Дистрибуира се у сарадњиса дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Издање пројекта RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

ruskarec.ru

Русија планира сталну базу на Месецу после 2023. године

Изгубљена битка првог руског дрим-тима

СТРАНА 5 СТРАНА 8

Наука и технологија Спорт

20. јун 2012. Росијска газета уређује прилоге o Русији у 19 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

НАСТАВАК НА СТРАНИ 4

На помолу је ера гаса

По ми шље њу ауто ра ис тра жи-ва ња „При род ни гас као ин-стру мент др жав не по ли ти ке Ру-си је“, ко је је кра јем про шле го ди не об ја вио Ин сти тут за стра те шка ис тра жи ва ња Рат-не шко ле Вој ске САД, еко ном-ски пре по род Ру си је по ста је све ве ћа прет ња гло бал ној до ми на-ци ји САД. Нај ве ћу уло гу у то ме има чи ње ни ца да се свет ске за-

СЕРГЕЈ ГРИЊАЈЕВМОСКОВСКЕ НОВОСТИ

Према мишљењу Пентагона, у наше време све озбиљнија претња НАТО-у долази из Ру-сије, али не војне природе не го економске. Свет нафте биће замењен светом гаса.

Геополитика Природни гас против глобалне доминације САД

ли хе наф те бли же кра ју, и ре-ал ност при мо ра ва ана ли ти ча-ре Пен та го на да су штин ски ре ви ди ра ју прог но зе раз во ја си-ту а ци је у све ту у на ред них не-ко ли ко де це ни ја.

Да на шњи свет ски по ре дак је за сно ван на чи ње ни ци да „крв ци ви ли за ци је“, наф ту, сво јом еко ном ском и вој ном мо ћи кон-тро ли шу САД. Аме рич ке ору-жа не сна ге има ју под сво јом кон тро лом ви ше од 60% наф-то но сних ре ги о на пла не те. Аме-рич ке ком па ни је кон тро ли шу зна ча јан део гло бал не нафт не ин ду стри је у свим фа за ма тех-нич ко-еко ном ског ци клу са: од

НАСТАВАК НА СТРАНИ 6

НАТАЛИЈА КУРЧАТОВА„РУСКИ РЕПОРТЕР“

Дух паганске Русије из фил-ма „Стрнадице“ Дениса Осо-кина или балета „Посвећење пролећа“ Игора Стравинског и даље живи на обалама Волге, у Републици Мариј Ел.

Културе Русије Путовање по бајковитој паганској Русији: место где су брезе и липе ноге богова

књи зи Де ни са Осо ки на, два му-шкар ца од во зе мр тву же ну на оба лу ре ке да јој спа ле те ло по па ган ском оби ча ју на ро да Мер-ја. На филм ском фе сти ва лу у Ве не ци ји 2010, где је филм до-био не ко ли ко на гра да, гле да о-ци су по ве ро ва ли у тај об ред. А у Ру си ји су по сум ња ли: „Ка кав је сад то на род Мер ја ко ји жи ви на те ри то ри ји Ни же го род ске и су сед них обла сти, на тој искон-ски ру ској зе мљи, па још спа-

љу је сво је мр тве по ред во де, а умр лим су пру га ма упли ће тра-ке у дла чи це на Ве не ри ном бре-гу? Та ко не што не по сто ји.“

И по сто ји, и не по сто ји. Осо-кин је за и ста из ми слио об ред пун еро ти ке и ли ри зма, а на-род Мер ја је по сто јао, и тек у 15. ве ку се сто пио са ве ли ко ру-ском на ци јом ко ја се у то до ба фор ми ра ла. Али, то не зна чи да је не стао без тра га: остао је као део ру ске зе мље, у фол клор-

ним мо ти ви ма, у ге ни ма. Осо-кин је као пи сац из ми слио Мер ја не, али као ет но лог и ау-тор док тор ске ди серта ци је о угро - фин ском фол кло ру, ре-дов но по се ћу је по след ње европ-ске па га не, ста нов ни ке ру ске Ре пу бли ке Ма риј Ел и њи хо ве шум ске ол та ре и све ште ни ке.

У Мор кин ском окру гу ове ма ле ре пу бли ке на ла зи се се ло Шо руњ жа. Округ је одавно чу-вен по сво је вр сном па ган ском

от по ру. Управо овде, бли зу се-о це та Ва ран гу ши, 1827. го ди не из вр ше но је пр во за бе ле же но Све ма риј ско па ган ско мо ље ње. Ње му су до шли да при су ству-ју и пред став ни ци цар ске вла-сти, а на чел ник окру жне по ли-ци је Ми ку лин на пи сао је у свом из ве шта ју: „На шао сам у шу-мар ку око че ти ри хи ља де љу-ди, упра жња ва ли су бо го мр ско жр тво при но ше ње. [...] По врх то га ви део сам та мо око че тр-де сет гр ла сто ке, ко ју су до ве-ли да при не су на жр тву, мно-штво ка чи ца и бу ра ди са пи вом и ме дом.“ Уче сни ци жр тво при-но ше ња оте ра ли су на чел ни ка и ње го ве љу де, што их је по сле ску по ко шта ло: мно ги од њих су ухап ше ни, би че ва ни и оте-ра ни у Си бир.

Упр кос по ку ша ји ма со вјет-ских вла сти да на те ра ју Ма риј-це да се од рек ну ста ре ре ли гије, па ган ски оби ча ји су на ста вље-ни у окви ру по љо при вред них задруга. Ка пи тон Алек сан дро-вич Ка зан цев, ста ри ји карт (па-ган ски све ште ник народа Мари) се ћа се до га ђа ја ко ји се од и грао 1970-их. За вре ме мо ље ња у све-ште ном шу мар ку до шли су пар тиј ски ак ти ви сти, по лу па-ли ол та ре и по о ба ра ли у ва тру ко тло ве са жр тве ном хра ном. „Ка да су оти шли, оста ла нам је пат ка и век на хле ба. Наш карт По рис Пе тер Ку ги за, би ло му је та да 90 го ди на, узе ону пат-ку, век ну хле ба и све ће, све уба-ци у вре ћу и ба ци у ва тру. А на-ро ду ка же: ‘Не мој да не ко гле да, сви за жму ри те!’ Спа лио је и пат-ку. По сле не де љу да на се о ски учи тељ, онај ко ји нам је раз био ко тао, до ју ри на ре ку пра во из шко ле, има ту око три ки ло ме-тра, ба ци се у ре ку и умре.“

Сматра се да су ливадски и источни Маријци (трећу групу

У ери гаса САД ће имати из-разито неповољан положај

У фил му „Стр на ди це“ (рус. „Ов-сјанки“, познатом и као „Silent So uls“ — „Тихе душе“), сни мље-ном по сце на ри ју и исто и ме ној

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦАУ Русији и свету је 6. јуна обе-лежен Дан руског језика, пра- зник који се поклапа са ро ђен- даном Александра Пушкина (1799–1837). Пушкинов језик се сматра класичном нормом руског књижевног језика и де -ца у руским школама и данасодрастају и образују се уз ње-гове песме, бајке и романе. ЗаГогоља је Пушкин „вероватноједини истински израз сушти-не руског духа“, а за До сто јев -ског „врхунац уметничког са -вршенства“. Дан руског јези -ка се у свету обележава подпокровитељством Уједињених нација у окви ру промовисања шест зва ничних језика ове ор-га низације. Руски је најра спро -стра њенији језик у Европи и је дан је од четири нај прево ђе-нија језика света.

Со вјет ски бру та ли-зам: за ди вље ност ко смо сом, ро бо ти ма и еко ло шким одно-сом према тлу

Младе руске мусли-мане са Северног Кавказа привлаче Косово и његов „евро ислам“

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

RUSKAREC.RU/15619RUSKAREC.RU/15620

Друштво Архитектура

ALAMY/LEG

ION

MED

IA

Сахалин: острво на грани ци руске и јапанске цивилизације

СТРАНА 7

Путовања

ДАН РУСКОГ ЈЕЗИКАПУШКИН: АНЂЕО УТЕШИТЕЉ КОЈИ ЧУВА РУСКА СРЦА

Богови Волге

САМО НА RUSKAREC.RU

Руски политиколози о Николићу

СТРАНА 3

Дмитриј БабичЗападни медији углав ном из-но се сум ње да се но ви пред-сед ник Србије мо же по ка за-ти као „про ру ски по ли ти чар“, а за њих је то смрт ни грех. Ме ђу тим, ствари су повезане: како је рекао Солжењицин, управо је бом бар до ва ње Ср-бије 1999. у очи ма Ру са озна-чило крај надама (и же ља ма) да Ру си ја по ста не — За пад.

Фјодор ЛукјановТре ба об ја сни ти шта Ру си ја не ће по ста ти ни у јед ној ва-ри јан ти, па ни ра ди Ср би је: не ће по ста ти си стем ска ал тер-на ти ва, тј. зе мља ко ја ће сво је ге о по ли тич ко, кул тур но или религијско гра ви тационо поље по ку ша ти да про ши ри на Бал-кан, као што је то би ло у 19. и де ли мич но у 20. ве ку.

ПОГЛЕДИAN

DJU M

ERJAN

/MER

JAMAA.R

U

ALAMY/LEG

ION

MED

IA

ИТАР-ТАСС

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

GETTY IM

AGES/FO

TOB

ANK

ИЉ

А В

АРЛ

АМО

В

ФРЕ

ДЕР

ИК

ШО

БЕН

/TAS

CHEN

НИЈАЗ КАРИМ

02 РУСКА РЕЧ УређУје и издаје росијска газета (Москва) дистрибУираПолитика и друштво

од рачка до Хуле: европи је досадно без рата

ве зи са нај но ви јим до га ђа ји ма у си риј ском се лу Ху ла, где су та ко ђе про на ђе на те ла ви ше од сто ти ну по ги ну лих, укљу чу ју ћи же не и де цу. Ко је из вр шио овај зло чин: ар ми ја или од ре ди опо­зи ци је? Као и у слу ча ју са Рач­ком, тра ге ди ја у Ху ли се ко ри­сти као ва ли дан по вод за поче так вој не опе ра ци је про тив Си ри је, без ре зул та та не за ви сног ис тра жи ва ња. На За па ду је већ фор ми ран став о крив ци ма за тра ге ди ју у Ху ли, и то са мо на осно ву по да та ка ко ји при сти жу из ре до ва си риј ске опо зи ци је. То на во ди на ми сао да већ по сто ји раз ра ђе ни план: мно го то га нам го во ри чи ње ни ца да је на тра­

ге ди ју у Ху ли За пад ре а го вао му ње ви то и ко ор ди ни ра но, и да су у то ме узе ли уче шћа и та ко­зва ни „При ја те љи Си ри је“.

Ко фи Анан, спе ци јал ни иза­сла ник ОУН и Ли ге арап ских др жа ва, по сле дво днев них пре­го во ра у Да ма ску из ја вио је да је кри за до спе ла до „кри тич не тач ке“. Ипак, Анан ни је по кре­нуо не ку но ву ини ци ја ти ву, не го је са мо још јед ном по звао су ко­бље не стра не да пре ки ну са на­си љем. Та кви по зи ви не ути чу мно го на си риј ску опо зи ци ју, са­ста вље ну од мно штва на о ру жа­них од ре да ко ји се ни ко ме не

Тра ге ди ју у се лу Ра чак, где је 1999. про на ђе но не ко ли ко де се­ти на ле ше ва ко сов ских Ал ба­на ца, та ко зва них „ци ви ла“, За­пад је вр ло бр зо оква ли фи ко вао као „ге но цид“. Тај до га ђај је дао при вид ну ле ги тим ност вој ној опе ра ци ји НА ТО­а про тив СР Ју го сла ви је. Удар али јан се, из­вр шен без од лу ке Са ве та без­бед но сти ОУН, чи ме су пре кр­ше ни и Ста тут УН и сви мо гу ћи до ку мен ти ОЕБС­а, про у зро ко­вао је по ги би ју ви ше хи ља да мир них гра ђа на СРЈ и рас пад зе мље.

