Дистрибуира се у сарадњиса дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Издање пројекта RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

ruskarec.ru

Русији тек предстоји да упозна Запад са својим специјалитетима

Соловецка острва: бурна историја бисера са Севера

СТРАНА 4 СТРАНА 7

Економија Путовања

23. мај 2012. Росијска газета уређује прилоге o Русији у 18 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

ОД ИЗДАВАЧА

Срдачан поздравиз Москве

Дра га чи та тељ ко, дра ги чи та о че! Пред Ва ма је пр ви број до дат ка „Ру-ска реч“, ко ји ће из ла-

зи ти јед ном ме се чно у Ва шем днев ном ли сту „По ли ти ка“ од ма ја до ав гу ста 2012. До да так фи нан си ра је дан од во де ћих ру-ских ме ди ја, „Ро сиј ска га зе та“ из Мо скве, у окви ру свог ме ђу-на род ног про јек та „Rus sia Be-yond the He a dli nes“ — „Русија каква не постоји у вестима“ (http://rbth.ru). Поред штам па-ног додатка, по кренули смо и Интернет-стра ницу на српском језику, http://ruskarec.ru.

Ре а ли стич на, све о бу хват на сли ка онога што се де ша ва у на шој зе мљи по пра ви лу је, из ра зних раз ло га, не до ступ на стра ним чи та о ци ма. Наш про-је кат тежи да по пу ни ову пра-зни ну у са рад њи са но ви на ри-ма, екс пер ти ма и ана ли тич ким цен три ма ко ји не при стра сно

пи шу о то ме шта се за и ста де-ша ва у ру ском дру штву, еко-но ми ји, кул ту ри, спор ту, као и о ре ги о ни ма Ру си је, ње ним зна-ме ни то сти ма и љу ди ма.

Већ не ко ли ко го ди на ова кви до да ци из ла зе у „Ва шинг тон по сту“, „Деј ли те ле гра фу“, „Фи-га роу“, „Зи дој че цај тун гу“ и дру гим во де ћим свет ским ли-сто ви ма. На ша ме диј ска ини-ци ја ти ва у овом тре нут ку обу-хва та 16 зе ма ља, 18 ути цај них ли сто ва и 11 је зи ка. За до вољ-ство нам је што ће од са да ин-фор ма ци је о Ру си ји из пр ве ру ке до би ја ти и де се ти не хи-ља да чи та ла ца „По ли ти ке“, во-де ћег српског дневног ли ста.

Ср би ја и Ру си ја су по ве за не мно штвом исто риј ских ве за, пра во сла вљем и срод ним је зи-ци ма. То ком по след ње де це ни-је оја ча ли су по ли тич ки, по-слов ни и кул тур ни кон так ти ме ђу на шим зе мља ма. Гра ђа-ни Ру си је све ви ше по се ћу ју Ва шу зе мљу, а гра ђа ни Ср би је у све ве ћем бро ју до ла зе да ра де и жи ве у Ру си ји. По че ли смо ви ше да ко му ни ци ра мо јед ни са дру ги ма на људ ском ни воу.

На ша же ља је да да мо нов до при нос овом при ја тељ ском ди ја ло гу. Че ка мо Ва ше ко мен-та ре на штампану и Интернет верзију „Ру ске ре чи“!

ЈЕВГЕНИЈ АБОВ

Све о бу хват на сли ка оно га што се де ша вау на шој зе мљи по пра ви лу je не до ступ на стра ним чи та о ци ма

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

„Хвала деди на Победи!“

Ве ли ким отаџ бин ским ра том се у Ру си ји и мно гим зе мља ма За јед ни це не за ви сних др жа ва на зи ва рат СССР-а про тив на-ци стич ке Не мач ке и ње них ев-роп ских са ве зни ка (Бу гар ске, Ма ђар ске, Ита ли је, Ру му ни је, Сло вач ке, Фин ске и Хр ват ске),

ДЕНИС МАЉЦЕВРУСКИ ИНСТИТУТ ЗА СТРАТЕШКА ИСТРАЖИВАЊА, ЗА РУСКУ РЕЧ

Русија је 9. маја 2012. обе-лежила тужан и свечан да-тум: 67 година од завршетка Великог отаџбинског рата, у коме је живот изгубило 27 милиона грађана СССР-а.

Дан Победе Нација је 9. маја одала почаст својим херојима

во ђен од на па да на СССР (22. ју на 1941) до ка пи ту ла ци је Не-мач ке (8. ма ја 1945. по сред њо-е вроп ском, 9. ма ја по мо сков-ском вре ме ну). Овај на зив је још 3. ју ла 1941. упо тре био Ста-љин ка да је пре ко ра ди ја по-звао цео на род да се бо ри са агре со ром. У зе мља ма ен гле-ског го вор ног под руч ја уме сто овог на зи ва ко ри сти се тер мин „Ис точ ни фронт Дру гог свет-ског ра та“, а у не мач кој исто-ри о гра фи ји „Не мач ко-со вјет-ски рат“ или „По ход на Ру си ју“. Због че га Ру си ко ри сте баш на-зив „Ве ли ки отаџ бин ски рат“, без об зи ра на то што га Евро-пља ни не разу ме ју? Због то га што је за Ру се и дру ге на ро де СССР-а тај рат за и ста пре све-га био отаџбински, тј. рат за

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

МИХАИЛ ВАШЧЕНКОИНСТИТУТ ЗА СЛАВИСТИКУ РУСКЕ АКАДЕМИ ЈЕ НАУКА, ЗА РУСКУ РЕЧ

Председничка инаугурација 7. маја 2012. означила је по-че так нових шест година „Пу-ти нове ере“, током које Срби-ју и Русију чека много вели -ких и важ них одлука.

Руско-српски односи Какви су били односи двеју земаља после 2000. и какве су даље перспективе?

ва Ру си је и Ср би је на нај ви ше м ни воу по сле 2000. ни ка ко се не мо же по ре ди ти са оним из 90-их. Од но си из ме ђу Сло бо да на Ми ло ше ви ћа и Бо ри са Јељ ци-на ни кад ни су би ли до бри за то што је Ми ло ше вић 1991. по др-жао Јељ ци но ве про тив ни ке ко ји су по ку ша ли да ор га ни зу ју вој-ни пре врат у Мо скви. Ло ши од-но си два ју пред сед ни ка не га тив-но су ути ца ли на ру ско-срп ске би ла те рал не од но се током 90-их у це ли ни.

Ни Пу тин ни је био у до брим од но си ма са Ми ло ше ви ћем. На су сре ту гру пе Г8 у Оки на ви 2000.Пу тин се при дру жио оста лим ли де ри ма у на ме ри да се на Ми-ло ше ви ћа из вр ши по ли тич ки при ти сак, а пре ма из во ри ма днев ни ка „Не за ви си ма га зе та“ чак је из ја вио да „Ми ло ше вић пра ви про бле ме за Кремљ“. Ипак, на кон из ру че ња Ми ло ше-ви ћа Ха шком су ду у ју ну 2001, Пу тин је из ра зио сум њу да ће тај по тез до при не ти де мо кра ти-

ји и ста бил но сти на Бал ка ну. Ње гов та да шњи став мо же се упо ре ди ти са са да шњим ста вом Ру си је о си ту а ци ји у Ли би ји и Си ри ји. Као и пре де сет го ди на, Ру си ја сма тра да ме ша ње у уну-тра шњу по ли ти ку би ло ко је зе-мље ни је на чин да се ре ша ва ју ње ни про бле ми.

По бољ ша ње од но са ру ског и срп ског ру ко вод ства по сле 2000. до ве ло је и до ве ли ког на прет-ка у тр го вин ској и еко ном ској са рад њи. То ком 2001. на ста вље-

но је снаб де ва ње Ср би је ру ским наф том и га сом. Про да ја енер-ге на та Ср би ји на кре дит по че ла је још 1997, али је убр зо пре ки-ну та због ве ли ких ду го ва. Нафт-на ин ду стри ја Ср би је (НИС) пре-у зе ла је 2002. оба ве зу да под ми ри ста ри дуг. Го ди не 2008. пот пи сан је спо ра зум о про да ји 51% ак ци ја НИС-а ру ском „Га-зпром неф ту“ за 400 ми ли о на евра, уз оба ве зу ру ске стра не да ин ве сти ра у НИС нај ма ње 547 ми ли о на. Ова про да ја је иза зва-ла ве ли ке рас пра ве. У Ср би ји по-сто ји ми шље ње да је др жа ва „по кло ни ла“ Ру си ји НИС у за-ме ну за по др шку око Ко со ва, ка ко је то још по чет ком 2008. фор му ли сао по сла ник Ли бе рал-но-де мо крат ске пар ти је Ср би је Сло бо дан Ма раш. Ме ђу тим, пре-ма ре чи ма ди рек то ра НИС-а Ки-ри ла Крав чен ка, од 2008. про-из вод ња наф те у Ср би ји по ве ћа ва ла се са 600.000 на 1.000.000 то на го ди шње, а де лат-ност НИС-а се про ши ри ла на под руч је БиХ, Ан го ле и Турк ме-ни ста на, уз пла ни ра но да ље ши-ре ње на Ру му ни ју, Бу гар ску и Ма ђар ску. При хо ди пред у зе ћа су се са 16,5 ми ли јар ди ди на ра у 2010. по ве ћа ли на 40,6 ми ли-јар ди у 2011. Та ко ђе, НИС је 2010. пре тво рен у отво ре но де о ни чар-ско дру штво, чи ме су 4,7 ми ли-о на др жа вља на Ср би је по ста ли ње го ви ак ци о на ри.

Пе ри од по сле 2000. ипак је нај-ви ше обе ле жио про блем Ко со-ва, про гла ше ње „не за ви сно сти“ те по кра ји не 2008. и при зна ња но ве „др жа ве“ од стра не ве ћи-не за пад них зе ма ља. Од луч ност Ру си је да ста ви ве то на мо гу ћу ре зо лу ци ју Са ве та без бед но сти УН о при зна њу не за ви сно сти Ко со ва оне мо гу ћи ло је „Ре пу-бли ци Ко со во“ да по ста не пу-но прав на чланица међународне

Георгијевска лента је знак уважавања ветерана

Вла ди мир Пу тин је по стао пред-сед ник Ру си је 2000, у пе ри о ду ве ли ких про ме на у Ср би ји. Ин-тен зи тет кон та ка та ру ко вод ста-

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

На најисточнијем делу Русије, Чу кот ки, близу гра ни це са Аљаском,пр во про лећ но сун це ос ве тља ва древ не арктич ке спо ме ни ке на-прављене од ки то вих кос ти ју. Снег се полако топи на мајских -3.

Легенде совјетског спорта: Едуард Стрелцов, руски Пеле, на принудном раду у Сибиру

Дванаест најстари-јих споме ника Руси-је: од дол мена иму мија до цркаваод белог камена

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

RUSKAREC.RU/15599RUSKAREC.RU/15600

Култура Спорт

ALAMY/LEG

ION

MED

IA

Навигациони систем ГЛОНАСС: GPS коначно има алтернативу

СТРАНА 5

Наука и технологија

ИТАР-ТАСС

AFP/EASTNEW

S

PHO

TOXP

RES

S

ЈУТРО СВЕТАМЕСТО ОД КОГА ПОЧИЊЕ НОВИ ДАН

GEOPHOTO

© В

АСИ

ЛИ

J БАТ

АНО

В_РИ

А „Н

ОВ

ОСТ

И“

© А

ЛЕК

СЕJ К

УДЕН

КО

_РИ

А „Н

ОВ

ОСТ

И“

Путиново добаи Србија

Путин је од свог доласка на власт одржавао односе са српским руководством на највишем нивоу

САМО НА RUSKAREC.RU

02 Политика и друштво

„Хвала деди на Победи!“знак јед на ко сти из ме ђу Ста љин­град ске бит ке, у ко јој су Не мач­ка и ње ни са ве зни ци (Ита ли ја, Ру му ни ја, Хр ват ска) из гу би ли ви ше од 840 хи ља да љу ди, и бит­ке код Ел Ала меј на, где је не при­ја тељ из гу био око 30 хи ља да. А упра во ова ко се при ка зу је исто­ри ја Дру гог свет ског ра та у мно­гим европ ским уџ бе ни ци ма.

Због све га ре че ног, у Ру си ји по­сто ји спе ци фич на ат мос фе ра ува жа ва ња пре ма по ко ље њу рат них ве те ра на и она се ни је про ме ни ла ни са да, по чет ком 21. ве ка. На жа лост, то ни је слу чај у свим постсо вјет ским др жа ва ма. У Ли тва ни ји су, на при мер, рат­ни ве те ра ни че сто из ло же ни јав­ним увре да ма од стра не мла дих љу ди. На ули ца ма Ру си је ова кве сце не ни су мо гу ће. Би ло ка ква гру бост пре ма љу ди ма за хва љу­ју ћи чи јем под ви гу смо ми са да жи ви иза зва ла би ре волт у ру­ском дру штву и др жа ви.

Је дан при мер ис ка зи ва ња по­што ва ња пре ма по бе ди у Ве ли­ком отаџ бин ском ра ту је сте и ак­ци ја „Ге ор ги јев ска лен та“, у ко јој се де ле врп це у бо ја ма лен ти ор­де но ва Ру ске Им пе ри је и СССР­а. По ре чи ма ор га ни за то ра, циљ ак ци је је „да се по сва ку це ну спре чи да но ва по ко ље ња за бо­ра ве ко је и по ка квој це ни по­бе дио у нај стра шни јем ра ту про­шлог ве ка, чи ји смо на сле ди ци, чи ме тре ба да се по но си мо и ко га тре ба да се се ћа мо“. Ак ци ја, ко ју по др жа ва 73% Ру са, про во ди се под ге сли ма: „Де ди на По бе да је мо ја По бе да“, „Ја се се ћам! Ја се по но сим!“, „Хва ла де ди на По­бе ди!“. До са да је по де ље но пре­ко 50 ми ли о на лен ти.

Мо же се за кљу чи ти да се про­сла вља ње 9. ма ја, као сим бол је­дин ства на ци је, ни је озбиљ но из­ме ни ло од со вјет ских вре ме на. По ку ша ји да се По бе да „по ве­же“ са ста љин ским ре жи мом и да се уну ци ма и пра у ну ци ма по­

слободу, не за ви сност и оп ста нак до мо ви не: нацистички план „Ост“ пред ви ђао је да се уни шти 50–60% Ру са. На ро ди СССР­а су осу је ти ли те за ми сли ис кљу чи­во сво јим са мо по жр тво ва њем. То ком ра та ви ше од 19 ми ли о на гра ђа на до бро вољ но се ја ви ло са мол бом да иде на фронт, па се сто га без пре у ве ли ча ва ња мо же ре ћи да је Со вјет ска вој ска би ла до бро во љач ка.

