волели шах и енто-мологију. Када су били на од-мору у Италији, Набоков је слу-

чајно наишао на лептира ретке врсте. Према речима очевица, није потрчао за лептиром, већ је похитао да позове супругу како би могла да га посматра док мрежом хвата овог драго-ценог инсекта.

У писмима пријатељима Вера се жалила да је веома тешко наговорити Владимира да на-прави паузу у раду. Међутим, после његове смрти она је то исто чинила — у осамдесетој години живота и до 6 сати днев-но проводила је за писаћом ма-шином, преводећи његове ро-ма не и редигујући преводе. Док је предавао на Корнелу свака-ко није носила пиштољ. Била је све време уз њега, јер је само њој Владимир могао слободно и речито да говори о руској књи жевности. Њено присуство слушаоцима је давало прили-ку да буду сведоци пишчевих изванредних предавања.

4. Надежда МандељштамОд 80 година, колико је трајао њен живот, Надежда Хазина је са Осипом Мандељштамом про-вела скоро двадесет, све до 1938, када је велики песник страдао у логору код Владивостока.

Срели су се 1919. у Кијеву, у бо ем ском кафеу, у који је Ман-дељштам случајно свратио. „Ла ко и безбрижно“, према ње-ним речима, тако је почела њи-хова веза. Како бележи Надеж-да, „још у то време обоје смо испољили две особине које смо сачували кроз цео живот — ла-коћу и свест о предодређености“. Занос је, међутим, постао истин-ска љубав. Надежда је са истом „лакоћом“ с мужем делила ње-

гова лутања по Русији и вечи-ту беспарицу. Није га напусти-ла ни када је у једно од њихових бора вишта довео другу жену — песникињу у коју је једно време био заљубљен. Записивала је све што је стварао. Осип је пе-вао и певушио своје стихове, као птица, а она је записивала — велике стихове, настале из-ван свакодневице, без извесно-сти сутрашњег дана.

1

2

3

4

5

„Био је то најсветлији живот какав само можете изабрати, нај-срећ нији“, говорила је Јелена Булгакова

„Без супруге не бих написао ниједну књигу“, говорио је Владимир Набоков о Вери

facebook.com/ruskarecПратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

Више тема на Интернет страници „Руске речи“САМО НА RUSKAREC.RU

twitter.com/ruskarec

Читајте нас поново у

„Политици“

24. септембра

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

ИЗ

ПРИ

ВАТ

НЕ

КО

ЛЕК

ЦИ

ЈЕИ

З П

РИВ

АТН

Е К

ОЛ

ЕКЦ

ИЈЕ

GETTY IM

AGES/FO

TOB

ANK