Ру ски ми ни стар спољ них по­сло ва Сер геј Ла вров не дав но је ова ко про ко мен та ри сао те до­га ђа је: „Ка да је ЕУ до не ла од­лу ку да се [догађај у Рач ку] ис­пи та, ан га жо ва на је гру па фо рен зи ча ра из Фин ске. [...] У ме ди је су цу ри ле ин фор ма ци је да ни ко од љу ди про на ђе них у Рач ку ни је уби јен из не по сред­не бли зи не, не го да су сви, су де­ћи по ка рак те ру ра ња ва ња, по­ги ну ли у бор би. [...] Имам осно ва да ми слим да су те ин­фор ма ци је би ле тач не и да су од го ва ра ле са др жа ју спро ве де­ног ис тра жи ва ња.“

Ову про во ка ци ју, ко ја се до­го ди ла пре 13 го ди на, ру ске ди­пло ма те да нас ко мен та ри шу у

пот чи ња ва ју. Ме ђу њи ма има и обич них бан ди та ко ји ко ри сте по ли тич ку не ста бил ност за лич­но бо га ће ње, има та ко зва них до­бро во ља ца из арап ских зе ма­ља, има и рат ни ка „Ал­Ка и де“. На За па ду има мно го оних ко ји се за ла жу за бом бар до ва ње ка ко би мо гли да до ве ду на власт ма­ри о не те из ре до ва си риј ске опо­зи ци је. Ко ли ко ће Си ри ја ца по­ги ну ти од та квог „ми ро твор ства“, о то ме ни ко од Аса до вих про­тив ни ка не го во ри на глас. У њи­хо вим очи ма са мо су пред став­ни ци опо зи ци је Си риј ци, а сви ко ји по др жа ва ју зва нич ни Да­маск као да су не ке дру ге на ци­је, па за њих и не тре ба мно го ма ри ти.

У Мо скви се сла жу да пред­сед ник Си ри је не ма пра во да уби ја мир но ста нов ни штво. Али то пра во не ма и не мо же га има­ти ни ра то бор на вој на ма ши не­ри ја НА ТО­а. Уства ри, За пад не скри ва да одав но по ма же на о­ру жа ну си риј ску опо зи ци ју, као што је то не дав но учи ни ла Вла­да Хо лан ди је.

Мо сква и Пе кинг су већ не­ко ли ко пу та бло ки ра ли ре зо лу­ци је ко је отва ра ју пут за уда ре по Да ма ску из ва зду ха. У Мо­скви се, ме ђу тим, не ис кљу чу је и та кав раз вој си ту а ци је у ко ме ће За пад, и ако не до би је по др­шку Ује ди ње них на ци ја, ис ко­ри сти ти НА ТО сна ге за вој ни удар на Си ри ју. Исто је та ко али­јан са 1999. на па ла СР Ју го сла­ви ју, без ика квих ре зо лу ци ја Са­ве та без бед но сти. Као што је би ло и у слу ча ју са Бе о гра дом, Мо сква и Пе кинг ће и у овом

агресија на срј 1999: после рачка се брзо прешло на бомбе

реакција на масакр у Хули била је добро координирана

Укратко

Нови министар културе Руске Фе де рације Владимир Медин­ски сма тра да је дошло време да се размотри идеја сахране Лењинове мумије која се сада налази у ма у зо леју на Црве­ном тргу у центру Москве, у ком случају би сам маузолеј по стао музеј. Ле њина, као не­ка дашњег ше фа државе, треба, према ми шље њу министра, са­хра нити уз све одговарајуће др жавне и војне почасти.

Медински је изјавио да не треба рушити споменике со­вјет ске епохе, укључујући и Лењинов маузолеј, који је по­стао интегрални део архитек­туре Црвеног трга. „Боље је да се поред будућег ма у золеја­­музеја постави пло ча на којој би писало шта је тај човек ура­дио добро, а шта лоше. Деца мо рају да знају историју“, ре­као је Медински.

росијска газета

сахранити Лењина

Према резултатима из 2011. Ки на је избила на прво место међу руским спољнотр го вин­ским партнерима, потисну вши традиционалне лидере — Хо­лан дију и Немачку. Обим ру­ско­ки неског робног промета прибли жио се износу од 100 ми лијарди долара.

Ипак, позиције Европске уни је у целини и даље су ве о­ма јаке: ро бни промет са 27 земаља ЕУ укупно готово је пет пута већи од оби ма руско­­кинеске размене. Наиме, у ЕУ одлази 75% укупног извоза ру­ске нафте и 60% извоза при­родног гаса. У Кину за сада одла зи само 10% извоза ових енергената.

руски репортер

кина главни трговински партнер русије

слу ча ју ис ко ри сти ти сва до ступ­на ди пло мат ска сред ства да спре че агре си ју. Ипак, тре ба би ти ре а лан. Ако поч не опе ра­ци ја НАТО­а про тив Си ри је, ни Ру си ја ни Ки на не ће ра то ва ти на стра ни зва нич ног Да ма ска. Али, као и за вре ме ју го сло вен­ске кри зе, Мо сква и Пе кинг ни­ка да не ће до зво ли ти да Ује ди­ње не на ци је да ју ле ги ти ми тет на па ду на су ве ре ну др жа ву. Деј­ства НА ТО пак та про тив Бе о­гра да 1999. у Ру си ји и Ки ни су

схва ће на као од сту па ње од ме­ђу на род них пра ви ла и та да је још по сто ја ла на да да се слич­не си ту а ци је убу ду ће ни ка да не ће по на вља ти. Али и по ред то­га, ру ска ди пло ма ти ја је увек би ла уве ре на да је учи ни ла све што је мо гла не би ли спре чи ла агре си ју НАТО­а на СР Ју го сла­ви ју 1999. године.

Као и у случају Рачка, став Запада о Хули формиран је само на основу тврдњи једне стране у сукобу.

Марија аграновичРосијсКа гаЗета

јевгениј ШестаковЗа РУсКУ РеЧ

због све веће популарности образовања код куће, на не­ким педагошким факул те ти­ма у русији отварају се спе­ци јални курсеви за родитеље који постају — учитељи.

Масакр у сиријском селу Хула под сетио је високе руске званичнике на трагедију у косовском селу рачак, која је послужила као оправдање за бомбардовање срј 1999.

Дан сед мо го ди шње Али се Чу­по ве по чи ње у де вет са ти ују­тру. По сле до руч ка де вој чи ца се ба ви кра сно пи сом: пи ше ре чи у све ску за ка ли гра фи ју. По ред ње је ма ма, ко ја па зи на то да кћер ка пра вил но др жи ру ку и из во ди ли ни је сло ва. На­кон то га сле ди час чи та ња. Да­нас ра де не ко ли ко стра ни ца из нео бич не књи ге „Шум ске но­ви не“ Ви та ли ја Бјан кија. По­том сле ди гим на сти ка.

Око је дан сат по под не, Али­са и ње на ма ма од ла зе у Зо о­ло шки му зеј да би ви де ле ка ко ствар но из гле да ју све те пре пе­ли це, ја ре би це и ја стре бо ви о ко ји ма та ко за ни мљи во пи ше Бјан ки. Рад ним да ни ма у му­зе ју не ма гу жве, па ин ди ви ду­ал ном ча су из по зна ва ња при­ро де ни ко не ће сме та ти.

Здрав стве ни про бле ми се че­сто по ве зу ју са обра зо ва њем код ку ће, али Али са, сре ћом, та квих про бле ма не ма. Она не по ха ђа

Школски програм без школске клупеобразовање Више од сто хиљада руске деце образује се код куће, према уџбеницима и распореду часова које одређују родитељи

Међународна политика Ко има право да убија мирне грађане?

ре дов ну шко лу за то што се ње на ма ма од лу чи ла за тзв. кућ­ну ва ри јан ту обра зо ва ња. Ова­ква прак са је ле ги тим на и уре­ђе на је ка ко по сто је ћим За ко ном о обра зо ва њу, та ко и на цр том нове верзије ис тог закона који се налази на Ин тер нет страни­ци Министар ства просвете и науке Ру ске Фе де ра ци је. Пра­во из бо ра је на ро ди те љима.

Раст по пу лар но сти кућ ног обра зо ва ња у Ру си ји је им пре­си ван: од 2008, ка да је кућ них ђа ка би ло око 11 хи ља да, њи­хов број се до 2012. увећао го­тово десет пута.

„Код ку ће мо гу да ис пла ни­рам де те ту дан у скла ду са оп­штим по ро дич ним по тре ба ма“, при ча Али си на мај ка Је ка те­ри на Чу по ва. „Ако је по год ни­је да се са кћер ком оде на ба­зен ују тру, ка да та мо има ма ло по се ти ла ца, он да је нај бо ље та ко и учи ни ти, а тек по сле то га до ћи ку ћи и пре ћи део на став­ног про гра ма. Рад ним да ни ма су и му зе ји сло бод ни ји, та ко да се да њу мо же спо кој но ићи у оби ла зак и ана ли зи ра ње сли­ка и екс по на та. Али са усва ја школ ско гра ди во оним тем пом ко ји њој од го ва ра. Нема потре­бе да је било шта терамо или вештачки успоравамо.“

Ипак, и у кућ ној шко ли се мо ра пре ћи оба ве зни на став ни са др жај. „Не тре ба ми сли ти да је до ма ће обра зо ва ње увек та ко иди лич но. Постоји школ ски про грам и он се мора усво ји ти. То уме по не кад да бу де мно го ком пли ко ва ни је не го ка да де те про сто по ша ље те у шко лу“, за­кљу чу је Је ка те ри на. „Од го вор­ност је нај ва жни ја. У слу ча ју да де те иде у шко лу, ми од го­вор ност де ли мо са на став ни ци­ма, а по не кад је и са свим ски­да мо са се бе.“

На рав но, ро ди те љи ма ко ји су од лу чи ли да обра зу ју сво је де те са мо стал но нео п ход на је по моћ струч ња ка. Глав на опа сност на ко ју ука зу ју про тив ни ци уче­ња код ку ће је сте мо гу ћи не у­спех у бу ду ћој со ци ја ли за ци ји: де те ко је је огра ни че но на круг по ро ди це не ће ус пе ти да се оса­мо ста ли ка да бу де мо ра ло да ко му ни ци ра са мно го не по зна­тих љу ди.

„Кућ на ва ри јан та обра зо ва­ња опа сна је због то га што де те не сти че до вољ но со ци јал них на ви ка“, упо зо ра ва Је ле на Ку­те по ва, за ме ни ца ди рек то ра Ин­сти ту та за ин те гра тив но обра­зо ва ње Мо сков ског град ског пси хо ло шко­пе да го шког уни­вер зи те та. „Обич на шко ла или

вр тић под ра зу ме ва ју из град њу од но са са де цом и дру гим од­ра слим љу ди ма. Та кви од но си се не фор ми ра ју у по ро ди ци. То је велики минус.“

Де ца ко ја се обра зу ју код ку ће че сто по ха ђа ју раз не сек ци је, радионице и деч ја удру же ња. Ипак, пре ма ре чи ма Ку те по ве, ова кве ин сти ту ци је под сти чу фор ми ра ње дру га чи је, лак ше из гра ди ве вр сте од но са. Не сум­њи во је да и ова кве ак тив но сти по ма жу да се де ца ин те гри шу у дру штво. Ме ђу тим, пре ма ње­ним ре чи ма, пра ви осе ћај од­го вор но сти фор ми ра се ис кљу­чи во у обра зов ном окру же њу шко ле.

сПеЦијаЛНе ДоДатКе о РУсији У сВетсКиМ ДНеВНиЦиМа УРеЂУје и иЗДаје „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ПРојеКат „РосијсКе гаЗете“ иЗ МосКВе. У оВоМ тРеНУтКУ ДоДаЦи се оБјаВЉУјУ У сЛеДеЋиМ ДНеВНиЦиМа: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, итаЛија * LE SOIR и EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • дУМа, БУГАРСКА • ПоЛитика, СРБИЈА • AKROPOLIS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST и THE NEW YORK TIMES, САД • THE TIMES OF INDIA и THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, јаПаН CHINA BUSINESS NEWS, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУгВај. еЛеКтРоНсКа ПоШта РеДаКЦије „РУсКе РеЧи“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВиШе иНФоРМаЦија На HTTP://RUSKAREC.RU. „ПоЛитиКУ“ иЗДаје и ШтаМПа „ПоЛитиКа НоВиНе и МагаЗиНи Д.о.о.“, МаКеДоНсКа 29, 11000 БеогРаД, сРБија. теЛеФоН: (+381 11) 330 1682. тиРаЖ „ПоЛитиКе“: 75.000 ПРиМеРаКа.

алисина лектира из зоологије„Шумске новине“ су дечја књига совјетског писца Виталија Бјан­кија, написана оригиналним књи жевним стилом, у којој се у но винској форми, путем телегра­ма, хронике, огласа и фељтона прича о животу животињских становника једне шуме током сваког месеца у години. Књига је преведена на српскохрватски и издата у Загребу 1948.

Прочитајте ширу верзију:ruskarec.ru/15625

образовање код куће у србијиУ Србији образовање код куће за сада није дефинисано зако­ном. Међутим, нацрт новог За­кона о основном образовању и васпитању у члану 37 предвиђа да родитељ има право да свом детету организује основношкол­ско образовање код куће. Ипак, разредни испити из свих пред­мета на крају се полажу у школи.