Што се ти че ре чи „Ве ли ки“, њом се ис ти че уло га СССР­а. У по ме ну том го во ру Ста љин је ре­као да је циљ ра та не са мо „ли­кви да ци ја опа сно сти ко ја се над­ви ла над на шом зе мљом“, не го и по моћ свим на ро ди ма Евро пе. СССР је ову ми си ју ис пу нио. Без

об зи ра на то што је по бе да по­стиг ну та на по ри ма мно гих зе ма­ља, упра во је СССР уни штио глав ни ну не мач ке вој ске. Ви ше од 74% укуп них људ ских гу би­та ка (10 од 13,4 ми ли о на) Вер­махт је пре тр пео у бор ба ма са Со вјет ском вој ском. Пред сед ник САД Фран клин Ру звелт је још у ма ју 1942. пи сао: „Те шко је за­о би ћи јед но став ну чи ње ни цу да ру ске ар ми је уни шта ва ју ви ше не при ја тељ ских вој ни ка и на о­ру жа ња не го свих оста лих 25 са­ве знич ких зе ма ља за јед но“. Цр­ве на ар ми ја је од 1941. до 1945. уни шти ла и за ро би ла 607 не при­ја тељ ских ди ви зи ја, а ан гло­аме­рич ка вој ска око 176. Ра зу мљи­во је сто га да се гра ђа ни Ру си је по но се овом по бе дом. Њи ма је не ја сно ка ко се мо же по ста ви ти

бед ни ка уса ди осе ћа ње кри ви це због под ви га њи хо вих пре да ка у пот пу но сти су про па ли. Са вре­ме ни Ру си до жи вља ва ју тај рат упра во као отаџ бин ски, тј. као под виг на ро да, ко ји ни је сам по се би ве зан за кон крет но по ли­тич ко ру ко вод ство.

У зе мља ма у ко ји ма, на су прот то ме, дру штво пре све га по сма­тра по ли тич ке про це се ко ји су пра ти ли по бе ду над на ци змом, пра зно ва ње по бе де над за јед нич­ким не при ја те љем гу би по др шку јав но сти. Овај про цес је за хва­тио и Ср би ју. То је де ли мич но па­ра док сал но за то што, за раз ли­ку од мно гих зе ма ља и на ро да Евро пе ко ји су се пре да ли на ци­стич ким осва ја чи ма без бор бе или чак по ста ли са ве зни ци Не­мач ке, Ср би има ју чи ме да се по­но се. На род но осло бо ди лач ка вој­ска Ју го сла ви је би ла је че твр та по број но сти ме ђу свим вој ска­ма ан ти хи тле ров ске ко а ли ци је. До 1944. Ср би и дру ги Ју го сло­ве ни су прак тич но са ми одр жа­ва ли „дру ги фронт“ (ка ко се у Ру си ји на зи ва За пад но е вроп ски фронт) и успе ва ли да па ра ли шу 12 до 15 не мач ких ди ви зи ја, не ра чу на ју ћи ита ли јан ске, ма ђар­ске, бу гар ске и хр ват ске је ди ни­це. Ипак, Дан По бе де ни је др­жав ни пра зник у Ср би ји. У то ме не ма ни шта нео бич но ако се по­гле да ка ко се у шко ла ма са вре­ме не Ср би је пре да је исто ри ја Дру гог свет ског ра та. Ка да се

Ветерани проносе улицама Москве заставу из времена Великог отаџбинског рата

Mainland China

China, Hong Kong SAR

Greece

Since September 2012

Since June 2012

Since May 2012

Singapore

FranceUK GermanyBelgium97 000315 000 437 000700 000

THE DAILY TELEGRAPH SÜDDEUTSCHE ZEITUNGLE FIGARO LE SOIR

Argentina

Brazil

USA

200 000

877 000

624 000

137 000

THE NEW YORK TIMES

THE WASHINGTON POST

LA NACIONUruguai

EL OBSERVADOR

392 000El Pais

FOLHA DE S.PAULO

Italy

Serbia Bulgaria

426 000

16 000

75 00080 000

15 000ГЕОПОЛИТИКА ДУМА

LA REPUBBLICA

India380 000

THE ECONOMIC TIMES

Japan1 000 000

THE YOMIURI SHIMBUNSpain

102 000

850 000

SOUTH CHINA MORNING POST

CHINA BUSINESS NEWS

ПОЛИТИКА

ELLINIKI VIOMECHANIA EKTIPHOSEON

EUROPEAN VOICE

Глобални медијски пројекатRussia Beyond the headlines

„Ро сиј ска га зе та“, нај ве ћи днев­ни лист у Ру си ји, из да је од 2007. ме сеч не до дат ке у во де ћим свет ским ли сто ви ма. Овај до да­так се об ја вљу је у ли сту „По ли ти­ка“. Ми ве ру је мо да је Ру си ја ра­зно вр сна и ком плек сна зе мља

са ду гом — по не кад те шком, по не­кад чуд ном — исто ри јом, ко ја се мо же раз у ме ти са мо ду бо ком ана­ли зом. На ша же ља је да пред ста­ви мо ва жне чи ње ни це и иде је ко је ни су до спе ле под „ра да ре“ ве ли­ких ме ђу на род них ме дијских кућа.

УКРАТКО

Ру си ја за у зи ма ста бил но дру­го ме сто у све ту по бро ју ими­гра на та, од мах иза САД. По ре­чи ма ди рек то ра Фе де рал не ми гра ци о не слу жбе Ру си је, Кон стан ти на Ро мо да нов ског, сва ке го ди не у Ру си ју до ла зи 13–14 ми ли о на стра на ца (по­ре ђе ња ра ди, у САД до ла зи 37–38 ми ли о на). Од овог бро ја 77% је из За јед ни це не за ви сних др жа ва, а 10% из ЕУ.

Тре нут но се у зе мљи на ла зи 9,6 ми ли о на ими гра на та, али са мо 1,3 ми ли о на има рад ну до зво лу. 3,5 ми ли о на је из ја ви­ло да ни су до шли са ци љем да ра де, не го на сту ди је, ле че ње, од мор или у по се ту.

Росијска газета

Добро дошли — и остали

Си ту а ци ја на ва лут ном тр жи­шту оста је не про ме ње на. До­лар је на ста вио да ра сте и сре­ди ном ма ја је пре шао гра ни цу од 30 ру ба ља. Курс до ла ра је до сти гао мак си ма лан ни во у прет ход на три ме се ца због про бле ма евра, ко ји па да због све ве ће бо ја зни од рас па да евро зо не и све ни же це не наф­те. Цен трал на бан ка Ру ске фе­де ра ци је (ЦБРФ) је 10–12. ма ја осет но по ви си ла курс до ла ра и ма ло сни зи ла курс евра. До­лар са да вре ди 37 ко пеј ки ви ше (30,18 ру ба ља), а евро 2 ко пеј ке ма ње (38,98 ру ба ља).

Исто вре ме но, основ ни еко­ном ски по ка за те љи оста ју ста­бил ни. Ин фла ци ја је и да ље ни ска: у апри лу је из но си ла 0,3%. ЦБРФ одр жа ва ста бил­ну мо не тар ну по ли ти ку и уме­сто до са да шње бор бе са ра­стом це на по сте пе но усме ра ва ак тив ност на обез бе ђи ва ње ста бил ног еко ном ског ра ста.

Росијска газета

Евро наставља да слаби у односу на рубљу

Путиново доба и Србијасе, међутим, из ме ни ла у мар ту ове го ди не ка да је Ср би ја до­би ла ста тус кан ди да та за члан­ство у ЕУ, че му је прет хо ди ла до зво ла Бе о гра да да Ко со во бу де пред став ље но у ре ги о нал­ним ор га ни за ци ја ма. Ова вест је иза зва ла мно го ре ак ци ја у Ру си ји. Ча со пис „Екс перт“ пи­сао је да је „Ср би ја до би ла ста­тус кан ди да та због де фак то при зна ва ња Ко со ва и из да је ко­сов ских Ср ба“. За ме ник пред­сед ни ка Ко ми те та Др жав не ду ме за спољ не по сло ве, Кон­стан тин Ко са чов, не осу ђу ју ћи по тез као та кав, из ја вио је да ће Ср би ја би ти под сна жним при ти ском ЕУ да не за ви сност Ко со ва при зна у пот пу но сти.

Пи та ње мо гу ћег при дру же­ња Ср би је НА ТО­у још је кон­тро верз ни је. У марту ове го дине обе ле же на је три на е ста го ди­шњи ца агре си је НА ТО­а и по­сле ди це те опе ра ци је још ни су не ста ле. Срп ске вој не и ци вил­не вла сти тре нут но за сту па ју по ли ти ку „вој не не у трал но сти“ и из гле да да је ве ћи на ста нов­ни штва Ср би је про тив при сту­па ња том вој ном са ве зу. Ипак, на кон што се у ру ским ме ди ји­

за јед ни це. Пу тин је због све га то га по стао пра ви хе рој ме ђу ко сов ским Ср би ма. Тре ба ипак на по ме ну ти да су се 2003, бр зо на кон Пу ти но вог до ла ска на вла ст, ру ске ми ров не сна ге по­ву кле са Ко со ва. Ово је не ки­ма из гле да ло као по ли тич ки по­раз Ру си је. Ипак, јасно је да при су ство тих 970 вој ни ка ни је мо гло озбиљ но да ути че на раз­вој до га ђа ја.

У овом тре нут ку по сто је два ве ли ка по ли тич ка пи та ња ко ја мо гу зна чај но да ути чу на бу­дућ ност ру ско­срп ских од но са: ула зак Ср би је у Европску уни­ју и ње но при бли жа ва ње НА­ТО­у. Што се ти че ЕУ, по сле 2000. срп ски по ли ти ча ри све отво ре ни је го во ре о „европ ском пу ту Ср би је“, а до ско ра шњи пред сед ник Бо рис Та дић је још 2004. про гла сио ула зак Ср би је у ЕУ „стра те шким ци љем“. Зва­нич на Ру си ја ни ка д ни је осу­ди ла те те жње сма тра ју ћи их нео ства ри вим због не мо гућ но­сти да се ика да ус по ста ве „нор­мал ни од но си“ Ср би је и „Ре пу­бли ке Ко со во“. Ова си ту а ци ја

ма 2011. по ја ви ла ин фор ма ци­ја о то ме да је Ср би ја озби љан кан ди дат за члан ство у Ор га­ни за ци ји Спо ра зу ма о за јед нич­кој без бед но сти (ОДКБ), вој ном са ве зу ве ћи не чла ни ца бив шег СССР­а, из Бри се ла су сти гле

из ја ве о „по жељ но сти укљу че­ња Ср би је у Се вер но а тлант ски са вез“.

Про блем про ши ре ња НА ТО­а јед но је од нај те жих спољ но по­ли тич ких пи та ња Ру си је још од 90­их. Евен ту ал но при сту па ње Ср би је НА ТО­у си гур но би до­

ве ло до по гор ша ња од но са не са мо из ме ђу Ру си је и тог са ве­за, не го и из ме ђу Ру си је и Ср­би је. Гу би так ути ца ја Ру си је на Бал ка ну ди рект но би се од ра­зио и на ње ну моћ да ути че на ре ша ва ње пи та ња Ко со ва. Иако Ср би ја чак и у окви ру НА ТО­а си гур но ни кад не би во ди ла ан­ти ру ску по ли ти ку, Ру си ја би сва ка ко из гу би ла Ср би ју као са ве зни ка.

Уз ова ко мно го отво ре них пи­та ња и не ја сан „европ ски пут Ср би је“, ја сно је да на ред них шест го ди на Пу ти но ве вла сти не ће би ти ни ма ло јед но став не за ру ско­срп ске по ли тич ке од­но се. Ако срп ска вла да од лу чи да при зна не за ви сност Ко со ва и ако се ти ме пи та ње Ко со ва „ре ши“ без ру ског уче шћа, став Ру си је ће се сва ка ко про ме ни­ти. Још по чет ком 2008. ми ни­стар спољ них по сло ва Сер геј Ла вров ре као је да Ру си ја бра­ни прин ци пе ме ђу на род ног пра­ва, али да Ру си „не ће би ти ве ћи Ср би од Ср ба“. Вре ме ће по ка­за ти ко ји ће пут иза бра ти Ср­би ја и ко ји од го вор ће на ћи Ру­си ја на че лу са Вла ди ми ром Пу ти ном.

НАсТАВАК сА сТРАНЕ 1

уче ни ци ма го во ри о со вјет ској „оку па ци ји“ при бал тич ких др­жа ва и Фин ске и у свим уџ бе­ни ци ма, без из у зет ка, ис ти че пре­суд на уло га „ру ске зи ме“ у за у ста вља њу не мач ких ар ми ја, за и ста ће би ти не ја сно: шта то та мо Ру си пра зну ју? Јед на је ствар по ме ну ти 607 ди ви зи ја ко је је уни шти ла Со вјет ска вој ска, а дру го ре ћи да је Ру си ју спа сао „ге не рал Зи ма“.

С дру ге стра не, опи су ју ћи до­га ђа је Дру гог свет ског ра та у Ју­го сла ви ји, пи сци срп ских ис то­риј ских уџ бе ни ка мо ра ју да се освр ну и на бол ну чи ње ни цу да се у Ср би ји, упо ре до са бор бом за осло бо ђе ње од оку па то ра, во­дио и фак тич ки гра ђан ски рат ме ђу чет ни ци ма­мо нар хи сти ма генерала Дра же Ми хај ло ви ћа и Титовим пар ти за ни ма­ко му ни­сти ма. У уџ бе ни ци ма се го во ри да су до 1943. са ве зни ци по др­жа ва ли мо нар хи стич ки пар ти­зан ски по крет, а по сле Те хе ран­ске кон фе рен ци је — ко му ни сте. Да ље се ка же да је Цр ве на ар­ми ја ушла у Ср би ју пре кр шив­ши од лу ке Те хе ран ске кон фе­

рен ци је, на ко јој се го во ри ло да ће Ју го сла ви ја би ти зо на ка ко без со вјет ског, та ко и без за пад­ног вој ног при су ства: „Долазак Црвене армије показао се одлу­чу ју ћим за протеривање Нема­ца из Србије, али и за победу пар ти зана у грађанском рату [са четницима­монархистима], што је и био главни циљ њеног ан га жо ва ња.“

На рав но, ако се до га ђа ји по­сма тра ју под тим углом, не ма шта да се сла ви: по бе да у гра ђан ском ра ту не мо же би ти оп ште на род­ни пра зник. Међу тим, ова ква ин­тер пе ре та ци ја је нео сно ва на: раз­у ме се, СССР је, осло ба ђа ју ћи на ро де Евро пе, про мо ви сао и сво­је спољ но по ли тич ке ци ље ве, али то је би ло из ра зи то спо ред но у од но су на оп ште људ ски за да так уни ште ња не мач ког на ци зма. До вољ но је под се ти ти се чи ње­ни це да со вјет ске ар ми је ни су ушле на те ри то ри ју Грч ке, у ко­јој је та ко ђе по сто јао јак ко му­ни стич ки по крет, за то што то ни је би ло нео п ход но у вој ном сми­слу.

Вре ме ће по ка за ти шта ће пре­о вла да ти у Ср би ји: се ћа ње на за­јед нич ку По бе ду осло бо ђе но днев но по ли тич ких по тре ба, или ће, пак, по ли ти ка по че ти да об­ли ку је исто ри ју.

