Српска реч број 358

www.srpska-rec.co.yu

BROJ 358 10. NOVEMBAR 2004. CENA 50 DINARAZA ISTINU, PRAVDU I SLOBODU

GGGGllllaaaavvvvnnnniiii ooooddddbbbboooorrrr SSSSrrrrppppsssskkkkoooogggg ppppooookkkkrrrreeeettttaaaa oooobbbbnnnnoooovvvveeee

BBBBIIIITTTTIIII IIIILLLLIIII NNNNEEEE BBBBIIIITTTTIIII

SRPSKA RE^ ! BROJ 358 ! 10. NOVEMBAR 2004. 3

! STEVO BATI]

Dan pre nego {to je objavqeno da su u Top~ide-ru, na straàrskom mestu, prona|ena beì-votna tela dvojice vojnika, Draèna Milo-vanovi}a i Dragana Jakovqevi}a, oni kojisu se u kasnijim ve~erwim satima zatekli u

beogradskoj Ulici kneza Milo{a bili su svedoci organi-zovane kolone od 10-15 slu`benih policijskih xipova, pu-nih uniformisanih putnika (vizuelno proceweno na 6-8po vozilu), koje je ve}ina prepoznala kao pripadnike SAJ--a. Neuobi~ajenoj, za to vreme i uslove prebrzoj koloni naputu prema Top~ideru put je utiralo vozilo sa upaqe-nim rotacionim svetlima.

Ova ~iwenica mogla bi da bude ~ista koincidencija,ali i prvorazredna osnova za po~etak analize top~ider-ske misterije. Me|utim, nije spomenuta ni u prvim ni unaknadnim, po pravilu karikaturalnim i nedoli~nim zdra-vog razuma istupima vojnog istra`nog sudije Vuka Tufegxi-}a. Ono, pak, {to se omaklo vojniku, kojemu je, po svemu {tose moglo videti i ~uti, i dodeqena misija da odmah poklo-pi, elimini{e ili neutrali{e svakoga i sve {to se ne biuklopilo u zvani~nu verziju doga|aja, nije smelo da pro-makne tzv. nezavisnoj komisiji pod visokim estradnim ru-kovodstvom Boè Prelevi}a. A jeste. I da li slu~ajno!

Videv{i {ta i kako rade slu`beni vojni istra`ni orga-ni, koji su uspeli da za samo jedan dan od javnosti napravemajmunsko gledali{te, ali i da, nelogi~no bi bilo re}i nenamerno, na mestu tragedije uklone ili obesmisle tra-gove koji bi vodili istini, nezavisnu komisiju inicirao jepredsednik Vrhovnog saveta odbrane Svetozar Marovi},prepu{taju}i realizaciju ideje vi{e nego zavisnoj osobi izainteresovanoj strani ministru odbrane Prvoslavu Da-vini}u. Ovaj, koji je samo sedam dana ranije zaloìo ~asti ugled i stavio ruku u vatru na nedvosmisleno utvr|e-nu ~iwenicu, koju je, dakle, besmisleno ponovo dokaziva-ti, da je tog dana funkcionisao tehni~ki sistem obezbe-|ewa u top~iderskoj kasarni i da nije registrovan ulazak,izlazak ili prisustvo tre}eg lica ({to se posle samo ne-koliko sati pokazalo kao sumwiv i sraman iskaz), objav-quje da }e u komisiji biti predstavnici MUP Srbije, BIA,pravosudnih organa, nezavisni stru~waci, ~lan Odbora zabezbednost Skup{tine SCG i predstavnici nevladinih or-ganizacija. Nekoliko ministara i zamenika ministaratrebalo bi da daju odre|enu politi~ku teìnu, a u rad }ebiti ukqu~eno i nekoliko stru~waka, rekao je Davini}progla{avaju}i stru~nim rukovodiocem komisije izvr{nogdirektora Leksa Boù Prelevi}a, biv{eg sudiju i ~la-na srpske vlade. Rad komisije }e, kaè, biti apsolutnotransparentan, a weni rezultati dostupni javnosti. SamPrelevi} dodatno utvr|uje da }e komisija imati odre{e-

ne ruke u utvr|ivawu istine, kao i da }e im vojni organiustupiti sve podatke do kojih su do sada do{li.

Gotovo mesec dana kasnije javnost od te nezavisne ko-misije, kako je, vaqda, i planirano, zna koliko i mesec da-na ranije. Umesto najavqene bulumente stru~waka i auto-riteta, saznala je, tek, da pored TV manekena Boè Prele-vi}a, civilni sektor komisije ~ine Jovan Buturovi} izCentra za civilno-vojne odnose i zamenik ministra prav-de Branislav Bjelica! Ne zna se ko je ve}i autoritet i po-godniji za ovaj zamr{en slu~aj! Mrtva trka! O ostalima,pogotovo o stru~wacima, o kojima je govorio Davini} nitraga ni glasa.

Umesto suptilne ekspertske analize dotada{wih sa-znawa, makar i o~ekivano autocenzurisane dok se istragane zavr{i, Prelevi} trijumfalno i transparentno objav-quje neverovatno otkri}e: ili su se stradali vojnici po-ubijali me|usobno ili se nisu poubijali me|usobno. To da-qe vodi ka jo{ zna~ajnijem ekspertskom zakqu~ku: da voj-nici nisu ubijeni, bili bi ìvi, {to slu~aj, na Prelevi}e-vu àlost, vra}a na po~etak. Na dan kad je nezavisni Pre-levi} zakazao rekonstrukciju doga|aja, oduva ga sa lica me-sta, kao posledwe smetalo, isti onaj kapetan Tufegxi}, ko-ji bi, prema Davini}evoj zamisli, trebalo da mu bude istra-`ni a|utant. Sve to uz Prelevi}ev demar{ na nivou bebekoja leì ukakana neprihvatqivih pola sata duè. Niti sunezavisnom Prelevi}u dozvolili, niti je ovaj, opet, baremdok ovo pi{emo, insistirao, da nezavisna komisija pretra-ì unutra{wost misterioznog podzemnog prostora u ~ijojblizini su vojnici ubijeni. Uzgred, veto na ulazak u kata-kombe pripisuje se ~lanu VSO Borisu Tadi}u. I ta ~iwe-nica je gotovo neverovatna, jer se pokazalo kao apsolutnosigurno da ubistva sa tim podzemqem imaju neposredne ve-ze. Daqe, iako mu pred nosom uklawaju tragove zlo~ina idokazni materijal, {to bi svakom nezavisnom stru~wakubio dovoqan razlog da pomeri mozak i javnosti i svakom kose smatra dràvnikom i u i van ove zemqe, Prelevi} se za-dovoqava zapisni~arewem i tra~arewem u TV kamere.

Kad se na ovaj lonac stavi poklopac od pri~e da je Bo-à Prelevi} kum svom trenutnom mentoru Prvoslavu Da-vini}u, pa i da je kao advokat angaòvan od strane porodi-ce jednog od ubijenih momaka ({to upu}uje na notorni sukobinteresa), ostaje samo pitawe ko je tu od koga nezavisan,ko, za{to i ~iju nezavisnost podupire i kome, zapravo, tinezavisni treba da podnesu ra~un na potpis. Ako su svioni Davini}evi iz BIA, iz MUP, iz Vlade, pa i ovakavPrelevi} sa ovakvim rezultatima nezavisni, onda je boqesvratiti u najbliù nezavisnu kafanu gde se garantovanomoè ~uti vi{e logi~nih i relevantnih re{ewa top~i-derske enigme nego od Prelevi}evog stru~nog tima. Pogo-tovo {to, kako stvari stoje, isti pristup bitnim ~iweni-cama imaju i Prelevi} i pijanac u }o{ku.

UUUU VVVV OOOO DDDD NNNN IIII KKKK

4 SRPSKA RE^ ! BROJ 358 ! 10. NOVEMBAR 2004.

IIII OOOOVVVVOOOO JJJJEEEE SSSSRRRRBBBBIIIIJJJJAAAA

[[AAMMPPIIOONNII UU PPAARRTTIIJJSSKKIIMM KKWWII@@IICCAAMMAAU trci za visoke funkcije u dràvnoj upravi i preduze}ima odav-

no je poznato da ne presu|uje stru~nost nego partijska pripadnost,ali se za neke funkcionere komotno moè re}i i da su svoja mestazasluìli, ako ne velikim iskustvom u poslu, onda makar velikimiskustvom u sakupqawu partijskih kwiìca. Tako je me|u mini-strima u Vladi Srbije apsolutni {ampion novi ministra prosvetei sporta Slobodan Vuksanovi}. On je do sada pre{ao put od portpa-rola Demokratske stranke, potpredsednika Pokreta za demokratskuSrbiju kod generala Mom~ila Peri{i}a i predsednika Narodne de-mokratske stranke, da bi mu se najvi{e isplatila funkcija obi~nog~lana u Demokratskoj stranci Srbije, jer je tu odmah po dobijawu~lanske karte dobio i ministarsku fotequ.

Na napade biv{eg rektora Beogradskoguniverziteta Marije Bogdanovi} da nijestru~an za posao prosvetnih vlasti, Vuk-sanovi} se branio brojem kwiìca, ali nepartijskih nego autorskih, i u svom opusunaveo ~ak dvanaest.

Broj glasova koje je prethodno osvojiokao kandidat za gradona~elnika presto-nice nije uzeo u obzir, po{to mu je tolikapopularnost na izborima donela ubedqi-vo posledwe mesto.

A me|u direktorima dràvnih preduze-}a najve}i strana~ki preleta~ je ubedqi-vo Milanko [aran~i}, ekonomista koji sedanas nalazi na ~elu @TP Beograd. Kaobiv{i ugostiteq i ~lan JUL-a on je uhleb-qewe prona{ao prvo me|u socijalistima,potom u NDS-u, pa pro{ao kroz partijuekonomiste Branka Draga{a na putu do No-ve Srbije, na ~ijem se ~elu nalazi VelimirIli}, ministar za kapitalne investici-je. I wemu se tek ova posledwa ~lanskakarta isplatila, i donela mu mesto gene-ralnog direktora.

PREDSEDNICA KRATKOG PAM]EWAIako su se radikali trijumfalno vratili u SO Zemun, nova predsednica op{tine Gor-

dana Pop Lazi} nije po voqi ni svim simpatizerima svoje stranke, a kamoli Zemuncimadruga~ijih politi~kih opredeqewa. Dok ovi posledwi strahuju da}e im novo-stara vlast ponovo napraviti rasadnik trafika, i ne-kolicina visokih funkcionera SRS se usprotivila wenom imeno-vawu, jer nova predsednica u op{tinu ulazi sa lo{om reputaci-jom zbog afere oko nelegalne gradwe i prodaje ekskluzivnog po-slovnog i stambenog prostora u Zemunu tokom prethodnog mandataradikala.

Gordanu Pop Lazi} je sa skup{tinske govornice optuìo i mini-star finansija Mla|an Dinki} da je u vreme dok je bila sekretarop{tine Zemun sebi obezbedila plac i na wemu podigla zgradu od1.000 kvm, a sve to upisala na ime svog oca Andrije Mili}a. Sta-novi, wih dvanaest, i pet lokala u zgradi su odmah prodati, a Se-

kretarijatu za imovinske i gra|evinske poslove je stigao i zahtev za legalizaciju, gdeje i ugovor o zajedni~koj gradwi Mili}a i Gradimira Savi}a.

Novu predsednicu op{tine u Zemunu bije i glas da je svom suprugu svojevremeno ot-vorila i mesto likvidatora fakturiste u Javnom preduze}u Zemunski informativ-no-poslovni sistem, {to ona odlu~no negira, kao {to i pored dokaza o legalizacijinegira i mutne poslove oko divqe gradwe. [tavi{e, ona danas tvrdi da nema nikakvuprivatnu imovinu te da sa suprugom i porodicom ìvi u Batajnici kao podstanar.

Pop Lazi}eva je, u maniru ~uvenog radikalskog kratkog pam}ewa, zanemarila ~iwe-nicu da su taj skromni iznajmqeni stan mogli da vide ~itaoci revijalne {tampe u Beo-gradu, samo {to je u toj reportaì ona snimqena u prijatnom porodi~nom okruèwu, usred veoma luksuzne ku}e.

O QUBI TARIFI JE RE^Qubomir An|elkovi}, sada ve} biv{i pot-

predsednik beogradske vlade, u posledwemmomentu je nestao sa liste kandidata za grad-skog menaxera, dok wegovog kolegu Tomisla-va \or|evi}a iz vlade beogradske op{tineSavski venac odbornici ni posle tri zaseda-wa nisu izabrali za predsednika ove op{ti-

ne. Razlog je to {to suobojica ume{ana u ur-banisti~ku aferu uelitnom gradskom na-sequ Dediwe. Tridese-tak gnevnih gra|ana suih optuìli za to {tosu odlu~ili da im sru-{e lokale i objekte ka-ko bi napravili mestoza sopstvene tr`necentre. Dok se An|el-

kovi} i \or|evi} brane tvrdwama da su po-buwenicima istekle privremene dozvole ida za te objekte nema mesta u novom regulaci-onom planu naseqa, gra|ani su presavili ta-bak i prijavili ih Drugom op{tinskom sudu,tvrde}i da imaju pravo da ostanu upravo za-hvaquju}i Zakonu o gra|evinskom zemqi{tu,koji, zajedno sa regulacionim planom upravozabrawuje ru{ewe!

[tavi{e, Miroslav Zagorac, jedan od tuì-teqa navodi da su ga \or|evi}evi op{tinariu Savskom vencu odvra}ali od tu`be, tvrde}ida im je predsednica Drugog op{tinskog sudaGordana Mihajlovi} obe}ala da }e obustavi-ti sve istrage ovog slu~aja. Za to vreme \or-|evi} i An|elkovi}, koji je odavno stekao na-dimak Quba Tarifa i reputaciju miro|ije ubrojnim divqim gradwama u prestonici, prav-daju svoj naum putem gradske televizije time{to sporne lokale od preko stotinak kvad-ratnih metara progla{avaju uxericama.