иЗ сЛ

оБ

оД

Ни

Х иЗВ

оРа

иЗ сЛ

оБ

оД

Ни

Х иЗВ

оРа

REUTER

S/vOSTO

ck-pH

OTO

ALAmY/LEg

ION

mED

IA

03Погледи

Дмитриј Бабич

АНАЛИТИЧАР

Фјодор Лукјанов

поЛИТИкоЛог

РУСИ о поБЕДИ НИкоЛИЋАСТИДЉИВо СРпСко „НЕ“ УЛАСкУ У ЕУ НА коЛЕНИМА

РУСИЈА НИЈЕ СИСТЕМСкА АЛТЕРНАТИВА

Већ не ко ли ко не де ља ме­ди ји За пад не Евро пе и САД по ку ша ва ју да де­ши фру ју лич ност но вог

срп ског пред сед ни ка То ми сла ва Ни ко ли ћа. Углав ном се из но се сум ње да се но ви пред сед ник мо же по ка за ти као „про ру ски по ли ти чар“, а за аме рич ку и ве ћи део за па дно ев роп ске штам пе то је смрт ни грех. Та мо се Ру си ја још увек до жи вља ва као из вор свих ауто ри тар них тен ден ци ја у ре ги о ну Цен трал не и Ис точ не Евро пе. Та кав став ни је ак ту е­лан већ три де се так го ди на, али се ћа ње за пад ног чи та о ца и (на­ро чи то!) гле да о ца крај ње је из­бир љи во и под се ћа на ста ње џентлме на ко ји ду бо ко за ла зи у го ди не и по ста је склон ли це мер­ју. Из свог се ћа ња он мар љи во бри ше све успо ме не ко је су не­по вољ не по ње га лич но, али за то до бро пам ти све гре хе сво јих по­зна ни ка, не по вољ не по њих.

За гра ђа не Ру си је ко ји пра­те по ли тич ка зби ва ња Ни ко ли­ће ва по бе да ни је би ла из не на­ђе ње, јер су на ши ме ди ји, не са мо у про па ганд не свр хе, де­таљ но из ве шта ва ли о бом бар­до ва њу бив ше Ју го сла ви је ави­о ни ма НА ТО пак та. У су шти ни, ка ко је сво је вре ме но ис ти цао Алек сан дар Сол же њи цин, упра­во су до га ђа ји у Ју го сла ви ји 1999. пре о кре ну ли ми шље ње

Ре зул тат пред сед нич ких из­бо ра у Ср би ји је нео че ки­ван и у Ру си ји мно ги већ раз ми шља ју о мо гу ћим но­

вим пер спек ти ва ма у од но си ма две ју зе ма ља. Та ква раз ма тра ња под гре ја на су и по се том То ми­сла ва Ни ко ли ћа кон гре су Је дин­стве не Ру си је и ње го вим су сре­том са Вла ди ми ром Пу ти ном.

За Ру се је Ср би ја по себ на зе­мља, са ко јом их ве зу је ве ли ко мно штво исто риј ских, кул тур­них и ре ли гиј ских асо ци ја ци­ја, због че га и до га ђа ји у срп­ској по ли ти ци бу де жи во ин те ре со ва ње у ши ро ким кру­го ви ма ру ског дру штва и у ру­ко вод ству ру ске др жа ве. То има сво је пред но сти, али и не до стат­ке. На при мер, исто риј ско ис­ку ство и иде о ло шки сте ре о ти­пи мо гу да бу ду узрок пре те ­ ра них или из ви то пе ре них оче ки ва ња и та ко по ста ну смет­ња у тре зве ном са гле да ва њу ак­ту ел ног по ли тич ког тре нут ка.

Нај пре тре ба об ја сни ти шта Ру си ја не ће по ста ти ни у јед ној ва ри јан ти, па ни ра ди Ср би је. Ру си ја не ће по ста ти си стем ска ал тер на ти ва, тј. зе мља ко ја ће сво је ге о по ли тич ко, кул тур но

Драга редакцијо, прочитала сам први број вашег додатка од по-четка до краја и постидела сам се колико мало знам о Русији! Све што ми, средовечни људи, знамо заснива се на информацијама од пре 40-ак година (замислите как-вим!) и на упрошћеној и, рекла бих, веома негативној слици коју нам о Русији агресивно сервирају наши медији. Ретко када сам осе-тила после читања новина да сам научила тако много ствари!

Милена Драганић, краљево

Мало је, пријатељи, тих осам но-винских страна за велику Русију. То може само да загребе по по-вршини, да пробуди радозналост, али то није довољно... Желим вам успех у овоме што сте по че-ли, али и више простора.

Димитрије, Београд

Желим да се захвалим на додатку „Руска реч“ у политици. Били би-смо веома задовољни када би се такве непосредне информације из Русије појављивале чешће уСрбији. Нас, старије Србе и бор-це, посебно је узбудио чланак „Хвала деди на победи!“, управо због објективности и оправда-не и искрене критике процеса у Србији, којих се ми стидимо.

Бранислав Ђорђевић

Аутори

„Руске речи“ одговарајупо што ва ни г. Ва шчен ко, Ва ша ана ли за „пу ти но во до ба и Ср би-ја“, об ја вље на у мајском издању „Ру ске ре чи“, ве о ма је до бар и отрежњујући под сет ник. податке о продаји НИС-а нисам никада пре видео. Ме ђу тим, ми слим да Ваш став о од но су Ру си је и Ми-ло ше ви ћа ни је одр жив. На и ме, Ви твр ди те да ни Јељ цин ни пу-тин ни су во ле ли Ми ло ше ви ћа. по сле 2000. Ру си ја је дала азил Ми ло ше ви ће вој по ро ди ци, за ко-ју се не мо же ре ћи да је има ла до бар углед у Ср би ји због улоге у Ми ло ше ви ће вом ре жи му, као и због мно го број них јав них афе ра. Да ва ње ази ла је ве о ма ва жна ствар и Ви је у ана ли зи ни сте узе-ли у об зир. Сто га би ме за ни ма ло Ва ше ту ма че ње овог поступка.

Петар Кнежевић, Нови Сад

По што ва ни г. Кне же ви ћу, по мом мишљењу Пу ти нов од нос пре ма Ми ло ше ви ћу не мо же се упо ре ђи ва ти са Јељ ци но вим. У слу ча ју Јељ ци на ра ди ло се о лич ном ани мо зи те ту ко ји Пу­тин ни је имао пре ма Ми ло ше­ви ћу ли чно, не го са мо пре ма ње го вој по ли ти ци. О да ва њу ази ла ни је мо гу ће да ти ни ка­кав кон кре тан од го вор за то што од го ва ра ју ћи до ку мен ти ни су до ступ ни јав но сти, али мо гу да осно ва но прет по ста­вим да ини ци јатива за пру жа­ње ази ла Ми ло ше ви ће вој по­ро ди ци ни је по те кла лично од Пу ти на не го од не ког из ње го­вог окру же ња. Ме ђу ру ским по ли ти ча ри ма увек је би ло мно го љу ди ко ји су по др жа­ва ли Ми ло ше ви ћа, па чак и ње го вих лич них при ја те ља (на при мер, бив ши ми ни стар ино­стра них по сло ва и пред сед ник Вла де Јев ге ниј При ма ков). Уз све то, у ру ским ме ди ји ма не по сто је по у зда ни по да ци о то ме ка ко и где са да жи ви Ми ло­ше ви ће ва по ро ди ца.

Михаил Вашченко

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА editor@ruskarec.ru

До ДА ТАк „РУ СкА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ ЂУ ЈЕ И ИЗ ДА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (Мо СкВА, РУ СИ ЈА)ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: ruskarec.ru * EMAIL: editor @ruskarec.ru * ТЕ ЛЕ ФоН: +7 (495) 775 3114 ФАкС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ

ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕкТоР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ гЛАВНИ УРЕДНИк ДоДАТАкА RBTH ЈУ РИЈ СОВ ЦОВ ИЗ ВР ШНИ УРЕД НИк ЗА ЈУЖНУ ЕВРопУ * ВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ УРЕД НИк „РУСкЕ РЕЧИ“ НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ го СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИк „РУСкЕ РЕЧИ“ * ЖАРКО РАКИЋ СУБУРЕД НИк ИЗ „поЛИТИкЕ“ АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕк ТоР оДЕЉЕЊА Фо То гРА ФИ ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ Фо То гРА ФИ ЈА НИ ЈАЗ КА РИ МОВ кАРИкАТУРЕ * МИ ЛА ДО МО ГАЦКА ДИ РЕк ТоР оДЕ ЉЕ ЊА пРЕ Ло МА И ДИ ЗАЈ НА АН ДРЕЈ ШИ МАР СКИ ДИ ЗАЈН * ИЉА ОВ ЧА РЕН КО пРЕ ЛоМ

ЗА огЛА ША ВА ЊЕ У оВоМ До ДАТ кУ Мо ЛИ Мо ВАС ДА СЕ оБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕк То РУ оДЕ ЉЕ ЊА ЗА оД Но СЕ СА ЈАВ Но ШЋУ: julia.golikova@rbth.ru

© 2012 СВА пРА ВА ЗА ДР ЖА ВА „Ро СИЈ СкА гА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДР ГОР БЕН КО пРЕД СЕД НИк УпРАВ Ног оД Бо РА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА гЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕк ТоР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО њИН гЛАВ НИ УРЕД НИкЗА БРА ЊЕ Но ЈЕ ко пИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ пРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА оВог ИЗ ДА ЊА, оСИМ ЗА ЛИЧ НУ Упо ТРЕ БУ, БЕЗ пИС МЕ НЕ СА гЛА СНо СТИ „Ро СИЈ СкЕ гА ЗЕ ТЕ“. Мо ЛИ Мо ВАС ДА СЕ ЗА До ЗВо ЛУ оБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФоН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL editor @ruskarec.ru. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕ СНо СИ оД го ВоР НоСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕк СТо ВЕ И Фо То гРА ФИ ЈЕ.

РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

МЕЂУ НАМА

писма читалаца

про сеч ног ста нов ни ка Ру си је о НА ТО пак ту, ЕУ и дру гим бло­ко ви ма. На де (и же ље) на при­ја тељ ство, па чак и на то да ће Ру си ја по ста ти За пад, за ме ње­не су гор чи ном и опре зним праг ма тич ним при сту пом (изу­зе так пред ста вља сер вил ни ли­бе рал ни део ру ске ели те, ко ја је ра ди ма те ри јал не ко ри сти спрем на да за тва ра очи чак и на очи глед не гре хе за пад них зе­ма ља и бри не за свој „имиџ“ у очи ма за пад них по зна ни ка мно­го ви ше не го за ми шље ње и ин­те ре се соп стве ног на ро да).

Са дру ге стра не, на За па ду је Ни ко ли ће ва по бе да иза зва ла чу ђе ње и по до зре ње, што је и при род но. Та мо је про се чан „по­тро шач“ за бо ра вио до га ђа је из 1999, а ели ти и „они ма ко ји од­лу чу ју“ Ср би ја је рет ко скре­та ла па жњу на се бе.

У Ру си ји љу ди зна ју за не во­ље Ср би је, али та те ма већ де­сет го ди на ни је при о ри тет ни у ме ди ји ма, ни ме ђу по ли ти ча ри­ма. Вла ди мир Пу тин је увек имао праг ма ти чан од нос пре­ма Ср би ји, и ни ка да га ни је укра ша вао ро ман тич ним иде­ја ма о „сло вен ском је дин ству“, као што је то би ло у Јељ ци но­во вре ме. „Пу ти нов пар ла мент“, за раз ли ку од Ду ме Јељ ци но­вог до ба, ни ка да не ће по кре та­ти уто пиј ске про јек те по пут „Са ве зне др жа ве Ру си је, Ју го­сла ви је и Бе ло ру си је“, ни ти ће обе ћа ва ти Ср би ји вој ну по моћ ако ре ал но не мо же да је пру­

или религијско гравитационо по ље по ку ша ти да про ши ри на Бал кан, и ко ја ће гра ди ти ис­ту ре не по зи ци је у сфе ри сво га ути ца ја, као што је то би ло у 19. и де ли мич но у 20. ве ку. На­ци о на ли стич ки на стро је ни по­ли ти ча ри у Бе о гра ду, ме ђу ко­ји ма има бив ших и са да шњих Ни ко ли ће вих са бо ра ца, по зи­ва ли су не тако давно на ства­ра ње са ве за са Ру си јом ра ди су­прот ста вља ња НА ТО пакту. По др шку за та кав став на ла­зи ли су у са мој Ру си ји, у кон­зер ва тив ном кри лу ње ног по­ли тич ког спек тра. Да нас та квих иде ја го то во и да не ма. Ако их има, оне су пот пу но мар ги нал­не. Мо сква не ма на ме ру да иза­зи ва Евро пу на дво бој у име ап­стракт ног ути ца ја на Бал ка ну. Чак и ру ски на ци о на ли зам, чи ји ути цај ра сте у од ре ђе ним кру­го ви ма ру ског дру штва, пот пу­но је дру га чи ји од оног из 1990­­их. У оно до ба је на ци о на ли зам по инер ци ји био им пе ри ја ли­стич ки, и био је ори јен ти сан на екс пан зи ју. Да нас је он углав­ном изо ла ци о ни стич ки и под­ра зу ме ва за тва ра ње Ру си је у од но су на спо љни свет.