Грађанима Русије не пада на памет да Ве­ли ки отаџбински рат сматрају само једним од многих „фронтова“

За разлику од народа који су се предали на ­ цистима или сарађива­ ли са њима, Срби има­ ју чиме да се поносе

Као и пре десет годи­на, Русија сматра да мешање у унутрашњу политику није пут за решавање проблема

Наредних шест година Путинове власти неће бити нимало једно­ставне за руско­ ­српске односе

РУСКА РЕЧ УРЕђУјЕ и изДАјЕ РОсијсКА гАзЕТА (МОсКВА) ДисТРибУиРА

74%губитака немачка вој­ ска претрпела је у бор­ би са СССР­ом, три пута више него у бор­би против свих других 25 земаља заједно

50дивизија немачке вој­ске борило се само у Курској бици, два пу­та више него на це­лом Западном фронту током целе 1943.

800.000војника изгубила је Немачка само у Ста­љин град ској бици, 7 пу та више него на це­лом Аф ричком фронту током целог рата

У бРОјКАМА

НАсТАВАК сА сТРАНЕ 1

итАР­тАСС

Прочитајте ратне успомене ветерана наruskarec.ru/15598

AFP/

eAst

new

s

03Погледи

Леонид Радзиховски

политиколог

ДмитријБабич

АНАлитичАр

пУтиН 2.0: НоВА ВЕрЗиЈА БЕЗ рЕВолУЦиЈЕ

ЗАпАд НЕ морА дА сЕ БоЈи

путин верује у велику пред од ређе ност ру­си је и дубоко је пре­живљавао њено пони же ње 90­их

ка кав ће би ти но ви пред­сед нич ки ман дат Вла ди­ми ра Пу ти на — фор мал­но тре ћи, а ре ал но већ

че твр ти? Да ли ће мо ви де ти но ву вер зи ју, Пу ти на 2.0, или ће се „ре жим сру ши ти“ и свет по ста ти све док тре ће ру ске ре­во лу ци је у то ку сто го ди на? Да бих од го во рио на ово пи та ње, пре све га бих хтео да ука жем на јед ну су штин ску за блу ду.

Пра те ћи те ле ви зиј ске ре пор­та же о ми тин зи ма „за по ште­не из бо ре“ и „Ру си ју без Пу ти­на“, за пад ни гле да о ци мо гу да по ми сле да је Ру си ја на пра гу „арап ског про ле ћа“ (ка ко је Пу­ти ну пи сао аме рич ки се на тор Мек кејн) и да би ре зул та ти из­бо ра мо гли да се „пре пра ве“ на ули ци. У са мој Ру си ји су сви, од Пу ти на до ње го вих нај љу ћих про тив ни ка, зна ли да је то вео­ма наив но и да ништа неће спречити пред сед нич ку ина у­гу ра ци ју 7. маја.

По но вом за ко ну, Вла ди мир Пу тин је иза бран на шест го­ди на. Ње го ва власт је пот пу но ле ги тим на, „им пич мент“ у ру­ском пар ла мен ту ни је мо гућ за то што Пу ти но ва стран ка има ви ше од 50% ме ста и не по сто­је ни ка кви дру ги ме то ди да се „Пу тин укло ни“. Што се ти че ре во лу ци је, тј. на сил ног ру ше­ња за ко на и вла сти, она је у да­на шњој Ру си ји ве о ма ма ло ве­ро ват на. Шок од 1917. го ди не, ко ји је пот пу но пре о кре нуо ток ру ске исто ри је, још увек се осе­ћа. За то чак и „нај фа на тич ни­ји“ опо зи ци о на ри, на при мер они из ре до ва ул траде сни чар­ских на ци о на ли ста, не пре ста­ју да по нав ља ју: „Са мо не ре­во лу ци ја!“. О про за пад ним ли бе ра ли ма не тре ба ни шта ни го во ри ти: они се бо је ре во лу­

ка ква ће би ти спољ на по­ли ти ка Ру си је то ком тре­ћег пред сед ни штва Вла­ди ми ра Пу ти на? Медији

са Запада за по че ли су ди ску­си ју на ову те му још пре го ди­ну да на и ве ћи на њих се сла же у то ме да ће се од но си Ру си је и Евро пе по гор ша ти. То се обич­но до ка зу је ба нал ним спе ку ла­ци ја ма по пут „не по сто је ‘бив­ши’ аген ти КГБ­а“ и пра вље њем бе сми сле них ана ло ги ја са Ста­љи ном и Бре жње вом, што не до ка зу је ни шта осим то га да ауто ри тих тврд њи ни су про­фе си о нал ни. Као да ни је би ло по мо ћи НА ТО­у у Ав га ни ста­ну 2001, са гла сно сти са вој ним при су ством НА ТО­а у цен трал­ној Ази ји и ула ском бал тич ких зе ма ља у тај блок, за тва ра ња ру ских ба за у Ви јет на му и на Ку би, др жа ња де ла др жав ног ка пи та ла Ру си је у аме рич ким хар ти ја ма од вред но сти, по ку­ша ја по бољ ша ња од но са са Пољ ском на кон ави он ске не­сре ће са пољ ским пред сед ни­ком 2010. и са Ја па ном на кон ха ва ри је у Фуку ши ми 2011.

Пу тин је праг ма ти чан по ли­ти чар и не ће тра жи ти кон флик­те са За па дом. Ру си ја же ли да бу де нор мал на зе мља у ко јој не ма ра ди кал не опо зи ци је, ко ја има кон струк тив не од но се са свим су се ди ма: ЕУ, САД, Ки ном, Ја па ном и бив шим со вјет ским ре пу бли ка ма. Од но си са За па­дом ће би ти го ри са мо ако За­пад бу де и да ље на ме тао не ку „ре во лу ци о нар ну оп ци ју“.

руси ја се бе ви ше не ви ди као део са вре ме не Евро­пе. Не дав не про ме не европ ског мо де ла до ве ле

су до то га да ће Мо сква са ве­ли ким опре зом раз ма тра ти би ло ко ји ду го роч ни про је кат ве зан за Ста ри свет.

Ве ћи на ру ских по ли тич ких ана ли ти ча ра сла же се да Евро­пу че ка ју те шка вре ме на. Кри­за је по кре ну ла до са да не ви ђе­ни та лас на ци о нал ног его и зма у Европ ској уни ји, у ко ме све уче сни ке за ни ма са мо лич на до­бро бит. Не мач ко­фран цу ска али јан са не ма до вољ но мо ћи да спа се еко но ми ју це ле Евро пе. Без об зи ра на то да ли ће Евро па по ста ти ла ба ва струк ту ра у ко­јој би чла ни ца ма би ло до зво ље­но да уче ству ју са мо у про гра­ми ма ко ји им се до па да ју, или ће се, на про тив, упра вља ње Уни­јом још ви ше цен тра ли зо ва ти, Ру си ја ће мо ра ти да пре и спи та сво је од но се са том ор га ни за ци­јом. Не дав на уче шћа ми ни стра спољ них по сло ва Ру си је Сер ге­

кри вог огле да ла ухо да не про­па ган де. Мит о Пу ти ну као о хлад ној ци нич ној лич но сти да­лек је од исти не. У ствар но сти, он је емо ти ван, чак и осе тљив. На ми тин гу одр жа ном по сле ње го ве по бе де он је пла као. Чак и да су то би ле „ре жи ра не су­зе“, не ма сум ње да је био уз бу­ђен. Мит о дик та то ру ко га за­ни ма са мо лич но бо га ће ње не мо же да из др жи ни ка кву кри­ти ку. Пу тин има 60 го ди на, и од то га он 12 го ди на упра вља Ру­си јом. Да га за ни ма са мо „лич­на ко рист“, имао је сјај ну при­ли ку да оде са вла сти по што би пре то га обез бе дио чвр сте га­ран ци је за сво ју без бед ност (као што је 2000. ура дио Јељ цин). По што је остао, при том зна ју­ћи да нај ве ро ват ни је сле де „мр­ша ве го ди не“, то зна чи да се не ру ко во ди „лич ним ин те ре сом“, не го осе ћа њем „сво је Ми си је“.

У че му се са сто ји ње го ва ми­си ја? Као Рус, он ду бо ко ве ру је у ве ли ку пред о дре ђе ност Ру си­је, као што у сво ју пред о дре ђе­ност ве ру ју САД, Ен гле ска, Ки на или би ло ко ја дру га ве­ли ка зе мља. То ком „ди вљих“ 90­их, он је ду бо ко пре жи вља­вао „по ни же ње Ру си је“, до ба ка да је она би ла сла ба, ка да је „из гу би ла ли це“. Као офи цир КГБ­а, он сма тра да у осно ви ру ских не во ља ле жи не ло јал­на кон ку рен ци ја, пре све га од стра не За па да, ко ји се „тра ди­ци о нал но бо ји Ру си је и не во ли је“. У по гле ду све га ово га Пу тин има чвр сту по др шку ста нов ни­штва: мно ги гра ђа ни Ру си је ми­сле от при ли ке исто та ко.

Пу тин је имао при ли ку да по­сма тра љу де у не до лич ним си­ту а ци ја ма: оту да ње го ва че сто оштра, бру тал на иро ни ја. Али упра во за то он из у зет но це ни

Аутор је угледни политико-лог и новинар, члан Председ-ничког савета Русије.

Аутор је политички анали-тичар руске секције Би-би-си-ја и радија „Голос Росије“.

ци је као жи ве ва тре и до бро зна ју да би се „осло бо ђе ни на­род“ об ра чу нао са њи ма не ма ње су ро во не го 1917. И ко ли­ко год су ти ли бе ра ли кив ни на Пу ти на, они се на ро да бо је још ви ше. Ја сно је да та кви „ре во­лу ци о на ри“ не ће из ве сти ни ка­кву ре во лу ци ју.

Да кле, ле ги тим но иза бра ни Пу тин ће оста ти на свом по ло­жа ју до 2018. И ни ко не ће мо ћи да га „сврг не“, осим ако он сам не по же ли да оде. По ку шај мо са да да са гле да мо Пу ти на без

лич но по ште ње и пре да ност и се бе сма тра „чо ве ком од ре чи“. Пу тин, ко ји је за са мо не ко ли­ко ме се ци 1998–1999. на пра вио вр то гла ву ка ри је ру, не мо же да не ве ру је у сво ју „зве зду“. Ми­слим да су нај у спе шни је го ди­не ње го ве вла сти (пе ри од до 2008) још ви ше утвр ди ле ту ве­ру. Мо гу ће је да упра во за то он та ко оштро ре а гу је на све што сма тра „на па дом на сво ју власт“. Он че сто љу де ко ји га на па да­ју ви ди као „из дај ни ке“. Као чо­век ко ји зна шта је ис тин ска љу бав на ро да, Пу тин па жљи во ре а гу је на про ме не дру ш тве ног рас по ло же ња. Пред из бор не де­мон стра ци је су га очи глед но ду­бо ко по вре ди ле.

Ка кву по ли ти ку мо же мо да оче ку је мо од тог чо ве ка у бу­дућ но сти? Пу тин не ће ву ћи оштре по те зе. Он ће се по тру­ди ти да „по де ли и вла да“: део опо зи ци је је већ при знат као „си стем ски“ и ње му је до зво­ље но да ре ги стру је по ли тич ке стран ке и уче ству је на из бо ри­ма. Хо ће ли Пу тин до зво ли ти ве ћу сло бо ду го во ра? То ком из­бо ра је по ста ло ја сно да она за ње га ни је опа сна. Пу ти на су мно го кри ти ко ва ли, али је то ње му са мо по мо гло. За кљу чак: кри ти ка са мо ко ри сти у кон­тро ли са ној си ту а ци ји. Љу ди по­чи њу да се са о се ћа ју са Пу ти­ном и да се љу те на оне ко ји га кри ти ку ју. Сто га је ре цепт јед­но ста ван: са чу ва ти оп шту кон­тро лу и до пу сти ти сло бо ду кри­ти ке у њеним окви ри ма.

Пу тин не ће „де ли ти ре ал ну власт“: пра во да по ста вља ви ше чи нов ни ке оста ће у ње го вим ру­ка ма. Ипак, он ће па жљи во ослу шки ва ти рас по ло же ње дру штва, на ро чи то у по гле ду со ци јал но­еко ном ске по ли ти­ке. На при мер, учи ни ће све да не по ви си ста ро сну гра ни цу за од ла зак у пен зи ју. Да за кљу чи­мо: Пу ти н 2.0 би ће пред сед ник ко ји ће чу ва ти сву вла ст у сво­јим ру ка ма и ши ри ти по ли тич­ке сло бо де, ра чу на ју ћи на па­три от ску про па ган ду и опре зну со ци јал ну по ли ти ку.

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА editor@ruskarec.ru

до дА тАк „рУ скА рЕч“ ФиНАНсирА, УрЕ ЂУ ЈЕ и иЗ дА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (мо скВА, рУ си ЈА)иН тЕр НЕт­стрА Ни ЦА: ruskarec.ru * EMAIL: editor @ruskarec.ru * тЕ лЕ ФоН: +7 (495) 775 3114 ФАкс: +7 (495) 988 9213 * АдрЕ сА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ

ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ иЗдАВАч и дирЕктор RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ глАВНи УрЕдНик додАтАкА RBTH ЈУ РИЈ СОВ ЦОВ иЗ Вр ШНи УрЕд Ник ЗА ЈУЖНУ ЕВропУ * ВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ УрЕд Ник „рУскЕ рЕчи“ НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ го стУ ЈУ Ћи УрЕд Ник „рУскЕ рЕчи“ * ЖАРКО РАКИЋ сУБУрЕд Ник иЗ „политикЕ“ АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ди рЕк тор одЕЉЕЊА Фо то грА Фи ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ Фо то грА Фи ЈА НИ ЈАЗ КА РИ МОВ грАФикоНи * МИ ЛА ДО МО ГАЦКА ди рЕк тор одЕ ЉЕ ЊА прЕ ло мА и ди ЗАЈ НА АН ДРЕЈ ШИ МАР СКИ ди ЗАЈН * ИЉА ОВ ЧА РЕН КО прЕ лом

ЗА оглА ША ВА ЊЕ У оВом до дАт кУ мо ли мо ВАс дА сЕ оБрА ти тЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ди рЕк то рУ одЕ ЉЕ ЊА ЗА од Но сЕ сА ЈАВ Но ШЋУ: julia.golikova@rbth.ru

© 2012 сВА прА ВА ЗА др ЖА ВА „ро сиЈ скА гА ЗЕ тА“: АЛЕК САН ДР ГОР БЕН КО прЕд сЕд Ник УпрАВ Ног од Бо рА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА гЕ НЕ рАл Ни ди рЕк тор, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО њИН глАВ Ни УрЕд НикЗА БрА ЊЕ Но ЈЕ ко пи рА ЊЕ, ди стри БУ Ци ЈА или прЕ У Зи мА ЊЕ сА др ЖА ЈА оВог иЗ дА ЊА, осим ЗА лич НУ Упо трЕ БУ, БЕЗ пис мЕ НЕ сА глА сНо сти „ро сиЈ скЕ гА ЗЕ тЕ“. мо ли мо ВАс дА сЕ ЗА до ЗВо лУ оБрА ти тЕ НА тЕ лЕ ФоН +7 (495) 775 3114 или НА EMAIL editor @ruskarec.ru. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕ сНо си од го Вор Ност ЗА НЕ НА рУ чЕ НЕ тЕк сто ВЕ и Фо то грА Фи ЈЕ.