IIII OOOOVVVVOOOO JJJJEEEE SSSSRRRRBBBBIIIIJJJJAAAABIV[A EKSPERTSKA MRE@AKONTROLI[E SRPSKE PARE

Iako se Miroqub Labus i Mla|an Dinki}, predsednik i pot-predsednik stranke G 17 Plus, èstoko brane od sve ~e{}ih optu-`bi da su prigrabili najva`nije finansijske dizgine u dràvii to uz popularnost koja, kako se videlo na lokalnim izborima, neprelazi pet odsto ukupnog broja bira~a u Srbiji, raspored wi-

hovih kadrova govori druga~ije.Uz Labusa kao kopremijera, i Din-

ki}a na mestu ministra finansija,bez ~ije re~i u delo ne moè da sesprovede ijedan projekat Vlade Srbi-je, na mesto predsednika Komisije zahartije od vrednosti ova stranka jepostavila novinara Milka [timca, ito pored zakliwawa da je u G 17 Plusstru~nost kadrova iznad politi~kogopredeqewa.

Tako bi i moglo da se pomisli gle-daju}i spisak sve samih nestrana~kihli~nosti na mestima koje kontroli-{e G 17 Plus, kada se ne bi znalo da jere~ o qudima iz ove stranke iz vreme-na dok se jo{ zvala ekspertska mre-à. Iz te mreè je guverner Narod-ne banke Srbije Radovan Jela{i}, a uzwega i ostali finansijski ekspertikoji su karijeru po~eli u okriquistoimene nevladine organizacije.Jo{ jedna ~lanica je i Vesna Xini},koju je sa mesta direktora vladineAgencije za sanaciju ministar Dinki}rasporedio na ~elo Trezora, a zame-nio je Miloradom Xambi}em. Iako seni on ni direktor Agencije za priva-tizaciju Miodrag \or|evi} formal-no ne vode kao ~lanovi stranke, po-znato je da su joj bliski, dok Vladi-mir Ili}, direktor republi~ke Po-reske uprave vaì za jednog od najpo-verqivijih i najboqe proverenih qu-di Mla|ana Dinki}a.

Zato u Ministarstvu poqoprivre-de Ivane Duli} Markovi} ni ne krijuda pored ministarke me|u zaposleni-ma uglavnom imaju ~lanove ove stran-ke. Isti kadrovi se nalaze i u Repub-li~kom fondu (!) za zdravstveno osi-gurawe na ~elu sa strana~kim kadromSvetlanom Vukajlovi}, i u istoj ob-lasti je i Tomica Milosavqevi}, mi-nistar zdravstva, koji je tako|e pri-padao organizaciji G 17 Plus. Labuso-vi i Dinki}evi qudi vode ra~una i ozdravqu ` ivotiwa, pa su na ~elo Up-rave za veterinu postavili jo{ jed-nog svog ~oveka, dr Dejana Krwaji}a.Iz ove male, ali odabrane ekipe krozkoju dràvni novac najizda{nije pro-

lazi, uskoro bi mogao da izleti samo direktor Uprave carineDragan Jeremi}. Wega su carinici tuìli za zloupotrebe poloà-ja i ovla{}ewa, a wegov prethodnik Vladan Begovi} prozvao up-ravo Labusa da ga je svojevremeno, dok je bio na mestu upravnikaCarinarnice Beograd, spa{avao od sli~nih optu`bi.

KKKKAAAAKKKKAAAAVVVV [[[[EEEE]]]]EEEERRRR????Jo{ po~etkom oktobra Srbiji je istekao rok od tri meseca ko-

ji je dala Evropska unija da se otkriju i kazne {verceri {e}e-ra zbog kojih su Srbiji pro{le godine uvedene sankcije na izvozovog proizvoda. Na tom poslu su se posebno angaòvali vice-premijer Miroqub Labus i ministar finansija Mla|an Dinki},koji su obe}ali brzometnu istragu i razre{ewe slu~aja. Iako je{tampa pre nekoliko nedeqa objavila da je u Labusovom kabine-

tu re~eno da je izve{taj o {e}ernoj aferi skoro zavr{en, samokoju nedequ kasnije je sa istog mesta saop{teno da o {e}ernojaferi nemaju ni{ta novo i da ne znaju da li je izve{taj o tomeko je {vercovao {e}er zavr{en i poslat Briselu! Sli~an odgo-vor je stigao i iz kabineta Milana Parivodi}a, ministra za eko-nomske odnose sa inostranstvom.

Nedavno je i Mla|an Dinki} izjavio da ne zna ni{ta o roku zaizve{taj, jer, kako je naveo, nije u~estvovao u pregovorima. On jeuputio zainteresovane da se raspitaju u Evropskoj uniji. Mini-star finansija je, izgleda, zaboravio da je spremaju}i se za tufunkciju optuìo predsednika MK Komerca Miodraga Kosti}ada je u Evropu pro{vercovao vi{e od 90.000 tona {e}era, a poli-cija je kasnije utvrdila da je MK Komerc zaista izvezao 1.501 to-nu nelegalnog {e}era, a da je drugi krivac ~a~anski Interfri-go, sa 668 tona.

Do sada je (samo) protiv Kosti}a Okru`ni sud u Novom sadu do-neo re{ewe o otvarawu istrage, i tu se stalo, a kako stvari sto-je, ostale krivce za {e}erne sankcije }e morati sama da traìEU, kada joj je ve} toliko stalo. Srpski ministri su zauzeti dru-gim poslovima, a i premijer je zaboravio {ta mu je pisalo u eks-pozeu 3. marta 2004. godine. Zli jezici kaù da je pravi razlogneobjavqivawa izve{taja to {to je papir prazan. Odnosno, dase lako prona{ao krivac za oko 2.000 tona {e}era, ali da seostatak od 88.000 tona nekako zagubio.

JJJJEEEELLLLIIIISSSSAAAAVVVVEEEETTTTAAAA OOOODDDD DDDDOOOOMMMMAAAA]]]]IIIICCCCEEEE DDDDOOOO TTTTUUUURRRRIIIISSSSTTTTEEEEPrvi put posle ro|ewa i detiwstva koje je

tu provela, princeza Jelisaveta je obi{laBeli dvor na Dediwu, ali ne kao svoju ku}u,nego kao turisti~ku atrakciju. Za to je, kao iostali posetioci, platila ulaznicu od 285dinara. Prestolonasledni~ki par, Aleksan-dar i Katarina Kara|or|evi}, sa kojima je Je-lisaveta u lo{im odnosima, za vreme weneposete bili su u Gr~koj, a bez odgovora je osta-lo i to da li je princeza dobijala pozive daposeti svoju rodnu ku}u i ranije, pa ih je od-bijala, ili nije bila ni pozivana pa je ulu-~ila priliku dok su Kara|or|evi}i odsutni. Jelisaveta je, ina-~e, u posetu Belom dvoru do{la zajedno sa ro|acima Vladimiromi Brigitom, koji su dragi gosti prestolonaslednika, jer je princVladimir, sin princa Andreja, sedmi u liniji nasle|ivawa.


IIII OOOOVVVVOOOO JJJJEEEE SSSSRRRRBBBBIIIIJJJJAAAALOKALNE LAKRDIJERok za formirawe lokalnih vlasti iste-

kao je, ali u ve}ini op{tina u Srbiji jo{ ni-su odràne konstitutivne skup{tine. To biu svakoj normalnoj sredini zna~ilo prinud-nu upravu, ali je ona onemogu}ena Zakonom olokalnoj samoupravi, u kome nije predvi|en irok u kome op{tinska izborna komisija du`-na da dostavi re{ewe o odborni~kim manda-tima. Po{to se vlast u op{tinama moè po-sti}i samo politi~kim dogovorom, oni se ote-ù u beskraj, uz te{ke strana~ke optu`be pai koalicije kakve se do nedavno nisu mogleni zamisliti.

Tako su radikali u svoj veliki trofej, op-{tinu Zemun, prvo najavili upad po scenari-ju 5. oktobra dok ve}inu nisu namakli uz po-mo} dvojice odbornika iz Pokreta Snaga Sr-bije biznismena Bogoquba Kari}a, koji su,pak, posle te odluke, brzometno izba~eni izstranke.

U Novom Pazaru radikali su spremni da seu formirawu vlasti udruè sa Listom zaSanxak Sulejmana Ugqanina, koga podràvaDS, a u Ni{u su poro|ajne muke trajale za-hvaquju}i pregovorima izme|u DS i DSS, ipored toga {to je Nova Srbija Velimira Ili-}a odnela pobedu u gradu. Ni{ki odbor DS jeoptuìo DSS za neuspe{no formirawe ve}i-ne, jer je samo jedan sat nakon potpisivawa sporazuma sa Novom Srbijom, stranka VojislavaKo{tunice krenula u pregovore sa demokratama.

U Negotinu je DS napravila koaliciju sa radikalima, a u Kladovu sa socijalistima. Od-bornicima ni{ta ne}e zna~iti ni pretwe iz centrale da }e predsednici op{tinskih odbo-ra biti smeweni jer su, kao i u Republi~kom parlamentu, i lokalni predstavnici vlastivlasnici svojih mandata.

Proporcionalni izborni sistem umesto ve}inskog je o~igledno napravio r{um dozvoqava-ju}i da se o op{tinama odlu~uje iz beogradskih sedi{ta stranaka, a najzanimqivija je kombi-nacija u vojvo|anskom parlamentu. Tamo je vode}i DS, odbijaju}i koaliciju sa radikalima isocijalistima, dok su wih odbili liga{i Nenada ânka i DSS, morao da se udruì sa PSS, ipored optu`bi da je prvi uveo biznismena Bogoquba Kari}a u jedan od srpskih parlamenata.

BIV[I PREMIJERRU[I PREDSEDNIKABiv{i premijer Zoran @ivkovi} se predo-

mislio, pa je umesto u biznis (najavio osniva-we konsultantske ku}e) odlu~io da se vrati upolitiku, i to, ni maweni vi{e, nego ru{ewempozicije predsednikaDS Borisa Tadi}a.

Posle drugog Tadi}e-vog oponenta u stranciêdomira Jovanovi}a iwegovog propalog poku-{aja da unutar sopstve-ne stranke stvorifrakciju, tj. proveribroj sopstvenih pristalica, @ivkovi} se op-redelio za oprezniji scenario, pridobijawe~lanova Glavnog odbora stranke i agitacijupo op{tinskim centralama. Za razliku od Jo-vanovi}a, koga mnogi u DS smatraju grobaromreformskog kursa Zorana \in|i}a, wegov na-slednik na premijerskom mestu igra upravo nakartu politi~kog nasle|a pokojnog premijera,koriste}i prigovore koji se ~uju u javnosti daBoris Tadi} nema jasan politi~ki koncept.

Toga, dodu{e, nije bilo ni za @ivkovi}e-vog vakta na najmo}nijoj funkciji u dràvi, ajedino {to @ivkovi} kopira je na~in na kojise \in|i} odrào na ~elu DS u sukobu sa Vuk-sanovi}em, koji mu pre {est godina umalo ni-je preoteo stranku. U sakupqawu podr{ke izop{tinskih centrala \in|i}evim pristali-cama je tada pomogao upravo ni{ki odbor DSZorana @ivkovi}a.

BOGDANOVI]EVA NERVOZAU jurwavi za {to podobnijim saradnicima koji }e zauzimati nove gradske funkcije,

glavnog menaxera i glavnog gradskog arhitekte, gradona~elnik Beograda Nenad Bogda-novi} je postavio Bojana Stanojevi}a i \or|a Bobi}a, obojicu iz prethodnog saziva Iz-vr{nog odbora grada, i to bez dogovora sa budu}im koalicionim partnerima iz DSS i

G 17 Plus, koji su muve} zamerili na ner-vozi.

Stanojevi} je bio za-duèn za komunalnedelatnosti i infra-strukturne projekte, ave} na to mesto je do-{ao sa veoma tankombiografijom, kao di-plomirani ekonomi-sta na radnom mestuodbornika u op{tiniStari grad. Izgleda da

se brzo sna{ao, jer je ve} prve godine u ranijem mandatu uspeo da podstanarsku sobicuzameni luksuznom nadgradwom u elitnoj beogradskoj op{tini Vra~ar, a vo`wu u grad-skom prevozu jednim od malobrojnih modela krajsler kruzera, ~ija je cena na Sajmuautomobila iznosila koliko i mawi stan na istom mestu, oko 40.000 evra.

Arhitekta Bobi} se, me|utim, ve} prvog dana po imenovawu na{ao u sukobu interesa,jer je vlasnik projektantske firme Slavija biro, {to je nespojivo sa poslom gradskogarhitekte koji ima glavnu re~ u kreirawu urbanisti~kih planova i arhitektonskimprojektima od zna~aja za Beograd, jer je odgovoran i za wihovo ostvarivawe.


IIII OOOOVVVVOOOO JJJJEEEE SSSSRRRRBBBBIIIIJJJJAAAA

VUK DRA[KOVI] UKORIO POSLANIKEU delu sednice Glavnog odbora SPO zatvorenom za javnost {ef

stranke Vuk Dra{kovi} kritikovao je pona{awe poslanika uslu~aju privilegije slede}im re~ima:

Ne moè niko da mi kaè da se smelo de-siti da poslanici Srpskog pokreta obnoveizraze bilo kakvu, a pogotovo ne apsolutnukolektivnu solidarnost sa drugim posla-nicima iz Skup{tine oko Zakona o poslani-cima i wihovim poslani~kim privilegija-ma. Verujte mi, bio sam u Monaku kada mi jei-mejlom javqeno da ispod toga Zakona sto-je i potpisi na{ih poslanika. Nisam mogaoda verujem.

Moram ne{to da vam kaèm: ne moète oovakvim stvarima raditi na svoju ruku. Pa

nisam ja stranac, pa da meni poslanici SPO ne mogu da kaù dapostoji odre|ena ideja. Ja bih im rekao ono {to mislim. Ne igraj-te se qudi, imate plate koje nisu velike ali nisu ni male, ima-te dnevnice... Srbija je polugladna. Najve}i deo Srbije je nezapo-slen, narodu je du{a u nosu... Ne smete to da radite! Ne smete! Uovom trenutku ma koliko bilo opravdano, znam ja kakav je zakondonela Rusija, i tako daqe, ali izme|u baba i àba kada se sta-vi znak jednakosti onda dobijate nejednakost. Pogotovo ne sme-te, nipo{to ne smete, kad je ve} sve u~iweno, sada da ulazite jo{i u rat s medijima. Naprosto, mi nismo bili inicijatori ovog za-kona, nismo u~estvovali u wegovoj izradi, i ta~ka. Ne preuzimaj-te na sebe ulogu branioca ne~ega {to se u o~ima ogromne ve}inegladnog naroda u Srbiji ne moè odbraniti.