Уоста лом, То ми слав Ни ко лић је и по стао пред сед ник за то што се по ме рио пре ма цен тру и за­у зео уме ре ну по зи ци ју у по гле­

жи. Али за то ће би ти ви ше ре­ал не еко но ми је, и ту срп ско­ру­ске ве зе мо гу да се учвр сте за хва љу ју ћи ан ти ру ским пред­ра су да ма ЕУ и не ких зе ма ља Цен трал не и Ис точ не Евро пе.

Пу ти но ва ели та ко ри сти сва­ку мо гућ ност за ин те гра ци ју еко но ми је Ру си је и остат ка Евро пе, те та ко у игри мо гу да бу ду и при ва ти за ци ја срп ских пред у зе ћа од стра не ру ског ка­пи та ла, и Ју жни ток, и при ви­ле го ва ни од но си Ср би је са Евро а зиј ском уни јом ко ју је про кла мо вао Пу тин и ко ја је, као што је по зна то, отво ре на за све зе мље Евро пе и Ази је, а не са мо за бив ше со вјет ске ре­пу бли ке. Ин тен зи тет бу ду ћег на прет ка у од но си ма за ви си ће од сме ло сти по те за ко ји ма ће Ср би ја од го во ри ти на по ну ђе­не мо гућ но сти.

Ру ско ру ко вод ство и ру ски би знис пам те дво лич ну по зи­ци ју Бо ри са Та ди ћа, ко ји је го­во рио о при ја тељ ству са Ру си­јом док су пред став ни ци ње ­ го ве пар ти је аги то ва ли про тив „Ју жног то ка“.

Пу тин је ви ше пу та на гла ша­вао да Евро а зиј ска уни ја и уоп­ште ин те гра ци ја Ру си је са дру­гим зе мља ма Евро пе ни је ал тер на ти ва ЕУ или ње но не­ги ра ње. ЕУ је та ко ја пре тен­ду је да бу де је ди ни мо гу ћи из­бор и ин си сти ра на уда ља ва њу све га што је ру ско са те ри то­ри ја ко је ап сор бу је. Оту да и она ко те шка кул тур на бор ба

ду европ ског пи та ња. У про тив­ном би са мо за пла шио би ра че и не би до био њи хо ву ве ћи ну. Са да ве ћи на Ср ба же ли ми ран раз вој ко ји се тра ди ци о нал но до во ди у ве зу са ЕУ.

На рав но, пи та ње је да ли ЕУ мо же да обез бе ди ми ран раз­вој. По све му су де ћи, уско ро ће у Евро пи не из бе жно до ћи до ра сло ја ва ња на је згро и пе ри­фе ри ју. Суд би на пе ри фе ри је, у коју пре све га спа да ју Ју го и­сточ на Евро па, па чак и Грч ка, при лич но је ма гло ви та.

От ка ко је до шао на власт, Вла ди мир Пу тин до след но по­ку ша ва да по кре не збли жа ва­ње Ру си је и ЕУ и ства ра ње ве­ли ког европ ског про сто ра. Исти на, ње го ве пред ста ве о прин ци пи ма та квог збли жа ва­ња упа дљи во се раз ли ку ју од оних из Бри се ла. Мо сква ни је спрем на да ауто мат ски при хва­та нор ме и пра ви ла ЕУ, а кан­ди да ту ра за при ма ње у ЕУ под­ра зу ме ва упра во то.

Ру си ја је увек по ла зи ла од то га да бу ду ћа ве ли ка Евро па тре ба да бу де за јед нич ки про­из вод ЕУ, Ру си је и зе ма ља ко је се на ла зе из ме ђу њих. Евро пља­ни су до не дав но сма тра ли да је са свим до вољ но про сто то што ЕУ по сто ји; ако још не ко хо ће да по ста не „пра ва“ Евро па, он

(пра ви Kul tur kampf, како кажу Немци) у Укра ји ни, оту да и пре­зи ра вред ни по ку ша ји да се Ни­ко лић на зо ве „ру ским гу бер на­то ром“. Ру ска ели та хо ће да се ин те гри ше са за пад ном ели том, ње не же ље су устре мље не у истом прав цу као и же ље срп­ске ели те и ве ћи не срп ског дру­штва, чи ја нам је те жња ка ЕУ ра зу мљи ва. Али ру ска ели та ни је спрем на да то чи ни по це ну су ве ре ни те та зе мље и на ци о­нал ног по ни же ња.

На жа лост, та кву це ну је ЕУ за тра жи ла и од Ср би је. Из бор Ни ко ли ћа у Ру си ји се до жи вља­ва као пр во сти дљи во срп ско „не“ па ро ли: „У Евро пу, па ма­кар и на ко ле ни ма“. Ка да би Ср­би ја при зна ла су ве ре ни тет Аб­ха зи је и Ју жне Осе ти је, тај гест би при јао Ру си ји, али то ни је ни ка ква оба ве за и те шко да би ру ско ру ко вод ство у за ме ну по­ну ди ло би ло ка кве еко ном ске бо ну се. Пре или ка сни је ће Ју­жну Осе ти ју, а на ро чи то Аб ха­зи ју, при зна ти све зе мље све та, јер се Цхин ва ли и Су ху ми ни­

ка да не ће вра ти ти у Гру зи ју: су­ви ше ве ли ка окрут ност се угне­зди ла из ме ђу ових на ро да.

Не ма по тре бе да срп ска штам­па при хва та за пад ну му стру ге­о по ли тич ког раз ми шља ња и да Ру си ју су прот ста вља Евро пи. Про блем ни је у „дру го ра зред­но сти“ ру ских вред но сти, ко је су уства ри европ ске. Про блем је у то ме што ЕУ, ко ја пре тен­ду је да се зо ве Евро па, са ма од­сту па од европ ских вред но сти. Став да је рат ле ги ти ман ме тод ши ре ња „де мо кра ти је“ (бив ша Ју го сла ви ја, Ирак, Ли би ја), зе­ле на шки ка рак тер еко но ми је (где по бе ђу је онај ко до би је нај­ве ћи кре дит и пре да га дру го­ме са још ве ћом каматом) — све то ни је Евро па, не го од сту­ па ње од Евро пе. Би ће до бро ако Ср би ја и Ру си ја не кре ну тим пу тем, не го ако за јед нич ки под­стак ну Евро пу да се и она вра­ти сво јим ко ре ни ма.

Аутор је по ли тич ки ана ли­ти чар ру ске редак ци је Би­би­ ­си ја и ра ди ја „Го лос Ро си ји“.

мо ра да при хва ти прин ци пе Уни је, тј. или да уђе под ње но окри ље (као Бал кан, на при­мер), или да оста не на по љу, али да игра по ње ним пра ви ли ма.

Ме ђу тим, да нас се све ме ња. Евро па ви ше не из гле да као не­што уна пред да то и не про мен­љи во. У тој си ту а ци ји пред Ру­си јом се отва ра ју но ве мо гућ ­ но сти. Чла ни це ЕУ, као и зе мље ко је хо ће то да по ста ну, же ле да учвр сте сво је по зи ци је пу­тем ус по ста вља ња ши рих ве за са ве ли ким спољ ним парт не­ри ма. Да нас сви же ле еко ном­ски на пре дак, а он за ви си од то га у ко јој ме ри се еко но ми је раз ли чи тих зе ма ља ме ђу соб но пре пли ћу.

Упра во ка то ме је Пу тин увек те жио, јер је био уве рен да „ве­ли ка Евро па“ мо же би ти из­

гра ђе на на осно ву ува жа ва ња ту ђих еко ном ских ин те ре са и њи хо вог ме ђу соб ног ускла ђи­ва ња. Збли жа ва ње у нор ма ма и вред но сти ма мо же би ти ре­зул тат та квог при сту па, а не ње­гов узрок. У су шти ни, та кав став је нај бли жи пр во бит ном мо де­лу европ ске ин те гра ци је, ка ко су је за ми шља ли ње ни твор ци сре ди ном 20. ве ка.

Због све га то га Ру си ја мо же да по ста не за Ср би ју нај пер­спек тив ни ји парт нер. Али не у фор ми ра њу опо зи ци је по сто је­ћим европ ским ин сти ту ци ја ма, не го у њи хо вом тран сфор ми­са њу и по ве ћа њу ис пла ти во сти уза јам ног де ло ва ња.

Аутор је главни уредник часо­писа „Русија у глобалној по­литици“.

НИ

ЈАЗ кАРИ

М

04 Економија и бизнисРУСКА РЕЧ УрЕђУјЕ и издајЕ росијска газЕта (Москва) дистрибУира

русија и свет на помолу ере гаса

она ко ка ко је то до са да био слу чај. Гас је по све ту рав но­мер ни је рас по ре ђен и то зах­те ва да ле ко ви ше сна ге за ди­рект но кон тро ли са ње ве ли ких на ла зи шта. Бу ду ћи да се гас ис­по ру чу је углав ном фик си ра ним га со во ди ма, зе мље по тро ша чи и зе мље про из во ђа чи га са ду­бље су по ве за ни не го ка да је у пи та њу ку по про да ја наф те, чи ји су пу те ви ис по ру ке мно го флек­си бил ни ји. Ко нач но, ин фра­струк ту ра га сне ин ду стри је и пра ви ла тр жи шта га са фор ми­ра ли су се то ком по след њих де­

ра зним пи та њи ма. При ти сак САД да се што пре из гра ди си­стем про ти вра кет не од бра не на гра ни ци са Ру си јом мо же се ту­ма чи ти као је дан од по ку ша ја да се оја ча НАТО.

Што се ти че Москве, за њу до­ла зе иза зов на вре ме на. Све ово ће ну жно ути ца ти и на мо гу ћу ре ви зи ју не ких аспе ка та стра­те ги је на ци о нал не без бед но сти Ру си је. „Ера га са“ ће зах те ва­ти од нај ве ће зе мље на све ту изу зет ну чвр сти ну, му дрост и од ме ре ност у до но ше њу од лу­ка и из бо ру са ве зни ка.

истра жи ва ња и екс пло а та ци је до пре ра де и фор ми ра ња тр­жи шта го то вих про из во да. Аме­рич ке бер зе од ре ђу ју ко ја ће су­тра би ти це на наф те.

Основ на иде ја рас по де ле сна­га у све ту по сле 1945. би ла је да се обез бе ди ди рек тан при­ступ што ве ћем де лу свет ских ре зер ви наф те и кон тро ла над њи ма. У овој ге о по ли тич кој игри САД су од не ле по бе ду. Али, на по чет ку 21. ве ка, си ту а ци ја се из ме ни ла. Рас по ло жи ве ре­зер ве наф те су при кра ју, а ал­тер на тив ни из во ри енер ги је (би­о го ри ва, енер ги ја ве тра и сун­ца и слич но) још увек не мо гу да се ко ри сте на ин ду стриј ском ни воу.

У та квој си ту а ци ји ће во де ћу уло гу не из бе жно за у зе ти при­род ни гас. До ка за не ре зер ве при род ног га са су то ли ке да, уз да на шњи ни во по тро шње, мо гу да за до во ље по тре бе ци ви ли­за ци је бар још 250 го ди на.

Ме ђу тим, уз ди за ње при род­ног га са на ме сто нај ва жни јег енер ген та ће, пре ма ми шље њу ана ли ти ча ра Пен та го на, не ми­нов но по ву ћи за со бом и пре у­ре ђе ње це лог си сте ма свет ског по рет ка. Не ће мо ви ше жи ве ти у „ери наф те“ у ко јој су САД има ле во де ћу по зи ци ју, не го „ери га са“, у ко јој ће по зи ци ја САД би ти до ста сла ба.

Нај ва жни ја раз ли ка је то што у „ери га са“ не ће би ти мо гу ће ко ри сти ти вој но­по ли тич ку си лу за по сти за ње до ми на ци је

це ни ја без уче шћа САД, и упра­во Ру си ја на том тр жи шту за­у зи ма во де ћу по зи ци ју.

Те жња САД да на не ки на­чин ути чу на оно што се до га­ђа ви дљи ва је у по ку ша ји ма да се раз ви је си стем ис по ру ке теч­ног при род ног га са (у овом ста­њу гас се мо же пре во зи ти бро­до ви ма и дру гим тран спорт ним сред стви ма, а не са мо пу тем га­со во да) и да се раз ра ди тех но­ло ги ја до би ја ња при род ног га са из уљ ног шкриљ ца. Ме ђу тим, про блем је то што је тех но ло­ги ја за пре тва ра ње при род ног

гасна платформа поред острва сахалин, руски далеки исток

гЕрМан солоМатинИТАР-ТАСС

русија остаје светски лидер у из градњи нових атомских енер гоблокова у иностран­ству и у производњи и пла­сману ну клеарног горива на свет ско тржиште.