Јевгениј ШестаковпУБлиЦистА

рУсиЈА ЈЕ иЗгУБилА поВЕрЕЊЕ У ЕВропУја Ла вро ва на ме ђу на род ној кон­фе рен ци ји о Ав га ни ста ну у Бо­ну, на кон фе рен ци ји ОЕБС­а у Вилњу су и на са ми ту Ру си је и НА ТО­а у Бри се лу, по ка за ла су да се парт нер ски од но си Ру си је и ЕУ на ла зе у озбиљ ној кри зи. По ку ша ји Мо скве да за шти ти сво је стра те шке ин те ре се иза­зи ва ју отво ре но про ти вље ње чла ни ца ЕУ ко је не же ле да те ин те ре се узи му у об зир. Евро­пља ни се у сво јим по ли тич ким од лу ка ма пре све га осла ња ју на по зи ци ју Ва шинг то на. Прин цип „што је до бро за Аме ри ку до бро је и за Евро пу“ при мет но је до­ми ни рао на свим су сре ти ма на ко ји ма је Ла вров уче ство вао.

Сла бље ње Евро пе и ње но по­сте пе но са мо у ки да ње као не за­ви сног игра ча на ме ђу на род ној по ли тич кој сце ни до ве ло је до то га да Мо сква ви ше па жње обра ћа на то шта се де ша ва у Ва шинг то ну. Та ква стра те ги ја отво ре но је увре ди ла тра ди ци­о нал не парт не ре Ру си је у Евро­пи. Ипак, спу та не европ ском ди­сци пли ном, ове зе мље не мо гу Ру си ји ни шта да по ну де. Је ди­ни про је кат по мо ћу ко га су Ру­си ја и Евро па мо гле да по ста ну

пра ви стра те шки парт не ри на не ко ли ко де це ни ја био је европ­ски си стем про ти вра кет не од­бра не. Ме ђу тим, под при ти ском Ва шинг то на, Евро пља ни су од­би ли да по овом пи та њу са ра­ђу ју са Мо сквом.

Кри за по ве ре ња из ме ђу Евро­пе и Ру си је је очи глед на и нај­ве ро ват ни је ће на ста ви ти да се про ду бљу је. Од су ство на прет ка по кључ ним пи та њи ма ва жним за без бед ност Ру си је не ми нов но ће до ве сти до сла бље ња са рад­ње на свим дру гим по љи ма.

Ипак, сце на рио у ко ме би се Евро па од стра те шког парт не­ра Мо скве пре тво ри ла у ње ног по тен ци јал ног не при ја те ља из­гле да ма ло ве ро ват но. Основ ни „ко ло се ци“ — бор ба про тив те­ро ри зма и тр го ви не дро гом, про­ток ро бе у Ав га ни стан — не ће би ти ре ви ди ра ни. Ру си ја ће шти­ти ти сво је ге о по ли тич ке ин те­ре се, али ће се пре све га кон­цен три са ти на ре ги о не ко је сма тра тра ди ци о нал ним зо на­ма свог ути ца ја. Исто вре ме но, Мо сква ће са САД ра ди ти на из­на ла же њу за јед нич ког је зи ка по пи та њу оп штих нор ми по­на ша ња на свет ској сце ни. О

овом пи та њу ви ше не ма сми сла по себ но раз го ва ра ти са ЕУ.

Не тре ба за не ма ри ти ни чи­ње ни цу да ће ру ски би знис ви­де ти сво ју при ли ку у еко ном­ском сла бље њу ЕУ. Без об зи ра на не по вољ ну по ли тич ку кли­му, ру ске ин ве сти ци је у Евро­пи ће се ши ри ти. На при мер,

не дав ни по ли тич ки спор Ру си­је и Ве ли ке Бри та ни је ни је до­вео до сма њи ва ња еко ном ске са рад ње из ме ђу две зе мље.

Кључ на од лу ка ко ја би мо гла да по вра ти по ве ре ње Ру си је у об но вље ну ЕУ био би до го вор о европ ској про тив ра кет ној од­бра ни. За пад од би ја да при ли­

ком по ста вља ња про ти вра кет­ног шти та пру жи Ру си ји прав но оба ве зу ју ће без бед но сне га ран­ци је. Мо сква сма тра да то угро­жа ва ње не стра те шке ин те ре се. Ако се то ком са ми та НА ТО­а у Чи ка гу кра јем ма ја ове го ди не Евро пља ни сло же са ад ми ни­стра ци јом САД око га ран ци ја за Мо скву или ба рем усво је план за им пле мен та ци ју та квих га­ран ци ја, то би мо гла да бу де по­ла зна тач ка и за дру ге за јед нич­ке ру ско­европ ске про јек те.

Још је дан по зи ти ван ко рак мо­гао би да бу де и укљу чи ва ње Ру­си је у ре ша ва ње еко ном ских про бле ма ЕУ. Евро па ће мо ра ти да се од рек не ве штач ки одр жа­ва ног стра ха да „Ру си до ла зе“. Про цес ин те гра ци је Ру си је у еко­но ми ју об но вље не Европ ске уни­је омо гу ћи ће обе ма стра на ма да пре ва зи ђу уза јам но не по ве ре ње и су штин ски уве ћа ти број „ко­ло се ка“ на ко ји ма Мо сква и Бри­сел мо гу успе шно да са ра ђу ју у бу дућ но сти.

Аутор је главни уредник спољ­но по литичке редакције и моде-ратор Ди скусионог клуба „Ро-сиј ске газете“.

РУСКА РЕЧ УРЕђУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Ни

ЈАЗ

кАр

им

Ни

ЈАЗ

кАр

им

прочитајте више наruskarec.ru/15583

04 Економија и бизнис

ЈЕлЕна КривовЈазRBTH

Мање од 1% хране на свет­ском тржишту потиче из ру­сије. ипак, руски произво ђа­чи имају амбициозне пла но ­ ве да представе своју ро бу западним купцима.

руски специјалитети и даље ретки на западу

Храна Русији тек предстоји да упозна свет са својом кулинарском традицијом Макроекономија Основни показатељи

Мно гим Ру си ма ко ји жи ве у ино­стран ству без на де жно не до ста­ју рја жен ка, тво рог и пел ме њи, тра ди ци о нал на хра на ве ћи не Ру са, го то во пот пу но не по зна та на За па ду. По пра ви лу, ова кви про из во ди су у ино стран ству до­ступ ни са мо у спе ци ја ли зо ва ним про дав ни ца ма. При том је хра­на ко ја се на За па ду про да је као „ру ска“ че сто про из ве де на ван Ру си је.

По сто ји још мно го по пу лар­них ру ских на мир ни ца ко је прак тич но не по сто је ван гра­ни ца бив шег Со вјет ског Са ве за. „На ме ђу на род ном тр жи шту тра ди ци о нал но по сто ји ве ли ка по тра жња за ру ским жи та ри­ца ма. Ипак, на по ри да на стра­ном тр жи шту про мо ви ше мо на ше до ма ће пре храм бе не про­из во де још увек не да ју за до во­ља ва ју ће ре зул та те“, ка же пред­сед ник Ру ске на ци о нал не уни је из во зни ка Дми триј Бу ла тов.

Иако је из воз ру ске хра не по­рас тао са 1,5 (2001) на 7,1 ми­ли јар ди до ла ра (2011), ова број­ка је и да ље ма ла. Нај ве ћи део тих из ве зе них про из во да се про­да у бив шим со вјет ским ре пу­бли ка ма, док у ЕУ и оста ле зе­мље од ла зи тек тре ћи на. То што бив ше со вјет ске ре пу бли ке оста ју нај ве ћи куп ци ру ске хра­не ни је из не на ђу ју ће, бу ду ћи да су ви ше де це ни ја би ле део јед­ног хо мо ге ног тр жи шта. Са мо је ма ли број ру ских про из во ђа­ча хра не ус пео да из ве зе сво је про из во де у ЕУ или САД. На при мер, ру ска ви на ко ја про из­во де ком па ни је „Фа на го ри ја“ и „Абрау­Дјур со“ из во зе се у Ве ли ку Бри та ни ју, пи во „Бал­ти ка“ из Санкт Пе тер бур га оми­ље но је у Дан ској, кон ди тор ски про из во ди фа бри ке „Удар ни­ца“ до бро се про да ју у Нор ве­шкој, а слат ки ши и чо ко ла де „Бе ло гор ја“ са ју га Ру си је од­ла зе у Фин ску.

„У Ру си ји по сто је нео бич ни пре храм бе ни про из во ди ко ји се

не про из во де ниг де ви ше у све­ту и ко ји би мо гли да бу ду кон­ку рент ни на свет ском тр жи­шту“, ка же Бу ла тов. „На при­мер, прехрамбена компанија ‘Па ва’ про из во ди по себ ну вр­сту пше ни це, зва ну ‘житница’, ко ја има је дин ствен ну три тив­ни са став. Ту је и је дан од нај­ве ћих ру ских про из во ђа ча без­ал ко хол них пи ћа и млеч них про из во да, ‘Вим Бил Дан’, ко ји има ве ли ке пла но ве око из во­за хра не за бебе.“

Још јед на те шко ћа ко ја сто ји на пу ту ши ре про да је ру ске хра­не на За па ду је сте и чи ње ни ца да су на зи ви про из во да че сто те­шки за из го вор и пам ће ње, као на при мер „пр ја ник“ и „рја жен­ка“. „Наш глав ни за да так је да по мог не мо ру ским про из во ђа­чи ма да схва те ино стра но тр­жи ште и ње го ве про пи се“, до да­је Бу ла тов. „Та ко ђе, мо ра мо на­ста ви ти да са на шим са да шњим и по тен ци јал ним уво зни ци ма пре го ва ра мо о ускла ђи ва њу на­ших пре храм бе них про пи са са њи хо вим уво зним пра ви ли ма.“

Из во зни ци се жа ле и на не­до вољ ну по др шку др жа ве. „Не­дав но је об ја вље на ли ста про­из вод них де лат но сти ко је наша зем ља на ме ра ва да суб вен ци о­ни ше, али пре храм бе на ин ду­стри ја на жа лост ни је по ме ну­та“, ка же Бу ла тов.

Ипак, пре ма ре чи ма Дми три­ја Боб ко ва, пред став ни ка за ме­ди је ру ског Ми ни стар ства по­љо при вре де, пи та њу из во за би ће у бу дућ но сти по све ће на нај ве­ћа па жња има ју ћи у ви ду са да­шњи раст по љо при вред не про­из вод ње у Ру си ји. Пре ма ње го­вим ре чи ма, „да ље ја ча ње до ма ће по љо при вред не про из­вод ње је кључ но за ру ски из во­зни по тен ци јал“.

У ме ђу вре ме ну, риба, пшени­ца и ал ко хол на пи ћа и да ље оста ју нај у но сни ји из во зни пре­храм бе ни ар ти кли Ру си је. На при мер, вот ка „Руски стандард“ успешно се про да је у пре ко 70 земаља света.

Што се ти че оста лих пре­храм бе них про из во да про из ве­де них у Ру си ји, нај ве ћи део ће, ба рем још не ко вре ме, тро ши­ти ло кал но ста нов ни штво, оно из Ру си је и бив ших со вјет ских ре пу бли ка.

Многе руске прехрамбене производе, као на пример квас, освежава јући напитак од хлеба, није лако наћи у ЕУ

Стари рецепти спремни за савремене потрошаче

УКУСи рУСиЈЕ

Рјаженка се добија од запрже-ног млека и специјалног квасца. Има крем боју и нежан укус.

Медењаци из Туле се производе још од 1685. Садрже мед, ора-хе, суво грожђе и пекмез.

Сметана је стари производ од павлаке и специјалног квасца. У Европи је знају од 1945.

Збитењ је топли напитак од ме-да, кантариона, каранфилића, бибера, ђумбира, цимета и нане.

ММФ: Русија је шеста светска економија

Према подацима ММФ­а, ру­сија је шеста еко но мија све­та према БДП ме ре ном пре­ма па ри те ту ку пов не мо ћи и трећа по величини међуна­родних резерви.

го ди на при хо ди од наф те усме­рав ни су у ста би ли за ци о не фон до ве, ко је је у вре ме кри зе 2008. Ру си ја по че ла да ко ри­сти за по кри ва ње де фи ци та бу­џе та и ре а ли за ци ју ан ти кри­зних ме ра. Са да, ка да је кри за пре ва зи ђе на, фи нан сиј ске вла­сти сма тра ју да је нео п ход но вра ти ти се прак си чу ва ња до­пун ских при хо да од наф те у спе ци јал ним фон до ви ма. Ру­ске вла сти пла ни ра ју да до 2015. уве ћа ју Ре зер вни фонд на 5,4% БДП.

У апри лу ове го ди не у Ре зер­вном фон ду на ла зи ло се 1,827 би ли о на ру ба ља (62,28 ми ли­јар ди до ла ра).

Обим ме ђу на род них ре зер­ви Ру ске Фе де ра ци је је 1. апри­ла 2012. из но сио 513,491 ми­ли јар ди до ла ра. То ком 2011. ове ре зер ве су по ра сле за 19,27 ми­ли јар ди до ла ра, од но сно 4%.

Пре ма оце на ма Цен трал не бан ке Ру ске Фе де ра ци је, у пр­вом квар та лу 2012. Ру си ја је из ве зла ро бу у вред но сти од 134,7 ми ли јар ди до ла ра, што је за 19% ви ше не го у истом пе ри о ду 2011. Осно ву ру ског из во за тра ди ци о нал но чи не енер ген ти. Исто вре ме но, Ру си­ја је уве зла ро бу у вред но сти од 73,3 ми ли јар де до ла ра, од­но сно 12,6% ви ше не го у пр­вом квар та лу 2011. Глав ни тр­го вин ски парт не ри Ру си је у пр­вом квар та лу 2012. би ли су Ки на, Хо лан ди ја, Не мач ка, Ита ли ја, Тур ска и САД.

Пре ма основ ним по ка за те­љи ма, Ру си ја се тре нут но на­ла зи на тре ћем ме сту у све ту по ра сту БДП и по ве ли чи ни ме ђу на род них ре зер ви.

риа „новости“

Бри тан ски Цен тар за еко но­ми ју и ис тра жи ва ња по сло ва­ња прог но зи ра да ће до 2020. Ру си ја по ста ти че твр та еко но­ми ја све та. Прог но за је за сно­ва на на пред ви ђа њу да ће за 10 го ди на Ру си ја по ста ти нај­ве ћи ис по ру чи лац наф те и га са за Евро пу и Ази ју. Ми ни стар­ство енер ге ти ке Ру ске Фе де ра­ци је оче ку је да ће 2020. Ру си ја про из во ди ти из ме ђу 505 и 510 ми ли о на то на наф те го ди­шње.

Ру си ја је 2011. уве ћа ла про­из вод њу наф те на 511,432 ми­ли о на то на, што је 1,23% ви ше не го 2010. Пре ма по да ци ма ру­ског Ми ни стар ства фи нан си­ја, при хо ди фе де рал ног бу џе­та од наф те и га са су то ком 2011. по ра сли за 47,3%. Њи хов удео у оп штим при хо ди ма бу­џе та по рас тао је са 46,1% у 2010. на 49,7% у 2011.