DHSS PODR@AO DANICU DRA[KOVI]Demohri{}anska stranka Srbije smatra opravdanim zahtev SPO

da Danica Dra{kovi} preuzme funkciju direktora Instituta zabezbednost. Objektivno, gospo|a Dra{kovi} bi bila prava li~-

nost za mesto direktora BIA, jer je svakako istru~no i politi~ki kompetentnija za ovufunkciju od sada{weg direktora.

Tandem Bulatovi}-Jo~i} dozvolio je da Sr-bija ponovo bude zemqa smrti, balkanska Ko-lumbija, uspe{na jedino u proizvodwi sve-ìh humki i crnih barjaka. Posebno je simp-tomati~no {to je restauriran sistem vredno-sti, odnosno sistem zla koji je vaìo u vre-me Slobodana Milo{evi}a, sa tajnim slu`-bama, dràvnim, slu`benim i drugim tajna-ma iza kojih se krije sve. Srbija tog balasta

i tog zla mora hitno da se oslobodi ako èli u porodicu evrop-skih dràva i naroda. Horsko protivqewe koalicionih partne-ra i wihovih jataka iz SPS da Danica Dra{kovi} preuzme ovufunkciju najboqa je potvrda da ona treba da bude na tom mestu.

Burazerska vlada koja ` eli da konzervira postoje}e stawe pla-{i se ovakvog re{ewa kao |avo krsta. Za{to? Zato {to bi eska-droni smrti bili demontirani, zato {to bi misterije bile demi-stifikovane, zato {to bi dosijei bili otvoreni, a samim tim ras-krinkani i mnogi od onih koji su danas na vlasti kao i wihovimentori koji iz senke vladaju Srbijom

Zbog toga DHSS smatra da SPO treba da istraje u ovom zahtevu,a ne da prebira po mrvicama sa trpeze vlasti.

INFORMATIVNA SLU@BA DHSS

ZAKONo izmenama i dopunama Zakona o pravima bo-raca, vojnih invalida i ~lanova wihovihporodica od 24. novembra 1989. godine

^l. 1.U Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida

i ~lanova wihovih porodica (Slu`beni glas-nik SRS br. 54/89) posle prvog stava u ~lanu1. Zakona dodati drugi stav:

Status boraca narodnooslobodila~kog ra-ta imaju i pripadnici Jugoslovenske vojske uOtaxbini i Ravnogorskog pokreta, po~ev od 17.aprila 1941. do 15. maja 1945. godine, pod istimuslovima propisanim u ^lanu 2. Zakona oosnovnim pravima boraca, vojnih invalida iporodica palih boraca (Slu`beni list SRJbr. 24/98, 29/98 i 25/2000) za pripadnike parti-zanskih odreda, narodnooslobodila~ke vojskei partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Ju-goslovenske armije od 17. aprila 1941. do 15.maja 1945. godine.

^lan 2.Postoje}i ^ lan 3. zameniti novim ^ lanom 3.

koji glasi: Vojnim invalidima i korisnicima porodi~-

ne invalidnine, pored lica kojima je to svoj-stvo priznato po vaè}em saveznom propisukojim su ure|ena osnovna prava vojnih invali-da i porodica palih boraca, ovim Zakonom sesmatraju i invalidi i porodice palih pripad-nika Jugoslovenske vojske u otaxbini i Rav-nogorskog pokreta.

Ustanovqava se Ravnogorska spomenica1941 na koju imaju pravo lica koja su od 17. ap-rila 1941. godine do 31. decembra 1941. godinestupila u odrede Ravnogorskog pokreta, odno-sno Jugoslovenske vojske u otaxbini. Weni no-sioci se u svemu izjedna~avaju sa nosiocimaPartizanske spomenice 1941.

^lan 3.U ~lanu 5. stav 1. ta~ka 7. posle re~i: Par-

tizanske spomenice 1941 dodaju se re~i: iRavnogorske spomenice 1941.

^lan 4.U ~lanu 6. bri{e se re~: Socijalisti~ke, a

bri{u se celi stavovi 2. i 3.^lan 5.

U ~lanovima 9, 11, 12, 13, 14, 16, 19, 27 i 53.bri{u se svuda re~i: li~ni dohodak i zame-wuju re~ju: prihod.

U ~lanu 9. stav 3., ~l. 15. bri{e se re~: So-cijalisti~ke.

^lan 6.U glavi 7. posle re~i: Partizanske spomeni-

ce 1941. dodaju se re~i: i Ravnogorske spome-nice 1941.

^lan 7.U ~lanu 24. svuda se posle re~i: Partizan-

ske spomenice 1941. dodaju re~i: i Ravnogor-ske spomenice 1941.

^lan 8.Bri{e se ceo ~lan 35. i zamewuje novim ~la-

nom 35. koji glasi:Sva prava predvi|ena ovim Zakonom odno-

se se na sve pripadnike NOR-a, bez obzira dali su osu|eni pravosna`nim sudskim presuda-ma da su u~estvovali u borbama protiv parti-zanskih odreda narodnooslobodila~ke vojskei Jugoslovenske armije.

^lan 9.U ~lanu 43. stav 3. bri{u se re~i: Izvr{no

ve}e Skup{tine Socijalisti~ke Republike Sr-bije i zamewuje re~ima: Vlada Republike Sr-bije.

U ~lanu 43. stav 3. bri{u se re~i: Izvr{nove}e Skup{tine Socijalisti~ke Republike Sr-bije i dodaju re~i: koje bira Narodna skup-{tina Republike Srbije.

^lan 10.U ~lanu 46. posle re~i: Partizanske spome-

nice 1941. dodaje se re~: i Ravnogorske spo-menice 1941.

^lan 11.U ~lanu 50. stav 1. bri{u se re~i: grada Beo-

grada i zamewuje re~ju: gradova i umesto re-~i: gradski organ uprave zamewuju re~ima:gradski organi uprave.

^lan 12.U ~lanu 53. i ~lanu 63. svuda se bri{e re~:

Socijalisti~ke.^lan 13.

U ~lanu 55. stav 1. ta~ka 2. i ~lanu 58. stav1. ta~ka 5. bri{u se re~i: organizacija udru-ènog rada i zamewuje re~ju: preduze}a.

^lan 14.Bri{e se u celini postoje}i ~lan 65. i za-

mewuje novim ~lanom 65. koji glasi:Rokovi za ostvarivawe prava pripadnika

Ravnogorskog pokreta, odnosno Jugoslovenskevojske u otaxbini i ~lanova wihovih porodi-ca, po~iwu te}i od dana po~etka primene ovogZakona.

^lan 15.Sredstva za materijalnu primenu ovog Za-

kona obezbe|uju se buxetom Republike Srbije.^lan 16.

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od da-na objavqivawa u Slu`benom glasniku Re-publike Srbije.

OBRAZLO@EWEMnogo je razloga za dono{ewe ovog Zakona.

On je utemeqen na istorijskoj istini, sa veli-kim zaka{wewem ogla{ava nevaè}im ideo-lo{ke laì o generalu Dragoqubu-Draì Mi-hailovi}u, Jugoslovenskoj vojsci u otaxbini iRavnogorskom pokretu, otvaraju}i vrata za ga-{ewe mr`wi i podela iz tragi~nog gra|anskograta u srpskom narodu.

Istorijska je istina da general{tabni pu-kovnik tada{we Jugoslovenske kraqevske voj-ske, Dragoqub Mihailovi}, 17. aprila 1941. ne-daleko od Doboja, odbija da prihvati kapitu-laciju Vojske. Obra}a se vojnicima Brzog od-reda 41. pe{adijskog puka i kaè: Ne prizna-jem kapitulaciju, ta re~ ne postoji u srpskomjeziku. Odmah izdaje naredbu o borbenom po-kretu prema Srbiji.

Za Mihailovi}em kre}u: kapetani MilojkoUzelac, zvani Taras, i Petar Damjanovi}, mari-nac Frawo Seni~ar, Hrvat iz Dalmacije, Jevre-jin Xili Bewamin, kapetani Miroslav Stanko-vi} i Milenko Reqi}, poru~nik Boìdar Ili},narednik Gojko Avaz, potporu~nik Pavle Me{-kovi}, major Miodrag Palo{evi} i jo{ vojnika.

Severno od Han Pijeska, izjutra 26. aprila,ovi qudi napadaju nema~ku motorizovanu ko-lonu i, posle vi{ednevnih borbi sa Nemcimai usta{ama, prvi gerilci u tada porobqenojEvropi prelaze Drinu i stiù u Srbiju.

Pukovnik Dragoqub Mihailovi} naredio jeda razviju dve zastave: Jugoslovenske kraqev-ske vojske i 41. pe{adijskog puka. Odred je ot-pevao himnu Boè pravde i Oj, Srbijo.

Nedaleko od Bajine Ba{te, 5. maja 1941, Od-red opkoqavaju Nemci. Posle juri{a i probo-ja obru~a, Mihailovi} sa gerilcima, u no}i iz-me|u 12. i 13. maja, stiè na obronke Suvobora,na Ravnu goru, odakle odmah upu}uje poziv naop{tenarodni ustanak protiv okupatora.


ZZZZ AAAA KKKK OOOO NNNN OOOO DDDD AAAA VVVV NNNN AAAA AAAA KKKK TTTT IIII VVVV NNNN OOOO SSSS TTTT SSSS PPPP OOOO

Ni{ta ne traèdevet Jugovi}a

Srpski pokret obnove prosledio je Skup{tini Srbije (a ova jeodbila da ga uvrsti u dnevni red po hitnom postupku) Zakon o iz-menama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i~lanova wihovih porodica od 24. novembra 1989. godine, koji jeu jednom delu javnosti odmah dobio kolokvijalni naziv Zakono izjedna~avawu prava partizana i ~etnika Re~ je o zakonu ko-ji u penzijama, invalidninama i svim ostalim pravima u potpuno-sti izjedna~ava pripadnike partizanskog pokreta za vreme Dru-gog svetskog rata sa pripadnicima Ravnogorskog pokreta, odnosnoJugoslovenske vojske u otaxbini. Na {irem planu, zakon bi tre-balo da predstavqa formalni akt o nacionalnom pomirewu dveSrbije, kojima ni 60 godina nije dovoqno da sednu za isti sto.

Tada, Mihailovi}evim dolaskom na Ravnugoru, pokrenut je NOR, istinski Narodnooslo-bodila~ki rat, bez ideolo{kih, strana~kihili stale{kih ciqeva. Ve} u junu 1941. celaIsto~na Hercegovina bila je jedinstvenifront bune, cela Srbija i Crna Gora premre-ène su gerilskim {tabovima, ustanak je ob-uhvatio Liku, Kordun, Bosansku Krajinu... Po-gledi divqewa svih zgaènih evropskih na-cija, kao i savezni~kih armija i prestonica usvetu, bili su okrenuti ka Mihailovi}u i we-govoj gerili.

Istorijska je istina da je 4. jula 1941. i Ko-munisti~ka partija Jugoslavije, ~iji je gene-ralni sekretar bio Josip Broz Tito, uputilaproglas za ustanak protiv okupatora. Tako|eje istina da su komunisti i wihove vo|e biliprotiv ustanka sve do 22. juna, do napada Ver-mahta na Sovjetski Savez. Istorijska je isti-na da su prvi komunisti~ki pucwi ispaqeni 7.jula 1941, u Beloj Crkvi, i to ne u okupatoranego u Srbe. Time je oslobodila~ki ustanakpreokrenut i u gra|anski rat i bratoubijawe.

Istorijska je istina da je Mihailovi} u~i-nio sve da bi spre~io katastrofu. Ispruènaruka vapaja za slogom dve gerile nije prihva-}ena i svi pregovori sa Titom su propali.

Tako su dva antifa{isti~ka pokreta otpo-ra, Mihailovi}ev i Titov, oba jugoslovenska po

dràvnom opredeqewu i oba ve}inski srpskapo svom nacionalnom sastavu, boji{te protivokupatora i usta{a pretvorila i u me|usobnuklanicu.

Me|usobni rat pod okupacijom i usred rataprotiv okupatora? To nam se dogodilo pokre-tawem boq{evi~ke revolucije.

Tokom Drugog svetskog rata, u takvu apoka-lipsu nije bio gurnut nijedan drugi narod uEvropi.

Mnogi partizani 1941. nisu ni slutili darevolucija vodi u pakao. Ustali su protiv fa-{izma i nacizma, za odbranu opstanka srpskognaroda u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, a izqubavi prema Rusiji i verovawa da je u toj ve-likoj zemqi izgra|en sistem jednakosti i sre-}e za sve qude, svrstali su se ispod crvenepartijske zastave i petokrake, odbaciv{i le-galnu dràvnu zastavu i Vladu ~iji je mini-star vojni bio general Mihailovi}.

Politikom komunisti~kog rukovodstva onisu, me|utim, upregnuti u bitku protiv sopstve-ne nacije, svojih porodica i svojih istorijskihi duhovnih korena.

Pesma Nosim kapu sa tri roga i ratujem pro-tiv Boga ishodovala je masakrom srpskog sve-{tenstva ravnom onom koji su po~inile usta-

{e, a pokli~i o istrebqewu velikosrpskoghegemonizma preto~eni su u najve}a strati-{ta. Ispod stambenih naseqa, po jamama Srbi-je i biv{e Jugoslavije, ispod stadiona jo{ sumasovne i neobeleène grobnice.

Veliki zlo~in decenijama je promovisan uvrlinu, la` za istinu i mr`wa za veru. Ideo-lo{ki bukvari pobednika u gra|anskom ratu,~itanke, enciklopedije, nau~ni tomovi, fil-movi, odlikovawa, datumi... sve je sluìlo, asluì dominiraju}e i danas, slavqewu bra-toubistva i progla{avawu `rtava i wihovogpotomstva za xelate i saradnike okupatora.Greh posle greha. To je najve}i greh.