Много посла широм света за руски атом

Енергетика Русија развија своје нуклеарне технологије

на ла зи це ла ну кле ар на ин ду­стри ја Ру си је. При ли ком не дав­ног на сту па у пар ла мен тар ној де ба ти „Ру ски ин те ре си у свет­ској енер ге ти ци: уче шће ру ских ком па ни ја у ме ђу на род ним енер гет ским про јек ти ма — од из во за си ро ви на ка из во зу ино­ва ци ја, иде ја и тех но ло ги ја“, Ко­ма ров је под се тио да је Ру си ја тре нут но ли дер у из град њи но­вих ну кле ар них електрана и пла сма ну ну кле ар ног го ри ва ши ром све та.

У де ба ти су уче ство ва ли и пред став ни ци ру ских нафт них

Ру си ја има до бре из гле де да са­чу ва во де ћу по зи ци ју на свет­ском тр жи шту ну кле ар не енер­ге ти ке, сма тра Ки рил Ко ма ров, по моћ ник ге не рал ног ди рек то­ра др жав не кор по ра ци је „Ро­са том“, у чи јој се над леж но сти

и га сних ком па ни ја и на уч ни­ци на уч но­ис тра жи вач ких ин­сти ту та у ко ји ма се про у ча ва ју пи та ња и пер спек ти ве снаб де­ва ња до ма ћег и свет ског тр жи­шта енер гет ским ре сур си ма.

По ре чи ма Ко ма ро ва, и по­ред ка та стро фе на „Фу ку ши­ми“ у све ту се пла ни ра из град­ња 350 но вих ну кле ар них енер­го бло ко ва, од ко јих ће 120 би ти из гра ђе но на тр жи шти ма до­ступ ним „Ро са то му“.

„‘Ро са том’ ра ди на при пре ми спо ра зу ма о из град њи 41 енер­го бло ка у ино стран ству, а у то ку

су пре го во ри за још 40. Осим то га, 21 блок је већ на спи ску на руџ би на др жав не кор по ра­ци је и за њих су већ пот пи са­ни од го ва ра ју ћи уго во ри. ‘Ро­са том’ ће гра ди ти бло ко ве у Ју­го и сточ ној Ази ји, на Бли ском

државна корпорација „росатом“ изградиће преко 100 нуклеарних реактора широм света

Ис то ку, у Ју жно а фрич кој Ре­пу бли ци, Ла тин ској Аме ри ци и Ис точ ној Евро пи. Еви дент но је да са вре ме ни атом ски бло ко ви ру ског ди зај на има ју нео спор­не пред но сти у по гле ду без бед­но сти.“

„Упра во та пред ност од го ва­ра по тре ба ма мно гих зе ма ља ко је би хте ле да поч ну са осва­ја њем ну кле ар них тех но ло ги ја или да их да ље раз ви ја ју“, за­кљу чио је ви со ки представник „Росатома“.

га са у теч но ста ње и обрат но ве о ма ску па, док про из вод ња га са из уљ ног шкриљ ца за са да иза зи ва мно ге осу де у еко ло­шком сми слу.

Све ове окол но сти да ју Ру си­ји озбиљ ну еко ном ску и ге о по­ли тич ку пред ност. По сто је ћи си стем би ла те рал них уго во ра ко је су европ ске зе мље због га са пот пи са ле са Ру си јом по ла ко на ру ша ва је дин ство не са мо ЕУ, не го и НА ТО­а. Мно ге чла ни це ове вој не али јан се да нас у пот­пу но сти за ви се од ру ског га са. Ако се узме у об зир и нај но ви­

ји тренд од у ста ја ња од ну кле­ар не енер ги је, ова за ви сност ће се са мо по ве ћа ва ти.

Шта мо гу да учи не САД? Нај­ве ро ват ни је ће вр ши ти при ти­сак на сво је са ве зни ке да ре ви­ди ра ју прак су пот пи си ва ња би­ла те рал них спо ра зу ма ве за них за гас са Мо сквом и зах те ва ти из град њу је дин стве не по ли ти­ке по сло ва ња ве за ног за овај енер гент. Ме ђу тим, би ће ве о ма те шко по сти ћи та ко не што. У усло ви ма еко ном ске кри зе европ ске др жа ве ће би ти спрем­не да из ла зе у су срет Ру си ји по

светско тржиште извоза и увоза природног гаса

Права плућа планете налазе се у Русији: 70% површине државе, односно 1,1 милијарди хектара покрива шума (24% свих шумских површина на свету). Ипак, Русија заузима тек пето место на све-ту по извозу дрвне грађе и папира: 10,4 милијарди долара у 2011. Највећи увозници руског дрвета су Кина, Финска и Јапан.

дрвна индУстријабУЏЕтски доПринос највЕЋЕ ШУМЕ на свЕтУ

Русија има највеће процењене резерве дијаманата на свету: око 60% свих светских залиха. Око 80% руских дијаманата налази се у Јакутији (Источни Сибир). Тренутно се тамо из гигантских кратера (попут оног приказаног на слици) добија 97% руских, односно 25% светских дијаманата. У 2011. извађено је 35,14 милиона карата.

Више од 100 земаља света користи око 8500 руских хеликоптера, што представља 13% светског хеликоптерског парка. У домови-ни изумитеља ове летелице, Игора Сикорског, данас се производи 27% свих јуришних и 26% свих супертешких хеликоптера (са мак-сималном полетном масом од преко 20 тона).

рУдарствојакУтија — највЕЋа ризниЦа дијаМаната на ПланЕти

авиоиндУстријасваки ЧЕтврти ХЕликоПтЕр на свЕтУ долази из рУсијЕ

калЕидоскоП

наставак са странЕ 1

ИЗВОР: РИА „НОВОСТИ“

reu

ter

s/vo

sto

ck-p

ho

to

pho

toxpr

essИ

ТАР-

ТАСС

get

ty im

ages

/fo

tob

ank

ИТА

Р-ТА

СС

05Наука и технологијаРУСКА РЕЧ УређУје и издаје росијска газета (Москва) дистрибУира

иља краМНикРадио „Голос Росији“, за RBTH

Прескупи програм прављења сталне људске базе на Месе­цу морао би да има озбиљно економско оправдање. У овом случају, то може бити извор новог енергента.

План за колонизацију Месецакосмос да ли амбициозни план истраживања и насељавања Месеца руске космичке агенције може донети и економску корист?

ра се лан си ра ње апа ра та „Лу­на­Глоб“ и „Лу на­Ре сурс“. Је дан од ре зул та та ових ми си ја тре­ба да бу де по вра так на Зе мљу кап су ле са „вла жним“ узор ци­ма тла из по лар них обла сти Месе ца.

До пре ма ње по ме ну тих узо­ра ка тла на Зе мљу мо же да по­слу жи као под сти цај за раз вој озбиљ ни јег про гра ма. Већ је до­ка за но да у по лар ним обла сти­ма Ме се ца по сто је ве ли ке ко­ли чи не ле да, што знат но олак ша ва по тен ци јал но ин ста­ли ра ње трај не ба зе на овом не­бе ском те лу. Иако не ма ат мос­фе ру, Ме сец мо же да снаб де ва ба зу ки се о ни ком ко ји се у хе­миј ски ве за ном ста њу на ла зи у Ме се че вом тлу, где ње го ва кон цен тра ци ја до сти же 40%.

Ова окол ност ума њу је тро шко­ве „Ме се че вог про гра ма“ то ли­ко да ви ше ни су не до сти жни, не го „са мо“ ве о ма ви со ки.

Је дан од ар гу ме на та у ко рист ба зе на Ме се цу је сте и мо гућ­ност да она по ста не од скоч на да ска за лет на Цр ве ну пла не­ту. Ма ња гра ви та ци ја на Ме се­цу знат но би олак ша ла старт те шког бро да ко ји би мо гао та ко да ле ко (до Мар са и на зад) да но си ре ла тив но ве ли ку екс пе­ди ци ју (6–7 љу ди) и сву нео п­ход ну опре му. По сто ја ње трај­не ба зе омо гу ћи ло би ства ра ње сво је вр сног „ко смич ког бро до­гра ди ли шта“ на Ме се цу, где би та кав брод би о мон ти ран од бло ко ва до пре мље них са Зе­мље. Екс пе ди ци ја би мо гла да се вра ти на Ме сец, а за тим на Зе мљу дру гим бро дом ко ји би че као у Ме се че вој ба зи. По ред

ове мо гу ћа је и дру га при ме на Ме се че ве ба зе. Ме се че во тле у ве ли ким ко ли чи на ма (у од но­су на Зе мљу) са др жи изо топ хе­ли ју ма, хе ли ју м­3.

Сма тра се да је фу зи о на ну­кле ар на ре ак ци ја из ме ђу хе ли­ју ма­3 и де у те ри ју ма пер спек­тив на за ме на за ре ак ци ју из­ ме ђу де у те ри ју ма и три ци ју ма (два изотопа водоника). Ова дру­га је до бро по зна та научници­ма и ко ри сти се у тер мо ну кле­ар ним про це си ма. Тер мо ну ­ клеар на енер ге ти ка бу дућ но сти мо же се за сни ва ти на ве ли ким мо гућ но сти ма хе ли ју ма­3.

Ако енер ге ти ча ри ма за и ста по ђе за ру ком да на пра ве про­дор у обла сти тер мо ну кле ар­них ре ак ци ја, Ме сец мо же по­ста ти практично бес ко нач ни руд ник енер ге на та за чо ве чан­ство, и та да ње го во осва ја ње не ће ви ше би ти са мо по тре ба ап стракт не на у ке, не го са свим кон кре тан еко ном ски за да так ко ји ће се ре ша ва ти уз по моћ сред ста ва нај ве ћих енер гет ских кор по раци ја.

Ка да је ди рек тор ру ске ко смич­ке аген ци је „Ро ско мос“, Вла ди­мир По пов кин, из нео план Ру­си је за осва ја ње Ме се ца до 2030. го ди не, ни ко ни је мо гао да оста­не рав но ду шан, ка ко због ам­би ци о зних тех но ло шких аспе­ка та про јек та, та ко и због ње ­ го ве фи нан сиј ске стра не.

Вред ност де се то го ди шњих при пре ма и сла ња пр ве гру пе екс пе ди ци ја на Ме сец тре ба ло би да из но си око 500 ми ли јар­ди ру ба ља (17 ми ли јар ди до ла­ра). Ва же ћи го ди шњи бу џет „Ро ско смо са“ не пре ла зи 120 ми ли јар ди ру ба ља (4 ми ли јар­де до ла ра), што зна чи да би у ци љу ре а ли за ци је „Ме се че вог про гра ма“ мо рао да се по ве ћа за ско ро 50%. Шта ви ше, уко­ли ко бу де усво јен про грам „оп­се жних ис тра жи ва ња Ме се ца“, ко ји под ра зу ме ва осни ва ње трај не ба зе на Зе мљи ном са те­ли ту, бу џет аген ци је мо ра ће да се уве ћа нај ма ње шест пу та.

То ли ко по ве ћа ње тро шко ва зах те ва ве о ма озбиљ но обра­зло же ње: ка кву ко рист мо же има ти Ру си ја од по врат ка на Ме сец?

Спу шта ње по са де на Ме сец са мо по се би ни ко ме ни је по­треб но. Про шло је ви ше од 40 го ди на от ка ко су то ура ди ли Аме ри кан ци, па да нас то те шко мо же би ти до во љан раз лог за из два ја ње та ко ве ли ке су ме из др жав не ка се. Осим то га, на уч­ни про грам ис тра жи ва ња Ме­се ца да нас у пот пу но сти оп слу­жу ју бес пи лот ни апа ра ти ра зних зе ма ља. У тој обла сти и Ру си ја има сво је про јек те — сре ди ном ове де це ни је пла ни­

космичка апарата послала је Русија у космос током 2011, док су све остале земље све­та послале у току исте године укупно 52 апарата

милиона долара годишње ће наредних пет година САД пла­ћа ти Русији за превоз астрона­ута до Међународне космичке станице

32

450

У бројкаМа

иако не ма ат мос фе ру, Ме сец мо же да снаб­де ва ба зу ки се о ни ком ко ји се у ве за ном ста­њу на ла зи у тлу

Риа „НоВосТи “

Периодни систем елемената званично је добио елемент назван у част нуклеарног фи зичара георгија Фљо ро­ва, оснивача Ну кле арног ин­ститута у дуб ни: фле ро вијум.

Нови елементи периодног система из Московске области

Физика стварање нових елемената у домовини творца периодног система, дмитрија Мендељејева

пр ви пут су син те ти са ни у ци­кло тро ну Фљо ро вље ве ла бо ра­то ри је за ну кле ар не ре ак ци је ОИНИ. Екс пе ри мен те је вр шио тим ру ских на уч ни ка на че лу са ака де ми ком Ју ри јем Ога не­сја ном, уз уче шће аме рич ких ко ле га.