То ком пр ва два ме се ца 2012. Ру си ја је из ве зла 38,541 ми ли­о на то на наф те укуп не вред­но сти 29,533 ми ли јар ди до ла­ра и 38,2 ми ли јар ди куб них ме­та ра при род ног га са укуп не вред но сти 13,57 ми ли јар ди до­ла ра. Осим то га, из ве зе но је 2,5 ми ли о на куб них ме та ра теч­ног при род ног га са, вред ног 503,2 ми ли о на до ла ра.

До пун ски при хо ди од сек то­ра наф те и га са, про це ње ни на 1% БДП, би ће то ком 2012. усме ре ни у Ре зер вни фонд Ру­ске Фе де ра ци је. Прет ход них

русија остаје на претпо след­њем месту у Европи и знД по мало про дајним ценама бен зина.

Бензин јефтинији само у Белорусији

Цене Вожња у Русији неће поскупети

кри зе, бен зин је у то ку 2011. по ску пео 1,9 пу та и Бе ло ру си­ја је има ла нај ве ћи го ди шњи раст це не бен зи на (+88,3%) у це лој Евро пи и ЗНД. На дру го ме сто по бр зи ни ра ста це на до­спео је Ка зах стан (+38,3%), услед че га се на укуп ној ранг­­ли сти по ме рио са по след њег на тре ће ме сто од кра ја (0,8 евра за ли тар).

Нај ви ше ма ло про дај не це не ди зел го ри ва има ју Ве ли ка Бри­та ни ја (1,7 евра за ли тар) и Нор­ве шка. Ди зел го ри во, као и ра­ни је, оста је нај јеф ти ни је у Ка­захстану, Белорусији и Ру сији.

Комерсант

Ка ко су пре не ли струч ња ци РИА „ Ана ли ти ка“, кра јем 2011. бен зин БМБ 95 је у Ру си ји ко­штао про сеч но 28,4 ру ба ља (0,7 евра). Пр во ме сто је са чу ва ла Нор ве шка, у ко јој је кра јем де­цем бра 2011. ли тар истог бен­зи на ко штао 2,6 евра. Нај јеф­ти ни ји бен зин про да вао се у Бе­ло ру си ји (0,6 евра). Ипак, пре ма оце на ма струч ња ка, ова це на из гле да ни ско са мо ван кон тек ста: због фи нан сиј ске

алЕКСанДра КрЕКЊинаВЕДОМОСТИ

Фирма из Санкт Петербурга продаје еколошки чисту хра­ну два или три пута скупље од производа у обичним про­давницама, али потраж ња је све већа.

Повратак сеоске хране у руске градове

Пољопривреда Храна произведена на традиционалан начин постаје све популарнија

ло шки чи сту хра ну. „Лав ка­ ­лав ку“ је осно ва ла 2009. гру­па ен ту зи ја ста. Фир ма се, по­ред про да је у соп стве ним ма ло про дај ним објек ти ма, ба ви и кућ ном до ста вом про из во да у са рад њи са ви ше од 100 по­љо при вред ни ка. Њи хов про мет из но си око 10 ми ли о на ру ба ља (250.000 евра) ме сеч но. „Ма ло­про да ја до но си око 95% на ших при хо да, а 5% до ла зи од ре сто­ра на и про дав ни ца еко ло шких про из во да. На ши до ста вља чи су бо га ти ји се ља ци и град ски љу ди ко ји су оти шли да жи ве на се лу и за ко је по љо при вре­да че сто ни је би знис не го за до­вољ ство. Ме ђу њи ма има оних ко ји не што за ра ђу ју, али има и оних ко ји по слу ју са ми ну сом“, објаш њава Аки мов.

У Ру си ји по вр ће и ме со про из­ве де но код по љо при вред ни ка мо же би ти два, па чак и три пу та ску пље не го слич ни про­из во ди у обич ним про дав ни ца­ма, али и та ква ро ба има сво је куп це. Ка ко ка же је дан од осни­ва ча санктпе тер бур шке по љо­при вред не фир ме „Лав ка­лав­ка“, Бо рис Аки мов, реч је о до­бро сто је ћој сред њој кла си, ко ја во ди ра чу на о здра вом на чи ну жи во та и же ли уку сни ју и еко­

Хра на про из ве де на на тра­ди ци о на лан се о ски на чин не мо же да бу де јеф ти ни ја не го она про из ве де на ин ду стриј ски у ве ли ким пред у зе ћи ма, об ја­шња ва ју до ста вља чи. По љо­при вред ник ула же у ква ли тет­не си ро ви не, пре ра ду, про из вод­њу, тран спорт, пла те, по ре зе и па ко ва ње, а про да вац до да је на то свој про це нат, ко ји по кри ва тро шко ве пре во за и скла ди ште­

ња про из во да, пла те за по сле­них, опе ра тив не тро шко ве и раз вој про јек та. Од крај ње це не про из во да у „Лав ка­лав ки“ по­љо при вред ни ци до би ја ју 50–70% а про дав ци 30–50%. На тај на чин, фла ша сун цо кре то вог уља у „Лав ка­лав ки“ ко шта и до 15 евра, исто као и ки ло грам све же јаг ње ти не, а ли тар мле­ка око 3 евра. И по ред то га, ку­па ца има до ста.

Производи који подсећају на бакине данас су веома скупи

РУСКА РЕЧ УрЕђУЈЕ и изДаЈЕ роСиЈСКа газЕта (МоСКва) ДиСтриБУира

loR

i/legio

n m

edia

loR

i/legio

n m

edia

pHo

ToxpR

ess

pHo

ToxpR

ess

pHo

ToxpR

ess

pHo

ToxpR

ess

ИЗВОР: ЦЕНТРАЛНА БАНКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

05Наука и технологија

ГЛОНАСС ускоро покрива цео светКосмос Амерички сателитски навигациони систем GPS коначно је добио алтернативу једнаког квалитета и поузданости

ИЉА КРАМНИКГОЛОС РОСИЈИ, ЗА RBTH

Осно ван још 1976, ру ски са­те лит ски по зи ци о ни си стем из у зет но се раз вио прет ход­них го ди на и до спео на ко­мер ци јал не уре ђа је, укљу чу­ју ћи но ви iP ho ne 4S.

ге о ста ци о нар ној ор би ти. Овај до пун ски ком плекс по ве ћа ва тач ност по зи ци о ни ра ња из о­штра ва ју ћи ра чун по мо ћу до­пун ских ин фор ма ци ја. Зе маљ­ске ста ни це при ку пља ју по ­ дат ке о ло ка ци ја ма ос нов них ГЛО НАСС са те ли та и пре ко са­те ли та пре дај ни ка пре но се по­дат ке крај њим ко ри сни ци ма. До дат ни по да ци уве ћа ва ју пре­ци зност по зи ци о ни ра ња на са мо не ко ли ко де се ти на цен ти­ме та ра. ГЛО НАСС је већ пре­ци зни ји од GPS­а на се вер ним ге о граф ским ши ри на ма. До 2020. оп шта пре ци зност по зи­ци о ни ра ња из но си ће 0,6 ме та­ра или ма ње, што је бо ље од

тен ци јал ну опа сност. На при­мер, уре ђа ји ко ји ко ри сте сиг­на ле са оба по сто је ћа си сте ма би ће ин ста ли ра ни на но ви ви­се ћи мо ст дуг 2,1 ки ло ме та ра ко ји је не дав но у Вла ди во сто­ку, на ру ском Да ле ком ис то ку, за вр шен за са мит Ор га ни за ци­је за азиј ско­па ци фич ку еко­ном ску са рад њу (који ће се одр­жати у сеп тем бру 2012).

Ко нач но, си стем ће омо гу ћи­ти још два про јек та од стра те­шког зна ча ја за Ру си ју и ње не ору жа не сна ге: ма сов ну про­из вод њу му ни ци је ко ја ко ри­сти са те лит ску на ви га ци ју и раз вој је дин стве ног так тич ког си сте ма.

ГЛО НАСС (Гло бал ни на ви га­ци о ни са те лит ски си стем) је по­зи ци о ни си стем Ва зду шно­ко­смич ке од бра не Ру си је и тре нут но пред ста вља је ди ну ал­тер на ти ву аме рич ком си сте му GPS. Про шле го ди не су по след­њи ГЛО НАСС са те ли ти нео п­ход ни за ком пле ти ра ње си сте­ма по сла ти у ор би ту.

Од 2001. до 2011. Ру си ја је на ГЛО НАСС по тро ши ла 107 ми­ли јар ди ру ба ља (око 4 ми ли­јар де до ла ра), и пла ни ра се да се од 2012. до 2020. из дво ји 347 ми ли јар ди ру ба ља (пре ко 11 ми­ли јар ди до ла ра).

Нај ве ћи део ове су ме (пре ко 280 ми ли јар ди ру ба ља) оти ћи ће на одр жа ва ње са те лит ске кон сте ла ци је: пла ни ра но је лан­си ра ње 13 сателита „Гло­насс­М“ (основ ног ти па) и 22 но ва са те ли та ти па „Гло насс­К“. Но ви са те ли ти има ју ду жи жи­вот ни век не го прет ход не вер­зи је: сва ки „Гло насс­М“ ће ра­ди ти се дам го ди на уме сто две­три, ко ли ко су тра ја ле ра­ни је вер зи је, док ће „Гло насс­К“ апа ра ти слу жи ти и по 10 го ди­на. Та ко ђе, но ви са те ли ти ће зна чај но по ве ћа ти пре ци зност по зи ци о ни ра ња.

Дру ги ва жан део си сте ма ко ји зна чај но по ве ћа ва ње го ву тач­ност су тзв. зе маљ ске ста ни це за ди фе рен ци јал ну ко рек ци ју и три са те ли та пре дај ни ка на

са да шњих 0,7 ме та ра ко је обез­бе ђу је аме рич ки си стем.

Тре нут но се гра ди 16 зе маљ­ских ста ни ца на те ри то ри ји Ру­си је и две на Ан тарк ти ку, у ру­ским ба за ма Бе лингсха у зен и Но во ла за рев ска . Пла ни ран је и низ но вих ста ни ца на огром­ној те ри то ри ји од Бра зи ла до Ин до не зи је, ко је ће омо гу ћи ти да ГЛО НАСС по кри је це лу ју­жну хе мис фе ру, где GPS тре­нут но не ма ал тер на ти ву.

Ка да је реч о ГЛО НАСС­у, тре ба раз у ме ти да је овај си­стем, као и аме рич ки GPS, пр­во бит но био ди зај ни ран за вој­не по тре бе. Си стем је ду го био при ла го ђа ван ис кљу чи во вој­

Ракета носач „Протон­М“ са три ГЛОНАСС сателита на космо­дрому „Бајконур“ у Казахстану

јуЛИјА ОГОРОдњИКОвА„РУСКИ РЕПОРТЕР“

вирус великих богиња, који је до свог нестанка 1980. са ­мо у 20. веку убио око 500 ми ли она људи, сачуван је у Но во си бирску. Сада стижу и пло до ви те храбре одлуке.

Лек против великих богиња синтетисан у Новосибирску

Медицина Једна од најсмртоноснијих болести 20. века, Variola vera, побеђена у Сибиру

тра по бе ђе ном за то што је ви рус не стао из људ ске по пу ла ци је 1980. за хва љу ју ћи гло бал ној пре­вен тив ној вак ци на ци ји. Ипак, ако се по но во по ја ви, то би би ла ка та стро фа свет ских раз ме ра за то што је вак ци на ци ја по сле 1980. пре ста ла. Но ви ви рус мо­гао би да уби је ми ли о не, мо жда и ми ли јар де љу ди. Упра во из овог раз ло га ви рус је са чу ван на два ме ста на све ту: у Атлан ти (САД) и у Но во си бир ску. Пре ма ре чи ма Ла ри се Ши шки не, ди­рек то ра Оде ље ња за пре вен ци­ју и ле че ње из у зет но опа сних за­

На уч ни ци Др жав ног на уч ног цен тра за ви ру со ло ги ју и би о­тех но ло ги ју „Век тор“ из Но во­си бир ска об ја ви ли су да су про­на шли лек про тив ве ли ких бо ги ња (Va ri o la ve ra). Ова стра­шна за ра зна бо лест да нас се сма­

ра зних бо ле сти ин сти ту та „Век тор“, „ни ко се не би за ни­мао овим ви ру сом ка да не би по­сто ја ла мо гућ ност ње го вог по­врат ка: у те о ри ји, ви рус би про тив чо ве чан ства мо гли да упо тре бе те ро ри сти. По што љу ди ви ше не ма ју ни ка кав иму ни тет на ње га, ри зик је ве ли ки.“

Ин сти тут „Век тор“ спа да у ма лу гру пу уста но ва на све ту ко је на тзв. ска ли би о ло шке си­гур но сти има ју нај ви шу озна­ку, BSL­4. То зна чи да се у ње му ис тра жу ју нај смр то но сни ји ви­ру си и био ло шки аген си.

На уч ни ци „Век то ра“ ис тра­жу ју пре па ра те про тив ве ли­ких бо ги ња ви ше од 10 го ди на, а од 2008. ра де на пре па ра ту ана лог ном аме рич ком ST­246, ко ји је до са да би о је ди на по­зна та суп стан ца ко ја де лу је на бо ги ње. На по ри ма да се син те­ти ше пот пу но нов пре па рат при кљу чио се и Ин сти тут за ор­ган ску хе ми ју Си бирс ког оде­ље ња Ру ске ака де ми је на у ка. Ве ли ки труд је уро дио пло дом: но ва суп стан ца, наз вана „НИ­ОХ­14“, спре ча ва ви рус да се раз мно жа ва. Пре ли ми нар на ис­

Повратак вируса великих богиња био би изузетно опасан

РУСКА РЕЧ уРеђује И ИздАје РОСИјСКА ГАзетА (МОСКвА) дИСтРИБуИРА

пи ти ва ња на ће ли ја ма и жи во­ти ња ма по ка за ла су да је ле че­ње 100% успе шно ако се са уно ше њем поч не то ком пр ва три да на ин фек ци је. Пре ма ре­

чи ма Ши шки не, лек ће би ти го­тов до 2020. Та да ће би ти мо гу­ће из ле чи ти се од ве ли ких бо ги ња по мо ћу јед не ку ти је кап­су ла или таблета.

У Приморском крају је проглашен национални парк Земља лео-парда, у коме ће живети око 50 јединки далекоисточног леопарда, најређе мачке на свету, и 10 амурских тигрова.

Влада РФ одобрила је готово 2 милијарде долара на чишћење ис-точносибирског Бајкалског језера. У језеру, које садржи око 20% све питке воде на планети, живи више од 1700 ендемских врста.

Научницима Руске академије наука је успело да из семена ста-рих 31.000 година, очуваних у вечном леду руског Далеког истока, добију древну биљку цветницу, Si le nne stenophylla.

зООЛОГИјАОСИГуРАвАње БудућНОСтИ РуСКИХ ЛеОПАРдА И тИГРОвА

еКОЛОГИјАПРОјеКАт ЧИШћењА БАјКАЛСКОГ језеРА дО 2020.

БОтАНИКАБИЉКА Из СеМеНА СтАРОГ 31.000 ГОдИНА

КАЛеИдОСКОП

сци, а раз го во ри о ко мер ци јал­ној упо тре би по че ли су тек пре не ко ли ко го ди на.