Ve} {est decenija napada se svest i pod-svest srpskog naroda da je general DragoqubMihailovi} oko sebe bio sakupio goli olo{,masne i prqave koqa~e, duhovni talog i umo-bolnike.

Takvi su, dakle, bili kwièvnik Ivo An-dri}, profesor Aleksandar Bajt, kwièvnikDragi{a Vasi}, profesor krivi~nog prava Ra-doje Vuk~evi}, profesor Mita \or|evi}, sinvojvode Mi{i}a, major Aleksandar Mi{i}, ma-jor Pavle \uri{i}, politi~ki prvaci AdamPribi}evi} i dr @ivko Topalovi}, komandantprvog Ravnogorskog korpusa Zvonimir Vu~ko-vi}, oficiri Deroko i Bojovi}, general Mio-drag Trifunovi}, advokat Stevan Moqevi}...

Zarobqen u bici protiv Nemaca, naRavnoj gori, u decembru 1941, majorIvan Fregl, ina~e Slovenac, osu|enje na smrt, a posledwa èqa mu jebila da, u ime prezira prema okupa-toru, li~no komanduje streqa~komvodu Nemaca da pucaju u wega! Ide-olo{ka istorija laì i mr`we pro-glasila je Stanu Pu{evi}, ~ijih jedevet sinova poginulo u odbrani odusta{a i Nemaca zbega srpskih iz-beglica na Drini za majku ne devetnovih Jugovi}a nego devet izdajni-ka i saradnika okupatora, samo zbogtoga {to su poginuli pod zastavomgenerala Mihailovi}a i Jugosloven-

ske vojske u otaxbini.Istorijska je istina da je nema~ki okupator

raspisao poternicu i za Mihailovi}em i zaTitom, obe}av{i istu nagradu za glave oboji-ce: po 100.000 nema~kih rajhsmaraka u zlatu.

Istorijska je istina da je ogromna ve}inazato~enih i ubijenih u beogradskim logorimana Bawici i Sajmi{tu pripadala Jugosloven-skoj vojsci u otaxbini ili su bili saradniciRavnogorskog pokreta.

Istorijska je istina da je, od 1941. do jese-ni 1944, protiv snaga generala Mihailovi}apokretano osam velikih okupatorskih ofan-ziva, a od jeseni 1944. do maja 1945. u mnogimborbama Jugoslovenska vojska u otaxbini bi-la je meta i `rtva zdruènih udara okupator-skih, usta{kih i partizanskih snaga. Lijev~ePoqe je simbol toga i takvog satirawa Miha-ilovi}eve vojske, tada napu{tene i od veli-kih ratnih saveznika i Vlade u Londonu i sa-mog jugoslovenskog Kraqa.

Istorijska je istina da su mnoge velike po-bede Mihailovi}evih snaga nad okupatorom iusta{ama, kao {to je ~uvena Vi{egradska ope-racija u jesen 1943, pripisana Titovoj gerili.

Istorijska je istina da su zapadni savezni-ci, po nare|ewu Tita i wegove komande, a sa

ciqem uni{tewa nacionalnih snaga i pripre-me za trijumf u otaxbinskom ratu, tokom 1944.masovno bombardovali Beograd i sve ve}e gra-dove u Srbiji i Crnoj Gori, kojom prilikom jeubijeno i te{ko raweno desetine hiqada ci-vila. Po dogovoru velikih Jugoslaviji je odre-|ena boq{evi~ka posleratna sudbina i zatosu tako surovo ka`weni oni koji nisu hteli ko-munizam u svojoj zemqi.

Istorijska je istina da su zapadni savezni-ci priznali greh i da je ameri~ki predsednikHari Truman 1948. posthumno odlikovao gene-rala Mihailovi}a, dodeliv{i mu Legion ofMerit, najvi{e odlikovawe koje Amerika dajestrancima. Kasno je to bilo i za Mihailovi}ai za wegovu vojsku i za na{u dràvnu i nacio-nalnu sudbinu.

Sa Galovi}a poqane, kod Prawana, gde je ge-neral Mihailovi} bio sagradio ratni aero-drom, posledwi savezni~ki avijati~ari uzle-teli su u decembru 1944. Mogli su jedino da ja-ve o stra{nom raspe}u Srbije, u kojoj je masov-no streqawe protivnika komunizma bilo pro-gla{eno za rutinsko uklawawe crnih ta~aka.Takvih ta~aka do kraja 1945. bilo je vi{e od100 hiqada. Takva crna ta~ka postao je i samgeneral Mihailovi}, osu|en na smrt na monti-ranom sudskom procesu i streqan, tajno, da nidanas ne znamo gde, u zoru 17. jula 1946.

Istori~ari sada znaju {ta bi bilo da gra-|anskog rata ili onakvog wegovog ishoda nijebilo. Ponovila bi nam se pobedni~ka 1918. go-dina. Komunizma i svih posleratnih zlo~inane bi bilo, a Jugoslavija, kao federacija ilikonfederacija, svrstala bi se u vode}e evrop-ske dràve i demokratije. U woj bi, procewu-je se, danas ìvelo oko 30 miliona qudi.

Da. Tako bi bilo. I krvavog raspada dràvene kraju 20. veka, ni svega ostalog {to nam sedesilo i jo{ se de{ava ne bi bilo.

Istorija se, me|utim, ne moè mewati. Ono{to moèmo i {to moramo je da promenimo si-stem vladaju}e laì i da budu}nost Srbije te-meqimo na istini. Prekasno za mrtve, ali nei za danas ìve i jo{ nero|ene.

Zato ovaj Zakon ne osporava ni jedno posto-je}e pravo pripadnicima partizanskog pokre-ta i wihovim porodicama, koje izvire iz bor-be protiv okupatora, protiv fa{ista i naci-sta u Drugom svetskom ratu. Ovaj Zakon samo taprava, po istom osnovu, daje i pripadnicimaJugoslovenske vojske u Otaxbini i Ravnogor-skog pokreta.

Skup{tina Republike Slovenije, 2. oktobra2003, u svemu je, da podsetimo i na ovu ~iwe-nicu, izjedna~ila pripadnike Narodnoosvobo-dilne fronte i Jugoslovenske vojske u otax-bini.

Srbija ne sme do~ekati 2005, kada }e ceosvet obeleìti 60-godi{wicu pobede nad fa-{izmom i nacizmom, sa ideolo{kim i antina-cionalnim laìma o generalu Dragoqubu-Dra-ì Mihailovi}u, Jugoslovenskoj vojsci u otax-bini i Ravnogorskom pokretu. Ve}ina, ogromnave}ina Srbije bila je sa Mihailovi}em i uz Mi-hailovi}a. Ideolo{ka i osvetni~ka anatemaba~ena na tu Srbiju pre 60 godina, anatema jei na Srbiju danas i na na{u narodnu istoriju.

Istina, pomirewe, budu}nost. To je su{tinaovog Zakona.

Poslanici Srpskog pokreta obnoveu Skup{tini Srbije


! ILIJA STAMENOVI]

Predlogom zakona koji je Narodnoj skup{tini dostavio Srpskipokret obnove reguli{e se pitawe priznavawa prava na pen-zije i socijalnu za{titu borcima Ravnogorskog pokreta, od-nosno Jugoslovenske vojske u otaxbini. Zbog ~ega bi, po Va-

{em mi{qewu, bilo zna~ajno da Srbija dobije zakon kojim bi seizjedna~ile obe strane u gra|anskom ratu od pre {ezdeset godi-na?

Kao {to je poznato, posle Drugog svetskog rata jugoslovenski komuni-sti su na svoje suparnike u gra|anskom ratu stavili hipoteku nacio-nalne izdaje, istorizovali su svoju pobedu u gra|anskom ratu tako {tosu rekli da partizani nisu vodili borbu protiv dela svog naroda, ne-go protiv narodnih izdajnika i saradnika okupatora. To je dobro po-znat ideolo{ki pristup koji je decenijama bio podignut na rang dràv-ne politike.

Posle 1945. pripadnici Ravnogorskog pokreta i vojnici generalaMihailovi}a na razli~ite su na~ine tretirani u dru{tvu. Najè{}ao{trica bila je uperena na narodne neprijateqe; ko je bio progla-{en za narodnog neprijateqa wemu je oduzimana imovina i gra|anskaprava na odre|eni broj godina, a do 1953. deca narodnih neprijate-qa mogla su da zavr{e samo osnovnu {kolu. Kasnije je to postalo dis-kreciono pravo dràvnih organa u postupawu sa ideolo{ki nepodob-nim gra|anima. Tako smo godinama imali one koji su bili na pravojstrani, pa su samim tim mogli lak{e da prosperiraju u dru{tvu iostvare prava na zapo{qavawe, dobijawe stana i sli~no, dok su nadrugoj strani bili oni koji su na bilo koji na~in imali veze sa vojskomgenerala Mihailovi}a i Ravnogorskim pokretom, sa monarhijom... i popravilu bili na udaru takve hipoteke.

Mnogim istaknutim pripadnicima Ravnogorskog pokreta oduzimana jeimovina ~ak i u slu~ajevima kada nisu bili progla{eni za narodnog ne-prijateqa. Pre nekoliko meseci sasvim slu~ajno sam otkrio podatakda je odmah posle rata konfiskovana ku}a Dragi{e Vasi}a u GorwemMilanovcu, iako je on najverovatnije ìvot izgubio u logoru Jaseno-vac ili Stara Gradi{ka po nekim svedo~ewima ìv je spaqen. Ispa-da da su partizani na neki na~in nagradili usta{e {to su ubili Dra-gi{u Vasi}a?!


KK OO SS TT AA NN II KK OO LL II

Ni potomak ne bi ga majci

^lan 1.Ovim zakonom ure|uje se rehabilitacija li-

ca koja su kao `rtve politi~ke i ideolo{kerepresije li{ena slobode, ka`wena ili osu-|ena u periodu od 24. maja 1944. do 04. avgusta1990. godine, bez obzira da li je protiv tih li-ca vo|en propisani postupak ili ne.

Rehabilitovano lice smatra se neosu|iva-nim, a prava koja su mu bila ograni~ena iliuskra}ena vra}aju mu se u skladu sa zakonom.

^lan 2.Rehabilitacija iz ~lana 1. ovog zakona obu-

hvata lica koja imaju prebivali{te na teri-toriji Srbije (ev. i Crne Gore) kao i lica ko-ja su pre smrti imala prebivali{te na teri-toriji Republike Srbije (odnosno ev. Republi-ke Crne gore.

^lan 3.Rehabilituju se, po sili zakona, lica nad

kojima je u periodu od 24. maja 1944. do 24. av-gusta 1945. godine bez su|ewa ili na osnovuodluka vojnih sudova operativnih vojnih jedi-nica izvr{ena smrtna kazna.

Ako postoji osnovana sumwa da je lice izstava 1 ovog ~lana izvr{ilo ratni zlo~in ilineko drugo krivi~no delo koje po op{tim pra-vilima ne zastareva, javni tuìlac moè po-krenuti redovni krivi~ni postupak.

^lan 4.Rehabilituju se, po sili zakona, lica osu-

|ena ili ka`wena u krivi~nim ili admini-

strativno-kaznenom postupku u vezi sa Rezo-lucijom Informacionog biroa komunisti~kihpartija od 28. juna 1948. godine.

Rehabilituju se i lica koja su u slu~aju izstava 1. ovog ~lana neosnovano li{ena slobo-de nakon ~ega nije vo|en propisani postupak.

^lan 5.Osim lica iz ~l. 3. i 4. ovog zakona rehabi-

lituju se, po sili zakona, i lica:

1) osu|ena od strane sudova za su|ewe zlo-~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~a-sti, bez obzira za koje je delo su|eno;

2) osu|ena za krivi~na dela propisana Za-konom o krivi~nim delima protiv naroda idràve od 01. septembra 1945;

3) osu|ena za krivi~na dela propisana Za-konom o zabrani izazivawa nacionalne, rasnei verske mr`we i razdora od 01. maja 1945;

4) osu|ena za krivi~na dela propisana Za-

konom o suzbijawe nedopu{tene {pekulacijei privredne sabotaè od 25. aprila 1945. go-dine, odnosno Zakonom o suzbijawu nedopu-{tene trgovine, nedopu{tene {pekulacije iprivredne sabotaè od 24. jula 1946. godine;

5) ka`wena za prekr{aj iz ~l. 2. ta~. 6. i 13.zakona o prekr{ajima protiv javnog reda i mi-ra od 14. marta 1949. godine, kaznom li{ewaslobode ili kaznom proterivawa, ili kojima

je izre~ena mera upu}ivawa u ciqu prevaspi-tawa na dru{tveno koristan rad, zbog nave-denih prekr{aja;

6) osu|ena za krivi~na dela u vezi sa oba-veznim otkupom propisana ~l. 236 241. Kri-vi~nog zakona od 01. januara 1952;

7) osu|ena za krivi~na dela propisana ~l.118, 119. i 174. Krivi~nog zakonika od 01. ja-nuara 1952. godine i ~l. 133., 134. i 157. Kri-vi~nog zakona SFRJ od 01. jula 1977. godine.

Srpska re~ ekskluzivno saznaje da je posle zakona o izjedna-~avawu prava u~esnika partizanskog i ravnogorskog pokreta,a u sklopu kona~nog nacionalnog pomirewa me|u Srbima, naredu predlog zakona o rehabilitaciji politi~kih osu|enika ika`wenika. Predstavqamo okvir tog predloga, uz izuzimawe

onih delova koji su jo{ u fazi stru~nog usagla{avawa.

PREDLOG ZAKONA O REHABILITACIJI P

Na ovaj na~in zatirao se trag ravnogorcima, roja-listi~kim borcima iz Drugog svetskog rata. O~i-gledna namera bila je da se oni izbri{u iz istorij-

ske svesti srpskog naroda. Me|utim, taj postupak ni-kada ne moè do kraja da bude uspe{an, i nisu komu-nisti prvi koji su to poku{ali. Ali, to se kao bume-rang vrati kad-tad.