Еле мент под бро јем 114 до­би јен је 2000. го ди не у ак це ле­ра то ру бом бар до ва њем ме те од

плу то ни ју ма­242 је згри ма кал­ци ју ма­48, док је еле мент са ред ним бро јем 116 син те ти сан 2004. го ди не у ре ак ци ји кал­ци ју ма­48 и ки ри ју ма­245.

Фле ро ви јум је до био на зив у част со вјет ског ну кле ар ног фи зи ча ра Ге ор ги ја Фљо ро ва (1913–1990) ко ји је ра ди о у Дуб­ни. Ли вер мо ри јум је као на­

Фи зи ча ри ма Об је ди ње ног ин­сти ту та за ну кле ар на ис тра жи­ва ња (ОИНИ) из Дуб не у Мо­сков ској области зва нич но је при зна то син те ти са ње нај те­жих еле ме на та ко ји су до са да укљу че ни у пе ри од ни си стем.

Ме ђу на род но удру же ње за чи сту и при ме ње ну хе ми ју (IUPAC) и Ме ђу на род но удру­же ње за чи сту и при ме ње ну фи зи ку (IUPAP) по твр ди ли су да пр вен ство у от крива њу су­пер те шких еле ме на та број 114 и 116 при па да за јед нич ком ти му на уч ни ка из Дуб не и Ли­вер мор ске на цио нал не ла бо­ра то ри је „Ло ренс“ (САД).

Тим је пред ло жио на зи ве „фле ро ви јум“ (Fl) и „ли вер­мо ри јум“ (Lv). Еле мен ти са атом ским бро је ви ма 114 и 116

зив пред ло жен у част Ли вер­мор ске на цио нал не ла бо ра ­ то ри је „Ло ренс“ и гра да Ли­ вермо ра у Ка ли фор ни ји, где се ла бо ра то ри ја на ла зи, за то што ње ни на уч ни ци пре ко 20 го ди на уче ству ју у екс пе ри мен­ти ма ко ји се вр ше у Дуб ни.

ОИНИ пла ни ра да уско ро поч не екс пе ри мен те на син те­ти са њу еле мен та 119 у окви ру свог про јек та тра га ња за тзв. „остр вом ста бил но сти“, тј. ни за су пер те шких еле ме на та за ко је се ми сли да има ју изо то пе ко ји мо гу да опстану ви ше де се ти­на го ди на и тиме добију прак­тичну примену.

Два но ва еле мен та, фле ро­ви јум и ли вер мо ри јум, рас па­да ју се за ма ње од се кун де: еле­мент 116 мо же да по сто ји са мо не ко ли ко ми ли се кун ди пре не го што се пре тво ри у еле­мент 114, ко ји, пак, тра је око по ла се кун де пре не го што се пу тем ра ди о ак тив ног рас па да пре тво ри у ко пер ни ци јум, еле­мент ко ји је сам до дат у пе ри­од ни си стем тек 2009.

институт за нуклеарна истраживања у дубни

Обједињени институт за нукле­ар на истраживања у Дубни основан је 1956. Да нас у ње­му ради 5000 научника из 18 зе маља. Основне области истраживања су физика елемен­тарних чести ца и нуклеарна фи­зика. Инсти тут је стекао светску славу синтетисањем тзв. транс­уранских елемената. Ови, углав­ном екстремно радиоактив ни елементи, тежи су од урана и не постоје у природном стању

на Земљи. Већина њих је изузе­тно нестабилна и може се доби­ти само у веома сложеним ну­кле арним реакцијама. Стога ши рење таблице Мендељејева представља својеврсно испи ти­вање граница физичког света. Научници из Дубне су први син­тетисали нове стабилније еле­менте од броја 113 до 118. У част открића остварених у ин­ституту у Дубни, елемент број 105 назван је дуб нијум.

У дубни већ 56 го ди ­ на стварају супер те ­ шке елементе и тиме испитују границе фи­зи чког света.

„Месечев програм“ русије: истраживачки апарати и макета прве сталне људске насеобине

изВоР: www.fedeRalspace.Ru, www.laspace.Ru

иТа

Р­Та

сс

ко

ММ

еРса

НТ

06 Култура

чић. Реч је о ро ма ну у пи сми-ма, а раз ме њу ју их за љу бље ни ко ји жи ве у раз ли чи тим — вре-ме ни ма.

Њи хо ву раз ме ну ми сли, ре ћи ће не ко, мо же мо на зва ти и уну-тра шњим мо но ло гом са сво јом иде ал ном по ло ви ном, а ако је већ та ко, би ће то по че так при-че без кра ја о све му на овом све ту, о то ме ка ко ли шће жу ти и ве тар ду ва док жи вот про ла-зи. Она ће ње му пи са ти о де-тињ ству, по ро ди ци, сва ко днев-ном жи во ту и љу ба ви, а он ће,

Ни ка да се ни су сре ли, али су јед но с дру гим по де ли ли нај ин тим ни-је тре нут ке из сво јих

жи во та. Љу бав та ко из гле да ка да о Ње му и Њој пи ше Ми-ха ил Ши шкин у сво јој по след-њој књи зи „Пи смов ник“, објав ље ној 2011. на срп ском у пре воду Љу бин ке Ми лин-

РУСКА БИБЛИОТЕКА

Дописивање љубавника који живе у различитим временима

РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

НАСЛОВ: ПИСМОВНИК

АУТОР: МИХАИЛ ШИШКИН

ИЗДАВАЧ: ПАИДЕЈА, БЕОГРАД

на бо ји шту, усред во је ва ња и не из ве сно сти, бар по ку ша ти да не ми сли на смрт. Же ле ће да се на крат ко не где са кри је, оса ми — барем у се ћа ње — и ми сли о не че му до бром, о не жно сти и људ ској то пли ни. Њи хо ва пи-сма, по сла та ван вре ме на и про-сто ра, над вла да ва ју уда ље ност и уједно све до че о све му што их ра ду је и уз не ми ра ва.

Ши шкин, ко ји је овен чан свим мо гу ћим ру ским књи жев-ним на гра да ма, ка же да је ду го тра гао за фор мом овог ро ма на.

По сле ду же ства ра ла чке па у зе об ја вљу је „Пи смов ник“ — и опет га не за о би ла зе при зна ња јав но сти: за овај епи сто лар ни ро ман не дав но му је уру че на „Ве ли ка књи га“, нај у глед ни ја на гра да за ру ску књи жев ност, чи ји је на град ни фонд три ми-ли о на ру ба ља. „На ци о нал ни бест се лер“ је до би о за ро ман „Ви ли на ко си ца“, у ко ји је пре-то чио сво је ис ку ство пре во ди-о ца у Фе де рал ној слу жби за из-бе гли це у Швај цар ској (где и да нас жи ви). За „За у зи ма ње

Из ма и ла“ на гра ђен је „Ру ским Бу ке ром“, за „Ру ску Швај цар-ску“ до био је на гра ду кан то на Ци ри ха, а „Ста за ма Бај ро на и Тол сто ја“ про гла ше на је нај бо-љом стра ном књи гом у Фран-цу ској 2005. Кри ти ча ри при ме-ћу ју да у сво јој про зи Ши шкин (51) ком би ну је нај бо ље ка рак-те ри сти ке ру ске књи жев не тра-ди ци је, укљу чу ју ћи Че хо ва, Бу-њи на и На бо ко ва.

Приредила за Руску речМирјана Сретеновић

љо при вред на ме ха ни за ци ја се ис те ру је у по ље из хан га ра у ко ји ма је ста ја ла то ком зи ме.

У раз го во ру је те шко одво ји-ти сло вен ски свет од угро- фин-ског, исто као жу ман це од бе-лан це та. Ана то лиј Ја ко вљев, бив ши ди рек тор клу ба у Шо-руњ жи, са да „учо“ (по моћ ник кар та) ка же: „Бог је је дан, он је у чо ве ко вој гла ви, а ка ко ћеш га зва ти: Ју мо, Хри стос или Алах, не ма ве ли ке раз ли ке.“

Ипак, и та ква ра зум на и то-ле рант на ве ра зах те ва жр тве. Ста ри пра во слав ни ми си о на ри су се ужа са ва ли ка да су у око-ли ни ма риј ских се ла, бо га тих и ле пих као на па сто рал ним сли ка ма, на ла зи ли па ган ске бо-го мо ље. Је дан од њих је овако опи сао при зор који је затекао: „Та мо су жре че ви у бе лом, уби-

тар и ка ко су се по ње ним гра-на ма рас по ре ди ли вр хов ни мор-дван ски бог ко шни ца Нишке--паз, бог сун ца Чи-паз и све ти Ни ко ла. Они за јед но де ле сре-ћу свим љу ди ма ко ји жи ве око ја бу ке. За што да не? Ја бу ка је ве ли ка, има ме ста за све.“

чи не пла нин ски Ма риј ци, али они су у ве ли кој ме ри ру си фи-ци ра ни) по след њи па га ни Евро-пе. Све ма риј ска мо ље ња се да-нас вр ше сва ке го ди не, у ка сну је сен, ка да је зи ма на пра гу. И у сва ком се о це ту, где су оста ли Чи-Ма ри („чи сти Ма риј ци“, тј. Ма риј ци-па га ни) вр ше се про-лећ ни и је се њи об ре ди на ло-кал ном ни воу у се о ским све-ште ним шу мар ци ма.

У јед ном од тих шу ма ра ка, ко га ме шта ни зо ву Мер Ото („свет ски све ште ни шу ма рак“), си пи ки ша. Др ве ни ол та ри су јед но став ни, а над огром ним ва-три шти ма ви се ку ке за ка че ње ко тло ва. Пет све ште них ста ба-ла су „но ге бо го ва“ на зе мљи. Јед на „но га“ при па да Ош Ку гу Ју моу, ве ли ком бе лом бо гу ко га по не где под ру ским ути ца јем зо ву и Пе тро Ку гу Ју мо, јер ње-гов пра зник па да бли зу пра во-слав ног Пе тров да на. Др во Ош Ку гу Ју моа је ви со ка бре за. Де-сет ме та ра у ви си ну је сва по-кри ве на ока че ним пе шки ри ма ко је па га ни до но се као при лог. Бре за је глав но др во Ма ри ја-ца, баш као и Ру са. Дру го ме бо-гу, ко ји се зо ве Ми ко ла Ју мо, мо ле се на дан ру ског „про лећ-ног“ Све тог Ни ко ле (ка да се пра зну је пре нос ње го вих мо-шти ју). За Ма риј це тај пра зник озна ча ва по че так го ди шњег жи вот ног ци клу са.

Ага-пај рем је про лећ ни об-ред ко ји се у Шо руњ жи оба вља кра јем апри ла и по чет ком ма-ја, ка да зе мља по ста је су ва и мо же да поч не се тва. По ред уса-мље не бре зе у по љу шо руњ жиј-ски кар то ви рас па ле ва тру, ста-ну око ње у по лу круг и чи та ју мо ли тве: за плод ну го ди ну, за здра вље и плод ност ов да шњих љу ди. Тај пра зник је на пр ви по глед ло кал ног ка рак те ра, али у су шти ни има ко смич ке раз-ме ре! По сле мо ли тве кар то ви пре ба цу ју пре ко бре зе ја ја и за-ко па ва ју их у зе мљу и сме ју се док то чи не: ова кво по на ша ње је део кул та плод но сти. Тек по-сле Ага-пај ре ма пред сед ник сов хо за из да је на ре ђе ње и по-

ја ју жи ви ну и сто ку, пер је ле ти на све стра не, пр шти крв!“

Да нас се све то ра ди го то во на исти на чин. Је ди на раз ли ка је у то ме што се са да жр тве не жи во ти ње ку пу ју од за јед нич-ких при ло га или их по кла ња-ју са ми до ма ћи ни. У со вјет ско вре ме је обич но кол хоз жр тво-вао јаг ње или те ле. Ве ро ва ли су да ће их без те жр тве за де-си ти не што ло ше: не пре ста не ки ше, су ша, или не род на го ди-на. „Не до вољ но све сних“ пред-сед ни ка кол хо за ко ји ни су при-но си ли жр тве би ло је ма ло. Све ово је иза зи ва ло ве ли ко уди-вље ње у СССР-у: „Га га рин ле ти у ко смос, а кол хоз у Ма риј ској АС СР жр тву је те ле Ми ко ли-Ју-моу!“, го во ри ли су не ки.