Пр ви ко мер ци јал ни уре ђа ји ко ји по др жа ва ју ГЛО НАСС по­ја ви ли су се 2010. Од 2011. ГЛО­НАСС је по др жан на iP ho ne мо­де ли ма, по чев ши од iP ho ne 4S. Фи нан сиј ски ефек ти ове при­ме не су ве о ма обе ћа ва ју ћи. Пре­ма пре ли ми нар ним про це на ма, на ви га ци о ни опе ра тор „НИС ГЛО НАСС“ за ра дио је 3,3 ми­ли јар де ру ба ља у 2011. го ди ни, што је 4,5 пу та ви ше не го то­ком 2010.

„Од ове го ди не ће на раз вој ГЛО НАСС­а ути ца ти и ре ги о­нал ни про гра ми. Они су већ

усво је ни у 15 чла ни ца Ру ске Фе­де ра ци је и у то ку је опре ма ње свих врс та пре во зних сред ста­ва но вим на ви га ци о ним и те­ле ко му ни ка ци о ним уре ђа ји ма“, ка же ге не рал ни ди рек тор „НИС ГЛО НАСС“, Алек сан дар Гур ко.

Сле де ћа ета па при ме не по че­ће ка да си стем по ста не још пре­ци зни ји. Ка да тач ност по зи ци­о ни ра ња до ђе до јед ног ме тра, ГЛО НАСС ће се ко ри сти ти за над гле да ње ста ња ве ли ких гра­ђе ви на под ло жним осци ла ци­ја ма, као што су мо сто ви и не­бо де ри. Пре ци зан на ви га ци о ни си стем у ста њу је да от кри је не­пра вил не осци ла ци је та квих гра ђе ви на и да упо зо ри на по­

alam

y/le

Gio

n m

edia

ПРЕ

С ф

ОТО

ИТА

Р-ТА

СС

Сателити који шаљу податке земаљским станицама

ИЗВОР: РИА „НОВОСТИ“

alam

y/le

Gio

n m

ediaalam

y/leGio

n m

edia

06 Култура

КИРИЛ ХОВРИНТВ „РОСИЈА 2“, ЗА РУСКУ РЕЧ

Балкански етно-поп из Ср би-је осваја велике руске гра до-ве. Коју музику Мо ско вља ни сматрају српском и где за њих почиње Балкан?

„Бал ка ни за ци ја“ РусијеФолклор Балканска Украјина, коло уз сиртаки, српске рок-баладе и дивља нана

Пе так је ве че. По ред ноћ ног клу ба оку пи ла се гру па Мо ско­вљан ки у но шњи ко је до ста ли чи на срп ску. Ши ро ке ха љи­не, уред но ску пље на ко са, ја ка шмин ка и ман гуп ски осме си. Ово је ег зо ти ка чак и за ко смо­по лит ску Мо скву.

На род на но шња је про пу­сни ца за за ба ву „Бал ка ни за­ци ја“. Овом већ по ма ло за бо­ра вље ном по ли тич ком тер­ ми ну мо сков ска омла ди на да ла је но во зна че ње: ве се ла игра уз бал кан ску му зи ку. „По мени, ‘бал ка ни за ци ја’ је не што из­ме ђу срп ске свад бе, ром ске са­хра не и оде ске ку хи ње“, ка же ор га ни за тор Ва сја Ва си љев, ми сле ћи на Оде су, укра јин ски град на Цр ном мо ру у ко ме се су сре ћу ис точ но сло вен ска, је­вреј ска, бугарска и молдавска кул ту ра. За мно ге мла де Ру се Оде са пред ста вља по че так Бал кан а.

Ва сја при ре ђу је слич не за­ба ве и у Санкт Пе тер бур гу, Са­ма ри, Мин ску, Ки је ву и Ри ги. За ба ва се сву да одржава на сли чан на чин: го сти на ис кап ис пи ја ју вот ку, сле ди „ко ло“, пр во уз грч ки сир та ки, па он да уз је вреј ске ви о ли ни сте, а кул­ми на ци ја ве че ри увек је „Ка­ла шњи ков“. Ови „бал ка но фи­

ли“ лу ду ју за Ку сту ри цом и Бре го ви ћем, ко ји у Ру си ју до­ла зе не ко ли ко пу та го ди шње, и сваки пут све бо ље про ла зе. Ку сту ри ца је 23. фе бру а ра на­сту пао у кон церт ној дво ра ни „Чај ков ски“ за јед но са слав­ним вој ним хо ром „Алек сан­дров“, а Бре го вић ће би ти глав­ни гост на ве ли ком фе сти ва лу ет но­му зи ке „Ди ка ја мја та“ („Ди вља на на“) у ју ну 2012.

Сто га ни је чу до што ру ска пу бли ка баш пре ма њи хо вом обра сцу за ми шља срп ску му­зи ку и што сви ови мла ди обо­жа ва о ци Бре го ви ћа и Ку сту­ри це ма шта ју да по се те Ку стен дорф и Гу чу. Ова два спе ци фич на фестивала за њих и је су Ср би ја: зе мља не у мор­них тру ба ча.

ли ко го ди на два пут ме сеч но у мо сков ске клу бо ве на „Срп ску жур ку“ до ла зе мла ди, и то не са­мо Ср би. „Пр во бит но ни смо има­ли на ме ру да пра ви мо ве ли ку за ба ву“, ка же ор га ни за тор Ог­њен Ши љак. „Али, ка да сам пре­бро јао го сте, би ло је нас пре ко три ста, укљу чу ју ћи и мно го Ру са! Био сам ван се бе од сре ће. Изу­зет но ми је дра го што гле дам ру­ске де вој ке и мла ди ће ко ји на на шем је зи ку за јед но са на ма пе ва ју на ше оми ље не пе сме. Та­ко не што се ве ро ват но не би мо­гло де си ти ни где на свету осим у Ру си ји.“

Московске српске забаве

ду. Та да је пред ста ви ла срп ски пре вод ро ма на „2017“, ко ји се ба ви за ми шље ном сто го ди шњи­цом Ок то бар ске ре во лу ци је, со­вјет ском епо хом и пост со вјет­ским вре ме ном. За овај ро ман је 2006. године до би ла награду Ру ски бу ке р.

Слав ни ко ва је по обра зо ва­њу ин же њер ин фор ма ци о них тех но ло ги ја. Ра ди ла је у На уч­но и стра жи вач ком ин сти ту ту „Тја жмаш“, а ка сни је је ушла у свет ли те ра ту ре, об ја вљу ју ћи кри ти ке и уре ђу ју ћи књи жев­не ча со пи се. Аутор ка је ро ма­на: „Ви лин ко њиц уве ћан до ве­ли чи не пса“, „Сам у огле да лу“, „Бе смрт ни“, и књи ге при ча „Љу бав у сед мом ва го ну“. До­би ла је на гра де: Урал, Ок то бар, По лон ски, Ба згов и Апо лон Гри гор јев. Осим на срп ски, књи­ге су јој пре во ђе не на ен гле ски, фран цу ски, ита ли јан ски, ки не­ски, ма ђар ски и швед ски.

Приредила за Руску речМирјана Сретеновић

Ко је ужи вао у Каф ки­ним де ли ма, во ле ће и но ви ро ман Ол ге Слав­ни ко ве. На и ме, у „Ла­

кој глави“, не дав но об јав ље ној у преводу Љубинке Милинчић, ова аутор ка, ко ја ва жи за јед­ног од нај по зна ти јих жи вих пи са ца у Ру си ји, у го то во каф­ки јан ској ат мос фе ри пи ше о гра ђа ни ну ко ји се на ла зи у су­ко бу са тај ним слу жба ма.

Слу жба „Со ци јал на прог­но за“, са сво јим по ли тич ким на јам ни ци ма ко ји че ка ју ис­под про зо ра глав ног ју на ка Мак си ма Т. Јер ма ко ва, струч­ња ка за мар ке тинг, спрем на је на све да би оства ри ла сво­је за ми шље не ци ље ве. Ова ор­га ни за ци ја ће сво јим пер фид­ним сред стви ма — уце на ма, ухо ђе њем и прет ња ма — са­те ра ти Јер ма ко ва у ћор со как, не би ли, оства ру ју ћи сво је тај­не ак ци је, за до во љи ла глад ну слу жбе ну ма ши ну. Ју нак, ко ји ће се у но во на ста лој си ту а ци­ји ба тр га ти „као зр но гра шка у ста кле ној те гли“, по ку ша ће да ис при ча ка ко сум њи ви ко­ми те ти на ру ша ва ју сло бо ду и лич ност ру ског чо ве ка...

Срп ској пу бли ци је Ол га Слав ни ко ва (1957) до бро по­зна та: 2008. је го сто ва ла на бе­о град ском Сај му књи га, а 2010. има ла је књи жев не ве­че ри у Бе о гра ду и Но вом Са­

РУСКА БИБЛИОТЕКА

Кафкијанска „Лака глава“ Олге Славникове

ЈУЛИЈА АГАПКИНАЗА РУСКУ РЕЧ

Да ли сте знали да српски је-зик уче стотине Руса, и то не само студенти и деца срп-ских исељеника?

Причај српски да те Рус разуме

Језици Зашто Руси уче српски?

ни ци у срп ску кул ту ру, они ко ји во ле да пу ту ју по Ср би ји и Цр­ној Го ри и да ле ту ју на Ја дра­ну, по слов ни љу ди и де вој ке за­љу бље не у Ср бе.“

„Дра го ми је што на ши уче­ни ци не на у че са мо је зик, већ и са зна ју пу но дру гих ства ри о Ср би ји и Цр ној Го ри“, до да је два де се то смо го ди шња Ана, ко ја је од 2004. пре да ва ла срп ски на Фа кул те ту за жур на ли сти ку Мо сков ског др жав ног уни вер­зи те та „Ми ха ил Ло мо но сов“, за тим не ко ли ко го ди на ра ди ла у Бу дви, да би пре две го ди не за јед но са ко ле га ма осно ва ла при ват ну шко лу за стра не је­зи ке. „За мно ге на ше сту ден те те зе мље по ста ну пра ва љу бав, а по не кад и дру га до мо ви на.“ Можда је ово разлог што се на Балкану све че шће чу је: „Ода­кле си? Из Ру си је?! Ма дај! Ка ко та ко до бро при чаш срп ски?“

То што се срп ски сту ди ра на ка те дра ма сла ви сти ке ши ром све та ни је чу до. Ме ђу тим, у Мо­скви функ ци о ни ше де се так при ват них шко ла стра них је­зи ка где се пре да је срп ски. Ко су љу ди ко ји има ју та кав нео­би чан хо би?

„На ши кли јен ти су углав ном вла сни ци не крет ни на у Цр ној Го ри, ко ја је по след њих го ди на из у зет но по пу лар на ме ђу Ру­си ма“, ка же Ана Не мо ва, ди рек­тор ка нај ве ће при ват не шко ле срп ског је зи ка у Мо скви, „Раз­го вор“. „Од фе бру а ра 2010. код нас је срп ски на у чи ло го то во 340 сту де на та. Ту су и за љу бље­

ИРИНА МУРАВЈОВАРОСИЈСКА ГАЗЕТА

Као диригент „Мариинског“ и ЛСО, Гергијев је оживео мно га дела руских компози-тора 20. века и увео их на репертоар свет ских орке-стара и оперских кућа.

Руска реч Валерија Гергијева

Музика Руска музичка култура одзвања широм света у такту Сергеја Прокофјева

дру штву пре ма кла сич ним ру­ским кул тур ним вред но сти ма“.

Ово го ди шњи Мо сков ски ус­кр шњи фе сти вал био је по све­ћен Сер ге ју Про ко фје ву. Из ме­ђу оста лог, из ве де не су све ње го ве сим фо ни је и кла вир ски кон цер ти.

Већ ви ше од 20 го ди на Гер­ги јев је је дан од нај ве ћих по­сле ни ка ру ске кул ту ре у све ту. На по чет ку ка ри је ре је, као ди­ри гент те а тра „Ма ри ин ски“ из Санкт Пе тер бур га, за ди вио свет спек та ку лар ним по став ка ма ру ских опе ра. Гер ги јев је 2005. по стао и глав ни ди ри гент Лон­дон ског сим фо ниј ског ор ке стра (ЛСО) и под ње го вом упра вом на ре пер то а ру бри тан ских ин­стру мен та ли ста до ми ни ра ру­ска му зич ка тра ди ци ја.

Чи ни се да је нај ве ћу па жњу у то ку свог рад ног ве ка Гер ги­јев по све тио Про ко фје ву, ком­по зи то ру ко га је ви ше пу та у ка ри је ри на зи вао „нај о ми ље­ни јим“. Рет ко из во ђе не и го то­во за бо ра вље не опе ре, као нпр. „Ог ње ни ан ђео“ и „Коц кар“ (пи са не по мо ти ви ма исто и ме­них ро ма на Бр ју со ва и До сто­јев ског) ожи вље не су и при ка­за не у Њу јор ку, Ми ла ну, Па ри зу и мно гим дру гим гра­до ви ма. Ова по све ће ност Про­ко фје ву оста ви ла је ве ли ки траг на свет ској му зич кој сце ни: Про ко фје ва са да у све ту из во­де мно го че шће. „Пре де сет го­ди на, ка да сам у Лон до ну сни­мао све сим фо ни је Про ко фје ва, би ла је рет кост да пет ве ли ких ди ри ге на та исто вре ме но из во­

У не де љу, 15. апри ла, под упра­вом Ва ле ри ја Гер ги је ва по чео је је да на е сти Мо сков ски ус кр шњи фе сти вал, нај ве ћи му зич ки до­га ђај у Ру си ји. Фе сти вал је, као и сва ке го ди не, по че о кон цер­том у зна ме ни тој Ве ли кој са ли Мо сков ског кон зер ва то ри ју ма. То ком сле де ћих 25 да на из ве де­но је 150 кон це ра та сим фо ниј­ске, хор ске и ка мер не му зи ке у Мо скви, Санкт Пе тер бур гу, Пе­тро за вод ску, Мур ман ску, Ар хан­гел ску, Ја ро сла вљу, Во ро ње жу, Кра сно да ру, Ки сло вод ску, Ро­сто ву на До ну, Вол го гра ду и Ки­је ву. Фе сти вал је тра ди ци о нал­но за вр шен 9. ма ја, на Дан По бе де, ка да је Сим фо ниј ски ор­ке стар те а тра „Ма ри ин ски“ под упра вом Гер ги је ва сим бо лич но из ве о „Сед му сим фо ни ју“ Дми­три ја Шо ста ко ви ча, по зна ту као „Ле њин град ска“. Истог да на ор­ке стар је има о и кон церт под отво ре ним не бом, на По кло ној го ри у Мо скви, на ко ме се, пре­ма про це на ма, оку пи ло не ко ли­ко сто ти на хи ља да слу ша ла ца. Кон цер те Фе сти ва ла пре но си­ли су не мач ко­фран цу ски ка­нал „Ар те“ и ру ски ка нал „Кул­ту ра“. Овај до га ђај, пре ма ре чи ма Гер ги је ва, по ка зу је „ко­ли ко ве ли ки ин те рес по сто ји у

ди ње го ву му зи ку“, за кљу чу је Гер ги јев.