Ovaj predlog zakona je zna~ajan zbog toga {to srpska dràva, kakvagod da je, mora, kako je istakao i Vuk Dra{kovi}, da ispravi jednu ve-liku istorijsku nepravdu. Srpska dràva mora formalno da zauzmestav, da se odredi prema tim bolnim doga|ajima iz Drugog svetskog ra-ta. Ako to ne uradi, ispa{}e da jo{ uvek veruje u tu crno-belu sliku istereotipe da su partizani bili oslobodioci i heroji, a da su ~etni-ci bili izdajnici.

NI[TA BEZ OZBIQNOG REZAIma li dovoqno ohrabruju}ih pokazateqa za promenu u tuma~e-

wu istorijske uloge ravnogoraca od strane vlasti koja se deklara-tivno odrekla socijalisti~kog dru{tvenog ure|ewa i drugih ide-olo{kih floskula reìma Slobodana Milo{evi}a?

Od 2000. naovamo zvani~an put srpske dràve jeste tranzicija, kakobi se Srbija pribliìla EU. Me|utim, ja na javnoj sceni jo{ nisam ~uota~no odre|ewe: da li se tranzicija odnosi samo na sistem koji oli-~ava Slobodan Milo{evi}? Po mom kriti~kom sudu mi treba da izvr-{imo tranziciju u odnosu na dru{tvo koje je po~elo da se stvara u Sr-biji 1944. godine. Osnovni postulati sada{weg srpskog dru{tva jo{uvek su imanentni onome {to je tada uspostavqeno: mi se, recimo, idaqe kolebamo u pogledu privatizacije iako su dru{tvenu svojinu ko-munisti izmislili davno pre Slobodana Milo{evi}a.

Ukoliko ne shvatimo u odnosu na {ta vr{imo tranziciju mi ne}emoznati ni {ta treba da uradimo. U epohi one Jugoslavije se}amo se vr-lo dobro kako smo se mi, stanovnici SFRJ, odnosili prema neposred-nom okruèwu, Rumuniji, Ma|arskoj i Bugarskoj. Mi smo za wih biliZapad, to je bio maltene deo na{eg nacionalnog foklora, da se spr-damo sa tim zemqama. A ako se osvrnemo i pogledamo gde su sada te ze-mqe a gde smo mi vide}emo da je Ma|arska odavno u NATO savezu, odpro{le godine i punopravni ~lan EU, Rumunija i Bugarska bi}e pri-mqene 2007... Ta dru{tva su o~igledno ozbiqno shvatila zahtevedru{tvene tranzicije za razliku od nas koji se nismo do kraja odre-dili prema svemu {to se de{avalo od dolaska komunista na vlast uSrbiji.

U tom kontekstu predlog ovog zakona predstavqa jasan istorijskidiskontinuitet. Ako smo iskreno opredeqeni za tranziciju moramostvoriti dru{tvo diskontinuiteta u odnosu na po~etak jednog nepri-


II ]] ,, II SS TT OO RR II ^ÂA RR

svetog Savedobio penziju

Oni koji su tvrdilida je ravnogoraca bilokoliko za pod jedno drvo,odjednom reaguju kao da }eustati pet milionaSrba i re}i: mi smobili u ~etnicima.Otkud? Kako? Za{to?

Rehabilituju se i lica koja su u slu~ajevi-ma iz ta~ke 1 7 stava 1. ovog ~lana li{enaslobode nakon ~ega nije vo|en propisani po-stupak.

^lan 6.Izuzimaju se od rehabilitacije iz ~l. 4. i

5. ovog zakona lica osu|ena za krivi~no deloizdaje zemqe, lica osu|ena za ratne zlo~ine,kao i lica osu|ena za krivi~na dela prili-kom ~ijeg izvr{ewa je primeweno nasiqe ilije delo imalo za posledicu smrt jednog ilivi{e lica ili uni{tewe imovine ve}e vred-nosti ili je delo u~iweno iz koristoqubqa.

Lica iz stava 1. ovog ~lana ili wihovi na-slednici imaju pravo da podnesu zahtev za po-navqawe postupka po odredbama ~l. 400-411.Zakona o krivi~nom postupku.

^lan 7.Presude odnosno re{ewa doneta protiv li-

ca koja su rehabilitovana ovim zakonom sma-traju se ni{tavnim, odnosno kao da nisu do-neti.

^lan 8.Na zahtev lica naslednika rehabilitova-

nih lica iz ~lana 3. ovog zakona, ministar-stvo nadle`no za poslove pravde, izdaje uve-rewe kojim se konstatuje da je to lice rehabi-litovano po odredbama ovog zakona.

^lan 9.Na zahtev lica rehabilitovanih ovim zako-

nom odnosno wihovih naslednika Okru`ni

sud na ~ijem podru~ju ta lica imaju prebiva-li{ta ili su pre smrti imala prebivali{ta,izdaje uverewe kojim se konstatuje ni{tav-nost presude odnosno re{ewa.

Pri izdavawu uverewa iz stava 1. ovog ~la-na sud je duàn da ceni ispuwenost uslova iz~l. 4. i 5. ovog zakona.

Protiv re{ewa kojim se odbija izdavaweuverewa o ni{tavnosti presude odnosno re-{ewa, lica iz stava 1. ovog ~lana mogu izjavi-ti àlbu u roku od 8 dana Vrhovnom sudu Re-publike Srbije.

^lan 10.Za svaki mesec li{ewa slobode rehabili-

tovanim licima odnosno wihovim nasledni-cima pripada pravo na naknadu {tete u visi-ni od (...)

Naknada iz stava 1. ovog ~lana za rehabi-litovano lice odnosno za sve naslednike nemoè biti ve}a od (...)

Roditeqima, deci i bra~nom drugu koji ni-je stupio u novi brak a koji su naslednici li-ca iz ~lana 3. ovog zakona pripada pravo nanaknadu {tete u visini od (...)

Naslednici iz st. 1. i 3. ovog ~lana pripa-daju}i sumu na ime naknade {tete dele na jed-nake delove.

^lan 11.Pravo na naknadu {tete iz ~lana 10. ovog

zakona zastareva u roku od tri godine od da-na stupawa na snagu ovog zakona.

^lan 12.Zahtev za naknadu {tete podnosi se save-

znom ministarstvu nadle`nom za finansije.Ako zahtev za naknadu {tete ne bude usvo-

jen ili po wemu organ uprave ne donese odlu-ku u roku od tri meseca od dana podno{ewazahteva, lica iz ~lana 10. ovog zakona mogukod nadle`nog suda podneti tu`bu za nadok-nadu {tete.

^lan 13.Rehabilitovanim licima kojima je izre~e-

na i kazna konfiskacije imovine pripada na-knada {tete za konfiskovanu imovinu.

Na~in ostvarivawa ovog prava i visina na-knade {tete propisa}e se posebnim zakonom.

^lan 14.Zaduùju se nadle`na ministarstva da do-

nesu uputstvo o sprovo|ewu ovog zakona.^lan 15.

Zaduùju se ministarstvo nadle`no za po-slove pravde da u Slu`benom glasniku RSobjavquje imena i podatke o rehabilitovanimlicima, svaka tri meseca.

^lan 16.Danom stupawa na snagu ovog zakona pre-

staje da vaì odredba ~lana 562. Zakona okrivi~nom postupku u odnosu na lica iz ~la-na 5. ovog Zakona.

^lan 17.Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od da-

na objavqivawa u Slu`benom glasniku RS.

OLITI^KIH OSU\ENIKA I KA@WENIKA

rodnog poretka koji je ozna~avao nasiqe nad istorijom, a nastao je od-mah posle Drugog svetskog rata. Epoha Slobodana Milo{evi}a pred-stavqa samo logi~an nastavak tog neprirodnog dru{tva i wegovu kraj-wu konsekvencu, ~ime je ceo srpski narod doveden skoro do propasti.

SLOVENCI ZA UZORKakva su iskustva u pogledu prevazilaèwa starih ideolo{kih

podela zabeleèna u biv{im jugoslovenskim republikama?Od nekada{wih jugoslovenskih republika Slovenija je za to najbo-

qi primer. Slovenija je borcima nacionalnog rojalisti~kog pokretaotpora (koji nisu bili ba{ brojni) priznala status antifa{isti~kihboraca i dodelila im penzije koje im pripadaju, izjedna~avaju}i ih saborcima partizanskih formacija Osvobodilne fronte. Koliko samupoznat, slovena~ke vlasti su u proteklih godinu dana pokazale izu-zetnu spremnost da pomognu u otkrivawu partizanskih strati{ta iz1945. Najve}e likvidacije antikomunisti~kih boraca, protivnikaBrozovog reìma izvr{ene su upravo u Sloveniji 1945, najvi{e na

Kamniku i delovima severne Italije, gde su zarobqavani crno-gorski ~etnici, qoti}evi dobrovoqci i usta{e. Svi oni su nemi-lice pobijeni, samo crnogorskih ~etnika oko tri hiqade, ukqu-~uju}i i ~lanove wihovih porodica. Hrvati pomiwu Blajburg uAustriji, gde je pored usta{a tako|e pobijeno mnogo civila.

Upravo ovih dana, koliko sam mogao da pratim ta zbivawa, Slo-venci savesno rade na otkrivawu svih grobnica komunisti~kogterora, sa èqom da se potpuno o~iste od naslaga svoje komuni-sti~ke pro{losti. To, naravno, ne zna~i brisawe istorije, ali mo-ramo da do kraja saznamo {ta se ta~no de{avalo i kakve je to po-sledice ostavilo na sve nas.

Dakle, ako su to mogli Slovenci, za{to ne bismo mogli i mi?Srbija je i daqe jedina zemqa u svetu koja je imala komunisti~kiteror ali ni na koji na~in nije zvani~no obeleìla `rtve tog te-rora. (Nije stradawe samo smrt, u tom reìmu mogli ste zbog ispri-~anog vica da provedete godinu dana u zatvoru, po tzv. verbalnomdeliktu iz krivi~nog zakonodavstva SFRJ). Dakle, dràva Srbija seni na koji na~in nije oglasila priznawem da su postojale `rtve komu-nisti~kog terora a dok to ne uradimo luta}emo u ideolo{kim pode-lama koje nas optere}uju vi{e od pola veka.

NE TREBA SVE RU[ITIIza otpora usvajawu zakona o jednakim bora~kim pravima ravno-

goraca i partizana, moè se pretpostaviti, postoji svakako strahod revan{izma. Koliko osnovan?

U Hrvatskoj je sada aktuelan predlog zakona da se zabrani kori{}e-we svih komunisti~kih i socijalisti~kih simbola na javnoj sceni. Jane mislim da i mi tako treba da radimo. Kao {to ne bi trebalo ni ru-{iti sve spomenike iz komunisti~kog perioda, osim kada to nalaèurbanisti~ko ure|ewe nekog trga ili druge ambijentalne celine. To sekod nas dogodilo pre dve godine, sa burnim reakcijama na predlog dase sa Slavije izmesti spomenik i grob Dimitriju Tucovi}u. Levi~arisu to protuma~ili kao ideolo{ki revan{izam. Me|utim, re~ je samo opreure|ewu jedne urbanisti~ke celine koja se vezuje za Svetosavskiplato, kao {to je sasvim u skladu sa hri{}anskim obi~ajima da se qu-di sahrawuju na grobqima. U svakom slu~aju, smatram da se ne treba

boriti protiv ideje kao takve ve} samo protiv onog zla koje je nasta-lo u praksi komunisti~kih sistema.

Onako kao {to je u~iweno u isto~noevropskim zemqama, poslepoluvekovne sovjetske dominacije?

Sve isto~noevropske zemqe su izvr{ile radikalan raskid sa tota-litarnom komunisti~kom pro{lo{}u kroz rehabilitaciju svih `rtavai wihovo obe{te}ewe, uz jasan stav {ta je pro{li sistem prouzroko-vao u svim domenima.

No, ako govorite o komunizmu danas rizikujete etiketu da ste netr-peqivi prema ideologiji koja nije va{a i da upotrebqavate jezik mr-`we. Me|utim, mi se u Srbiji jo{ nismo slu`beno odredili prema to-me {ta je komunizam. Mi smo imali veliki problem u 2000. godini,{to se ~inilo kao radikalni raskid sa Milo{evi}evim reìmom,ali nisam video radikalni raskid sa celokupnim komunisti~kim si-stemom, ~iji je posledwi izdanak bio Milo{evi}. U mnogim sferamaje nastavqeno po starom. Mislim da je krajwe vreme da se izvr{i ra-dikalni raskid sa tim nasle|em, jer u svetu vi{e nema nikakvog spo-

ra {ta je bio komunizam: totalitarna ideolo-gija po ciqevima i metodama veoma bliska na-cizmu u Nema~koj i fa{izmu u Italiji. Posle-dice koje su ostale iza komunizma u dvadese-tom veku su katastrofalne. Pre tri godinegrupa francuskih nau~nika je priredila Crnukwigu komunizma. Ona nije nai{la na neki za-paèniji prijem u na{oj javnosti, osim {to sujedne dnevne novine objavqivale izvode iz ovekwige. Autori tog obimnog istraìvawa su ko-riste}i razne izvore sabirali direktne `r-tve komunizma u svetu i do{li su do cifre iz-me|u 80 i 100 miliona mrtvih, u periodu odOktobarske revolucije do pada Berlinskog zi-da 1989. To je mnogo vi{e nego {to je nacizamu~inio u Drugom svetskom ratu. Naravno, neza-hvalno je porediti {ta je bio ve}i zlo~in.

ZNAJU ÊGA SE BOJESlu{aju}i reakcije sa levice, reklo bi

se ipak da su wene pristalice zabrinutezbog zvani~nog utvr|ivawa broja strada-lih i preìvelih ravnogoraca, jer bi tosru{ilo mitologizovanu sliku o masov-nosti partizanskog pokreta?

To je ono {to ja zovem komunisti~kom di-hotomijom koja je postojala od 1945. do danas.Oni su sve vreme imali to saznawe kakvubednu mawinu svoga naroda predstavqaju izbog toga su stvorili jedan neprirodan dru-{tveni sistem koji je favorizovao najgorequdske osobine. Komunisti su se stalno tru-dili da pokaù da se srpski narod ve}in-ski opredelio za komunisti~ku ideologiju,{to jednostavno nije ta~no. Tako po ovim re-

akcijama ispada da }e odjednom ustati pet miliona Srba i re}i: mi smobili u ~etnicima. Iako sam siguran da je pet miliona qudi u Srbiji i1945. bilo protiv uvo|ewa komunisti~kog sistema u Srbiji. Ravnogor-ski pokret i general Mihailovi} su simbol sveta koji je 1945. nasilnosru{en. Toga su se upla{ili oni koji dogmatski reaguju na svaki pred-log za istorijsko preispitivawe na{e pro{losti.