Ста ри ји карт Ка пи тон Ка зан-цев је Рус, али од де тињ ства

жи ви у Шо руњ жи и оже њен је Ма риј ком. То ли ко се са жи вео са Ма риј ци ма да је за бо ра вио ма тер њи је зик и раз го ва ра са на ма пре ко сво га учоа. Ста ри карт се жа ли: „Сад већ ни је лако ићи у шу ма рак. Та мо си цео дан на но га ма, а шу ма рак се не сме скр на ви ти, не сме се у ње му вр ши ти ну жда. Три да на пре мо ље ња се не сме пи ти вот-ка, а уочи тог да на се мора ку-па ти у пар ном ку па ти лу и ми слити...“ Учо Ана то лиј на то до да је: „Не мо же свако да бу де карт. Ми не ма мо за пи са не мо-ли тве као у цр кви. Карт сто ји у шу мар ку пред љу ди ма и бо-го ви ма, и го во ри из ср ца.“

Ма риј ци има ју стро гу по де-лу нат при род них си ла на бо-жан ске си ле и сва ко ја ку сит-ни ју не чи сту си лу. Бли зу шо руњ жиј ског све ште ног шу-мар ка има јед на ја ру га где жи ви Ов да, ло кал на вер зи ја Ба ба Ја-ге: па ту ља сто ство ре ње са огром ним дојкама ко је за ба цу-је пре ко ра ме на. Ов да ју ри го ла на за пе ну ша ном ко њу, а сто па-ла су јој окре ну та уна зад. Али, њој је за бра њен при ступ у Мер Ото: је дан карт се ни ка да не ће спу сти ти та ко ни ско да се пре-га ња са њом. За та кве по сло ве по сто је вра ча ри и вра ча ре ко ји ски да ју ма ђи је и ле че љу де.

На сред њем то ку Вол ге не ма стро ге гра ни це из ме ђу жи вог и мр твог. У овом ма гич ном кра-ју мак си мал но су об на же ни и ис пре пле та ни ко ре ни ви ше на-ци о нал не Ру си је: сло вен ски, та-тар ско-мон гол ски и угро- фин-ски, пра во слав ни, му сли ман ски,

па ган ски, жи ви и мр тви. Пре-ма ре чи ма Осо ки на, „до мо ро-ци су јед но став но до да ли хри-шћан ске ли ко ве у свој пан те он. На при мер, у мордванској пе-сми ‘Ја бу ка’ пе ва се о то ме ка ко на ши ро ком-пре ши ро ком по љу сто ји ви со ка ја бу ка и ду ва ве-

Тек после пролећног обреда који се завршава смехом механизација пољопривредне задруге се сме истерати из хангара и могу почети пољски радови

Пролећни обред у свештеном шумарку

Када почиње годишњи живот-ни циклус, картови димом са жртвеника буде три дрвета--олтара: липу Миколо-Јумоа, (Николе-бога коме су приписа-не особине светог Николе), ли-пу мајке рађања Шочен-аве (коју овде зову и Мајка Божја), и липу бога-чувара Васељене, Тјуњамбал-Серлагиша. Картови и њихови помоћници распаљују ватре, стављају на њих жртве-не животиње и припремају ри-туалну храну. Затим се полако окупља народ — становници Шоруњже и околних села, сви у свечаној ношњи, са личним приносима, многи са децом, и почиње заједничка молитва. За време молитве боговима узно-се се понуде кроз дрвеће и ва-тру: људи заједно са картови-ма обилазе сва три дрвета, а затим се упућују личне молит-ве боговима. Следи заједничка трпеза, после које се све кости бацају у ватру.

Јошкар Ола: престоница паганске републикеРепублика Мариј Ел има 692 хи-љаде становника и налази се на источном крају европске Русије.Главни град, Јошкар Ола, осно -ван 1584, један је од инду стриј -ских и научних центара Повол-жја и важан културни центар угро-финских народа Русије. У еко номији доминира разви јена машинска индустрија: град је про извођач ракетног против-авионског система „Антеј-2500“. Мариј Ел има два државна уни -верзитета и више од 200 култур-но-историјских споменика ло-кал ног и општеруског значаја.

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Старији карт Капитон Казанцев и улаз у свештени шумарак, означен таблицом на маријском и руском језику

Галерија фотографија наruskarec.ru/15629Богови Волге

ТАТЈ

АНА

ПЛ

ОТН

ИК

ОВ

А

ТАТЈ

АНА

ПЛ

ОТН

ИК

ОВ

А (2

)LO

RI/LEG

ION

MED

IA

07Путовања

Нај ве ће ру ско остр во, Саха­лин, 6500 километара дале­ко од Москве, про те же се 948 ки ло ме та ра са се ве ра на југ из ме ђу Охот ског и Ја­пан ског мо ра.

Долина плодности у Тихом океануОстрва Русије Сахалин — 16.000 језера, нетакнута природа и необична историја на граници руске и јапанске цивилизације

тем пе ра ту ре се спусте чак до -40 степени.

Ју жни де ло ви остр ва има ју не ко ли ко је зе ра и ла гу на ко је су по пу лар не ме ђу пе ца ро ши-ма, укљу чу ју ћи Бу се, ла гу ну по-зна ту по уку сним шкољ ка ма. Ка да се кра јем апри ла снег ото-пи, низ је зе ра на ју жном Са ха-ли ну, по знат као То пла је зе ра, пред ста вља са вр ше но ме сто за кам по ва ње и пли ва ње.

Љу би те љи аван ту ра тре ба да иду на се вер остр ва, на ко ме се на ла зи ве ћи на ви син ских је зе-ра. Је зе ро Мо хо во је на пла ни-ни Спам берг ве ро ват но је јед-

Ад ми ни стра тив но гле да но, Са-ха лин ска област Ру ске Фе де-ра ци је са сто ји се од чак 59 остр-ва, укљу чу ју ћи и Ку рил ски ар хи пе лаг. У це лој обла сти жи ви са мо око 493 хи ља де ста-нов ни ка. Про цес при са је ди ња-ва ња Са ха ли на и Ку рил ских остр ва Ру си ји по чео је убр зо на кон што је ко зач ки ста ре ши-не Ва си ли ј По јар ко в 1645. го-ди не за Русе открио ова тихо-океанска острва. Мало ка сни је, Са ха лин и Ку ри ли при ву кли су и Ја пан це. Пре пли та ње ру ског и ја пан ског ути ца ја про ду жи-ло се све до 20. ве ка.

Остр во је до спе ло у цен тар па жње ка да су кра јем 90-их го-ди на про шлог ве ка на ње му и у окол ним мо ри ма от кри ве ни наф та и при род ни гас и ка да је та мо из гра ђен нај ве ћи свет ски за вод за пре тва ра ње при род ног га са у теч но ста ње. Ипак, ствар-на ча ро ли ја ове обла сти ле жи у спек та ку лар ној при ро ди, пре-ле пим пла жа ма и не так ну тим шу ма ма ко је по кри ва ју пла ни-не и вул ка не обли жњих Ку рил-ских остр ва.

На Са ха ли ну по сто ји 16.000 је зе ра. Јед но од њих је је зе ро Ту на ј ча, ко је се на ла зи са мо 30 ки ло ме та ра од Ју жно-Са ха лин-ска, глав ног гра да остр ва. Ово је зе ро, окру же но ви со ким пла-ни на ма, за пра во је ве о ма бли-зу оба ле Охот ског мо ра и са мо по се би пред ста вља спек такл при ро де, на ро чи то зи ми, ка да се по вр ши на је зе ра за ле ди и

но од нај и зо ло ва ни јих је зе ра у Евро а зи ји. По треб на су три да на бор бе са изузетно на пор-ним те ре ном да се до ње га до-пре. Ло кал ну цр ве но ис тач ка-ну ри бу, ко ју ме шта ни на зи вају мал ма, ве о ма је те шко ухва ти-ти, али ка жу да је уку сни ја од би ло ко је вр сте ло со са ко ји до-ла зи сва ке го ди не у многобројне ре ке Са ха ли на ра ди мре шће-ња. За све оне ко ји же ле да ужи-ва ју у ле по та ма планине Спам-бер г али ни су спрем ни на му ко трп но тро днев но пла ни на-ре ње, обез бе ђен је пре воз хе-ликоп те ром.

остр во 1945, Ко ре јан ци су оста-ли и постали совјетски гра ђани. У гра ду по сто ји и ма ла за јед-ни ца до мо ро дач ких на ро да, по-де ље них на не ко ли ко пле ме на од ко јих сва ко има соп стве ну кул ту ру и је зик.

У Ју жно-Са ха лин ску, ко га су Ја пан ци то ком оку па ци је на-зва ли То јо ха ра („долина плод-ности“) по сто ји не ве ли ка али ве о ма за ни мљи ва колекција ру-ско-ја пан ске ар хи тек ту ре. Бив-ша ре зи ден ци ја ја пан ског ад-ми ни стра то ра То јо ха ре је ре дак при мер фу зи је ове две ар хи-тек тур не тра ди ци је.

Спектакуларни пацифички пејзажи и музеј обласне историје у Јужно­Сахалинску. Ова грађевина је редак пример фузије руске и јапанске архитектуре: изгледа као јапанска палата, али има камену структуру какву немају зграде у Јапану

Аутор текстова: Ађај Камалакаран, специјално за RBTH

Овај град европског духа налази се неколико хиљада километара далеко од Евро­пе, у далекоисточној тајги настањеној тигровима.

Балтички сан на руском Далеком ИстокуДалеки Исток Хабаровск: мешавина историје, лепе архитектуре, романтике и усамљености у руској тајги на моћној реци Амур

Ле по та но вих цр ка ва, ар хи тек-ту ра 19. ве ка и бо га та кул тур-на сце на чи не Ха ба ровск јед-ним од нај леп ших гра до ва на руском Далеком Истоку. Без об-зи ра на то што се град на ла зи на ис точ ном кра ју Тран сси бир-ске пру ге, на са мој граници са Ки ном, у ње му не ма ни тра га азиј ског ду ха. Пре се мо же ре ћи да ли чи на на се ље на оба ли Бал тич ког мо ра, уда ље ног го-тово 8000 ки ло ме та ра.

У овом гра ду, осно ва ном 1858, све — од ши ро ких бу ле-ва ра оиви че них др во ре ди ма, еле гант них де вет на е сто ве ков-них гра ђе ви на, пред ре во лу ци-о нар них згра да од цр ве не ци-гле, трам ва ја, ста рин ских ре сто ра на, до фон та на, умет-ни ка на цен трал ном тр гу и вре-ве на реч ној оба ли — под се ћа на Евро пу. Чак и ми рис ле та под се ћа на Ме ди те ран. Ипак, зим ске тем пра ту ре од -30, на ко ји ма се и моћ ни Амур пре-тва ра у ле де ну ста зу, под се ћа-ју да иза гра да по чи ње да ле-ко и сточ на тај га.

У Мур ја вјо во-амур ској ули-ци на ла зи се пет му зе ја. Му зеј ло кал не исто ри је, из гра ђен 1894, при ка зу је кул ту ру до мо-ро дач ких на ро да Ха ба ров ског кра ја, и има од лич ну ко лек ци-ју ве за ну за Ру ски гра ђан ски рат (1917–1923) и бру тал не по-след ње бор бе Цр ве не и Бе ле ар-ми је ко је су се во ди ле у овим уда ље ним кра је ви ма.

Иако је град по но сан на сво-ју со вјет ску про шлост и има не-ко ли ко ве ли ких спо ме ни ка СССР-у и ње го вој вој сци, у по-след ње вре ме је ви дљи ва и ре-ли гиј ска ре не сан са. У гра ду се на ла зи нај ве ћа пра во слав на цр-ква ру ског Да ле ког Ис то ка, цр-ква Пре о бра же ња Го спод њег, са сво јим огром ним злат ним ку по ла ма ко је се ла ко ви де из ави о на ко ји при ле ћу на град-ски аеро дром. Не да ле ко од цр-кве на ла зи се ве ли чан стве ни рат ни спо ме ник, све до чан ство па три о ти зма гра ђа на руског Да-ле ког Ис то ка ко ји су да ли жи-

во т у бор би са на ци стич ком Не-мач ком хи ља да ма ки ло ме та ра да ле ко од свог род ног кра ја.

Ве ћи на град ских атрак ци ја и изле ти шта је бли зу ре ке, укљу чу ју ћи цен трал ни парк ко ји се про те же ки ло ме та р и по до бр да са ко га се пру жа нај леп ши по глед на град. Ха-ба ровск по сто ји за хва љу ју ћи гро фу Ни ко ла ју Му ра вјо ву- -Амур ском и у пар ку се на ла-зи ве ли ка ста туа град ског оца, ко ји је био и ге не рал ни гу вер-нер та да шњег Ис точ ног Си би-ра (у на ше вре ме, пре ма ад ми-ни стра тив ним пој мо ви ма, ру ски

Да ле ки Ис ток ни је део Си би-ра). Ме шта ни во ле да ка жу да у це лој Ру си ји не ма леп шег ме-ста за за љу бље не па ро ве: шта је ро ман тич ни је од ме сеца ко ји се огле да у Аму ру, ме ша ју ћи се са од ра зом злат не ку по ле и је-се њим ли шћем рус ке тај ге?