Ве ли ки ди ри гент је из во дио и ве ли ке ци клу се де ла Иго ра Стра­вин ског са Њу јор шком фил хар­мо ни јом, под на зи вом „Ру ски Стра вин ски“. И у слу ча ју овог дру гог ве ли ка на ру ске му зи ке 20. ве ка, Гер ги јев је по све тио по­себ ну па жњу ожи вља ва њу ма ње по зна тих де ла: пу бли ка је чу ла кан та ту „Зве здо ли ки“, ба ле те „Агон“ и „Ор феј“, опе ру­ора то­ри јум „Краљ Едип“, у ко јој је као го вор ник на сту пио Џе ре ми Ај ронс, као и „При чу о вој ни­ку“, у ко јој је на ра тор био Алек Бол двин. Са рад ња са по зна тим глум ци ма на ста вље на је и у Па­

ри зу, где је не дав но као го вор­ник у „Краљу Еди пу“ на сту пио Же рар Де пар дје.

Не ка ре мек­де ла ру ске му­зи ке по све ће на су ве ли ким по­гла вљи ма на ци о нал не исто ри­је. „Сада из во ди мо сим фо ни је Шо ста ко ви ча у Мин хе ну, и то је за нас нај ком пли ко ва ни ји и нај ду бљи ци клус за то што Нем­ци ме сто Шо ста ко ви ча у свет­ској му зич кој исто ри ји по ве­зу ју са те шким го ди на ма Дру гог свет ског ра та. Мо ја уло­га упра во ту до ла зи до из ра­жа ја: из ве сти му зи ку та ко да ко нач но пре ста ну да по ве зу ју му зи ку и по ли ти ку“, закључује Гергијев.

„Огњени анђео“ Сергеја Прокофјева на сцени „Мариинског“

Музика и филмови Емира Кустурице су све популарнији међу руским „бал ка но фи лима“

РУСКА РЕЧ УРЕђУЈЕ И ИзДАЈЕ РОСИЈСКА ГАзЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Да ли говорите српски?

За мла де Ср бе ко ји жи ве и сту­ди ра ју у Мо скви срп ска му зи ка је ипак не што пот пу но дру га чи­је: дис ко­хи то ви, бе смрт не рок­­ба ла де и на род не пе сме. Про­је кат „Срп ска жур ка“ на стао је са свим слу чај но ка да је гру па срп ских сту де на та од лу чи ла да до че ка Но ву го ди ну по ста ром ка лен да ру. Од та да, већ не ко­

НАСЛОВ: ЛАКА ГЛАВА

АУТОРКА: ОЛГА СЛАВНИКОВА

ИзДАВАЧ: АРХИПЕЛАГ, БЕОГРАД

ИТА

Р-ТА

СС

КО

мЕР

САн

ТАР

Тjo

m А

дАм

ЕнК

О

ИЗВОР: ЦЕнТАР ЗА СТРАнЕ ЈЕЗИКЕ „РАЗГОВОР“

07Путовања

ГриГориј КубатјанRBTH

Педесет километара од оба­ле белог мора, на Крајњем Северу европ ске русије, ле­же острва препуна историје која при вла че хришћанске ходочас нике и уфологе.

бурна историја бисера белог мораСевер Соловецка острва — сурова и дивна северна природа, неосвојива тврђава, манастир и пагански лавиринти

ме де ња ка са ђум би ром, ко ји се зо ву „ко зу ли“, у об ли ку ку ћи ца, со ва, ме две да, је ле на, ан ђел чи­ћа, па чак и ко чи ја са ко чи ја­ши ма, укра ше них и пре ли ве­них гла зу ром.

Жи вот ста нов ни штва Со ло­вец ких остр ва углав ном је ве­зан или за ма на стир или за ту­ри сте и хо до ча сни ке. По сле рас па да СССР­а део ме шта на се од се лио у кон ти нен тал ну Ру­си ју за то што на остр ви ма ни је би ло по сла. Али, са да је уоч љи­во кре та ње љу ди у су прот ном сме ру. За мно ге су Со ло вец ка остр ва ме сто пре по ро да тра ди­ци о нал не ру ске кул ту ре и ду­хов но сти. Јед ни у ам ба ру пра ве је дре њак по хо ланд ским на цр­ти ма из вре ме на Пе тра Ве ли­ког. Дру ги по ку ша ва ју да об но­ве за бо ра вље не за на те: ши ју тра ди ци о нал не ру ске ко шу ље и ба ве се др во ре зом.

Со ло вец ка остр ва при вла че и љу би те ље езо те ри је и ле ген­ди о ван зе маљ ци ма. На остр ви­ма су се са чу ва ли древ ни ла ви­рин ти на пра вље ни од ка ме но ва, чи ја свр ха до да нас ни је раз ја­шње на. Ипак, има мно гих ко ји су уве ре ни да су ла ви рин те по­ста ви ли ван зе маљ ци или не ка древ на ци ви ли за ци ја. Че сто се мо гу ви де ти љу ди ка ко лу та ју по ла ви рин ти ма у по тра зи за про све тље њем или ка ко ме ди­ти ра ју се де ћи у цен тру ка ме не спи ра ле. „Не у бе лим пан та ло­на ма!“, опо ми ње ста ри езо те ри­чар де вој ку ко ја по ку ша ва да уђе у ла ви ринт. „Енер ги ја ће би ти по гре шне бо је!“

Тун дра и њен се вер ни биљ ни свет пре лепи су на свој на чин. На острвима ра сте па ту ља сто др ве ће а ка ме ње је об ра сло сто­го ди шњом ма хо ви ном. Уз оба­лу се та ла са ју ду ге ал ге и чи ни се као да ће из во де сва ког ча са да се по ја ви ру сал ка. Над мо­рем ле те ухра ње ни га ле бо ви ко ји се уоп ште не бо је љу ди: без стра ха тра же хра ну и хлеб оти­ма ју пра во из ру ке. Из гле да да се на Со ло вец ка остр ва пр ви пут по сле мно гих го ди на вра­ти ло вре ме из о би ља.

Ова хлад на остр ва у Бе лом мо ру увек су игра ла ва жну уло­гу у исто ри ји Ру си је. Ма сив ни гра нит ни зи до ви острв ске твр­ђа ве би ли су не пре мо сти ва пре­пре ка Шве ђа ни ма и Дан ци ма, па чак и моћ ној ен гле ској фло­ти, ко ја је оп се да ла Со ло вец ки ма на стир за вре ме Крим ског ра та 1854.

Кроз овај ма на стир је ишла ко ло ни за ци ја се ве ра Ру си је. Жи ве ћи прак тич но ауто ном но, ма на стир је био бо гат и ути ца­јан, имао сво је шко ле, фа бри­ке, вој ску и фло ту, а ов да шња би бли о те ка би ла је јед на од нај­бо љих у цар ској Ру си ји. Од 15. ве ка ов де се на ла зио и за твор, зло гла сан као Ба сти ља или Ал­ка траз.

То ком ре во лу ци је 1917. ма на­стир је ра зо рен и опљач кан. Не­ко ли ко го ди на ка сни је, ов де је осно ван Со ло вец ки ло гор спе­ци јал не на ме не (тзв. „СЛОН“), пр ви из мре же ка жње нич ких ло го ра ко ја је ка сни је пре кри­ла цео СССР.

Су ро ва вре ме на су са да про­шлост. У ма на стир су се вра ти­ли мо на си, а Со ло вец ка остр ва су по ста ла јед на од глав них ту­ри стич ких атрак ци ја Ру си је. Раз лог за то ни је са мо див на се­вер на при ро да, не го и од лу ка УНЕ СКО­а да се остр ва укљу­че у ли сту Свет ске ба шти не. Ма­на стир по но во има сво ју фло ту — овог пу та бро ди ће укра ше не ико на ма, ко ји пре во зе хо до ча­сни ке и ту ри сте. На остр ви ма се са чу ва ла ста ра ку ли нар ска ве шти на: пра вље ње иша ра них

Остр вља ни се во зе по сво јим остр ви ма у ста рим со вјет ским џи по ви ма („уази ки“) и но вим уво зним ква дри ци кли ма. За пре воз по мо чва ра ма и сне гу ме шта ни са ми кон стру и шу те­

рен ска во зи ла („ве зде хо де“), ко ја се зо ву „ка ра ка ти“: на њи­хо вим точ ко ви ма на ла зе се огром не уну тра шње гу ме ко је не оште ћу ју не жно рас ти ње се­вер ног тла. Као се ди ште че сто

слу жи обич на кућ на сто ли ца без на сло на, а на пред њем де лу оба ве зно је на цр та на гла ва ме­две да: она је на ру ском Се ве ру увек има ла го то во ре ли гиј ски зна чај.

Где одсестиПостоје све врсте сме­ш таја, од ин тер на та до удоб них хо те ла и це­

лих ку ћа. Про сеч на це на дво­кре вет не со бе у хо те лу је 85 евра, ма да мо же да ва ри ра у за ви сно сти од се зо не. По сто је и раз не ва ри јан те сме шта ја у до мо ви ма ме шта на. За љу би­те ље при ро де ор га ни зо ва но је и на се ље ша то ра.

Како доћиАви о ном се мо же доћи из Мо скве са пре седа ­њем у Ар хан гел ску.

Бро до ви јед ном на три са­та по ла зе из при ста ни шта у Бе ло мор ску и се лу Ра бо че­островск (по ред Ке ма). До Бе­ло мор ска и Ке ма иде ре дов­ни во з Мо сква–Мур манск.

Преисторијски и историјски трагови становника Соловецких острва привлаче све више знатижељника

ВилијЕм брумФилДRBTH

током дуге и бурне руске ис­торије, град­херој Смоленск је увек био први на удару свих непријатељских вој ски на њиховом путу ка москви.

Херојски чувар западне границе руске земље

Запад Архитектура Смоленска преживела је четири века на првој линији фронта

умет ност и ар хи тек ту ра до шли су и до сли ва Дње пра. Да нас се у Смо лен ску на ла зе не ке од нај­ста ри јих цр ка ва у Ру си ји, као што су цр ква св. Пе тра и Па­вла (по диг ну та око 1146), цр ква св. Јо ва на Кр сти те ља (сре ди на 12. ве ка) и ве ли чан стве на цр­ква св. ар хан ге ла Ми ха и ла (ка­сни 12. век). Иако су ове цр кве ви ше пу та ре ста у ри ра не, њи­хо ва пр во бит на струк ту ра оста­ла је не про ме ње на.

То ком на ред них пет ве ко ва у Смо лен ску су се на вла сти сме њи ва ле кне же ви не Ли тва­ни ја, Пољ ска и Мо сква. Град је

Данашњи Смоленск је при ја­тан по кра јин ски центар, са број ним историјским спомени­цима окруженим парко вима и буј ним зе ле ни лом. Ми ран из­глед овог гра да од око 325.000 ста нов ни ка при кри ва јед ну од нај бур ни јих про шло сти европ­ске Ру си је. Овај град је био су­о чен са мно го број ним осва ја­чи ма од 16. до 20. ве ка. Ар хи­ тек ту ра Смо лен ска ус пе ла је да пре жи ви упр кос то ме што се град че ти ри ве ка на ла зио на пр вој ли ни ји фрон та.

Смо ленск је јед на од нај ста­ри јих исто риј ских на се о би на у Ру си ји. Пр ви пут се по ми ње у сред њо ве ков ним хро ни ка ма 862. го ди не. Ње гов по ло жај на гор њем то ку Дње пра био је од по себ ног зна ча ја за раз вој тр­го ви не на про сто ру из ме ђу Бал­тич ког и Цр ног мо ра, од „Вар­ја га до Гр ка“. Ка да је ки јев ски кнез Вла ди мир 988. при мио хри шћан ство, ви зан тиј ска

ду го био ру ски бе дем за од бра­ну од По ља ка. Ру си ја га је трај­но вра ти ла под сво ју кон тро лу по сле ра та 1654. го ди не.

У ав гу сту 1812. јед на од нај­ве ћих би та ка то ком На по ле о­но вог по хо да на Ру си ју во ди ла се упра во код Смо лен ска. Сли­ко ви то опи са на у „Ра ту и ми­ру“ Ла ва Тол сто ја, та бит ка је омо гу ћи ла ру ској вој сци да се мир но по ву че. Град је био спа­љен, са мо су цр кве и ма сив не зи ди не оста ле нео ште ће не.

По чет ком 20. ве ка Смо ленск је по стао ва жан са о бра ћај ни цен тар са око 60.000 ста нов ни­

ка. Ње гов кул тур ни сјај до био је нов жи вот за хва љу ју ћи кне­ги њи Ма ри ји Те ни ше вој, ве ли­ком бор цу за ожи вља ва ње тра­ди ци о нал них умет нич ких ру ко тво ри на у Ру си ји. На ње­ном има њу Та ла шки но, бли зу Смо лен ска, на ла зе се два ре­мек­де ла ру ске др ве не ар хи тек­ту ре: ку ћа брв на ра „Те ре мок“ и цр ква св. Ду ха. Це ло има ње је да нас му зеј.

Ка да је 22. ју на 1941. за по че­ла ин ва зи ја на СССР, Смо ленск се ме ђу пр ви ма на шао на уда­ру не мач ке вој ске. Очај нич ке бор бе код Смо лен ска у ју лу

1941. до ве ле су до ве ли ког ра­за ра ња гра да. Гу би ци Цр ве не ар ми је то ком од бра не би ли су ме ђу нај ве ћи ма у то ку це лог ра­ та. Ипак, овај от пор је за др жао не при ја те ља на пу ту ка Мо скви чи та вих не ко ли ко ме се ци. Смо­ленск је за овај подвиг добио статус гра да­хе роја. Осло бо ђен је кра јем сеп тем бра 1943.

Са вре ме ни Смо ленск по знат је у Ру си ји као кул тур ни, обра­зов ни, ту ри стич ки и ре ли гиј ски цен тар. Ве ћи део исто риј ског цен тра гра да, укљу чу ју ћи град­ске зи ди не, па жљи во је ре ста­у ри ран.

успенски сабор стоји на обали Дњепра више од 300 година„теремок“ је ремек­дело руске дрвене архитектуре

Како доћиАуто бу сом се од Мо­скве до Смо лен ска пу­ту је око 5 са ти, а во­

зом (ко ји сва ки дан кре ће са Бе ло ру ске ста ни це) око 6 са ти.

Где од се стиУ Смо лен ску по сто­ји ве ли ки из бор хо те­ла: од јеф ти них мо те ла

до сме шта ја са пет зве зди ца. Нај ве ћи хо те ли су „Ро си ја“ и „Цен траљ на“, чи ји ком фор од­го ва ра нај са вре ме ни јим зах­те ви ма. Дво кре вет на со ба ко шта од 62 до 96 евра. Оба хо те ла се на ла зе у цен тру гра да у не по сред ној бли зи ни глав них зна ме ни то сти. Ал тер­на ти ва хо тел ском сме шта ју је из најм љи ва ње ста на на не ко­ли ко да на.

РУСКА РЕЧ урЕђујЕ и иЗДајЕ роСијСКа ГаЗЕта (моСКВа) ДиСтрибуира

geo

pHo

Toв

лАд

им

ир

ЖУр

БА

geo

pHo

Tolo

Ri/

leg

ion

med

ia

loR

i/le

gio

n m

edia

08 Спорт

Иронија судбине: „ЦСКА“ је изгубио у финалу Евролиге против свог бившег тренера Душана Ивковића.