I na ovom primeru vidi se koliko je zna~ajno da se do kraja u~inedostupnim arhive vojnih i policijskih slu`bi bezbednosti. Zakon ootvarawu dosije ne mora da zna~i otkrivawe ko je sara|ivao sa tajnompolicijom u posledwih petnaest-dvadeset godina, ali bi svakakotrebalo obelodaniti ko je smatran neprijateqem u prvim poslerat-nim godinama, i ko je zbog takvog belega kasnije stradao.

Tako|e, potpuno sam ube|en da se niko ne}e danas busati u grudi daje bio ravnogorac ako to nije ta~no. [ta }e to nekom osamdesetogodi{-waku? Istovremeno, u mawim sredinama se o tome sve zna, niko ne moèda la`no prikazuje svoju pro{lost, kada qudi ta~no znaju sve o svojimkom{ijama, nekoliko generacija unazad. Zbog toga u utvr|ivawu statusaravnogorskih boraca mogu da pomognu i lokalne vlasti; kao {to su u Gor-wem Milanovcu i â~ku pojedini qudi dobili penzije od lokalne sa-mouprave, iako su pre {ezdeset godina bili na drugoj strani.


MMIIZZEERRNNAA SSUUMMAA ZZAA IISSTTOORRIIJJSSKKOO KKAAJJAAWWEEKako bi bilo mogu}e, nakon vi{edecenijskog skrivawa istine o Ravnogorskom pokre-

tu, utvrditi ta~an broj preìvelih, koji bi po predloènom zakonu ostvarivali pravana osnovu svog bora~kog statusa?

Mi kao narod imamo generalni problem sa takvim stvarima. Kada bi se, recimo, sada otkri-lo da postoji direktan potomak svetog Save, da on lo{e ìvi i da bi mu trebalo dati penzi-ju, javili bi se i oni sa argumentima za{to su protiv toga.

[alu na stranu, utvr|ivawe statusa ravnogoraca bi moglo da predstavqa problem, ali ko-ji nije nere{iv. Mnogo arhivske gra|e je uni{teno, kao {to su i sami qudi decenijama krilisvoju pripadnost poraènoj strani u gra|anskom ratu. Od onih koji su preìveli rat i prveposleratne godine, veliki deo je oti{ao u emigraciju, najve}i broj wih je i umro van otaxbi-ne u proteklih {ezdeset godina. Najva`nije je, me|utim, odrediti jasne kriterijume ko mo-è da ostvari pravo iz predloènog zakona. Mislim da ta cifra svakako nije spektakular-na: po mojoj najslobodnijoj proceni qudi koji bi imali pravo na penziju u Srbiji danas ne-ma vi{e od hiqadu. Sada se postavqa pitawe koliko bi to o{tetilo dràvni buxet. Uzi-maju}i u obzir sve navedeno, mislim da ta suma nije velika.

Predsednik srpske Vlade, VojislavKo{tunica, ve} godinama se u javno-sti predstavqa kao veliki legali-sta, kao ~ovek za koga su zakon, pra-vo i pravda iznad svega i koji nepodnosi korupciju, nepotizam, niti

bilo kakve privilegije kada su u pitawu dr-àvni poslovi.

Me|utim, dosada{wi politi~ki anga`manna va`nim dràvnim poslovima Vojislava Ko-{tunice potpuno demantuje, razobli~ava i de-mistifikuje sliku koju sam o sebi stvara. Presvega, kao predsednik tada{we SR Jugoslavi-je nakon pada Milo{evi}a, tvrdoglavo je insi-stirao da {ef Milo{evi}eve tajne policijekoja je sprovodila dràvni terorizam, RadeMarkovi}, ostane na tom mestu puna ~etiri me-seca nakon Milo{evi}evog pada i takvim po-tezom odlu~uju}e je doprineo da mnogi zlo~iniMilo{evi}evog reìma, wegovih tajnih slu`-bi i eskadrona smrti ostanu nerazja{weni.Kao {ef dràve, Ko{tunica je otvorenu oru-ànu pobunu Jedinice za specijalne operaci-je, koja je po Milo{evi}evom nalogu likvidi-rala wegove neistomi{qenike u Srbiji, oka-rakterisao kao opravdan protest i uporedioga sa sli~nim protestima lekara i rudara.

NEUKUSNO I DEGUTANTNOKao mandatar za sastav Vlade Srbije, za mi-

nistra pravde predloìo je Zorana Stojkovi-}a koji je u komunizmu pravio karijeru kao su-dija, osu|uju}i qude za delikt mi{qewa u mon-tiranim politi~kim sudskim procesima i za-brawuju}i kwige koje su nesporna nau~na iumetni~ka ostvarewa. Za {efa tajne policijepostavio je svog savetnika Radeta Bulatovi}a,koji je neposredno pre imenovawa na tu izu-zetno delikatnu, odgovornu i va`nu funkcijuproveo tri meseca u pritvoru. Bez obzira {toBulatovi} nije optuèn, {to je zbog boravka upritvoru nov~ano obe{te}en, ipak (nezavisnood krivi~ne odgovornosti) nisu razja{wene ijavnosti prezentirane sve politi~ke, moralnei, {ire posmatrano, psiholo{ke implikacijeBulatovi}evog predugog i zasad nedovoqno ob-ja{wenog boravka u pritvoru.

Posledwi primer katastrofalne kadrov-ske politike kada su u pitawu najva`nija i naj-osetqivija mesta jeste predlog Visokog savetapravosu|a da se za predsednika Vrhovnog sudaSrbije izabere Vida Petrovi}-[kero. Vrhov-ni sud Srbije je najvi{a pravosudna instituci-ja u Srbiji i na wenom ~elu i u najcrwem komu-nizmu i u vreme diktature Slobodana Milo-{evi}a bili su qudi kojima se, bez obzira na

wihovu ideolo{ku usmerenost i karijerizam,nije mogla staviti primedba da nisu stru~ni.

Vida Petrovi}-[kero ne uìva nikakav ug-led u beogradskim pravosudnim krugovima nikao pravnik, ni kao sudija, ni kao li~nost. Na-ve{}emo samo nekoliko primera iz kojih ne-sumwivo proizlazi da je predlagawe Vide Pe-trovi}-[kero za predsednika Vrhovnog sudaveliki, mo`da i najve}i, proma{aj u kadrov-skoj politici vo|enoj nakon pada SlobodanaMilo{evi}a.

1. Vida Petrovi}-[kero je skoro dve godi-ne radila kao advokat u advokatskoj kancela-riji sada{weg ministra pravde Zorana Stoj-kovi}a. U vreme doga|aja 5. oktobra 2000. godi-ne ona je radila u Stojkovi}evoj kancelariji.Vrlo je neukusno, degutantno i predstavqa naj-crwi nepotizam i privatizaciju da ministar

pravde postavqa na mesto predsednika najvi-{e pravosudne institucije u Srbiji advokataiz svoje kancelarije.

2. Op{ta sednica Vrhovnog suda Srbije ko-ju ~ine sve sudije tog suda na tajnom glasawuizja{wavala se o kandidatima za predsedni-ka suda, pa su dvojica protivkandidata VidiPetrovi}-[kero dobili 25, odnosno 20 glaso-va, dok je za gospo|u [kero glasalo samo de-vet sudija. Posle takvog glasawa i pravog de-bakla kojeg je doìvela na wemu Vida Petro-vi}-[kero, kada bi posedovala elementarnoqudsko i profesionalno dostojanstvo i moral,morala bi sama da se povu~e iz daqe procedu-re za izbor predsednika suda.

3. Vida Petrovi}-[kero nije izabrana zasudiju Vrhovnog suda zbog svoje stru~nosti, re-zultata rada i drugih kvaliteta koje mora daima sudija Vrhovnog suda Srbije. Posle peto-oktobarskih doga|aja, ona je zbog toga {to ju jeMilo{evi}ev reìm smenio, jer se kao sudijapoliti~ki angaòvala, nakon podr{ke i lobi-rawa nekih nevladinih organizacija (Fond zaotvoreno dru{tvo, pre svega, zatim Beograd-ski centar za qudska prava, Centar za unapre-|ewe pravnih studija) kao i sna`ne kampawe

koju je u korist gospo|e [kerovodilo Dru{tvo sudija, ~iji jeona bila osniva~, izabrana zapredsednika Okru`nog suda uBeogradu. Kao predsednik ni-je ni{ta radila, ve} je najve-}i deo vremena dok se nalazi-la na toj funkciji provela naputovawima po svetu, ukqu~u-ju}i i vanevropske kontinen-te, sa grupom svojim istomi{-qenika i kolega iz Dru{tvasudija. Po{to ni{ta nije ra-dila, po{to je Okru`ni sud uBeogradu u vreme wenog pred-sednikovawa zapao u krizu, ja-va{luk i veliki nerad, do{laje u sukob sa tada{wim Mini-starstvom pravde i morala jeda napusti mesto predsednikanajve}eg suda u zemqi posletotalno neuspe{nog rukovo|e-wa tim sudom. Kako Okru`nisud u Beogradu ima veliki zna-~aj i u politi~kom ìvotu ze-mqe, kako je sudio i trebaloda sudi u najve}im krivi~nimpredmetima na spre~avawudràvnog terorizma i organi-zovanog kriminala koji je na-stajao tokom duge Milo{evi-}eve vladavine, tada{we vla-sti htele su da izbegnu skan-dal koji bi nesumwivo nastaosmenom predsednika Okru`nogsuda u Beogradu, pa je Vidi Pe-trovi}-[kero predloèno damirno napusti tu funkciju i

bude postavqena na mesto sudije Vrhovnog su-da koje ipak nije rukovode}e i koje ima dalekomawi zna~aj i uticaj nego predsednik Okru`-nog suda u Beogradu. Dakle, Vida Petrovi}-[kero je za sudiju Vrhovnog suda postavqenaiz nu`de, samo da bi bila sklowena sa izuzet-no va`nog i, naro~ito u to vreme, vrlo zna~aj-


GG RR EE [[ KK AA ZZ VV AA NN AAVV II DD AA PP EE TT RR OO VV II ]] [[ KK EE RR OO

Cimerska poslaIli: {ta je to u Premijerovom bi}u{to ga tera ka pogre{nim re{ewima

nog mesta predsednika Okru`nog suda u Beogra-du. Podse}amo da je tada, tek na zahtev funk-cionera Vlade i Skup{tine Srbije, podnelaostavku na mesto predsednika Vrhovnog sudaSrbije, vaàn patron, pokroviteq i saputnikna putu oko sveta Vide Petrovi}-[kero, LepaKaramarkovi}.

NE]E MO]I4. U vreme dok je Vida Petrovi}-[kero bila

predsednik Okru`nog suda u Beogradu izbilaje afera oko nestanka zna~ajnih deviznih sred-stava iz depozita dva op{tinska suda, iz nad-le`nosti Okru`nog suda u Beogradu, i za vre-me wenog mandata te afere nisu re{ene, nitije utvr|eno kako, pod kojim uslovima i ko jeproneverio taj novac.

5. Okru`ni sud u Beogradu je vodio istraguprotiv okrivqenih za zlo~in na Ibarskoj ma-gistrali dok je predsednik tog suda bila Vi-da Petrovi}-[kero. U vi{e podnesaka koje supunomo}nici o{te}enih uputili gospo|i [ke-ro traìla se wena intervencija zbog nepostu-pawa u skladu sa Zakonom o krivi~nom postup-ku istra`nog sudije Okru`nog suda. Uglavnom jebila re~ o tome da istragom nisu obuhva}enasva lica koja su u~estvovala u zlo~inu na Ibar-skoj magistrali. U toku istra`nog postupka o{-te}eni su traìli od istra`nog sudije da seistraga pro{iri na okrivqene Milorada Ule-meka Legiju, Branka \uri}a, Dragi{u Dini}a,Vidana Mijailovi}a i Mihaqa Kertesa. Na tajzahtev istra`ni sudija je bio duàn da odgovo-ri tako {to }e ili pro{iriti istragu protivtih lica ili izraziti neslagawe sa zahtevomza pro{irewe istrage, jer je zahtev za pro{i-rewe podnet dok je istra`ni postupak jo{ tra-jao. Me|utim, istra`ni sudija je }utao i ~ekaoda pro|e rok od {est meseci za trajawe istra-`nog postupka, da dràvni tuìlac podigneoptu`nicu i da o{te}eni tada moraju da stavenovi zahtev za sprovo|ewe istrage a ne da jepro{ire na nova lica. Po{to je istra`ni su-dija }utao, o{te}eni su se obratili Vidi Pe-trovi}-[kero, a ona je na to odgovorila da jezahtev za pro{irewe istrage bespredmetan ida istra`ni sudija o wemu ne treba da donesenikakvu odluku, {to je veliki presedan, nepo-znavawe krivi~no-pravnih propisa, wihovo ba-hato i potpuno ignorisawe. O{te}eni su poslepodizawa optu`nice ipak nastavili sa postup-kom protiv svih napred navedenih osumwi~e-nih i sada su Milorad Ulemek Legija, Branko\uri}, Dragi{a Dini}, Vidan Mijailovi} i Mi-haq Kertes optuèni od strane dràvnog tu-ìoca i wihove optu`nice pripojene su ~etvo-rici ranije optuènih. Istragu protiv nave-dene petorice direktno je, jo{ dok je trajalaistraga protiv ~etvorice, spre~ila Vida Pe-trovi}-[kero, navode}i da su zahtevi za pro-{irewe istrage protiv wih bespredmetni.

Imaju}i u vidu sve navedeno (1-5) poslaniciSrpskog pokreta obnove u Skup{tini Srbijene}e glasati za predlog Visokog saveta pravo-su|a da se za predsednika Vrhovnog suda Sr-bije izabere Vida Petrovi}-[kero. O~ekujemoda ni ostali poslanici Skup{tine Srbije ne-}e podràti izbor cimer-kolege iz advokat-ske kancelarije aktuelnog ministra pravde zatako va`nu funkciju kao {to je predsednikVrhovnog suda Srbije.