По се ти о ци мо гу да оду бро-дом до Ком со мол ска на Аму ру и Ни ко ла јев ска на Аму ру и та ко ви де је дан од нај ве ли чан стве-ни јих и нај ре ђе на се ље них де-ло ва Ру си је. Из лет до Ха ба ров-ска ни је ком пле тан без од лас ка

Хабаровски мост, познат и као „Амурско чудо“, чији цртеж украшава највећу руску монету од 5000 рубаља, завршен је 1916. године и био је последњи елемент слагалице у прављењу најдуже пруге на свету, Транссибирске магистрале

РУСКА РЕЧ УРЕђУЈЕ И ИзДАЈЕ РОСИЈСКА гАзЕТА (МОСКвА) ДИСТРИбУИРА

Како доћиАвионом „Аерофлота“ или „Трансаера“ мо же се стићи директно из

Москве на хабаровски аеро - дром „Нови“. Из Москве се може до ћи и возом који пола-зи са Ја ро славске желе зни - чке станице. Пут легендарном Транссибирском железни цом до Хабаровска, прет по сле дње станице пред Владивостоком, траје 6 дана и 5 сати.

где од се стиУ Хабаровску има око 40 хотела свих врста. Просечна цена двокре-

ветне собе у градском хотелу са три звездице износи око 50–60 евра. Отприлике исту цену на дан платићете и ако изнајмите једнособан стан бли зу центра града.

где одсестиУ Јужно-Сахалинску има тридесетак хотела са три, четири и пет

звездица. Смештај у двокре-ветној соби кошта око 55–60 евра. Може се изнајмити и приватан стан по цени од 50 евра дневно. Удобни хотели постоје и у свим другим гра-довима на острву.

Како доћиКомпаније „Аерофлот“, „Трансаеро“ и „Росија“ лете директно из Мо-

скве до Јужно-Сахалинска. Лет тра је око 8 и по сати. Ипак, пра ви аван ту ристи ће ићи Транссибирском пругом 7 дана до последње станице, Владивостока, а онда прећи на Сахалин бродом.

у шу ме ко је окру жу ју град и чи ја се ле по та нај бо ље ви ди у је сен. Оне су за пра во по че так Усу риј ске тај ге, ги гант ске шу ме у ко јој жи ве чу ве ни амур ски ти гро ви, нај ве ћи на све ту.

Ус пон на обли жњу пла ни ну Хек сир пружа диван по гле д на град и ње го ве злат не ку по ле, али и на ру ско-ки не ску гра ни цу. Без об зи ра на то што је све што се ви ди од Ки не јед на шу ма, за успон на овај врх по треб на је по-себ на до зво ла због ње го ве по-ли ти чки осет љи ве ло ка ци је.

Ју жно-Са ха линск се из у зет-но из ме нио по след њих де це ни-ја. У вре ме Со вјет ског Са ве за це ло остр во је би ло стро го за-тво ре но и со вјет ски гра ђа ни су мо гли да га по се те са мо уз спе-ци јал ну до зво лу, док стран ци ни су мо гли та мо да оду ни под ка квим окол но сти ма.

На Са ха ли ну жи ви ма ла за-јед ни ца Ко ре ја на ца. Њи хо ви пре ци су на Са ха лин сти гли као рад на сна га ја пан ске вој ске, ко ја је оку пи ра ла ју жну по ло-ви ну Са ха ли на по сле Ру ско- -ја пан ског рата 1905. Ка да је Со вјет ска ар ми ја осло бо ди ла

loR

i/le

gio

n m

edia

geo

pHo

To

loR

i/le

gio

n m

edia

(2)

08 Спорт

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИРУСКА РЕЧ

Руси су неславно испали из даљег такмичења на Евру-2012, претрпевши сенза ци о нални пораз од Грка у групној фази (0:1).

Изгубљена битка првог руског дрим-тима

Фудбал Русију су после сјајне утакмице са Чесима (4:1) прерано прогласили кандидатом за злато на Европском првенству 2012

увек су у шоку. Можемо само да понављамо речи тре нера наше екипе Дика Адвоката да јуче „је-дно ставно није био наш дан“ и да лопта „није хте ла у гол“. На-равно, све се може оправ дати ни-зом траги чних случај но сти. Ипак, неуспех ру ске репре зен-та ције је потпуно логичан.

По свему судећи, основни уз-рок катастрофе је психолошке при роде. Руски репрезентатив-ци су бриљантно савладали Ита лијане (у контролном мечу уо чи Европског првенства) и Че хе са великом гол-разликом. Када су Пољацима дали гол у пр вом полувремену, већ су ви-дели себе у плеј-офу, тако да су, нажалост, без мотивације ушли у друго полувреме утак-

Како се догодило да је Русија, об јек тивно најјача у групи, срав ни ла са зем љом Чехе (који су на крају избили на прво ме-сто у групи) и у друге две утак-ми це надмашила про тивнике по игри и броју шан си — на кра ју испала из даљег так ми-че ња? На то питање тек треба да одговори Руски фуд балски са вез. За сада одговора нема, а чи тава фудбалска јав ност и де-се тине милиона на вијача још

ми це, као и у меч против Грка. Сва како је главна грешка руко-вод ства репрезентације и самих играча у томе што су допусти-ли да их обузме необјашњива еу фо ри ја, као и то што су у тој еу форији потценили противни-ка. Није јасно како се тако не-што могло догодити екипи са то ли ким искуством, екипи чији су играчи освојили бронзу на Европском првенству 2008. и по беђивали на куповима УЕФА у саставу ЦСКА 2005. и „Зе ни-та“ 2008.

Осим тога, Дик Адвокат и ње-го ви сарадници направили су не ко лико тактичких грешака. Опет је дошао до изражаја ста-ри проблем репрезентације Ар-шавинове генерације: екипа не уме да постигне добар резул-тат про тив слабијег противни-ка. До вољ но је сетити се 2009. и пораза од Словеније (0:1) због ко га Русија није учествовала на Светском првенству 2010. И по сле свега тога руски фудбале-ри нису научили да сталожено и систематски сламају фронтал-ну одбрану, а Пољаци и Грци су вешто искористили тај наш не до статак.

На руку противнику је ишло и то што смо на сваку утакми-цу излазили у истом саставу и правили исте измене. Очиглед-не су последице фаворизовања ве терана, крајње благих тре-нинга и запањујуће тактичке је дно личности: ветерани су у дру гом полувремену губили дах и само су се шетали по терену, лопта у стандардним напади-ма није ишла у гол, а Дик Ад-

вокат није могао да понуди не-стандардна тактичка решења. Наша репрезентација се најпре разиграла у мечу са Чесима, а он да у пуном налету нагазила на своје старе грабуље.

Дик Адвокат одлази, као што је најавио пред почетак шампи-оната. Ускоро одлазе и ветера-ни Аршавинове генерације ко-ји ма је већ прошло „лето три -десето“, као и самом капитену. На смену им долази генерација Дзагојева у којој тренутно једино он са своје 22 године игра на ви-соком нивоу и у којој је он једини играч за кога се интересују воде-ћи европски клубови.

Очигледно је да Русија, ако мисли да се 2018. на свом те-рену пласира бар у други део шампионата, већ сада мо ра темељно да пора-ди на исправљању до-са дашњих грешака. Репрезентацији је по-требан страни тренер највише класе са ве-ликим амбицијама и ве-ликом енергијом, али потребан нам је и савремен, добро осми-шљен систем који ће у свакој ге не ра цији стварати на десе-тине фудбалера високе класе, као што је то случај у Немачкој или Шпанији.

Реформе у нашој фудбалској економији започете су у про-те клој деценији. Докле год оне не буду у потпуности остваре-не, дотле ће успех из 2008. годи-не бити само срећна случајност, а сваки наредни неуспех биће, на жалост, логичан и потпуно за служен.Руској репрезентацији је добро кренуло на Евру-2012

Алан Дзагојев је, упркос краху репрезентације Русије, по-стао право откриће Евра-2012

„Био је то дуг пут, и он ће се наставити“

БОРИС ХОДОРОВСКИСОВЈЕТСКИ СПОРТ

Ма ло је ве ли ких те ни се ра ко-ји ма по ла зи за ру ком да по бе-де у че ти ри нај пре сти жни ја тур-ни ра на свету. У овој се зо ни тај врх је осво ји ла Ма ри ја Ша ра-по ва. На спи ску ње них тро фе-ја не до ста ја ла је са мо ти ту ла по бед ни ка „Ро лан Га ро са“, и она је по пу ни ла ту пра зни ну по бе-див ши у фи на лу Са ру Ера ни. Ово је утицало на одлу ку да Марија буде прва же на у исто-рији руског спорта ко ја ће но-сити заставу домовине на отва-ра њу Олимпијаде у Лон дону 27. јула ове године.

Ка ко сте се осе ћа ли док сте сер-ви ра ли меч лоп ту?

То је био је дин ствен мо ме нат у мо јој ка ри је ри. Ка да сам са 17 го ди на по бе ди ла на „Вимблдо-ну“, ми сли ла сам да ни ка да ви ше не ћу осе ти ти ни шта слич-но. Али, док сам кле ча ла на шља ци „Ро лан Га ро са“, по но во сам до жи ве ла исти осе ћај. То ни је са мо је дин ствен, не го за са да и нај дра го це ни ји тре ну так у мом те ни ском жи во ту.

Ко је ва жне мо мен те на пу ту до овог гренд-сле ма би сте из дво-ји ли?Био је то дуг пут, ко ји је по чео још у де тињ ству. И он ће се на-ста ви ти. Још увек имам че му да те жим. Увек сам ве ро ва ла да мо гу да по бољ шам сво ју игру, и са мо за хва љу ју ћи то ме сам осво ји ла че твр ти гренд-слем.

Ма да ра ни је на шља ци ни сам би ла то ли ко си гур на као на дру-гим под ло га ма.

Шта је до при не ло Ва шем на-предо ва њу на шља ци?Ове се зо не сам до ста ра ди ла на фи зич кој спрем но сти. Већ у пр-вом тур ни ру на шља ци у Штут-гар ту осе ти ла сам да не мам про-бле ма са под ло гом. Про шле го ди не сам ус пе ла да се опо ра-вим од по вре де и по че ла бо ље да се кре ћем. Ве ро ва ла сам у се бе и то ми је по мо гло да на-пре ду јем у овој се зо ни.

Сма тра ло се да шља ка ни је Ва -ша под ло га. Реците нам: у ком тре нут ку сте је за во ле ли? Од и гра ла сам до ста ме че ва на „Ро лан Га ро су“. Још увек се се-

РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

18. јула

Московски метро: музеј под земљом

Марија Јурјевна ШараповаРо ђе на је 19. априла 1987. у Њагању, Тјуменска об ласт (Си-бир), куда су се њени родитељи преселили из белоруског гра-да Го меља после чернобиљске трагедије. Живи у Брадентону, Флорида, САД. Има четири гренд-слем титуле и у каријери је зарадила преко 21 ми ли он америчких долара.

facebook.com/ruskarec

Пратите нас на Фејсбуку!

ћам ме ча про тив Жи стин Енен пре две го ди не. Има ла сам све шан се да по бе дим, али сам по-пу сти ла у тре ћем се ту. Али, без та квих по ра за не мо же би ти ни по бе де.

Ка кве су биле Ва ше прог но зе за мушко фи на ле?Во ле ла сам да је по бе дио Но вак Ђо ко вић, јер ње му, као што је то био случај са мном, не до ста-је ти ту ла по бед ни ка на „Ро лан Га ро су“. Јасно је да је Ра фа е ла На да ла би ло не ве ро ват но те-шко за у ста ви ти...

Ка кви су Вам пла но ви за се зо-ну на тра ви?За са да имам пла но ве са мо за ви кенд. Раз го ва ра ла сам са тре-не ром о то ме хо ће ли ми да ти три или че ти ри сло бод на да на. Хте ла бих да их про ве дем са ма мом. По др шка по ро ди це за ме не је вр ло бит на. По сле то га ћу по че ти да се при пре мам за „Вимблдон“.

ИНТЕРВЈУ МАРИЈА ШАРАПОВА

ПР ВА ТЕ НИ СЕР КА СВЕ ТА ПРИ ЧА О ДУ ГОМ ПУ ТУ ДО ГРЕНД-СЛЕ МА И О ПЛА НО ВИ МА ЗА СЕ ЗО НУ НА ТРА ВИ

23 утакмицепровео је Алан Дзаго-јев у дресу главног на ционалног тима. Пр ви пут је изашао на терен 11. октобра 2008. у Дортмунду у мечу против Немачке

3 голаје постигао на Ев-ру-2012. Алан Дза-го јев и Хрват Марио Манџукић тренутнопредводе списак нај-бољих стрелаца овог шампионата

22 годиненапунио је 17. јуна. Сматра се да је мла ди Осетинац главна нада руске репре зен-тације на домаћем светском првенству 2018. године

У БРОЈКАМА

http://serbian.ruvr.ru

радио Глас Русије на српском језику

препоручује

AFP/

EAST

NEW

SAFP/EASTN

EWS

ИТАР-ТАСС

Шаљите своје коментареи постављајте питања нашим ауторима!

editor@ruskarec.ru

ПИШИТЕ НАМ