Српски легионари у кошмару под обручем

Фи ја ско у фи на лу Евро ли ге 2011/12 пред став ља један од нај-тра гич ни јих по ра за у исто ри ји „ЦСКА“. „Ар меј ци“ су ис пу сти-ли по бе ду против „Олим пи ја-ко са“, иако су пред крај тре ћег де ла во ди ли са чак 19 по е на. Ко на чан ре зул тат: 61:62.

То ком пр ва три де ла „црвено--плави“ су игра ли увер љи во као и на це лом так ми че њу. У дру-гом де лу за си јао је срп ски плеј-меј кер Ми лош Те о до сић, дав-ши чак три по гот ка уза стоп но из ве ли ке да љи не. Ипак, у по-след њој че твр ти ни ме ча де си-ло се не што нео бја шњи во: због чи та вог ни за про ма ша ја и гре-ша ка Те о до си ћа, Кр сти ћа, Ши-шка у ска са и Ки ри лен ка, „ЦСКА“ је из гу био по бе ду ко ја му је би ла на до хват ру ке и усту пио је „Олим пи ја ко су“ Ду-ша на Ив ко ви ћа.

„Од кра ја дру ге че твр ти не по-че ли смо да гу би мо кон тро лу над игром“, при знао је ле тон-ски тре нер „ЦСКА“ Јо нас Ка-зла у скас. „Ве ро ват но су мом ци по ми сли ли да им је по бе да већ у ру ка ма, да је све већ го то во. Кра јем утак ми це ре а ли зо ва ли смо са мо два од шест сло бод-них ба ца ња. Пот пу но је не схва-тљи во да се то до го ди ис ку сним игра чи ма. Пре у зимам сву кри-ви цу на се бе. Ка да тим во ди са та ко ве ли ком раз ли ком, тре нер не ма пра во да до пу сти по раз.“

Во ђа „ЦСКА“ Ан дреј Ки ри-лен ко, ко ји је не по сред но пред фи нал ну утак ми цу до био на-гра ду за најко ри сни јег игра ча Евро ли ге, ни је скри вао сво је огром но раз о ча ра ње: „Ово је ве ро ват но нај у вре дљи ви ји по-раз у мо јој ка ри је ри. Огор че ни смо и жао ми је на ших на ви ја-ча. ‘Олим пи ја кос’ се није пре-да о ни ка да је има о за о ста так од 19 по е на. Ски дам ка пу пред таквим противником.“

Ду шан Ив ко вић је ре као да је ве о ма за хва лан Ва си ли су Спа ну ли су, ко ји је пред во дио тим то ком те шког пе ри о да игре: „Од лич но је ра дио у од бра ни, а у на па ду је ишао на ком би-на ци је, не ми сле ћи са мо на се-бе. Има ли смо сре ће што у ти му има мо та квог игра ча, пра вог ли де ра. Ипак, не мо гу да не по-хва лим и све оста ле. То је на ша за јед нич ка по бе да.“

ИЉА ТРИСВЈАТСКИРОСИЈСКА ГАЗЕТА

ТИМУР ГАНЕЈЕВRBTH

Клубови Руске фудбалске пре мијер лиге (РФПЛ) мора-ће да драстично смање тро-шкове и да пронађу нове из-воре прихода.

Нова правила финансијске игре УЕФА

Фудбал Како ће се руски клубови снаћи са правилима по којима ће морати да троше мање него што зарађују?

Атлетика Јелена Исинбајева одлази на Олимпијаду у Лондону са великим плановима

Ге не рал ни ди рек тор „ЦСКА“ Ро ман Ба ба јев из-ја вио је по сле са стан ка са ру ко во ди о цем Оде ље ња за ли-цен ци ра ње клу бо ва и фи нан-сиј ски фер-плеј УЕФА, Ан дре-ом Тра вер сом, да ће се ру ски клу бо ви „у пот пу но сти укло-пи ти у но ву кон цеп ци ју“ ако се бу ду па жљи ви је од но си ли пре-ма сво јим рас хо ди ма. „ЦСКА се тру ди да сва ку се зо ну за-вр ши на ну ли“, ка же Ба ба јев, и клу бу за са да то успе ва. „Ло ко мо ти ва“, пре ма ре чи-ма пред сед ни це клу ба Ол ге Смо род ске, та ко ђе не ма при-мед би на но ва пра ви ла. Оста-ли ти мо ви РФПЛ ду бо ко за ла-зе у ми нус, по го то во „Зе нит“ и „Ан жи“ из Ма хач ка ле, ко ји тро ше не ве ро ват не из но се на тран сфе ре игра ча.

На жа лост, са мо су ру ски клу-бо ви спрем ни да за Ма ђа ра Ба-ла жа Џу џа ка из дво је 13 ми ли-о на евра, док го ди шња пла та нај ску пљег фуд ба ле ра „Ан жи-ја“ и чи та ве ру ске ли ге Се мју-е ла Етоа пре ма шу је го ди шњи при ход од про да је рек лам них ар ти ка ла ам стер дам ског „Ајак-са“, ко ји је је дан од нај у спе шни-јих у Евро пи по том пи та њу. Док ру ски ту ри сти у Ам стер да му ку-пу ју дре со ве „Ајак са“ са име-ном Дми три ја Бу ли ки на, Ка ме-ру нац ку пу је још је дан пре -ску пи ста рин ски ауто мо бил. Пре ма по да ци ма нај по у зда ни-је Ин тер нет-стра ни це по све ће-

Но ва пра ви ла су фор мал но сту-пи ла на сна гу у ја ну а ру 2012: то ком тро го ди шњег пре ла зног пе ри о да европ ским клу бо ви ма ће би ти до зво ље ни гу би ци од нај ви ше 45 ми ли о на евра; по-сле ју ла 2014. ни ко не ће сме ти да бу де у ми ну су.

УЕФА сма тра да ће но ва пра-ви ла огра ни чи ти тро шко ве ве-ли ких клу бо ва и пре ки ну ти прак су ма њих клу бо ва да ку-пу ју ску пе игра че. Бо га ти вла-сни ци клу бо ва не ће ви ше мо ћи да ку пу ју фуд ба ле ре соп стве-ним нов цем, а да за тим сво јим клу бо ви ма от пи су ју ду го ве. Они ће мо ћи да на ста ве да по ма жу сво је клу бо ве из град њом но вих ста ди о на или отва ра њем фуд-бал ских шко ла. „Же ли мо да осред њи клу бо ви пре ста ну да тро ше ми ли о не ко је не ма ју“, из-ја вио је пред сед ник УЕФА.

Све ове ме ре ће се не по сред-но ти ца ти и Ру си је. Пре ма спе-ци јал ном из ве шта ју УЕФА из 2009, на ши клу бо ви су по тро-ши ли 92% сво јих сред ста ва на пла те фуд ба ле ра и тре не ра. Уз ова кву уз не ми ру ју ћу ста ти сти-ку не ма сми сла уоп ште го во-ри ти о про фи ту.

не фуд бал ским тран сфе ри ма (tran sfer markt.com), че ти ри од два на ест нај ску пљих аран жма-на то ком зим ског пе ри о да за-кљу че ни су упра во у Ру си ји.

Ни тре не ри не за о ста ју у за-ра ди за сво јим игра чима. Пре-ма по да ци ма „Га зе те де ло спорт“, пла та глав ног тре не ра „Зе ни-та“, Лу ча на Спа ле ти ја, из но си че ти ри ми ли о на евра. Си њор

Лу ча но ова кву пла ту ни кад не би мо гао да до би је у сво јој до-мо ви ни, чак ни у ми лан ском „Ин тер у“, ко ји ле тос ни је по же-лео да по тро ши то ли ки но вац на ње га. Руд Гу лит је ра дио у „Те ре ку“ у Гро зном, пре сто ни-ци Че че ни је, све га пет ме се ци. По сле от пу шта ња, Хо лан ђа нин је до био то ли ку от прем ни ну да не ко ли ко го ди на мо же да не по-ми сли на фуд бал.

Огром не из но се су за кра так рад у Ру си ји до би ли и Ми ха ел Ла у друп, Не вио Ска ла, Ар тур Жорж и Ху ан де Ра мос. За кљу-чак: у Ру си ју за са да до ла зе по ве ли ку пла ту, али се ква ли тет игре у до ма ћем пр вен ству не по ве ћа ва.

Још увек је не ја сно ка ко ће се УЕФА од но си ти пре ма при-хо ди ма ко ји до ла зе од спон зо-ра. На и ме, спе ци фич но сти ру-ске ли ге су ге не рал ни спон зо ри

ко ји су ујед но и ак ци о на ри клу бо ва, као и чи ње ни ца

да се мно ги клу бо ви фи-нан си ра ју из ре ги о нал-

ног бу џе та. Пред сед-ник „ЦСКА“ Јев ге ниј Ги нер по др жа ва но ве ме ре: „Ини ци ја ти ва

УЕФА је нео п ход на не са мо на шем клу бу, не го и ком плет ном ру ском фуд ба лу. 90% клу бо ва у на шој зе мљи по слу је са гу би ци ма.“ Сли чан став

има и пред сед ник „Ди на ма“ Ју риј Иса јев: „До па да ми се иде ја фи нан сиј ског фер-пле ја. Са да клу бо ви углав ном при ка-зу ју тро шко ве, али струк ту ру при хо да чу ва ју као тај ну.“

На рав но, ако по гле да мо пре те ра не рас хо де „Ан жи-ја“, клу ба ко ји је про шлог ле та иза звао нај ви ше ме-

диј ске па жње сво јим тран-сфе ри ма, од мах се по ста вља

пи та ње: ка ко ће ам би ци о зни клуб из Ма хач ка ле уоп ште функ ци о ни са ти уз стро гу фи-нан сиј ску кон тро лу европ ских фуд бал ских вла сти? На рав но, Су леј ман Ке ри мов ће по мо ћи свом клу бу, али ка ко ће на то ре а го ва ти УЕФА?

Мо гу ће је да ће но ве окол но-сти ути ца ти на то да на ши ти-мо ви ви ше па жње по све те до-ма ћим та лен ти ма. Овај фак тор има ве ли ку ва жност за то што ће се Свет ско пр вен ство у фуд-ба лу 2018. одр жа ти у Ру си ји. Пред сед ник Фуд бал ског са ве-за Ру си је, Сер геј Фур сен ко, из-ја вио је да је циљ Ру си је да на до ма ћем те ре ну по ста не пр вак све та. Бу ду ћи да су кључ ни игра чи нај бо љих ру ских клу-бо ва стран ци, ко ће 2018. игра-ти за на шу зе мљу?

„Анжи“ иде у Лигу Европе са Гусом и Етоом, али без Џуџака

Високе наде даме с мотком

НИКОЛАЈ ДОЛГОПОЛОВРОСИЈСКА ГАЗЕТА

Ру жи ча ста мот ка служи са-мо за за гре вање, пла ва про-тив нај сна жни јих противни-ца, а златна тек када дође време да се поставља нови светски ре корд.

По чет ком ове го ди не, мно ги ко-мен та то ри су пред ви ђа ли да ће се Је ле на Исин ба је ва, шам пи-он ка у ско ку мот ком и, пре ма ан ке та ма, нај по зна ти ја ру ска атле ти чар ка, по ву ћи из спор та због ни за не при ли ка, пре све-га због по вре да и сла бе фор ме. Ме ђу тим, Исин ба је ва је све из-не на ди ла сво јим по врат ком у вр хун ску фор му и, у сво јој 29. го ди ни, не са мо да је усред сре-ђе на на на ста вак ка ри је ре, већ је усме ри ла по глед на но ви свет-ски ре корд и осва ја ње још јед-не злат не ме да ље на Олим пиј-ским игра ма у Лон до ну.

Јед но од нај бол ни јих се ћа ња у ка ри је ри Исин ба је ве је за гњу-ри ва ње ли ца у ша ке на Свет-

ском пр вен ству у Бер ли ну 2009. на кон тре ћег не у спе шног ско-ка. Око ње су би ли збу ње ни на-ви ја чи, по ку ње ни тре нер Ви та-лиј Пе тров (ко ји је тре ни рао и ле ген дар ног Сер ге ја Буб ку) и мно го раз о ча ра них. По сле то-га, на Свет ском пр вен ству у До хи 2010. ни је ус пе ла да осво-ји злат ну ме да љу.

На ви ја чи су се би ли то ли ко на ви кли на ње ну вр хун ску фор-му да је са мо по бе да, без оба-ра ња ре кор да, за њих би ла ра-зо ча ра ње. А до шло је вре ме ка да је пре ста ла чак и да по-бе ђу је.

Шта је кре ну ло ка ко не тре-ба? Сва ко ме је по тре бан од мор с вре ме на на вре ме, али из гле-да да је Исин ба је вој за по вра-так у фор му тре ба ло ви ше од од мо ра.

Ка да је по сле Олим пиј ских ига ра 2004, на ко ји ма је осво-ји ла злат ну ме да љу, от пу сти ла тре не ра Јев ге ни ја Тро фи мо ва (са ко јим је успе шно са ра ђи ва-ла још од 1997), то је би ло ве-

ли ко из не на ђе ње за све. Зат им се из Вол го гра да пре се ли ла у Мо на ко, али је по сле не ко ли ко го ди на схва ти ла да не мо же да жи ви без Ру си је, по ро ди це и при ја те ља.

По сле по врат ка ку ћи 2011. и вр аћа ња старом тренеру, Исин-ба је ва је ве о ма на пор но ра ди-ла и по че ла да се вра ћа у фор-му. Иако ни је ус пе ла да осво ји ме да љу на Свет ском пр вен ству у Да е гу (Ју жна Ко ре ја) про шле го ди не, ове го ди не је у Сток хол-му по ста ви ла но ви свет ски ре-корд у дво ра ни са пре ско че них 5,01 ме та ра и осво ји ла злат ну ме да љу на Свет ском пр вен ству у Истам бу лу.

Упра во је у Лон до ну 2005. Исин ба је ва по ста ла пр ва же на ко ја је ус пе ла да пре ско чи пет ме та ра. Да ли ће у ис том гра ду има ти то ли ко успе ха и ове го-ди не и оства ри ти свој сан?

РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

© А

НТО

Н Д

ЕНИ

СОВ

, РИ

А „Н

ОВ

ОСТ

И“

20. јуна

Ера нафте се ближи крају, долази ера гаса

facebook.com/ruskarec

Пратите нас на Фејсбуку!

Русија ближа него икад!

бесплатно на App Store(на енглеском)

Плата новог тренера дагестанског „Анжија“ Гуса Хидинка биће 13 ми лиона до ла ра годишње

Прочитајте наставак наruskarec.ru/15594

Је ле на Га џи јев на Исин ба је ва Ро ђе на 3. ју на 1982. у Вол го гра ду. Мај ка јој је Ру ски ња, а отац Та ба са-ра на ц, при пад ник ма лог кав ка ског на ро да. Исин-ба је ва је пе то стру ка шам-пи он ка све та, дво стру ка по бед ни ца олим пиј ских ига ра и у жи во ту је обо-ри ла 28 ре кор да.

УКРАТКО

ИТАР-ТАСС

© СЕРГЕJ РАСУЛОВ_РИА „НОВОСТИ“

ИТАР-ТАСС

COR

BIS O

UTLINE/FO

TO SA