DDDD RRRR UUUU GGGG IIII PPPP IIII [[[[ UUUU :::: VVVV EEEE SSSS TTTT IIII

DDAANNIICCAA DDRRAA[[KKOOVVII]] RRAAZZRREE[[IILLAA TTOOPP^ÎIDDEERRSSKKUU MMIISSTTEERRIIJJUU

GGGGaaaarrrrddddiiiisssstttteeee lllliiiikkkkvvvviiiiddddiiiirrrraaaalllliiii PPPPaaaavvvvkkkkoooovvvviiii}}}}eeeevvvviiii ~~~~uuuuvvvvaaaarrrriiii

Vlada Srbije ne sme da saop{ti istinu zato {to {titi Milo{e-vi}eve zlikovce, a nevine `rtve te politike su srpska deca,

tvrdi supruga {efa diplomatije SCG.

Gardiste Draèna Milovanovi}a i Dragana Jakovqevi}a u Top~ideru ubili su pri-padnici li~nog obezbe|ewa ha{kog optuènika Neboj{e Pavkovi}a, penzionisanoggenerala Vojske Srbije i Crne Gore, tvrdi u izjavi za Vesti Danica Dra{kovi}, su-pruga {efa diplomatije SCG i kandidat za direktora Instituta za bezbednost Bezbed-nosno-informativne agencije.

Tog dana je Pavkovi} sa svojom svitompoku{ao da u|e u deo vojnog kompleksapored kojeg su nesre}ni vojnici straà-rili i kada su primetili i videli nena-javqene goste obezbe|ewe Pavkovi}a ihje ubilo, rekla je Danica Dra{kovi}.

Prema wenim re~ima, ova saznawa jedobila iz veoma pouzdanih izvora. Ona jenaglasila da u Srbiji niko nema hrabro-sti da ovu istinu saop{ti javnosti.

Danica Dra{kovi} tvrdi da se ona ni-koga ne boji i da je odlu~ila javno da ka-è ono {to se dogodilo u kasarni na Top-~ideru.

Vlada Srbije ne sme da saop{ti isti-nu zato {to {titi Milo{evi}eve zlikov-ce, a nevine `rtve te politike su srpskadeca. Ovo ubistvo na Top~ideru ima pot-pis iste institucije Slu`be dràvnebezbednosti, dodala je ona.

Danica Dra{kovi} ocenila je kao sme-{no zvani~no saop{tewe Vojske SCG pre-ma kojem su vojnici pucali jedan na dru-gog, a onda je jedan od wih izvr{io samo-ubistvo. Prema wenim re~ima, radi se oobi~nim budala{tinama iza koje stojive} dokazani majstor Milorad Braca-novi}.

Roditeqi dece ne mogu da saznaju {tase desilo zato {to je Bracanovi} i daqeu toj slu`bi. Isto se desilo i kada je naVuka Dra{kovi}a izvr{en atentat u Bu-dvi, a onda je iz DB-a krenula pri~a daje pucao sam na sebe, istakla je DanicaDra{kovi}.

Danica Dra{kovi} tvrdi da je na sli-~an na~in stradao i vojnik Dragan Ko-sti} u kasarni Vojske SCG u Leskovcu.

I za tog vojnika su rekli da se ubio,ali nije. Wega je ubilo obezbe|ewe gene-rala i ha{kog optuènika VladimiraLazarevi}a koga je nesre}ni Kosti} vi-deo, tvrdi Danica Dra{kovi}, koja jedodala da mnogi ne ` ele da je vide na me-stu direktora Instituta upravo zbog to-ga {to nikada nije sakrivala istinu.

TAJNU KRIJE I PRELEVI]Komisija koja radi na ovom slu~aju ne

moè da bude nezavisna, jer u woj sede mi-nistar odbrane Prvoslav Davini} i mini-star unutra{wih poslova Dragan Jo~i}.Da ne pri~am o Boì Prelevi}u, koji jeadvokat porodica nastradalih i u kumov-skim vezama sa Davini}em, istakla je ona.

Niko javnost u Srbiji nije obavestio{ta se nalazi u spornom vojnom objektu naTop~ideru, koji su gardisti obezbe|iva-li. Ni ~lanovi komisije jo{ nisu obi{litaj objekat i utvrdili kakva je wegova na-mena. Neko je stavio veto na odluku da seobi|e taj objekat i sigurna sam da je to u~i-weno zbog toga {to on sluì za skrivaweha{kih optuènika.

! SVETOZAR ANTI]

Va{a organizacija je u~estvovala u kre-irawu nekoliko predloga zakona i ukampawama za otvarawe policijskihdosija. Za{to do sada nije uspeo nije-

dan poku{aj da se donese odgovaraju}i za-kon, a dosijei tajne policije postanu dostup-ni javnosti, kako je to ve} u~iweno u ve}inipostkomunisti~kih zemaqa?

Otvarawe dosijea tajne policije je deo pa-keta zakona koji mora da se sprovede kao ras-kid sa Milo{evi}evim reìmom. Me|utim, ve}je Zakon o lustraciji bio mrtvoro|en~e, jer jepre toga trebalo da se otvore policijski dosi-jei, a po{to je bio samo prepisan iz isto~no-evropskih zemaqa, nije izdrào test realno-

sti mi nismo bili u jednopartijskom, nego uvi{epartijskom reìmu, gde je {ef dràve vo-dio ratove, u kojima je bilo ratnih zlo~ina, igde je preko tajnih policijskih i vojnobezbed-nosnih slu`bi sprovodio progon i elimina-ciju politi~kih neprijateqa. Tako ni uredbaprethodne vlade o otvarawu dosijea nije oì-vela, jer se temeqila na tu|im iskustvima.

Postoje ~etiri teksta zakona, od kojih je je-dan pro{log prole}a ~ak stekao status pred-loga, i tu se stalo. Me|utim, kad god se otvorita rasprava, ume{aju se i razne ideologije neko krene sa 1945. godinom, drugi sa Inform-biroom, pridruè im se `rtve komunisti~kogterora, golooto~ani, ~etnici, qoti}evci, a uk-qu~e se i `rtve Milo{evi}evog terora i na-stane takmi~ewe izme|u `rtava oko toga koima prednost. A mi imamo sasvim sveè zlo-~ine iz bliske pro{losti, koji se ne mogu re-{iti dok se ne otkrije mehanizam koji ih je pro-izvodio, odnosno lanac komandovawa.

Ve}ina stranaka na vlasti ima pozitivanodnos prema Milo{evi}evoj politici, i bli-skija joj je ideja da se policijski dosijei sakri-ju kako bi se prikrile neke druge stvari, ilida se izvuku bez, kako kaè ministar pravosu-|a Zoran Stojkovi}, dosadnog suo~avawa sapro{lo{}u, {ta se zaista dogodilo u ratovi-ma, obra~unom sa politi~kim protivnicima,organizovanim kriminalom. Od otvarawa po-licijskih dosijea smo danas daqe nego 5. okto-bra, jer je, u simboli~kom smislu, Milo{evi}pobedio. Navodne demokratske stranke se do-dvoravaju wegovim bira~ima, ili bira~ima ra-dikala, kako ih, eto, ne bi povredili, jer su ioni gra|ani ove dràve. Ako kaète ne{to pro-

tiv politike Srpske radikalne stranke onivas optuè da vre|ate wihove bira~e. Oni nasideolo{kom, ili kvazilegalisti~kom ucenomonemogu}avaju da kona~no raskinemo sa Milo-{evi}evim reìmom. Za taj kqu~ni zakon neverujem da }emo u skoro vreme imati ve}inu uSkup{tini, i ve} mogu da predvidim i scena-rio wegove opstrukcije: po~e}e se od kvazile-galisti~kih upada u akciju koja bi u Srbiji 2004.godine trebalo da bude nesporna, a zavr{i}ese sa 1945. godinom i osloba|awem Beograda.

ZLOÎNI S POKRI]EMKako bi trebalo da se otvore dosijei, da

li bi svako imao pravo da pogleda {ta se o


DOSIJEI: BIQANA KOVAÊVI] VUÔ, PREDSEDNICA JU

Milo{evi}a na sunce, neka

Za taj kqu~ni zakon o otva-rawu policijskih dosijeane verujem da }emo u skorovreme imati ve}inu u Skup-{tini, i ve} mogu da pred-vidim i scenario wegoveopstrukcije: po~e}e se odkvazilegalisti~kih upada uakciju koja bi u Srbiji2004. godine trebalo dabude nesporna, a zavr{i}ese sa 1945. godinom iosloba|awem Beograda.

VVVVIIIIDDDDEEEE SSSSEEEEBBBBEEEE NNNNAAAA DDDDAAAANNNNIIII^^^ÎIIINNNNOOOOMMMM MMMMEEEESSSSTTTTUUUUKako tuma~ite izjavu Danice Dra{kovi}a, kandidata SPO za direktora Instituta bez-

bednosti, da bi sa tog mesta uticala na otvarawe policijskih dosijea?Dobrodo{ao je svako ko zaista radikalno èli da ra{~isti tu situaciju, s tim {to bilo ko,

ko zabrqa na tom poslu, mora da snosi posledice.Protivnici imenovawa Danice Dra{kovi} na to mesto kao argument iznose da bi ona bila

pristrasna, jer je doìvela porodi~nu tragediju, i boje se revan{izma. Ja se ne bojim revan-{izma pojedinca bez obzira na motivaciju, ukoliko sistem funkcioni{e i onemogu}ava dase taj revan{izam realizuje. To se zove projekcija: mi polazimo od toga da smo svemo}ni kadadobijemo dràvnu funkciju. Ne dozvoqavamo Danici Dra{kovi} da bude direktor tog insti-tuta, jer polazimo od sebe {ta bismo mi sami uradili na tom mestu. Mi se stalno pona{a-mo po obrascu neograni~ene mo}i dràvne funkcije. Zato se pitam po kom je kriterijumu Da-nica Dra{kovi} lo{ija od, na primer, ministra pravosu|a ili premijera, koji kaù da mi ne-}emo hapsiti generale, ili ministra policije Dragana Jo~i}a koji kaè: Vi novinari bi-ste samo hap{ewa, a to nije dvosmerna saradwa sa Hagom. Kako bilo koji dràvni slu`benikmoè da insistira na dvosmernoj saradwi u dràvi koja je potpisala odre|enu me|unarodnuobavezu?! Plementiti ministar policije prebacuje novinarima da im curi krv iz vampirskihusta, a skriva ~iwenicu da ne izvr{ava svoju osnovnu obavezu.

Tako se i otvorena ponuda Danice Dra{kovi} zamewuje strahom da }e se ona baviti revan-{izmom. A ja se bojim da Rade Bulatovi} bude {ef BIA, jer tu ne postoji nikakva civilna de-mokratska kontrola, jer sistem ne funkcioni{e, pa qudi svemo} sopstvene funkcije projek-tuju na provokativnu i hrabru ènu, i od we same prave novu ve{ticu. To je sakrivawe teme.

wemu nakupilo podataka tokom godina i de-cenija, ili da se prona|e na~in i da se ti po-daci obnaroduju?

Pitawe je {ta otvarawem dosijea ho}emo.Na{a organizacija ne èli revan{izam negora{}i{}avawe sa pro{lo{}u radi budu}no-sti. Ne smemo da dozvolimo legitimizaciju po-litike zlo~ina, jer su neka dela iz pro{lostibila pokrivena politi~kim odlukama, a neka-da ~ak i zakonima. Nama je potreban prostor zapotpuno novi po~etak, odnosno ono {to se ~e-

sto kod nas naziva revolucionarnom merom,iako se revolucija ovde ~esto izjedna~ava sanasiqem.

Smatram da bi u otvarawu dosijea, pre sve-ga trebalo krenuti od kraja Milo{evi}evevladavine ubistvo Zorana \in|i}a, IvanaStamboli}a, ubistva na Ibarskoj magistrali,atentat u Budvi, i na Slavka ]uruviju, iako tone iskqu~uje i pretresawe {ta se doga|alo u

Titovo vreme. Dosijei svih aktera, pre svegaMilo{evi}eve politike, trebalo bi da se obe-lodane, ali imam uàsan strah kako to u~ini-ti pored medija koji nemaju nikakvu odgovor-nost. Tu bi se otvorilo {iroko poqe podmeta-~ina i frizirawa podataka koje bi iskori-stile slu`be iza tih medija. Uz otvarawe do-sijea, dakle, treba odrediti i tako rigoroznekazne za zloupotrebe, jer laì i podmeta~inenisu sloboda informisawa.

Koliko bi otvarawe dosi-jea moglo da pomogne u razvi-jawu svesti da srpski optu-ènici pred sudom u Hagu mo-raju da odgovaraju za ratnezlo~ine, budu}i da ministarZoran Stojkovi}, sude}i pre-ma izjavama koje daje, smatrada je narod u Srbiji dovoqnoupoznat sa zlo~inima koje suu ratovima ~inili Srbi?

Izjave ministra Stojkovi}ai Vojislava Ko{tunice su neu-kusne, ali }emo mi na kraju mo-rati zaista da lepimo plaka-te po ku}ama da su ~iweni zlo-~ini, ako oni nastave da vode ovakvu politi-ku prema me|unaordnim obavezama. Oni ne sa-mo da problem ratnih zlo~ina nipoda{tavajuodlukom da ne}e da hapse optuène, nego i qu-de koji traè da se utvrde ~iwenice u vezi satim {ta se dogodilo pretvaraju u napaqene

agitpropovce koji idu okolo i vi~u Pokajtese, pokajte se. Jasno je da ne}emo imati ni po-liti~ku voqu za raskidom sa pro{lo{}u. Aotvarawe dosijea moè izuzetno mnogo da do-prinese otkrivawu ratnih zlo~ina, ali i da-qe ne}e zna~iti ni{ta ukoliko oni odlu~e daneke optuènike ne}e da hapse. Iz takve odlu-ke o optuènim generalima, na korak smo i dase odrede i druga dela zbog kojih se tako|e ne-}e hapsiti.

DOSIJEI NEUNI[TIVI[ta je sa dosijeima qudi koji su stali u

red onih koji su pobedili Milo{evi}a?DOS-ov ministar policije Du{an Mihajlo-vi} je nedavno uzeo svoj dosije i time iza-zvao sumwu u javnosti da ima podataka kojeèli da sakrije.

Upravo zbog toga treba da se do-nese odgovaraju}i zakon, a ni ured-ba prethodne vlade o otvarawu do-sijea nije bila dobra, jer je dovo-dila qude u situaciju da ono {tosu videli u svom dosijeu moraju da~uvaju kao dràvnu tajnu.

Sporna je i klasifikacija dosi-jea. Ovde umesto oznake politi~-ki neprijateq, kao u nema~kom[taziju ili u Titovo vreme, pouz-dano znam da je do{lo do reklasi-fikacije, i da se qudi prate i pri-slu{kuju ne vi{e kao unutra{wineprijateqi, nego kao saradnicistranih slu`bi, a u drugim grupa-ma su terorizam i organizovani

kriminal. Ukoliko bi se otvarali dosijei pomodelima isto~noevropskih slu`bi, kao {toje to predvi|ala i uredba biv{e vlade, najva-`nija ciqna grupa, tj. qudi koji mogu da otkri-ju ko je {ta radio, ostaju nepokriveni.

Da li je potrebno objavqivati i imenauhoda, qudi koje je policija vrbovala za do-u{nike?

Potrebno je, ali se opet bojim medija i po-liti~kih odnosa. Nema garancije i da se nevi-ni qudi ne}e na}i na tim spiskovima. Podacio uhodama i dou{nicima moraju da budu prover-qivi, a ti qudi bi morali da snose sankcijeda se to ne bi stalno ponavqalo i reproduko-valo kao neka`wivi stil pona{awa. A kako}e biti ka`wavani drugi je korak u otvarawudosijea. Zakon o lustraciji odre|uje ograni-~ewa u javnom delovawu, {to je trebalo da seuradi ve} 5. oktobra na rad nekih stranakaje morao da se stavi moratorijum. Sada je za tokasno. Isto bi i odre|eni broj qudi morao daodgovara, makar zabranom bavqewa javnim de-latnostima, jer je sara|ivao sa policijskim ibezbednosnim slu`bama, i kako su drugim qu-dima pravili podmeta~ine.

êtiri godine su pro{le od ru{ewa Mi-lo{evi}evog reìma, ~esto se pomiwe dasu za to vreme mnogi dosijei uni{teni iliskloweni. Da li se suvi{e zakasnilo sa za-konom o otvarawu dosijea?

Razgovarala sam sa jednom od {efica [ta-zija, koja mi je rekla da se policijski dosijeizapravo nikada ne uni{tavaju, i da uvek osta-nu kopije. Postoji mogu}nost i podmetawa, do-davawa, ali i rekonstrukcije. Ipak, re~ jesteo poslu koji traje, koji nije dnevno-politi~ki.


UGOSLOVENSKOG KOMITETA PRAVNIKA

a pripremi se Tito

OD NEÊG POÊTIKod nas je najpre problem kako formi-

rati nezavisne organe iz slu`be koja jeupravo razlog za otvarawe dosijea, kad nemoèmo da formiramo ni Radiodifuznisavet ili nezavisno sudstvo. Ipak, od-negde se mora krenuti, makar i od zakon-skog okvira za otvarawe dosijea koji sekasnije moè ispravqati i dopuwavati,zakqu~uje Biqana Kova~evi} Vu~o.

DA NE BUDE [TETA VE]A OD KORISTIMilan Simi}, saradnik Jukoma na izradi teksta zakona o otvarawu policijskih do-

sijea, kaè da je neophodno formirati telo za nadzor nad dosijeima, wihovo prikup-qawe, obradu i obave{tavawe gra|ana, ~iji se ~lanovi fizi~ki izuzimaju iz slu`bedràvne bezbednosti.

Postoje dve mogu}nosti kada se gra|anin obavesti da o wemu postoji dosije, da mu se dokumen-ti daju samo na uvid, ili da dobije pravo da na licu mesta obavqa prepise, fotokopirawesamog dosijea. U Sloveniji su dosijee slali i na ku}nu adresu. Ti materijali su prethodno bi-li o~i{}eni od imena saradnika i slu`benika tajne policije.

Zakonom bi trebalo omogu}iti i pravo na pokretawe postupka za ispravku, ukoliko sma-trate da su podaci la`ni, i da moète da utvr|ujete koji qudi su bili dou{nici u konkret-nim slu~ajevima, pod uslovom da ste zbog wihovog delovawa pretrpeli posledice, od gubit-ka posla, preko izlagawa maltretirawu od strane policije i suda, do toga da ste bili metateroristi~kog akta.

Kakva je uloga javnog tuìoca u aktuelnim sudskim procesima po otvarawu dosijea?I to je razli~ito re{eno od zemqe do zemqe. U Nema~koj je traèno da svi dràvni orga-

ni, institucije, ~ak i preduze}a koja su imala podatke iz tih dosijea, prilikom, na primer,ne~ijeg zapo{qavawa, moraju da vrate te podatke i da ih vi{e ne koriste. U Rumuniji je omo-gu}eno da sud moè da traì podatke u aktuelnim procesima, a posebno je odre|eno da organkoji sprovodi lustraciju moè da koristi podatke, s tim da svako ima pravo, ukoliko smatrada su ti podaci neta~ni, putem sudskog postupka izvr{i ispravku.

Kakve je posledice u drugim zemqama proizvelo otvarawe dosijea?Nad politi~arima je sprovedena lustracija i zabraweno im je javno delovawe u odre|enom

periodu od, na primer, deset godina, a to se odnosilo i na qude u profesionalnoj sferi, re-cimo na profesore univerziteta za koje se utvrdilo da su bili saradnici tajnih slu`bi. Me-|utim, najteè je odrediti koncept otvarawa dosijea zbog li~nog ìvota qudi koji su pra-}eni, jer se de{avalo da su ih uhodili i prijavqivali ne samo bliski prijateqi i ro|aci,nego i supru`nici, ~ak i deca.

Op{ta je ocena da je Srbija i daqe poduticajem organizovanog kriminala i topre svega politi~kog podzemqa i me|u-narodnih-tranzitnih kriminalnih orga-

nizacija. Mafija u Srbiji se nakon atentata naZorana \in|i}a i razbijawa zemunsko-sur-~inskog klana prilagodila novim okolnostimatrude}i se da se reorganizuje i rehabilituje ipripremi za novu fazu delovawa.

Zemunsko-sur~inski klan bio je vojska dr-àvne mafije vlasti Slobodana Milo{evi}apod okriqem i za{titom delova RDB Srbije,od Stani{i}a do Radeta Markovi}a. Mafija-{ke organizacije u Srbiji su su{tinski ostaleza{ti}ene i nakon \in|i}evog ubistva i sanovom organizacionom {emom i metodama de-lovawa. Glavni centri kontrole mafija{kihklanova bili su u delovima obave{tajno-bez-bednosnog aparata tajnih slu`bi RDB i KOS, akanali tih uticaja se i danas ose}aju u podsi-stemima BIA i VBA i to u segmentima strate-{kih informacija ili operative.

Vlast DOS nije za potrebe reformi bezbed-nosnog sektora otvorila tajne arhive i izvr{i-la lustraciju, {to je bilo zeleno svetlo krimi-nalu za transfer uticaja na novu vlast. Bezove dve operacije-procesa bezbednosni sektorje u 80 odsto slu~ajeva ostao kao u Milo{evi-}evo vreme, sa svim atributima mo}i, mistifi-kacije i vo|ewa tajne politike kao i speci-jalnih operacija.

RDB KOMPANIJANa politi~kom planu reforma bezbednosnog

sektora, pre svega rada tajnih slu`bi, po pra-vilu prati institucionalnu zrelost i odlu~-nost dràvnog menaxmenta da bezbednosni sek-tor stavi u funkciju servisa gra|ana i meha-nizma odbrane dràve, a ne kao faktor poli-ti~kih sukoba i obra~una lidera i partija, {toje i dovelo do \in|i}evog ubistva, kao i da sejeftino potro{i energija gra|ana Srbije od5. oktobra 2000. Mafija je, dakle, u Srbiji od1990. bila direktno pod uticajem Milo{evi}a,Stani{i}a, Radeta Markovi}a, Mihaqa Ker-tesa, Mire Markovi}, a od 1998. i Marka Milo-{evi}a i drugih. Piramida kriminalno-mafi-ja{ke mo}i u etapama je mewala svoje bosovekoji su bili i slu`benici RDB, poput @eq-ka Ra`watovi}a i svih kasnije ubijenih vo|aklanova, zakqu~no sa kontroverznim bizni-smenom Andrijom Dra{kovi}em.

Dràva je mafija{kim klanovima dala sta-tus preduze}a, a iznad wih je bio direktori-jum kompanije oli~ene u delovima obave{taj-no-bezbednosnog aparata RDB i KOS. Milo-

{evi}eva strategija je bila da RDB defini{ekao CIA, u duhu kompanije sa razvojem poslo-va po Balkanu, sredwem i Bliskom istoku, svedo Kine. Ve}ina uru{enih spoqnotrgovinskihpreduze}a sa jakom me|unarodnom mreòm po-stala je filijala delovawa tajnih slu`bi, ukojima su poslove dobijali mafija{ki boso-vi i vrh Milo{evi}eve politi~ke i privred-ne oligarhije. Na taj na~in stvorena je nova ma-fija{ka i obave{tajna mreà delova prethod-ne vlasti, koja funkcioni{e efikasno i danas.

Drugi segment Milo{evi}eve piramide mo-}i, pored delovawa kompanije izvan Srbije,jeste dominacija JSO i wihova direktna po-vezanost sa mafija{kim klanovima na poslo-vima unutra{weg delovawa kao i specijalnihoperacija u kriznim zonama u BIH, Kosovu iMetohiji, Makedoniji. Tre}i segment je bilacarinska slu`ba koja je jo{ u vreme Kertesaimala sopstvenu tajnu slu`bu, prislu{ni si-stem. Uvezivawem RDB-mafija{kih klanova i

carine stvoren je odbrambeni sistem Milo-{evi}eve vlasti koja i danas u modalitetimafunkcioni{e bez obzira na promene vlasti ivlada u Srbiji. Mafija{ke organizacije po svo-joj prirodi su nehomogene strukture sa utvr|e-nom lestvicom uticaja i mo}i, ali sa nedostat-kom sistemske mo}i.

Zakon }utawa u srpskoj mafiji nije stabilankao u albanskoj Kamili ili mafija{koj Ka-mori i bitno je zavisio od strate{kog poli-ti~ko-dràvnog ili bezbednosnog sektora. Taj-ne slu`be imaju organizaciju bratstva i po-krivene su dràvnom vla{}u, jer su i sami no-sioci dràvne mo}i. Wihov uticaj na mekeprocese u mafija{kim organizacijama je veli-ki, kao i na odluku o neformalnom postavqe-wu mafija{kih bosova. Ve}ina bosova mafi-je na svim nivoima bila je u Srbiji pod veli-kom za{titom RDB Srbije, {to ukazuje da suprqave poslove za Milo{evi}evu vlast odra-dili klanovi mafije preko logistike i za{ti-te tajnih slu`bi. Mafija se preko frakcijaobave{tajnog podzemqa prilagodila intere-sima promena posle 5. oktobra 2000. godine, aonda se krenulo u plan za ru{ewe vlasti i glo-balnu destabilizaciju.

Preciznije re~eno, organizovano politi~ko-kriminalno i obave{tajno podzemqe prihvati-lo je `rtvovawe svog gospodara Milo{evi}ada bi opstao mafija{ki sistem i obave{taj-no bratstvo, koje funkcioni{e od 1944. u tri

generacije. Druga faza tog sistema je bila in-filtracija u novu vlast i izazivawe sukobaunutar vlasti, sve do ubistva Zorana \in|i}ai poni{tavawa petooktobarske revolucije.Tre}a faza je sada u realizaciji i ona je veza-na za procese privatizacije kapitala i uvla-~ewa pojedinih stranih kompanija koje }e ula-gati u Srbiju i biti u fazi investirawa iliuzimawa koncesija na kapitalne investicije uSrbiji i resursne potencijale. Nakon efekt-nog prawa novca prelaskom iz dolara i DEMu evro, izvr{en je transfer i legalizacija ka-pitala svih Milo{evi}evih tajkuna i kompa-nija pod okriqem novodemokratske vlasti, beztemeqne provere porekla ili ubirawa pore-za odnosno ekstraprofita.

Su{tinski priprema za atentat na Zorana\in|i}a obavqena je transferom sumwivog ka-pitala 2002, ~ime je politi~ko-kriminalnopodzemqe zapravo legalizovano. Legalizova-ni kapital stvoren iz sive politike postao

je sredstvo mo}i za finansirawe partija i po-jedinaca tokom 2002/2003. kao i odràvawepoliti~kih i drugih centara mo}i koji posred-no uti~u na globalne doga|aje u Srbiji. Nakonisporuke {efova RDB Stani{i}a i Simatovi-}a Ha{kom tribunalu zapo~iwe strategija pri-preme za likvidaciju premijera Srbije i reor-ganizacije beogradsko-srpske mafije u vo|ewuposlova na globalnom nivou.

UTICAJI BRATSTVABezbednosni sektor BIA i VBA/VOS su for-

malno stavqene pod parlamentarnu i vladinukontrolu i nad wima je izvr{ena tehni~kapromena. Nad BIA kao vladinom agencijom jakuticaj ima bratstvo koje je u ve}em obimu iz-van agencije, ali ima jak uticaj na metode ra-da kao i kadrove. Tehnologija uticaja podzem-ne tajne slu`be ogleda se u kori{}ewu infor-macija, dosijea, mreè dou{nika i saradnika,kao i finansijskih kanala, koji su povezani sastrukturama kriminalnog i me|unarodnog pod-zemqa. Na taj na~in stara slu`ba aktivnopenetrira u BIA, koja je u proteklih dve-trigodine doìvela zna~ajne kadrovske promene,ali su ostali operativni sistemi kao pre de-set, dvadeset ili trideset godina.

Procesi posle 5. oktobra 20

Српска реч број 358

Documents